Uenje i pamenje -marko ili-

Uenje i pamenje-marko ili-Uenje napamet uopte nije zdravo, naprotiv unitava delove modane elije. Zbog silnog nezadovoljstva koje se postie ponavljanjem reenica pri kojih se nita ne naui.

Vrste pamenjaSvako moe da shvati da je pamenje sloena psihika funkcija, bez koje nikada ne bismo bili u stanju da prepoznamo ta smo nekada uoili. Da nije pamenja, mi bismo, uvek iznova, morali da se upoznajemo sa svim predmetima, sa svim osobama, a to bi znailo nemogu ivot.

Fizioloku osnovu pamenja ini izvanredna osobina nervnog sistema, poznata pod imenom plastinost. Ona se ogleda u tome to svaki nervno-modani proces ostavlja za sobom trag koji omoguava da se ponovo javi ak i kada na ulne organe ne deluje nikakva dra. Ovaj trag, koji nastaje kao "urezivanje" u modanom tkivu pri upamivanju, poznat je pod imenomengram. Fizioloki mehanizam stvaranja engrama nejasan je i danas.

Opiti na ivotinjama su pokazali da se ubrizgavanjem ribonukleinske kiseline poboljava njihova sposobnost uenja. Ukoliko se unosi hrana siromana belanevinama, dolazi do smanjenja i ribonukleinske kiseline. Evo jo jednog opravdanja da "uenici" treba da imaju obrok bogat belanevinama.

Prema onome to se pamti moe se razlikovati nekoliko vrste pamenja:Postavljanje cilja - da bi odreenu materiju (lekciju) trebalo nauiti je osnovni uslov. Za ovakvo tvrenje ima eksperimentalnih i praktinih dokaza. Psiholog je dao zadatak ispitivanoj osobi da naui niz besmislenih rei u jednom tekstu. Za oveka prosene inteligencije bilo je potrebno nekoliko ponavljanja da naui te rei. Ispitivana osoba je etrdeset est puta proitala tekst i nije davala znaka da je dati zadatak nauila. Iznenaen psiholog je prekinuo ogled i zapitao da li sada ispitivani moe da ponovi napamet proitani niz besmislenih reci.Vizuelno uenje se odnosi na takozvani vizuelni tip ljudi koji lake pamte gradivo koje ue, ako ga predstave pomou slike, eme, dijagrama. Neki aci pamte napisani tekst, jer ga u mislima imaju onakvog kakav je prikazan u knjizi. Oni pamte stranicu knjige, raspored rei i slova, ak se seaju zareza izmeu reci.

Presliavanje ima vanu ulogu u procesu uenja. itanje bez presliavanja stvara obmanu o znanju, a da ne istiemo da ponavljani materijal dovodi do dosade, pospanosti, sanjarenja.

Volja da se neto naui - svakako je najvaniji element uenja. Ako postoji volja za nekim saznanjem, tada se ui lake i bre. Kad jednom uenik stekne sliku ta eli da naui, potrebno je da u tome bude istrajan i dosledan. Interesovanje uenikovo treba da bude njegov motiv uenja.Ponekad odrasli umeju da kau: "suvie sam star za uenje." Meutim, to su samo dobri izgovori, jer oni ne misle da su prestari za uenje. U pitanju je samo lenjost. a za uenje nikad nije kasno, jer uenje je: "Bogatstvo za siromahe, ast za bogate, pomo za mlade i potpora za stare."

Ako budem odlian dobiu...Motorno pamenje je oblik u kojem se ispoljavaju upamivanje i reprodukcija pokreta. Ovaj oblik predstavlja najstariji vid pamenja. Iako se mnoge od tih motornih radnji ue na ustaljen prirodan nain, njihovo kasnije reprodukovanje nije uvek isto za sve individue. Svi smo na isti nain uili da se pri pisanju, sluimo olovkom, najpre kako se ona, recimo, dri... Svako od nas, ipak, ima specifian, svojstven rukopis. Ova vrsta pamenja kod oveka javlja se veoma rano. Pedijatri kau jo kod odojeta. Kasnije, u toku razvoja, mi postajemo svesni znaaja tih pokreta, pa se oni povezuju sa procesima miljenja i volje.

Slikovno pamenje je kada u vidu slike moemo da se setimo onoga to smo nekada doiveli i da to sada, u fazi reprodukcije, sebi ivo i slikovito predstavimo.

Verbalno-logino pamenje se ispoljava u upamivanju i reprodukciji misli. Secamo se proitanih misli uvenih pisaca, pesnika, i to seanje moe biti doslovce reproduicovana misao.

Ishrana ima veliku ulogu u memorisanju podataka. Naprimer kada jedemo hamburger i posle toga uimo nauiemo manje od polovine oekivanog rezultata.Ne treba uiti kada si sit jer to dovodi do ometanja koncentracije, okretanje misli ili sanjerenja !

ISHRANA BubanjeBubanje nas dovodi najee do umora ! Ohrabrujemo se tako to uvek mislimo na drugare koji navodno uspevaju tako sve da naue!

PodsetniciPodsetnici su jako vani oni nas kao to sama re ve kae padseaju na vane dogaaje ili stvari koje moramo da obavimo! Oni pomau u dugotrajnom memorisanju podataka ! ! !

Moramo prvo nauiti kako treba uiti

Odmor i san

Odmor i san su jedni od najvanijih elementa uenja!Jer kada mi vie spavamo imamo vie snage za koncentraciju koja nam je potrebna za ucenje!

Neto smeno za kraj!