Osnovni zadatak kvalitativne hemijske analize

je da dokaže elementarni sastav ispitivanog

uzorka.

Prema masi ili zapremini uzorka

•MAKRO (0,5 g ili 50 cm3)

•SEMIMIKRO (0,05 g ili 5 cm3)

•MIKRO (0,01 g ili 0,5 cm3)

•ULTRAMIKRO (10-6 g)

P O D E L A

NEORGANSKA HEMIJSKA ANALIZA

ORGANSKA HEMIJSKA ANALIZA

P O D E L A

SUVI POSTUPCI, ČVRSTE SOLI

POSTUPCI U VODENOM RASTVORU

P O D E L A

Primer, dokazna reakcija za Ag+ u rastvoru Primer, dokazna reakcija za Hg suvim

postupkom

Dokazivanje katjona IV i V analitičke grupe na osnovu boje plamena

Ba2+, Sr2+, Ca2+, Na+, K+

METODE HEMIJSKE ANALIZE

•FIZIČKE

•FIZIČKO-HEMIJSKE

•HEMIJSKE a) stvaranje ili rastvaranje taloga,

b) stvaranje kompleksa,

c) promena boje rastvora i

d) izdvajanje gasovitog proizvoda.

REAKCIJE I REAGENSI

• DOKAZNE REAKCIJE

Reakcije za identifikaciju!

Visoka osetljivost!

• REAKCIJE ZA RAZDVAJANJE

(rastvor/talog)

• REAKCIJE ZA RASTVARANJE

DOKAZNE REAKCIJE:

•Stvaranje ili rastvaranje TALOGA

•Promena boje RASTVORA

•Izdvajanje GASOVA

Fe3+, Co2+, Ni2+, Cu2+, Zn2+

TIPOVI HEMIJSKE ANALIZE

• SISTEMATSKA ANALIZA

Selektivni reagensi

• FRAKCIONA ANALIZA

Specifični reagensi

METODE RAZDVAJANJA jona koje se primenjuju u

hemijskoj analizi su metode separacije i metode

maskiranja. Najčešće korišćene separacione metode su:

taloženje, ekstrakcija (rastvaranje u različitim

organskim rastvaračima), a reĎe destilacija,

hromatografija i izmena jona.

Maskiranje je metoda stvaranja stabilnih kompleksa,

npr. [Cu(CN)4]3-, koja onemogućava pojavu slobodnih

jona u rastvoru, npr. Cu2+, te se na taj način bez

fizičkog razdvajanja jona, otklanja ometanje nekog jona

pri dokazivanju drugog jona koji ne gradi stabilne

komplekse.

USLOVI u kojima se odigravaju hemijske reakcije

su veoma bitni za uspešnost dokazivanja elemenata

i pravilnu primenu postupaka hemijske analize.

Osnovni parametri, kao što su pH rastvora,

temperatura i koncentracija reagensa moraju da

budu strogo kontrolisani u toku celokupnog toka

analize.

Metode za dokazivanje zasnovane su na hemijskim reakcijama

koje karakteriše OSETLJIVOST, SELEKTIVNOST I

SPECIFIČNOST. Osetljivost neke reakcije se definiše kao

najmanja masa ( g) ili koncentracija supstance (mol/dm3) koja

može da se dokaže nekom hemijskom reakcijom pod

specifičnim uslovima.

Selektivnost reakcije je osobina nekih reakcija da daju

karakteristitan efekat samo sa malim brojem jona u rastvoru.

Što je broj jona koji reaguju s nekim analitičkim reagensom

manji, to je reagens selektivniji. Na selektivnost se može

uticati maskiranjem, podešavanjem pH rastvora,

razblaživanjem i slično.

Specifičnost hemijske reakcije se definiše kao jedinstvena

osobina nekog analitičkog reagensa da reaguje samo s jednim

jedinim jonom u složenoj smeši različitih jona. Primer:

dokazivanje amonijum-jona i dokazivanje anjona. Primena

specifičnih reakcija ograničena je delovanjem ometajućih

(interferirajucih) jona u rastvoru.