PREDMET: ZGRADARSTVO

NASTAVNIK: Doc. dr Marija Grujić, dipl.inž.arh

SARADNIK: Asis. Tijana Stevanović, mast.inž.arh.

DEMONSTRATORI: Nemanja Krtinić, Jovana Popadić

ZGRADARSTVO 2019/20

OSNOVNE INFORMACIJE

ZGRADARSTVO 2019/20

ZADATAK PREDMETA

BAZA ZA PRAĆENJE NASTAVE IZ DRUGIH PREDMETA

SAVLADAVANJE OSNOVNIH TEHNIĈKIH STANDARDA I NORMI

UPOZNAVANJE PRAVILA IZRADE PROJEKTNE DOKUMENTACIJE

FORMIRANJE PREDSTAVA O DIMENZIONALNIM

VREDNOSTIMA ELEMENATA I SKLOPOVA

USVAJANJE STRUĈNE TERMINOLOGIJE

“TEHNIĈKA PISMENOST”

ZGRADARSTVO 2018/19

SADRŢAJ PREDMETA

ZGRADARSTVO 2019/20

PREDISPITNE OBAVEZE

• VEŽBE su aktivni deo nastave u kojem je predviđena izrada maketa stepeništa i

grafičkih priloga arhitektonskog projekta za zadato idejno rešenje male porodične

kuće. Vežbe su obavezne. Studenti u toku semestra NE MOGU menjati termin u kojem

vežbaju.

• Na početku vežbi predviđena je izrada tri makete stepeništa, koje se ocenjuju.

• Elaborat se izrađuje ISKLJUČIVO u termimima vežbi na predmetu Zgradarstvo. Sastoji

se od sledećih grafičkih priloga arhitektonskog projekta:

– Osnova prizemlja

– Osnova sprata – segment osnove sprata sa prikazanim stepeništem

– Osnova temelja

– Osnova ravnog krova

– Presek kroz objekat i

– Posebna vežba: crtanje stepeništa u preseku

• Grafički prilozi crtaju se u razmeri R 1:50 na A3 formatu HAMER papira, osim prilpga

osnove sprata, temelja i ravnog krova, koji se crtaju na A3 formatu PAUS papira.

• Plan izvođenja vežbi (izrade maketa i grafičkih priloga) predstavljen je u prethodno

prikazanoj tabeli.

ZGRADARSTVO 2019/20

PREDISPITNE OBAVEZE

• OCENIVANJE ELABORATA vrši se sukcesivno u toku semestra (prema planu

predstavljenom u tabeli). Svaki od priloga ocenjuje se bodovima.

Da bi grafički prilozi elaborata dobili minimalan broj poena neophodno je da rad

bude tačan i usklađen sa ostalim grafičkim prilozima elaborata.

Ukoliko pregledani prilog elaborata nije tačan i usklađen, student je obavezan da ga

ispravi. Pri ocenjivanju naknadno ispravljenog elaborata ostvareni poeni se redukuju. Student može dobiti maksimalno 75% od predviđenog broja poena za ocenjivanje vežbe.

• Maksimalan broj poena u toku vežbi je 50. Minimalan broj poena za ostvarivanje

potpisa je 25 poena.

• PREDAVANJA se sastoje iz teorijskog dela i uputstva za izradu grafičkih priloga

tehničke dokumentacije, koja prate dinamiku izrade grafičkih priloga na vežbama. Na

vežbama nije predviđeno ponavljanje uputstva za izradu grafičke dokumentacije.

• Izvodi sa predavanja biće dostupni studentima na predmetnoj tabli Zgradarstva posle

svakog predavanja. Na kraju svake oblasti, studentima je navedena literatura i spisak

pitanja za ispit.

ZGRADARSTVO 2019/20

NAĈIN POLAGANJA ISPITA I SADRŢAJ ISPITA

• Ispit se sastoji iz dva dela: GRAFIČKOG I TEORIJSKOG DELA.

• I DEO – GRAFIČKI DEO: kao na vežbama, studentima je zadato idejno rešenje male

kuće koja ima prizemlje i sprat.

• Na ispitu je potrebno rešiti i nacrtati: konstruktivnu šemu, segment osnove sa

stepeništem i presek datog segmenta zgrade.

• II DEO – TEORIJSKI DEO: sastoji se iz pitanja iz teorijskih oblasti predavanja.

• Da bi student položio ispit neophodno je da položi oba dela ispita.

• Ispit se vrednuje sa ukupno 50 poena, a minimalni broj poena na ispitu je 25.

• Ispit traje 3 sata.

FORMIRANJE ZAVRŠNE OCENE PREMA UKUPNOM BROJU

OSTVARENIH POENA

ZGRADARSTVO 2019/20

STRUKTURA UKUPNOG BOJA POENA

Udeo u konačnoj oceni Maksimalni broj poena Minimalni broj poena

PREDISPITNE OBAVEZE 50% 50 25

ISPIT 50% 50 25

OCENA OSTVARENI POENI

6 51 - 60

7 61 - 70

8 71 - 80

9 81 - 90

10 91 -100

ZGRADARSTVO 2019/20

PREDAVANJE: TEHNIČKA DOKUMENTACIJA

Doc. dr MARIJA GRUJIĆ

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA

OBJEKAT1

KLASIFIKACIJA OBJEKATA

→ ZGRADA ILI INŽENJERSKI OBJEKAT U SKLADU SA PODZAKONSKIM AKTOM KOJIM SE UREDJUJE KLASIFIKACIJA OBJEKATA

1 Član 2., stav 2 iz Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izdrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, Službeni glasnik RS, br.23 (od

02.03.2015.), br.77 (od 09.09.2015.) i br.58 (od 22.06.2016.

ZGRADE

razvrstani prema nameni:

STAMBENE I NESTAMBENE ZGRADE

INŽENJERSKI OBJEKTI

razvrstani prema nameni:

SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA;

CEVOVODI, KOMUNIKACIONI I ELEKTRIČNI

VODOVI;

SLOŽENE INDUSTRIJSKE GRAĐEVINE;

OSTALE NEPOMENUTE GRAĐEVINE

PROJEKTOVANJE OBJEKATA

→ REGULISANA Pravilnikom o klasifikaciji objekata (Službeni glasnik RS, 22/2015 (feb 2015.)

→OBJEKTI PODELJENI NA:

→ OBJEKTI RAZVRSTANI U KLASE (sa klasifikacionim brojem)

→ OBJEKTI RAZLIČITIH KLASA RAZVRSTANI U RAZLIČITE KATEGORIJE (za potrebe definisanja sadžaja tehničke

dokumentacije):

А zgrade – nezahtevni objekti

Б zgrade – manje zahtevni objekti

В zgrade – zahtevni objekti

Г inženjerski objekti

→GLAVNA SVESKA

(označava se sa “0”)

→ PROJEKTI

(obavezno složeni u

sveske označene rednim

brojem prema oblastima

i redosledu)

GENERALNI

PROJEKAT

IDEJNO REŠENJE

IDEJNI PROJEKAT

PROJEKAT ZA

GRADJEVINSKU

DOZVOLU

PROJEKAT ZA

IZVODJENJE

PROJEKAT

IZVEDENOG

OBJEKTA

REGULISANA JE:

→ ZAKONOM

primer: Zakon o planiranju i izgradnji

→ PRAVILNICIMA (i uredbama) (podzakonski akti)

primer:

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izdrade i način vršenja kontrole

tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, Službeni glasnik

RS, 73/2019 (okt. 2019.)

Pravilnik o klasifikaciji objekata, Službeni glasnik RS, 22/2015

(feb.2015)

Uredba o razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljišta u kategorije

ugroženosti od požara, Sl. glasnik RS, 76/2010

PREDSTAVLJA SKUP PROJEKATA KOJI SE IZRADJUJU RADI:1

→UTVRDJIVANJA KONCEPTA OBJEKTA

→ RAZDARADE USLOVA

→NAČINA IZGRADNJE OBJEKATA

→ ZA POTREBE ODRŽAVANJA OBJEKTA

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA VRSTE TEHNIČKE

DOKUMENTACIJE

DELOVI TEHNIČKE

DOKUMENTACIJE

1 Član 2., stav 1 iz Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izdrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta, Službeni glasnik RS, br.23 (od

02.03.2015.), br.77 (od 09.09.2015.) i br.58 (od 22.06.2016.

GNP

IDR

IDP

PGD

PZI

PIO

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA

DELOVI TEHNIČKE

DOKUMENTACIJE

→GLAVNA SVESKA

(označava se sa “0”)

→ PROJEKTI

(obavezno složeni u

sveske označene rednim

brojem prema oblastima

i redosledu)

→ broj “1”: ARHITEKTURA

→ broj “2”: KONSTRUKCIJA I DRUGI GRADJEVINSKI PROJEKTI

→ broj “3”: HIDROTEHNIČKE INSTALACIJE

→ broj “4”: ELEKTROENERGETSKE INSTALACIJE

→ broj “5”: TELEKOMUNIKACIONE I SIGNALNE INSTALACIJE

→ broj “6”: MAŠINSKE INSTALACIJE

→ broj “7”: TEHNOLOGIJA

→ broj “8”: SAOBRAĆAJ I SAOBRAĆAJNA SIGNALIZACIJA

→ broj “9”: SPOLJNO UREDJENJE SA SINHRON-PLANOM INSTALACIJA I PRIKLJUČAKA,

PEJZAŽNA ARHITEKTURA I HORTIKULTURA

→ broj “10”: PRIPREMNI RADOVI (RUŠENJE, ZEMLJANI RADOVI, OBEZBEDJENJE

TEMELJNE JAME)

Назив Објашњење Додатни критеријум Класификациони

број Категорија

ЗГРАДЕ 1

СТАМБЕНЕ ЗГРАДЕ 11

Стамбене зграде са једним станом 111

Стамбене зграде

са једним

станом

Издвојене куће за становање или повремени боравак, као што су

породичне куће, виле, викендице, летњиковци, планинске колибе,

ловачке куће

До 400 m² и П+1+Пк (ПС) 111011 А

До 2.000 m² и П+4+Пк (ПС) 111012 Б

Преко 2.000 m² или П+4+Пк (ПС) 111013 В

Куће у низу, спојене зидом, или низ спојених кућа на стрмини (терасама), у

којима сваки стан има свој кров и свој улаз директно из приземља

До 2.000 m² и П+4+Пк (ПС) 111021 Б

Преко 2.000 m² или П+4+Пк (ПС) 111022 В

Стамбене зграде са два или више станова 112

Стамбене зграде са два стана 1121

Стамбене зграде

са два стана

Издвојене куће са два стана који се користе за стално становање или

повремени боравак (за одмор и сл.)

До 400 m² и П+1+Пк/ПС 112111 А

До 2.000 m² и П+4+Пк (ПС) 112112 Б

Преко 2.000 m² или П+4+Пк (ПС) 112113 В

Куће у низу, повезане зидом, или низ кућа спојених терасама (на стрмини),

са два стана

До 2.000 m² и П+4+Пк (ПС) 112121 Б

Преко 2.000 m² или П+4+Пк (ПС) 112122 В

Стамбене зграде са три или више станова 1122

Стамбене зграде

са три или више

станова

Издвојене стамбене зграде са три стана, за стално становање или за

повремени боравак

До 400 m² и П+1+Пк/ПС 112211 А

До 2.000 m² и П+4+Пк (ПС) 112212 Б

Преко 2.000 m² или П+4+Пк (ПС) 112213 В

Издвојене и остале стамбене зграде са више од три стана, као што су

стамбени блокови, куће са апартманима и сл. у којима су станови намењени

за стално становање или за повремени боравак

До 2.000 m² и П+4+Пк (ПС) 112221 Б

Преко 2.000m² или П+4+Пк (ПС) 112222 В

Зграде за становање заједница 113

Зграде за

становање

заједница

Зграде за заједничко становање, укључујући станове са потпуном услугом

одржавања и чишћења за старије особе, студенте, децу и друге друштвене

групе, као нпр. домови пензионера, установе и домове који пружају бригу

за старије и хендикепиране особе, радничка преноћишта, студентске

домове, сиротишта, преноћишта уз зграде интерната, домове бескућника,

манастире и др.

До 400 m² и П+2 113001 Б

Преко 400 m² или П+2 113002 В

nazad

(član 27. Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izdrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni

objekta, Službeni glasnik RS, 73/2019 (okt. 2019.)

→ OPŠTA DOKUMENTACIJA

→ TEKSTUALNA DOKUMANTACIJA

→ NUMERIČKA DOKUMENTACIJA

→ GRAFIČKA DOKUMENTACIJA

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA

DELOVI PROJEKATA POJEDINIH OBLASTI

ZGRADARSTVO 2019/20

KONSTRUKTIVNI SISTEMI

1. OSNOVNI NOSEĆI ELEMENTI ZA

GRADJENJE ZGRADA :

ZID

STUB

GREDA

KONZOLA

PLOĈA

ZATEGA I VEŠALJKA

LUK

RAZLIĈITI SPOJEVI

2. KLASIFIKACIJA ELEMENATA KONSTRUKCIJE:

LINIJSKI (štapovi)

POVRŠINSKI (ploče)

PROSTORNI (strukture)

3. PODELA KONSTRUKTIVNIH SISTEMA:

SKELETNI

MASIVNI (poduţni, poprečni, ukršteni, kombinovani)

PROSTORNO-POVRŠINSKI SISTEM ( linijski ,

površinski , ćelijski)

4. U ZAVISNOSTI OD TOGA KAKO SE OVI

SISTEMI REALIZUJU NA GRADILIŠTU

IMAMO:

MONOLITNI

(zgrada se gradi na gradilištu od osnovnih

građevinskim materijala)

MONTAŢNI

(delovi ili sklopovi se izrađuju van gradilišta

serijski i montaţim ugrađuju na gradilištu)

POLUMONTAŢNI

(kombinacija prethodna dva sistema)

5. KONSTRUKTIVNI DELOVI ZGRADE

TEMELJI

VERTIKALNI NOSEĆI ELEMENTI (zidovi, stubovi)

HORIZONTALNI NOSEĆI ELEMNTI (grede,

medjuspratna konstr., krov)

DELOVI ZA VERTIKALNU KOMUNIKACIJU

(stepenice)

MASIVNI I SKELETNI KONSTRUKTIVNI SISTEM

OSNOVNI ELEMENTI SKELETNOG KONSTRUKTIVNOG SKLOPA

VERTIKALNI NOSEĆI ELEMENTI:

STUBOVI

HORIZONTALNI NOSEĆI ELEMENTI:

GREDE I TAVANICE (PLOĈE)

OSTALI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI:

STEPENIŠTA

KROVNE KONSTRUKCIJE

SPREGOVI ZA UKRUĆENJE OD HORIZONTALNIH SILA

(vetar, seizmičke sile)

RAZLIKA U ODNOSU NA MASIVNI: spoljni i unutrašnji zidovi oslobodjeni su funkcije prenošenja opterećenja

(osim u slučaju zglobne veze)

SVRHA ZIDOVA KOD SKELETNIH ZGRADA – izvode se kao ispune u svojstvu pregradjivanja prostora

SKELETNI KONSTRUKTIVNI SISTEM

PREDNOSTI I MANE

PODNOSE VELIKA OPTEREĆENJA I PREMOŠĆUJU VELIKE RASPONE (zahvaljujući

racionalnim presecima greda stubova i dr konstr elemenata)

ZBOG VELIKIH RASPONA I VELIKIH OPTEREĆENJA - VEĆE VISINE OBJEKATA

DELUJU PROZRAĈNO - OPTEREĆENJE SE PRENOSI U NEKOLIKO TAĈAKA -

SLOBODNA FASADA I SLOBODAN PLAN PROSTORA

POSTOJANOST U PAŢARU

ĈELIK NEPOSTOJAN U POŢARU (zahteva ozbiljnu zaštiu elemenata i

redovno odrţavanje),

ARMIRANI BETON POSTOJAN U POŢARU (do 7 sati)

BRZINA GRADNJE

RADNA SNAGA – mora biti kvalifikovana

KONTROLA I ADAPTACIJA KONSTRUKCIJE – kod AB teţe, kod ĈELIKA lakše

PROVODLJIVOST TOPLOTE I ZVUKA - VELIKA I ZA ĈELIK I ZA ATMIRANI BETON

(nepovoljno)

MASIVNI KONSTRUKTIVNI SISTEM

OSNOVNI ELEMENTI I PODELA

VERTIKALNI NOSEĆI ELEMENTI:

ZIDOVI

HORIZONTALNI NOSEĆI ELEMENTI:

TAVANICE (PLOĈE) I GREDE

OSTALI KONSTRUKTIVNI ELEMENTI:

STEPENIŠTA

KROVNE KONSTRUKCIJE

ZGRADARSTVO 2019/20

KONSTRUKTIVNA ŠEMA

ZGRADARSTVO 2019/20

KONSTRUKTIVNA ŠEMA

ZGRADARSTVO 2019/20

POZICIONIRANJE

ISPITNA PITANJA 2019/20

1

oblast: TEHNIČKA DOKUMENTACIJA

1. Na vežbama iz predmeta Zgradarstvo crtali ste deo grafičkih priloga za koju: VRSTU i DEO tehničke dokumentacije?

oblast: OSNOVNI ELEMENTI KONSTRUKCIJE ZGRADA

2. Nabrojati osnovne konstruktivne ELEMENTE zgrada.

3. U koje tri grupe se, prema prostornim karakteristikama, klasifikuju osnovni ELEMENTI konstrukcije zgrada (navesti primere za

svaku grupu).

4. Navesti i objasniti osnovne konstruktivne DELOVE zgrada.

oblast: KONSTRUKTIVNI SKLOP i KONSTRUKTIVNA ŠEMA

5. Skicirati jednostavan primer konstruktivne šeme za:

a. masivni konstruktivni sklop sa nosedim zidovima u jednom pravcu – podužni konstruktivni sklop

b. masivni konstruktivni sklop sa nosedim zidovima u jednom pravcu – poprečni konstruktivni sklop

c. masivni konstruktivni sklop sa nosedim zidovima u dva pravca – ukršteni konstruktivni sklop

ISPITNA PITANJA 2019/20

2

d. kombinovani maivni konstruktivni sklop

e. skeletni konstruktivni sklop

Obeležiti i iskotirati skice šema prema postojedim pravilima.

6. Navesti osnovne tipove konstruktivnog sklopa. Skicirati jednostavne primere konstruktivnih šema za svaki tip. Obeležiti i

iskotirati skice šema.

7. Navesti pravila pozicioniranja konstruktivnih elemenata u projektu. Skicirati jednostavan primer, pozicionirati elemente i

objasniti.

8. Objasniti redosled pozicioniranja konstruktivnih elemenata po etažama.

9. Zašto se kod masivnog konstruktivnog sistema konstruktivni raster najčešde definiše osama koje koje označavaju čiste raspone

između konstruktivnih elemenata.

10. Kako se konstruktivni raster definiše u masivnom, a kako u skeletnom konstruktivnom sistemu.

11. Od čega zavisi maksimalni raspon između dva vertikalna konstruktivna elementa?

12. Kada se postavlja podvlaka ispod masivnog zida? Skicirati primer.

13. Kada i kakva podvlaka se postavlja ispod pregradnog zidanog zida debljine 12 cm? Skicirati primer.

ISPITNA PITANJA 2019/20

3

14. Skicirati i objasniti standardnu i skrivenu podvlaku kod sitnorebraste tavanice.

15. Navesti i objasniti funkciju osnovnih konstruktivnih elemenata zgrade masivnog konstruktivnog sklopa. Skicirati primer u

izometriji.

16. Navesti i objasniti funkciju osnovnih konstruktivnih elemenata zgrade skeletnog konstruktivnog sklopa. Skicirati primer u

izometriji.

17. Objasniti princip (redosled) prenošenja sila kod zgrada masivnog konstruktivnog sklopa. Skicirati primer u izometriji.

18. Objasniti princip (redosled) prenošenja sila kod zgrada skeletnog konstruktivnog sklopa. Skicirati primer u izometriji.

19. Koji konstruktivni elementi masivnog konstruktivnog sklopa prenose opteredenje na tlo? Skicirati primer u izometriji.

20. Koji konstruktivni elementi skeletnog konstruktivnog sklopa prenose opteredenje na tlo? Skicirati primer u izometriji.

21. Kod masivnog konstruktivnog sklopa zgrade sa pravcem pružanja konstruktivnih zidova u jednom pravcu oslanjanje

međuspratne konstrukcije je: ___________________________

22. Navesti prednosti skeletnog konstruktivnog sklopa.

23. Šta je greda „podvlaka“ i koja je njena funkcija?

ISPITNA PITANJA 2019/20

4

LITERATURA

Popovid, Ž., Zgradarstvo, Naučna knjiga, Beograd, 1987. (AGM Knjiga 2012.)

Trbojevid, R., Arhitektonske konstrukcije – Masivni konstruktivni sklop, Orion, Beograd, 2001.

Mittag, M., Gradjevinske konstrukcije, Građevinska knjiga, Beograd, 2011.

Ivkovid, V., Višespratne skeletne zgrade – konstruktivni sklopovi I elementi, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

Peulid, Đ., Konstruktivni elementi zgrada, Croatiaknjiga, Zagreb, 2002.

Milid, B., Elementi i konstrukcije zgrada, I dio, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, 1999.