Student: Ljubica Arsic 121/2009

Profesor: doc. arh. Vesna Cagić Milošević

TIPOLOGIJA OBJEKATA 2

OBJEKTI VASPITANJA I OBRAZOVANJA

[ ] Analiza primera iz domaće arhitektonske prakse /1970-2010/

|

TIPOLOGIJA OBJEKATA 2

OBJEKTI VASPITANJA I OBRAZOVANJA

analiza primera iz domaće arhitektonske prakse /1970 – 2010/

primer: Srednja škola “Sveti Trifun” Aleksandrovac

|

UVOD

U jednom srazmerno dugom vremenskom periodu, školska zgrada se u svojoj biti

vrlo malo menjala – promene su se, uglavnom, sprovodile poboljšanjem higijenskih uslova, stvaranjem pogodnih ambijenata, poboljšanjem tehničkih uslova i sl. – vrlo značajne promene, nastale u društvu uopšte, pa prema tome i u školstvu, uslovljavaju i određene veće promene u orgnizaciji i formiranju školske zgrade. Pojavljuju se stalne promene u vezi sa sistemom školovanja kao: trajanje obaveznog školovanja, orijentacije škole, proširenje funkcije škole, ili čak i to da organizacija obrazovanja krene takvim putem u kome bi stvaranje novih oblika I sama školska zgrada mogla prestati da bude “tvrđava” procesa obrazovanja, tj. da proces obrazovanja i vaspitanja ne bude baš sasvim vezan za školsku zgradu ili, pak, da bude vezan samo delimično. Promene su i u koncepciji da proces školovanja treba shvatiti kao kontinuirano nizanje stupnjeva u kome postoji mogućnost vrlo različitog grupisanja, a ne podele nastave na tačno određene grupacije koje traže ustaljenost oblika pri formiranju školske zgrade. Sve se vise polazi od pretpostavke da se proces obrazovanja i vaspitanja odvija u svim prostorima jedne škole, uključujući i sve komunikacije koje mogu da obogate sadržaj škole.

U Aleksandrovcu župskom, nakon trideset godina rada u prizemnom i još dvadeset u rekonstruisanom - sa spratom, školskom objektu Poljoprivredne škole, a zbog izvršenih reorganizacija srednjeg školstva u tadašnjoj Jugoslaviji, došlo se na ideju da se podigne novi školski objekat i izvrši spajanje srednjih škola. Stari objekti Centra orijentisanog obrazovanja u Aleksandrovcu su se gradili i dogradjivali više od pola veka, što se videlo i po

oronulosti objekata. Dokrajčio ih je zemljotres koji se dogodio 1980.godine. Upravo zbog toga je podhitno bila potrebna kompletna sanacija. Vrlo brzo je ustanovljeno da je takođe potrebno sve stare, propale zgrade srušiti - osim školske zgrade koja je izgrađena 1977. godine. Pritom je investitor zahtevao da se sačuvanom objektu dograde sve prostorije koje su neophodne za realizaciju savremene nastave na srednjoškolskom nivou. Oktobra 1980.godine nikao je novi objekat sa najsavremenijim rasporedom prostorija,

grejanjem, vodovodom i kanalizacijom, kao i salom za fizičko vaspitanje. Naravno, stigla je i oprema za najsavremeniju nastavu, u to vreme. Formiran je obrazovno školski centar „9.maj“. Uz vrlo povoljne aranžmane izabrana je armirano-betonska konstrukcija proizvodjača iz Ajdovščine,Slovenija. Sa gradnjom novog školskog objekta izgrađena je, već pomenuta, sala za fizičko vaspitanje, a uz nju i betonski poligon za male sportove pod vedrim nebom.

Sl.1 – Glavni ulaz

|

Razmišljanja često idu pravcem koji ostvarenje savremene nastave povezuje isključivo sa postavkom da je savremenu nastavu uopšte nemoguće sprovoditi u jednoj školskoj zgradi koja je izgrađena na bazi neke ranije ostvarene pedagoške koncepcije. Kako u odnosu na nova zemljišta tako i u odnosu na rezervne površine kod škola koje se grade, vidi elastičnost sistema u prilagođavanju promenama.

U ovom objektu (prvobitno nazvanog Centar usmerenog obrazovanja Aleksandrovac) je radila Srednja poljoprivredna, Poljoprivredno tehnička i sada 2011. godine Srednja škola „Sveti Trifun“, koja sadrži nekoliko različitih profila srednjoškolskog obrazovanja: gimnaziju, poljoprivredni smer i mašinski smer.

Sl.2.Situacija

|

Program

Škola ima kapacitet za 1100-1200 učenika, 35 učionica, fiskulturnu salu i sve prateće prostorije.

Stari postojeći objekat (pre izgradnje kompleksa) je tada posedovao 18 učionica. Plan je bio da se 3

postojeće učionice pregrade i tako dobije 15 učionica i 9 kabineta.

Bilo je potrebno napraviti još 20 učionica za sledeće predmete:

-Za jezike:

2 specijalizovane učionice

2 normalne učionice

2 kabineta

-Za matematiku:

2 specijalizovane učionice

2 normalne učionice

2 kabineta

-Za fiziku:

1 specializovana učionica

1 normalna učionica

1 kabinet

-Za hemiju:

1 specializovana učionica

1 normalna učionica

1 kabinet

-Za biologiju:

1 sprecializovana učionica

1 normalna učionica

1 kabinet

|

Za te predmete, sve zajedno je osigurano 7 većih specijalizovanih učionica (70 do 80

m2), 7 normalnih učionica (oko 55 m2) i 7 kabineta koji služe da se profesori pripreme za

čas kao i za ambicioznije učenike koji pohađaju dodatnu nastavu . U okviru ovih prostora

osigurana je i mulitimedijalna sala sa audio i vizuelnim nastavnim sredstvima.

Pored toga, regulisan je i osiguran deo za tehničku nastavu, što omogućava fizički

rad (razne radionice) kao i normalna predavanja. Neke učionice bi trebalo da imaju posebnu

opremu koja se koristi za školske aktivnosti (foto laboratorija, itd.) Ta zgrada bi po planu

trebala imati još 3 veće učionice ili radionice, najmanje 2 normalne učionice 0,2 kabineta,

skladište i foto laboratoriju, što ipak nije izvedeno.

Fiskulturna sala predstavlja poseban objekat. Sastoji se iz:

-Velike sale sa terenom za rukomet, dimenzija 22 x 42m

-Prostora za rekvizite i opremu

-Svlačionica i sanitarija

-Kabineta za profesore

Druge prostorije koje koje postoje u školi su:

-Aministracija sa 8 kancelarija

-Zbornica za nastavnike

-Arhiv i skladište

- Ured za studentske organizacije

-Svlačionice za studente

Sl.3 – situacija

|

Funkcija

|

Dimenzionisanje površina

Po nekoj početnoj pretpostavci pri izgradnji, došlo se do podatka da škola ne bi smela imati

više od 7m² bruto površine po učeniku, odnosno:

1100 x 7 m2 = 7.700 m2 bruto površine.

Već postojeći objekat je tada imao bruto površinu 1875 m2 tako da su svi novoizgradjeni

objekti mogli sadržati najviše 5825 m² bruto površine.

Koncept projekta

Celokupan školski kompleks projektovan je u nizu, tako da su centralno krilo i kabineti

dozidani sa zapadne strane već postojećeg objekta, a sa isotočne strani fiskulturna sala,

koja se nadovezuje na već postojeći i planirani teren.

Centralno krilo se nalazi u delu gde su prostorije namenjene za učenje (postojeće i nove

učionice), što je prouzrokovalo pomeranje dotadašnjeg središta škole kao i promenu

lokacije i pristup glavnog ulaza prema zapadu.

Opis prostorija:

-Centralna krilo:

Sadrži sve one prostorije koje su zajedničke u celokupnom kompleksu:

-Glavni ulaz sa recepcijom i stepenište koje vodi u svlačionicu i u hol

-Ormarići u podrumu za đake

-Administrativne prostorije, raspoređene u tri etaže (podrum, prizemlje, prvi sprat) i koji su

međusobno povezane spiralnim stepenicama

-Restoran sa kuhinjom i svim pratećim objektima u prizemlju

- Amfiteatar, koja se sastoji od 1,5 sprata visine i gornji deo se s pokretnim zidovima

nadovezuje na kabinet za informatiku.

Sl.4 – fotograije škole/severna i južna fasada

|

-Zbornica, koja se nalazi odvojeno od administracije, i koja je opremljena sa vlastitim

kupatilom i čajnom kuhinjom

- Prostor za studentske sastanke na prvom spratu pored administracije.

U prizemlju se nalazi hol koji međusobno povezuje 3 celine prostorija sa vlastitim

stepenicama i toaletom. Svaka od celina projektovana je tako da je jedan sprat niže od

prethodnog u nizu,tako da visina pada od P+2 do P.

Sprat je projektovan tako da struktura, koja je sastavljena od armiranih zidova omogućava

orijentaciju duž duge fasade ili poprečno (na poslednjem spratu), čime se značajno

smanjuju komunikacije, koje ostaju koncentrisane samo u prizemlju - dakle u centralnoj sali.

U ovom krilu su sve učionice sortirane po predloženom programu, i uglavnom je

ispoštovana većina programa.

-Kabinet za tehničko obrazovanje je predviđen u prizemlju, na kraju hodnika, da bi se

eliminisala preterana buka u ostatku škole. Danas taj kabinet služi za neki drugi predmet, jer

je tehničko obrazovanje izbačeno iz programa srednjih škola.

Sl. 5 - Osnova prizemlja

Sl. 6- Osnova sprata

|

Formiranje školske zgrade

Formiranje školske zgrade treba da se poveže sa funkcijama koje se u nioj pojavljuju,

i to treba analizirati prvenstveno sa pedagoškog aspekta. Na višim razredima, u srednjim školama, svaki predmet koji se uči ima, uglavnom,

svog nastavnika. U samom načinu, pak, sprovodjenja organizacije nastave postoje velike razlike koje utiču na veoma različito formiranje školske zgrade.

U običajenom postupku sprovodjenja nastave, grupe učenika (razredi, odeljenja,izmedju 25-30 učenika) formiraju se prema godinama uzrasta. U srednjoj školi “Sveti Trifun“ su, podrazumeva se, srednjoškolci uzrasta 15-19 godina. Organizacija nastave, a u vezi s tim i prostora, sprovodi se često tako da se prema broju razreda, odnosno odeljenja, tamo gde ih ima više od jednog u godištu, predviđa za svako odeljenje po jedna matična učionica – opšta prostorija. U ovoj školi, uglavnom je od 7-9 odeljenja po generaciji, na novou škole - na svim smerovima zajedno. U matičnoj učionici svakog odeljenja se izvodi nastava iz svih onih predmeta za koje se ne traži zasebna specijalizovana prostorija, kao što su prirodne nauke, radionice, biblioteka, prostorije za fizičko vaspitanje, i dr. koje koriste učenici čitave škole. Iako svaki razredni kolektiv ima svoju stalnu matičnu prostoriju, a unutar ove i svaki učenik svoje stalno radno mesto, ovaj način organizovanja nastave nailazi na sve češće prigovore.

U zavisnosti od veličine škole potrebne su jedna ili više prostorija za informativne sastanke velikih razreda za 90-150, pa i više učenika. Ova škola ima amfiteatar za takve prilike u koji može stati oko 150 učenika odjednom. Prostorije za pomoćna sredstva u nastavi, biblioteka i dr. imaju centralan položaj u odnosu na mesta rada i povezane su sa ovim kratkim vezama. Radna mesta za nastavnike su u blizini radnih mesta za učenike. Grupisanje različitih profila obrazovanja

Na formiranje školske zgrade je uticalo, takođe, na određeni način i grupisanje pojedinih stupnjeva (smerova, razreda). Način grupisanja često je u zavisnosti od načina sprovođenja nastave. U ovoj školi, s obzirom da postoji nekoliko različitih profila srednjeg obrazovanja, napravljena je i podela po istim. Pa tako su matične prostorije gimnazijalaca u starom objektu, a stručnih škola uglavnom blizu ili u samim specijalizovanim učionicama.

|

Sl. 7 - Osnova prizemlja

Sl. 8. - Osnova prvog sprata

|

Orijentacija i povezivanje sa prirodom

Smatra se da je orijentacija jug ili jugoistok najpovoljnija kada se radi o opštoj prostoriji za nastavu – učionici. Prozori učionice ove škole orijentisane su , sa jedne strane ka jugu, a sa druge ka severu. Orijentacija na sunčanu stranu je od vrlo velikog značaja, naročito kad se radi o razredima u kojima je opšta prostorija (ili sklop prostorija) uglavnom jedini prostor u kome se učenici zadržavaju u toku svog boravka u školi. Sa druge strane, severno orijentisane učionice, imaju pogled na park pun zelenila, što na neki način nadomešćuje nedostatak direktnog sunčevog zračenja. I na pomenutoj južno orijentisanoj strani je takođe za rad inspirativan pogled – na župske vinograde, reku i okolna brda.

Kao jedan od uslova postavlja se pitanje osvetljenja prostorije dnevnom svetlošću, pri čemu u prostoriji, osvetljenoj samo sa jedne strane, svetlo dolazi sa leve strane pri frontalnom obliku nastave. Obzirom da su velike dubine prostorija ove škole koje se osvetljavaju dnevnim svetlom samo sa jedne strane, predvidjene su i velike visine, pa se postiže odgovarajući osvetljaj i ravnomernije osvetljenje prostora. Dnevno svetlo pored higijenskih, tehničkih i drugih elemenata, kao i psiholoških aspekata, vrlo povoljno utiče ne samo na zdravlje nego i na psihu učenika.

Sl. 10. – Kretanje sunca u toku dana

Sl.9. – Park

|

Ovim projektom težilo se dobrom povezivanju škole sa prirodom, s obzirom na prednosti i u zdravstvenom i u pedagoškom pogledu. Prozor u opštoj prostoriji za nastavu rešen je u vezi sa pomenutim elementima kao što su dnevna svetlost, orijentacija, provetravanje i povezivanje sa prirodom. Park sa severne strane objekta sarži veliki broj visokog drveća i nižeg rastinja, kao i veliki broj klupica, i predstavlja jako prijatno mesto za odmor i razonodu ne samo učenika koji pohađaju školu, već i stanovnika grada. U školi su postignuti svi uslovi koji se odnose na kontakt sa prirodom i funkciju otvora na fasadi: propuštanje u što većoj meri dnevne svetlosti, obezbedjenje dobrog pogleda (vidika), uključenje u sistem provetravanja prostorije, kontakt sa spoljnim površinama prema potrebi...Ovi pomenuti faktori se, pored toga, medjusobno povezuju, utiču jedni na druge i često uslovljavaju jedni druge.

S obzirom da su učionice povezane sa prirodom, nastava bi trebalo da se, kad god to vreme dopušta, obavlja na otvorenom prostoru u prirodi. Pod prirodnim učionicama na otvorenom prostoru, podrazumeva se ono mesto u parku gde učenici, u hladu, ispod granatog drvata, sede na travi ili na pokretnim sedištima, ili se pak nalaze ispod grupe stabala, što je veoma izvodljivo u školi “Sv.Trifun“, ali da bi do toga došlo, mora se podići svest o savremenijim i zdravijim pedagoškim metodama.

Centar za nastavna sredstva i informacije

Sredstva za nastavu i učenje nalaze se jednim delom u specijalizovanim prostorijama

ili kabinetima uz ove, kao i u biblioteci i zasebnim prostorijama za ostavljanje audio-vizelnih i drugih nastavnih sredstava. Ovaj centar za nastavna sredstva i informacije koji se pojavljuje umesto dosadašnje biblioteke i spremišta za nastavna sredstva, zauzima centralni položaj u školi i u dobroj je vezi sa ostalim radnim prostorima škole. U njemu učenici i nastavnici treba da dodju najlakšim putem do potrebnog informativnog i radnog materijala. Nekada je to bila multimedijalna sala, sa projektorima i audio-vizuelnim sredstvima, ali danas je to kabinet za informatiku, sa 30 kompjutera.

Sl.11 – Pogled iz parka

|

Fizičko vaspitanje

Savremena pedagogija pridaje, takodje, veliki značaj telesnom vaspitanju. Potrebni prostori, objekti i uređaji određuju se na osnovu analize potreba za pojedine osnovne aktivnosti. Tako, na primer, za vežbe oblikovanja kojima je svrha pravilno održavanje tela i sprečavanje deformiteta, broj učenika u odeljenju može, u izvesnoj meri da, utiče na određivanje minimalnih dimenzija vežbališta (fiskulturne sale). Za kontinuirano izvođenje programa tokom cele godina, u ovoj školi je predvidjen zatvoren prostor, a tek nedavno je sagradjen i otvoreni – igralište za košarku i fudbal, na južnoj strani objekta. Otvoreni i zatvoreni prostori sačinjavaju sklop prostora i prostorija za telesno vaspitanje koji podleže, obzirom na dobro funkcionisanje i potrebno održavanje čistoće, određenoj šemi.

U zatvorene prostore spada fiskulturna sala i grupa prostorija uz ovu: svlačionice, tuševi,WC, soba za nastavnika, kabinet za telesno vaspitanje i spravarnica. Sala se može koristiti za istovremeni rad dva odeljenja.

Sl.12 – teren za košarku

Sl.14– hala za fizičko Sl.15 – hala za fizičko

Sl.13 – fudbalsko igralište

Sl.16 – hala za fizičko u osnovi

|

Prostorije za nastavno osoblje

Veličina i broj ovih prostorija zavisi od veličine i vrste škole, načina upravljanja

školom i specifičnim uslova koji su u vezi sa organizacijom škole. U ovoj školi predviđeno je više odvojenih prostorija (grupa prostorija) i to: za direktora škole, sekreterijat i administraciju, nastavnike, zdravstvenu zaštitu i drugo. Položaj ove grupe je takav da grupa nije prolazna za ostale grupe prostorija, a ipak je pristupačna ostalim grupama prostorija. Isto tako i pristup spolja za roditelje i nastavnike je pregledan i kratak, direktno sa ulaza, bez mnogo skretanja, već samo preko stepenica, i ne ide preko ostalih grupa prostorija namenjenih nastavi ili slično.

Nastavno osoblje često ima svoje radno mesto uz nastavne prostorije, odnosno u njima samima, a za skupljanje nastavnika predviđa se jedna zajednička prostoija tzv. zbornica. U zbornici je obezbeđena mogućnost za rad pojedinih nastavnika koji nemaju svoja radna mesta u odgovarajućim kabinetima, za okupljanje svih nastavnika na sastanke radnog kolektiva, za odmor nastavnika između pojedinih časova i drugo. Zato je ova školska zbornica i oblikovana i opremljena svim funkcijama za koje je i predviđena.

Uprava škole zavisi od veličine, ali i od organizacije škole koja je predviđena odnosom između upravljanja školom i administriranja. U grupi ovih prostorija postoje prostorije: kancelarija za direktora škole, kancelarija za sekretara, prostorija za administraciju, ekonomat, portirnica, prostorija za pomoćno osoblje sa garderobom, tušem i spremištem materijala za čišćenje i održavanje zgrade.

Komunikacije

Komunikacije su: stepeništa, otvori kroz koje se prolazi, tremovi, ulazni predprostori,

hodnici i holovi. Pored osnovne funkcije omogućavanja pristupa pojedinim prostorijama i povezivanja pojedinih delova zgrade, neke od ovih komunikacija često služe i za druge funkcije.

Glavni hol pored toga što služi za komunikaciju, može služiti i za okupljanje učenika (rekreacije za vreme odmora, priredbe, skupovi), distribuciju hrane, izlaganje u vitrinama, priređivanje povremenih izložbi, izvođenje vežbi telesnog vaspitanja i dr. Hodnici prvenstveno služe za komunikacije, prilaz pojedinim prostorijama i za povezivanje pojedinih

Sl.17 – zbornica – detalj osnove

|

delova zgrade. Međutim, i hodnici mogu imati drugačije funkcije, uglavnom one koje su vezane uz prostorije koje hodnik povezuje.

Raznovrsnost u rešenjima školskih zgrada ne pokazuje se samo kao posledica razlika u sistemima školovanja, programima i metodima nastave i pojedinim zemljama, nego se ispoljava i kao posledica vrlo različitog postavljanja težišta na pojedine probleme, prema tome da li se obraća veća ili manja pažnja na zadovoljenje izvesnih specifičnih principa ili načina rešavanja ovih problema, kao što su povezivanje škole sa prirodom, rešavanje ekonomskih i urbanističkih problema, rešavanje pitanja provetravanja, orijentisanja itd.

Sl. 18.- Komunikacije (hodnici, hol, stepenište)

|

Preseci

|

Dodatni prilozi

Sl.19 - Kabinet za biologiju

Sl.22 –kabinet za hemiju

Sl.20 – restoran sa kuhinjom Sl.21 –laboratorije za hemiju i fiziku

|

Izgledi

Sl. 23. - Severna fasada

Sl. 24 - Južna fasada

Sl.25. - Istočna fasada

Sl.26. - Zapadna fasada

|

Sadržaj

Uvod....................................................................................... str 1. Program.................................................................................. str 3. Funkcija....................................................................................str.5 Dimenzionisanje površina ...................................................... str 6. Koncept projekta .................................................................... str 6. Formiranje školske zgrade...................................................... str 7. Grupisanje različitih ............................................................... str 8. Orijentacija i povezivanje sa prirodom..................................... str 10. Centar za nastavna sredstva i informacije.............................. str 11. Fizičko vaspitanje.....................................................................str 12, Prostorija za nastavno osoblje ..................................................str.13 Komunikacije.............................................................................str.13 Preseci......................................................................................str.15 Prilozi........................................................................................str.16 Izgledi........................................................................................str.17 Sadržaj......................................................................................str.18 Literatura i izvori........................................................................str.19

|

Literatura i izvori

-Škole, M. Bajlon, Građevinska knjiga 1972.Beograd

-ARCHITECTURE OF SCHOOLS: THE NEW LEARNING ENVIRONMENTS, M. Dudek,

Architectural Press, Boston 2000.

-Schools and Kindergardens, M. Dudek, Birkhauser,Verlag AG, Berlin, 2007.

-80 godina poljoprivredne škole Aleksandrovac-Župa, Svetomir Tomić, Aleksandrovac,

2006.

-Župa, Svetomir D. Tomic, Kruševac, 2001.

*Svi prilozi u vidu ručnih crteža (osnove, preseci, izgledi) preuzeti iz idejnog projekta -SGP

Nova Gorica, Centar usmejenega izobraževanja Aleksandrovac

*Fotografije napravljene jula 2011.godine

|