UVOD U ZGRADARSTVO 1. ČAS

1. SADRŽAJ, DEFINICIJA I ZADATAK PREDMETA 2. PODELA ZGRADA

2.1. PO NAMENI 2.2. PO POLOŽAJU NA PARCELI (ODNOS PREMA SUSEDIMA) 2.3. PO POLOŽAJU NA TERENU 2.4. PO VISINI 2.5. PO MATERIJALIMA OD KOJIH SU IZGRAĐENE 2.6. PO KLIMATSKIM ZONAMA 2.7. PO STILSKIM ODLIKAMA

3. DELOVI ZGRADE 3.1. TEMELJI 3.2. ZIDOVI I STUBOVI 3.3. MEDJUSPRATNA KONSTRUKCIJA 3.4. KROV

4. KONSTRUKTIVNI SKLOP 4.1. MASIVNI SKLOP

4.1.1. Podužni sklop 4.1.2. Poprečni sklop 4.1.3. Ukršteni sklop 4.1.4. Kombinovani sklop

4.2. SKELETNI SKLOP 4.2.1. armirano-betonski 4.2.2. čelični 4.2.3. drveni

4.3. KOMBINOVANI SKLOP 4.4. PROSTORNO-POVRŠINSKI SISTEM

4.4.1. Linijski 4.4.2. Površinski 4.4.3. Ćelijski

5. PRINCIPI ZA IZBOR KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA 5.1. CELISHODNOST 5.2. ČVRSTOĆA 5.3. TRAJNOST 5.4. ZDRAVSTVENOST 5.5. SIGURNOST OD POŽARA 5.6. EKONOMIČNOST 5.7. LEPOTA (dopadljivost) 5.8. MODULARNA KOORDINACIJA

OSNOVNA (UŽA) LITERATURA ZA OVU MATERIJU:

1. Martinković K.: Osnovi zgradarstva I, Izgradnja i FTN Novi Sad, Beograd - Novi Sad, 1985. 2. Milić B.: Elementi konstrukcije zgrada I, Gradjevinski fakultet u Podgorici, Podgorica, 1999. 3. Popović Ž.: Zgradarstvo, Arhitektonsko-gradjevinski fakultet Banja Luka, Banja Luka, 2002.

1

DEFINICIJA PREDMETA

– GRAÐEVINARSTVO NAJSTARIJA GRANA TEHNIKE

– VEŠTINA KOJOM SE OD PRIRODNIH i VEŠTACKIH MATERIJALA STVARAJU OBJEKTI

– ULOGA: KONCEPCIJA i MATERIJALIZACIJA OBJEKATA

– PODELA GRAÐEVINARSTVA– VISOKOGRADNJA– NISKOGRADNJA (SAOBRACAJNICE,

HIDROTEHNICKI OBJEKTI)

ZADATAK PREDMETA

1. UPOZNAVANJE ZGRADE U CELINI ZBOG:– BAZA ZA PRACENJE NASTAVE IZ DRUGIH

PREDMETA– IZRADA PROJEKTNIH ELABORATA– REALIZACIJA OBJEKATA– PRAVILAN IZBOR REŠENJA KONSTRUKCIJE

2. SAVLADAVANJE OSNOVNIH TEHNICKIH STANDARDA I NORMI

3. UPOZNAVANJE GRADITELJSKIH I ZANATSKIH VEŠTINA

4. UPOZNAVANJE PRAVILA IZRADE PROJEKTNE DOKUMENTACIJE

5. FORMIRANJE PREDSTAVA O DIMENZIONALNIM VREDNOSTIMA ELEMENATA I SKLOPOVA

6. USVAJANJE STRUCNE TERMINOLOGIJE

DOBRI RAZLOZI ZA ZGRADARSTVO NA GF

1. POLITENICKO OBRAZOVANJE2. PREKO 70% PRIHODA GRAÐEVINARSTVA

OSTVARUJE VISOKOGRADNJA3. ZAPOŠLJAVANJE U MALIM i SREDNJIM

PREDUZECIMA > 93% visokogradnja4. OCEKIVANA REVITALIZACIJA PRIVREDE >

ZGRADE5. STANOGRADNJA ucestvuje sa približno 30% u

visokogradnji

VREDNOST IZVRŠENIH RADOVA U GRAÐEVINARSTVU

100,00%Ukupno

0,82%ostali

2,51%geološka istraž.

3,16%elektroprenos

10,35%saobracajni

6,96%hidrogradevinski

23,80%B. Niskogradnja

44,89%društveni i javni

1,44%poljoprivredni

22,31%stambeni

7,56%industrijski

76,20%A. Visokogradnja

ucešce u %objekti

Visokogradnja

Niskogradnja

Ucešce gradevinarstva u društvenom proizvodu

5%20018%1985

10%197510%196511%195512%1952

ucešce u %godina

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000 2010

Ucešce gradevinskih objekata u novim investicijama

55%prosecno

82%vodoprivreda

64%saobracaj

54%zdravstvo

55%obrazovanje

63%ugostiteljstvo

36%šumarstvo

27%poljoprivreda

29%industrija

ucešce u %delatnost

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

indu

strij

a

šum

arst

vo

ugos

titel

jstv

o

obra

zova

nje

zdra

vstv

o

saob

raca

j

vodo

priv

reda

poljo

priv

reda

2

SADRŽAJ PREDMETA

– KLASIFIKACIJA ZGRADA– SKLOP ZGRADE– TEMELJI– ZIDOVI– MEÐUSPRATNE KONSTRUKCIJE (MK)– NEKONSTRUKTIVNI ELEMENTI MK– STEPENICE– KROVOVI– POKRIVANJE– PROZORI I VRATA– DIMNJACI I VENTILACIJA– SKELETNE ZGRADE– PREFABRIKOVANE ZGRADE

GRAÐEVINSKI OBJEKTI 2

GRAÐEVINSKI OBJEKTI 3 GRAÐEVINSKI OBJEKTI 4

GRAÐEVINSKI OBJEKTI 5BECKA OPERA , avgust 2005.

3

PODELE ZGRADA

1. PO NAMENI 2. PO POLOŽAJU NA PARCELI (ODNOS PREMA SUSEDIMA)3. PO POLOŽAJU NA TERENU4. VISINI

• niskospratnice (prizemne i jednospratne)• višespratnice (bez lifta P+4 i sa liftom )• visokospratnice i soliteri (preko 6 spratova)

5. MATERIJALIMA OD KOJIH SU IZGRAÐENE• zgrade od gline• zgrade od opekarskih proizvoda• zgrade od drveta• zgrade od kamena• zgrade od betona• zgrade od celika

6. KLIMATSKIM ZONAMA• alpska• kontinentalna• mediteranska• žarka• tropska

7. STILSKIM ODLIKAMA

KONSTRUKTIVNI DELOVI ZGRADE

1. TEMELJI2. ZIDOVI 3. STUBOVI I GREDE4. STEPENICE5. MEÐUSPRATNA KONSTRUKCIJA6. KROV

KONSTRUKTIVNI SKLOP

1. MASIVNI (ZIDANI) SISTEM • Podužni sklop • Poprecni sklop• Ukršteni sklop• Kombinovani sklop

2. SKELETNI SISTEM3. PROSTORNO-POVRŠINSKI SISTEM

• Linijski• Površinski• Celijski

PODUŽNI SKLOP

KARAKTERISTIKE1. konstruktivni zidovi su paralelni sa fasadom2. otvori na fasadi manji3. dubina trakta ogranicena rasponom tavanice4. oblikovanje fasade relativno ogranicenoTIPOVI

• JEDNOTRAKTNI• DVOTRAKTNI• TROTRAKTNI

4

POPRECNI SKLOP

KARAKTERISTIKE• konstruktivni zidovi su upravni na fasade • otvori na fasadi neograniceni• dubina trakta neogranicena • oblikovanje fasade slobodno

TIPOVI• JEDNOTRAKTNI• DVOTRAKTNI• TROTRAKTNI

UKRŠTENI SKLOP

KARAKTERISTIKE• za zgrade sa vecim opterecenjem• konstruktivni zidovi su sa sve cetiri strane• racionalan odnos 1:1 do 1:2• otvori na fasadi manji• dubina trakta ogranicena rasponom

tavanice• oblikovanje fasade relativno ograniceno

KOMBINOVANI SKLOP

KARAKTERISTIKE• mešavina masivnog i skeletnog sklopa• noseci zidovi + stubovi sa gredama• seizmicki otporniji

MASIVNI KONSTRUKTIVNI SISTEM

PROSTORNO-POVRŠINSKI SISTEM

1. LINIJSKI2. POVRŠINSKI3. CELIJSKI

5

NABORI SVODOVI

LJUSKEŠATORSKE I PNEUMATSKE KONSTRUKCIJE

PRINCIPI IZBORA KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA

1. CELISHODNOST (DIMENZIJE, racionalnost IZVOÐENJE)2. CVRSTOCA (staticki zahtevi + racionalnost)3. TRAJNOST (privremeni objekti do monumentalnih, korišcenje

objekta, spoljni – unutrašnji)4. ZDRAVSTVENOST + PRILAGOÐENOST HENDIKEPIRANIMA5. SIGURNOST OD POŽARA (naseljena mesta, skladištenje

zapaljivih materijala, smeštaj dragocenih predmeta i materijala)6. EKONOMICNOST

• izgradnja• eksploatacija• održavanje

7. LEPOTA dopadljivost8. MODULARNA KOORDINACIJA (modul=mala mera) JUS + ISO

• 1M=10 cm• uklopivost• tipizacija - racionalnost• spojnice i otvori (u osnovi i preseku)• estetika

PREDSTVLJANJE ZGRADE

TEHNICKI OPIS1. LOKACIJA (SITUACIJA)2. DISPOZICIJA (PROSTORIJA)3. KONSTRUKCIJA (KONSTRUKTIVNI

ELEMENTI)• TEMELJI• ZIDOVI (STUBOVI I GREDE)• MEÐUSPRATNA KONSTRUKCIJA• STEPENIŠNA KONSTRUKCIJA• KROVNA KONSTRUKCIJA

4. UNUTRAŠNJA OBRADA• ZIDOVI• PODOVI• PLAFONI

5. SPOLJAŠNJA OBRADA• ZIDOVI• PROZORI VRATA• KROVNI POKRIVAC

6. INSTALACIJE• JAKA I SLABA STRUJA• VODOVOD I KANALIZACIJA• KABLOVSKA TV, VIDEONADZOR

7. OPREMA• UGRAÐENA I MOBILNA• ENTERIJERSKA

GRAFICKI DEO AG PROJEKTA

1. SITUACIJA2. OSNOVE

• TEMELJI• PODRUM• PRIZEMLJE• MEÐUSPRAT• SPRAT• KROV

3. PRESECI• POPRECNI• PODUŽNI

4. IZGLEDI5. DETALJI

TIPOVI ŠIPOVA

1. BUŠENI ŠIPOVI2. MEGA ŠIPOVI 3. POBIJENI ŠIPOVI

FRANKI SIMPLEKS

TIPOVI ŠIPOVA

BUŠENI ŠIPOVIKARAKTERISTIKE• PREČNIK OD Ø 400 mm DO Ø 2000 mm• DUBINA DO 42m• ŠIPOVI NOSE I HORIZONTALNE SILE (OKO 10% OD

VERTIKALNE SILE)NAČIN IZRADE• BUŠENJE KLASIČNOM I KONTINUALNOM SPIRALOM • NAKON IZRADE BUŠOTINE UNOSI SE ARMATURNI KOŠ

I UGRAĐUJE BETON, KONTRAKTORSKIM POSTUPKOMPRIMENA• ZAŠTITNE OBALE• SANACIJA KLIZIŠTA• FUNDIRANJE NOVIH OBJEKATA PREDNOSTI• NEMA VIBRACIJA, UDARA I BUKE PRI IZRADI ŠIPOVA

OPREMA ZA BUŠENE ŠIPOVE

BUŠENI ŠIPOVI - ARMIRANJE

IZRADA BUŠENIH ŠIPOVA

IZGLED GOTOVIH BUŠENIH ŠIPOVA

BUŠENI ŠIPOVI KAO STUBOVI U PROSTORUŽELEZNIČKA STANICA “VUKOV SPOMENIK”

BUŠENI ŠIPOVI KAO STUBOVI HALEŽELEZARA U SMEDEREVU

MEGA ŠIPOVIKARAKTERISTIKE

PREČNIK OD Ø 100 MM DO Ø 350 MM

NOSIVOST OD 100 KN DO 1000 KN

PRIMENAPODUHVATANJE TEMELJA GOTOVIH OBJEKATAVRAĆANJE OBJEKATA U VERTIKALNI POLOŽAJPOVEĆANJE SPRATNOSTI OBJEKATA DOGRADNJOM

NAČIN IZRADEHIDRAULIČNOM PRESOM BEZ BUKE

PREDNOSTINEMA VIBRACIJA, UDARA I BUKE PRI IZRADI ŠIPOVABEZ ISELJAVANJA STANARA IZ OBJEKTA KOJI SE PODUHVATA

IZGLED GOTOVOG MEGA ŠIPA

POBIJENI ŠIPOVIKARAKTERISTIKE

PREČNIK Ø 406, Ø520, Ø 600 mmNOSIVOST od 700 do 1500 KN

NAČIN IZRADE - POMOĆU MAKARE (SA MALJEVIMA) 1. ČELIČNA CEV IZABRANOG PREČNIKA PRIVREMENO SE ZATVORI

ČEPOM OD ŠLJUNKA 2. UDARCIMA MALJA CEV SE POBIJE DO PROJEKTOVANE KOTE3. NAKON IZBIJANJA ŠLJUNKA USIPA SE BETON SUVE KONZISTENCIJE

I FORMIRA PROŠIRENJE BAZE ŠIPA4. U RADNU CEV SE, PREKO BAZE ŠIPA, UNOSI ARMATURNI KOŠ5. BETONIRANJE: POSTEPENO IZVLAČENJE RADNE CEVI UZ

DODAVANJE I NABIJANJE BETONA MALJEMPRIMENA

ZAŠTITNE OBALESANACIJA KLIZIŠTAFUNDIRANJE NOVIH OBJEKATA

PREDNOSTIVELIKA BRZINA IZRADE ŠIPOVA UJEDNAČENA NOSIVOSTNEPREKIDNOST STABLABEZ UTICAJA LJUDSKOG FAKTORA NA KVALITET ŠIPA

MAKARA

POBIJANJE FRANKI ŠIPOVANOVI BEOGRAD

DIJAFRAGME

NAČIN IZRADE• ISKOP GRAJFERIMA • ARMATURNI KOŠ• BETONIRANJE

PRIMENA• PRIJEM VELIKIH HORIZONTALNIH SILA• VELIKE PODZEMNE VODE• ZAŠTITA KLIZIŠTA• ZAŠTITA DUBOKIH ISKOPA• OBEZBEĐENJE KOSINE

GRAJFER

DIJAFRAGMA UBACIVANJE ARMATURNOG KOŠA

DIJAFRAGMA U TUNELU

DIJAFRAGMA TEMELJI I OBEZBEĐENJE KOSINE

NARODNA BANKA NA SLAVIJI

DIJAFRAGMAOBEZBEĐENJE KOSINE

ŽELEZNIČKA STANICA "PROKOP" - BEOGRAD

FUNDIRANJE ZGRADA1. GRAĐEVINSKO TLO2. TEMELJI

2.3. PODELA TEMELJA3. PLITKI TEMELJI

3.1. TRAKASTI TEMELJI3.2. TEMELJI SAMCI3.3. TEMELJNE PLOČE

4. DUBOKI TEMELJI4.1. ŠIPOVI4.2. BUNARI4.3. KESONI4.4. DIJAFRAGME

5. TEMELJI KOD ADAPTACIJA 5.1. DILATACIJE5.2. OJAČANJE TEMELJA POTKOPAVANJEM5.3. OJAČANJE TEMELJA BEZ POTKOPAVANJA

6. OBRAČUN RADOVA (predmer)

SLAVNE GREŠKE (?)

ČEMU FUNDIRANJE - ovako je lepše

MOGUĆE ISPRAVLJANJE TORNJA U PIZI (?)

ТЕМЕLJI

1. DEFINICIJA I FUNKCIJAELEMENT ZGRADE PREKO KOJEG SE UKUPNO

OPTEREĆENJE OBJEKTA PRENOSI NA TLO2. ELEMENTI

TAMPON SLOJTEMELJNA STOPAVISINA TEMELJAŠIRINA TEMELJAKONTAKTNA POVRŠINADUBINA FUNDIRANJA (DF)

OSOBINE I KLASIFIKACIJA TLA

1. SLOJEVITOST TLA• DEBLJINA SLOJEVA• POLOŽAJ SLOJEVA

2. STRUKTURA TLA• KOHERENTNO• NEKOHERENTNO

3. FIZIČKE OSOBINE TLA• ZAPREMINSKA TEŽINA• POROZNOST

4. MEHANIČKE OSOBINE TLA• VODOPROPUSTLJIVOST• OTPORNOST• DEFORMABILNOST

KARAKTERISTIKE SLOJEVITOSTI TLA

• HOMOGENO TLO

• SLOJEVITO TLO

• HETEROGENO TLO

ISPITIVANJE NOSIVOSTI TLA

1. SONDAŽNI ISKOPI2. SONDAŽNE BUŠOTINE3. PROBNO OPTEREĆIVANJE ZEMLJIŠTA –

STATIČKO I DINAMIČKO4. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE UZORAKA

OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE TEMELJA

1. PODACI O TLU• VRSTA I KARAKTERISTIKE TLA• DEBLJINE I POLOŽAJ SLOJEVA• NOSIVOST TLA

2. PODACI O OBJEKTU• NAMENA• VELIČINA• OBLIK

PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE TEMELJA

1. GEOLOŠKE (GEOLOŠKA GRAĐA TLA)2. SEIZMOLOŠKE (SEIZMIČKI TALASI; 1-12 UNESCO

SKALA; SCG > 6-9 STEPENI)3. HIDROLOŠKE (PODZEMNE VODE – NIVO, PRAVCI

PROSTIRANJA, BRZINE)4. GEODETSKE (NADZEMNI OBJEKTI,

INFRASTRUKTURA, PODZEMNI OBJEKTI)5. GEOTEHNIČKE (MEHANIČKE OSOBINE TLA)

DUBINA FUNDIRANJA1. OPASNOST OD MRAZA -1 do 1°C (SCG: od 0.8 - 1.0m)2. SASTAV I OSOBINE TLA

• stena (nema ograničenja)• šljunak i pesak (min. 50 cm)• druga tla (zavisi od kote podzemne vode)

3. EKONOMIČNOST (dublji – manji; plići – veći)4. HIDROGEOLOŠKI USLOVI

• podzemne vode do 3m (70cm)• iznad kote podzemnih voda• ispod kote podzemnih voda

5. OSETLJIVOST TLA NA PROMENU VLAŽNOST6. DUBINA FUNDIRANJA SUSEDNIH OBJEKATA7. POSTOJEĆE PODZEMNE KONSTRUKCIJE I PREPREKE (pećine,

tuneli, prolazi)8. VELIČINA I PRIRODA OPTEREĆENJA 9. NAMENA I OBLIK OBJEKTA10. MATERIJAL ZA IZRADU TEMELJA

PODELA ТЕМЕLJA PO MATERIAJALIMA

1. TEMELJI OD OPEKE2. TEMELJI OD LOMLJENOG KAMENA3. TEMELJI OD NABIJENOG BETONA 4. TEMELJI OD ARMIRANOG BETONA

TIPOVI TEMELJA

A. PLITKI1. TRAKASTI2. SAMCI3. KONTRAGREDE4. ROŠTILJI5. PLOČE

B. DUBOKI1. ŠIPOVI

DRVENIČELIČNIBETONSKIARM. BETONSKI

2. BUNARI3. KESONI4. DIJAFRAGME

TRAKASTI TEMELJ

TEMELJ SAMAC

POVEZIVANJE TEMELJA

KONTRA GREDA

TEMELJNA PLOČA

TEMELJNA PEČURKASTA PLOČA

KONTRA PLOČA

KASKADNI TEMELJ

• OBJEKAT NA STRMOM TERENU• TEMELJNA TRAKA IZMEDJU PROSTORIJA SA RAZLIČITIM

KOTAMA PODA (PRIZEMLJE – PODRUM)

ŠEMA PODBETONIRANJA TEMELJA POSTOJEĆEG OBJEKTA

TEMELJI KOD ADAPTACIJA

1. POVEĆANJE NOSIVOSTI TEMELJNOG TLAINJEKTIRANJEZAMENA TLA

2. OJAČANJE TEMELJNIH KONSTRUKCIJAPROŠIRENJE TEMELJA POTKOPAVANJEM PO CELOJ ŠIRINI STOPEPROŠIRENJE TEMELJA DELIMIČNIM POTKOPAVANJEMOJAČANJE TEMELJA BEZ POTKOPAVANJESPUŠTANJE TEMELJA NA NIŽU KOTU

PODUHVATANJE TEMELJA OBJEKATA

1. PREKOMERNO SLEGANJE DELOVA ILI CELOG OBJEKTA2. ISPRAVLJANJE NAGNUTOG OBJEKTA I VRAĆANJE U

VERTIKALNI POLAŽAJ 3. POVEĆANO OPTEREĆENJE OBJEKTA 4. POVEĆANJE SPRATNOSTI OBJEKTA 5. DUBOKI ISKOP NEPOSREDNO UZ TEMELJ POSTOJEĆEG

OBJEKTA

PROŠIRENJE STOPE TRAKASTOG TEMELJACELOM ŠIRINOM

PROŠIRENJE STOPE SAMCADELIMIČNIM POTKOPAVANJEM

PROŠIRENJE TRAKASTOG TEMELJADELIMIČNIM POTKOPAVANJEM

PROŠIRENJE STOPE BEZ POTKOPAVANJA DOPUNSKIM STOPAMA I ČELIČNIM NOSAČIMA

PROŠIRENJE STOPE DOPUNSKIM STOPAMA

ТЕМЕЉИ 2. ЧАС1. ТЛО

1.1. ИСПИТИВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ТЛА

1.1.1. Сондажни - истражни ископи

1.1.2. Сондажне бушотине

1.1.3. Пробно оптерећење земљишта

1.1.4. Геомеханичка лабораторијска испитивања

2. ТЕМЕЉИ

2.1. ПРОЈЕКТОВАЊЕ ТЕМЕЉА

2.2. ИЗБОР ДУБИНЕ ФУНДИРАЊА

2.3. ПОДЕЛА ТЕМЕЉА – типови и особине темеља

3. ПЛИТКИ ТЕМЕЉИ

3.1. ТРАКАСТИ ТЕМЕЉИ

3.1.1.Темељи од опеке

3.1.2. Темељи од ломљеног камена

3.1.3. Темељи од набијеног бетона

3.1.4. Темељи од армираног бетона

3.2. ТЕМЕЉИ САМЦИ

3.2.1.Темељи од неармираног бетона

3.2.2. Темељи од армираног бетона

3.2.3. Темељи код челичних стубова

3.2.4. Заједнички темељ за више стубова у низу

3.2.5. Темељни роштиљи

3.2.6. Темељне плоче (површински темељи)

3.2.7. Темељне плоче ојачне ребрима - контрагредама

4. ДУБОКИ ТЕМЕЉИ

4.1. ШИПОВИ

4.2. БУНАРИ

4.3. КЕСОНИ

4.4. ДИЈАФРАГМЕ

5. ТЕМЕЉИ КОД АДАПТАЦИЈА

5.1. ДИЛАТАЦИЈЕ

5.2. ОЈАЧАЊЕ ТЕМЕЉА ПОТКОПАВАЊЕМ

5.3. ОЈАЧАЊЕ ТЕМЕЉА БЕЗ ПОТКОПАВАЊА

6. ОБРАЧУН РАДОВА (предмер)

ОСНОВНА (УЖА) ЛИТЕРАТУРА ЗА ОВУ МАТЕРИЈУ:

1. ТЕХНИЧАР 2, Грађевинска књига, Београд, 1984. (део ФУНДИРАЊЕ) 2. ТЕХНИЧАР 3, Грађевинска књига, Београд, 1984. (део АДАПТАЦИЈЕ И ДОГРАДЊА) 3. КРСТИЋ П.: Архитектонске конструкције 1, Научна књига, Београд, 1967. 4. ЂОРЂЕВИЋ Д.: Извођење радова у високоградњи, Архитектонски факултет, Београд, 2001. 5. ГЛИШИЋ М.: Фундирање архитектонских објеката, Архитектонски факултет и Орион арт, Београд,

2004. (http://www.arh.bg.ac.yu/upload/dokumenta/predmeti/fundiranje)

ZIDOVI 3. ČAS 1. PODELA ZIDOVA

1.1. PODELA PO NAMENI I POLOŽAJU 1.1.1. Unutrašnji 1.1.2. Spoljni 1.1.3. Konstruktivni 1.1.4. Pregradni 1.1.5. Podeoni

1.2. PODELA PO NAČINU IZVODJENjA 1.2.1. Zidovi koji se rade na licu mesta 1.2.2. Montažni 1.2.3. Polumontažni

1.3. PODELA PO MATERIJALU 1.3.1. Zidovi od prirodnog materijala 1.3.2. Zidovi od veštačkog materijala

1.4. Zidovi od opeke (puna, šuplja, fasadna) 1.5. Zidovi od šupljih blokova

1.5.1. Blokovi od gline 1.5.2. Blokovi od betona 1.5.3. Blokovi od lakog betona 1.5.4. Durisol blokovi

1.6. Zidovi od blokova od gas i peno betona 2. ZIDANJE

2.1. Malter 2.2. Zidanje opekom – slogovi

2.2.1. Pravila 2.2.2. Ravan završetak u zidu različite debljine 2.2.3. Prekid zida (stepenast i zupčast) 2.2.4. Završetak zida za otvore 2.2.5. Sučeljavanje zidova 2.2.6. Suticanje zidova 2.2.7. Ukrštanje zidova

2.3. Zidanje blokovima 2.4. Zidanje kamenom

2.4.1. Pravila 2.4.2. Kiklopski 2.4.3. Lomljeni kamen 2.4.4. Slojeviti kamen 2.4.5. Tesanik

3. IZRADA ZIDOVA OD BETONA 4. OBRAČUN RADOVA (predmer)

OSNOVNA (UŽA) LITERATURA ZA OVU MATERIJU: 1. DJORDJEVIĆ D.: Izvodđenje radova u visokogradnji, Arhitektonski fakultet Univerziteta u

Beogradu, Beograd, 2001. 2. KRSTIĆ P.: ARHITEKTONSKE KONSTRUKCIJE 1, Naučna knjiga, Beograd, 1967. 3. MURAVLJOV M. i STEVANOVIĆ B.: Zidane i drvene konstrukcije zgrada, Građevinski fakultet

Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1999. 4. TEHNIČAR 2, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1984. (deo FUNDIRANjE) 5. TEHNIČAR 3, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1984. (deo IZGRADNjA ZGRADA i deo ADAPTACIJE

I DOGRADNjA)

KLASIFIKACIJA ZIDOVA PO NAMENI I POLOŽAJU

•1. UNUTRAŠNJI KONSTRUKTIVNI2. SPOLJNI KONSTRUKTIVNI3. UNUTRAŠNJI PREGRADNI4. SPOLJNI PREGRADNI5. PODEONI6. STEPENIŠNI7. KROVNI NAZIDAK8. ATIKA9. ZABATNI10.KALKANSKI11.OGRADNI12.PODRUMSKI13.TEMELJNI14.POŽARNI15.POTPORNI16.UNUTRAŠNJI

KLASIFIKACIJAprema

Pravilniku o tehničkim normativima za zidane zidove

1. NOSEĆI ZIDOVI 2. NENOSEĆI ZIDOVI3. ZIDOVI ZA UKRUĆENJE4. JEDNOSLOJNI ZIDOVI5. JEDNOSLOJNI MEŠOVITI ZIDOVI6. DVOSLOJNI ZIDOVI7. DVOSLOJNI ZIDOVI SA ŠUPLJINOM8. STUBOVI

PODELA ZIDOVA1. PODELA PO NAMENI I POLOŽAJU U ZGRADI2. PODELA PO NAČINU IZVODJENJA

– ZIDOVI KOJI SE RADE NA LICU MESTA– MONTAŽNI– POLUMONTAŽNI

3. PODELA PO MATERIJALU– ZIDOVI OD PRIRODNOG MATERIJALA – ZIDOVI OD VEŠTAČKOG MATERIJALA

• ZIDOVI OD KAMENA• ZIDOVI OD OPEKE (PUNA, ŠUPLJA, FASADNA)• ZIDOVI OD BLOKOVA

JEDAN RAZLOG ZA UČENJE TRADICIONALNIH GRADITELJSKIH TEHNIKA

PRAVILA ZIDANJA OPEKOM

1. HORIZONTALNI SLOJEVI PO CELOJ DUŽINI I ŠIRINI

2. LEŽIŠNE SPOJNICE PROLAZE CELOM DUŽINIOM I ŠIRINOM

3. DODIRNE SPOJNICE PROLAZE PODUŽNO I POPREČNO

4. DODIRNE SPOJNICE 2 UZASTOPNA SLOJA SE SMIČU minimum ½ ŠIRINE ili ¼ DUŽINE

5. SMENJIVANJE DUŽNJAKA I VEZAČA U SLOJEVIMA

6. ŠTO VIŠE CELIH OPEKA

SUČELJAVANJE ZIDOVA

SUTICANJE ZIDOVA

UKRŠTANJE ZIDOVA

ZIDANI STUBOVI

ZIDANI DIMNJAČKI

KANALI

POSTAVLJANJE VERTIKALNIH SERKLAŽA

PRAVILA

1. NA UGLOVIMA OBJEKTA2. SUČELJAVANJE

KONSTRUKTIVNIH ZIDOVA 3. UKRŠTANJE

KONSTRUKTIVNIH ZIDOVA4. KRAJ SLOBODNOG ZIDA5. U ZIDU NA RAZMAKU max 5m6. PRESEK SERKLAŽA min 19/197. ARMIRANJE 4Ǿ14 i Ǿ6/25

POSTAVLJANJE HORIZONTALNIH SERKLAŽA

• U ZIDOVIMA d>19 cm• KALKANI• NAZIDAK h>50cm• SENDVIČ da pokrije oba sloja• VISINA min=20cm (na emanje od debljine MK)• ARMIRANJE 4Ǿ12 i Ǿ6/25

KIKLOPSKI ZID OD KAMENA

ZIDANJE TESANIM KAMENOM

ZIDANJE LOMLJENIM KAMENOM

PRAVILA ZIDANJA KAMENOM1. MINIMALNA DEBLJINA ZIDA OD KAMENA 50 cm2. NA LICU ZIDA NE VIšE OD 3 SPOJNICE U 1 TAČKI3. DODIRNE SPOJNICE NE PROLAZE KROZ VIŠE OD 2 SLOJA4. DODIRNE SPOJNICE UZASTOPNIH REDOVA SE PREKLAPAJU min

10 cm5. SMENJIVANJE DUŽNJAKA I VEZAČA U SLOJEVIMA U REDOVIMA ILI

2 DUŽNJAKA + 1 VEZAČ6. KAMEN DUŽNJAK VISINA=DUŽINA ILI VISINA = min 1/5 DUŽINE ,

ŠIRINA 1-2 VISINE7. KAMEN VEZAČULAZI U ZID 1,5 VISINU =30 cm)8. LIBAŽNI SLOJ NA SVAKIH 1,2 - 1,5 m; izravnati sloj malterom ili ozidati

opekom (2-3 reda)9. NA UGLOVIMA KRUPNIJE KAMENJE ili se ozida opekom10.ŠUPLJINE POPUNITI SITNIJIM KAMENOM11.LEŽIŠNE KOSE SPOJNICE NAGNUTE KA OSI ZIDA A NE NA

SPOLJNU STRANU12.AKO SE ZID MALTERIŠE IZBEGAVATI LICE SA GLATKIM

KAMENOVIMA13.SPOJNICE SE ČISTE DO DUBINE=ŠIRINI > cem malter + izvlačenje

gvoždjem

ZIDOVI OD BLOKOVA

1. ŠUPLJI BLOKOVI– BLOKOVI OD GLINE– BLOKOVI OD BETONA– BLOKOVI OD LAKOG BETONA– DURISOL BLOKOVI

2. PUNI BLOKOVI– GASBETON – PENOBETON

ZIDANJE BETOSKIM BLOKOVIMA

ŠUPLJI ŠLJAKO BETONSKI BLOKOVI

l b h

1. NORMALNI NLB (NBB)

NLB 20 190

NLB 25 240

NLB 30 290

2. TERMOBLOKOVI TLBdim. iste kao NLB samo raspored

šupljina u tri reda

3. PREGRADNI BLOKOVI PLB

PLB 20 190

PLB 25 240

PLB 30 290

190390

190390

DURISOL BLOKOVI

DURISOL BLOKOVDURISOL BLOKOVI I PROIZVODE SE U RAZLIPROIZVODE SE U RAZLIČČITIM ITIM DEBLJINAMA, ISTE VISINE I DEBLJINAMA, ISTE VISINE I DUDUŽŽINEINE

DEBLJINE:DEBLJINE:• 15 cm• 20 cm• 25 cm• 30 cm

VISINEVISINE 25 cmDUDUŽŽINEINE 50 cm

ZIDANJE DURISOL BLOKOVIMA

ZIDANJE DURISOL BLOKOVIMA

ZIDANJE DURISOL PLOČAMA

ZIDOVI OD BETONA

A. VRSTE– NEARMIRANI– ARMIRANIB. KARAKTERISTIKE– NOSIVOST– LAKO OBLIKOVANJE– LOŠ TERMOIZOLATOR (da bi zadovoljio TI beton

d=2,5 do 3m!)– LAKI BETONI (dodaci za TI)– OPLATA (drvena, vodootporni šper i tunelska)

ARMIRANOBETONSKI PREGRADNI ZIDOVI

VIŠESLOJNI FASADNI ZID

L E G E N D A1 - unutrašnji malter debljine 1,5-2,5 cm2 - unutrašnji zid od elemenata za zidanje3 - termoizolacioni sloj (debljina prema

termičkom proračunu)4 - termoizolacioni - fasadni malter (debljina

prema termičkom proračunu)5 – zid od fasadne opeke6 - spoljašnji zid od elemenata za zidanje7 - završna (tankoslojna) zaštita fasade8 - spoljašnji fasadni malter debljine do 3 cm9 - vazdušni sloj za ventilaciju (debljina prema

termičkom proračunu)10 - termoizolacioni sloj sa paronepropustljivom

zaštitom (ka vazduhu)11 - fasadna obloga od kamenih ploča sa

odgovarajućim držačima12 - fasadna obloga od profilisanog lima sa

odgovarajućom nosećom konstrukcijom

INDUSTRIJSKA BRVNARA

MALTERI1. FUNKCIJA:

– VEZIVANJE ELEMENATA– SPOJNICE HORIZONTALNE + VERTIKALNE– IZRAVNAVANJE NERAVNINA– ZAVRŠNA OBRADA POVRŠINA– 20% U ZIDU OD OPEKE – 30-35% U ZIDU OD KAMENA

2. VRSTE PO STVRDNJAVANJU– NA VAZDUHU– U VODI (HIDRAULIČKI)

3. VRSTE PO VEZIVU– KREČNI– PRODUŽNI– PRODUŽNI CEMENTNI– CEMENTNI

4. IZBOR– VRSTE ELEMENTA KOJIM SE ZIDA– OPTEREĆENJA (NAMENE ZIDA)– MESTA UGRADNJE

MEDJUSPRATNE KONSTRUKCIJE 4. ČAS 1. DEFINICIJA I FUNKCIJA 2. PODELA

2.1. PODELA PO POLOŽAJU U ZGRADI 2.1.1. Krovne (horizontalne, kose i zasvodjene) 2.1.2. Potkrovne (prema tavanu) 2.1.3. Obične medjuspratne 2.1.4. Iznad podruma 2.1.5. Iznad otvorenog prostora

2.2. PODELA PO NAČINU PRENOŠENJA OPTEREĆENJA 2.2.1. Pločaste MK 2.2.2. Rebraste MK

2.3. PODELA PO NAČINU IZVODJENjA 2.3.1. MK koje se rade na licu mesta 2.3.2. Polumontažne 2.3.3. Montažne

2.4. PODELA PO MATERIJALU 2.4.1. MK od betona 2.4.2. MK od opekarskih proizvoda 2.4.3. MK od metala 2.4.4. MK od stakla 2.4.5. MK od drveta

3. ARMIRANOBETONSKE TAVANICE 3.1. AB ploče 3.2. AB ploče ojačane rebrima 3.3. AB rebraste (sitnorebraste) 3.4. AB prefabrikovane (od greda i od ploča)

4. TAVANICE OD METALA 4.1. Tavanice sa čeličnim gredama 4.2. Tavanice od čeličnih limova

5. TAVANICE SA ŠUPLJIM TELIMA 5.1. Monta (TM) 5.2. Durisol 5.3. Remi (betonski blokovi) 5.4. Rapid (sa prefabrikovanim gredicama)

6. TAVANICE SA STAKLENIM TELIMA 7. DRVENE TAVANICE 8. OBRAČUN RADOVA (predmer)

OSNOVNA (UŽA) LITERATURA ZA OVU MATERIJU: 1. TEHNIČAR II, Gradjevinska knjiga, Beograd,. 1966. (deo MEDJUSPRATNE

KONSTRUKCIJE) 2. TEHNIČAR 3, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1984. (deo MEDJUSPRATNE I KROVNE

TAVANICE, deo ARMIRANOBETONSKE KONSTRUKCIJE i deo ČELIČNE KONSTRUKCIJE)

3. KRSTIĆ P.: ARHITEKTONSKE KONSTRUKCIJE 2, Naučna knjiga, Beograd, 1967. 4. DJORDJEVIĆ D.: Izvodjenje radova u visokogradnji, Arhitektonski fakultet, Beograd,

2001. 5. POPOVIĆ Ž.: ZGRADARSTVO, Arhitektonsko-gradjevinski fakultet Banja Luka, Banja

Luka, 2002.

MEĐUSPRATNE KONSTRUKCIJE I TAVANICE

A. DEFINICIJAMK JE ELEMENT KONSTRUKCIJE ZGRADE KOJI VRŠI HORIZONTALNU PODELU NA ETAŽE

B. FUNKCIJE MK 1. PRIMA SVA STALNA I POKRETNA OPTEREĆENJA

I PRENOSI NA VERTIKALNE KONSTRUKTIVNE ELEMENTE

2. VRŠI HORIZONTALNO UKRUĆENJE OBJEKTA3. NOSI PLAFONSKU KONSTRUKCIJU4. PODLOGA ZA IZOLACIJE (HIDRO, TERMO,

ZVUČNA, PROTIVPOŽARNA)

SKLOP TAVANICE

1. KONSTRUKTIVNI DEO2. SKLOP PODA (SA POTREBNIM IZOLACIJAMA)3. SKLOP PLAFONA (SA POTREBNIM IZOLACIJAMA)

PODELA MK

1. PO POLOŽAJU U ZGRADI2. PO OBLIKU3. PO NAČINU PRENOŠENJA OPTEREĆENJA4. PO NAČINU IZVOĐENJA5. PO MATERIJALU

PODELA PO POLOŽAJU U ZGRADI

1. IZNAD OTVORENOG PROSTORA

2. OBIČNE MEĐUSPRATNE3. POTKROVNE (PREMA

TAVANU)4. KROVNE5. IZNAD PODRUMA

KROVNE TAVANICE PO OBLIKU

1. HORIZONTALNE2. KOSE3. ZASVOĐENE

PO NAČINU PRENOŠENJA OPTEREĆENJA

1. PLOČASTE MK2. REBRASTE MK

MK PO NAČINU IZVOĐENJA

1. MK KOJE SE RADE NA LICU MESTA2. POLUMONTAŽNE3. MONTAŽNE

PODELA MK PO MATERIJALU

1. OD OPEKARSKIH PROIZVODA 2. OD BETONA3. OD METALA4. OD STAKLA5. OD DRVETA6. OD KAMENA

PRINCIPI IZBORA VRSTE KONSTRUKCIJE

1. NAMENA OBJEKTA (OPTEREĆENJE)2. RASPON OSLONACA3. DEBLJINA KONSTRUKCIJE (zapremina obj.,

spoljne površine za obradu)4. EKONOMIČNOST IZVOĐENJA (cena, vreme,

oplata, skela, mehanizacija)5. TEŽINA6. ZVUČNA I TOPLOTNA ZAŠTITA7. PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA8. ZAVRŠNA OBRADA (za pod i plafon)

SEGMENTNI SVODOVI

TAVANICE SA ŠUPLJIM TELIMA

1. DOBRI IZOLATORI (TOPLOTNI I ZVUČNI)2. ČESTO TEŠKI3. RAVNA OPLATA ILI PODUPIRAČI4. RAVAN POD5. RAVAN PLAFON6. MOGUĆE SU INTERVENCIJE KROZ PLOČU

MONTA (TM)

KARAKTERISTIKE• TM3 25/25/16 RASPON DO 5,00M• TM5 25/25/20 RASPON DO 6,00M• PLOČA MIN 4 CM • ARMATURA

FERT KONSTRUKCIJA

FERT KONSTRUKCIJA

GOTOVE FERT GREDICE

FERT KONSTRUKCIJAPOPREČNI I PODUŽNI PRESEK

POLUPREFABRIKOVANE TAVANICE

PREFABRIKOVANE MK

PREFABRIKOVANE MK

TAVANICE OD METALA

1. TAVANICE SA ČELIČNIM GREDAMA– SA ARMATUROM – BEZ ARMATURE

2. TAVANICE OD ČELIČNIH LIMOVA

HURDIS

TAVANICA SA ČELIČNIM

NOSAČIMA I AB PLOČAMA

KLASIČNE TAVANICE SA ČELIČNIM NOSAČIMA

KLASIČNE TAVANICE SA ČELIČNIM NOSAČIMA

TAVANICE SA ČELIČNIM LIMOM

TAVANICE SA ČELIČNIM LIMOM

TAVANICE SA STAKLENIM TELIMA

KARAKTERISTIKE• ZA SPECIJALNE POTREBE I EFEKTE• NE RADE SE SPOLJNE TAVANICE (nemaju propisane

termoizolacione karakteristike)• STAKLO I BETON ZAJEDNO NOSE• VIDNA ILI ZASTAKLJENA AB REBRA• POTPUNA OPLATA• TEŠKO SE ZAMENJUJE OŠTEĆENA STAKLENA PLOČA

TAVANICE SA STAKLENIM TELIMA

TAVANICE SA STAKLENIM TELIMA

DRVENE TAVANICE

• NAJČEŠĆA KOD NAS (MANJE STAMBENEZGRADE)

• TIP: REBRASTA KONSTRUKCIJA • RASPON DO 6,00 M• DRVENA REBRA NA RAZMAKU OD 80-100CM• POSTAVLJANJE OD SPOLJ. ZIDA 2-3 CM• NALEGANJE NA NOSEĆI ZID 15-20 CM

DRVENE MEĐUSPRATNE

TAVANICE

DRVENE MEĐUSPRATNE TAVANICE

ARMIRANOBETONSKE TAVANICEMONOLITNE PLOČE

1.AB ravne (proste) ploče2.AB ploče ojačane rebrima3.AB rebraste (sitnorebraste)4.AB kasetirane5.AB pečurkaste

RAVNE AB PLOČE

velika težinaloša termoizolacija

loša akustična izolacija

LOŠE osobine

dobra za prodore instalacijajednostavna oplata

mala visina

DOBRE osobine

0,35 – 0,4 LŠIRINA OSLANJANJA

l/20 (min 8 cm)DEBLJINA

o u jednom pravcuo u dva pravca

PRENOŠENJE OPTEREĆENJA3-5mRASPON

ARMIRANO-BETONSKE

PLOČE

PROSTA AB PLOČA

AB PLOČE SA REBRIMA

loša za instalac.rebra za ukrućenje•1 na 3-6m•2 na 6-9m•3 na 9-12m

OSOBINE

velikaOPTEREĆENJA

L/25 (manji raspon)4-6 cmL/25 do L/30 (min 8cm)

DEBLJINA PLOČE

25-75cm1-4,5 mRAZMAK REBARA

6-14 cm15-30 cmŠIRINA REBRA

min L/20min L/20 VISINA REBRA8-15m4-8m5-9mRASPON

kasetiraneodnos 1:1,5

sitnorebrasteobične u 1 pravcu

KARAKTERISTIKE

AB PLOČE SA GREDAMA

0,4 – 0,5 LŠIRINA OSLONCA

Lmanji/30Lmanji/25DEBLJINA PLOČE

4-84-6RASPON

sa vidljivim podvlakamasa skrivenim gredamaKARAKTERISTIKE

PUNA PLOČA OSLONJENA U DVA PRAVCA

PEČURKASTA TAVANICA

PEČURKASTA TAVANICA

AB PREFABRIKOVANE

• OD GREDA I PLOČA• ZA RASPONE 4-8 M• REBRA NA RAZMAKU OD OKO 80 CM + LIVENE

PLOČE• REBRA ZA UKRUĆENJE

• ZA RASPON 4-6 m 1 REBRO• ZA RASPON 6-8 m 2 REBRA• ZA RASPON 8-9 m 3 REBRA

• NALEGANJE MIN 12 CM • PLAFON PO POTREBI (NAKNADNO)

• RABIC d=3cm• TRSKA d=9cm

POLUPREFABRIKOVANE AB MK

• GREDA DUŽINE 5-6 M• OSOVINSKI RAZMAK

OKO 50 CM• VISINA OKO 25 CM• DEBLJINA PLOČE 5-10

CM

PREFABRIKOVANA MK UMT

PREFABRIKOVANA MK UMT

PRFABRIKOVANA MK UMT

PREFABRIKOVANE MK (OMNI)

НЕКОНСТРУКТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ МК 5. ЧАС 1. ПЛАФОНИ

1.1. ДЕФИНИЦИЈА И ФУНКЦИЈА 1.2. САСТАВ 1.3. ПОДЕЛА ПЛАФОНА

1.3.1. Уграђени 1.3.2. Приљубљени уз конструкцију 1.3.3. Одвојени од конструкције 1.3.4. Висећи плафони

2. ПОДОВИ 2.1. ДЕФИНИЦИЈА И ФУНКЦИЈА 2.2. САСТАВ 2.3. УСЛОВИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ 2.4. ПОДЕЛА ПОДОВА

2.4.1. Подови од дрвета 2.4.2. Подови од камена 2.4.3. Подови од печених глинених производа 2.4.4. Подови од готових превлака 2.4.5. Подови од металних плоча 2.4.6. Подови на бази синтетичких смола 2.4.7. Специјални подови

2.5. ПРИНЦИПИ ИЗРАДЕ ПЛИВАЈУЋЕГ ПОДА 3. ИЗОЛАЦИЈА

3.1. ФУНКЦИЈА 3.2. ХИДРОИЗОЛАЦИЈА

3.2.1. Изолација од влаге 3.2.2. Изолација од подземне воде 3.2.3. Материјали за хидроизолацију

3.3. ЗВУЧНА ИЗОЛАЦИА 3.3.1. Порекло буке у зградама 3.3.2. Принципи заштите 3.3.3. Пливајући под 3.3.4. Грешке у пројектовању и извођењу заштите

3.4. ТЕРМИЧКА ИЗОЛАЦИЈА 3.4.1. Топлотна проводљивост 3.4.2. Принципи заштите

3.5. ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА 3.5.1. Ватроотпорност конструкције 3.5.2. Понашање грађевинских материјала

4. ОБРАЧУН РАДОВА (предмер)

ОСНОВНА (УЖА) ЛИТЕРАТУРА ЗА ОВУ МАТЕРИЈУ: 1. Архитектонски приручник 82, Савез архитеката Србије, Београд, 1982. 2. Архитектонски приручник 83, Савез архитеката Србије, Београд, 1983. 3. Архитектонски приручник 84/85, Савез архитеката Србије, Београд,

1985. 4. Ђорђевић Д.: Изводјење радова у високоградњи, Архитектонски

факултет Универзитета у Београду, Београд, 2001. 5. ПОПОВИЋ Ж.: ЗГРАДАРСТВО, Архитектонско-грађевински факултет Бања

Лука, Бања Лука, 2002. 6. ТЕХНИЧАР 3, Грађевинска књига, Београд, 1984.

PLAFONIDEFINICIJA I FUNKCIJA

DEFINICIJAZAVRŠNI, DONJI SLOJ PREMA PROSTORU

FUNKCIJA1. ESTETIKA2. SAKRIVANJE INSTALACIJA3. TERMOIZOLCIJA4. ZVUCNA IZOLACIJA5. SVETLECA TELA

SKLOP PLAFONA

• konstrukcija

• izolacioni sloj (?)• završni sloj

PODELA PLAFONA

• MONOLITNI - MALTERISANI (RABIC, LETVICE, TRSKA)

• MONTAŽNI (GOTOVE PLOCE)

TIPOVI PLAFONA

1. UGRAÐENI2. PRILJUBLJENI UZ KONSTRUKCIJU3. ODVOJENI OD KONSTRUKCIJE4. VISECI PLAFONI

UGRAÐENI PLAFON

PRILJUBLJENI PLAFON

ODVOJENI PLAFON

VISECI PLAFON

VISECI PLAFON

GVOZDENE ŠIPKE IZ MKSPECIJALNI NOSACI KOJI SE ŠRAFEPLOCE ILI MALTERISANJE NA ROŠTILJU (POLJA 30/30 DO 50/50)

VISECI PLAFON konstrukcija

VISECI PLAFON - konstrukcija

VISECI PLAFONkonstrukcija

1

3 4

VISECI PLAFON Armstrong

VISECI PLAFON - trakasti metalni

VISECI PLAFON ploce

VISECI PLAFON perforirane Armstrong ploce

PODOVIDEFINICIJA I FUNKCIJA

DEFINICIJAZavršni sloj po kojem se obavlja

saobracaj (hodanje)

FUNKCIJA• ESTETIKA• UDOBNOST• FUNKCIONALNOST• ODRŽAVANJE

HIGIJENE• TERMOIZOLCIJA

SKLOP PODA

• podna obloga

• podna podloga

• podna konstrukcija

PODNA PODLOGA

Podloga mora biti: 1. suva2. cista3. ravna

OPŠTA PODELA PODOVA

daskaparket broski pod tekstil pluta

topli

ksilolit linoleum vinazguma

poluhladni

kamenmetal teraco cementna košuljicabetonske plocekulije

hladni

PODELA PODOVA PO MATERIJALU

1. PODOVI OD DRVETA2. PODOVI OD KAMENA3. PODOVI OD PECENIH GLINENIH PROIZVODA4. PODOVI OD GOTOVIH PREVLAKA5. PODOVI OD METALNIH PLOCA6. PODOVI NA BAZI SINTETICKIH SMOLA7. SPECIJALNI PODOVI

PODOVI OD DRVETA

1. DASKA • DRVO OD JELE• ŠIRINA DASKE 16-25 cm• DEBLJINA DASKE 2,6 cm

2. BRODSKI POD• DRVO OD BORA • ŠIRINA oko15 cm• DEBLJINA 2,4 cm

3. PARKET• DRVO OD HRASTA, BUKVE, JASENA• KLASICAN• LAMELIRANI

PARKET - POSTAVLJANJE

POD OD KAMENA

1. KAMENE PLOCE• GRANIT, PEŠCAR, MERMER, KRECNJAK• DEBLJINE PLOCE 2-3,0 cm• DEBLJINE MARMETE (TANKE PLOCE) 0,8-1,2 cm

2. MOZAIK3. TERACO

• PLOCE• LIVENI• DEBLJINE 2,0 cm

4. VEŠTACKI KAMEN

POD OD KAMENA

MOZAIK

POD OD KAMENA

TERACO

POD OD PECENIH GLINENIH PROIZVODA

1. OPEKA• POSTAVLJANJE PLJOŠTIMICE I NA KANT• PODLOGA PESAK (3 cm) ILI CEMENTNI MALTER

2. KLINKER3. KERAMICKE PLOCICE

• OBICNE – PECENE, SINTEROVANE I KISELOOTPORNE

• POSTAVLJANJE “FUGA NA FUGU” ILI “NA VEZU”• PODLOGA LEPAK ILI CEMENTNI MALTER (3 cm)

POD OD OPEKE - POLAGANJE

KERAMICKE PLOCICE

KARAKTERISTIKE• DOSTUPNE

(RASPROSTRANJENE)• JEFTINE• JEDNOSTAVNA UGRADNJA• LAKO ODRŽAVANJE• TANKE• HLADNE

MOGU BITI• LEPE• KLIZAVE• OTPORNE NA HABANJE• CVRSTE

KOMBINACIJA SA PARKETOM

LIVENI PODOVI

TEKSTILNI PODOVI

PODOVI NA BAZI SINTETICKIH SMOLALIVENI PODOVI

LIVENI PODOVI

LIVENI PODOVI

LIVENI PODOVI

INDUSTRIJSKI PODOVI

LIVENI PODOVI

LIVENI PODOVI

PODOVI OD GOTOVIH PREVLAKA

1. GUMA– PLOCE (50/50 cm i 100/100 cm)– TRAKE ŠIRINE 1 m; DUŽINE 10 ili 20 m; – DEBLJINA 3-5 mm

2. TEKSTIL– LEPLJEN– NELEPLJEN (ŠPANOVAN)

3. VINILHLORID I PVC• LINOLEUM• VINAZ

GUMENE PLOCE I TRAKE

KARAKTERISTIKE• PRIMENA• PREDNOSTI• POLAGANJE U

LEPKU

POD OD TEKSTILA

POD OD LIVENOLEUMA

LINOLEUM

VINAZ PLOCE

LAMINAT

LAMINAT

SPECIJALNI PODOVI

1. UZDIGNUTI 15-200 cm2. ANTISTATIK

• SMANJENJE STATICKOG ELEKTRICITETA• ODVODJENJE STATICKOG ELEKTRICITETA

3. ADITIVNI (SA DODACIMA ZA SMANJENJE )• HABANJA• KLIZANJA

4. ELASTICNI (PODLOGA I OBRADA)• GIMNASTICKE SALE• POZORNICE BALET

SPECIJALNI PODOVI

LAMINAT

LAMINAT

SPECIJALNI PODOVI

1. UZDIGNUTI 15-200 cm2. ANTISTATIK

• SMANJENJE STATICKOG ELEKTRICITETA• ODVODJENJE STATICKOG ELEKTRICITETA

3. ADITIVNI (SA DODACIMA ZA SMANJENJE )• HABANJA• KLIZANJA

4. ELASTICNI (PODLOGA I OBRADA)• GIMNASTICKE SALE• POZORNICE BALET

SPECIJALNI PODOVI

ANTISTATIK PODOVI

PRAVILO POLAGANJA U PRAVCU SVETLA

KOMBINOVANJE MATERIJALA

PLIVAJUCI POD

•KARAKTERISTIKEAKUSTICNA IZOLACIJAODVOJEN OD KONSTRUKCIJE MKNE DODIRUJE ZID

POTREBNE OSOBINE PODA

1. LEPOTA2. BOJA3. TOPLINA4. VODOOTPORNOST5. OTPORNOST NA HABANJE6. SIGURNOST7. ODRŽAVANJE8. ELASTICNOST

OSOBINE - UDOBNOST

OSOBINE ESTETIKA

• BOJA• TEKSTURA• SJAJ

PLIVAJUCI POD

•KARAKTERISTIKEAKUSTICNA IZOLACIJAODVOJEN OD KONSTRUKCIJE MKNE DODIRUJE ZID

POTREBNE OSOBINE PODA

1. LEPOTA2. BOJA3. TOPLINA4. VODOOTPORNOST5. OTPORNOST NA HABANJE6. SIGURNOST7. ODRŽAVANJE8. ELASTICNOST

OSOBINE - UDOBNOST

OSOBINE ESTETIKA

• BOJA• TEKSTURA• SJAJ

OSOBINE - TOPLINA

OSOBINE - LAKO ODRŽAVANJE

OSOBINE - PRIMENLJIVOST

OSOBINE - ELASTICNOST

OSOBINE- PROTIVKLIZAJUCI

OSOBINE KISELOOTPORNOST

СТЕПЕНИЦЕ 6. ЧАС

1. Функција степеница

2. Положај степеница у простору и према згради

3. Степенице као веза појединих етажа

4. Број степенишних кракова

5. Смер пењања (степенишних кракова)

6. Међусобни однос и правац кракова

7. Конструкција степеница

8. Елементи степеница

9. Димензионисање степенишног простора и степеница

10. Димензионисање кракова

11. Обрада степеница

12. Дрвене и металне степенице

13. Спољне степенице

14. Обрачун радова (предмер)

ОСНОВНА (УЖА) ЛИТЕРАТУРА ЗА ОВУ МАТЕРИЈУ: 1. Крстић П.: Архитектонске конструкције 2, Научна књига, Београд, 1967. 2. Поповић Ж.: ЗГРАДАРСТВО, Архитектонско-грађевински факултет Бања

Лука, Бања Лука, 2002. 3. ТЕХНИЧАР 3, Грађевинска књига, Београд, 1984. 4. Петровић М.: Архитектонске конструкције II, I део, Издавачко

информативни центар студената (ИЦС), Београд, 1978. 5. Милић Б.: Елементи конструкције зграда II, Грађевински факултет у

Подгорици, Подгорица, 1999.

1

STEPENICE I RAMPE

2

STEPENICE I RAMPE

DEFINICIJASTEPENICE I RAMPE SU DEO KONSTRUKCIJE OBJEKTA KOJE SLUŽE ZA VERTIKALNU KOMUNIKACIJU

FUNKCIJAPOVEZUJU NIVOE I ETAŽE PO VERTIKALI

3

STEPENICE I RAMPE

4

PODELA RAMPI

STRMEBLAGE

5

RAMPA

6

RAMPA AKADEMIJA (ROGERS)

7

DELOVI STEPENIŠTA• Stepenišni prostor -• Stepenišni krak - neprekinut niz stepena• Odmorište (podest) - ravna površina prekida stepenišni krak posle 15-16

stepena• Prostor između krakova - oko 20cm• Obrazi stepeništa - bočne površine - zidni (prema zidu) ili slobodne (prema

“oku”)• Širina kraka• Linija hoda - linija koja povezuje pravac penjanja• Prilazni stepen - prvi stepen kraka• Izlazni stepen - je poslednji stepen kraka koji leži u ravni sa podestom• Gazište - je površina stepenika po kojoj se gazi• Širina gazišta - rastojanje između dva čela• Čelo – vertikalna površina stepenika• Visina stepenika - visinsko rastojanje između dva stepenika• Dužina stepena - od zida do spoljnjeg obraza, odgovara spoljnoj širini• Profil stepena - poprečni presek; kod zavojitih stepenica razlikuju se preseci

uz obraze i po liniji hoda• Korisna širina kraka – propisana u zavisnosti od namene objekta i funkcije

stepenica• Ograda – na slobodnoj stani visina 90cm; max veličina otvora 15cm - mereno

od ivice

8

KONSTRUKCIJA STEPENICA

1. OSLANJANJE NA OBA KRAJA CELOM DUŽINOM (NA ZIDOVE)

2. NA JEDNOJ STRANI UZIDANI U ZID, A DRUGI KRAJ SLOBODAN (KONZOLNE STEPENICE)

3. NA DVA OSLONCA - JEDAN JE ZID, DRUGI JE GREDA4. NA JEDNOM OSLONCU - GREDI

– GREDA U SREDINI– GREDA NA STRANI

6. STEPENIŠNI KRAK OSLONJEN NA DVE GREDE7. DIREKTNO OSLONJENA PLOČA

– PRAVA– SLOMLJENA (KOLENASTA PLOČA)

9

10

DIREKTNO OSLONJENA PLOČASLOMLJENA (KOLENASTA PLOČA)

PLOČA oslonjena na zidove PLOČA oslonjena na grede

11

DIREKTNO OSLONJENA PLOČA

SLOMLJENA (KOLENASTA PLOČA)

12

DIREKTNO OSLONJENA PLOČASLOMLJENA (KOLENASTA PLOČA)

13

OSLANJANJE NA DVA OSLONCA

ZID – OBRAZNA GREDAGREDA– OBRAZNA GREDA

14

STEPENIŠNI KRAK OSLONJEN NA PODESTNE GREDE

15

PLOČA NA PODESTNIM GREDAMA

16

STEPENIŠNI KRAK OSLONJEN NA PODESTNEGREDE

17

PLOČA NA JEDNOM OSLONCU - GREDI

18

KONZOLNE STEPENICE

19

PODELA STEPENICA

1. POLOŽAJ PREMA ZGRADI2. ZNAČAJ U ZGRADI3. PREMA ETAŽAMA4. PO NAČINU IZVOĐENJA5. BROJ STEPENIŠNIH KRAKOVA6. SMER PENJANJA7. MEĐUSOBNI ODNOS I PRAVAC

KRAKOVA8. KONSTRUKCIJA STEPENICA9. PREMA USPONU10. PREMA MATERIJALU11. PO OTPORNOSTI PREMA VATRI

20

POLOŽAJ STEPENICA PREMA ZGRADI

SPOLJNE UNUTRAŠNJE

21

PARKOVSKO STEPENŠTE

22

ZNAČAJ STEPENICA U ZGRADI

• GLAVNE• SPOREDNE• POSLOVNE (EKONOMSKE) • POŽARNE

23

GLAVNESTEPENICE

24

GLAVNESTEPENICE

25

POŽARNESTEPENICE

26

POŽARNESTEPENICE

27

POŽARNESTEPENICE

28

STEPENICE PREMA ETAŽAMA

• PODRUMSKE• SPRATNE• TAVANSKE• KROVNE

29

STEPENICE PO BROJU STEPENIŠNIH KRAKOVA

• JEDNOKRAKE• DVOKRAKE• TROKRAKE• ČETVOROKRAKE• VIŠEKRAKE

30

STEPENICE PO BROJU STEPENIŠNIH KRAKOVA

31

STEPENICE PREMA MEĐUSOBNOM ODNOSU I PRAVCU KRAKOVA

• PRAVE• PRELOMLJENE• SA KLINASTIM STEPENICIMA• SA DELOVIMA SPIRALNIH STEPENIKA• ZAVOJITE SA OTVORENOM LINIJOM HODA

– KRUŽNE– ELIPSASTE

• SPIRALNE SA ZAVORENOM LINIJOM HODA• SA PRAVILNIM ODMORIŠTIMA

32

33

34

PODELA STEPENICA PREMA USPONU

- KASKADE - IMAJU MALI NAGIB- BLAGOG NAGIBA..............DO 30°- NORMALNOG NAGIBA.....30 - 34°- STRME...............................> 34°- MERDEVINE

35

PODELA PO OTPORNOSTI PREMA VATRI

1. SAGORIVE STEPENICE– DRVENE STEPENICE

2. VATROOTPORNE STEPENICE - ½ h – ZAŠTIĆENE DRVENE, – ARMIRANOBETONSKE, – KAMENE

3. POSTOJANE NA VATRI - 1½ h – NE MENJAJU BOJU, POSTOJANOST, TRPE VODU (prilikom

gašenja vatre)– OPEKA, – BETON, AB PLOČE DEBLJINE OD 10 cm, – ČELIK ZAŠTIĆEN SA 3 cm BETONA ILI NEKOG DRUGOG

MATERIJALA

36

PODELA STEPENICA PREMA MATERIJALUKONSRUKCIJE

- DRVENE - KAMENE- OD OPEKE- OD ARMIRANOG BETONA- OD ČELIKA- KOMBINACIJE MATERIJALA

37

DRVENE STEPENICE

38

DRVENE STEPENICE

39

DRVENE STEPENICE - DETALJI

40

DRVENE STEPENICE - DETALJI

41

DRVENE STEPENICE – SA OBRAZNIM GREDAMA

42

DRVENE STEPENICE – SA OBRAZNIM GREDAMA

43

DRVENE STEPENICE – NA GREDI

44

DRVENE STEPENICE - PODEST

45

DRVENE STEPENICE - PODEST

46

DRVENE STEPENICE SPIRALNE

47

DRVENE STEPENICE SPIRALNE

48

KAMENE STEPENICE

49

KAMENE STEPENICE

50

BETONSKE PREFABRIKOVANE STEPENICE

51

BETONSKE PREFABRIKOVANE STEPENICE

52

BETONSKE SPIRALNE STEPENICE

53

METALNE STEPENICE

54

METALNE STEPENICE

55

METALNE STEPENICE

56

METALNE STEPENICE - DETALJI

57

METALNE STEPENICE

58

METALNE STEPENICE

59

METALNE STEPENICE

60

STAKLENE STEPENICE

61

STAKLENE STEPENICE

62

STAKLENE STEPENICE

63

STAKLENE STEPENICE

64

STAKLENE SPIRALNE STEPENICE

65

STAKLENE SPIRALNE

STEPENICE

66

STAKLENA RAMPA

67

STEPENICE PO SMERU PENJANJA

• LEVE • DESNE

STEPENICE PO SMERU PENJANJA

68

DIMENZIJE STEPENICA

UDOBNE STEPENICE• VISINA GAZIŠTA 14-19 cm• DIMENZIJE 17/29 ILI 16/30 cmŠIRINA KRAKA:

- ZA JEDNU OSOBU DO 100 cm- ZA DVE OSOBE 110 – 130 cm- ZA TRI OSOBE 180 – 190 cm- U PORODIČNIM ZGRADAMA min. 90 cm- U VIŠEPORODIČNIM ZGRADAMA 110-140 cm

ŠIRINA PODESTA– ŠIRINA KRAKA + 10 cm

FORMULA• 2H+B=61-63(65) cm

69

STEPENIŠNA OGRADA

70

STEPENIŠNA OGRADAPRIČVRŠĆIVANJE

71

STEPENIŠNA OGRADA ČELIČNA KONSTRUKCIJA

72

DIMENZIONISANJE STEPENICA

FORMULA: 2h + b = 63 (64)PRIMER PRORAČUNA

spratna visina H=305cm; optimalna visina stepenika h=17cm

• 305:17=17,94 komada > usvaja se 18 komada• 305:18=16,94cm• 63-2x16,94=29,11cm; usvaja se 29,00cmDimenzija kraka u dvokrakom stepeništu: 9x16,94/29

73

LINIJA HODARezidenc teatar u Minhenu

74

PRINCIPI PROJEKTOVANJA1. SVAKI PROSTOR UDALJEN 30 m OD STEPENIŠTA2. NAJEKONOMIČNIJE SU PRAVE JEDNOKRAKE

STEPENICE3. SPOLJNE ULAZNE STEPENICE MAX 10 STEPENIKA 4. IZBEGAVATI USAMLJENE STEPENIKE (1-2) MIN. 5 KOM.

(OSIM NA ULAZU)5. KRAK 10-15 - PA ODMORIŠTE6. KONSTANTNA RAZMERA PENJANJA U CELOM

OBJEKTU 7. ČISTA VISINA PROLAZA ISPOD STEPENICA I

ODMORIŠTA min 2,1 m8. STEPENIŠNI PROSTOR – KOMFOR ZA PRENOS STVARI9. VISINA OGRADE MIN 90 cm; najveđi otvor 15 cm10. RAZMAK IZMEDJU KRAKOVA min 20 cm11. NEPARAN BROJ STEPENIKA U KRAKU (navika)12. PRESEK KROZ POLAZNI KRAK13. LINIJA HODA STRELICA ZA PRAVAC PENJANJA14. BROJ I DIMENZIJE STEPENIKA nx17/29

75

REKTIFIKACIJA

76

REKTIFIKACIJA

77

MATERIJALIZACIJA STEPENICAOBLOGA

1. DRVO– DASKA– PARKET

2. KAMEN3. TERACO4. KERAMIČKE PLOČICE5. TEKSTIL6. GUMA7. PLUTA8. STAKLO

78

OBLOGA - DRVO

79

OBLOGA - MERMER

80

OBLOGA - TERACO

81

OBLOGA - LINOLEUM

82

OBLOGA - GUMA

83

PREFABRIKOVANE STEPENICE

84

PREFABRIKOVANE STEPENICEKORBIZIJE

КРОВОВИ 7-8. ЧАС 1. ДЕФИНИЦИJA И OСНОВНА ПОДЕЛА

1.1. Коси кровови 1.2. Равни кровови 1.3. Поdela po врсти конструкције

2. ОБЛИК И ЕЛЕМЕНТИ КРОВА 2.1. Једноводни кров 2.2. Двоводни кров 2.3. Четвороводни кров 2.4. Сложени кров 2.5. Елементи кровне конструкције

3. ОДВОДЊАВАЊЕ 4. НАГИБ КРОВА 5. ЕЛЕМЕНТИ КОСИХ КРОВОВА 6. ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОД КОСИХ КРОВОВА 7. ЕЛЕМЕНТИ КОСЕ КОНСТРУКЦИЈЕ КРОВОВА 8. СИСТЕМИ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ КОД ДВОВОДНИХ КРОВОВА-

ПОДЕЛА КЛАСИЧНЕ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 8.1. Кровови из рогова (прости кровови) 8.2. Кровови са распињачама 8.3. Кровови са рожњачама (на праве и косе столице) 8.4. Кровови са вешаљкама 8.5. Мансардни кровови 8.6. Кровови са решеткастим носачима

9. САВРЕМЕНЕ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ 8.7. Решеткасти носачи 8.8. Кровне конструкције од индустријски произведених носача

8.8.1. Лаки решеткасти носачи 8.8.2. Решеткасти носаћи система «DSB» 8.8.3. Решеткасти носачи система «Trigonit» 8.8.4. Носачи типа «Wellsteg» 8.8.5. Лепљени ламелирани носачи

ОСНОВНА (УЖА) ЛИТЕРАТУРА ЗА ОВУ МАТЕРИЈУ: 1. Илић С.: Класични дрвени кровови, Грађевинска књига, Београд, 2003. 2. Поповић М.:Архитектонске конструкције 2, ИЦС, Београд 1978 2. Ђорђевић Д.: Извођење радова у високоградњи, Архитектонски факултет Универзитета у

Београду, Београд, 2001. 3. Милић Б.: Елементи конструкције зграда I, Грађевински факултет у Подгорици, Подгорица,

1999. 4. Поповић Ж.: Зградарство, Архитектонско-грађевински факултет Бања Лука, Бања Лука,

2002.

5. ТЕХНИЧАР 3, Грађевинска књига, Београд, 1988. (или 1984.) 6. В. Кујунџић: Обликовање структура у лепљеном ламелираном дрвету, Грађевинска књига,

Београд, 1983 7. В. Кујунџић: Лаки решеткасти кровни везачи – приказ и анализа индустријских система у

дрвету, часопис Изградња, број 10/1980, Београд 8. Wolfgang Brennecke, Heiko Folkerts, Friedrich Haferland, Franc Hart: Атлас кровних

конструкција – коси кровови, Грађевинска књига, Београд, 1990.

КРОВОВИ- ДЕФИНИЦИЈА И ОСНОВНА ПОДЕЛА -

КРОВ ЈЕ ПОТПУНА ЗАШТИТА ОБЈЕКТА ОД ВОДЕ ИАТМОСФЕРСКИХ УТИЦАЈА, НАЗИВА СЕПОПУЛАРНО И ”ПЕТА ФАСАДА”

• 1. ОСНОВНА ПОДЕЛА

РАВНИ КРОВОВИ КОСИ ДРВЕНИ КРОВОВИНагиб до 22 °, 1: 4 Нагиб од 22 °

2. ПОДЕЛА КРОВОВА

ПО ВРСТИ КОНСТРУКЦИЈЕ

МАСИВНИ КРОВОВИ ЛАКИ КРОВОВИ

ДРВЕНА КОНСТРУКЦИЈА КРОВА

КОСИ КРОВОВИ

• КОД КОСИХ КРОВОВА ЈЕ НАЈЧЕШЋЕ МЕЂУСПРАТНАКОНСТРУКЦИЈА ОДВОЈЕНА ОД КОНСТРУКЦИЈЕ КРОВА

• ОБЛИК КРОВА ЗАВИСИ ОД :

1. НАМЕНЕ И ОБЛИКА ТАВАНСКОГ ПРОСТОРА2. КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ3. ОПТЕРЕЋЕЊА4. ЕСТЕТИКЕ КРОВА

ОДВОДЊАВАЊЕ

• СВИ КРОВИ (РАВНИ И КОСИ) МОРАЈУ ИМАТИ НЕКИ НАГИБ, ЗБОГ ОДВОДЊАВАЊА ВОДЕ.

• ОНО СЕ УВЕК РАДИ НА СПОЉА И РАЗЛИКУЈЕМО:

1. ЈЕДНОВОДЕ2. ДВОВОДНЕ3. ТРОВОДНЕ4. ЧЕТВОРОВОДНЕ5. СЛОЖЕНЕ КРОВОВЕ

СЛОЖЕНИ КРОВ

НАГИБ КРОВА

• 1. СТРМИ КРОВОВИНАГИБ 1:1,5 ИЛИ 1:3 И ВЕЋИ, ПРЕКО 33°

• 2. БЛАГИНАГИБ 1:3

• 3. ВРЛО БЛАГИНАГИБ 1:5 , ОД 20° НА НИЖЕ

ЕЛЕМЕНТИ КОСИХ КРОВОВА• СЛЕМЕ-највиша линија крова

, тј.линија пресека две кровнеравни

• СТРЕХА-хориз. доњи деокрова, до пресека сафасадним зидом

• КАЛКАН-верт.део зида дослемена код једноводнихкровова

• ЗАБАТ-троугласти део зидакод једноводних и двоводнихкровова

• ГРБИНА- када се две кровнеравни секу под углом већимод 180 °

• УВАЛА- када се две равникрова секу под углом мањимод 180 °

ОПТЕРЕЋЕЊЕ КОД КОСИХКРОВОВА

1. СВОПСТВЕНООПТЕРЕЋЕЊЕКОНСТРУКЦИЈЕ

2. ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОДПОКРИВАЧА

3. ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОДСНЕГА

4. ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОДВЕТРА

+ОПТЕРЕЋЕЊЕ ОДРАДНИКА

ЕЛЕМЕНТИ КОСЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

1. ПОКРИВАЧ2. ПОДКОНСТРУКЦИЈА (која носи

покривач)3. РОГОВИ-систем греда које чине

кровну конструкцију4. РОЖЊАЧЕ - дрв.греде које

ојачавају кровну конструкцију, а тосу:

• СЛЕМЕЊАЧЕ• ВЕНЧАНИЦЕ• РОЖЊАЧЕ• ГРЕБЕЊАЧЕ-греде у гребенима• УВАЛНИЦЕ-греде у увалама5. КРОВНИ ВЕЗАЧ или НОСАЧ –

користи се за термин склопадрвених греда у равниконструкције, који примаоптерећења и преноси га наконструкцију зидова

АКСОНОМЕТРИЈА КОСЕКОНСТРУКЦИЈЕ

КЛАСИЧНЕ КРОВНЕ КОНСТРУКЦИЈЕделимо на:

1. ПРОСТ КРОВ или КРОВ ИЗ РОГОВА2. КРОВ на РАСПИЊАЧЕ3. КРОВ на РОЖЊАЧЕ• кров на праве столице• кров на косе столице4. КРОВОВИ НА ВЕШАЉКЕ5. ПРОСТИ РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИ6. КРОВОВИ са САВРЕМЕНИ КРОВНИМ

НОСАЧИМА

1.ПРОСТ КРОВ - КРОВ ИЗ РОГОВА

2.КРОВ НА РАСПИЊАЧЕсастоји се из распињаче, хориз.греде, која је разапета

између сваког пара рогова

ПОДЕЛА КРОВАНА РАСПИЊАЧЕ

2.КРОВ НА РОЖЊАЧЕ –КРОВ НА ПРАВУ СТОЛИЦУ

ДВОСТРУКА ПРАВА СТОЛИЦА

ДВОСТРУКА ПРАВА СТОЛИЦААКСОНОМЕТРИЈА

КОСА СТОЛИЦА

КРОВОВИ НА ВЕШАЉКЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ• користе се за веће распоне и до 15м, каданема средњег ослонца

• нема међуспратне конструкције за дрвенетаванице, јер се везачи директно каче натавањаче

ПОДЕЛА1. једноструке- просте2. двојне3. троструке4. вишеструке

ТРИ УСЛОВА ЗА КОНСТРУИСАЊЕВЕШАЉКЕ

1. ОСОВИНЕРАСПИЊАЧЕ, СТУБАИ КОСНИКА СЕ СЕКУУ ЈЕДНОЈ ТАЧЦИ

2. ДА СЕ ОСЕ КОСНИКАИ ЗАТЕГЕ СЕКУ У 1/3 ПРЕСЕКА ЗИДА

3. УГАО α мин 30°, ИЗМЕЂУ КОСНИКА ИЗАТЕГЕ

ВЕШАЊЕ ТАВАЊАЧА ЗА КРОВНЕ НОСАЧЕ

1. са ОКАГАЧОМ –НАДВЛАКОМхориз.греда која иде изнадзатеге, управно на кровневезаче, а поред стубаца, повезује се завртњима.

2. са ПОДВЛАКОМхориз.греда која иде исподзатеге, управно на кровнивезач, испод стубова.

3. директним налегањемТАВАЊАЧЕ на ЗАТЕГУ

4. са ЛИМЕНИМ ПАПУЧАМА

1.ЈЕДНОСТРУКА- ПРОСТА ВЕШАЉКАсастоји се из стуба и два косника

2.ДВОЈНА ВЕШАЉКАсастоји се из два стуба , два косника и распињаче

ДВОЈНА ВЕШАЉКА

МАНСАРДНИ КРОВОВИОБЛИЦИ

• ИЗМИСЛИО ИХ ЈЕФРАНЦУСКИ АРХ.ФРАНСОАМАНСАРД

• САСТОЈЕ СЕ ИЗ ДВА ДЕЛА• ИМАЈУ ПРЕЛОМЉЕН ОБЛИК• ОБЛИК КРОВА СЕ ДОБИЈА

КАДА СЕ ОКО СПОЉНИХЗИДОВА ОПИШЕ ПОЛУКРУГ ИОКВИРУ ЊЕГА ОДРЕДЕКОНТУРЕ КРОВА

• ОН СЕ ДАНАС НЕ ПРИМЕЊУЈЕУ ОВАКВОМ ОБЛИКУ, ВЕЋ СЕРАДИ ОД ЛАКИХ КРОВНИХВЕЗАЧА ИНДУСТРИЈСКИПРОИЗВЕДЕНИХ, КОЈИ СЕМОНТИРАЈУ НА ЛИЦУ МЕСТА

МАНСАРДНИ КРОВОВИКОНСТРУКЦИЈА

5. ПРОСТИ РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИПРИНЦИПИ КОНСТРУИСАЊА

• ПРВИ ПУТ СУ СЕ ПОЈАВИЛИ СРЕДИНОМ XIX века УАМЕРИЦИ, ДОК СЕ У ЕВРОПИ ПРИМЕЊУЈУ ТЕК КРАЈЕМ XIXвека. НАЈВЕЋА ЕКСПАНЗИЈА ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

• РЕШЕТКАСТИ НОСАЧ СЕ САСТОЈИ ОД ГОРЊЕГ ПОЈАСАКОЈИ ЈЕ НАПРЕГНУТ НА ПРИТИСАК И ДОЊЕГ ПОЈАСАНАПРЕГНУТОГ НА ЗАТЕЗАЊЕ И ШТАПОВА ИСПУНЕ(ДИЈАГОНАЛЕ И ВЕРТИКАЛЕ) КОЈИ ПОВЕЗУЈУ ОВА ДВАПОЈАСА

• ОСНОВНИ УСЛОВ ПРИ КОНСТРУИСАЊУ ОВИХ ВЕЗАЧА ЈЕДА СЕ ОСОВИНЕ СВИХ ШТАПОВА КОЈИ СЕ СУСТИЧУ УЈЕДНОМ ЧВОРУ СЕКУ У ЈЕДНОЈ ТАЧКИ

5. ПРОСТИ РЕШЕТКАСТИ НОСАЧИКОНСТРУКЦИЈА

ДРВЕНЕ РЕШЕТКЕОБЛИЦИ

ДРВЕНЕ РЕШЕТКЕКОНСТРУИСАЊЕ

• ПРВО СЕ ОДАБЕРЕ ОБЛИК РЕШЕТКЕ• ЗАТИМ СЕ ПРАВИ РАСПОРЕД ВЕРТИКАЛА И ДИЈАГОНАЛА• РАЗМАК ИЗМЕЂУ ВЕРТИКАЛА ЈЕ ОД 2.0–3.0-3.5 м, А МОЖЕ БИТИ И

МАЊИ• РЕШЕТКЕ МОГУ ДА НАЛЕЖУ НА МАСИВНЕ ЗИДОВЕ ИЛИ НА

СТУБОВЕ ИЛИ НА РАЗЛИЧИТЕ ЕЛЕМЕНТЕ НОСЕЋЕКОНСТРУКЦИЈЕ

• ПРАВЕ СЕ УГЛАВНОМ ОД ЈЕЛОВОГ ДРВЕТА, РЕТКО СЕ КОРИСТИХРАСТ

• У ПОПРЧ. ПРАВЦУ РЕШЕТКЕ СЕ ПОСТАВЊАЈУ НА РАСТОЈАЊУ ОД4.0 -5.0 М

• ПРЕКО ЊИХ СЕ ПОСТАВЉАЈУ ВЕНЧАНИЦЕ, РОЖЊАЧЕ ИСЛЕМЕЊАЧЕ КАО КОД КЛАСИЧНИХ ДРВ.КРОВОВА

• ПРЕКО ЊИХ СЕ ПОСТАВЉАЈУ РОГОВИ• УКРУЋЕЊЕ У ПОДУЖНОМ ПРАВЦУ ВРШИ СЕ ПОСТАВЉАЊЕМ

ПАЈАНТИ ИЛИ ПОСТАВЉАЊЕМ ПОДУЖНИХ РЕШЕТАКА НА ДВЕИЛИ ТРИ МЕСТА

ДРВЕНЕ РЕШЕТКЕКОНСТРУКЦИЈА

ПОТПЛАТНИЦЕ НА КРОВНОЈРЕШЕТКИ

• АКО КРОВ НЕМА РОЖЊАЧЕ, РОГОВИ СЕ ПОСТАВЉАЈУУПРАВНО НА КРОВНЕ РЕШЕТКЕ, ПАРАЛЕЛНО СЛЕМЕНУ

• РАЗМАК ИЗМЕЂУ РОГОВА ЗАВИСИЋЕ ОД ВРСТЕПОКРИВАЧА ИНЈЕГОВЕ ПОДЛОГЕ

РЕШЕТКЕ ОД ДАСАКА

• ПРЕДСТАВЊАЈУ РОГ И КРОВНИ ВЕЗАЧ ИСТОВРЕМЕНО• ПОСТАВЉАЈУ СЕ НА РАЗМАКУ ОД 1.0м- 1.5м• УКРУЋЕЊЕ У ПОДУЖНОМ ПРАВЦУ ПОСТИЖЕ СЕ УКРШТАЊЕМ

ДАСАКА КОЈЕ СЕ ПРИКИВАЈУ НА ШТАПОВЕ ИСПУНЕ САУНУТРАШЊЕ СТРАНЕ

• ОНЕ ПРЕДСТАВЉЈУ ОСНОВ ЗА ИНДУСТРИЈСКУ ПРОИЗВОДЊУРЕШЕТКАСТИХ НОСАЧА, САВРЕМЕНОМ ТЕХНОЛОГИЈОМ

6. КРОВОВИ СА САВРЕМЕНИМКРОВНИМ НОСАЧИМА

ДЕФИНИЦИЈАНОСАЧИ КОЈИ СЕ ФАБРИЧКИ ПРОИЗВОДЕ И

МОНТИРАЈУ СЕ НА ГРАДИЛИШТУ

П О Д Е Л А1. лаки решеткасти носачи- ЛКВ2. решеткасти носачи ‘’ДСБ’’3. решеткасти носачи ‘’ТРИГОНИТ’’4. носач типа ‘’WELLSTEG’’ или таласасто ребро5. лепљени ламелирани носачи

1. ЛКВ носачи

• ОНИ СУ И РОГОВИ И ВЕЗАЧИ• ОПТЕРЕЋЕЊЕ ДИРЕКТНО ПРИХВАТАЈУ И ПРЕНОСЕ ГА НА

КОНСТР.ЗИДОВЕ ИЛИ СТУБОВЕ• ПОСТАВЉАЈУ СЕ НА МЕДЂУСОБНО МАЛИМ ОДСТОЈАЊИМА

ОД 60 -120 цм али и до 2,50м у неким сличајевима• ПОГОДНИ ЗА ИНДУСТ.ПРОИЗВОДЊУ• ЛАКО И БРЗО МОНТИРАЊЕ• ЅБОГ ТРАЈНЕ ЗАШТИТЕ ОД ИНСЕКАТА И ГЉИВИЦА ЈАКО СУ

ПОСТОЈАНИ И ПРУЖАЈУ СИГУРНОСТ• РАСПОНИ ОД 6.0 - 12.0 м• ДЕЛИМО ИХ НА ;1. ЛКВ носачи за подкровље2. ЛКВ носачи без подкровља

1. ЛКВ НОСАЧИОБЛИЦИ

СЛОЖЕНИ КРОВ У СИСТЕМУ ЛКВНОСАЧА

2. ДСБ носачи

• ЈЕДАН ОД НАЈСТАРИЈИХтипова НОСАЧА

• САСТОЈИ СЕ ОД ГОРЊЕГ ИДОЊЕГ ПОЈАСА ИДИЈАГОНАЛА КОЈЕ СУ ПОДУГЛОМ ОД 45°

• ОД ЊИХ СЕ МОГУ РАДИТИСАМО ЈЕДНОВОДНИ ИДВОВДНИ КРОВОВИ, ЗАРАСПОНЕ ДО 15м

• НОСАЧИ СЕ ПОСТАВЉАЈУНА МЕЂУСОБНИМРАЗМАЦИМА ОД 1.0м – 1.5м

3. ‘’ТРИГОНИТ’’ носачи

• ОД ЊИХ СЕ МОГУ РАДИТИ САМОЈЕДНОВОДНИ И ДВОВДНИКРОВОВИ, ЗА РАСПОНЕ ДО 15м

• НОСАЧИ СЕ ПОСТАВЉАЈУ НАМЕЂУСОБНИМ РАЗМАЦИМА ОД1.0м – 1.5м

• ВЕЗЕ ЕЛЕМЕНАТА У НОСАЋУОСТАВАРЕНЕ СУ ЛЕПЉЕЊИМ ИКОВАНИМ ВЕЗАМА

• НОСАЧ СЕ САСТОЈИ ИЗ:ГОРЊЕГ ИДОЊЕГ ПОЈАСА САДИЈАГОНАЛАМА КАО ИСПУНОМ

• ИСПУНА МОЖЕ БИТИЈЕДНОДЕЛНА ИЛИ ДВОДЕЛНА

• ШТАПОВИ ГОРЊЕГ И ДОЊЕГПОЈАСА МОГИ БИТИ ДВОДЕЛНИИЛИ ТРОДЕЛНИ

4. ‘’WELLSTEG’’-таласасто ребро

• ДОБРЕ МЕХАНИЧКЕОСОБИНЕ, МАЛЕ ТЕЖИНЕ , ПОГОДАН ЗА УГРАДЊУ

• САСТОЈИ СЕ ИЗ ДОЊЕГ ИГОРЊЕГ ПОЈАСА ОД ПУНОГДРВЕТА У КОЈЕМ ЈЕ ЖЉЕБСИНУСОИДНОГ ОБЛИКА УКОЈИ СЕ ЛЕПЉЕЊЕМУБАЦУЈУ ФУРНИР ПЛОЧЕ

• ОН СЕ КОРИСТИ КАО РОГ ИТАКАВ КРОВ МОЖЕПРЕМОСТИТИ РАПОНЕ И ДО13.0 м

• ВИСИНА ТАЛАСАСТОГ РЕБРАЈЕ 50 цм ( уколико имамоудвојени талас у носачу, његова висина може бити и80цм )

5. ЛЕПЉЕНИ ЛАМЕЛИРАНИ НОСАЧИ

• ПРИМЕНА НАЈСАВРЕМЕНИЈЕТЕХНОЛОГИЈЕ У ОБРАДИДРВЕТА

• ДОБИЈАЈУ СЕ ЛЕПЉЕЊЕМДАСАКА ИЛИ ЛАМЕЛА

• ЛАМЕЛЕ МОГУ БИТИ ДУЖИНЕИ ДО 50м, ШИРИНЕ 22цм, АВИСИНЕ 4цм

• РЕЂАЊЕМ и ЛЕПЉЕЊЕМЛАМЕЛА ЈЕДНЕ ПРЕКО ДРУГЕМОЖЕ СЕ ДОБИТИ НОСАЧЖЕЉЕНЕ ВИСИНЕ (до 2.0м)

• РАСПОНИ КОЈЕПРЕМОШТАВАЈУ СУ ОД 10-30м

• МОГУ ИМАТИ РАЗЛИЧИТЕОБЛИКЕ

ВЕНТИЛИРАНА КРОВНАКОНСТРУКЦИЈА

ОБРАЧУН РАДОВА КОД КРОВНЕКОНСТРУКЦИЈЕ

1. ОБРАЧУН РАДОВА КОД КЛАСИЧНИХ ДРВЕНИХКРОВОВА

• РАДИ СЕ ПО м² ХОРИЗОНТАЛНЕ ПРОЈЕКЦИЈЕОСНОВЕ КРОВА

2. ОБРАЧУН РАДОВА КОД РЕШТКАСТИХ КРОВОВА• РАДИ СЕ ПО КВАДРАТУ ПОВРШИНЕ ЛИЦАРЕШЕТКАСТОГ НОСАЧА

5.0. MANSARDNI KROVOVI Ove krovove izumeo je francuski arhitekta Francois Mansard, pa su po nemu dobili ime. Sastoji se iz dva dela, i ima prelomljen oblik. Donji deo je obi~no jako strm a gornji deo mo`e biti strm ili blag. Kada je gornji deo blagog nagiba onda se obi~no taj deo ne koristi za boravak, ne pripada potkrovnom prostoru, ve} sluzi kao tavanica izme|u dva dela krova. U drugom slu~aju kada se koristi ceo potkrovni prostor, stupci krovnih nosa~a povezuju se kle{tima. Oblik krova se obi~no dobija kada se nad spoljnim zidovima opi{e polukrug i u tim granicama odrede kontura krova. Ova vrsta krova danas se ne izvodi jer zahteva dosta drveta, ve} se primenjuju laki krovni veza~i industrijski proizvedeni koji po formi odgovaraju mansardnom krovu. Kod njih je svaki krovni veza~ istovremeno i krovni nosa~. Proizvedeni u fabrici, na gradili{tu se lako i brzo montiraju.

5.0. RE[ETKASTI KROVNI NOSA^I Drvene re{etkaste konstrukcije datiraju jo{ iz druge polovine 19 veka kada su in`enjeri u Americi primenjivali stati~ke metode na drvenim mostovskim konstrukcijama. U Evropi ove konstrukcije se primenjuju pri kraju 19 veka, a naro~ito se razvijaju posle prvog svetskog rata, kada se usled nesta{ice gvo`|a sve vi{e primenjuje drvo. Konstrui{u se objekti velikih raspona primenjuju}i nove veze i spojna sredstva, koja ne slabe drvo. Stare tesarske veze se zamenjuju novim spojnim sredstvima kao {to su primena eksera, zavrtnjeva, zaglavaka, prstenastih i zup~astih spona, lepkova i drugih. Analiziraju}i napone kod nosa~a punog preseka napregnutog na savijanje, uo~eno je da su naprezanja najve}a na spoljnjim povr{inama odnosno gornjoj koja je napregnuta na pritisak i donjoj koja je napregnuta na zatezanje, dok se ova naprezanja smanjuju idu}i ka neutralnoj zoni, tako da u ravni neutralne ose padaju na nulu. Uo~avanjem nedovoljne iskori{}enosti nosivosti srednjeg dela nosa~a, nastali su kombinovani preseci, kod kojih su gornji i donji delovi preseka nosa~a puni a sredina sa manjom povr{inom preseka. Ovako dobijeni nosa~ ima isti otporni momenat kao i greda punog reseka iste visine. Nosa~a sa kombinovanim presekom ima vi{e vrsta. Povezivanje gornjeg i donjeg pojasa nosa~a vr{i se tako|e sa drvenim elementima postavljenim po odre|enom sistemu. Na taj na~in dobija se re{etkasti nosa~ kod koga je gornji pojas napregnut na pritisak a donji pojas na zatezanje. [tapovi u polju nazivaju se {tapovi ispune. Prema na~inu postavljanja napregnuti su na pritisak ili zateznje, uz uslov da se osovine svih {tapova koji se susti~u u jednom ~voru seku u jednoj ta~ki. Oblik re{etki mo`e biti razli~it, a naj~e{}i su slede}i tipovi:

1. ravne re{etke, ili re{etke sa paralelnim pojasevima, 2. trapezaste na jednu vodu, na dve vode, 3. mansardne re{etke, 4. trougaone re{etke: na jednu vodu, na dve vode, 5. lu~ne, paraboli~ne re{etke.

Kod ravnih nosa~a re{etki, kada se dijagonale penju od sredina ka osloncima, onda su one napregnute na zatezanje, a vertikale na pritisak. Obrnut raspored sila de{ava se kada se dijagonale od oslonca di`u ka sredini re{etke, onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje. Kod trougaonih re{etki je obrnuto. Kada se dijagonale od oslonca penju ka sredini, onda su one napregnute na zatezanje a vertikale na pritisak. Kada se dijagonale penju od sredine ka osloncima, onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje. Lu~ni odnosno paraboli~ni nosa~i bivaju konstruisani tako da horizontalne pritiskaju}e sile gornjeg pojasa bivaju prihva}ene od donjeg pojasa. Gornji i donji pojas nosa~a povezani su {tapovima ispune ~iji je glavni zadatak da spre~e izvijanje gornjeg pojasa.

Konstruisanje re{etke

Po{to se odabere oblik, pristupa se rasporedu vertikala i dijagonala. Razmak izme|u vertilala ker}e se od 2.00 do 3.00 - 3.50m. a mo`e biti i manji. Pri tome se mo`e postupiti na dva na~ina. Ako se vertikale postavljaju na istom rastojanju tada }e dijagonale biti pod razli~itim uglom, ili ako se dijagonale postavljaju pod istim uglom vertikale }e biti na razli~itom me|usobnom rastojanju. Re{etke mogu da nale`u na masivne zidove ili stubove, kao i na drvene pune ili re{etkaste stubove, kao i na druge elemente nose}e konstrukcije. Za re{etkaste nosa~e uglavnom se upotrebljava jelovo drvo. Izuzetno, za neke delove koji su jako napregnuti upotrebljava se tvrdo, hrastovo drvo.

Ovako formiranim re{etkastim nosa~ima savla|uju se veliki rasponi. Nagib re{etke uskla|uje se sa vrstom pokriva~a. U popre~nom pravcu, re{etke se postavljaju na rastojanju od 4.00 do 5.00m. i predstavljaju krovni nosa~, a raspon rogova od oslonca do oslonca ne bi trebalo da pre|e 4.50m.

Preko re{etkastih nosa~a postavljaju se ven~anica, ro`nja~a i slemenja~a, po istom principu kao kod klasi~nih tesarskih krovova, a preko njih postavljaju se rogovi. Ukru}enje u podu`nom pravcu se vr{i ili pajantama (koje ujedno smanjuju raspon ro`nja~ama odnosno slemenja~ama) ili podu`nim re{etkama na dva ili tri mesta u podu`nom pravcu. Ovi krovovi mogu se izvesti i bez ro`nja~a, ve} postavljanjem rogova upravno na krovne re{etke (koji se ovako postavljeni nazivaju potplatnice), paralelno sa slemenom odnosno sa strehom. Razmak izme|u rogova zavisi od vrste pokriva~a i na~ina izvo|enja njegove podloge.

Re{etke od dasaka kao lake re{etke, predstavljaju u isto vreme krovni nosa~ i rog i postavljaju se na rastojanju od 1,00m do 1,50m. Ukru}enje u podu`nom pravcu posti`e se ukr{tanjem dasaka koje se prikivaju za vertikalne {tapove ispune. Ove re{etke predstavljaju osnovu za industrijsku proizvodnju re{etkastih nosa~a, savremenim na~inom proizvodnje.

K R O V O V I N A V E [ A LJ K E Kod krovova na raspinja~e i krovova na ro`nja~e (sa pravim i kosim stolicama), optere}enje od krova se prenosi na unutra{nje ili spolja{nje nose}e zidove ili druge nose}e elemente. Kada se radi o drvenoj me|uspratnoj konstrukciji sa tavanja~ama od punog drveta, maksimalni raspon je 6.00m. Primena tavanja~a od punog drveta za vece raspone nije ekonomi~na, jer bi u tom slu~aju one bile veoma velikih dimenzija. Velike raspone je mogu}e premostiti nosa~ima od lepljenog lameliranog drveta i drugim savremenim industriski proizvedenim nosa~ima. Kada je me|uspratna konstrukcija armirano betonska, optere}enje od krovnih nosa~a preuzmaju nose}i elementi konstrukcije (podu`ni ili popre~ni nose}i zidovi ili grede). Konstrukcija krova na ve{aljke izvodi se iznad drvene me|uspratne konstrukcije raspona od 6.00. do 12.00m. kada nema srednjh zidova koji bi poslu`ili kao oslonci. Odre|enim na~inom formiranja krovnih nosa~a, tavanja~e se mogu ve{ati za krovne nosa~e pa je tako konstrukcija takvog krova dobila naziv -krov na ve{aljke. Konstrukcije na ve{aljke se izvode kada su rasponi nose}ih zidova veliki, kada nema srednjih zidova koji bi primili optere}enje od krovnih nosa~a ili kada to nije povoljno za me|uspratnu konstrukciju. Ove konstrukcije su se izvodile kod zgrada sa drvenom tavanicom velikih raspona, kod betonskih konstrukcija, kada je trebalo izbe}i optere}enje me|uspratne konstrukcije i iznad prostora bez me|uspratne konstrukcije. Danas se ove konstrukcije ne izvode jer se primenjuju savremene konstrukcije drugih tipova, ali je va`no poznavati ih, da bi se pravilno pristupilo rekonstrukciji krovnih konstrukcija starih objekata. Ve{aljka mo`e biti prosta (ili jednostruka), dvojna (ili dvostruka), trostruka i vi{estruka. Prosta ve{aljka se sastoji od osnovice krovnog nosa~a koja se kod ovog tipa krova naziva zatega, od jednog stupca i dva kosnika. Prosta ve{aljka ima samo jedan stubac i izvodi se kod krovova koji imaju samo slemenja~u. Teret od krova koji pada na slemenja~u (Q1) prenosi se na stubac koji je u ~voru I ~vrsto vezan za kosnike. Kosnici sa osnovicom krovnog nosa~a (zategom) ~ine nepomerljivi trougao. Ako je potrebno da se skrati raspon tavanja~a potkrovne drvene tavanice, onda }e se one pogodnom vezom ve{ati za stubac, i optere}enje Q2 preneti u ~vor I odakle se ukupno optere}enje Q ravnomerno prenosi preko kosnika na spoljne zidove ( na svaki zid po 1/2 sile Q). Usled horizontalne komponente H, sile Q/2, osnovica krovnog nosa~a napregnuta je na zatezanje, pa se zato naziva zatega. Dvojna ve{aljka se sastoji iz zatege, dva stupca, raspinja~e izme|u stubaca i dva kosvika. Trostruke i vi{estruke ve{aljke se retko sre}u jer su glomazne konstrukcije, pa se za potrebe konstruisanja tako velikih krovnih konstrukcija pribegavalo izvo|enju re{etkastih krovnih nosa~a. Danas se vi{e ne izvode.

[eme krovnih nosa~a kod jednostruke i dvostruke ve{aljke

1 vencanica 5 klesta 9 nadvlaka 2 slemenjaca 6 kosnik 10 raspinjaca 3 roznjaca 7 rog 11 zatega 4 stubac 8 podvlaka

Prilikom konstruisanja ve{aljke potrebno je zadovoljiti tri glavna uslova:

1. da se osovine greda koje se susti~u u jednom ~voru moraju se}i u jednoj ta~ki,

2. da se osovine kosnika i zatege seku iznad zida na osloncu 3. nagib kosnika i zatege ne sme biti manji od 300.

Prvi uslov se mora zadovoljiti da bi se sile koje se susti~u u toj ta~ki prenele na odre|eno mesto. Ako se on ne bi po{tovao do{lo bi do ekcentriciteta i poreme}aja ravnote`e {to bi ugrozilo opstanak konstrukcije. Drugi uslov je va`an jer uti~e na naprezanje koje se razvija u zidu koji prima optere}enje od krova i tako uti~e na ukupnu stabilnost. Najbolje je ako se osovina zatege i osovina kosnika seku u jezgru zida (njegovoj srednjoj tre}ini), jer je tako zid ravnomerno napregnut na pritisak. Da bi se skratio raspon tavanja~a drvene me|uspratne konstrukcije, one se kod krovova na ve{aljke moraju ve{ati za krovne nosa~e na nekoliko na~ina:

1. pomo}u okaga~e ( nadvlake) 2. pomo}u podvlake 3. pomo}u direktnog naleganja na tavanja~a na zatege 4. pomo}u limenih papu~a.

Okaga~a ili nadvlaka je horizontalna greda koja je postavljena iznad zatege (i za nju je povezana) upravno na krovne nosa~e, a pored stubaca. Sve tavanja~e koje se oslanjaju na spoljne zidove prika~ene su za nadvlaku i tako im se skra}uje raspon. Podvlaka je horizontalna greda koja se postavlja ispod zatege, na mestima gde je ova povezana sa stupcem, i ima istu funkciju kao i nadvlaka. U ovom slu~aju podvlaka nije u ravni sa zategama i tavanja~ama pa se vidi na plafonu.

1. Prosta ili jednostruka vešaljka - tavanjače prihvaćene nadvlakom

Krovni nosač proste ili jednostruke vešaljke, sastoji se od zatege, jednog stupca i dva kosnika.

detalj 1 varijanta detalja 1 Osovina kosnika i osovina zatege moraju se seći u jednoj tački iznad oslonca (uslov br. 2). Najbolje je da ta tačka pada u jezgro zida (varijanta 1) ili da ga tangira (detalj 1). Ugao koji kosnik formira u odnosu na zategu ne sme biti manji od 300 (uslov br. 3).

Osovina kosnika i osovina stupca moraju se seći u jednoj tački (uslov br. 1), koja se nalazi približno na 20 do 25cm ispod slemenjače.

Kod direktnog naleganja tavanja~a na zatege, zatege se vide na plafonu jer nisu u ravni sa tavanja~ama. Postavljanjem tavanja~a u limene papu~e koje se oslanjaju na zatege posti`e se da tavanja~e i zatega le`e u istoj ravni, i ravan plafon. Kako su ove tavanice ~esto znatne te`ine, te`i se da svi njeni elementi budu {to lak{i, ukoliko tavanski prostor nije predvi|en za kori{}enje. Zato se kod

rekonstrukcije ovih krovova, ako se `eli njihovo pretvaranje u potkrovni prostor koji se koristi, mora ovo uzeti u obzir i konstrukcija oja~ati.

Konstrukcija krova na ve{aljke nad armirano betonskom tavanicom velikog raspona izvodi se kada nije po`eljno optere}ivati me|uspratnu konstrukciju. U tom slu~aju zatega se ne mora postavljati po celoj du`ini raspona, ve} se kosnici u~epljuju u drvene jastuke koji su pri~vr{}eni za betonsku konstrukciju.

U tom slu~aju, zate`u}a sila se preko jastuka prenosi na me|uspratnu konstrukciju. Stubac je u~epljen u drveni jastuk koji je pri~vr{}en za betonsku tavanicu. U svom donjem delu on nosi samo silu od vertikalne komponente sile koja se od ro`nja~e prenosi preko pajanti.

Vešaljka se može konstruisati i kod manjeg nagiba krova od 30o ali se u tom slučaju (da bi se zadovoljio uslov da kosnici sa zategom stoje pod uglom od 30o) izvodi krov sa nazidkom.

7.0. KROVNE KONSTRUKCIJE OD INDUSTRIJSKI PROIZVEDENIH KROVNIH NOSA^A U industrijski proizvedene krovne nosa~e spadaju krovni nosa~i koji se formiraju u fabrici a montiraju na gradili{tu, i u njih spadaju:

- laki re{etkasti krovni nosa~i, - re{etkasti nosa~i sistema“DSB” , - re{etkasti nosa~i sistema “Trigonit”, - nosa~i tipa “Wellsteg” , poznati kao “talasasto rebro”, - lepljeni lamelirani nosa~i.

Laki re{etkasti nosa~i su industrijski proizvedeni po odre|enoj tehnologiji, donose se na gradili{te i na jednostavan i brz na~in montiraju. Proizvedeni od jelove gra|e malog reseka predstavljaju laku konstrukciju, savla|uju velike raspone i u znatnoj meri predstavljaju zamenu za klasi~ne krovne konstrukcije. Oslanjaju se na nose}e zidove ili druge elemente nose}e konstrukcije zgrade formiraju}i krovnu konstrukciju nad prostim i slo`enim osnovama. Izvode se kao jednovodni, dvovodni, ~etvorovodni i slo`eni krovovi. Mogu imati razli~ite forme kao {to su:

- trougaoni jednovodni krovovi, - trougaoni dvovodni, koji se izvode tako da se tavanski prostor ne koristi ili koristi

kao potkrovni prostor, - trapezasti jednovodni, - trapezasti dvovodni, - poligonalni laki re{etkasti veza~i u formi mansardnog krova.

Najrasprostranjeniji su trougaoni oblici lakih krovnih re{etki. Rasponi ovih nosa~a naj~e{}e se kre}u od 6.00 do 12.00m. Krovni veza~i predstavljaju u isto vreme i nosa~ i rog i isklju~uju postojanje ro`nja~a i elemenata klasi~ne krovne konstrukcije. Postavljaju se na me|usobnom rastojanju od 60 do 120cm. blagog ili strmog nagiba, prema funkciji potkrovnog prostora i vrsti krovnog pokriva~a. Re{etkasti nosa~i sistema “DSB” (oznaka prema “Dreieck-Streben-Bau-Art”) predstavljaju jedan od najstarijih sistema koji se vremenom razvijao i odr`ao se do danas. Sastoji se iz gornjeg i donjeg pojasa nosa~a pravougaonog popre~nog preseka, i od {tapova ispune koji zaklapaju ugao od 450 sa osom nosa~a. {tapovi gornjeg i donjeg pojasa imaju ve}u {irinu od visine, {to dozvoljava izvo|enje `ljebova za vezu sa {tapovima ispune. Elementi “DSB” su re{etkasti nosa~i koji se mogu primeniti kao proste grede, grede sa prepustima ili trozglobni lukovi sa zategom i bez zatege. Ovim sistemom krovnih veza~a se mogu realizovati samo jednovodni i dvovodni krovovi, postavljanjem krovnih nosa~a na rastojanju od 1.00-1,50m. Izra|uju se do visine od 80cm. za raspone do 15.00m.

Re{etkasti nosa~i sistema “Trigonit”predstavljaju spoj dva razli~ita sistema veze drvenih nosa~a: kovanom vezom i lepljenjem. Popre~ni presek “Trigonit” nosa~a mo`e imati jednodelnu ispunu i dvodelne {tapove gornjeg i donjeg pojasa, ili dvodelnu strukturu ispune i trodelne {tapove pojasa. Mogu}e su i druge varijante izvedene iz ova dva slu~aja. Mogu se primeniti kod jednovodnih i dvovodnih krovova, postavljanjem krovnih veza~a na rastojanju od 1,00-1,50m. za rspone max.15,00m. , kao nosa~i kod hangarskih konstrukcija, kao podvlake kod konstrukcija hangara nad velikim rasponom, kao kontinualni nosa~i, re{etkasti nosa~i sa promenljivom visinom popre~nog preseka - trougaonog ili tarpezastog oblika.

Nosa~i tipa “Wellsteg”-u praksi poznati kao”talasasto rebro” nastali su spajanjem drveta i furniranih plo~a u nosa~ koji se odlikuje veoma jednostavnim, industrijskim na~inom proizvodnje, dobrim mehani~kim karakteristikama, malom sopstvenom te`inom i lakom ugradnjom. U ma{inski izveden `ljeb oblika sinusoide, duz drvenih no`ica ugra|uje se talasasto rebro od furniranih plo~a, i lepljenjem formira nosa~ u popre~nom preseku I oblika. Standardne visine rebra je od 24 do 60cm. a odnos visine i du`ine talasa sinusoidnog `ljeba u no`ici rebra se kre}e izme|u 1/8 i 1/14. Ovi nosa~i se naj~e{}e primenuju kao rogovi ili kao ro`nja~e u sistemu krovnih struktura ili kao tavanja~e u sistemu drvenih me|uspratnih konstrukcija ili potkrovnih konstrukcija. Ako je optere}enje malo njima se mogu premostiti rasponi i do 13,0m. U serijskoj proizvodnji nosa~i sa talasastim rebrom su visoki do 50cm. Ve}i nosa~i mogu imati i dva rebra, koja stoje paralelno jedno pored drugog, pa takvi nosa~i obrazuju sandu~asti popre~ni presek koji ima visinu od 60-80cm.

Lepljeni lamelirani nosa~i su produkti savremene tehnologije u obradi drveta. Dobijaju se lepljenjem dasaka ili lamella ( ~etinarska gra|a podjednake {irine i visine popre~nog preseka spojena u elemente potrebne duzine). Lamelle mogu biti du`ine do 50m., {irine 22cm. i visine 4cm. Prilikom lepljenja, vlakna spojenih lamella moraju biti me|usobno paralelna. Re|anjem lamela jedne preko druge formiraju se nosa~i `eljene visine (mogu biti i do 2,00m. visine). Ovako dobijeni elementi imaju bolje karakteristike nego drvo od koga su nastali. Ravni lamelirani lepljeni nosa~i koriste se uglavnom za raspone od 10,0 do 30,0m. Mogu se izvoditi i kao savijeni nosa~i polupre~nika do 6,0m. koji su jednostavni za izvo|enje, dok se nosa~i sa manjim polupre~nikom te`e izvode i vi{e ko{taju.

FIZIČKI UTICAJI I OPTEREĆENJA1. SPOLJAŠNJI

• INSOLACIJA• VETAR• ATMOSFERILIJE• TEMPERATURA VAZDUHA• VLAŽNOST VAZDUHA• TOPLOTNO ZRAČENJE OKOLNIH POVRŠINA

2. UNUTRAŠNJI• TEMPERATURA VAZDUHA U PROSTORIJAMA

ISPOD KROVA • VLAŽNOST VAZDUHA U PROSTORIJAMA

ISPOD KROVA

PODELA RAVNIH KROVOVA

1. PREMA NAGIBU 2. PREMA PROHODNOSTI I NAMENI3. PREMA PROVETRAVANJU

PODELA PREMA NAGIBU - PO JUS-U

• SA MALIM NAGIBOM ……….............. 0.5 - 1%• SA NORMALNIM NAGIBOM ……...........1 - 2%• SA VEĆIM NAGIBOM …………......... 2.5 - 4%• SA VELIKIM NAGIBOM ……............... 4 – 15%• NAGNUTI KROVOVI ………….......... 15 – 40%

KROVOVI PREMA PROHODNOSTI I NAMENI

KROVOVI PREMA PREMA PROVETRAVANJU

SLOJEVI RAVNOG KROVA

1. SLOJ ZA PAD min 4 cm2. SLOJ ZA RASTEREĆENJE

PARNOGPRITISKA I PARNA BRANA

3. TERMOIZOLACIJA4. PVC FOLIJA5. CEMENTNA KOŠULJICA min

3cm6. HIDROIZOLACIJA7. ZAŠTITA HIDROIZOLACIJE

NEVENTILIRANI RAVNI KROVDETALJ ATIKE

NEVENTILIRANI RAVNI KROVDETALJ NAZIDKA

SA METALNOM OGRADOM

VENTILIRANI RAVNI KROVOVIDETALJ SLOJEVA

VENTILIRANI RAVNI KROVOVI

VENTILIRANI RAVNI KROVOVI

KROVNA BAŠTA

KROVNA BAŠTA

KROVNA BAŠTA

HIDROIZOLACIJA RAVNIH KROVOVA

1. JEDNOSLOJNE OD SINTETIČKIH TRAKA2. VIŠESLOJNE HIDROIZOLACIJE OD

BITUMENSKIH I POLIMERBITUMENSKIH TRAKA

3. HIDROIZOLACIJE OD SINTETIČKIH TEČNIH MATERIJALA

4. HIDROIZOLACIJE NA BAZI MEŠAVINE BITUMENA SA SINTETIČKIM MATERIJALIMA

5. HIDROIZOLACIJE NA BAZI MEŠAVINE BITUMENA SA SINTETIČKIM MATERIJALIMA

ODVODNJAVANJE RAVNIH KROVOVA

1. OLUCIMA2. RIGOLOM

• KA SPOLJAŠNJOSTI ZGRADE • KA UNUTRAŠNJOSTI ZGRADE

3. TAČKASTO

ISTI KROV NA TRI NAČINA

OLUCIMA RIGOLOM TAČKASTO

ODVODNJAVANJE OLUCIMA

NEVENTILIRANI RAVNI KROVDETALJ LIMENOG OLUKA

NEVENTILIRANI RAVNI KROVDETALJ BETONSKOG OLUKA

ODVODNJAVANJE RIGOLOM

NEVENTILIRANI RAVNI KROVDETALJ RIGOLE

TAČKASTO ODVODNJAVANJE

TAČKASTO ODVODNJAVANJE PREKO UNUTRAŠNJIH SLIVNIKA

HORIZONTALNI OLUCI

FUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA• PRIMAJU VODU SA KROVNIH POVRŠINA I ODVODE JE U

OLUČNE CEVI (VERTILANE OLUKE)• IZRAĐUJU SE OD LIMA ILI KAO ARMIRANO-BETONSKI

ELEMENTI

DIMENZIONISANJE• PREMA PRIPADAJUĆOJ KROVNOJ POVRŠINI:

0.8 – 1 cm2 OLUKA ODGOVARA 1m2

• UOBIČAJENA ŠIRINA OLUKA – ZA MANJE OBJEKTE 13 –20 cm, – ZA VEĆE OBJEKTE 16 – 25 cm

• VISINA SPOLJNE IVICE OLUKA MORA BITI NIŽA OD UNUTRAŠNJE ZA 1 cm

ODREĐIVANJE PRESEKA HORIZONTALNIH OLUKA

PRESECI OLUKA

VERTIKALNI OLUCIFUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA• PRIMAJU VODU IZ OLUKA, RIGOLE ILI DIREKTNO SA

KROVA (TAČKASTO ODVODNJAVANJE)• POSTAVLJAJU SE VERTIKALNO SA SPOLJNE STRANE

OBJEKTA, UZ FASADU• IZRAĐUJU SE OD LIMA I MOGU BITI RAZLIČITOG PRESEKADIMENZIONISANJE• PREMA POVRŠINI KROVNE RAVNI SA KOJE TREBA DA

PRIME VODU:1 cm2 OLUKA ODGOVARA 1m2 PRIPADAJUĆE

HORIZONTALNE PROJEKCIJE KROVA• UOBIČAJENE DIMENZIJE

• ZA KRUŽNE PRESEKE: 7.5 cm, 10 cm, 12 cm I 15 cm• ZA KVADRATNE PRESEKE 10/10 cm, 12/12 cm I 15/15 cm

• RASTOJANJE OLUČNIH VERTIKALA • MAKSIMALNO 30 m, • OPTIMALNO 10 – 15 m

ODREĐIVANJE PRESEKA VERTIKALNIH OLUKA

PRESECI OLUKA

KIŠNE KANALIZACIONE VERTIKALEFUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA- SPROVODE VODU PREKO SLIVNIKA SA KROVA

KROZ UNUTRAŠNJOST OBJEKTA- OBIČNO SE NALAZE UZ ZIDOVE ILI U VERTIKALNIM

INSTALACIONIM KANALIMA- PRIKLJUČUJU SE NA KANALIZACIJUDIMENZIONISANJE- IZRAĐUJU SE U STANDARDNIM DIMENZIJAMA

KANALIZACIONIH CEVI- ø100- ø125 - ø150 mm

- POVRŠINA POPREČNOG PRESEKA: 1 cm2 NA 1m2 PRIPADAJUĆE HORIZONTALNE

PROJEKCIJE KROVA

1/48

IZOLACIJA

DEFINICIJA I FUNKCIJAIZOLACIJA PREDSTAVLJA SVOJSTVO NEKE KONSTRUKCIJE DA U ODREĐENOJ MERI SPREČI PRENOŠENJE MATERIJE ILI ENERGIJE IZ JEDNOG PROSTORA U DRUGI

VRSTE1. HIDROIZOLACIJA2. TERMOIZOLACIJA3. AKUSTIČNA IZOLACIJA4. PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA

2/48

SISTEMI HIDROIZOLACIJE

1. VIŠESLOJNE BITUMENSKE HIDROIZOLACIJE SASTOJE SE OD BITUMENSKIH TRAKA I NAMAZA ILI NANOSA BITUMENSKE MASE KOJA SE UGRAĐUJE U VRUĆEM STANJU

2. VIŠESLOJNE BITUMENSKE HIDROIZOLCIJESASTAVLJENE OD BITUMENSKIH TRAKA KOJE SE UGRAĐUJU VARENJEM (TRAKE VEĆ SADRŽE NANOS BITUMENA PA SE TA MASA TOPI I NA TAJ NAČIN SE TRAKE MEĐUSOBNO LEPE)

3. BITUMENSKE IZOLACIJE OD RAZNIH PASTAUGRAĐUJU SE U HLADNOM STANJU

4. HIDROIZOLACIJE OD SINTETIČKIH TRAKALAKO OBRADLJIVI MATERIJALI, LAKO SE OBLIKUJU, POGODNI ZA IZRADU DETALJA

5. KOMBINACIJA BITUMENSKIH I SINTETIČKIH TRAKA6. RAZNE KOMBINACIJE PRETHODNIH POSTUPAKA

3/48

MATERIJALI ZA HIDROIZOLACIJU

1. VODONEPROPUSNOST2. POSTOJANOST NA TEMP. PROMENE3. TRAJNOST4. ELASTIČNOST5. ČVRSTINA NA PRITISAK6. OTPORNOST NA AGRESIVNE VODE7. PRIJAJANJE NA GRAĐEVINSKE MATERIJALE

4/48

HIDROIZOLACIJA TRAKASTIH AB TEMELJA

5/48

HIDROIZOLACIJA TRAKASTIH AB TEMELJA NA MESTU STUBA

6/48

HIDROIZOLACIJA TEMELJA - AB PLOČE

7/48

HIDROIZOLACIJA TEMELJA NA ŠIPOVIMA

8/48

HIDROIZOLACIJA PROHODNE KROVNE TERASE

9/48

HIDROIZOLACIJA NEPROHODNE KROVNE TERASE

10/48

HIDROIZOLACIJA NEPROHODNOG KROVA

11/48

TERMOIZOLACIJA

12/48

FUNKCIJA TERMIČKE IZOLACIJE

1. ZAŠTITA ZDRAVLJA LJUDI (TEMPERATURNI UDARI)2. KOMFORAN AMBIJENT (ljudi, životinje, biljke, materijali)3. ZAŠTITA KONSTRUKCIJE OBJEKTA

1. SPREČAVANJE STVARANJA KONDENZA 2. SPREČAVANJE NASTAJANJA PUKOTINA U KONSTRUKCIJI

(POSLEDICA RADA MATERIJALA)4. EKOLOŠKA ZAŠTITA (polucije od grejanja)5. EKONOMIČNOST EKSPLOATACIJE OBJEKTA

1. SMANJENJE GUBITAKA TOPLOTE ZIMI2. SPREČAVANJE PREGREVANJA LETI

13/48

IZBOR MATERIJALA

1. NAMENA OBJEKTA (ZAHTEVI)2. MULTIFUNKCIONALNA ZAŠTITA (HI + TI + AI)3. OSNOVNA KONSTRUKCIJA (MATERIJAL KONSTR. + TI)4. NAČIN UGRADNJE (ISTOVREMENO / NAKNADNO)5. ČVRSTOĆA 6. POSTOJANOST NA VIŠIM TEMPERATURAMA I

PROMENAMA TEMPERATURE7. NEGORIVOST ILI BAR SAMOGASIVOST8. NEPROMENJIVOST ZAPREMINE I OBLIKA9. SUVOĆA10. VODOODBOJNOST ILI MALO UPIJANJE VODE I VLAGE 11. POSTOJANOST NA ATMOSFERSKE UTICAJE I VLAGU12. TRAJNOST13. NETRULJIVOST14. LAKA OBRADA I UGRAĐIVANJE

14/48

VRSTE MATERIJALA

1. SINTETIČKI MATERIJALI OD TVRDE PENE – POLISTIREN – POLISTIROL– TVRDI POLIURETAN

2. EKSPANDIRANA PLUTA3. MINERALNA VUNA4. STAKLENA VUNA

15/48

TERMOIZOLACIJA PODNE BETONSKE PLOČE

16/48

TERMOIZOLACIJA MEĐUSPRATNE TAVANICE

17/48

TERMOIZOLACIJA PODA IZMEĐU DVA STANA

18/48

TERMOIZOLACIJA ZIDA MINERALNOM VUNOM

19/48

TERMOIZOLACIJA KROVA MINERALNOM VUNOM

20/48

AKUSTIČNA IZOLACIJA

21/48

ZVUČNA IZOLACIJA I APSORPCIJA

1. AFIRMATIVNA AKUSTIKA2. ZVUČNA ZAŠTITA

22/48

AFIRMATIVNA AKUSTIKA

FUNKCIJAAFIRMATIVNA AKUSTIKA OBEZBEĐUJE DOBRU AKUSTIKU U:

1. POZORIŠTIMA2. SALAMA3. AMFITEATRIMA4. SLUŠAONICAMA5. BIOSKOPIMA

23/48

ZVUČNA ZAŠTITA

A. DEFINICIJAZvučna zaštita je skup mera kojima se arhitektonskim rešenjem kontroliše prostiranje zvuka i sprečavaju uslovi da on postane bukaB. FUNKCIJA

1. Kontrola apsorpcije prostora 2. Primena zvučnih barijera i paravana3. Poklapanje i kapslovanje4. Povećanje slabljenja na putu prenosa 5. Smanjenje snage zvučnog izvora 6. Povećanje rastojanja do izvora

24/48

PRINCIPI AKUSTIKE

A. TIPOVI ZVUČNE IZOLACIJE1. AFIRMATIVNA (POŽELJNA RECEPCIJA)2. ZAŠTITNA (NEPOŽELJNA RECEPCIJA)

B. POREKLO BUKE1. VAZDUŠNA 2. STRUKTURNA zvuk udara

C. ZAŠTITE OD BUKE1. IZOLACIJA2. APSORBCIJA

25/48

SLABLJENJE ZVUKA U ENTERIJERU

26/48

IZOLACIJA OD VAZDUŠNOG ZVUKA

1. MASIVNIM HOMOGENIM PREGRADAMA

2. LAKIM MONTAŽNIM PREGRADAMA

3. KOMBINOVANIM PREGRADAMA (MASIVNI ZID + OBLOGA)

4. DVOSTRUKIM MASIVNIM ZIDOM

27/48

FAKTORI ZVUČNE IZOLACIJE

1. MASA (SRAZMERNO TEŽINI)2. KRUTOST3. POROZNOST (MALTERISANJE)4. ZVUČNI MOSTOVI

28/48

ZVUČNA IZOLACIJA ZID U RIGIPS SISTEMU

• Rigips• d=12,5 cm• m"≈ 50kg/m2• R=53dB

12,5

29/48

ZAŠTITA OD BUKE IZ KUPATILA

ZAŠTITA OD BUKE LAVABOA

ELASTIČNO OSLANJANJE KADE

30/48

APSORPCIJA ZVUKA

31/48

ZVUČNA IZOLACIJA PERFOTIRANIM PLOČAMA

32/48

PLOČE ZA AKUSTIČNU IZOLACIJU

33/48

PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA

34/48

POŽARNE KARAKTERISTIKE MATERIJALA

• ZAPALJIVOST• INTEZITET GORENJA I SPOSOBNOST ŠIRENJA

PLAMENA• ZADIMLJENOST• TOKSIČNOST • NAKNADNO TINJANJE • RASPUCAVANJE MATERIJALA USLED POJAVE

UNUTRAŠNJIH NAPREZANJA• SPOSOBNOST PROMENE AGREGATNOG STANJA

- PRELAZAK U TEČNO ILI GASOVITO STANJE

35/48

VATROOTPORNOST KONSTRUKCIJA

36/48

VATROOTPORNOST STAMBENIH ZGRADA

37/48

VATROOTPORNOST JAVNIH ZGRADA

38/48

VATROOTPORNOST AB PLOČE

Međuspratna konstrukcijadebljina vatrootpornost

u cm u satima9 0,5

10 112 215 418 6

39/48

PONAŠANJE DRVENOG I

METALNOG STUBA NA VATRI

Izvor: www.lkvcentar.co.yu

40/48

PROTIVPOŽARNI ZID

41/48

PROTIVPOŽARNA IZOLACIJA DRVENIH GREDA

42/48

PROTIVPOŽARNA IZOLACIJA ČELIČNIH STUBOVA

43/48

PROTIVPOŽARNA IZOLACIJA ČELIČNIH NOSAČA МТ

44/48

PROTIVPOŽARNA IZOLACIJA PLAFONA

45/48

PROTIVPŽARNA ZAŠTITA ČELIČNE PODVLAKE

46/48

PROTIVPOŽARNA IZOLACIJA POTKROVLJA

47/48

ZAŠTITA ČELIČNIH PROFILA PERLITOM

ДИМЊАЦИ 11.ЧАС

1. ОПШТЕ - ДЕФИНИЦИЈА - ПОДЕЛА И РЕГУЛАТИВА

2. ДЕЛОВИ ДИМЊАКА И ТЕРМИНОЛОГИЈА 3. ЛОЖИШТА И ПРИКЉУЧЦИ 4. ОПШТА ПРАВИЛА ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ ДИМНЈАКА – ДИМЊАЧКИ КАНАЛ 5. ВРСТЕ ДИМЊАКА ПО НАЧИНУ ГРАДЊЕ

5.1 ЗИДАНИ ДИМЊАЦИ - ОД ОПЕКЕ - СА ДИМОВОДНОМ ЦЕВИ КОЈА ЈЕ ОБЛОЖЕНА ЗИДАНОМ КОНСТРУКЦИЈОМ 5.2 ДИМЊАЦИ ОД БЛОКОВА - SHUNT ДИМЊАЦИ - SHIEDEL МОНТАЖНИ ДИМЊАЦИ 5.3 МЕТАЛНИ ДИМЊАЦИ - ЗА САНАЦИЈУ СТАРИХ ДИМЊАКА – ГАС - ЗА ОШТЕЋЕНЕ ДИМЊАКЕ – ЧВРСТА ГОРИВА - САМОСТОЈЕЋИ – УНИВЕРЗАЛНИ

6. ПОСЕБНЕ ВРСТЕ ДИМЊАКА - ПОСЕБНИ ДИМЊАЦИ ЗА ЛОЖИШТА СА ЗАТВОРЕНОМ КОМОРОМ САГОРЕВАЊА - ЕТАЖНИ ДИМЊАЦИ

7. ПОЛОЖАЈ ДИМЊАКА - У ОДНОСУ НА ОБЛИК ОБЈЕКТА - У ОДНОСУ НА ГЛАВНИ ПРАВАЦ ВЕТРА - У ОДНОСУ НА ОДРЖАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ - У ОДНОСУ НА СЛЕМЕ ОБЈЕКТА - У ОДНОСУ НА РАВАН КРОВ ОБЈЕКТА - У ОДНОСУ НА КРОВНИ ПРОЗОР

8. ОПШИВАЊЕ ДИМЊАКА И ДИМЊАЧКА КАПА

ОСНОВНА (УЖА) ЛИТЕРАТУРА ЗА ОВУ МАТЕРИЈУ:

1. Поповић Ж.: ЗГРАДАРСТВО, Архитектонско-грађевински факултет Бања Лука, Бања Лука, 2002.

2. ТЕХНИЧАР 3, Грађевинска књига, Београд, 1984. (или ТЕХНИЧАР ИИ, Грађевинска књига, Београд, 1966.)

3. www.schiedel.co.yu

DIMNJACI

DEFINICIJA

DEFINICIJA U EU:- STRUKTURA KOJA SE SASTOJI OD ZIDA ILI ZIDOVA KOJI

UOKVIRUJU DIMOVOD ILI DIMOVODE

DEFINICIJA U DOMAĆOJ LITERATURI:- KANALI KOJI ODVODE GASOVE IZ LOŽIŠTA PEĆI PREKO

KROVA VAN ZGRADE

PODELA I REGULATIVAPODELA U ODNOSU NA MATERIJAL DIMNJAKA

- EU – PROCES SISTEMATIZACIJE I KLASIFIKACIJE KOJI TEŽI DA OBUHVATI U ŠTO VEĆEM OBIMU VEĆ POSTOJEĆU PRAKSU NA TERITORIJI SVIH ZEMALJA UNIJE.STANDARDI SE BAZIRAJU U ODNOSU NA MATERIJAL SAMOG DIMNJAKA:

1. GLINA / KERAMIKA2. BETON3. METAL4. PLASTIKA

PODELA U ODNOSU NA NAČIN GRADNJE

- U NAŠOJ PRKSI KLASIFIKACIJA SE VRŠI:

1. NA ZIDANE DIMNJAKE OD OPEKE2. NA DIMNJAKE OD OPEKARSKIH BLOKOVA (SABIRNI DIMNJACI) I3. NA PREFABRIKOVANE DIMNJAKE

- EU

1. DIMNJAK GRAĐEN NA LICU MESTA (Custom-built chimney) dimnjak građen na licu mesta od kompatibilnih komponenti izrađenih od strane različitih proizvođača delova dimnjaka2. SISTEMSKI DIMNJAK (System chimney)

sastoji se od fabrički proizvedenih, kompatibilnih dimnjačkih komponenti za čiju funkcionalnost garantuje proizvođač

(kod nas se za ovakve dimnjake upotrebljava termin prefabrikovani dimnjak)

PODELA PREMA VRSTI GORIVA KOJA SAGOREVAJU LOŽIŠTA

- EU - PODELA KOJA POSTOJI SAMO U NEKIM ZEMLJAMA - ČVRSTA GORIVA, GAS I NAFTAu zavisnosti od vrste oriva postoje varijacije u dimenzionisanju i u propisima za postavljanje dimnjaka i snabdevanje ložišta vazduhom.

PRIMER OZNAČAVANJA DIMNJAKA U EU PO STANDARDU BS EN 1443:1999

dimnjak EN 1234 — T 450 N2 S D 3 R22 C50

BROJ STANDARDA DIMNJAKATEMPERATURNA KLASA (T)KLASA U ODNOSU NA PRITISAK (N, P ILI H) (pozitivan, negativan)

PROTIVPO@ARNA KLASA (S ILI O) - testiranja se vrše na temp od 1000 C na vreme od 30 min

KLASA REZISTENCIJE NA KONDENZACIJU - (w-wet; d-dry operations)

KLASA REZISTENCIJE NA KOROZIJUTERMALNA OTPORNOST m2K/W – spoljna temperatura dimnjaka – relevantno za dodir

RASTOJANJA OD SAGORIVIH MATERIJALA

DELOVI DIMNJAKA

1. VISINA DIMNJAKArastojanje od dna kanala do grla dimnjaka

2. KORISNA VISINA DIMNJAKAod ložišta do grla

3. DNO KANALAdonji početak dimnjačkog kanala

4. DIMNJAČKA GLAVAdeo dimnjačkog stuba koji izlazi iznad krova

5. DIMNJAČKA KAPAzavrsetak glave

6. GRLO DIMNJAKAotvor na kapi za izlazak gasova

7. VRATANCAotvori na dimnjackom kamanlu. Postoje gornja – u tavanu idonja – u podrumu. Služe za čišćenje dimnjaka i vađenječađi

8. PRIKLJUČCIotvori na dimnjačkom kanalu na koje se priključujupeći

DELOVI DIMNJAKA I TERMINOLOGIJA

DELOVI DIMNJAKA I TERMINOLOGIJAREGULATORI PROMAJE U DIMNJAČKOM KANALU

LOŽIŠTA - VRSTE

OTVORENA LOŽIŠTA ZATVORENA LOŽIŠTA

LOŽIŠTE – OBEZBEDJENJE ZONE LOŽIŠTA

LOŽIŠTE – OBEZBE�ENJE ZONE LOŽIŠTA – PRIMER ZA ČVRSTA GORIVA

ZATVORENA LOŽIŠTA - PRIKLJUČCI

• PRIKLJUČCI ZA ZATVORENA LOŽIŠTA – NA VISINI OD 2 m• PRAVILO JE DA ZA SVAKO LOŽIŠTE POSTOJI PO JEDAN DIMOVOD

ALI POSTOJE RAZLIKE I ODSTUPANJA OD PRAVILA U ZAVISNOSTI OD MATERIJE KOJA SE SAGOREVA U LOŽIŠTU

• NA JEDAN DIMNJAČKI ZIDANI KANAL MOGU SE PRIKLJUČITI DVA LOŽIŠTA UKOLIKO SU PRIKLJUČCI SMAKNUTI ZA 30 cm

• DIMNJAČKA VRATANCA U PODRUMSKOJ ETAŽI – NA 80 cm IZNAD PODA

VRATANCA PRIKLJUČCI MOGU SE RADITI OD METALA I OD BETONA

ZATVORENA LOŽIŠTA - PRIKLJUČCI

• VRŠI SE DIMNIM CEVIMA (ČUNKOVIMA) – za grejalice, šporete i bojlere• SAVIJANJE – MAX UGAO 45 STEPENI U ODNOSU NA VERTIKALU; MAX BROJ SAVIJANJA 2• MAKSINMALNO HORIZONTALNO VOĐENJE DIMNE CEVI – 150 mm

OTVORENA LOŽIŠTA - PRIKLJUČCIKAMINI SE POVEZUJU NA DIMNJAČKI KANAL PREKO DIMNJAČKOG GRLAGRLO SE POSTAVLJA IZNAD SAMOG LOŽIŠTA I SAKUPLJA PRODUKTE SAGOREVANJA PO UGLOM OD 30 STEPENI

OTVORENA LOŽIŠTA

TIPOVI OTVORA KAMINA DELOVI KAMINA

SNABDEVANJE LOŽIŠTA VAZDUHOM

VAZDUH JE NEPOHODAN ZA- SAGOREVANJE GORIVA U LOŽIŠTU I- PRAVILNO FUNKCIONISANJE DIMNJAKA

OPŠTA PRAVILA ZA PROJEKTOVANJE DIMNJAKAVISINA DIMNJAČKOG KANALA

TOPLOTA KOJA SE RAZVIJA U DIMNJAĆKOM KANALU KREĆE SE OD 150 – 200 STEPENI, MAX 500 STEPENI

- »uspešan dimnjak« izvlači produkte sagorevanja po principu fizickog zakona kretanja toplog vazduha na gore

- laksi topliji gasovi u dimnjackom kanalu penju se i sa njima uvlace istovremeno kiseonik potreban za proces sagorevanja Kako strujanje zavisi od razlike stuba gasova i odgovarajuceg stuba vazduha, sledi da korisna visina dimnjaka treba da bude sto veca

- MINIMALNA VISINA DIMNJAČKOG KANALA 4.5 m

OPŠTA PRAVILA ZA PROJEKTOVANJE DIMNJAKA DIMNJAČKI KANAL

- DIMNJAČKI KANAL – IZVODI PRODUKTE SAGOREVANJA (PARA I GASOVI) IZ JEDNOG LOŽIŠTA I IZBACUJE IH UATMOSFERU

- DIMENZIONISANJE DIMNJAČKOG KANALA – VRŠI SE PREMA NAMENI - POPREČNI PRESEK – UPRAVNO NA KRETANJE GASOVA

- POPREČNI PRESEK DIMNJAČKOG KANALA – KRUŽNI PRESEK - NAPOVOLJNIJI - PRAVOUGAONI PRESEK – KVADRAT NAJPOVOLJNIJI

- MAX ODNOS STRANA 1:1.5

- OBRADA DIMNJAČKOG KANALA – RADE SE OD NESAGORIVIH MATERIJALA- MORA BITI GLATKO OBRAĐEN- OBEZBEDITI DOBRU ZAPTIVENOST SPOJNICA NA VRATANCIMA I DIMNJAČKIM CEVIMA

- KONDENZACIJA – ZA DIMNJAKE NA KOJE SU PRIKLJUČENA LOŽIŠTA BEZ KONDENZA – DOVOLJNO JE SAMO IHIZOLOVATI TAKO DA SE NE STVARA KONDENZACIJA PRI NORMALNIM USLOVIMA RADA DIMNJAKA

- ZA DIMNJAKE KOJI OSLUŽUJU LOŽIŠTA SA KONDENZOM - OBLOGA DIMOVODA MORA POSEDOVATI KOVONEPROPUSNE KOMPONENTE I ZBOG KONDENZACIJE MORA BITI OTPORNA NA KOROZIJU

OPŠTA PRAVILA ZA PROJEKTOVANJE DIMNJAKASKRETANJE DIMNJAČKOG KANALA

- NAJBOLJE PERFORMANSE IMA VERTIKALNI DIMNJAK- MAKSIMALNI BROJ KRIVLJENJA 2- UGAO KRIVLJENJA – MAX 30 STEPENI U ODNOSU NA

VERTIKALU

VRSTE DIMNJAKA PO NAČINU GRADNJE

ZIDANI DIMNJACI

1. SAMO OD OPEKE2. SA DIMOVODNOM CEVI KOJA JE OBLOŽENA NEKOM

ZIDANOM KONSTRUKCIJOM

ZIDANI DIMNJACI 1 - OPEKA- RADE SE KAO POSEBNI DIMNJAČKI STUBOVI ILI U SKLOPU ZIDA. - NAJMANJA DEBLJINA ZIDA U KOJI SE MOGU UGRADITI

DIMNJAČKI KANALI JE 38 cm.- KA UNUTRAŠNJOSTI OBJEKTA MINIMALNA DEBLJINA ZIDA

DIMNJAKA JE 12 cm.- KA SPOLJAŠNJOSTI OBJEKTA MORA SE IZOLOVTI ZIDOM

MINIMALNE DEBLJINE 25 cm ILI VAZDUŠNOM IZOLACIJOM.- U TAVANSKOM PROSTORU DEBLJINA DIMNJAČKOG ZIDA

POVEĆAVA SE NA 25 cm.- ZIDAJU SE U PRODUŽNOM ILI CEMENTNOM MALTERU- KAO I SVI DIMNJACI SASTOJE SE IZ UNUTRAŠNJE OBLOGE

DIMNJAČKOG KANALA I SPOLJNE OBLOGE (CIGLA, SREDNJE TEŠKI BETONSKI BLOKOVI ILI KAMEN)

- UOBIČAJENI OTVOR JE 14/14 cm, ALI ZA PRIKLJUČKE VIŠE PEĆI ILI VEĆIH PEĆI TREBA RADITI VEĆE KANALE 14/20.5 cm

- SPOJNICE MORAJU BITI DOBRO OBRAĐENE MALTEROM

ZIDANI DIMNJACI 2– DIMOVODNE CEVI

- KAO I SVI DIMNJACI SASTOJE SE IZ UNUTRAŠNJE OBLOGE DIMNJAČKOG KANALA I SPOLJNE OBLOGE

UNUTRAŠNJA OBLOGA:a. - od gline (opekarski element) koji moze imati zleb ili naglavak za vezu

- od betonab. vodonepropusne cevi od pecene gline sa specijalnim naglavcima

SPOLJNA OBLOGA – cigla, srednje teški betonski blokovi ili kamen

- SPOJEVI DIMOVODNE OBLOGE - obradjeni sa cementom otpornim na vatru ivodootpornim malterom

- PROSTOR IZMEĐU DIMOVODNE OBLOGE I ZIDANE KONSTRUKCIJE ne sme se punitiobicnim malterom, vec ukoliko ne postoji posebna specifikacija proizvodjaca, prostor trebapopuniti sa lakim izolacionim betonombetonportland cement : expandirani gumeni agregat = 1:20portland cement : verumicullite = 1:6portland cement : perlit = 1:10

ZIDANI DIMNJACI – VERTIKALNO VODJENJE KROZ OBJEKAT

OBZIĐIVANJE DIMNJAKA UTAVANSKOM PROSTORU

VRSTE DIMNJAKA PO NAČINU GRADNJE

DIMNJACI OD BLOKOVASHUNT DIMNJACI

SCHIEDEL MONTAŽNI DIMNJACI

SHUNT DIMNJACI – SABIRNI DIMNJACI- UPOTREBLJAVAJU SE KADA JE

NEMOGUĆE IZVESTI KLASIČNE DIMNJAKE (JEDAN DIMNJAČKI KANAL PO ETAŽI)

- DIMNJAK JE PODELJEN NA DVA DELA1. MATIČNI KANAL – PRUŽA SE CELOM VISINOM ZGRADE –MOŽE SE PRIKLJUČITI LOŽIŠTE ALI SAMO U NAJNIŽOJ ETAŽI2. SABIRNI KANAL - PRUŽA SE SAMO KROZ JEDNU ETAŽU, NA NJEGA SE PRIKLJUČUJU LOŽIŠTA, KORISNA VISINA NE SME BII MANJA OD 2.2 m

- MAKSIMALNI BROJ PEĆI NA JEDAN MATIČNI KANAL JE 6, S TIM DA SE U JEDNOJ ETAŽI NE PRIKLJUČUJE VIŠE OD DVE PEĆI

- KONSTRUKTIVNO – DIMNJAČKI STUB SAM SEBE NOSI ALI JE NEOPHODNO OBZIĐIVANJE OPEKOM U MINIMALNOJ DEBLJINI OD 12 cm, NA RASTOJANJU OD MINIMALNIH 2 cm OD DIMNJAČKOG STUBA. OVO RASTOJANJE POVEĆAVA SE U TAVANSKOMPTOSTORU NA 3 cm

- PREFABRIKOVANI ELEMENTI SE SPAJAJU MALTEROM CEMENT:KREČ:PESAK=1:1:3

SCHIEDEL TROSLOJNI DIMNJACIMONTAŽNI DIMNJAK OD ŠAMOTNIH DIMNIH CEVI

SCHIEDEL DIMNJACI - UNIplusMONTAŽNI DIMNJAK OD ŠAMOTNIH DIMNIH CEVI

SCHIEDEL DIMNJACI - UNIplusMONTAŽNI DIMNJAK OD ŠAMOTNIH DIMNIH CEVI

SCHIEDEL DIMNJACI - UNIplusMONTAŽNI DIMNJAK OD ŠAMOTNIH DIMNIH CEVI

VRSTE DIMNJAKA PO NAČINU GRADNJE

METALNI DIMNJACI

1. SHIEDEL – EuroClik – ZA SANACIJU STARIH DIMNJAKA –GAS

2. SCHIEDEL TecnoFix – ZA OŠEĆENE DIMNJAKE – ČVRSTA GORIVA

3. SCHIEDEL TecnoStar – SAMOSTOJEĆI - UNIVERZALNI

SHIEDEL – EuroClikMETALNI DIMOVOD ZA SANACIJU STARIH DIMNJAKA – ZA GASNA LOŽIŠTA

- METALNI TANKOIDNI DIMNJACI ZA SANACIJU STARIH DIMNJAKASPECIJALIZOVANI ZA GASNA LOŽIŠTAJEDNOSTAVAN SISTEM POVEZIVANJA SIGURNOSNIM KLIKOM

SHIEDEL – EuroClikMETALNI DIMOVOD ZA SANACIJU STARIH DIMNJAKA – ZA GASNA LOŽIŠTA

SHIEDEL –TecnoFixMETALNI DIMOVOD ZA OŠTEĆENE DIMNJAKE – ZA LOŽIŠTA NA ČVSTA GORIVA

SCHIEDEL TecnoStarSAMOSTOJEĆI - UNIVERZALNI

- DIMNJAČKI SISTEM OD NERĐAJUĆEG ČELIKAUNIVRZALNA MOGUĆNOST PRIMENESASTIJI SE OD SAMONOSEĆE UNUTRAŠNJE DIMNJAČKE CEVI SA TERMOIZOLACIJOM DEBLJINE 25 mm I SPOLJAŠNJE CEVI OD NERDJAJUĆEG ČELIKA

SCHIEDEL TecnoStarSAMOSTOJEĆI - UNIVERZALNI

- BRZA I JEDNOSTAVNA MONTAŽAODLIKUJE IH DUGOTRAJNOSTPOGODAN JE ZA MONTAŽU UNUTRA I SPOLJA

POSEBNE VRSTE DIMNJAKA

SHIEDEL Quadro DIMNJACI

SHIEDEL Quadro DIMNJACISPECIJALIZOVANI DIMNJAK ZA LOŽIŠTA NA GAS SA ZATVORENOM KOMOROM SAGOREVANJA

- MOGUĆI BROJ PRIKLJUČAKA – 10SISTEM ODVODI PRODUKTE SAGOREVANJA I ISTOVREMENO DOVODI VAZDUH ZASAGOREVANJE

VELIKA STATIČKA SIGURNOSTDIMOVODI SE RADE OD ŠAMOTNE CEVI

POSEBNE VRSTE DIMNJAKA

SHIEDEL ETAŽNI DIMNJACI

SHIEDEL ETAŽNI DIMNJACI

SHIEDEL ETAŽNI DIMNJACI

POLOŽAJ DIMNJAKA

POLOŽAJ DIMNJAKAU ODNOSU NA VETAR

POLOŽAJ DIMNJAKAU ODNOSU NA ODRŽANJE ENERGIJE

POLOŽAJ DIMNJAKAU ODNOSU NA SLEME – PRAVILA U SCG

POLOŽAJ DIMNJAKAU ODNOSU NA SLEME – PRAVILA U EU

POLOŽAJ DIMNJAKAU ODNOSU NA SLEME – PRAVILA U GB U SKLADU SA EU PRAVILIMA

POLOŽAJ DIMNJAKAU ODNOSU NA KROVNI PROZOR

POLOŽAJ DIMNJAKAU ODNOSU NA GORIVA KOJA SAGOREVAJU LOŽIŠTA – PRAVILA U EU

OPŠIVANJE DIMNJAKA

DIMNJAČKA KAPA

DIMNJAČKA KAPA

DIMNJAČKA KAPA

DIMNJAČKA KAPA

DIMNJAČKA KAPA

DIMNJAČKA KAPA

DIMNJAČKA KAPA

DIMNJAČKA KAPA

RIGHT 1893 Winslow House, River Forest

GAUDI 1883-88 Casa Vicens

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Casa Batllo1904

ANTONI GAUDI Casa Mila1906 -10