URBANISTIČKI PROJEKAT ZA PARCELU BROJ 1710/3 U K.O. KRČEDIN U INĐIJI

1. UVOD

1.1. Pravni osnov

Prema Planu detaljne regulacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Inđiji (''Službeni list opština Srema'', broj 15/10), kao planu višeg reda, prostor koji je predmet razrade se nalazi na ostalom građevinskom zemljištu i namenjeno je za izgradnju kafilerije. U postojećem stanju parcela 1710/3 K.O. Krčedin je neizgrađeno građevinsko zemljište. 1.2. Izvod iz Plana detaljne regulacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Inđiji (''Službeni list opština Srema'', broj 15/10),

Uvidom u Plan detaljne regulacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Inđiji, konstatovano je da se k.p. 1710/3 K.O. Krčedin namenjuje za izgradnju kompleksa kafilerije.

2) Namena zemljišta: Kompleks kafilerije otvorenog tipa - objekta za preradu životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla. Površina kompleksa kafilerije je oko 2,4ha. U ovom kompleksu se planira izgradnja objekta površine oko 6000m². Na lokaciji planirane kafilerije nema spomenika kulture niti evidentiranih nepokretnosti koje uživaju prethodnu zaštitu, evidentiranih

1) Celina, odnosno zona u kojoj se predmetna parcela nalazi:

2

arheoloških lokaliteta, niti se planirani sadržaji nalaze u zaštićenoj okolini spomenika kulture. - Indeks zauzetosti parcele je maksimalno 30%. - Indeks izgrađenosti je 0.3. - Zelene površine treba da zauzimaju do 30% površine parcele.

Indeks izgrađenosti ("I") za parcele je količnik BRGP* svih objekata na parceli i površine parcele. Maksimalna BRGP planiranih objekata na parceli je proizvod planiranog indeksa izgrađenosti i površine parcele. Najveće dozvoljene vrednosti indeksa izgrađenosti i indeksa zauzetosti se ne mogu prekoračiti, a mogu se realizovati manje vrednosti. Procenat zelenila je dat kao minimalan i može biti jednak ili veći od date vrednosti izražene u procentima. U obračin BRGP i indeksa izgrađenosti ulaze podzemne korisne etaže, osim podzemnih garaža i prostora za smeštaj infrastrukture. *BRGP – bruto razvijena građevinska površina (neto površina je 75-80% bruto razvijene građevinske površine) 4) Potreba izrade plana detaljne regulacije ili urbanističkog projekta Za kompleks kafilerije obavezna je izrada Urbanističkih projekata nakon formiranja građevinskih parcela, kako bi se proverila arhitektura i uklopljenost planiranih sadržaja sa okolinom.

5) Uputstvo o potrebnom postupku za formiranje građevinske parcele:

Građevinska parcela je najmanja jedinica na kojoj se može graditi. Građevinska parcela određena je regulacionom linijom u odnosu na javnu površinu i razdelnim granicama prema susednim parcelama i analitičko geodetskim elementima. Građevinska parcela mora imati neposredan kolski pristup na saobraćajnu površinu javne namene. Javne saobraćajne površine su definisane Planom detaljne regulacije. Ukoliko bude potrebe za formiranjem više parcela, svaka građevinska parcela mora imati pristup sa saobraćajnice – površine javne namene. Na građevinskoj parceli se mogu planirati proizvodni, skladišni, ekonomski i administrativno upravni objekti. Objekte u kompleksima grupisati prema njihovim funkcijama.

Veličina parcele namenjene za izgradnju proizvodnih objekata mora biti dovoljna da primi sve prateće sadržaje koji su uslovljeni konkretnim tehnološkim procesom uz obezbeđivanje propisanih indeksa izgrađenosti i indeksa zauzetosti zemljišta. Osnovni princip koji je potrebno poštovati prilikom formiranja parcela je je da se sva neophodna zaštita (zaštitna odstojanja od suseda, zeleni zaštitni pojasevi...) mora obaviti

3

unutar same parcele, kao i da se potrebe parkiranja moraju rešavati unutar formiranog kompleksa (građevinske parcele).

Dozvoljena je izgradnja i podzemnih etaža ukoliko nema smetnji geotehničke ili hidrotehničke prirode. Deoba, kao i ukrupnjavanje građevinskih parcela utvrđuje se Projektom parcelacije ili Projektom preparcelacije, u skladu sa uslovima za obrazovanje građevinskih parcela definisanim Planom detaljne regulacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Inđiji U skladu sa članom 65. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“ broj 72/09 i 81/09), na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, na osnovu projekta preparcelacije. Projekat preparcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Sastavni deo projekta preparcelacije je i projekat geodetskog obeležavanja. Izradom projekta preparcelacije, rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke. Odeljenje za urbanizam, komunalno-stambene poslove i zaštitu životne sredine potvrđuje da je projekat preparcelacije urađen u skladu sa važećim planskim dokumentom.

6) Regulacione i građevinske linije Građevinska linija je na rastojanju od 10m od regulacione linije. Građevinske linije se utvrđuju kao dozvoljene. Dozvoljena građevinska linija podrazumeva distancu do koje je moguće postaviti objekte na parceli i koja se ne sme prekoračiti prema regulacionoj liniji, a može biti više povučena ka unutrašnjosti kompleksa. Nije dozvoljeno upuštanje objekata u javnu površinu.

7) Pravila građenja a) Dozvoljena spratnost i visina objekata Dozvoljena maksimalna spratnost objekata je P, osim objekata namenjenih administativnoj upravi (poslovanje) koji mogu imati maksimalnu spratnost P+1. Visine objekata nisu definisane, jer će zavisiti od specifičnih tehnoloških procesa. b) Obezbeđivanje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila Interne saobraćajne površine unutar kompleksa kafilerije biće definisane kroz dalju plansku razradu i kroz tehničku dokumentaciju. Na ostalom građevinskom zemljištu, moguće je planirati sekundarne saobraćajnice koje treba projektovati prema vrsti i obimu očekivanog saobraćaja, tako da se ostvari racionalno rešenje, kontinuitet kretanja i povoljna mreža za razvoj infrastrukturnih sistema i njihovo priključenje na gradske sisteme.

4

Sekundarne saobraćajnice mogu da razdvajaju različite komplekse ili da se nalaze u okviru kompleksa i mogu da se vezuju samo na planirane sekundarne saobraćajnice javne saobraćajne mreže. Saobraćajnice koje razdvajaju različite komplekse moraju biti dvosmerne i njihove minimalne dimenzije su 6m, odnosno 7m za saobraćaj za teška teretna vozila, sa trotoarima širine minimalno 1.5m obostrano. Minimalne radijuse, nagibe i kolovoznu konstrukciju predvideti u odnosu na vrstu saobraćaja koja se očekuje. Ukoliko se ovakve saobraćajnice završavaju slepo, predvideti okretnicu dimenzija u skladu sa potrebama protivpožarnog vozila. Saobraćajnice u kompleksima mogu biti jednosmerne i dvosmerne i njihove minimalne dimenzije su 4,5m za jednosmerni i 6m za dvosmerni saobraćaj, odnosno 7m za dvosmerni saobraćaj za teška teretna vozila. Gde se očekuje kretanje pešaka, predvideti jednostrano ili dvostrano trotoare širine ne manje od 1.5m. Minimalne radijuse, nagibe i kolovoznu konstrukciju predvideti u odnosu na vrstu saobraćaja koja se očekuje. Ukoliko se ovakve saobraćajnice završavaju slepo, predvideti okretnicu dimenzija u skladu sa potrebama protivpožarnog vozila. Parkiranje posetioca treba da bude organizovano u okviru kompleksa na način da bude dobro pristupačno i sagledljivo. Na svim površinama je obavezna sadnja kontinualnih drvoreda. Stacionarni saobraćaj Potrebe za parkiranjem vozila rešavaju se u okviru pripadajuće parcele svakog kompleksa.

1. Za potrebe zaposlenih i korisnika u okviru kompleksa kafilerije, kroz dalju plansku razradu biće obezbeđen odgovarajući broj parking mesta za putnička vozila prema sledećim normativima:

• Za potrebe zaposlenih i korisnika u 1 PM na 3 zaposlena • magacinski prostor: 1 PM na 100 m2 BRGP,

kao i potreban broj parking mesta za stacioniranje teretnih vozila u skladu sa specifičnom tehnologijom rada. Parkiranje posetioca treba da bude organizovano u okviru kompleksa na način da bude dobro pristupačno i sagledljivo. Na svim površinama je obavezna sadnja kontinualnih drvoreda. c) Uslovi zaštite životne sredine za kafileriju otvorenog tipa Izgradnja objekta za preradu životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla – kafilerije otvorenog tipa definisana je Pravilnikom o načinu neškodljivog uklanjanja životonjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzoraka uginuća i prevozna srdstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla ("Sl.list SFRJ", br. 53/89)

5

Objekti i oprema za sabiranje, utvrđivanje uzroka uginuća i neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla moraju, - da budu izgrađeni van naseljenog mesta i u području koje urbanističkim planom nije

predviđeno za izgradnju stambenih objekata, objekata prehrambene industrije, drugih industrijskih objekata i objekata za proizvodnju, držanje i promet životinja,

- da budu izgrađeni na zemljištu koje nije vodoplavno i na kome je nivo podzemnih voda nizak,

- da budu izgrađeni na mestu na kome glavni vetrovi ne duvaju u pravcu naselja ili drugih objekata prehrambene industrije,

- da budu ograđeni tako da se onemogući ulazak životinja, - da imaju prilazni put i oivičene puteve u krugu objekta, od čvrstog materijala (asfalt,

beton), a ostale površine moraju biti pokrivene zelenilom, - da budu obezbeđeni tako da se ne šire neprijatni mirisi i da su koncentracije štetnih

materija koje se mogu ispuštati u vazduh u skladu sa propisima kojima se reguliše zaštita životne sredine,

- da imaju dovoljne količine hladne i vruće (83 C) vode koja ispunjava uslove propisane za vodu za piće,

- da imaju uređaje za prečišćavanje otpadne vode, - da imaju uređaje i opremu za pranje i dezinfekciju i za održavanje lične higijene

radnika koji obavljaju ove poslove, - da imaju prostoriju za smeštaj sredstava za pranje i dezinfekciju prostorija, opreme i

radnika, - da imaju drenirani prostor i opremu za pranje i dezinfekciju prevoznih sredstava. Podovi prostorija moraju da budu od čvrstog materijala, nepropustljivi za vodu i otporni na so i masne kiseline i na sredstva za pranje i dezinfekciju. Podovi moraju imati odgovarajući pad prema slivnicima, koji treba da budu pokriveni rešetkama i iz kojih ne smeju da se vraćaju neprijatni mirisi iz kanalizacije. Sve prostorije treba da budu zaštićene tako da u njih ne mogu ulaziti glodari, druge životinje i insekti (automatsko zatvaranje i potpuno zaptivanje spoljnih vrata, zaštitne mreže i sl.). U svim prostorijama objekta, prema veličini i nameni, mora da se obezbedi ventilacija radi uklanjanja neprijatnih mirisa. Oprema koja se upotrebljava pri neškodljivom uklanjanju životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla mora biti izrađena od čvrstog materijala otpornog na koroziju koji u dodiru sa bilo kojom sirovinom i sredstvom za pranje i dezinfekciju ne sme stvarati reakciju i ne utiče na higijensku ispravnost i kvalitet stočne hrane. Opremu treba konstruisati i postaviti tako da se omogući lako i odgovarajuće higijensko održavanje. U objektima u kojima se vrši sabiranje, utvrđivanje uzroka uginuća i neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla oprema za pranje ruku mora biti postavljena na pogodnom mestu. "Čist" i "nečist" deo kruga objekta moraju da imaju posebne ulaze, sa dezbarijerama.

6

U slučaju nepredviđenih događaja – akcidenata, u okviru kafilerije mora biti obezbeđena. hladnjača za uginule životinje. Hladnjače se koriste za privremeno skladištenje lešina i životinjskog otpada do otklanjanja kvara ili nekog drugog akcidenta. U hladnjači se mora konstantno održavati temperatura skladištenja između +3 i +60C sa mogućnošću regulacije prema potrebi korisnika. Kao rashladni medijum koristiti ekološki prihvatljive radne materije (poput R404A). Dopremljena sirovina za preradu u Kafileriji, definiše se prema ODREDBI (EC) br.1774/02 kao „životinjski sporedni proizvod”, odnosno čitavi životinjski trupovi, delovi trupova ili proizvodi životinjskog porekla – materijali kategorije 1,2 i 3. Projektnom dokumentacijom, pored postupanja i prerade životinjskih sporednih proizvoda obradiće se i:

- Sistem skladišta (skladištenje i međuskladištenje) - Sistem transporta (unutrašnji transport) - Sistem i kontrola kvaliteta - Bezbednost procesa (parametri zaštite i bezbednosti) - Organizaciju proizvodnog sistema - Opremu i instalaciju pratećih infrastrukturnih funkcionalnih sistema - Objekte i instalaciju

Takođe, projektnom dokumentacijom će se obuhvatiti i :

- Sistem za adsorpciju štetnih isparenja i gasova (ugovorena sekcija za tretman para / termo oksidajzer).

- Sistem za tretman otpadnih voda. - Sistem za dekontaminaciju osoblja i lične zaštitne opreme.

Termo oksidajzer eliminiše pare iz kuvanja i sušenja, uključujući i gasove koji se ne kondenzuju, koje su svi produkt Supercookor-a i procesne opreme. On omogućuje izbacivanje vazduha u atmosferu koji zadovoljava sve evropske standarde. Tokom tretmana glavni otparak se meša sa otpadnim vazduhom koji nastaje u procesima mlevenja, sedimentacije i dekantiranja preko vlažnog Scrubber-a, kao i sa vazduhom koji se koristi za sagorevanje. Takva kombinacija se kontrolisano uduvava u Termo Oksidajzer preko ventilatora za primarni i sekundarni vazduh. Otpadna voda od pranja vozila koja u sebi može da sadrži do 5 % organskog otpada, u zavisnosti koju sirovinu vozilo transportuje, otpadna voda od pranja platoa i opreme i atmosferska voda odvodi se preko rigola koji okružuje plato u prihvatni rezervoar. Iz prihvatnog rezervoara voda se pumpom prebacuje u specijalni uređaj (separator) za odvajanje organskih nečistoća (čestica i masti) od vode. Odvojene nečistoće se muljnom pumpom prebacuju u prihvatni rezervoar i sa sirovinom vraćaju na tretman. Separator čiste radnici u okviru redovnog održavanja pogona. Sve ove operacije odvijaju se u zatvorenom sistemu. Sterilizacija vode se obavlja vodenom parom visoke temperature (od t p = 133 ÷ 180 ºC ). Posle sterilizacije u vodi nema otpadaka za trulenje i nema neprijatnog mirisa.

7

Koagulantima se istaloži nečistoća i muljnjom pumpom se prebacuje u prihvatni rezervoar. Ovako prečišćena voda je druge kategorije i upušta se u postojeću kanalizaciju. d) Urbanističke mere za zaštitu od požara i elementarnih nepogoda Opšti uslovi zaštite od požara, elementarnih nepogoda i uništavanja od uticaja na uređenje i izgradnju prostora Plana podrazumevaju pridržavanje odredbi:

- Zakona o zaštiti od požara ("Službeni glasnik SRS", broj 37/88) - Pravilnika o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku

mrežu za gašenje požara ("Službeni list SFRJ" br. 30/91) - Pravilnika za elektroinstalacije niskog napona ("Službeni list SRJ" br.

28/95) - Pravilnika o zaštiti objekata od atmosferskih pražnjenja ("Službeni list

SRJ" br. 11/96) - Pravilnika o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekate

visokogradnje ("Sl.glasnik RS" br. 15/08) - Pravilnika o tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i

uređene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata povećanog rizika od požara ("Službeni list SRJ", broj 8/1995)

- Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i

eksplozija ("Sl.list SFRJ", broj 24/87) - Prilikom projektovanja građevinskih konstrukcija koristiti materijale

čija vatrootpornost zadovoljava standard JUS U.J1.240 i ostalih važećih tehničkih propisa. Obavezuje se investitor da Sektoru za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici (Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije) dostavi dokumentaciju za odobrenje lokacije, ukoliko se na građevinskoj parceli planira skladištenje zapaljivih tečnosti, gasova i eksplozivnih materija, a u skladu sa članom 28. i 29. Zakona o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("Sl. glasnik SRS", broj 44/77). Ovom odseku dostaviti Glavni projekat na koji se daje saglasnost, shodno članu 12. Zakona o zaštiti os požara ("Sl.glasnik SRS", broj 37/88).

8) Uslovi priključenja na infrastrukturu: Priključenje objekta na saobraćajnu infrastrukturu izvesti u skladu sa uslovima koje izdaje Direkcija za izgradnju opštine Inđija JP. Priključenje objekta na elektroenergetsku infrastrukturu izvesti u skladu sa saglasnošću za priključenje na javnu distributivnu mrežu koje je potrebno zatražiti od JP EPS Elektrovojvodina

8

Elektrodistribucija "Ruma". Priključenje objekta na vodovodnu mrežu izvesti u skladu sa uslovima koje izdaje JPK „Vodovod i kanalizacija“ Inđija. Priključenje objekta na gasovodnu mrežu izvesti u skladu sa uslovima koje izdaje JP „Ingas“ Inđija. A. Vodovodna i kanalizaciona mreža i objekti Vodosnabdevanje Predmetna lokacija planirane sanitane deponije nalazi se na teritoriji opštine Inđija. Snabdevanje vodom za piće stanovništva i industrije opštine Inđija vrši se zahvatanjem podzemnih voda. U zoni izgradnje regionalne deponije nema izgrađene vodovodne mreže. Najbliža postojeća instalacija vodovoda, i to vod Ø 400 mm, nalazi se u pojasu regionalnog puta br. 109. Iz regionalnog vodovoda, a za potrebe predmetne planirane sanitarne deponije, moguće je obezbediti 1 l/s za sanitarne potrebe, odnosno 1.7 l/s za protiv požarne potrebe. S obzirom da je za potrebe obezbeđenja od požara potrebno izdvojiti oko 15 l/s, u okviru planirane lokacije potrebno je predvideti odgovarajuće rezervoare i crpnu stanicu za internu hidrantsku mrežu. U okviru kopleksa predvideti internu vodovodnu mrežu. Mrežu formirati u dva odvojena prstena: -jedan na teritoriji ulazno-izlazne zone -drugi oko tela sam deponije Prečnik interne mreže je min Ø 110 mm. Na mreži postaviti neophodan broj protivpožarnih hidranata prečnika Ø 80 mm. U regulaciji pristupnog puta regionalne deponije planira se postavljanje sekundarne vodovodne infrastrukture min prečnika Ø 150 mm, koja se vezuje na naseljski vodovod u poveznom putu između puta R-109 i puta M22-2, a čija je pozicija definisana PDR-om radne zone „Tradeunique“ na kat.parc. br 5855 KO Inđija (Sl.list opština Srema br 25/08). Trase planiranih instalacija voditi javnim površinama. Tehničku dokumentaciju raditi u skladu sa tehničkim propisima i pravilima JKP Vodovod i kanalizacija Inđija br.749 od 03.04.2009.godine Do izgradnje planirane vodovodne infrastrukture u okviru kompleksa sanitarne deponije predvideti lokalno izvorište tehničke vode. Kanalisanje upotrebljenih voda Sakupljanje upotrebljenih voda sa teritorije opštine Inđija ,gde pripada i planirana regionalna sanitarna deponija, koncipirano je kao separatno.

9

Krajnji recipijent atmosferskih voda je reka Dunav preko sistema otvorenih putnih i meliracionih kanala, dok se otpadne vode upućuju ka postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Banovcima i nakon prerade u Dunav. U zoni izgradnje regionalne deponije nema izgrađenih instalacija kanalizacionije otpadnih voda. U regulaciji pristupnog puta regionalne deponije planira se postavljanje sekundarne kanalizacione mreže min prečnika Ø 200 mm za otpadne vode i kišne vode. Otpadne vode i deo kišnih voda vezuju se na planirane kanalizacione instalacije u poveznom putu između puta R-109 i puta M22-2, a čija je pozicija definisana PDR-om radne zone „Tradeunique“ na kat.parc. br 5855 KO Inđija (Sl.list opština Srema br 25/08). Nadvožnjak preko autoputa Beograd-Mađarska granica, predstavlja vododelnicu, pa će se kišne vode odvoditi dvostrano, dok će se fekalne vode lokalnim prepumpavanjem uputiti ka recipijentu. Do izgradnje planirane ulične kanalizacije otpadnih voda moguće je predvideti lokalno rešavanje kanalisanja upotrebljenih voda, preko postrojenja za prečišćavanje otpanih voda u okviru kompleksa sanitane deponije. Otpadne vode koje se mogu prihvatiti u javnu kanalizaciju su maksimalnog kapaciteta 5 l/s, i moraju ispunjavati uslove o maksimalnim dozvoljenim koncentracijama otrovnih materija koji su propisani odgovarajućim Opštinskim odlukama o kanalizaciji. U okviru kompleksa predvideti internu kanalizacionu mrežu. U kasetama deponije, stalno je prisutna mogućnost infiltracije atmosferskih voda kroz deponovano smeće. Za prihvatanje ovih zagađenih voda predviđa se postavljanje sistema za evakuaciju-horizontalna crevna drenaža. Filtratna voda sakupljena drenažnim sistemom upućuje se na postrojenje za prečišćavanje procednih voda. Za svaku kasetu predvideti poseban drenažni kolektor min Ø 200 mm u koji se uključuju sekundrani kanali min Ø 110 mm pod uglom od 60 ͦ u odnosu na osu glavnog kanala. Filtratne vode se preko prepumnih stanica (zasebnih za svaku kasetu) upućiju u glavni potisi i njime na postrojenje. Glavni potis je pozicioniran u kruni nasipa br.3 na oko 0.5 m od unutrašnje ivice i min prečnika Ø 110 mm Prečišćena voda iz postrojenja koristi se u sistemu recirkualcije i koristi se za orošavanje celog tela deponije. Sistem za recirkualciju potrebno je da sadrži crpnu stanicu, primarne i sekundrane cevovode. Crpnu stanicu za recirkualciju predvideti na platou postrojenja. Primarni cevovodi postavljeni su u kruni nasipa tela deloponije na o.5 m od spoljne ivice nasipa min pečnika Ø 75 mm. Sekundarni recirkulacioni cevovodi min prečnika Ø 32 mm postavljeni su po telu deponije i an njihovim krajevima nalaze se prskači za orošavanje. S obzirom na veliku udaljenost prirodnih recipijenata atmosferskih voda, odvođenje istih sa zatvorene površine tela deponije predviđa se preko upojnih kanal oko obodnih nasipa deponije. Upojni obodni kanali raspoređeni duž nasipa udaljeni osno od nožice nasipa oko 4.0 m. Dimenzije upojnih kanala treba da budu takve da prime atmosferske padavine u trajanju od 60 min dvogodišnjeg povratnog perioda.

10

Kišnom kanalizacijom treba omogućiti odvođenje atmosferskih voda sa saobraćajnica, krovova i ostalih površina do recipijenta. Atmosferske vode u zavisnosti od porekla upustiti u recpijent nakon adekvatnog tretmana. Tako će se za uljene atmosferske vode upustiti u recipijent - putni kanal, tek nakon tretiranja na odgovarajućem uređaju (separator, taložnik). Atmosferske i uslovno čiste tehnološke vode (rashladne i sl.), čiji kvalitet odgovara IIb klasi kvaliteta vode mogu se bez prečišćavanja upuštati u putne kanale. Za atmosferske otpadne vode sa zauljenih i zaprljanih površina, predvideti odgovarajući tretman na separatoru ulja i taložniku pre upuštanja. Do izgradnje putne kanalizacije, atmosferske vode upustiti u obodni kanal br. 6. Poželjno je obezediti gravitaciono kanalisanje ali ukoliko nije moguće postaviti prepumpne stanice. Trase planiranih instalacija voditi javnim površinama. Tehničku dokumentaciju raditi u skladu sa tehničkim propisima i pravilima JKP Vodovod i kanalizacija Inđija br.749 od 03.04.2009.godine B. Elektroenergetska i telekomunikaciona mreža i postrojenja Mreža i objekti 20, 1kV i JO U granicama predmetnog Plana nema elektroenergetske infrastrukture. Na osnovu urbanističkih pokazatelja kao i specifičnog opterećenja za pojedine korisnike potrebno je izgraditi 4 (četiri) trafostanice TS 20/0,4 kV, kapaciteta 1000 kVA, potrebne snage transformatora. Trafostanice graditi kao slobodnostojeći objekat ili u sklopu objekta. Potrebno jednovremeno opterećenje za stambene objekte kao i podaci o potrebnom specifičnom opterećenju za pojedine vrste objekata dati su u tabeli: objekti poslovanja 80-120 W/m2 neto površine ostale namene 30-120 W/m2 neto površine

Planirane TS 20/0,4 kV postaviti u sklopu novog objekta koji se gradi pod sledećim uslovima:

• prostorije za smeštaj TS 20/0,4 kV, svojim dimenzijama i rasporedom treba da posluži za smeštaj transformatora i odgovarajuće opreme;

• transformatorska stanica mora imati tri odvojena odeljenja i to: dva odeljenja za smeštaj transformatora (za slučaj 2x1000kVA) ili jedno odeljenje za smeštaj razvoda visokog i niskog napona (za slučaj 1x1000kVA) i i odeljenje za smeštaj razvoda visokog i niskog napona;

• betonsko postolje u odeljenju za smeštaj transformatora mora biti konstruktivno odvojeno od konstrukcije zgrade. Između oslonca transformatora i transformatora postaviti elastičnu podlogu u cilju presecanja akustičnih mostova (prenosa vibracija);

• obezbediti zvučnu izolaciju tavanice prostorije za smeštaj transformatora i blokirati izvor zvuka duž zidova prostorije,

11

• predvideti toplotnu izolaciju prostorija TS ; • svako odeljenje mora imati nesmetan direktan pristup spolja; • kolski pristup planirati izgradnjom pristupnog puta najmanje širine

3,00 m do najbliže saobraćajnice. Planirane trafostanice izgraditi kao slobodnostojeći pod sledećim uslovima:

• obezbediti prostor dimenzija 6x7m; • prostorije za smeštaj TS 20/0,4 kV, svojim dimenzijama i rasporedom treba da

posluže za smeštaj transformatora i odgovarajuće opreme; • transformatorska stanica mora imati tri odvojena odeljenja i to: dva odeljenja za

smeštaj transformatora (za slučaj 2x1000kVA) ili jedno odeljenje za smeštaj razvoda visokog i niskog napona (za slučaj 1x1000kVA) i i odeljenje za smeštaj razvoda visokog i niskog napona;

• kolski pristup planirati izgradnjom pristupnog puta najmanje širine 3,00 m do najbliže saobraćajnice.

Preduslovi za snabdevanje električnom energijom planirane trafostanica su sledeći: Planirane TS 20/0,4 kV, priključiti po principu “ulaz-izlaz” na postojeću TS 110/20 kV “Inđija”, podzemnim elektroenergetskim vodom 20 kV, u skladu sa uslovima nadležne Elektordistribucije. Od planirane trafostanice do kablovsko-priključnih kutija na fasadama planiranih objekata, izgraditi elektroenergetsku mrežu 1 kV. Planirane elektroenergetske vodove 20 i 1 kV izvesti u trotoarskim površinama postojećih i planiranih saobraćajnica. Planirane elektroenergetske vodove 20 i 1 kV postaviti podzemno u rovu dubine 0,8 m i širine u zavisnosti od broja elektroenergetskih vodova. Sve slobodne i saobraćajne površine opremiti instalacijama javnog osvetljenja tako da se postigne srednji nivo luminancije od 0,6-1 cd/m2, a da pri tom odnos minimalne i maksimalne luminancije ne pređe odnos 1:3. Elektroenergetske vodove javnog osvetljenja postaviti podzemno u rovu dubine 0,8 m i širine u zavisnosti od broja elektroenergetskih vodova. Na mestima gde se očekiju veća mehanička naprezanja tla elektroenergetske vodove postaviti u kablovsku kanalizaciju ili zaštitne cevi kao i na prelazima ispod kolovoza saobraćajnica. C. Telekomunikaciona mreža i objekti U granicama predmetnog Plana nema telekomunikacione infrastrukture. Na osnovu usvojenog principa i urbanističkih pokazatelja došlo se do stava da je za nove pretplatnike u granicama predmetnog Plana potrebno obezbediti ukupno 40 telefonskih priključaka. Realizaciju potrebnog broja telefonskih priključaka za planirane objekte rešiti fiksnim bežičnim sistemom – WLL. WLL (Wireless in local loop – bežično u lokalnoj petlji) predstavlja pristupnu mrežu u kojoj se telekomunikacioni servis do krajnjeg pretpaltnika dovodi bežično, uz pomoć radio-signala. Servisi koje ovakve mreža podržava su pored glasovnog saobraćaja, i brzi prenos podataka, multimedijalni servisi, primarni pristupi (ISDN PRI, ISDN BRI, E1)… Za potrebe WLL sistema tj. za baznu stanicu, potrebno je obezbediti prostor BRGP od oko 100m2.

12

Od planiranog WLL sistema do tf potrošača potrebno je položiti privodne telekomunikacione kablove. Planirane podzemne telekomunikacione kablove postaviti u zaštitnu cev u rovu dimenzija 0,8 x 0,4 m. Telekomunikacione vodove polagati u trotoarskim i slobodnim površinama vodeći računa o propisnom rastojanju od drugih komunalnih objekata. Na prelazu ispod kolovoza saobraćajnica i na svim onim mestima gde se telekomunikacioni kablovi uvode u objekte telekomunikacione kablove postaviti kroz zaštitne cevi. Trasama telekomunikacione mreže predvideti izgradnju kablovsko distributivnog sistema (KDS).Takođe, u granicama predmetnog Plana predvideti koridore za postavljannje tk infrastrukture (bakarni kablovi, optički kablovi, rezervne cevi) za povezivanje predmetne lokacije sa tk infrastrukturom u Inđiji. D. Gasovodna mreža i postrojenja

• Postojeće stanje i zaštita gasovoda

Na predmetnom prostoru ne postoji centralizovan vid snabdevanja toplotnom energijom i prirodnim gasom. Na predmetnoj lokaciji izvedeni su i u fazi eksploatacije:

• deonica magistralnog gasovoda Novi Sad – Batajnica, pritiska p=50 bar-a i prečnika ∅762 mm, koja je tranzitnog karaktera tj. u funkciji dopreme gasa ka centralnom delu Republike Srbije.

• gradski gasovod pritiska p=6÷12 bar-a i prečnika ∅168,3 mm. Na mestu ukrštanja magistralnog gasovoda i planirane saobraćajnice izvršiti intervenciju na gasovodu postavljajući ga u zaštitinu cev prečnika za 100mm većeg od prečnika gasovoda i minimalne dužine koja bi obuhvatala širinu kolovoza plus 2m. Ista treba da bude dimenzionisana da preuzme kompletno statičko i dinamičko opterećenje. U blizini gasovoda iskop se mora vršiti ručno a u slučaju oštećenja gasovoda isti će se sanirati o trošku Investitora predmetne gradnje. Prilikom izgradnje deponije neophodno je formirati radni pojas tako da teška vozila ne prelaze preko postojećeg magistralnog gasovoda na mestima gde nije postavljen u zaštitnu cev.

• Urbanističko rešenje gasovodne mreže i postrojenja Na bazi urbanističkih pokazatelja koji su dati ovim nacrtom izvršena je analiza potrebne količine toplotne energije i prirodnog gasa za kompleks deponije i objekta za preradu životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla – kafilerije u skladu s potrebama za grejanjem, pripremom tople vode, hlađenjem i ventilacijom i ona iznosi Q = 1680m≥/h prirodnog gasa. Potrebno je izgraditi : -merno-regulacionu stanicu (MRS) kapaciteta Bh=1680 m≥/h. Za istu je potrebno formirati javnu građevinsku parcelu, čiji je minimalni obuhvat objekat gasne stanice sa zaštitnom zonom u radijusu od 15m oko nje,

13

-priključni gasovod pritiska p=6÷12 bar-a i prečnika ∅88,9 mm od postojećeg gradskog gasovoda pritiska p=6÷12 bar-a i prečnika ∅168,3 mm do planirane merno-regulacione stanice. - dva kraka distributivnog gasovoda p=1÷4 bar-a od merno-regulacione stanice ((MRS) prema objektima kafilerije i deponije. MRS je zidani ili objekat kontejnerskog tipa i u njoj se vrši regulisanje pritiska, merenje protoka i odorizacija gasa. Ista se mora nalaziti na rastojanju od minimalno 8m od spoljnje ivice kolovoza javne saobraćajnice i mora imati obezbeđen pristupni put širine 3m. MRS ograditi na rastojanju od 3m od iste. Zaštitna zona u kojoj je zabranjena svaka gradnja objekata suprastrukture gde borave ljudi iznosi:

• za postojeći magistralni gasovod pritiska p=50 bar-a, po 30m mereno od obe strane gasovodne cevi,

• za planirani gradski gasovod pritiska p=6÷12 bar po 3m mereno sa obe strane cevi,

• za planiranu merno-regulacionu stanicu (MRS) 15m u radijusu oko nje, • za planirani distributivnu gasovod p=1÷4 bar-a po 1m mereno sa obe strane cevi.

Zaštitna zona u kojoj je zabranjeno deponovanje smeća iznosi za pomenuti magistralni gasovod pritiska p=50 bar-a po 20 m mereno od ose gasovoda i ista se mora označiti nadzemnim oznakama. Prilikom izgradnje predmetnih sadržaja poštovati i ostale odredbe iz „Pravilnika o tehničkim uslovima i normativima za bezbedan transport tečnih i gasovitih ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima za međunarodni transport“ (“Sl.list SFRJ“, br.26/85) i „Pravilnika o tehničkim normativima za polaganje i projektovanje distributinog gasovoda od polietilenskih cevi do 4 bar-a“ („Sl.glasnik RS“ br.22/92). Razvojem tehnološkog procesa na samoj deponiji moguće je iskorišćavanje deponijskog gasa za obezbeđivanje potrebnog toplotnog konzuma planiranih površina. Do momenta početka eksploatacije deponijskog gasa ili izgradnje gasovodne mreže i postrojenja, toplotnu energiju obezbediti korišćenjem individualnih klasičnih toplotnih izvora (el.energija, lako-tečno gorivo i dr.) E. Pravila za priključenje na komunalnu infrastrukturu Sve objekte priključiti na planiranu infrastrukturnu mrežu uz uslove i saglasnosti nadležnih komunalnih preduzeća, a u skladu sa grafičkim prilogom broj 5 "Sinhron plan infrastrukturne mreže i objekata " , R 1:2500.

9) Inžinjersko – geološki uslovi: GEOMORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE TERENA

14

Teren istražnog područja pripada severoistočnom delu sremske lesne zaravni. Blago je zatalasanog reljefa sa rasponom kota od 117 do 123 mnv. Površina terena je blago nagnuta ka jugoistoku, odnosno od obronaka Fruške Gore ka Beogradu. Zbog karakterističnog ravničarskog reljefa, nema aktivnih geomorfoloških procesa koji bi rezultirali intenzivnim promenama površine terena. Zbog blizine Dunava i Fruške gore, hidrografska mreža je relativno razvijena za ravničarske predele. Najmarkatniji vodotok je Budovar sa pritokama, čija mreža drenira površinske vode južnih padina Fruške Gore. Istražno područje kao i šira okolina, koristi se u poljoprivredne svrhe. Geološka građa terena i fizičko mehanički parametri itdvojenih litoloških članova Dominantno mesto u geološkoj građi istražnog prostora čine sedimenti pleistocena koji leže preko pliocenskih naslaga. Lokalno su istraživanjima za potrebe projektovanja regionalne deponije konstatovani sedimenti gornjeg pleistocena. Tu spadaju: barski lesoidni sedimenti (b-rw), sedimenti lesoidno barske facije (lsb-pw) i lesoidni sedimenti (ls-rw). Imajući u vidu rezultate terenskih i laboratorijskih ispitivanja kao i ranije izvedenih istraživanja, sve gore navedene litološke sredine imaju, uz lokalna odstupanja, jako slične parametre fizičko – mehaničkih svojstava. Prilikom specijalističkih proračuna tokom izrade projekata (kao što su proračuni sleganja i dozvoljene nosivosti tla, zatim geostatički proračuni i sl.) mogu se koristiti sledeće merodavne vrednosti: ● Zapreminska težina: prirodno vlažna 19.0 kN/m3, suva 16.0 kN/m3, zasićena 20.0 kN/m3; ● Prirodna vlažnost: 21.8 – 30.2%; ● Poroznost: n=40%, e=0.67; ● Parametri čvrstoće na smicanje: ugao unutrašnjeg trenja = 25 ◌,ํ kohezija 10 kN/m2; ● Modul stišljivosti (Ms), za opt. 100 kN/m2 : 4500 kN/m2; ● Indeks kompresije S=0.2; ● Koeficijent filtracije k=2.0x1/10000000 cm/s (USBR). Detaljni inženjersko geološki uslovi i geološke karte su sastavni deo Idejnog projekta regionalne deponije u Inđiji koji je izradio Fakultet tehničkih nauka u Novom Sada - knjiga 1 – Geodetske i geotehničke podloge. U skladu sa navedenim, za predmetni prostor je izrađen urbanistički projekat.

1.3.Opis granice urbanističkog projekta Građevinsko područje obuhvaćeno urbanističkim projektom nalazi se u KO Krčedin i obuhvata celu parcelu broj 1710/3 čija je površina 2 ha 39 ari 75 m2.

15

2. PRIKAZ URBANISTIČKOG PROJEKTA 2.1. Namena i karakter prostora Na osnovu Plana detaljne regulacije za izgradnju regionalne sanitarne deponije u Inđiji (''Službeni list opština Srema'', broj 15/10), , parcela broj 1710/3 nalazi se u ataru, na prostoru koji je u okviru regionalne sanitarne deponije planiran za kafileriju.

Sa severoistočne i jugo istočne strane od parcele 1710/3 su planirane saobraćajnice i dalje od njih je poljoprivredno zemljište. Sa severozapadne i jugozapadne strane od parcele 1710/3 je prostor planiran za deponiju. Prostor obuhvaćen urbanističkim projektom, parcela 2823, u postojećem stanju se koristi kao poljoprivredno zemljište. Na parceli se nalazi vinograd, voćnjak (šljive), njiva i šuma.

Urbanističkim projektom se na parceli 1710/3 planira zadržavanje osnovne namene parcele date u planu detaljne regulacije, tojest planira se kafilerija otvorenog tipa – objekat za neškodljivo uklanjanje nejestivih sporednih proizvoda životinjskog porekla. Kako savremena kafilerija otvorenog tipa – objekat za neškodljivo uklanjanje nejestivih sporednih proizvoda životinjskog porekla zahteva adekvatne proizvodne kapacitete, tehnologiju, skladištenje, prateće sadržaje, ovim urbanističkim projektom su sagledane prostorne mogućnosti kompleksa, na osnovu tehnoloških rešenja, kao i idejnih rešenja objekata. Na parceli se planira izgradnja objekata:

1. Proizvodno-poslovni objekat 2. Objekat za tretman otpadne vode 3. Interna benzinska stanica 4. Ulazna kapija sa nadstrešnicom, portirnicom i objektom za vozače 5. Manipulativni prostor 6. Parking putničkih vozila 7. Parking za teretna vozila 8. Merno regulaciona stanica 9. Objekat za pumpu hidrantske mreže 10. Ograda oko parcele

2.2. Uslovi zaštite na osnovu plana- Arheološki lokalitet Prema prostornom planu na prostoru koji je predmet urbanističkog projekta ne nalazi se u zoni označenoj kao arheološko nalazište.

U okruženju područja parcele broj 1710/3, do sada nije utvrđeno postojanje arheoloških nalazišta.

16

2.3. Tehnički uslovi za izgradnju objekata sa osvrtom na idejno rešenje 2.3.1. Uslovi za izgradnju objekta

• Zauzetost parcele je do 30 %; • Indeks izgrađenosti je do 0.3; • Građevinska linija se definiše u skladu sa dispozicijom planiranih objekata, kao

posledica organizacije sadržaja na parceli, a što je u skladu sa uslovima iz PDR-a ( udaljenost građevinske linije od regulacione linije je veće od 10 m):

• Planirana spratnost objekta kafilerije je P i P+1: • Objekat sadrži poslovne prostorije za neškodljivo uklanjanje nejestivih sporednih proizvoda životinjskog porekla, upravni deo sa kancelarijamai prateće sadržaje i prostorije(navedene u tački 2.1.); • Objekti trebaju da imaju kos krov nagiba do 10°; • Parkiranje i garažiranje putničkih vozila i teretnih vozila obezbeđuje se na

parceli na zasebnim otvorenim parkinzima. . • Parcela se može ograđivati transparentnom ogradom visine do 2m.

Uslovi za izgradnju objekata su prikazani na grafičkom prikazu "Plan dispozicije objekta sa nivelacionim i regulacionim rešenjem" u R 1:1000. 2.3.2. Uslovi za arhitektonsko i estetsko oblikovanje objekata

• Arhitektonsko oblikovanje mora biti u skladu sa karakterom i namenom objekata, tako da se ono maksimalno uklopi u ambijent;

• Uskladiti karakteristične delove fasade i krovova objekata na parceli kako bi svi objekti činili jednu arhitektonsku celinu;

• arhitektonska interpretacija objekta mora svojim izrazom biti savremena. Preporučuje se nepretenciozna arhitektura jasnog, smirenog izraza i jednostavnih geometrijskih formi, koje veštim komponovanjem stvaraju primeren graditeljski iskaz. 2.3.3. Struktura i namene prostorija objekta na osnovu idejnog rešenja

Idejno rešenje planiranih objekata na parceli 1710/3 je izradila "MARURI" doo Novi Sad.

Predviđen je objekat za neškodljivo uklanjanje nejestivih sporednih proizvoda životinjskog porekla – kafilerija otvorenog tipa sa pratećim sadržajima i prostorijama(navedenim u tački 2.1.); . Potez Objekat kafilerije je postavljen centralno u odnosu na parcelu.

17

Teren na kojem se podiže objekat je u padu i niveliše se nasipanjem. Oko objekta predviđene su pristupne saobraćajnice i manipulativni prostori i parkinzi. U skladu sa funkcijom su postavljeni i pomoćni objekti i sadržaji i oko njih i sabraćajnih površina je planirana kultivisana zelena površina. 2.3.3.1 NAMENA OBJEKTA: U Kafileriji se predviđa prerada “sporednih proizvoda životinjskog porekla” koji prema definiciji predstavljaju čitave životinjske trupove, delove trupova ili proizvode životinjskog porekla kategorisane kao materijali kategorije 1, 2 ili 3, koji nisu namenjeni za ljudsku potrošnju, uključujući jajne ćelije, embrione i seme. Projekat će prema zahtevima projektnog zadatka i zahtevima od strane Investitora , tretirati sirovinski materijal sve tri nabrojane kategorije. Sve navedene kategorije predstavljaće “mešavinu materijala iz kategorije 1 sa materijalima kategorije 2 i 3” i istu će svrstavati u KATEGORIJU 1.

Tehničko-tehnološki kapacitet postrojenja postavlja se tako da omogući prijem, preradu i proizvodnju u količinama koje su saglasne količinama procene planirane za realizaciju na tržištu i maksimalno garantovanog kapaciteta ugovorenih linija i pripadajuće opreme. Planirani kapacitet – ulazne količine sirovine iznose ~ 20.000 kg/h ili 480.000 kg/dan, odnosno 150.000 tona na godišnjem nivou. Proizvodi nakon prerade su : − Mesno koštano brašno (MKB) − Tehnička masnoća (TM)

Količina glavnog proizvoda – mesno koštanog brašna, sa max. 5 % vlage i očekivanim sadržajem ulja od 12 % iznosi 84.800 kg/dan, a količina tehničke masti 35.616 kg/dan. Gotovi proizvodi se koriste isključivo kao energenti, tj. spaljivaće se u cementarama kao gorivo. 2.3.3.2 SPRATNOST I DISPOZICIJA: Planirani objekat je složene strukture. Osnovna konstrukcija objekta je „skeletna“ montažna a.b. konstrukcija sačinjena od poprečnih ramova, poprečnog preseka 27m sa na oba kraja dodatim aneksima od 8 i 11m, u ritmu („koraku“) od 6m, izuzev u administrativnom delu gde je 12m. Zbog velike dužine objekta predviđena je dilatacija konstrukcije. Ona se izvodi na mestu gde dolazi do razlike u visini objekta, odnosno između osa 8 i 8a.

Objekat je promenljive spratnosti. U administrativnom i tehničkom delu je P+1, s tim da je jedan deo administrativnog dela konzolno prepušten, dok je u proizvodnom delu objekat prizemne spratnosti (P). Korisna visina u proizvodnom delu je 13m (između osa 1 i 8, odnosno osa A i H ) i 8m u preostalom delu ; dok je u administrativnom (između osa 14 i 16) i tehničkom delu (između osa 5 i 10, odnosno H i I) 3m i 4m. 2.3.3.3. FUNKCIJA: Skup prostora kompaktno je organizovan i povezan u odnosu na tehnološke zahteve proizvodnje, rasporeda opreme i projektnog zadatka Investitora. Proizvodno-

18

poslovni objekat možemo podeliti na 3 celine: proizvodni, administrativni i tehnički deo. Proizvodno-poslovni objekat:

• Prizemlje proizvodni deo:

1. tankvana 2. MBM sekcija 3. prostorija za punjenje kamiona 4. prijem sirovine i pranje točkova 5. prihvatni bazeni i drobilica 6. “Supercooker” 7. Termooksidajzer i bojler 8. “hemijska kula”

• Prizemlje tehnički deo:

9. frižider 10. kompresor 11. trafo 12. srednji napon 13. čišćenje čizama i pranje ruku 14. održavanje 15. čišćenje čizama i pranje ruku

• Prizemlje administrativni deo: 16. kancelarija 17. sanitarni čvor 18. kuhinja 19. restoran 20. ženski toalet 21. muški toalet 22. hodnik 23. tuševi 24. muška svlačionica sa sanitarnim čvorom 25. pretprostor 26. prljavo odelo 27. pranje odela 28. čisto odelo 29. hodnik 30. pretprostor 31. tuševi 32. ženska svlačionica sa sanitarnim čvorom 33. pretprostor 34. tuševi 35. kancelarija veterinara sa sanitarnim čvorom 36. ulaz

19

37. recepcija, soba za sastanke

• I sprat tehnički: 1.1.elektro soba 1.2.hodnik sa stepeništem 1.3.muški toalet 1.4.ženski toalet 1.5.ostava 1.6. kontrolna soba 1.7. stepenište

• I sprat administrativnom deo:

1.8. soba za sastanke 1.9. da 1.10. kancelarija veterinara 1.11. server 1.12. kancelarija 1.13. muški sanitarni čvor 1.14. ženski sanitarni čvor 1.15. hodnik 1.16. kancelarija menadžera

UKUPNA NETO POVRŠINA PROIZVODNO - POSLOVNOG OBJEKTA: P = 4755,07 m2 UKUPNA BRUTO POVRŠINA PROIZVODNO - POSLOVNOG OBJEKTA: P = 5008,74 m2 2.3.3.4. TEHNIČKI USLOVI: REGULACIONE VISINE: Kota poda prizemlja (±0,00=120.50+m.n.v.) je na mestima vrata za komunikaciju sa teretnim vozilima u istom nivou sa kolovoznom konstrukcijom, bez rampe. Kota tankvane je -1.00m, dok je kota jame na mestu gde se nalaze prihvatni bazeni -5.20m, a na ostalom delu jame -6,00m. ZIDOVI: Spoljni zidovi su jednim delom od betonskih panela 25cm sa izolacijom u samom panelu, a u jednom delu je betonski zid 14cm, preko koga je postavljen sloj izolacije (stakena vuna) 5cm, a preko njega je postavljen čelični lim kao završna fasada. KROV: Krovni pokrivač je sika plan 156, 1.5 mm ispunjen kamenom vunom debljine (60+60)mm. Krovne ravni su dvovodne sa nagibom krovnih ravni od 2° (3.49%). KONSTRUKCIJA Konstrukcija objekta je uglavnom montažna ab konstrukcija, s tim da se stubovi koji se nalaze neposredno uz jamu izvode monolitno. Osnovni elementi montažne ab

20

konstrukcije su stubovi, linijski glavni krovni nosači, rožnjače, fasadne obodne i ivične grede. Krovni nosači su linijski nosači, nosači preko srednjeg raspona od 27m su prethodno-napregnuti I-preseka, dok su nosači nad aneksima T-preseka, raspona 11m, odnosno 8m. Rožnjače i ivične grede su linijske pravougaonog preseka. Rožnjače nad višim delom hale su 6m, a nad nižim 12m. Stubovi su pravougaonog preseka sa “viljuškama” na vrhovima za oslanjanje glavnih krovnih nosača. Fundiranje konstrukcije hale je na a.b. temeljnim stopama odnosno na temeljnoj ploči za. Dubina fundiranja je 1,8m ispod kote terena izuzev za temelje koji se nalaze pored tankvane, gde je dubina fundiranja 2,8 m. Dubina fundiranja temeljne ploče ispod jame je na -6,5m, u jami se nalazi i muljna jama (1x1x1m). VRATA - PROZORI: Prozori i pešačka vrata su projektovani od plastificirane aluminijumske bravarije. Na mestima gde je to zahtevano Elaboratom protivpožarne zaštite postavljena su protivpožarna vrata. Vrata za prolazak viljuškara i kamiona su industrijska segmentna vrata. PLAFONI:

Plafon u proizvodnoj hali i u aneksu predstavlja krovni panel, dok je plafona mašinske kuće a.b. ploča. U delu iznad prihvatnih bazena, spušten je plafon, radi smanjenja zapremine, jer se ceo proizvodni deo objekta drži u potpritisku. Takođe se u administrativnom delu izvodi spušteni plafon. OSTALI ELEMENTI ARHITEKTONSKO – ZANATSKE OBRADE: Prirodno osvetljenje i provetravanje: Objekat je koncipiran u kombinaciji prirodnog i veštačkog osvetljenja. Od prirodnog osvetljavanja predviđeni su providni polikarbonatni profili i preko svetlosnih kupola na krovu objekta. Za provetravanje su ostavljeni otvori u zidovima. Završna površinska obrada: Svi podovi objekta su od betona završno obrađen kvarcnim posipom. Izuzev na spratu administartivnog dela gde se postavlaj parket. U tehničkom delu (ceo I sprat, trafo i srednji napon) pod je izdignut u odnosu na međuspratnu ploču 50cm, radi smeštanja instalacija. Završna obrada bravarije: Svu bravariju fabrički finalizirati i na objektu samo montirati. Bravariju zaštititi do tehničkog prijema objekta zaštitnom folijom, koju pre tehničkog prijema objekta ukloniti. Sistemi izolacije i zaštite: Projektom su rešeni sledeći sistemi izolacije i zaštite: zaštita od vlage - hidroizolacija, zaštita od požara i zastita od buke – akustička izolacija. Hidroizolaciju krova rešena je izborom materijala krovnog pokrivača.

Termoizolacija

21

Projektom je predvi|ena optimalna termoizolacija fasadnih zidova i krova kamenom vunom. Sve spoljne transparentne pregrade su od polikarbonatnih panela koji poseduju termoizolaciona svojstva.

Zaštita od prekomernog osunčanja leti Nije predviđena posebna zaštita.

Zaštita od požara Osnovna zaštita od požara predviđena je svim opštim, građevinskim kao i posebnim merama protivpožarne zaštite. Paneli koji su projektom predviđeni, su od betona ili od betona i kamene vune čija je vatrootpornost preko 120, odnosno 90 minuta zavisno od zahtevanog vremena vatrootpornosti pojednih sektora i obezbeđuju objekat od požara sa svim predviđenim evakuacionim putevima i načinima otvaranja vrata ka spoljašnjosti. Zaštita od požara je detaljno obrađena u Elaboratu protivpožarne zaštite koji je kao zaseban elaborat.

Zaštita od buke Zaštita od buke je predviđena kod svih zidova – kako fasadnih tako i pregradnih, kao i u ostalim opštim slušajevima od nepovoljnog udarnog ili vibrirajućeg dejstva ugrađenih uređaja i postrojenja (klimatizacije, ventilacije i sl.). 2.3.4. Mere zaštite životne sredine

Na analiziranom prostoru utvrđene su mere za optimalno funkcionisanje planiranih objekata za neškodljivo uklanjanje nejestivih sporednih proizvoda životinjskog porekla – kafilerije otvorenog tipa, i drugeih sadržaja u okolnom prostoru.

Prilikom izgradnje objekta treba voditi računa o obezbeđivanju uslova zaštite u pogledu geotehničkih i seizmičkih karakteristika tla i statičkih i konstruktivnih karakteristika objekta.

U pogledu zaštite od buke treba obezbediti uslove za smanjenje štetnog delovanja primenom izolacionih materijala koji će onemogućiti prodor buke u objekat kao i iz objekta. U skladu sa Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 54/92) planirati odgovarajuće mere zaštite kojima intenzitet buke neće prelaziti granične vrednosti.

Prostor za smeštaj posuda za čuvanje i sakupljanje otpada predviđen je uz objekat i neophodno je da se nesmetano obavlja njihovo redovno pražnjenje. Mesta za držanje posuda za čuvanje i sakupljanje otpada treba da budu dostupna za saobraćaj specijalnih vozila za odvoženje otpada. Ovi prostori moraju ispunjavati sve higijenske uslove u pogledu redovnog čišćenja, održavanja, dezinfekcije i neometanog pristupa vozilima i radnicima komunalnog preduzeća zaduženom za odnošenje smeća.

Čvrsti i tečni otpaci moraju se odlagati u skladu sa sanitarno higijenskim zahtevima.

Poslovne prostorije po kvadraturi i zapremini, osvetljenju, ventilaciji, grejanju i drugim važnim pojedinostima treba da odgovara funkciji i kapacitetu, pri čemu je neophodno da materijali podova budu nepropusni i glatki, otporni na stalno vlaženje, pogodni za čišćenje i pranje.

22

Zaštita od požara obezbediće se u skladu sa Zakonom o požaru ("Službeni glasnik SR Srbije" broj 37/83) i Pravilnikom o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidransku mrežu za gašenje požara ("Službeni list SFRJ" broj 39/91), što podrazumeva obezbeđenje vatropregradnih površina, upotrebu nezapaljivih materijala prilikom gradnje objekata, ostvarivanjem protivpožarne hidrandske mreže i mogućnost pristupa objektu.

Na ovom području nisu registrovana zaštićena prirodna dobra, kao ni prirodne vrednosti koje su u postupku razmatranja za stavljanje pod zaštitu.

Pronađena geološka i paleontološka dokumenta (fosili, minerali, kristali i dr.) koja bi mogla predstavljati zaštićenu prirodnu vrednost nalazač je dužan da prijavi Ministarstvu u roku od osam dana od dana pronalaska, i preduzme mere zaštite od uništenja, oštećivanja ili krađe. 2.3.5. Pravila zaštite od elementarnih i drugih opasnosti u ratu i miru

Zaštita u slučaju ratne opasnosti Za područje u kojem se nalazi parcela 1710/3, nije predviđena obaveza izgradnje skloništa, nego je obavezno plaćanje naknade za izgradnju i održavanje skloništa, a na osnovu člana 57. Zakona o odbrani („Službeni list SRJ broj 43/94), člana Uredbe o organizovanju i funkcionisanju civilne zaštite (S. Glasnik RS broj 21/92) i Geneaslnog urbanističkog plana opštine Inđije.

Zaštita od elementarnih nepogoda U cilju zaštite građevinskih objekata potrebno je, pri njihovom projektovanju i

izvođenju, uzeti u obzir merodavne parametre koji se odnose na zaštitu od elementarnih nepogoda (vrsta i količina atmosferskih padavina, debljina snežnog pokrivača, jačina vetra, nosivost terena, visina podzemnih voda i sl.), u skladu sa propisima.

Objekte projektovati i graditi u skladu sa članom 4. Pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju objekta visokogradnje u seizmičkim područjima ("Službeni list SFRJ" br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 i 52/90).

Zaštita od požara Zaštita od požara obezbeđena je udaljenošću objekata na parceli . Zaštita od

požara se obezbeđuje i korišćenjem nezapaljivih materijala za gradnju, odgovarajućom protivpožarnom hidrantskom mrežom u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ("Službeni glasnik SR Srbije", broj 37/88 i "Službeni glasnik Republike Srbije", br. 53/93, 67/93 i 48/94) Pravilnikom o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara ("Službeni list SFRJ" broj 39/91) i drugim propisima koji uređuju ovu oblast.

Zaštita od udara groma Zaštita od udara groma treba da se obezbedi izgradnjom gromobranske

instalacije, koja će biti pravilno raspoređena i pravilno uzemljena.

23

Zaštita od zemljotresa Osnovna mera zaštite od zemljotresa predstavlja primenu principa seizmičkog

projektovanja objekata, odnosno primenu sigurnosnih standarda i tehničkih propisa o gradnji na seizmičkim područjima.

Teritorija Inđije spada u područje seizmičke ugroženosti od 8º MCS skale pa je potrebno projektovati objekte otporne na ovaj stepen.

3. PRIKAZ PLANA PARCELACIJE Planom parcelacije parcela broj 1710/3 se zadržava. 4. PRIKAZ PLANA NIVELACIJE Građevinski rejon obuhvaćen urbanističkim projektom nalazi se na nadmorskoj visini od 118.80m do 122.07 m.

5. PRIKAZ MREŽA INFRASTRUKTURE sa uslovima za priključenje na spoljnu mrežu

Predmet obrade poglavlja mreže infrastrukture je prostor u okviru parcele

1710/3 i delom izvan regulacija građevinskog područja koji je predmet urbanističkog projekta, odnosno nalazi se u obodnim saobraćajnicama. S obzirom na neminovnost definisanja parametara za priključenje na kapacitete infrastrukture, iz važećeg plana se prenose elementi od značaja za uređenje i izgradnju ovog prostora.

5.1. Plan saobraćaja Planirani kompleks se oslanja na planiranu saobraćajnicu sa jugoistočne strane

kompleksa kafilerije, kojom se kompleks kafilerije povezuje sa putnom mrežom opštine Inđija, i dalje sa državnim putem prvog reda M122/2. Saobraćajno rešenje na parceli 1710/3 usaglašeno je sa zahtevima koje nameće tehnologija rada i planirana dispozicija objekata i njihova namena. Saobraćajno rešenje kompleksa podrazumeva separatno priključenje nakompleks kafilerije putničkih i teretnih vozila. Putnička vozila separkiraju na parkingu ispred objekta kafilerije, naparceli 1710/3, ali izvan ograde kompleksa. Teretna vozila koja dovoe i odvoze materijal sa kafilerije pristupaju sa ulične saobraćajnice kontrolnom punktu sa rampama,gde se vrši kontrola dokumentacije, merenje robe i dalje se vozila kreću ka prijemnom punktu u objektu gde

24

se vrši istovar i dalji treman robe i pranje i dezinfekcija vozila. Oko objekta kafilerije je definisana saobraćajnica ( sa severozapadne strane)kojom teretna vzila pristupaju punktu na kome se vrši utovar gotovih proizvoda, a ta saobraćajnica je i u funkciji protivpožarnog puta. Parkiranje vozila je separatno, za putnička vozila je planiran parking ispred objekta kafilerije, izvan ogade kompleksa,na parceli 1710/3, kapaciteta mesta za zaposlene i posetioce, a za teretna vozila parking se planira u kompleksu i kapaciteta je 10 parking mesta. Planirani su i odgovarajući manipulativni prostori koji omogućavaju manevrisanje teretnih vozila kao i neophodan pristup svim sadržajima kafilerije.

U okviru kompleksa planirana je izgradnja interne benzinske stanice (kao druga faza realizacije) zapotrebe vozila kafilerije.

Saobraćajni uslovi Položaj kompleksa na parceli 1710/3 u odnosu na saobraćajnu mrežu grada kao i

specifični zahtevi proistekli iz namene utvrđene planom podrazumevaju sledeće saobraćajne uslove:

- Priključenje na uličnu mrežu, planiranu saobraćajnicu na parceli 1730/1, predvideti preko planiranog pristupnog puta sa jugozapadne strane parcele. Sa pristupnog puta predvideti separatan pristup parkingu za putnička vozila ispred objekta kafilerije, izvan ogade kompleksa,na parceli 1710/3, a posebno za teretna vozila koja ulazr u kompleks.

- Put kroz parcelu planirati minimalne širine 6 m, s obzirom da je sobraćaj na njemu za teretna vozila. Put izvesti sa savremenim kolovoznim zastorom.

- Trotoare i parkinge izrađivati u skladu sa arhitekturom objekata na kompleksu. Elementi parternog uređenja ovih površina mogu biti i u boji, a sve u funkciji vođenja, razdvajanja i obeležavanja različitih namena saobraćajnih površina. Ovo pored oblikovnog i vizuelnog efekta ima praktičnu svrhu kod izgradnje i rekonstrukcije mreža infrastrukture.

- Internu benzinsku stanicu izgraditi u skladu sa svim uslovima za ovu vrstu objekata, uz poštovanje svih uslova zaštite čovekove okoline.

Nivelaciono rešenje saobraćajnica, trotoara i pešačkih površina mora biti takvo da su prilagođene konfiguraciji terena i puta. 5.2. Plan hidrotehnike 5.2.1. Snabdevanje vodom Snabdevanje vodom rešiti priključenjem na planiranu vodovodnu mrežu duž planirane saobraćajnice na parceli 1730/1, koja se povezuje nsa gradskim vodovodm. Neophodno je u okviru vodovodne mreže kompleksa razdvojiti sanitarnu i hidrantsku mrežu i instalirati postrojenje za povećanje pritiska.

25

Svojim kapacitetom postojeća vodovodna mreža omogućiće nesmetano snabdevanje vodom planiranog objekta. 5.2.2. Odvođenje otpadnih i atmosferskih voda Odvođenje otpadnih voda rešiti preko planirane kanalizacione mreže u okviru kompleksa, priključenjem na postrojenje za tretman otpadnih voda u okviru kompleksa, a zatik uliti u planiranu kanalizaciju u ulici. Atmosfersku vodu putem zatvorene kanalizacije upustiti u otvoreni upijajući kanal. Pre upuštanja u kanal vodu tretirati u separatoru. Sa prostora interne benzinske stanice atmosfersku vodu sa platoe , pre upuštanja u kana lizaciju tretirati u seperatoru ulja i masti.

Pri realizaciji planirane kanalizacione mreže, potrebno je posebnu pažnju posvetiti prevenciji i eliminaciji mogućih havarija na budućoj mreži kanalizacije, a u cilju sprečavanja pogoršanja karakteristika stabilnosti terena. Položaj postojeće i planirane kanalizacione mreže dat je u grafičkom prikazu "Plan vodne infrastrukture" u R 1:500. 5.2.3. Uslovi za priključenje na vodnu infrastrukturu

Uslovi za priključenje na vodovodnu mrežu Uslovi su sledeći: - priključenje objekta na uličnu vodovodnu mrežu planira se jednim priključkom; - vodomer smestiti u vodomerni šaht u okviru parcele 1710/3 5.3. Plan energetike 5.3.1. Energetska infrastruktura

Snabdevanje električnom energijom Snabdevanje električnom energijom rešiti priključenjem na planiranu distributivnu

trafo stanicu TS110/20kv „Inđija2“. Priključak izvesti u okviru planirane TS20/04 u okviru objekta kafilerije. Položaj priključnog ormara prilagoditi uslovima Elektrodistribucije "Ruma" .

Snabdevanje toplotnom energijom

Ovo područje se snabdeva toplotnom energijom iz gradske distributivne gasne. Neophodna je izgradnja oko 2000m planiranog gasovoda 88.9x3.2mm i mernoregulacione stanice na kompleksu kafilerije. Od MRS do objekta, tj kotlarnice planirana je razvodna mreža gasa.

.

26

5.3.2. Telekomunikacije

Predmetni kompleks će biti povezan na telekomunikacioni sistem planiranom mrežom kablova u postojećim i planiranim ulicama. Na ovom području ne postoji izgrađen telekomunikacioni sistem, pa je neophodna izgradnja telekomunikacione mreže do kompleksa i kablovskog privoda. U samom kompleksu mreža se vodi do objekta. Da bi se to omogućilo potrebno je do kompleksa izgraditi podzemnu mrežu cevi kroz koje će prolaziti buduća telefonska instalacija, odnosno instalacija kablovskog distributivnog sistema. Položaj postojeće i planirane energetske infrastrukture dat je u grafičkom prikazu "Plan energetske infrastrukture" u R 1:500.

5.3.3. Uslovi priključenja

Uslovi priključenja na elektroenergetsku mrežu Snabdevanje električnom energijom rešiti priključenjem na planiranu distributivnu

trafo stanicu TS110/20kv „Inđija2“. Priključak izvesti u okviru planirane TS20/04 u okviru objekta kafilerije. Položaj priključka prilagoditi uslovima Elektrodistribucije "Ruma" .

Uslovi priključenja na gasnu mrežu

Snabdevanje objekata toplotnom energijom rešiti priključenjem na planiranu distributivnu gasovodnu mrežu. Priključak i položaj priključka (merno-regulacioni seta-stanice) projektovati i graditi prema uslovima JP "INGAS" Inđija.

Uslovi priključenja na telekomunikacionu mrežu Priključak na telekomunikacionu mrežu izvesti preko tipskog tt priključka na

pristupačnom mestu na fasadi objekta. Priključak na kablovski distributivni sistem izvesti prema uslovima lokalnog distributera. 6. ZELENILO Na parceli 1710/3 u okviru uređenja zelenih površina planira se sadnja listopadnog visokog rastinja, ukrasnog i zaštitnog zelenila kao i niskog tj. travnjaka. Planiranom sadnjom rastinja bi se stvorio zaštitni zeleni pojas između planiranih sadržaji okoline. Za ozelenjavanje

27

svih površina obuhvaćenih urbanističkimn projektom, neophodno je izraditi projekte hortikulturnog uređenja. Uređenje zelenih površina je prikazano u prilogu br.5.

Parterno dekorativno zelenilo projektovano je oko objekta kafilerije, na platou

oko parkinga kako bi čitav prostor parcele predstavljao skladnu celinu, sa što prirodnijim oblicima zelenila, a svojim fiziološkim karakteristikama pojačao dekorativnost površine.