i

ДРУШТВО АРХИТЕКАТА НОВОГ САДАDaNS

НАЦРТ

ЈЕДИНСТВЕНИХ ТЕХНИЧКИХ УСЛОВА ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ГРАЂЕЊЕ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА И СТАНОВА

Нови Сад, мај 2008.године

2

Овај Нацрт финансирали су:Друштво архитеката Новог Сада – DaNS и Покрајински секретаријат за архитектуру, урбанизам и градитељство, Нови Сад

Координатор на изради Нацрта:

Prof. Дарко Марушић, дипл. инж. арх.

Екипа на изради концепта Нацрта:

Prof. dr Светлана Вуковић, дипл. инж. арх.Prof. Душан Крстић, дипл. инж. арх.Душан Радовановић, дипл. инж. арх.

Штампа: Штампарија „Стојков”, Нови СадТираж: 1000 примерака

ii

iii

ПРЕДГОВОР

На основу одлуке Управног одбора DaNS-а који је одржан 15.01.2008. год. под тачком 4. формирана је комисија овог Друштва са задатком да изради предлог Нацрта јединствених техничких услова за пројектовање и грађење стамбених зграда и станова, а на основу постојећих правилника и одлука града Новог Сада.

Овај Нацрт има за циљ да предложи минималне услове који се односе на изградњу станова за тржиште.

Нацрт услова базира на Правилнику из 1978.год. који је иницирао Покрајински секретаријат за урбанизам, стамбене и комуналне делатно-сти, а израдио је Предлог тим који је формирао ФТН Нови Сад. Овај Правилник је пре 30 година био путоказ стамбене изградње. Правилник је усвојен у јуну 1981.год., а доживео је две допуне, 1984.год. и 1989.год.

У трци за што већом зарадом заборављен је квалитет изградње, а и многи технички прописи који су ступили на снагу, а који нису били обухва-ћени ранијим стандардима.

У Србији се већ 20-ак година гради без Правилника за стамбену из-градњу. Друштво архитеката Новог Сада сматра да је дужност архитеката, урбаниста и пројектаната да дају подстрек развоју изградње и да се почне да размишља на начин када се градило за пример.

Ова иницијатива покренута је на Данима архитектуре DaNS, у мају 2007.год. изложбом младих архитеката о 100 неуспелих зграда у Новом Саду изграђених у последњој деценији.

Оно што је ново у овом Нацрту Правилника, у односу на претходни, је његово прилагођавање чињеници да се данас вишепородичне стамбене зграде граде за тржиште на коме нема више простора за кућне савете, станарске оставе ван станова, оставе за колица, које се не могу продати, али такође, нема више места ни закидања на димензионалним и површин-ским параметрима стана као и на организационим квалитетима станова у којима се не толерише оно што је испод хуманог минимума живљења.

Зато се у њему налазе, поред раније прописаних минималних димензи-ја и површина и минималне ширине главних стамбених просторија, разли-чите величине купатила и његове опреме зависно од собности стана, као и минимални организациони захтеви који доприносе повећању његове упо-требне вредности као што је обавезно постојање предсобља, зонирање са дегажманом директно повезаним са улазном комуникацијом, дневна собе која није пролазна, избегавање сагледавања из стана у стан у оквиру исте зграде и станице лифта на међуподестима ван стамбених етажа.

iv

РАЗВОЈ ГРАЂЕВИНАРСТВА У СРБИЈИ НАКОН 2000. ГОДИНЕ

Услед скупног деловања спољних и унутрашњих фактора и околности у којим се развијала привреда Србије у последњој декади XX века, значајно је смањен доходак и животни стандард становништва, смањене су инве-стиције и коришћење свих економских ресурса. Негативне последице ду-гогодишњег опадања економских активности нису се могле отклонити ни брзо ни једноставно, а нарочито не без успостављања чврсте међународ-не сарадње и отклањања формираних противречности у свим подручјима економских активности и економских односа. У том циљу је, након темељ-није реконструкције друштвеног система 2000. године, била такође нужна и темељнија реконструкција наследеног економског система ради отклањ-ања погубних последица привредне деструкције у претходном периоду и отварање развојне перспективе Србије у наредном периоду.

Приватизација је отворила пут за афирмацију интереса економских субјеката за улагања у активности које дају високе економске ефекте и на тим основама омогућила привлачење финансијског капитала ради по-кретања материјалних ресурса и отклањања нараслих противречности у економској структури земље.

Поред промене власничке структуре предузећа, преласком друштвене у приватну својину и економских интереса нових власника, развијани су и разни облици докапитализације, улагања у реконструкцију и прошире-ње капацитета на бази профитног интереса улагача и реално повољни-јих услова производње у економском простору Србије. Коришћење ино-страних кредита довело је до подстицања развоја економских активности. Имовина предузећа у облику земљишта и других некретнина постала је реална подлога за ангажовање иностраних инвестиционих кредита ради улагања у реконструкцију и проширивање привредних капацитета.

На тај начин стварани су организациони, власнички и финансијски усло-ви за убрзање раста грађевинске делатности и повећање њеног значаја у економској структури земље.

Крајем 2006. године је у 5.461 организацији грађевинске делатности у Србији (без Косова) било запослено 85.512 лица, односно 3,3% од укупног броја запослених.

Грађевинске организације у Србији (без Косова) оствариле су видан економски напредак после 2000. године. Вредност изведених грађевин-ских радова грађевинских предузећа из Србије износила је 2003. године 70,7 мрд. дин. а 2006. године 157,3 мрд. дин. у текућим ценама.

Надпросечни пораст вредности изведених радова је на стамбеним зградама (3,1 пута) и нестамбеним зградама (2,9 пута), док је нижи пораст вредности изведених радова на инфраструктури и на сложеним индустри-јским грађевинама.

Овакав пораст стамбене изградње, нажалост, није пратио и његов од-говарајући квалитет.

v

Укупан пораст вредности изведених грађевинских радова у Србији (без Косова) је виши него у Војводини као делу те територије, а нарочито за-остаје вредност изведених радова на стамбеним зградама.

Укупан број изграђених станова на подручју Србије (без Косова) 2001. године је 10.496, 2003. -13.871, а 2006. - 18.162 станова свих величина.

Након укидања мера економске блокаде Србије, грађевинска пред-узећа након 2000. године чине значајан продор на инострана тржишта. Вредност грађевинских радова у иностранству предузећа из Србије (без Косова) износила је 9,8 мрд. дин, 2002. - 13,3 мрд. дин, а 2006. године -18,2 мрд. дин. Велики део ових радова реализовала су грађевинска предузећа из Војводине, и то 2002. - 40.4%, а 2006. године - 62,6% од укупне вредно-сти извршених грађевинских радова у иностранству.

Развој грађевинарства након 2000. године остварио је кумулативни ути-цај на остале секторе привреде Србије. Остварено је убрзање привредног раста након дугогодишњег заостајања. Међутим, још увек је недовољно коришћење производних ресурса, а нарочито радне снаге, недовољно је улагање у производне и инфраструктурне капацитете и капацитете личног и друштвеног стандарда. Промене власничке структура капитала дало је почетне резултате, али су још увек ти резултати недовољни.

Отклањање постојећих противречности у развоју Србије даће нове им-пулсе развоју грађевинарства, како на тржишту Србије тако и на иностра-ним тржиштима.

Привреда Србије може рачунати са квалитетном радном снагом и на тим основама усмеравати своју развојну стратегију. Савремена технолош-ка решења могу се адекватно применити у српским условима, имајући у виду степен опште и техничке образованости и савремена знања радника, првенствено у примени информационе технологије, процесне технике, но-вих материјала и сл. Радна снага из Србије данас налази место у привре-дама развијених европских и других земаља и успешно конкурише радној снази земаља домаћина.

Незапослену и недовољно запослену радну снагу у земљи, која је кра-јем 2006. године обухватала 916.000 лица, уз додатни капитал, могла би највећим делом апсорбовати српска привреда и на тај начин економску имиграцију свести на знатно нижи ниво. Развој радно интензивних делат-ности, уз коришћење савремене технике и технологије, могао би подста-ћи кумулативне развојне процесе и у другим делатностима које захтевају сразмерно веће учешће капитала у односу на радну снагу и убрзати про-цес превазилажења садашњег нивоа заосталости у односу на економски развијене земље.

У формулисање друштвених циљева и избор развојне стратегије земље морају се укључити све релевантне политичке снаге, друштвене групе, со-цијалне, образовне, научне и друге институције, заједнице и појединци, што треба да послужи као основа за економску политику и мере државних органа за њену реализацију.

vi

Без довољног уважавања друштвених захтева у развоју, постоји обј-ективна опасност од понављања економске историје која је била узрок друштвених противречности, друштвених конфликата и застоја у друштве-ном, економском и социјалном развоју. Потребно је дефинисати друштвене оптимуме у развоју, полазећи од стања у друштву и економији и резултата који су друштвено прихватљиви.

Међу друштвеним захтевима, свакако високо место заузима запосле-ност, незапослене и недовољно запослене радне снаге. Стварање услова за достизање високих профита који ће деловати на привлачење приват-них и других капитала за улагање у српску привреду неће бити друштвено прихватљиво уколико таква улагања не обезбеђују раст запослености и прихода по основу рада за личне, друштвене и социјалне потребе. У на-шим условима ова питања су особито важна, с обзиром на висок степен незапослености, низак општи ниво животног стандарда и задовољења со-цијалних потреба становништва.

У развоју стратегије развоја потребно је полазити од циљева и прин-ципа економије благостања, која је у досадашњој пракси показала добре резултате. Резултати развоја треба да доприносе побољшању економског положаја свих социјалних група и појединаца. Модел развоја који би се за-снивао на убрзаном продуктивном запошљавању незапослене и недово-љно запослене радне снаге се намеће као друштвено прихватљив за већ-ину чланова друштвене заједнице с обзиром да омогућује превазилажење садашњег економског стања у релативно кратком временском периоду. У тим оквирима грађевинарство може имати значајну улогу.

Уредништво

vii

СТРУЧНА ЕКИПА КОЈА ЈЕ ИЗРАДИЛА НАЦРТ ЈЕДИНСТВЕНИХ ТЕХНИЧКИХ УСЛОВА:

Обрађивач техничких услова:

Друштво архитеката Новог Сада – DaNS

Координатор на изради Нацрта:

Prof. Дарко Марушић, дипл.инж.арх.

Архитектонски услови, обрада и опрема стамбених зграда и станова:

1. Prof. Dr Светлана Вуковић, дипл.инж.арх.

2. Prof. Душан Крстић, дипл.инж.арх.

3. Душан Радовановић, дипл.инж.арх.

Елементи и обрада стамбене зграде и стана:

Prof. Dr Ђорђе Лађиновић, дипл.инж.грађ.

Водовод и канализација:

Душан Радовановић, дипл.инж.арх.

Електроинсталације:

Prof. Dr Љубомир Герић, дипл.инж.ел.

Грејање и проветравање:

Драгутин Антонић, дипл.инж. маш.

Противпожарна заштита:

Prof. Dr Слободан Крњетин, дипл.инж.грађ.

Лифтови:

Prof. Dr Никола Бабин, дипл. инж. маш.

viii

НАЦРТ ПРАВИЛНИКА О ЈЕДИНСТВЕНИМ ТЕХНИЧКИМ УСЛОВИМА ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ГРАЂЕЊЕ СТАМБЕНИХ ЗГРАДА И СТАНОВА 1.0. УВОД 1.1. ПОДРУЧЈЕ ПРИМЕНЕ ЈЕДИНСТВЕНИХ ТЕХНИЧКИХ УСЛОВА Ови јединствени технички услови примењују се на целокупну стамбену из- градњу на територији Републике Србије. 2.0. ОПШТЕ ОСНОВЕ И УСЛОВИ 2.1. ОСНОВЕ КВАЛИТЕТА СТАНА И ЗГРАДЕ 2.1.1. Општа регулатива При пројектовању и грађењу у стамбеној изградњи морају се примењивати сви важећи позитивни прописи Републике Србије, који нису обухваћени oвим Правилником, нити су у супротности са њима. 2.1.2. Модуларна координација мера у стамбеној изградњи мора обезбе-дити јединствени систем мерних вредности. За све учеснике стамбене из-градње обавезна је примена важећих стандарда док нови не буду донети. 2 1.3. Стандарди У стамбеној изградњи сви материјали, грађевински елементи, производи, опрема и радови морају одговарати важећим стандардима. 2.1.4. Стандардизација и типизација Ради омогућавања индустријализованог грађења и опремања станова и стамбених зграда, а у циљу постизања ефеката рационализације у стам- беној изградњи мора се поштовати стандардизација и типизација грађе- винских елемената производа и опреме која се користи у стамбеној из- градњи. 2.1.5. Технички нормативи У стамбеној изградњи морају се примењивати сви важећи технички нор- мативи, правилници о техничким мерама, као и технички прописи који се односе на ову област.

1

2

2. 2. ЗАХТЕВИ ХИГИЈЕНЕ И УДОБНОСТИ СТАНОВАЊА

2.2.1. Oпште одредбе

2.2.1.1. При грађењу морају се спроводити хигијенско-техничке мере које обезбећују удобно становање.

2.2.2. Осветљавање, проветравање и осунчење стана

2.2.2.1. Код вишепородичних (колективних) и једнопородичних стамбе-них зграда све стамбене просторије (собе, кухиње и обедовања) морају имати директно природно осветљење кроз прозоре. Без њега могу бити све комуникације стана (предсобља, ходници и дегажмани) , оставе, купа-тила, WC, гардаробе и оставе прибора за домаћинство.

2.2.2.2. Просторије за припремање хране могу бити осветљене преко просторије за обедовање и дневне собе, али се тада морају проветравати и вентилационим каналима.

2.2.2.3. Простор за обедовање може бити у посебној просторији са соп-ственим улазом из комуникације (што је најбоље) , у кухињи или дневној соби, али се тада површина ових просторија мора повећати у односу на ону дату у табели 3.2.5. за 4,0 – 8,0 m2 зависно од собности стана, односно од броја постеља у њему. Препоручује се да обедовање не буде у никаквој комуникацији.

2.2.2.4. Природно проветравање кроз фасадне отворе као и кроз кана-ле, мора бити довољно и ефикасно. Пожељно је да се постигне попречно проветравање станова. Код проветравања остава каналима потребно је предвидети и довод свежег ваздуха.

2.2.2.5. Оставе, купатила и WC који нису директно осветљени и вентили-сани, морају се проветравати путем вентилационих канала.

2.2.2.6. Пожељно је да бар једна соба у стану буде осунчана најмање један сат дневно у зимским месецима (21. децембра).

2.2.3. Микроклима у стану - грејање и хлађење

2.2.3.1. Грејањем треба да се у просторијама обезбеди следећа темпе-ратура:

- дневна соба 20°C

- спаваћа соба 20°C

3

- просторије за припремање хране 20°C

- купатило 22°C

- WC посебна просторија 20°C

- комуникације стана 20°C

2.2.3.2. Грејање је центрапно или локално код колективних (вишепоро-дичних) и код породичних стамбених зграда.

2.2.4. Заштита од топлоте, буке, влаге, продувавања, земљотре-са, поплава, пожара, ратних разарања.

2.2.4.1. Станови и стамбене зграде мораjу бити заштићени:

- од прејаке инсолације

- од хладноће и врућине (топлотна заштита)

- од буке и ларме (звучна заштита)

- од неповољних спољних утицаја (влаге и кише, продувавања, поплава, земљотреса, пожара и ратних разарања), од погледа споља, (у приземљу са нивелете приземља око зграде, из других суседних зграда и из других станова исте зграде))

2.2.4.2. На свим прозорима стамбених просторија, на свим странама света, чија површина треба да је 1/7 пода просторије, мора се обезбедити заштита од сунца и прегревања у летњем периоду као и заштита од олује и града.

Заштита може имати више видова и облика: капци (гриље са покретним ламелама), ролетне и спољне чврсте жалузине. Унутрашње заштите (ве-нецијанери или платнене завесе) нису довољне.

Заштита од сунца зависно од стране света може се постићи и брисолеји-ма.

У свакој дневној соби предвидети електрични прикључак за клима уређај и одредити његово место у идејном пријекту, како унутрашњости тако и споља на фасади на неком повученом месту.

4

5

3.0. КОЛЕКТИВНА (ВИШЕПОРОДИЧНА) СТАМБЕНА ЗГРАДА И СТАН

3.1. САДРЖАЈ СТАМБЕНЕ ЗГРАДЕ

3.1.1. Опште одредбе

3.1.1.1. Стамбене зграде садрже обавезно следеће заједничке просто-рије и просторе:

- вертикалне комуникације

- хоризонталне комуникације

- топлотне подстанице (за зграде са даљинским централним гре јањем)

- оставу прибора за чишћење зграде,

- уређај за повећање притиска воде (пумпе),

- котларнице (ако нису везане на даљински топловодни систем)

- просторе или просторије за водомере

- простор за главни разводни ормар (Г.Р.О.)

- поштанске сандучиће.

3.1.1.2. Стамбене зграде могу имати и остале просторије и просторе који нису обавезни:

- станарске оставе и

- оставе за бицикле и колица.

Заједничке лође и терасе се не препоручују.

3.1.1.3. Око зграде, по целом обиму, морају се предвидети тротоари ми-нималне ширине од 80 cm, ако служе као заштита од воде и минималне ширине од 120 cm ако служе као комуникација.

3.1.2. Вертикалне комуникације

3.1.2.1. Степенишни простор мора имати природно проветравање и осветљавање преко прозора зениталним путем или преко продора на фа-сади (најмање сваки други спрат). Зенитално осветљење треба предви-дети само до П + 4 спрата без поткровља. Оба начина осветљења морају

6

обезбедити добру дневну видљивост у степенишном простору што се по-стиже размицањем степенишних кракова и подеста за минимум 50 cm.

3.1.2.2. Минимална светла ширина степенишног крака од обрађеног зида до зида или од обрађеног зида до ограде износи 110 cm, а минимал-на светла ширина подеста 120 cm, односно 140 cm ако се са подеста улази у станове или лифт. Светла висина између два степенишна крака не сме бити мања од 220 cm. Величина степеника у оквиру формуле 2 висине + ширина газишта = 60 - 65 cm, с тим што је минимална ширина газишта степеника 28 cm, а максимална висина 18 cm.

3.1.2.3. Особне лифтове морају имати стамбене зграде од П + 4 етажа и више и то у сагласности са потребним капацитетом и одговарајућим ка-рактеристикама. За зграде ниже спратности пожељно је предвидети могу-ћност накнадне уградње лифта.

3.1.2.4. Код стамбених зграда до највише П + 6 треба предвидети је-дан особни лифт за 7 особа носивости 630 kg са аутоматским вратима и минималним унутрашњим димензијама кабине 110/140 cm у који може да стане инвалид у колицима, сходно Правилнику о техничким нормативи-ма за лифтове на електрични погон за вертикални превоз лица и терета – Сл.лист СФРЈ 38/77 и 11/80, а до доношења новог Правлника могу се користити Европске норме ЕN-1,2 .

3.1.2.5. При спратности П+5 и П+6 , ако на етажи има више од седам станова на степеништу треба предвидети још један лифт за четири особе носивости 400 kg.

3.1.2.6. При спратности П+5 и П+6 у зградама које имају више од 10 ста-нова на степеништу број лифтова треба одредити прорачуном.

У свакој згради са лифтом обезбедити простор за погонске уређаје и упра-љање. Станице лифтова морају бити на свим нивоима где су улази у стан, а не на међуподестима.

3.1.2.7. Обезбедити несметан прилаз хендикепираним особама у коли-цима са коте прилаза зграде до нивоа приземља, односно главне најниже станице лифта, путем рампе максималног нагиба 1 : 12 у свему према важећим прописима.

3.1.3. Хоризонталне комуникације

3.1.3.1. Ветробран се мора предвидети на главном улазу сваке стам-бене зграде. Ветробран се мора обезбедити од продора влаге споља.

7

Минималне димензије ветробрана су ширине 180 cm, дужине 200 cm, ви-сине 240 cm.

3.1.3.2. Растојање од вертикалне комуникације до најудаљенијег стана не може бити веће од 30 m.

3.1.3.3. Ходници дужи од 15 m морају имати директно природно осве-тљење и проветравање. Ходник који опслужује станове има минималну светлу ширину 140 cm, а минималну светлу висину 240 cm. У нестамбеним етажама минимална светла ширина износи 120 cm.

3.1.3.4. Код галеријског система не дозвољава се оријентација дневних и спаваћих соба према галерији. Парапети прозора који излазе на галерију имају минималну висину од 170 cm. Минимална светла ширина галерије је 140 cm, а минимална светла висина 240 cm.

3.1.4. Сервисне просторије

3 1.4.1. Депоније смећа се лоцирају по правилу изван објеката, као по-себни отворени или затворени простори, а према урбанистичко - технич-ким условима.

3.1.4.2. Затворена секундарна веза зграде са затвореним простором де-поније смећа изван зграде дозвољена је само преко добро проветреног простора (коридора). Затворена депонија смећа поред природног мора имати и вештачко (механичко) проветравање и природно осветљавање просторије.

3.1.4.3. Ако се у специфичним условима, за лоцирани стамбени, ви-шеспратни, објекат мора по урбанистичко-техничким условима градити де-понија смећа у објекту, тада се морају такође испунити посебни услови за просторију депоније. Затворени простори се морају природно и вештачки вентилисати, путем вентилационих канапа. Минимална површина депони-је је 12 m2, а максимална према прорачуну количина отпадака, а висина минимум 220 cm. У простору депоније се мора обезбедити точеће место за текућу воду и сливник у поду.

3.1.4.4. Котларнице за централно грејање пројектује се у објектима који нису везани за изворе грејања изван њих. Код употребе чврстог горива неопходно је предвидети одговарајућу депонију чврстог горива са шља-каром. Треба такође предвидети природно осветљавање и проветравање котларнице, као и обезбеђење од подземних вода. Под котларнице, димњ-ак и темељи опреме по правилу морају бити најмање 30 cm изнад нивоа подземних вода.

8

Треба пројектовати посебне канале за довођење свежег и одвођење за-грејаног ваздуха.

3.1.4.5. Димњак треба извести тако да буде на 50 cm изнад слемена, а најмање 200 cm изнад површине равног крова. Зидани самостални димњ-аци чистог пресека више од 300 cm2 радити као трослојни од префабрико-ваних елемената који поседују атест произвођача.

3.1.4.6 Топлотне грејне станице (подстанице даљинског грејања) по-требно је пројектовати у зградама када се извори грејања налазе изван зграде. Ове просторије треба да буду смештене у најнижој етажи, уз обе-збеђење природне или принудне вентилације. Околним стамбеним једи-ницама треба обезбедити добру акустичку изолацију. Треба предвидети шољу за чесму са прикључком у просторији и везу са канализацијом преко сливника са канализационом цеви мин. пречника ø110 mm.

3.1.4.7. Просторије за уређаје за повећање притиска воде (пумпе) пред-виђају се за зграде код којих су неопходни ови уређаји у кућној мрежи због висине зграде, велике потрошње воде, повременог пада притиска, хидрантске мреже и сл. Ова просторија треба да је звучно изолована од стамбених и радних просторија. Оне морају имати сливник минимум Ø 100 у поду, а њихове димензије се одређују преме броју и величини по-стројења. Просторије за водомере обавезне су где поред станова има и пословних простора.

3.1.4.8. Трафо станице морају бити лоциране изван габарита стамбених зграда.

3.1.4.9. Просторије за агрегат за резервно напајање електричном енер-гијом предвиђају се у зградама вишим од 22 m. Просторије за смештај дизел електричног агрегата треба пројектовати најмање површине 12 m2 с тим да ширина просторије не буде мања од 3 m, а висина не мања од 2,50 m. Врата просторије за агрегат морају бити израђена од лима и отварати се у поље. Просторија мора имати природну или вештачку вентилацију, мора бити звучно изолована и обезбеђена од дејства подземних вода.

3.1.4.10. Станарске оставе за потребе станара које нису обавезне, лоци-рају се ван стана и групишу се у најнижој етажи или на подестима, али никако у тавану.

3.1.4.11. Склоништа се граде према урбанистичко-техничким условима и важећим прописима.

3.1.4.12. Просторије за смештај прибора за чишћење зграде (остава спре-мачице је обавезна). Најмања површина просторије је 2,0m2, а најмања

9

ширина просторије 1,20 m. У просторији треба предвидети једно точеће место и сливник у поду.

3.1.4.13. Број паркинга и гаража на парцели стамбене зграде треба да буде минимум 80% од броја станова у згради.

3.1.5. Диспозиција станова

3.1.5.1. Станови се концентришу око степеништа око коридора и уз гале-рије.

3.1.5.2. Код галеријског система стамбене просторије не смеју бити ори-јентисане ка северној страни.

3.1.6. Оријентација станова

3.1.6.1. Станови у објекту могу бити оријентисани на:

- једну страну

- две додирне стране

- две наспрамне стране

- три и четири стране

3.1.6.2. Станови оријентисани само на једну страну не треба да буду окренути ка северу, сем у случају изузетних урбанистичко-техничких усло-ва.

3.1.6.3. Код станова оријентисаних на две додирне стране не препоручу-је се северна оријентација стамбених просторија.

3.1.6.4. Код станова оријентисаних на две наспрамне стране, као и оних који излазе на три или четири стране избегавати положај стамбених про-сторија ка северу.

3.2. СТАНДАРДНИ СТАН

3.2.1. Дефиниција стана

3.2.1.1. Стан је скуп просторија и простора који обезбеђује здраво и удобно становање. Структура стана, организација стана, опрема стана и величина стана битно одређује социјално-хигијенско-техничке вредности и употребну вредност стана.

10

3.2.1.2. Називе собности појединих врста станова одређујемо према броју соба.

3.2.2. Структура стана

3.2.2.1. Структура просторија стана се дефинише као састав број и на-мена унутрашњих простора у стану.

3.2.2.2. Станови морају имати следећу структуру просторија:

- гарсоњере: улазни део, соба, ниша за кување и купатило са WC-ом, туш кадом величине минимум 80 cm , а дубине 30 cm, умиваоником, маши-ном за прање рубља и сливником.

- једнособни, једноипособни и двособни станови: просторије за кому-ницирање у стану (предсобље, ходник), просторију за припремање хране (кухињу), просторију за обедовање, собе, купатило са WC-ом, туш кадом минимум 80 cm а дубине 30 cm или каду минималне дужине 140 cm, уми-ваоником, машином за прање рубља и сливником, оставу стана за храну која може бити хладна (на лођи) или у оквиру стана или плакарска остава за намирнице.

- двoипособни и већи станови: просторије за комуницирање у стану са зонама дневног и ноћног боравка, што значи да је неопходан и дегажман директно повезан са њима , купатило са WC-ом, туш кадом минимум 90 cm а дубине 30 cm или кадом дужине 160 cm, умиваоником, машином за прање рубља и сливником. У трособним и већим становима пожељан је и биде у купатилу, посебан простор за машину за прање рубља са сливни-ком, гардероба и плакар за остављање кућног прибора. Остава стана за храну која може бити хладна (на лођи) или у оквиру стана је обавезна.

Издвојени WC са малим умиваоником је обавезан.

3.2.2.3. Балконе, лође и терасе треба да имају сви станови изузев гар-соњере. Минимална површина ових простора, зависно од собности стана треба да се креће од минимум 2,0 до 4,0 m2, а минимална дубина је 140 cm. Најбољи положај ових простора је испред дневне собе или просторије за обедовање.

3.2.2.4. У табели 3.2.2. даје се преглед структуре соба у становима, од-носно број особа (постеља) у стану.

3.2.3. Организација стана

11

3.2.3.1. Организациони склоп стана дефинишемо према функционалним односима основних структура стана изражених системом међусобних ко-муникационих веза.

3.2.3.2. Под комуникацијама стана подразумева се искључиво улазни део (предсобље), ходник и дегажман преко којих се морају остварити све примарне комуникационе везе унутар стана. Комуникационе везе могу се још остварити код „дуплекс” станова преко унутрашњих степеништа за које је пожељно да полази из улазног дела стана.

3.2.3.3. Пристул просторији за обедовање из просторије за припрему хране мора бити директан.

3.2.3.4. Дневна соба може имати директну везу с просторијама за спава-ње, али она мора имати секундаран карактер.

3.2.3.5. Собе за спавање не могу бити пролазне.

3.2.3.6. Дневна соба може бити пролазна само за приступ до обедовања уз постојање секундарне везе до обедовања преко кухиње.

3.2.3.7. Веза кухиње и соба са санитарним просторијама остварује се искључиво преко комуникација стана.

3.2.3.8. Станови морају имати резервни димњак.

12

3.2.3.9. У становима са зонирањем (2,5 собни и већи) дегажман треба да је директно везан са улазним делом а не да се до њега долази пролажењ-ем н.п.р. кроз дневну собу.

3.2.4. Опрема стана

3.2.4.1. У табели 3.2.4. дате су димензије покретних и фиксираних еле-мената намештаја, кухињске и санитарне опреме.

3.2.5. Величина стана

3.2.5.1. Минимална ширина улазног простора у становима износи 120 сm, а секундарних комуникација 90 сm.

3.2.5.2. Конструктивна висина спрата мора бити модуларна у кораку од 10 сm. Чиста минимална висина стамбених просторија је 260 сm. Веће ви-сине се дозвољавају ако то одређују урбанистичко- технички услови (де-финисана кота венца).

3.2.5.3. Код „дуплекса” се дозвољава минимална висина спаваћих соба од 240 сm, а помоћних просторија од 220 сm.

3.2.5.4. У табели 3.2.5. дат је преглед минималних површина просторија простора и станова у колективним зградама.

3.2.5.5. Минимална висина парапета је 90 сm. Минимална ширина днев-не собе је 360 сm, спаваће собе са брачним лежајем 270 сm, спаваће собе са два лежаја (дечија соба) 240 сm, а соба са једном постељом 190 сm.

13

14

15

3.3. ЕЛЕМЕНТИ, КОНСТРУКЦИЈА, МАТЕРИЈАЛИ И ОБРАДА КОЛЕКТИВНЕ (ВИШЕПОРОДИЧНЕ) ЗГРАДЕ И СТАНА

3.3.1. Опште одредбе

3.3.1.1. Стамбене зграде обухваћене овим условима морају бити трајног карактера.

3.3.1.2. Не могу се градити објекти виши од П+6, односно, седам над-земних етажа, осим ако то није посебно одређено урбанистичко-техничким условима. Приземљем са становима се сматра етажа чија је кота пода минимум 60 сm, а максимум 150 сm у односу на коту заштитног тротоара.

3.3.1.3. Материјали који се употребљавају за изградњу станова у стамбеној изградњи морају имати довољан степен отпорности према свим утицајима којима могу бити изложени.

3.3.1.4. У изградњи се могу користити сви проверени и атестирани мате-ријали. У избору материјала предност имају по правилу локални материја-ли, и то првенствено глинени.

3.3.1.5. Код пројектовања конструкције објекта треба се придржавати свих важећих прописа правилника и стандарда.

3.3.2. Степениште

3.3.2.1. У конструктивном погледу степеништа морају одговарати важе-ћим техничким прописима.

3.3.2.2. Степениште треба да води од најниже до највише етаже у згра-ди. Степенишни простор од просторије подрума и тавана мора бити одвој-ен вратима сигурносним од пожара.

3.3.2.3. Код објеката са више од једног спрата степениште мора бити изграђено у масивним зидовима у засебном простору, са подестима и та-ваницом од армираног бетона или неког другог несагоривог материјала.

3.3.2.4. Између спратова мора бити одморишта ако је спратна висина већа од 3,00 m.

3.3.2.5. Конструктивни део степенишне ограде мора бити од метала.

3.3.2.6. Материјали који се употребљавају за степенице морају бити от-порни на пожар.

16

Кровови

3.3.2.7. Кровови треба да буду коси. Раван кров се може применити само у изузетним случајевима у складу са урбанистичко-техничким условима.

3.3.3. Димњаци

3.3.3.1. Димњаци се изводе за прикључење ложишта за централно греј-ање објекта, етажно централно грејање станова, локално грејање пећима или као сигурносни димњаци.

3.3.3.2. У зградама у којима се не предвиђа централно грејање, све собе, купатила и просторије за припремање хране морају имати могућност греј-ања локалним пећима.

3.3.3.3. У зградама у којима се предвиђа централно грејање објекта са самосталним извором грејања, мора се извести засебан димњак за ту на-мену.

3.3.3.4. Димњаци треба да испуњавају захтеве важећих прописа у вези заштите од пожара, буке, здравља, хигијене, безбедности, заштите око-лине као и да испуњавају захтеве механичке отпорности,и стабилности и заштите од топлоте и влаге димних гасова. Димњаци треба да су ефикасни при одвођењу димних гасова из уређаја за грејање.

3.3.3.5. Димњаци почињу од најниже етаже и морају бити трослојни и вертикални. Дозвољава се евентуално скретање, али највише 30о у одно-су на вертикалу.

3.3.3.6. Код кровова са углом нагиба мањим од 20о или равне, висина димњака треба да износи 1 метар изнад кровне равни.

Код кровова са углом нагиба већим од 20о, висина димњака изнад кровне равни се одређује у зависности од удаљености димњака од слемена а пре-ма подацима из техничке литературе.

3.3.3.7. Прикључци локалних пећи могу бити изведени на самосталне или сабирне димњачке канале, који треба да одговарају пожарним пропи-сима.

3.3.3.8. У случају ложишта на гас, на исти димњачки канал се не могу прикључити ложишта за друге врсте горива

3.3.3.9. На један канал могу се прикључити две пећи на истој етажи. Висинска разлика између прикључака на истом каналу мора бити најмање 30 cm.

17

3.3.3.10. На једну вертикалу се препоручује прикључење максимално 3 пећи. У случају предвиђених више прикључака, неопходно је прорачунати потребан светли пресек димњака.

3.3.3.11. Сабирни димњаци морају имати одговарајућу проверену кон-струкцију и топлотне особине.

3.3.3.12. Димњаци не могу служити као носећи елементи за подупирање, вешање или слично.

3.3.3.13. Спојнице димњачких канала морају бити потпуно заптивене у од-носу на вреле димне гасове. Димњаци споља морају бити омалтерисани, а ван кровне равни спојнице опеке фуговане.

3.3.3.14. Димњаци, пре као и за време употребе, подлежу контроли одговарајуће димничарске службе.

3.3.4. Прозори и врата

Спољни прозори и врата

3.3.4.1. Сва унутрашња и спољна врата, прозори и застори морају у све-му одговарати захтевима важећих стандарда.

3.3.4.2. Димензије прозора, балконских и других спољних врата у стано-вима морају бити усклађене са модуларним координацијама мера и кон-структивним системом грађења.

3.3.4.3. Прозори су по правилу дрвени, али се могу употребити и други савремени материјали, ако се докаже њихова економска оправданост. Метални прозори, врата и застори морају испуњавати све услове у погледу спречавања продора воде и ваздуха

3.3.4.4. Прозори и балконска врата морају да задовољавају услове ва-жећих стандарда за пропустљивост воде и гасова, а нарочито заштите гу-битака топлоте.

3.3.4.5. Оков мора у потпуности да обезбеди добро заптивање и лако руковање.

3.3.4.6. Улазна врата у стамбену зграду морају бити од тврдог дрвета или метала и отварати се у поље, (ван зграде). Најмања ширина врата је 1,20 m.

18

Унутрашња врата

3.3.4.7. Унутрашња врата у становима морају одговарати важећим стан-дардима. У индустријализованој изградњи обавезна је употреба серијских производа. Довратници могу бити дрвени или метални.

3.3.4.8. Најмања светла ширина улазних врата и врата свих соба у стану је 80 cm, код кухиња 70 сm а код купатила, WC и остава 60 сm.

3.3.5. Мере заштите од ратних разарања код стамбених објеката

3.3.5.1. Основни циљ оваквих мера је да смањи повредљивост објеката и обим разарања, да се повећа заштићеност и олакша обнова.

3.3.5.2. Овакве мере треба реализовати, без посебног оптерећења тех-ничког решења зграде и додатних материјалних улагања.

3.3.5.3. Основне мере овакве заштите дате су у табели 2.2.4.

3.3.5.4. При обликовању треба тежити сажетим, простим, уравнотеже-ним фигурама. Овакви захтеви се практично подударају са прописима о грађењу у сеизмичким подручјима.

3.3.5.5. Функционална организација треба да обезбеди лако и сигурно кретање у објекту, да омогући његово безбедно напуштање правилно об-ликованим комуникацијама и прилажење у циљу интервенције.

3.3.6. Завршни радови на згради - обрада и опрема колективне стамбене зграде.

3.3.6.1. Завршни радови на зидовима и плафонима, подовима, санитар-на опрема, електро-опрема и термо-опрема предвиђени су за заједничке просторије зграде у табели 3.3.6. а за просторије и просторе стана у табе-ли 3.3.7.

19

20

21

3.4. ИНСТАЛАЦИЈЕ ВОДОВОДА КОД КОЛЕКТИВНИХ (ВИШЕПОРОДИЧНИХ) СТАМБЕНИХ ЗГРАДА

3.4.1. Опште одредбе

3.4.1.1. Све колективне (вишепородичне) стамбене зграде морају бити прикључене на градску мрежу водовода и канализације. Унутрашње ин-сталације водовода обухватају инсталације хладне и топле воде.

Унутрашња инсталација водовода за инсталацију хладне воде почиње не-посредно иза водомера, а за инсталацију топле воде на споју са измењи-вачем топлоте, односно иза водомера топле воде. Сваки стамбени објекат, односно степенише, мора имати самостални водоводни прикључак са во-домером.

Унутрашња инсталација водовода почиње иза водомера и састоји се од:

- главног основног вода;

- доњи хоризонтални развод;

- успонских водова - вертикала;

- секундарни развод по становима;

- потребних уређаја за сигурно функционисање и одржавање инсталација.

3.4.1.2. Хидраулични прорачун водоводне мреже, са свим вертикалама и доводима од излива треба вршити према савременим признатим пропи-сима.

3.4.1.3. Потребну количину воде треба одредити према броју јединица оптерећења - ЈО у табели 3.4.1.

22

3.4.1.4. У унутрашњим инсталацијама водовода не дозвољава се прити-сак већи од 6 Bаr-а, а уколико је већи од 6 Bаr-а онда је потребно редуко-вати притисак. Уколико нормални притисак у градској мрежи није довољан, потребно је уградити уређај за повећање притиска.

3.4.2. Цевни материјал и арматура

3.4.2.1. За унутрашње инсталације водовода могу се употребити челич-не поцинковане цеви, цеви од бакра и пластичне цеви.

3.4.2.2. Код инсталација се као пропусна арматура дозвољава употреба затварача и вентила од ливеног гвожђа, челика, месинга или бронзе.

3.4.2.3. За испирање клозетских шоља уграђују се резервоари са плов-ком, а изузетно испирачи на притисак.

3.4.3. Заштита воде и инсталација од загађивања

3.4.3.1. Инсталацију водовода треба пројектовати тако да се спречи сва-ко загађење воде или инсталације. Забрањено је непосредно спајање ин-сталације са пијаћом водом из градског водовода са индивидуалном водо-водном инсталацијом и водоводом индустријске воде.

3.4.3.2. Код уређаја за грејање воде, парних уређаја и сличних техничких направа мора се на месту споја уградити путпуно сигурна арматура која спречава враћање воде у водоводну мрежу.

3.4.3.3.Водови хладне воде не могу ићи непосредно уз водове централног грејања и димњака.

3.4.3.4. Уколико се водоводне и канализационе цеви укрштају, водово-дне цеви морају пролазити изнад канализационих. Забрањено је прово-ђење водоводних цеви кроз ревизиона и друга окна канализације.

3.4.3.5. Сви уређаји за заштиту инсталација водовода од загађења мо-рају се поставити на местима која су приступачна и тако извести да се могу лако и брзо прегледати.

3.4.4. Вођење инсталација

3.4.4.1. Цеви се полажу по правој линији у хоризонталном и вертикалном правцу на приступачним местима без оштрих кривина, водови се постављ-ају у успону према изливу. Водоводне инсталације не смеју се водити са било које стране возног окна лифта.

23

3.4.4.2. Основни и вертикални водови морају имати арматуру за затва-рање са испустом за пражњење, а доводни водови морају имати арматуру за затварање испред сваког излива.

3.4.4.3. Арматура за затварање уграђује се на приступачном и заштиће-ном месту.

3.4.4.4. Цеви се полажу у објекту непосредно на зидове или у инсталаци-оне канакле који морају бити лако приступачни и заштићени.

Цеви се полажу у унутрашње зидове просторија као заштита од замрзава-ња.

3.4.4.5. Спољни разводи полажу се најмање 1,00 m у земљи, а у подру-мима 0,30 m испод коте пода. Цеви се полажу у слоју песка најмање дебљ-ине 5 cm, а заштићују са два слоја битумена и једним слојем битуменске траке или јуте.

3.4.4.6. Узидане цеви морају бити заштићене од корозивног дејства мал-тера.

3.4.5. Уређаји за повећање притиска

3.4.5.1. Уређаји за повећање притиска уграђују се код унутрашњих ин-сталација водовода када нормални притисак у градској водоводној мрежи није довољан. Уграђивање се дозвољава само ако друго једноставније или јефтиније решење није могуће.

3.4.5.2. Помоћу уређаја за повећање притиска по правилу треба снабде-ти водом само спратове за које није довољан притисак из градске водово-дне мреже.

3.4.5.3. Код сваког уређаја за повећање притиска треба предвидети оби-лазни вод преко којег се врши непосредно снабдевање инсталација водом у случају квара на уређају или побољшања притиска у мрежи.

3.4.5.4. У најнеповољнијим условима експлоатације кућних водоводних инсталација укључење и искључење уређаја за поваћање притиска мора се обавити у интервалима који не смеју бити чешћи од пет минута.

3.4.5.5. Прикључак уређаја за повећање притиска може се извести само на основу сагласности надлежног комуналног предузећа.

24

3.4.6. Прикључак за градски водовод

3.4.6.1. Прикључак за градску водоводну мрежу изводи се према пропи-сима надлежног комуналног предузећа.

3.4.6.2. Водомери се постављају у посебна окна, која могу бити у објекту и ван њега. Водомер мора бити добро заштићен од мраза, топлоте, као и од површинске и подземне воде. Приступ водомеру мора бити могућ у свако доба.

3.4.7. Изједначавање електричног потенцијала

3.4.7.1. Инсталацију водовода треба везати на сабирницу за изједнача-вање електричног потенцијала зграде.

3.4.7.2. Водомер се мора премостити одговарајућим проводником.

3.4.8. Испитивање инсталација водовода

3.4.8.1. Извођач инсталација пријављује надлежном органу завршетак радова и тражи испитивање и пријем на новим инсталацијама.

3.4.8.2. На инсталацији се испитује непролустљивост свих делова, ква-литет употребљеног материјала и извођење радова као и електрични от-пор. Испитивање непропустљивости врши се под хидрауличним притиском који је двапут већи од редовног притиска на месту прикључка. Притисак се мери на најнижем месту инсталације. Инсталација мора бити под при-тиском све док се не прегледају сви делови инсталација, а најмање 10 минута.

3.5. ИНСТАЛАЦИЈЕ КАНАЛИЗАЦИЈЕ КОД КОЛЕКТИВНИХ (ВИШЕПОРОДИЧНИХ) СТАМБЕНИХ ЗГРАДА

З.5.1. Опште одредбе

3.5.1.1. Унутрашње инсталације канализације обухватају канализацију за одвод фекалне воде и канализацију за одвод атмосферске воде.

Инсталација канализације подразумева израду водоводне мреже.

Унутрашња инсталација канализације састоји се од:

- ревизионог окна;

- збирних одводних канала;

25

- вертикланих канала - вертикала;

- одводних канала код појединих излива;

- разних санитарних објеката;

- потребног броја ревизионих окана и ревизионих комада.

3.5.1.2. Хидраулични прорачун канализационе мреже за спољну мрежу треба вршити према признатим прописима.

3.5.1.3. У хидрауличком прорачуну за прихватање атмосферских вода са кровних површина и тераса треба узети податке према условима надлеж-ног комуналног предузећа – хидрометеоролошког завода.

3.5.1.4. Преко фекалне канализационе инсталације могу се одвести у градску канализациону мрежу:

- све употребљене воде:

- све санитарне отпадне воде;

- све атмосферске воде према посебном одобрењу;

- подземне воде према посебном одобрењу.

3.5.1.5. Надлежно комунално предузеће својим прописима одређује које се течности могу пуштати у градску канализацију и под којим условима. Ово се односи само на специфичне отпадне воде.

3.5.1.6. Шахт канализације не сме се налазити код прилазних врата лиф-ту.

3.5.2. Цевни материјал

3.5.2.1. За унутрашње инсталације канализације употребљавају се цеви кружног пресека, изнутра глатке од материјала који је трајан и постојан.

3.5.2.2. За одводњавање употребљених вода употребити код канала укопаних у терен керамичке цеви и делове као и цеви од пластичне масе према прописима. Код канала у објекту, нарочито за вертикале, употребљ-авају се ливено-гвоздене цеви и делови. Изузетно се могу употребити керамичке цеви и цеви од пластичне масе према прописима.

3.5.2.3. За одводњавање атмосферских и подземних вода употребити исте врсте цеви као код употребљених вода.

26

3.5.2.4. Све преломе канала којима се одводе отпадне воде из клозет-ских шоља у хоризонталном и вертикалном смеру, треба решити помоћу лукова, а никако помоћу колена од 90°.

3.5.3. Извођење инсталација канализације

3.5.3.1. Канали изван објекта морају бити најмање 0,80 m испод површи-не терена. Треба избегавати постављање канала у спољним зидовима или у степеништу које се не загрева.

3.5.3.2. Каналска мрежа мора бити лако приступачна у случају интервен-ције.

3.5.3.3. Сливници у двориштима и гаражама морају бити са прописаним таложницима за хватање муља и песка.

3.5.3.4. Спајање са уличним каналом може се извршити само преко по-себног ревизионог окна уз сагласност надлежног комуналног предузећа.

3.5.3.5. Цеви у каналима ван објекта полажу се у слоју песка најмање дебљине 5 cm и покривају песком најмање 10 cm дебљине.

3.5.3.6. Минималне димензије цевних канала код инсталације канализа-ције треба да буде:

- главни одводни канал и прикључак Ø 150 mm- један олучњак или олучна вертикална Ø 125 mm- дворишни сливник Ø 100 mm- клозетска вертикала Ø 100 mm- кухињска вертикала, купатило, чесма Ø 70 mm- дворишна чесма Ø 75 mm- одвод једног умиваоника Ø 50 mm- одвод перионице Ø 100 mm- одвод каде и туша Ø 70 mm- одвод судопера Ø 70 mm

Не дозвољавају се мањи пречници цеви од 50 mm:

3.5.3.7. У правцу тока каналске воде не дозвољава се прелаз из већег у мањи пречник нити се канал сме рачвати у више огранака.

3.5.3.8. Дозвољени падови код хоризонталних канала су 0,5 - 10% што зависи од примењеног материјала. Код унутрашњег хоризонталног разво-да минимални падови су 1,3 %, а код санитарија се крећу од 0,5 – 5%.

27

3.5.3.9. Сваки објекат мора имати један главни одводни канал. Главни одводни канал се најкраћом линијом прикључује на градски канал.

3.5.3.10. Сви канали ван објекта који иду паралелно са спољним зидови-ма објекта морају бити удаљени од зида најмање 1,50 m.

3.5.3.11. Спајање канала може се вршити само фазонским деловима (лу-ковима 90° и лучним и косим рачвама 45°).

3.5.3.12. Главне канализационе вертикале морају се, ради проветравања, без сужавања и преламања, продужити изнад крова (терасе) најмање за 1,00 m.

3.5.3.13. Да би се спречило излажење гасова из канала кроз санитарне објекте преко којих се одводи употребљена вода, ови канали морају бити заштићени воденим затварачима - сифонима. Свакиводени затварач мора имати отвор за чишћење који је херметички затворен.

3.5.3.14. Сваки главни одводни канал на инсталацији мора имати ревизи-оно окно за чишћење канала.

3.5.3.15. Прво ревизионо окно је најмање 1 m иза регулационе односно грађевинске линије.

3.5.3.16. Ревизиона окна су округла и правоугаона, зидана или бетонска.

3.5.3.17. Ревизионо окно се поставља на сваком споју хоризонталних одводника, ако је вертикала удаљена од споја више од 1 m, код свих каска-да и на местима где одводници мењају правац или су дужи од 24 m и на чворовима где има три огранка.

3.5.3.18. Забрањено је без пречишћавања и дезинфиковања испуштање употребљених вода у речне токове, копане и упијајуће бунаре.

3.5.4. Испитивање и пријем инсталација канализације

3.5.4.1. Инсталација се испитује на непропустљивост, квалитет употребљ-еног материјала и изведених радова као и електрични отпор, у складу са тачком 3.4.7.

28

3.6. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ У КОЛЕКТИВНОЈ (ВИШЕПОРОДИЧНОЈ) ЗГРАДИ

3.6.1. Заједничке инсталације

Прикључак

3.6.1.1. Кућни прикључак извода.

Надлежно електродистрибутивно предузеће.

3.6.1.2. Решењем о одобрењу за прикључење објекта – техничким усло-вима, надлежно електродистрибутивно предузеће дефинише место и тип кућне прикључне кутије и димензију инсталационе цеви од ње до главне разводне табле зграде.

3.6.1.3. Решењем о одобрењу за прикључење објекта дефинишу се ме-ста и димензије главне разводне тачке у улазном делу зграде.

3.6.1.4. Главна разводна табла уграђује се по правилу у улазном или степенишном простору. У једној згради, зависно од броја спратова може бити више главних разводних табли.

3.6.1.5. Решењем о одобрењу за прикључење дефинишу се назначене вредности струја главних осигурача и пресеци успонских кодова.

Инсталације осветљења

3.6.1.6. На улазу у степенишном простору и осталим заједничким про-сторијама предвидети довољан број извода са одговарајућим светиљка-ма. У колективним зградама обавезно предвидети степенишне аутоматске склопке. Препоручује се електронски степенишни аутомат са светлећим тастерима и спреченом могућношћу блокирања тастера (трајног активи-рања).

3.6.1.7. Осветљеност улаза и степенишног простора треба да буде на-јмање 60 (lx).

Инсталација извода за електрична трошила и утичнице

3.6.1.8. За потребе заједничких електричних трошила зграда (лифт, хи-дрофор, топлотна подстаница, вентилација, појачало заједничке РТВ ан-тене, заједничке просторије) предвидети одговарајућу електричну инста-лацију, у складу са техничким нормативима и условима који се предвиђају у тим просторијама.

29

Успонски водови у вишеспратним зградама

3.6.1.9. Успонске водове поставити у степенишном простору или другим стално приступачним просторијама. Они се полажу у малтер или у изо-лационе цеви уливене у бетон. Зависно од технологије градње могу се оставити канали или окна за полагање успонских водова који се накнадно затварају.

3.6.1.10. Успонски водови треба да буду типа РР-Y са 5 жила. Жила зеле-но/жуте боје користи се као заштитни вод, а светло плава као неутрални.

3.6.1.11. Минимални просек жиле је 4mm2 за водове типа РР-Y, а 6 mm2 за водове типа Р, положеним у цевима.

3.6.1.12. Уз успонске водове треба поставити вод за сигнализацију тари-фа и искључење већих трошила типа РР 2x1,5 mm2.

3.6.2. Инсталације у стану

Разводне табле

3.6.2.1. На најпогоднијем месту у стану уградити разводну таблу са по-требним бројем осигурача за струјно коло инсталације, сигналним свети-љкама за индикацију тарифа, и искључења већих трошила, електричним звонцетом и евентуалном другом опремом. Број струјних кола по поједи-ним типовима станова дат је у табели 3.6.1. По правилу разводне табле треба уградити у зид, а ако димензије то не омогућују, разводну таблу тре-ба поставити на зид. Натписом треба обележити осигураче сваког струјног кола и сигналне светиљке. На разводној табли треба поставити, односно предвидети место за постављање склопке за даљинску команду коришће-ња већих потрошача (машина за прање рубља, посуђа, бојлера).

30

Инсталација осветљења

3.6.2.2. У становима (већим од једнособног) инсталацију осветљења треба напајати са најмање два струјна кола. У улазном делу, дегажмани-ма, купатилу, WС--у, остави за храну, просторији за припремање хране и лођама, уграђују се светиљке, а у осталим просторијама изводе се само изводи.

3.6.2.3. Потребан ниво осветљаја за просторије у којима се уграђују све-тиљке дат је у табели 3.6.2.

3.6.2.4. У дневној соби, родитељској соби, спаваћој соби са два кревета и евентуалној просторији за обедовање предвидети изводе са серијским склопкама. У просторији за припремање хране предвидети додатно осве-тљење непосредно изнад радне површине.

Инсталација извода за електрична трошила и утичнице

3.6.2.5. За фиксне потрошаче треба извести одговарајуће изводе.

3.6.2.6. Све утичнице треба да буду са заштитним контактом, а њихов број по појединим просторијама дат је у табели 3.6.3.

3.6.2.7. У просторијама за припремање хране треба предвидети трофаз-ну утичницу за штедњак, а изнад штедњака монофазну утичницу за при-кључак вентилатора за извлачење паре, која не улази у број утичница на-значених у табели З.6.З.

31

Начин полагања проводника

3.6.2.8. Начин полагања водова зависи од начина изградње објекта:

- по или у зидовима, водоравно или окомито у односу на повр-шину пода;

- по или у таваници најпогоднијим путем;

- у инсталационим каналима по зиду или таваници водоравно или окомито у односу на површину пода;

- у поду у заштитним цевима, најпогоднијим путем;

- у армирано-бетонским зидовима и префабрикованим еле-ментима у изoлационим цевима или инсталационим каналним кутијама, најпогоднијим путем.

Проводници за инсталацију

3.6.2.9. Сви водови типа РР/R и РР за сва струјна кола осветљења штић-ених осигурачима до закључно 10А треба да буду пресека проводника 1,5 mm2.

32

За фиксне потрошаче, утичнице и осветљења (по потреби) водови морају имати заштитни вод зелено-жуте боје.

3.6.3. Изједначавање потенцијала

3.6.3.1. За онемогућавање појава високих потенцијалних разлика и до-дирних напона, потребно је извршити изједначавање потенцијала у згради галванским повезивањем металних инсталација и осталих великих метал-них делова са темељним уземљивачем. Ради систематског, једнообраз-ног и прегледног извођења, као и ради каснијих контрола и евентуалних мерења, треба применити сабирницу за изједначавање потенцијала (као елемент зграде).

Изједначавање потенцијала у стану

3.6.3.2. У купатилима и сличним просторијама треба извести прописано изједначавање потенцијала спајањем свих металних инсталација и дело-ва које не припадају електричној инсталацији са заштитним проводником. Овај заштитни проводник је положен независно од остале инсталације и повезан на заштитну сабирницу у разводној табли стана. Тај проводник је P/F-Y 4mm2 (зелено/жути).

3.6.3.3. Простор у просторијама са кадом или тушем треба класифико-вати према ЈUS N.B2.771 (слике 1 и 2) и у свему се придржавати захтева сигурности у просторијама 0,1, 2 и 3.

3.6.4. Телефонска инсталација

Телефонски прикључак

3.6.4.1. Прикључак зграде на телефонску мрежу може бити надземни и подземни.

Прикључак треба извести према техничким нормативима и условима над-лежног предузећа ТТ саобраћаја.

3.6.4.2. Кабловску инсталацију до ормана, место концентрације инста-лационих водова, врсту и величину прикључног ормана треба одредити у сагласности са предузећем ТТ саобраћаја.

3.6.4.3. Место концентрације треба да буде у улазном делу зграде.

Инсталације телефона

3.6.4.4. Од ормана концетрације до појединих станова водове инстала-ције телефона треба полагати искључиво у цеви (за све технологије грађ-

33

ења) у степенишним и другим стално приступачним просторијама, водећи рачуна о оптимизацији дужине водова.

3.6.4.5. У сваком стану треба предвидети бар по један прикључак за ди-ректну телефонску линију и то у улазном делу, односно дегажману.

За станове веће од трособног, треба предвидети два прикључка за исту телефонску линију (улазни део и спаваћа соба).

3.6.5. РТВ антене и/или КДС

3.6.5.1. За зграду са већим бројем станова треба предвидети заједничку РТВ антену и/или прикључак на КДС, за које по монтирању треба прибави-ти атест.

3.6.5.2 Антена се поставља на крову зграде, водећи рачуна о техничким условима за пријемна антенска постројења, као и о утицају извора сметњи (нпр. електромотора за лифт, кровни вентилатор, сл.).

3.6.5.3. Прикључак на КДС може бити на крову или у приземљу зграде. Услове прикључка издаје локални КДС оператер и/или РТВ.

3.6.5.4. Носач РТВ антене повезује се са громобранском инсталацијом или темељним уземљивачем објекта.

Антенско, односно КДС појачало смешта се у заједничку суву просторију у поткровљу, односно у приземљу.

Од појачала РТВ антене или КДС треба:

- у зградама спратности до П + 3, извести до сваког стана оно-лико водова колико у стану има ТВ прикључница,

- у зградама спратности П + 4 и веће, положити успонски одно-сно спусни вод до концентратора на 2. , 5. , 8. , ... спрату, од кој-их се до станова радијално води онолико водова, колико у стану има ТВ прикључница.

3.6.5.5. Антенске водове треба увући у инсталационе изолационе цеви које се полажу под малтер, ливеном бетону, односно префабрикованим елементима зидова, подова или таваница, исто као електро-енергетске ин-сталације.

3.6.5.6. Антенску прикључницу треба поставити у свакој соби.

34

3.6.5.7. За полагање инсталационих водова будућих информационих технологија положити једну инсталациону изолациону цев Ø36 у степе-нишном простору, од подрума до тавана, са разводним кутијама на сваком спрату. Од разводних кутија до улазног дела сваког стана положити по јед-ну инсталациону изолациону цев Ø16.

3.6.6. Инсталација нужног осветљења, звучне пожарне сигнализа-ције и резервног извора напајања.

3.6.6.1. У зградама са већим бројем од 12 станова по степеништу треба предвидети нужно осветљење са појединачним извором напајања.

3.6.6.2. У степенишном простору неопходно је предвидети звучну, по-жарну сигнализацију са тастерима за активирање на сваком степенишном подесту. У зградама са више од 22 m треба предвидети резервни извор напајања (дизел-електрични агрегат) и извести инсталацију за кровну сиг-налну светиљку у складу са прописима.

3.6.7. Инсталација кућног интерфонског/видео уређаја и позивна звонца

3.6.7.1. На улазу у зграду треба предвидети заједничке елементе интер-фонског/видео уређаја (плоча са тастерима, камером и дисплејем).

3.6.7.2. Водове кућног интерфонског/видео уређаја, треба водити исто као електроенергетске водове.

3.6.7.3. Интерфонски/видео уређај у стану поставља се у улазном делу.

3.6.7.4. Испред улазних врата стана поставља се тастер за позивано електрично звонце.

3.6.8. Громобранска инсталација и уземљивач

3.6.8.1. Громобранска инсталација предвиђа се у складу са техничким прописима, с тим да громобран са уземљивачем буде изведен као је-динствена и трајна целина са објектом.

3.6.8.2. За одводе треба користити поцинковану челичну траку убетони-рану у зидове објекта или ван зида на конзолама.

Као одвод може се користити и арматура бетонских конструкција, коју пре бетонирања треба заваривањем повезати тако да се успостави непреки-дан галвански спој од хватаљки до уземљивача

35

3.6.8.3. Уземљивач треба извести као темељни уземљивач објекта.

Темељни уземљивач се уграђује у темеље спољних зидова зграде у обли-ку затвореног прстена. а код већих објеката треба га извести и у темељима неких унутрашњих зидова.

За темељни уземљивач треба користити арматуру темеља објекта или га треба извести посебно положеном поцинкованом челичном траком. Када се уземљивач изводи поцинкованом челичном траком, траку треба на што више места (најмање на сваких 10 m) спојити са арматуром темеља. Спојеви могу бити заварени или изведени помоћу завртњева.

Између темељног уземљивача и тла (геолошког вода) не сме бити изола-ција објекта од влаге, а потребно је да слој бетона буде 5 до 10 cm дебљ-ине.

3.7. ИНСТАЛАЦИЈЕ ГРЕЈАЊА

3.7.1. Температура грејаних просторија

3.7.1.1. У стамбеним зградама са централним грејањем морају се обе-збедити следеће рачунске температуре појединих просторија:

- дневна соба + 20˚C

- купатило са издвојеним WC-ом и са WC-ом + 22˚C

- спаваће собе, кухиње, комуникације у стану + 20˚C

- WC посебна просторија + 20˚C

- сушионица рубља без проветравања + 20˚C

- сушионица рубља са проветравањем + 16˚C

- пословне просторије, канцеларије, локали + 20˚C

- магацинске просторије у склопу локала,

хидрофорска постројења + 10˚C

- гаража + 5˚C

- степеништа, топлотне подстанице и оставе не греју се

36

3.7.1.2. Прорачун потребне количине топлоте за грејање просторија и зграда врши се према признатим прописима. Прорачун и избор коефиције-ната пролаза топлоте „к” врши се према врсти преграда и материјала пре-цизираних у архитектонско-грађевинском пројекту, према пројекту топлот-не заштите објекта и у складу са постојећим стандардима и прописима (ЈUS.U.J5.510).

3.7.1.3. Спољна пројектна температура се узима према подацима утврђ-еним у стандарду ЈUS.U.Ј5.600 из 1998. год. у зависности од локације где се пројектује предметни објекат.

3.7.1.4. Предвидети могућност мерења утрошка топлотне енергије за сваки стан.

3.7.2. Грејна тела

3.7.2.1. Као грејна тела могу да се примењују радијатори, регистри од глатких цеви и остала грејна тела савремене конструкције, с тим што за избор врсте грејног тела пројектант треба да добије претходну сагласност инвеститора.

3.7.2.2. Изабрани радијатори и остала грејна тела морају да имају дока-зе о извршеним термичким, механичким и испитивањима о отпорности на корозију у складу са постојећим стандардима.

3.7.2.3. Грејна тела у стану постављају се по правилу испод прозора. Ако то није могуће, изузетно могу да се поставе и на другом погодном месту у просторији.

3.7.2.4. Приликом уграђивања слободног радијатора, водити рачуна о томе да његово најмање одстојање од зида буде 5 cm а одстојање доње ивице радијатора од пода 7 до 12 cm у зависности од висине парапета. Када се радијатор уграђује у нишу или маску, најмање одстојање од горње ивице радијатора до свода нише односно маске, мора да износи 7 до 12 cm и да буде исто као и размак између доње ивице радијатора и пода.

3.7.2.5. За један објекат је пожељно предвидети грејна тела истог произ-вођача, с тим да се по могућности примени само један тип грејних тела у становима.

3.7.2.6. Цевни регистри од глатких цеви могу да се уграде само у купа-тилу, WC-у и у комуникацијама стана. Они су једноцевни, двоцевни или троцевни. Двоцевне регистре до пречника цеви Ø 57 mm изводити у виду успонских водова.

37

3.7.2.7. На свим грејним телима морају се уградити славинице за испу-штање ваздуха, уколико одзрачивање није централно.

3.7.3. Цевна мрежа

3.7.3.1. Хоризонтални разводни цевоводи код инсталације централног грејања постављају се слободно, најчешће испод таванице сутерена или приземља. Избегавати полагање у подне канале али ако је баш неопходно, димензије канала треба да омогуће лако постављање цевовода, изолације и арматуре и потребан нагиб цеви. Плоча за покривање канала мора бити демонтажна.

Хоризонтални цевовод мора да буде постављен тако да је омогућено поме-рање које настаје услед топлотних издужења цеви и цевовод мора имати нагиб од 2 до 3 ‰ (промила) у смеру кретања повратне воде. Хоризонтални цевовод кроз негрејане просторије мора да се изолује одговарајућом то-плотном изолацијом.

3.7.3.2. Успонски водови и прикључци за грејна тела по правилу се воде или видно или се постављају у зидне жљебове. Ако су постављени у жљ-ебове, цевоводи се, после успешног испитивања на притисак, морају очи-стити, заштитити премазом против корозије, изоловати, па обавити тала-састом хартијом која се за цев причвршћује жицом или на други погодан начин.

Видни успонски водови и прикључци морају бити утврђени одговарајућ-им бројем цевних обујмица. Напојни успонски вод треба увек поставити са леве стране. На местима пролаза успонских водова кроз међуспратну конструкцију постављају се цевне чауре већег пречника од успонског вода, ради слободног кретања цеви, а на излазима се постављају розетне.

3.7.3.3. Све уграђене цеви цевне мреже морају имати доказе о квалитету према постојећим стандардима. Ако се у грађевини налази неки материјал који може штетно (корозивно) да делује у додиру са материјалом цеви, це-воводи се морају на одговарајући начин заштитити од корозивног дејства.

Цеви се спајају заваривањем, прирубницама или фазонским деловима. Спојна места не смеју да буду у међуспратној конструкцији.

3.7.3.4. Прикључци за грејна тела не смеју да буди напрегнути. На ме-стима пролаза прикључка за грејна тела кроз зидове, цеви се морају оба-вити таласастом хартијом а на излазима се постављају розетне.

3.7.3.5. Батерије које имају више од 25 чланака морају се везивати кон-травезом.

38

3.7.3.6. Обавезно је обезбедити несметано одвођење ваздуха из инста-лације централног грејања.

Пожељно је да се одвођење ваздуха реши централно, преко цевне мреже на највишој етажи са истом инсталацијом и путем ваздушних судова или судова за ширење воде. Ови судови се морају поставити ван стамбених просторија.

Ако се ипак одвођење ваздуха из инсталација централног грејања реша-ва локално, обавезно је решити одзрачивање у свакој од највиших тачака инсталације.

3.7.4. Арматура

3.7.4.1. Засуни, славине, вентили, регулациони и мерни елементи морају да се поставе на приступачна места тако да су лако доступни за руковање или замену.

3.7.4.2. Арматура мора да одговара захтеваном притиску у мрежи. Сва арматура која се уграђује мора да одговара важећим стандардима и да буде снабдевена одговарајућим доказом о квалитету.

3.7.5. Испитивање инсталација

3.7.5.1. По завршеној монтажи комплетне инсталације, пре затварања жљебова и канала, мора да се изврши проба инсталације на непропустљ-ивост флуида. Проба се врши хладном водом.

3.7.5.2. У свакој тачки инсталације пробни притисак треба да буде већи од погонског (радног) најмање за 1,5 бар. Пробни притисак не сме да буде мањи од 4,0 бар.

3.7.5.3. Висина пробног притиска мора да буде назначена у пројекту ин-сталација. Проба инсталација на хладно је задовољила ако у року од на-јмање 2 сата притисак у инсталацији која се испитује не падне више од 0,2 бар испод пробног притиска.

3.7.5.4. После завршетка свих радова а након успешне хладне пробе мора се извршити проба на топло. Такође је обавезно извршити и функци-оналну пробу и то при спољној температури од - 5˚C или нижој, уз претход-но загревање најмање 24 сата.

3.8. ВЕНТИЛАЦИЈА

3.8.1. За одвојене просторије (оставе за храну, плакарске оставе за храну и за кућни прибор, купатила и WC-е) које нису природно осветљене и вен-

39

тилисане мора се предвидети природна вентилација путем вентилационих канала. Исто важи и за просторије за припремање хране када су осветље-не преко просторије за обедовање.

Природну вентилацију извести тако да свака од поменутих просторија има посебан вентилациони канал од те просторије до крова. Ако то није могуће вентилацију извести са једним сабирним каналом по вертикали за про-сторије сличне намене и једним прикључком по етажи са дислоцираним укључењем у сабирни канал.

За вентилацију код зграда виших од П+8 спратова, вентилацију извести као принудну (механичку).

Присисавање свежег ваздуха за вентилацију врши се природно преко фуга и процепа на прозорима и вратима или преко посебних доводних отвора на спољним зидовима станова.

Вентилацијом се не сме створити струјање ваздуха које изазива неприја-тан осећај промаје.

3.8.2. Уколико је потребно, вентилација сушионице рубља, пословних просторија, локала или магацинских просторија може се вршити посебном инсталацијом за природну или принудну вентилацију.

3.8.3. У гаражама за путничке аутомобиле мора се обезбедити прове-травање ради уклањања штетних гасова и пара запаљивих течности од мотора са унутрашњим сагоревањем. Код надземних затворених гаража се приветравање може решити као природно или принудно док је код под-земних гаража обавезно принудно проветравање. Обавезно је придржава-ти се услова из Правилника о техничким захтевима за заштиту гаража за путничке аутомобиле од пожара и експлозија и осталих прописа.

3.8.4. У машинској кућици за два или више лифтова мора се извести принудна вентилација.

3.9. ГАСНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

3.9.1. Ако на локацији где се гради стамбена зграда постоје инсталације гаса, стамбена зграда или станови могу да буду прикључени на гас. Гас се користи као енергија за припрему грејног медијума за грејање и за припре-му топле потрошне воде. Гас се може непосредно користити и за штедња-ке у кухињама.

40

3.9.2. Гасне инсталације морају да буду пројектоване и изведене пре-ма одговарајућим техничким и другим прописима а у сагласности са захте-вима комуналног предузећа или дистрибутера гаса.

3.9.3. Целокупни материјал и опрема који се уграђују у гасне инстала-ције морају да одговарају постојећим стандардима и да имају одговарајући атест о квалитету.

3.9.4. Као енергент у домаћинству се може користити и течни нафтни гас у челичним боцама и то за кување и загревање просторија локалним грејањем. Корисници оваквог гаса морају да се, у погледу примене, руко-вања и складиштења, у свему придржавају одговарајућих прописа за упо-требу овако дистрибуираног гаса.

3.10. ИНСТАЛАЦИЈЕ ЛИФТОВА

3.10.1. Особни лифтови у стамбеним спратним зградама уграђују се у случајевима предвиђеним тачком 3.1.2. Свака зграда у којој је предвиђено уграђивање лифтова, мора имати посебан пројекат лифтова, усаглашен са грађевинским инсталацијама.

3.10.2. У објектима закључно са девет надземних етажа треба уградити лифтове са следећим карактеристикама:

- носивост 450 kg или 6 особа

- брзина вожње V/V2 = 0,8/0,2 m /сек.

- погон, асинхрони мотор са две групе полова

- број укључака на час 180

- електрична команда сабирна према доле

- врата окна, ручна

3.10.3. У објектима са више од девет надземних етажа треба уградити лиф-тове са следећим карактеристикама:

а) особни лифт:

- носивост 300 kg или 4 особе

- брзина вожње V1-V2 = 1,2/0.3 m /сек

- погон асинхрони мотор са две групе полова

41

- број укључака на час 180

- електрична команда сабирна према доле

- врата окна, ручна

б) повећан особно теретни лифт

- носивост 450 kg или 6 особа

- остале карактеристике као за особни лифт

3.10.4. За све лифтове на главној станици треба предвидети сигнали-зацију положаја кабине, као и смера кретања кабине. На свим осталим станицама треба предвидети само сигнал пристајања.

3.10.5. Позив за помоћ из кабине мора имати два звона, једно у призе-мљу а друго у стану домара, без обзира на то где се стан домара налази.

3.10.6. Сви лифтови морају имати машинску кућицу, изнад возног окна. У машинској кућици треба предвидети двополну утичницу са заштитним контактом. Осветљење машинске кућице мора иматинајмање два расвет-на тела.

3.10.7. Осветљење машинске кућице се врши из инсталација општег осветљења стамбене зграде, а осветљење возног окна са разводне табле на напајање лифтова уз помоћ одговарајућег прекидача и осигурача.

3.10.8. Прилаз машинској кућици мора бити једноставан са могућношћу лаког уношенања и изношења мотора лифта. Он треба да је добро осве-тљен.

3.10.9. Погонска машина мора лежати на челичном постољу које је ослоњено на бетонску конструкцију преко гумених подложака, или на други начин, који ефикасно спречава преношење вибрације и звука са погонске машине на конструкцију зграде.

3.10.10. Дно возног окна лифта мора бити изолацијом заштићено од било каквог продора подземне или воде из канализације.

42

4.0. ПОРОДИЧНА СТАМБЕНА ЗГРАДА

4.1. СТАНДАРДНА ПОРОДИЧНА СТАМБЕНА ЗГРАДА

4.1.1. Дефиниција

4.1.1.1. Породична стамбена зграда обухвата индивидуалну, део (једи-ницу) двојне, део (јединицу) низа са заједничким улазом и једним, два већа или три мања стана.

4.1.1.2. Породичне зграде се могу градити као приземне, приземне са стамбеним поткровљем или П + 1 спрат.

Ове зграде могу бити са или без подрумских просторија. Тавански простор може бити проходан или непроходан.

4.1.1.3. Зграде у низу су објекти са приземљем и стамбеним поткровљем или П + 1 спрат. Зграде се могу градити са или без подрумских просторија. Тавански простори су проходни или непроходни.

4.1.2. Опште одредбе

4.1.2.1. Коте подова приземља породичне стамбене зграде морају бити најмање 50 cm изнад коте нивелета. а највише 150 cm.

4.1.2.2. Подрумске просторије граде се само ако су предвиђене урба-нистичко-техничким условима. Коте подова подрумских просторија морају бити најмање 30 cm изнад максималног нивоа подземних вода.

4.1.2.3. Заједничке котларнице за централно грејање, топлотне грејне станице и трафо-станице не могу се лоцирати у оквиру габарита породич-них стамбених зграда.

4.1.2.4. По целом обиму зграда морају се предвидети тротоари најмање ширине 80 cm, као заштита од воде.

4.1.3. Осветљавање, проветравање и осунчање

4.1.3.1. Код породичних зграда и код зграда у низу све подрумске просто-рије које излазе на фасаде морају имати природно осветљење и прове-травање Подрумске просторије које немају природно проветравање морају имати вештачко (канали). Препоручљиво је да се на северној, северои-сточној и северозападној страни зграде уграђују прозори величине до 1/7 основе површине просторије. На јужној, југоисточној и југозападној страни зграде прозори могу бити већи од 1/7 површине просторија да би се могла максимално користити топлотна енергија сунца у зимском периоду.

43

4.1.4. Микроклима у стану: грејање и хлађење

4.1.4.1. Самостални извори грејања за централно грејање код породич-них стамбених зграда лоцирају се у подруму или приземљу када зграда нема подрумских просторија.

4.1.4.2. Тавански простор и подрумске просторије се не загревају. Остало као под тачком 2.2.3.

4.1.5. Оријентација породичних стамбених зграда

4.1.5.1. Код породичних зграда треба избегавати оријентисање стамбе-них просторија на северну страну.

4.1.5.2. Зграде у низу оријентисане су на две наспрамне или на три стра-не (објекти на крају низа). Треба избегавати лоцирање дневног боравка и спаваћих соба ка северу.

4.1.6. Заштита од топлоте, буке, влаге, продувавања. земљотреса, поплава, пожара и ратних разарања.

4.1.6.1. Станови и стамбене зграде морају бити заштићени:

- од прејаке инсолације

- од хладноће и врућине (топлотна заштита)

- од буке и ларме (звучна заштита)

- од неловољних спољних утицаја (влаге и кише, продувава-ња, поплава, земљотреса, пожара и ратних разарања, од погле-да споља који угрожавају интимност стана).

4.1.6.2. Уколико се ради коришћења топлотне енергије сунца предвиди (на јужној, југоисточној и југозападној страни) уградња прозора већа од стандардне површине (1/7 површине пода просторије) мора се обезбеди-ти заштита од прегрејавања просторије у летњем периоду. Заштита може имати више видова и облика - помична текстилна завеса, капци, ролетна, жалузина и сл.

4.2. САДРЖАЈ ПОРОДИЧНЕ СТАМБЕНЕ ЗГРАДЕ

4.2.1. Породичне стамбене зграде садрже:

- стамбене етаже (приземље, спрат, и поткровље )

44

- вертикалне комуникације

- подрумске просторије

- тавански простор (проходан или непроходан)

4.2.2. Стамбене етаже су намењене становању.

У приземљу зграда које немају подрумских просторија могу се лоцирати и просторије за смештај грејних пећи за централно грејање.

4.2.3. Као примарна веза између стамбених етажа (и подрума) дозвољ-авају се и спољна степеништа уколио су у скалду УТУ.

4.2.4. Димензије степенишног крака и степеника су као код тачке 3.1.2.2.

Минимална ширина степенишног крака између приземља и подрума је 90 cm.

Минимална ширина газишта степеника је 25 cm а максимална висина 20 cm.

4.2.5. У подрумском простору не могу се лоцирати стамбене простори-је, а могу оставе, гаража, кућна радионица, кућна котларница са оставом за огрев и шљаку.

4.2.6. Тавански простор је могуће користити за становање под услови-ма као у тачки 3.2.5.5.

4.3. СТРУКТУРА СТАНА

4.3.1. Опште одредбе

4.3.1.1. Станови у породичним зградама и зградама у низу имају највише пет соба. Код ових зграда дневна соба има само функцију просторије за заједнички боравак.

4.3.1.2. структурално посматрано станови-стамбене етаже морају имати:

- улазни део, комуникације стана, просторије за припремање хране, просторије намењене обедовању, собе, санитарне про-сторије, оставу за намирнице, оставу за кућни прибор.

4.3.1.3. У табели 4.3.1. дат је преглед структуре соба у зградама, односно број особа (постеља) у породичној стамбеној згради.

45

4.3.2. Организација стана - породичне стамбене зграде

4.3.2.1. Комуникације стана преко којих се морају остваривати све при-марне комуникационе везе су: улазни простор, ходник, дегажман и степе-ништа између одговарајућих етажа.

4.3.2.2. Приступ простору за ручавање из просторије за припремање хране мора бити директан.

4.3.2.3. Дневна соба може имати директну везу са просторијама за спа-вање, али она мора имати секундаран карактер.

4.3.2.4. Собе за спавање не могу бити пролазне.

4.3.2.5. Све зграде морају имати у приземљу издвојен WС са умиванони-ком.

4.3.2.6. Веза кухиње и соба са санитарним просторијама остварује се искључиво преко комуникације стана.

4.3.2.7. Спратне зграде и зграде са стамбеним поткровљем треба да имају раздвојене одговарајуће функционалне целине по етажама.

4.3.3. Опрема стана - породичне стамбене зграде

4.3.3.1. Све као у допуњеној табели 3.2.4.

46

4.3.4. Величина стана - породичне стамбене зграде

4.3.4.1. Најмања ширина улазног простора износи 120 cm, а секударних комуникација 90 cm.

4.3.4.2. Конструктивна висина спрата мора бити модуларна у кораку од 10 cm, а чиста висина стамбених просторија од 250 до 270 cm.

4.3.4.3. Најмање висине подрумских просторија 220 cm.

4.3.4.4. У табели 4.3.4. даје се преглед минималних и максималних површина просторија и породичних стамбених зграда. Исказане повр-шине обухватају само стамбене етаже (без просторије за грејну пећ).

4.4. ЕЛЕМЕНТИ И ОБРАДА ПОРОДИЧНЕ СТАМБЕНЕ ЗГРАДЕ

4.4.1. Опште одредбе

4.4.1.1. Стамбене зграде обухваћене овим условима морају бити трајног карактера.

4.4.1.2. Материјали који се употребљавају за изградњу породичних стам-бених зграда, морају имати довољан степен отпорности према свим утица-јима којима могу бити изложени.

4.4.1.3. У изградњи се могу користити сви проверени и атестирани грађ-евински материјали, а предност имају локални.

4.4.1.4. При пројектовању конструкције објеката треба се придржавати свих важећих прописа, правилника и стандарда.

4.4.2. Конструктивни системи

4.4.2.1. За изградњу станова по овим условима допуштена је примена свих верификованих конструктивних система.

4.4.2.2. Рационализацију и стандардизацију у зависности од серије тре-ба постићи индустријализованим грађењем, првенствено применом мате-ријала од глине и других локалних материјала.

4.4.2.3. Објекат мора бити стабилан у односу на све утицаје, а посебно у погледу сеизмичких сила, сигурности од пожара и поплаве.

4.4.3. Носећи елементи зграде

47

48

4.4.3.1. Темељи се граде од бетона. армираног бетона, камена или пуне опеке.

Зидови и стубови

4.4.3.2. За носеће зидове и стубове могу се употребити сви погодни гра-ђевински материјали.

4.4.3.3. Зидови и стубови морају да уз прописану сигурност пренесу сва оптерећења којима су изложени и да пруже заштиту, нарочито спољни зидови у погледу топлоте и влаге (ради уштеде енергије), звука, продора воде и ваздуха као и заштите од пожара, за све према важећем ЈУС.

4.4.3.4. За међуспратне конструкције - таванице могу се употребити сви погодни грађевински материјали.

4.4.3.5. Међуспратне конструкције - таванице морају да уз прописану си-гурност пренесу сва опретећења којима су изложене и да пруже заштиту у погледу топлоте, звука и пожара.

Степенице

4.4.3.6. У конструктивном погледу степеништа морају одговарати тех-ничким прописима.

4.4.3.7. Степениште, по правилу, треба да води од најниже до највише етаже у згради. Од просторија подрума и тавана морају бити одвојена вра-тима. Степеништа треба градити од трајних материјала. Дозвољена је и употреба дрвета.

Кровови

4.4.3.8. Кровови треба да буду коси. Раван кров се може применити само у изузетним случајевима.

4.4.3.9. У стамбеним поткровљима у просторијама са закошеним пла-фонским површинама, најмања чиста висина поред зида треба да буде 180 cm

4.4.4. Неносећи елементи зграде

Преградни зидови

4.4.4.1. Преградни зидови у стану морају бити изграђени од трајних ма-теријала.

49

4.4.4.2. Зидови и стубови морају да уз прописану сигурност пренесу сва оптерећења којима су изложени и да пруже заштиту, нарочито спољни зидови у погледу топлоте и влаге (ради уштеде енергије), звука, продора воде и ваздуха као и заштите од пожара, за све према важећем ЈУС.

Димњаци

4.4.4.3. У зградама у којима се не предвиђа централно грејање све собе и просторије за припремање хране, морају имати могућност грејања пећ-има.

4.4.4.4. У зградама у којима се предвиђа централно грејање, мора по-стојати бар један димњачки канал у свакој стамбеној етажи.

4.4.4.5. Зграде са самосталним извором загревања треба да имају и по-себан димњачки канал везан са просторијом у којој се налази грејна пећ.

4.4.4.6. Код зграде у низу у један димњачки канал не смеју се поставити прикључци две суседне зграде.

4.4.4.7. Прикључци пећи могу бити изведени на самосталне или сабирне димњачке канале, који треба да одговарају пожарним прописима и пре, као и за време употребе подлежу контроли одговарајуће димничарске служ-бе.

4.4.4.8. На један канал могу се прикључити две пећи у истој етажи. Висинска разлика прикључака на истом каналу мора бити најмање 30 cm

4.4.4.9. Димњаци морају бити вертикални. Дозвољава се евентуално скретање, али највише 30 у односу на вертикалу.

4.4.4.10. Димњаци почињу од најниже етаже.

4.4.4.11. Димњаци морају надвишавати слеме за 50 cm.

4.4.4.12. Димњаци треба да буду што ближе слемену.

4.4.4.13. Сабирни димњаци морају имати одговарајућу проверену кон-струкцију и топлотне особине. Опека може да буде са макс. 10 процената порозности.

4.4.4.14. Стране димњачких канала су најмање 13 cm дебљине (1/2 опе-ке), односно 25 cm (1 опека), ако су у спољном зиду стамбене зграде.

4.4.4.15. Димњаци не могу служити као носећи елементи за подупирање и слично.

50

4.4.4.16. Спојнице димњачких канала морају бити изнутра потпуно испу-њене малтером, и добро заглађене. Димњаци морају бити споља омалте-рисани, а ван кровне равни спојнице су фуговане.

4.4.4.17. Зидани самостални димњаци чистог пресека више од 300 cm2 радити као трослојни мин. 4,5 m висине.

4.4.4.18. Плинска ложишта морају се припојити у засебне димњачке ка-нале. За овакве канале важе посебни прописи. Где није условљена врста горива а могућа је употреба чврстог гасовитог и течног горива мора се ра-дити трослојни димњак.

4.4.5. Прозори и врата

Спољни прозори и врата

4.4.5.1. Сва унутрашња и спољна врата, прозори и застори морају у све-му одговарати захтевима ЈУС-а.

4.4.5.2. Димензије прозора, балконских и других спољних врата у ста-новима морају бити усклађене са модуларном координацијом мера и кон-структивним системом грађења.

4.4.5.3. Прозори и балконска врата морају да задовољавају услове ЈУС за пропустљивост воде и гасова, а нарочито заштита топлоте тј. дозвоље-не проводљивости К 200

4.4.5.4. Оков мора у потпуности да обезбеди добро заптивање и лако руковање.

4.4.5.5. Унутрашња врата у згради морају одговарати важећем ЈУС про-писима. Довратници могу бити дрвени или метални.

4.4.5.6. Најмање светла ширина улазних врата и врата свих соба у згради је 80 cm.

4.4.6. Завршни радови у стану - обрада и опрема породичне стам-бене зграде.

4.4.6.1. Обрада зидова, плафона, подова, уграђена опрема, санитарна опрема, електро опрема и термо опрема у стану породичне стамбене згра-де дати су у табели 4.4.6.

51

52

4.5. ИНСТАЛАЦИЈЕ ПОРОДИЧНЕ СТАМБЕНЕ ЗГРАДЕ

4.5.1. Инсталација породичне стамбене зграде изводи се у свему како је то предвиђено за колективне (вишепородичне) стамбене зграде и то:

- Инсталације водовода према тачки 3.4.

- инсталаиије канализације према тачки 3.5.

- инсталације грејања према тачки 3.7.

- електроенергетске инсталације према тачки 3.6.

- инсталације гаса према тачки 3.9.

53

ОБРАЂИВАЧ ТЕХНИЧКИХ УСЛОВА

ДРУШТВА АРХИТЕКАТА НОВОГ САДА - DaNS

54

55

Координатор на изради Нацрта јединствених услова

Prof. ДАРКО МАРУШИЋ, дипл.инж.арх.

Редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду, у пензији. Ангажован је у извођењу наставе на Грађевинско-архитектон-ском факултету у Нишу од 2006.године.Сарадник у Институту за архитектуру и урбани-зам Србије.Дописни члан (од 2000. године), редовни члан (од 2007. године) Академије инжењерских наука Србије. Члан УЛУПУДС-а. Члан Управног одбора ДАБ-а. Члан Савета за урбанизам и изградњу Новог Београда.Учешће на 25 архитектонско-урбанистичких конкурса; 7 првих награда и пласмана, 5 других, 2 треће, 4 откупа; 5 реализација награђених конкурс-них радова. (У коауторству са арх М.Марушић и др.)23 објављена научна и стручна рада, учешће у 4 научно истраживачка про-јекта, више чланака у стручним часописима.

Значајније (награђене) реализације;

(1) Насеље Церак Виногради у Београду, (2) Групација породичних кућа „Цвећара” у Београду,(3) Стамбено-пословни објекат у Булевару Ослобођзња у Новом Саду,(4) Стамбено-пословни објекат у Булевару Краља Александра у Београду,(5) Металс банка у Новом Саду (све у коауторству са арх М.Марушић)

Награде:

(1) Октобарска награда Београда, 1981, (2) Велика награда Савеза архитеката Србије, 1993., (3,4) Награде листа „Борба”, 1993. и 1998., (5) Признање Друштва архитеката Новог Сада, 1999., (6) Годишња награда Савеза архитеката Србије, 1999., (7,8) Признања Салона архитектуре, Београд, 2001. и 2008., (9) Награда из „Фонда Александар Шалетић” за ентеријер на 40. мајској изложби УЛУПУДС-а, 2008., (10) Награда Салона архитектуре Новог Сада 2008. за архитектонску реа-лизацију, (11) Награда Салона архитектуре Новог Сада 2008. за реализацију енте-ријера.

56

Prof. Dr ВУКОВИЋ (Лавослав) СВЕТЛАНА, дипл.инж.арх.

Рођена 18.08.1940. године у Београду. Уписала је студије архитектуре 1959. године, дипломи-рала 1964. године на Архитектонском факулте-ту Универзитета у Београду, пројектантски смер и дипломирала са оценом 10 (десет). На другој, трећој и четвртој години студија награђивана је за одличан успех. Последипломске студије, смер урбани системи завршила је на Факултету технич-ких наука у Новом Саду. Магистарску тезу одбра-нила је 1980. године. Докторску дисертацију из области Производних система у грађевинарству одбранила је на Факултету техничких наука у Новом Саду 1989. године. 1994. године изабрана је за ванредног професора из области префабрикације, монтаже и индустрија-лизације грађења на Факултету техничких наука у Новом Саду. Изабрана је за редовног професора за наставне предмете Префабрикација бетонских елемената и Производни системи и грађевинске машине на Факултету тех-ничких наука у Новом Саду 06. 05, 1999, године. Од 1996 - 2002. године била је шеф катедре за Производне системе у грађевинарству. Била је на функцији председника Комисије за грађевинарство, архитектуру и про-сторно планирање Научно наставног већа Универзитета у Новом Саду и члан исте комисије у својству члана комисије још један мандат.

Професионалана оријентација Prof. Dr Светлана Вуковић обухвата об-ласт технологије и организације грађења и управљања пројектима и грађ-ењем; њену ужу научну област чине префабрикација, монтажа, индустри-јализација грађења, зградарство и архитектонске конструкције. Проф. Др Светлана Вуковић је у радном односу у привреди од 1964. године где је радећи као пројектант, шеф градилишта, а затим као шеф техничке при-преме и пројектног бироа и самостални пројектант на пословима планира-ња и пројектовања стекла неопходно стручно искуство.

Године 1977. је изабрана за асистента на Факултету техничких наука, Института за индустријску градњу у Новом Саду где је радила до пензио-нисања 2007.год. као професор у настави, научно истраживачком раду и на сарадњи са привредом.

Члан је професионалних асоцијација: Савеза архитеката Југославије, Друштва архитеката Новог Сада, Савеза инжињера и техничара Југославије, Друштва инжињера и техничара Новог Сада и Друштва за организацију и технологију грађења Србије. Дугогодишњим радом као члан уредништва у периоду од 1993 - 1998. године као главни уредник часописа DaNS до-принела је значајној афирмацији истог. Часопис DaNS је у њеном уређи-вачком мандату добио Октобарску награду Новог Сада. Била је члан CIB-a (International Council for Building Research, Studies and Documentation) где је

57

активно радила у неколико техничких комисија CIB-a. Била је Регионални координатор за централну Европу комисије CIB W-63- Affordable Housing.

Prof. Dr С. Вуковић је признати стручњак и експерт Савезног министар-ства за развој и животну средину. Своја богата стручна истраживачка иску-ства уградила је у наставни процес омогућавајући тако студентима савре-мена знања из области којима се бави. Била је ментор бројних дипломских радова на смеру Грађевинарство и смеру Архитектура као и већег броја магистарских радова и докторских дисертација.

Објавила је две књиге као аутор а на пет књига је коаутор. У иностран-ству је објавила поглавља у четири књиге и бројне радове у саопштењима и зборницима на домаћим и међународним стручним скуповима. Prof. Dr С Вуковић испољила је велики интерес за издавачку делатност Института за индустријску градњу као и организацију научних скупова које је органи-зовао Институт.

Била је рецензент већег броја књига и чланака у зборницима радова и часописа у областима којима се бави.

58

Prof. КРСТИЋ ДУШАН дипл. инж. арх.

Рођен је 1938. године у Новом Саду. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1962. године. Након тога стално ради у Новом Саду у разним пројектним организацијама, а од 1976. године у Пројектном бироу ГП „Неимар”, „Пројект 76”, све до 1999. 2000. године изабран је за ван-редног професора на ФТН Нови Сад смер ар-хитектура, где ради све до пензионисања 2007. године.

Пројектовао је и извео многе стамбене, друштвене, здравствене, школске, пословне и друге објекте. Учествовао је на многим архитек-тонским конкурсима где је освојио бројне награде и откупе.

Био је преко 15 година члан Југословенског друштва за теорију и крити-ку архитектуре и члан Југословенског одбора за унапређење и вреднова-ње у становању и стамбеној изградњи од 1983. до 1991. године и члан уре-ђивачког колегија „ДАНС”-а. Држао је предавања из области архитектуре на стручним и јавним културним трибинама Новог Сада и Београда.

Добитник је Октобарске награде града Новог Сада за ахитектуру 1972. године, као и „Табаковићеве награде” за архитектуру ДАНС-а 2002. годи-не.

Значајнији изведени објекти су му: Стамбене зграде у Лединцима, 1968. године; Друштвени дом на Новом насељу у Новом Саду, 1970. го-дине; Осмогодишња школа у Ердевику, 1970. године; Дечија болница - Пнеумолошко одељење у Новом Саду, 1971. године; Стамбени блок, Лиман I, у Новом Саду, 1975. до 1980. године (прворангирани рад на Покрајинском конкурсу 1973. године); Стамбени блок на Лиману II -југ у Новом Саду, 1983. године; Стамбена зграда Ic у Новом Саду, 1985. године; Привредна банка у Новом Саду, 1988. године; Пословна зграда АИК у Новом Саду 1989. године; Стамбени блок VIII на Новом насељу у Новом Саду, 1990. године; Стамбени блок IV на Новом насељу у Новом Саду, 1991. године; Стамбене куле Б1 и Б2 на Новом насељу у Новом Саду, 1992. године и стамбене зграде А2, А1 и Б на Лиману III у Новом Саду, 1997. до 2002. године.

Учествовао је на изложбама по позиву: Српска архитектура 1900 - 1970. године у Музеју савремене уметности у Београду, 1972. године; Растава србске архитектуре, Љубљана, Местна галерија, 1973. године; Архитектура 70-тих у Србији у Галерији студентског културног центра у Београду, 1974. године; Врхунска дела српске архитектуре XX века, Галерија „Андрићев венац”, у Београду, 1994. године.

Аутор је многих писаних студија, научних и стручних радова међу који-ма се издвајају:

59

„Предлог модела за вредновање квалитета пројеката станова и стамбе-них зграда”. Посебно издање ГП „Неимар” - Нови Сад, стр 1-146. (1981)

„Психолошки утицаји на ахитектонско образовање”. „Саопштења Архитектонског факултета Универзитета у Београду”, бр. 2, Београд. (1970)

„Прилог концепту стана веће флексибилности и већих могућности ди-ректног одлучивања корисника у процесу стамбене изградње”, Симпозијум - „Флексибилан стан и корисник”, Београд. (1977)

„Анализа неких функционалних аспеката станова пројектованих у IMS систему са посебним освртом на њихову интерну флексибилност структу-ре и организације”, Саветовање Координационог одбора произвођача обј-еката IMS, Нови Сад. (1978)

„Приказ становања у Новом Саду 1970 -1980.”. „ДАНС”, бр. 6, Нови Сад. (1985) ‘Вредновање у cтановању”. „ДАНС”, бр. 13-14, Нови Сад. (1995)

„Реална интерна флексибилност структуре станова у стамбеним згра-дама за колективно становање”. „Становање ка III миленијуму”, Едиција Архитектоника, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, бр. 11, Београд. (2001)

О раду и личности арх. Душана Крстића објављени су чланци у култур-ним рубрикама дневних листова („Дневнику”, „Политици”, у Љубљанском „Делу”), као и чланци у стручној периодици („Архитектура-Урбанизам”, Београд; „Човјек и простор”, Загреб; „Архитектура”, Загреб; „Синтеза”, Љубљана; ДАНС, Нови Сад) и посебним издањима и књигама.

60

ДУШАН В. РАДОВАНОВИЋ, дипл. инж. арх.

Архитектонски факултет у Београду дипломи-рао 1971. године у класи проф. Станка Мандића. Свој радни стаж започиње у грађевинској фирми „Пролетер” у Сремској Митровици, да би убрзо прешао, 1973. године у Нови Сад на изградњу РТВ дома где остаје пет година. 1978. прелази у „Пан институт” на место пројектанта, а 1980. у „План” на место одговорног пројектанта.

1983. године уписао последипломске сту-дије на групи за становање на Београдском Архитектонском факултету, а четири године кас-није одбранио специјалистички рад на тему „прилози стандардизацији на-мештаја за становање”.

У области пројектовања архитектонских објекта радио на индустриј-ским, јавним и стамбеним објектима, на пројектовању ентеријера, као и учесник на архитектонским конкурсима. Једно време водио рубрику „архи-текта вам саветује”, у Новосадком листу „Дневник”, а узео учећа и у раду на месту сарадника на Техничком факултету, смер Архитектура у Новом саду. Члан „Данс”-а, у једном мандату био члан упавног одбора, а у два мандата члан комисије за ауторку сагласност. Члан и „Клуба архитеката” у Београду.

Највише успеха остварио на пројектовању и реализацији стамбених објеката у Новом Саду, као што су стамбени блок Савина, стамбени блок Свилара, стамбени објекти у Косовској улици, у улици Ђорђа Рајковића, три стамбена објекта на Лиману IV, стамбени објекти на булевару Слободана Јовановића, стамбене куле на булевару Кнеза Милоша на Новом насе-љу, стамбени објекти на Детелинари у улици Новака Радоњића, као и низ стамбених објеката у улицама Руменачкој, Јанка Веселиновића, Корнелија Станковића, Чика Стевиној и улици Јоакима Вујића, као и на тргу Мајке Јевросиме. Такође је вредно споменути стамбене објекте у улацама Петра Драпшина, Новом Булевару (бивша Сомборска пруга) и у улици Васе Пелагића.

Добија годишњу награду „Данс”-а за архитектуру 1995. године, за ре-ализовани објекат S1 на Булевару Слободана Јовановића у Новом Саду, као и повеље „Данс”-а за реализоване објекте 1993., 1994., 1996. и 2002. године.

Рођен 1948. године у Апатину, ожењен, има двоје деце. Живи и ради у Новом Саду.