Osnovi konstruisanjaNaleganje

• Pod naleganjem se podrazumeva odnos dva sklopljena dela, istihnazivnih mera - od kojih je jedna spoljašnja a druga unutrašnja, kojiprostiče na osnovu razlike njihovih stvarnih mera pre sklapanja.

• Naleganja se obično analiziraju na sklopu osovina - rupa, pošto je takva vrsta sklopa najjednostavnija za razmatranje, a i najčešće se sreće u praksi.

• Pri naleganju mogu da se jave dva slučaja: da je sklop pomerljiv, kadaje reč o sklopu sa zazorom, ili da je nepomerljiv, kada je reč o sklopusa preklopom.

• Pod zazorom se podrazumeva razlika izmeđumere rupe i osovine

• Pod preklopom se podrazumeva negativna razlikaizmeđu rupe i osovinedD >

dD <

0>= dDZ 0<= dDP

• Stvarne mere rupe i osovine se ostvaruju u određenim (propisanim) tolerancijama, pa je zbog toga potrebno ustanoviti najmanju i najveću vrednost zazora, odnosno, najmanju i najveću vrednost preklopa.

• naleganja sa zazorom - labava naleganja,

• naleganja sa preklopom - čvrsta naleganja i

• neizvesna naleganja, kada se unapred ne zna da li će se pojaviti zazor ili preklop.

Naleganja sa zazorom

• Naleganje sa zazorom je takvo naleganje kod kojeg se uvek obezbeđuje zazor, tj. kod kojeg je tolerancijsko polje rupe uvek iznad tolerancijskog polja osovine

• Najmanji zazor - donji zazor (Zd)

tt

gdd dDZ =

gd dD >

• Najveći zazor - gornji zazor (Zg)

tt

dgg dDZ =

dg dD >

• Tolerancija naleganja je zbir tolerancija rupe i osovine:

tTTn +=

dg DDT = dg ddt =

dggddgdgdgn ZZdDdDddDDT ==+= )(

dgn ZZT ='

'nn TT =

Tolerancija naleganja je uvek pozitivan broj.

tt

Naleganja sa preklopom

• Naleganje sa preklopom je takvo naleganje kod kojeg se uvek obezbeđuje preklop, tj. kod kojeg je tolerancijsko polje rupe uvek ispod tolerancijskog polja osovine

t

t

• Najmanji preklop - donji preklop (Pd) : negativna razlika

• Najveći preklop - gornji preklop (Pg) : negativna razlika

dgd dDP = dg dD <

t

t

gdg dDP = gd dD <

tTTn +=

dg DDT = dg ddt =

gdgddgdgdgn PPdDdDddDDT ==+= )(

dgn PPT ='

'nn TT =

Tolerancija naleganja je zbir tolerancija rupe i osovine:

Tolerancija naleganja je uvek pozitivan broj.

Neizvesna naleganja

• Neizvesno naleganje je takvo naleganje kod kojeg se unapred ne zna da li će se javiti zazor ili preklop, tj. kod kojeg se tolerancijska polja rupe i osovine preklapaju

t

t

dgg dDZ = dg dD >

gdg dDP = gd dD <

• Najveći zazor - gornji zazor (Zg) je pozitivna razlika

• Najveći preklop - gornji preklop (Pg) je negativna razlika

t

t

tTTn +=

dg DDT = dg ddt =

gggddgdgdgn PZdDdDddDDT ==+= )(

ggn PZT +='

'nn TT =

Tolerancija naleganja je zbir tolerancija rupe i osovine:

Tolerancija naleganja je uvek pozitivan broj:

Naleganja u odnosu na nultu liniju

• Sve dimenzije definisane su nazivnim merama i njihovim tolerancijama.

• Pri grafičkom prikazu tolerancija i naleganja, nulta linija presdstavlja nazivnu meru.

• Ako se nulta linija povuče horizontalno, pozitivna odstupanja se nalaze iznad nulte linije, a negativna ispod nulte linije.

• Tolerancijska polja i tolerancije naleganja se prikazuju u vidu pravougaonika

Naleganje sa zazorom

gd dD > esEI >

esEIdDZ gdd ==

eiESdDZ dgg ==

dgn ZZT ='

tTTn +=

'nn TT =

Da bi naleganje bilo sa zazorom potrebno je da je ispunjen uslov:

Vrednosti zazora su:

Tolerancija naleganja je:

2

gdsr

ZZZ

+=

Naleganje sa preklopom

tTTn +=

'nn TT =

Da bi naleganje bilo sa preklopom potrebno je da je ispunjen uslov:

Vrednosti preklopa su:

Tolerancija naleganja je:

dg dD < eiES <

eiESdDP dgd ==

esEIdDP gdg ==

dgn PPT ='

2

gdsr

PPP

+=

Neizvesno naleganje

tTTn +=

'nn TT =

Da bi naleganje bilo neizvesno potrebno je da je ispunjen uslov:

Najveći preklop je:

Tolerancija naleganja je :

eiESdD dg >=> esEIdD gd <=<

eiESdDZ dgg ==Najveći zazor je :

esEIdDP gdg ==

ggn PZT +='Srednja vrednost naleganja (zazora ili preklopa

u zavisnosti od predznaka) iznosi

• Naleganje između rupa i osovina je sistemetizovano, tako da postoji:

• sistem naleganja sa osnovnom rupom (sistem zajedničke rupe) i

• sistem naleganja sa osnovnom osovinom (sistem zajedničke osovine).

• U svakom od ovih sistema utvrđen je niz naleganja sa zazorom, preklopom i neizvesnih naleganja.

Sistem naleganja sa zajedničkom unutrašnjom merom (sistem zajedničke rupe)• Osnovna (zajednička) rupa je ona rupa čije je donje granično

odstupanje jednako nuli, tj. EI=0 i ona je izabrana za osnovu sistema naleganja sa osnovnom rupom.

• Za ovaj sistem naleganja standard predviđa tri stepena prioriteta:

• prvi stepen prioriteta osnovne rupe H7 i H8

• drugi stepen prioriteta H11 i

• treći stepen prioriteta H6, H9, H12 i H13

0

Sistem naleganja sa zajedničkom spoljašnjom merom (sistem zajedničke osovine)• Osnovna (zajednička) osovina je ona osovina čije je gornje granično

odstupanje jednako nuli, tj. es=0 i ona je izabrana za osnovu sistema naleganja sa osnovnom osovinom.

• Za ovaj sistem naleganja standard predviđa tri stepena prioriteta:

• prvi stepen prioriteta osnovne osovine h6 i h9

• drugi stepen prioriteta h11 i

• treći stepen prioriteta h5, h8, h12 i h13

• U sistemu naleganja sa osnovnom rupom pojavljuje se samo nekoliko položaja tolerancijskih polja rupe a više različitih položaja tolerancijskih polja osovine, što znači da je potrebno manje steznog, reznog i mernog alata za unutrašnje mere, a više za spoljašnje.

• U sistemu naleganja sa osnovnom osovinom pojavljuje se samo nekoliko položaja tolerancijskih polja osovine a više različitih položaja tolerancijskih polja rupe, što znači da je potrebno manje steznog, reznog i mernog alata za spoljašnje mere, a više za unutrašnje mere

Označavanje naleganja

• Kod svih naleganja se uvek predviđa isti kvalitet tolerancije za spoljašnju i unutrašnju meru, mada se obično praktikuje da unutrašnja mera bude za jedan stepen grublja.

• Za precizni merni pribor se obično preporučuju klase od 01 do 4.

• Za merni pribor za radioničku kontrolu od 5 do 7.

• Za najfinija naleganja u mašinstvu se preporučuje od 5 do 7.

• Za fina naleganja u mašinstvu od 6 do 9.

• Za prosečna naleganja od 7 do 10.

• Za gruba naleganja od 8 do 10.

Hvala na pažnji!!!