mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Okrugli sto o sprovođenju Akcionog plana dao mogućnost

za razmenu mišljenja

Minority News31

Održan prvi Sajam nacionalnih

manjina

Slovačkadomaćinstva

oživljavaju božićnutradiciju predaka

Osnovan Nacionalni savet ruske

nacionalne manjine

decembar 2016

Jozo Sapun:Sprečavamonestanakidentiteta

 

I

zbog toga

š

što uzdišemo za „starletama“ koje

s

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

A

Promene koje život značeKraj godine je idealan period za sumiranje svega što smo uradili,odnosno koje ciljeve nismo ostvarili, koje probleme smo rešili, akoji će nas sačekati i u narednoj godini.

Dok je cela Evropa, pa i naša zemlja, bila u znaku migrantske krize,ali i drugih unutarpolitičkih turbulencija, za Srbiju je svakako bioznačajan početak jula meseca, kada su na međuvladinoj konfe-renciji u Briselu otvorena pregovaračka poglavlja 23 i 24 – poglavljaod ključne važnosti za pregovarački proces pristupanja Srbije Ev-ropskoj uniji.

Oba poglavlja prate akcioni planovi, koji u sebi sadrže niz aktivnosti.Poseban deo u Akcionom planu za poglavlje 23 je posvećen ostva-rivanju prava nacionalnih manjina. Krajem novembra smo dobiliprvi izveštaj o realizaciji aktivnosti sadržanih u Akcionom planu zaostvarivanje prava nacionalnih manjina, koji je podelio javnost.Jedan deo iznosi pozitivne ocene i uspešno realizovanje aktivnosti,dok drugi deo pokazuje negativnu stranu, odnosno pripadnici po-jedinih nacionalnih manjina, tvrde suprotno. S obzirom na to daje ovo poglavlje otvoreno prvo, a biće zatvoreno kao poslednje,vrlo je verovatno da će nas bar sličan scenario pratiti i tokom sle-deće godine.

Naravno, moramo istaći i pozitivne stvari, bar one koje su se desilepo prvi put. Ove godine je prvi put osnovan budžetski fond za na-cionalne manjine, kao dodatni izvor sredstava za ostvarivanjeprava nacionalnih manjina. Takođe, po prvi put su se na Međuna-rodni dan ljudskih prava na jednom mestu susrele brojne nacio-nalne manjine, koje su prezentovale svoje kulturno nasleđe. Raz-ličite, a opet tako slične pre svega u svojoj odlučnosti da istraju uočuvanju svog jezika, kulture i tradicije, ali i u tome da kao stanov -nici ove države doprinesu ne samo razvoju svoje zajednice, većdruštva uopšteno.

O sprovođenju aktivnostiAkcionog plana

Centar za istraživanja migracija uzpodršku Fondacije za otvoreno dru-štvo organizovao je okrugli sto „Spro-vođenje Akcionog plana za ostvari-vanje prava nacionalnih manjina u2016. godini“. O realizaciji planiranihaktivnosti, kao i o učešću u sprovo-đenju Akcionog plana govorili supredstavnici pojedinih nacionalnihmanjina, kao i predstavnik Kancela-rije za ljudska i manjinska prava.

Povodom Međunarodnog dana ljud-skih prava, u Beogradu je prvi put odr-žan Sajam nacionalnih manjina podsloganom „Mozaik Srbije”. Svoje kul-turno nasleđe je predstavilo ukupno15 nacionalnih manjina.

IZDVAJAMO UVODNIK 31

Mozaik Srbije

Osnovan Nacionalni savetRusa

Dana 24. decembra 2016. u Ruskomdomu u Beogradu osnovan je Nacio-nalni savet ruske nacionalne manjineu Srbiji. Za predsednicu je izabrana pro-fesorka Irina Miljković iz Kruševca.

Doprinos Rusina razvojuNovog Sada

U Zavodu za kulturu vojvođanskih Ru-sina predstavljena je nezavisna pro-dukcija Novinarske asocijacije Rusina(NAR), projekat „Doprinos Rusina raz-voju Novog Sada“. U projektu je reali-zovano deset radio-emisija u kojima jepredstavljeno deset osoba koje su uposlednjih 50 godina doprineli razvojuNovog Sada u oblasti kulture, umet-nosti, infrastrukture i medija.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

U kojim delovima Srbije je koncentri-sana ukrajinska zajednica?Po poslednjem popisu u Srbiji živi 4903Ukrajinaca. Od toga 80% živi na teri-toriji AP Vojvodine i to u naseljenimmestima opština Kula, Vrbas, NoviSad, Inđija, Sremska Mitrovica, dok jeu ostalim selima manji broj Ukrajinaca.Prilikom nastanjivanja više su bili kon-centrisani na veća mesta, gde su moglinaći posao i egzistenciju za život. Usamom Beogradu imamo oko 600 pri-padnika ukrajinske zajednice. Među-tim, problem Beograda je raštrkanost,veličina grada i zbog toga nisu moglida se nekako organizuju.Da li su pripadnici ukrajinske nacio-nalne manjine sačuvali svoj identitet,odnosno koliki procenat pripadnikagovori svoj maternji jezik?Očuvanje nacionalnog identiteta jeproblem ne samo ukrajinske zajed-nice, nego i svih manjih nacionalnih

zajednica koje žive u Srbiji. Asimilacijaje prisutna kod svih. Što se tiče govorane možemo se pohvaliti da je velikibroj pripadnika zajednice sačuvao go-

vor. Možda postoji tridesetak postopripadnika koji se koriste svakodnevnomaternjim jezikom. Ostatak čine decaiz mešovitih brakova. Jako je teško pri-čati ukrajinskim jezikom u svakodne-vnom životu. Jedino što se održava jeukrajinski jezik u školama i nekim kul-turno-umetničkim društvima, odno-sno udruženjima gde su predsednicipripadnici ukrajinske zajednice.U kojim školama je omogućeno po-hađanje časova ukrajinskog jezika saelementima nacionalne kulture?Izborni predmet Ukrajinski jezik sa ele-mentima nacionalne kulture izučavase u Kuli, u dve osnovne škole, u Vr-basu, gde smo imali čak u tri osnovneškole, a sada imamo samo u jednoj.Zatim u jednoj školi u Novom Sadu i unaseljenom mestu Budisava imamotakođe jedno odeljenje, zatim i uSremskoj Mitrovici i u Inđiji, s time štou Kuli, Budisavi, Novom Sadu i Srem-skoj Mitrovici izučavanje jezika je na

krajinska nacionalna manjina u Srbiji spada među manje nacionalne manjine. To, međutim, ne značida se ova nacionalna manjina, kao i veće, ne bori za svoja prava i ne nastoji da na svaki mogući načinočuva svoj jezik i kulturu. Bez obzira na brojnost, susreću se sa istim problemima kao i brojnijezajednice. O položaju ukrajinske zajednice u Srbiji za naš Bilten govorio je Jozo Sapun, predsednik Na-

cionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine.U

NAŠ INTERVJU, JOZO SAPUN, PREDSEDNIK NACIONALNOG SAVETA UKRAJINSKE NACIONALNE MANJINE

Sprečavamo nestanak identiteta

Što se tiče govora nemožemo se pohvaliti daje veliki broj pripadnika

zajednice sačuvao govor.Možda postoji tridese-

tak posto pripadnika kojise koriste svakodnevno

maternjim jezikom.Ostatak čine deca iz mešovitih brakova.

4 Minority News

teret Ministarstva, dok u Vrbasu i Inđijiučiteljice maternjeg jezika finansiraNacionalni savet ukrajinske nacionalnemanjine. To su odeljenja koja imajumanje od 15 učenika ili predavačkinisu kvalifikovani za predavanje ovogjezika tako da smo se odlučili na ovajkorak, jer nama je u interesu da se,bez obzira na tokoliko ima dece,izučavanje je-zika vrši u svimsredinama gdeje to moguće.Kako ste zado-voljni sprovo-đenjem ove na-stave i da lipostoje odre-đeni problemikoji se tičuudžbenika?Kvalitet nastavezavisi od samogpredavača. Naprimer, u Kuli jepredavač jedna gospođa iz Ukrajine,koja se doselila u našu zemlju, zasno-vala porodicu i koja je odličan peda-gog. Svi predavači su rođeni u Ukrajinii moramo biti zadovoljni njihovim ra-dom. Što se tiče udžbenika, Nacionalnisavet ukrajinske nacionalne manjinezajedno sa Pokrajinskim sekretarija-tom za obrazovanje je 2010. godinenapravio sporazum sa tadašnjim Za-vodom za izdavanje udžbenika o štam-panju udžbenika za prvi, drugi, treći ičetvrti razred osnovnih škola i radnihsvezaka za ove razrede. Taj projekat jeodrađen, udžbenici su izašli. Za sadaimamo samo u planu da proširimo li-stu udžbenika, odnosno da se izradiudžbenik za peti razred, a kad odra-dimo za ovaj razred onda ćemo raditii za preostale razrede. Deca dolaze nanastavu, žele da uče. Svestan sam dase za dva časa nedeljno ne može punonaučiti, ali mi smo ipak zadovoljni štomožemo na nekim mestima izučavatinaš jezik i pokušavati da sprečimo ne-stanak ukrajinskog identiteta sa oveteritorije Srbije.Verujemo da ćete biti istrajni u tome.Manjinske zajednice svoj identitet ču-vaju i kroz brojne kulturno-umetničkemanifestacije. Da li se to odnosi i naukrajinsku nacionalnu manjinu?U ovih pet vojvođanskih opština kojesam spomenuo je i organizovan radukrajinske zajednice. Tu su oformljenaudruženja koja imaju za cilj negovanjeukrajinske kulture i tradicije. Svakoudruženje pravi godišnje koncerte,svako udruženje se stara da obeležava

naše verske praznike kao što su Božić,Uskrs, Sveti Nikola… Nacionalni savetukrajinske nacionalne manjine je or-ganizovao Festival ukrajinske kulture„Kalena“ koji je ove godine održan 13.put. Pre 6 godina smo počeli da orga-nizujemo Festival ukrajinskog dečijegstvaralaštva „Veselka“. Takođe obele-

žavaju se Dani Tarasa Ševčenka, naj-većeg ukrajinskog pesnika, Dani IvanaFranka, Dani Lesje Ukrajinke. To su naj-značajnije manifestacije koje svaka sre-dina organizuje u skladu sa svojim mo-gućnostima.

Sa raspevanih pozornica moramo sena trenutak dotaći i teme privatizacijelokalnih medija, koja je zbog poznatihrazloga dosta osetljiva tema za pri-padnike manjina. Kakva je situacijašto se tiče vaše nacionalne manjine?Moram napomenuti da je Nacionalnisavet ukrajinske nacionalne manjinezajedno sa Vladom AP Vojvodineosnovao Novinsko-izdavačku usta-novu „Ridne slovo“. Ona se bavi štam-

panim medijima. Jednom mesečnoizlaze novine „Ridne slovo“ i u tokuškolske godine izlazi 10 brojeva časo-pisa za decu „Solovejko“. Imamo emi-sije na Radiju Novi Sad, po novoj šemiimamo 20 sati programa u toku me-seca, na drugom programu RTV Voj-vodine imamo emisiju „Ukrajinska pa-

norama“ i emisiju„Paleta“, koja je,kao što svi znamo,titlovana na srpskijezik. Što se tiče pi-tanja o privatizacijiu Vrbasu su privati-zovani Televizija Ba-čka i Radio Vrbas,.Posle privatizacijesu te medijske kućeugašene, tako danismo samo mioštećeni, nego i ve-ćinski narod, kao iostale nacionalnezajednice. U Kuli jetakođe izvršena pri-vatizacija i, srećom

po nas, vlasnik je prihvatio uslove iradijske emisije na ukrajinskom jezikuse i dalje emituju, kao i u Inđiji. Želelismo da dopremo i do Televizije Srem,ali nažalost, nismo našli zajednički je-zik sa vlasnicima te medijske kuće. Mnoge nacionalne zajednice videneku vrstu oslonca i podrške u am-basadama svojih matičnih zemalja.Kako biste ocenili saradnju sa amba-sadom Ukrajine u Srbiji i uopšte savašom matičnom zemljom?Nacionalni savet ukrajinske naciona-lne manjine, a i sama zajednica, od-nosno sva udruženja imaju dobru sa-radnju sa ambasadom Ukrajine, alisamo u sferi kulture. To je oblast kojanas zanima i u toj oblasti i želimo dasarađujemo. Nacionalni savet je pot-pisao memorandum o razumevanju imemorandum o saradnji sa Ternopilj-skom, Lavovskom i Ivano-Frankiv-skom oblašću u Ukrajini i ta saradnjaje na jako visokom nivou. U okviruove saradnje imamo i razmenu dele-gacija. Zaista se možemo pohvalititom saradnjom. To je saradnja i u kul-turnoj sferi i sferi obrazovanja, čak iu sferi informisanja. U skladu sa timenapomenuću da je RTV Vojvodinapotpisala sporazume o saradnji saovim oblastima. Problem je ova ne-mila situacija u Ukrajini, zbog koje jeprisutan i nedostatak finansija. Mismo sve to preživeli i nadamo se daće prestati u što skorije vreme i daćemo kao i prethodnih godina sara-đivati, odlaziti u Ukrajinu i ugostiti ihkod nas.

Svestan sam da se zadva časa nedeljno nemože puno naučiti, alimi smo ipak zadovoljništo možemo na nekimmestima izučavati našjezik i pokušavati dasprečimo nestanak

ukrajinskog identiteta sa ove teritorije Srbije.

5 Minority News

Vesti

Prisutne je u uvodnom delu pozdra-vila direktorka Centra, Biljana Jović,koja je istakla da je pravi trenutakda se sagleda u kojoj meri su spro-vedene aktivnosti predviđene Akcio-

nim planom za ostvarivanje pravanacionalnih manjina za 2016. go-dinu.

Podsetila je prisutne na nekoliko bit-nih sastanaka, ključnih činilaca kojisu otvorili važne teme od presudnogznačaja za kvalitet onoga što je pred-viđeno Akcionim planom. Takođe jestručno predstavila realizovane ak-tivnosti, sadržane u Akcionom planuza ostvarivanje prava nacionalnih

manjina za 2016. godinu.

Kao prvi uvodničar govorio je VladoRadulović, predstavnik Kancelarije zaljudska i manjinska prava. „Kancela-

rija je pripremala izveštaj na osnovuizveštaja svih nosilaca mera,“ istakaoje Radulović. „Direktorka Kancelarijeje pozvala učesnike da dostave ko-mentare na izveštaj o sprovođenjuAkcionog plana, kako bismo naredniizveštajni period što više unapredili.Nikom od nas nije u interesu da po-ložaj manjina predstavlja na veštačkinačin.“

Radulović je napomenuo da nijedan

podatak za prvi i drugi kvartal 2016.godine nisu dobili od 15 nosilacamera: svih jedinica lokalnih samo -uprava, Saveta za međunacionalneodnose, Narodne biblioteke Srbije,Regionalne komore, Saveta zaštampu, udruženja novinara, kao ninacionalnih saveta albanske, aškalij-ske, bošnjačke, grčke, vlaške, rom-ske, slovačke i crnogorske nacionalnemanjine. „Apelujem na sve nosiocemera da je ovo važan dokument kojitreba da oslikava realizovane aktiv-nosti koje se tiču svih manjina, da seuključe u proces i doprinesu kvali-tetu izveštaja“, istakao je Radulović.

Ugljanin: Manjine nisu bile u prilici da aktivno učestvuju

U ime Koordinacije nacionalnih sa-veta nacionalnih manjina, kao i u imeBošnjačkog nacionalnog vijeća, go-vorio je dr Sulejman Ugljanin. Napo-menuo je da su sve manjine od sa-mog početka uzele odgovornoučešće u radu Radne grupe. „Zaklju-čili smo da Radna grupa koju je for-mirala Vlada Republike Srbije, nijenikome od predstavnika manjina do-stavila nijedan zapisnik sa sednica,dok su nas naši predstavnici obave-štavali da nijedan naš predlog nijeuvršten u zapisnik, niti im je datamogućnost da govore o tome“, rekaoje Ugljanin.

Podsetio je da je tokom izrade Ak-

Okrugli sto o sprovođenju Akcionog plana dao mogućnost

za razmenu mišljenja

sredu, 21. decembra, Centar za istraživanja migracija je organizovaookrugli sto „Sprovođenje Akcionog plana za ostvarivanje prava nacio-nalnih manjina“. Okrugli sto je organizovan uz podršku Fondacije zaotvoreno društvo.U

6 Minority News

cionog plana Bošnjačko nacionalnovijeće uputilo 498 predloga, ali kakoje rekao nisu dobili odgovor zbogčega nijedan predlog nije prihvaćen.„Bez obzira na nezadovoljstvo, ma-njine su imale želju da učestvuju uradu, međutim, nisu bile u moguć-nosti da uzmu učešće u analizi, od-nosno pripremi izveštaja. Uz saglas-nost svih članova Koordinacijedogovoreno je da se formiraju stru-čni radni timovi, očemu smo u okto-bru i novembruobavestili resornuministarku i pre-mijera. Međutim,nismo dobili mo-gućnost da razgo-varamo sa njima.Tražimo od Radnegrupe da manji-nama omogući daaktivno učestvujuu svim procesimakoji se tiču Akci -onog plana. Ma-njine najboljepoznaju svojeprobleme i najbo-lje znaju kako dase ti problemi otklone“, zaključio jeUgljanin.

Prisutnima je napomenuo i činjenicuda je obuka za praćenje realizacijeAkcionog plana održana 15. decem-bra, a već sutradan je trebalo da seraspravlja o realizaciji istog. Po nje-govom mišljenju osobe koje su tekpočele da se edukuju nisu bile u pot-punosti spremne za diskusiju.

U diskusiji je učestvovao i Enis Ima-mović, predstavnik bošnjačke nacio-nalne manjine, koji je istakao da ma-njine imaju jedna prava na papiru, a

sasvim drugačiju stvarnost u praksi.„Moramo držati fokus na politici kojaodređuje nivo ostvarivanja prava inivo implementacije zakona u praksi.Taj nivo je, nažalost, vrlo nizak“, oce-nio je Imamović.

Na pitanje moderatorke okruglogstola B. Jović da li postoje razlike upogledu sprovođenja aktivnosti iz-među manjih i većih manjinskih za-

jednica, Jože Sivaček, predsednik Na-cionalnog saveta češke nacionalnemanjine, koji je govorio i u ime slo-venačkog i nemačkog nacionalnogsaveta, kao i Saveza jevrejskih op-ština, istakao je da je u Izveštaju iz-razito vidljiva neusklađenost zajed-ničkih principa i ciljeva. „Problem jei što se nameću političke agende kaoosnova organizacije sadržaja i za iz-radu Akcionog plana, kao i za njegovIzveštaj. Problem na koji ukazuju svinacionalni saveti je i u sadržini Izve-štaja. Najveći neuspeh i Akcionogplana i naše države i svih nas unutarmanjinskih zajednica biće ako nam

za nekoliko godina nestane bila kojaod ovih zajednica. To će značiti danešto nismo dobro radili, a na do-brom smo putu ka imigraciji, asimi-laciji ili nečem trećem, ka nestankuneke zajednice“, rekao je Sivaček.

Jedan od zaključaka okruglog stolaje bilo i neophodno nastojanje napoboljšanju komunikacije izmeđunosioca mera, a u cilju rešenja pro-

blema koji jošuvek postoje. Di-rektorka Centra zaistraživanja migra-cija, Biljana Jović,ocenila je da jošuvek postoji mo-gućnost da se krozadekvatno izvešta-vanje i praćenjeonog što se dešavana terenu, kad suu pitanju oblastikoje pokriva Ak-cioni plan, pokušada postigne najvišimogući rezultat.

Takođe, pozvala jeprisutne da poša-

lju sve sugestije o sprovođenju Ak-cionog plana, koje će biti objavljenena portalu Minority News i u Biltenu.U diskusiji su učestvovali i MuhedinFijuljanin (Sandžačka demokratskapartija), Mirko Bajić (Bunjevački na-cionalni savet), i Vitomir Mihajlović(romska zajednica). Iz opravdanihrazloga svoje učešće su otkazali Če-domir Backović, šef pregovaračkegrupe za poglavlje 23, Ivan Bošnjak,državni sekretar Ministarstva držav -ne uprave i lokalne samouprave iBorče Veličkovski, predsednik Nacio-nalnog saveta makedonske nacional -ne manjine.

7 Minority News

ana 10. decembra u našojzemlji je obeležen Među-narodni dan ljudskihprava, a direktorka Kan-

celarije za ljudska i manjinska prava,Suzana Paunović, tim povodom jeocenila da Srbija ide dobrim putem.

„Ukoliko bi trebalo da ocenim 2016.godinu, Srbija ide svakako dobrimputem i pravi dalje korake napredkada su u pitaju ljudska prava i nji-hovo ostvarivanje“, rekla je Pauno-vić za Tanjug, dodajući da su i daljenajugroženije društvene grupeosobe sa invaliditetom, naročitožene sa invaliditetom.

Govoreći o obeležavanju Međuna-rodnog dana ljudskih prava, Pauno-vić je istakla da je taj dan ove go-dine posvećen manjinama koje živeu Srbiji.

Ona je dodala da je 2016. godinuobeležilo otvaranje pregovaračkogPoglavlja 23.

„Otvaranje Poglavlja 23, za nas kojise bavimo temom ljudskih prava,svakako jeste bio najznačajniji do-gađaj, ali to jeste značajno i za gra-đane Srbije“, rekla je Paunović do-dajući da Srbija ima jasno definisanAkcioni plan za to pregovaračko po-glavlje, te da se već radi na njegovojrealizaciji.

Prema rečima zaštitnika građana,Saše Jankovića, mnogi građani Me-đunarodni dan ljudskih prava pro-vode uz osećaj nepravde i urušenogdostojanstva zbog raskoraka izmeđuprava koja imaju na papiru i stvar-nog života.

„Najsiromašniji, osobe sa invalidi-tetom, žene žrtve nasilja, radnici gu-bitnici privatizacije, žitelji nehigijen-skih naselja, deca ulice – neke suod tradicionalno najranjivijih grupau Srbiji. Sve je teži položaj novinarakoji kritički pišu i govore. Takođe,sve je više pritužbi članova i simpa-tizera opozicije“, upozorio je Janko-vić.

On je u saopštenju naveo da je„pravo građana da zakon podjed-nako važi za sve na svakom mestu iu svako vreme“ i dodaje da to čestonije slučaj zbog položaja u društvuili bliskosti sa vlašću.

Pozitivni koraci, kako ističe Janković,postoje u pogledu prava LGBTosoba, gde je možda pomak i naj-veći, ali je njihova diskriminacija da-leko od ukinute, a zaštita i podrškasu još nedovoljni.

On je dodao da se izbeglice iz Sirijei drugih zemalja povremeno na te-ritoriji Srbije suočavaju sa nehuma-nim uslovima i da su počeli prvi oz-biljniji incidenti.

Međunarodni dan ljudskih prava če-stitala je i ministarka državneuprave i lokalne samouprave, AnaBrnabić, sa uverenjem da jedino za-jednička borba protiv svih oblika ne-tolerancije i ekstremizma može dada rezultat.

Ujedinjene nacije usvojile su 1948.godine Univerzalnu deklaraciju o

ljudskim pravima, u kojoj je istak-nuto da su ta prava univerzalna i dane zavise od nacionalne, državne,ideološke, socijalne i kulturne pri-padnosti.

Postoji ukupno trideset članova kojiokvirno čine sporazum o ljudskimpravima, ali za najznačajnije prin-cipe se smatraju sledeći:

• Pravo na život, slobodu i sigurnostličnosti

• Pravo na obrazovanje

• Pravo na zaposlenje, plaćene praz-nike, zaštita od nezaposlenosti isocijalna sigurnost

• Pravo na puno učešće u kultur-nom životu

• Sloboda od torture ili svirepog,nehumanog tretiranja ili kazne

• Sloboda mišljenja, uverenja i ve-roispovesti

• Sloboda izražavanja i mišljenja

Vesti

D

Obeležen Međunarodni dan ljudskih prava

Izvor: Tanjug

ovodom Međunarodnogdana ljudskih prava, u Beo-gradu je prvi put održan Sa-jam nacionalnih manjinapod sloganom „Mozaik Sr-

bije”. Ukupno 15 nacionalnih manjina,predstavilo je svoju kulturnu baštinu,gastronomske specijalitete i stare za-nate.

Prvi Sajam nacio-nalnih manjinaodržan je 10. de-cembra u Beo-gradu, povodomMeđunarodnogdana ljudskihprava, koji je ovegodine u našojRepublici i bio po-svećen nacional -nim manjinama.Sajam je organi-zovala Kancelarijaza ljudska i ma-njinska pravaVlade Republike Srbije, u saradnji sanacionalnim savetima nacionalnih ma-njina pod sloganom „Mozaik Srbije“.Učestvovalo je 15 nacionalnih savetanacionalnih manjina: aškalijski, slova-čki, češki, romski, crnogorski, bošnja-čki, nemački, bugarski, mađarski, ru-munski, hrvatski, bunjevački, rusinski,ukrajinski i vlaški, koji su predstavilisvoju kulturu i običaje, folklor, izdava-

štvo, ručnu radinost, stare zanate i ga-stronomske specijalitete.

Sajam je otvorio Aleksandar Vulin, mi-nistar za rad, zapošljavanje i boračkapitanja. On je tom prilikom istakao daje politika Srbije prema nacionalnimmanjinama u skladu sa najvišim svet-

skim standardima i da malo zemalja usvetu mogu da se pohvale takvom po-litikom.

„Srbija svoje nacionalne manjine po-štuje, voli i želi da unapredi njihov po-ložaj. Borba za ljudska prava se u Srbijirazvija i unapređuje ne zato što toneko traži od nas ili nas uslovljava, većzato što mislimo da samo tako Srbija

može biti uspešna“, rekao je Vulin, na-glašavajući da se nacionalne manjinevažan deo društva zbog kulturnih raz-lika koje nas sve čine još boljim.

U Srbiji se izdaje 118 štampanih me-dija na jezicima nacionalnih manjina,od kojih 39 mešovitih. U našoj Repu-

blici se na 76 televi-zijskih kanala emitujepreko 8.000 pro-grama, a na 103 radiostanice se emituje11.000 sati meseč-nog programa na je-zicima nacionalnihmanjina, što je ilu-stracija za iznet stavda se u Srbiji poštujuu unapređuju pravanacionalnih manjina.

Suzana Paunović, di-rektorka Kancelarijeza ljudska i manjinskaprava Vlade Repu-blike Srbije, istakla je

da u Srbiji živi 26 nacionalnih manjina,od kojih 21 ima svoj nacionalni savet.„Mi smo zemlja koja ima ne samo do-bre zakone kad je reč o položaju na-cionalnih manjina, nego se trudimoda se svi ti zakoni sprovedu u praksi“,izjavila je Suzana Paunović.

8 Minority News

PRVI SAJAM NACIONALNIH MANJINA

P

„Mozaik Srbije“ u Beogradu okupiopredstavnike 15 nacionalnih manjina

Izvor: eastside.rsFoto: Hlas ljudu

9 Minority News

oordinacija nacionalnih većaje postigla dogovor o zajed-ničkom nastupu na sedniciRepubličkog saveta za ma-

njine koja je zakazana za petak, 16. de-cembar u Beogradu.

Nakon dugotrajne, sistematične i kon-struktivne diskusije u kojoj su učestvovalisvi prisutni predstavnici nacionalnih veća,postignut je dogovor o jedinstvenom izajedničkom nastupu na sednici Savetaza manjine Vlade Republike Srbije kojipodrazumeva sledeće:

– Predstavnici nacionalnih veća nacio-

nalnih manjina će se odazvati na pozivza učešće na sednici Republičkog savetaza manjine koja je zakazana za petak,16.12.2016. godine

– Usaglašeni su i jednoglasno usvojenistavovi po svim tačkama predloženogdnevnog reda sednice Republičkog sa-veta za manjine

– Koordinacija će tražiti odlaganje ra-sprave za narednu sednicu Republičkogsaveta po onim tačkama za koje se nisustekli uslovi za njihovo razmatranje

– Na sednici Republičkog saveta za ma-

njine, u ime svih manjina, govoriće pred-sedavajući Koordinacije, dr. SulejmanUgljanin

– Koordinacija izražava nezadovoljstvošto joj kao kolektivnom organu svih ma-njina nije upućen poziv za sednicu Re-publičkog saveta za manjine, iako je uAkcionom planu za manjine, Koordinacijadefinisana kao jedan od glavnih faktorau procesu sprovođenja Akcionog plana.

Koordinaciju nacionalnih veća naciona-lnih manjina čine predstavnici 21nacional ne manjine, koje čine 17% sta-novništva Republike Srbije.

Koordinacija jedinstvena na sedniciRepubličkog saveta za manjine

Izvor: BNV

K

ednica Saveta za nacionalnemanjine zakazana za 16. de-cembar, odložena je, nakonšto većina predsednika nacio-

nalnih saveta nije glasala za predloženidnevni red.

Kako je saopštilo Ministarstvoza državnu upravu i lokalnusamoupravu, predsednik Na-cionalnog saveta bošnjačkenacionalne manjine, Sulej-man Ugljanin, zatražio je dase sa dnevnog reda sednice,kojoj je, inače, prisustvovalo26 od 28 članova saveta,skinu tri tačke.

Te tačke odnosile su se na Iz-veštaj o Akcionom planu zaostvarivanje prava nacional -nih manjina, Nacrt zakona oizmenama i dopunama Za-kona o zaštiti prava i sloboda nacionalnihmanjina i Predlog prioritetne oblasti fi-nansiranja za 2017. godinu iz Budžetskogfonda za nacionalne manjine.

Ministarka Ana Brnabić, predsedavajućaSaveta, tražila je da se, u skladu sa Poslo-vnikom, o tome izjasne članovi Saveta.

Ona je istakla da su to tri ključne temekad je reč o pravima nacionalnih manjinau Srbiji i da nije jasno zbog čega nacionalnisaveti o njima ne žele da diskutuju, timpre što su svi učesnici mogli da utiču na

dnevni red, jer im je dostavljen nedeljudana pre održavanja sednice.

Za predloženi dnevni red glasali su pred-sednici nacionalnih saveta bugarske, bu-njevačke, romske, crnogorske i egipatskemanjine, kao i svi predstavnici Vlade kojusu predstavljali ministarka pravde, NelaKuburović, i državni sekretari u Ministar-

stvu prosvete, Ministarstvu kulture i in-formisanja, predstavnik Ministarstvaspoljnih poslova, direktor Uprave za sa-radnju sa crkvama i verskim zajednicamai direktorka Kancelarije za ljudska i ma-

njinska prava, Suzana Paunović.

Sednici je prisustvovao i VladimirBožović, savetnik u kabinetuPredsednika Vlade.

Sednicu je, kako se navodi, obe-ležilo neprimereno obraćanjepredsednika albanskog nacional -nog saveta, Jonuza Muslijua, mi-nistarki Brnabić.

Musliju je pretećim tonom, uzpodizanje prsta, rekao da se„ovde uvodi diktatura“, na šta jeministarka podsetila da se spro-vođenje zakona u Srbiji ne moženazivati diktaturom i da je Ak-

cioni plan usvojen, te da nisu tema nje-gove izmene, već njegovo sprovođenje.

Akcioni plan usvojen je 3. marta ove go-dine, a u njegovoj pripremi učestvovalisu predstavnici svih Nacionalnih savetanacionalnih manjina, kao i predstavniciOEBS-a i Saveta Evrope.

Odložena sednica Saveta za manjineIzvor: B92

Foto: Beta/Milan Obradović

S

Vesti

Palati Srbija je 22.decembra 2016.održan okrugli stou okviru javne ra-

sprave o Nacrtu zakona o iz-menama i dopunama Zakonao zaštiti prava i sloboda nacio-nalnih manjina.

U radu okruglog stola posve-ćenom NZPSNM učestvovalisu brojni predstavnici državnihorgana, nezavisnih tela, nacio-nalnih saveta nacionalnih ma-njina, civilnog društva, međunarodnih in-stitucija i stručne javnosti. Okruglom stoluprisustvovao je i direktor policije VladimirRebić i šefica pregovaračkog tima Srbijeza pristupanje Evropskoj Uniji, Tanja Mi-ščević.

Uvodna obraćanja na skupu imali su di-rektorka Kancelarije za lјudska i manjinskaprava, dr Suzana Paunović, predsedniknacionalnog saveta bugarske nacionalne

manjine, Vladimir Zaharijev, i direktor Ko-miteta pravnika za lјudska prava (JUKOM),Milan Antonijević.

Državni sekretar u Ministarstvu državneuprave i lokalne samouprave (MDULS),Ivan Bošnjak, zahvalio se prisutnima štosu se odazvali pozivu i što su svojim ak-tivnim učešćem doprineli javnoj raspravina ovako važnu temu. Takođe je istakaoda će MDULS razmotriti svaki konstrukti-

van predlog na temu Nacrtazakona. On je podsetio da jeMinistarstvo u potpunosti ot-voreno za dijalog i da će na-staviti sa radom na unapređe-nju ostvarivanja pravanacionalnih manjina.

Tokom predstavlјanja novihrešenja istaknuto je da je Za-kon o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina usvojen2002, da je cilј ovih izmenanormativno i sadržinsko uskla-

đivanje sa Ustavom Republike Srbije, si-stemskim zakonima kao i sa aktuelnimstrateškim dokumentima, poput Akcio-nog plana za ostvarivanje prava naciona-lnih manjina. Takođe, predmet raspravesu bile i prekršajne odredbe za nepošto-vanje Zakona, koje su predviđene novimzakonskim rešenjem.

Okrugli sto je održan uz podršku MisijeOEBS u Republici Srbiji.

10 Minority News

Vesti

Okrugli sto o Nacrtu zakona o izmenamai dopunama Zakona o zaštiti prava

i sloboda nacionalnih manjina

Robert Sepi: Država da finansira manjinske medije

Izvor: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Izvor: Komšijske novosti

U

dlukom da se manjinskimediji finansiraju isklju-čivo putem konkursa, ane direktno od države,

Ministarstvo kulture i informisanja poka-zalo je veliko nerazumevanje problema,“rekao je na današnjem predstavljanju Po-sebnog izveštaja Zaštitnika građana o in-formisanju na jezicima nacionalnih ma-njina nakon privatizacije medija zamenikZaštitnika, Robert Sepi.

On je dodao da su ovim izveštajem, a naosnovu prikupljenih podataka „pokušalida skrenu pažnju nadležnim organima nanepravilnosti i probleme u praksi nakonprivatizacije i ponudi predloge za unapre-đenje stanja, kako bi se informisanje na-cionalnih manjina poboljšalo“.

“I sami konkursi lokalnih samouprava sudodatan problem za funkcionisanje me-dija. Na njima ne postoje jasna merila pokojima se sredstva dodeljuju, nema rokado kada se raspisuju konkursi za neku go-dinu, pa su neki raspisani u oktobru, štoonda ne ostavlja prostor da ozbiljni medijiplaniraju ta sredstva. Lokalne samou-prave su bile žrtve zakona, jer do svih ne-pravilnosti dolazi zbog nepostojanja pra-kse, a sa druge strane nisu dobilipreporuku kako da postupaju,“ rekao jeSepi.

Zaštitnik građana, Saša Janković, naglasioje da je „ važno i informisanje većine oonome što manjina radi, stvara i osećajer sve to doprinosi boljem međusobnomrazumevanju“.

„RTV emituje program na 13 jezikanacionalnih manjina, ali on ima pot-puno drugačiju filozofiju u odnosuna lokalne medije. Ne može se reći:Evo vam RTV, ne trebaju vam lokalnimediji“, rekla je profesor, dr Du-bravka Valić Nedeljković.

Načelnica odeljenja za prava nacio-nalnih manjina u stručnoj službi Za-štitnika građana, Violeta Ćorić, kojaje radila na samom Izveštaju reklaje da on „nije sveobuhvatan, jer jerađen u septembru, kada još nijeokončana privatizacija, nisu raspi-sani svi konkursi u lokalnim samou-pravama, nisu doneta rešenja o ra-spodeli sredstava tamo gde je bilokonkursa“.

„O

ana 24. decembra 2016.osnovan je Nacionalni savetruske nacionalne manjine uSrbiji. Uz prisustvo 35 dele-

gata – predstavnika 300 građana ruskenacionalnosti koji su prethodno svojimpotpisima podržali osnivanje ovog telaformiran je na skupu u Ruskom domu,saopštio je taj Savet.

Kako je u saopštenju novoformiranogNacionalnog saveta ruske nacionalnemanjine rečeno Savet broji 15 članova,a za predsednika je izabrana profesorIrina Miljković iz Kruševca, koja je ista-kla spremnost tog saveta da u okvirupostojećih ovlašćenja deluje na oču-vanju identiteta i poštovanju Ustavomi zakonima garantovanih prava ruskemanjine u Srbiji.

Prvi saziv Nacionalnog saveta ruskemanjine usvojio je Statut čime je zao-kružena zakonska procedura i ispu-

njena pretpostavka za podnošenjezahteva za registraciju.

Kako je najavljeno Nacionalni savetće narednih dana podneti zahtev za

registraciju Ministarstvu državneuprave i lokalne samouprave i pokre-nuće postupak formiranja posebnogbiračkog spiska ruske nacionalne ma-njine u Srbiji.

11 Minority News

Ruska nacionalna zajednica

Osnovan Nacionalni savet ruske nacionalne manjine u Srbiji

Izvor: RTV

D

rupa za decu i mlade „In-digo“ organizovala je pre-zentaciju „Upoznajte Rom-kinje“ u Deli u Nišu.

Učesnice ove prezentacije su bile de-vojčice koje su učestvovale u radio-nicama u okviru projekta “Osnaženeza promene”. Projekat se realizuje uzpodršku Fondacije za otvoreno dru-štvo.

„Radionice su obuhvatale različiteteme. Svaka radionica je imala svojutemu, ali na svakoj smo govorili dažene, podjednako kao i muškarcimogu da imaju svoje karijere, damogu da budu uspešne, ne samo darade kućne poslove“, rekla je JelenaKasumović, koordinatorka projekta.

Ona je takođe istakla da su se osvrnuli

na neke uspešne Romkinje. „Te ženesu bile uspešne u svojim karijerama,ali danas su, kako volim da kažem,žene iz senke. Nisu dobile priznanjakoje je trebalo da dobiju zbog svojihdoprinosa kako celom društvu tako iromskoj zajednici. Zajedno sa devoj-čicama smo istraživali i izabrali smo10 žena Romkinja o kojima smo ka-snije govorili.“

Prezentacija je organizovana povo-dom Međunarodnog dana ljudskihprava, kao i na podsećanje na 16dana aktivizma protiv nasilja nad že-nama.

Akciju je podržala i Nataša Tasić Kne-žević, operska umetnica i profesorkasolo pevanja. „Došla sam da podržimakciju, jer su to devojčice, Romkinje i

jer je ceo svet pred njima. Što se tičepoložaja Roma mislim da probleminisu rešeni. Romima i Romkinjama senude poslovi koji su vezani za čišćenjei na taj način se karakterišu kao osobekoje samo to mogu da rade. Ne pružaim se mogućnost da budu ravnopra-vni građani ovog društva na način nakoji to oni stvarno mogu“, ocenila jeTasić Knežević.

Devojčice su predstavile Romkinjekoje jesu ili su bile veoma uspešne usvojim karijerama i izuzetno značajne,kako za romsku zajednicu, tako i zaevropsko društvo u celini. Agnes Do-roczi, Bronislava Vajs-Papusza, MarijaAleksandrović, Elena Lackova, LivijaJaroka i Esma Redžepova su samoneka od imena prezentovanih uspe-šnih Romkinja.

Romska zajednica

Upoznajmo RomkinjeIzvor: Romaworld

G

12 Minority News

rubice i božićne oblande suu poslednje vreme opetprisutne na stolovima slo-vačkih domaćinstava širom

Vojvodine.

Neke familije iz Bačkog Petrovca i Kul-pina su posle više godina opet počeleda proizvode ove tradicionalne posla-stice. Aparate za njihovu izradu do-

premaju izSlovačke.

Ove poslasticesu još u 18.veku u Slova-čkoj pripremalisveštenici. Ka-snije je ovauloga pripalaučiteljima. Zasvakog stanov -nika sela jebilo potrebnoispeći po dve-tri oblande ilitrubice, tako da su sa spremanjem po-činjali već 12. decembra, na dan kad seslavi Sveta Lucija. Pripremljene posla-stice su nedelju dana pre Božića raznosiliučenici, koje su uručili uz prigodno reci-

tovanje božićnih pesmica.

Danas ih više ne raznose učenici, niti ihprave sveštenici ili učitelji, ali miris bo-žićnih oblandi je opet prisutan.

Slovačke božićneoblande, kao tradicio-nalno božićno pecivo –božićno predjelo, obi-čno se jede sa medomi belim lukom. Med kaosimbol dobrote a beliluk koji je simboličnotrebalo da otera sve bo-lesti. Danas se, nara-vno, dodaju ukusi vani-lije ili cimeta od kojihzamiriše cela kuća i pro-budi davno zaspanutradiciju.

Slovačka zajednica

Oživljavanje tradicijeIzvor: Hlas ljudu

T

ajedničkim snagama Gale-rije likovne umetnosti po-klon zbirke Rajka Mamuzićau Novom Sadu i Nacional -

nog saveta slovačke nacionalne ma-njine je 21. decembra je otvorena iz-ložba radova malog formata umetnikavojvođanskih Slovaka „Koreni 2“.

Izložba će potrajati do 20. januara2017.

Drugo izdanje ove izložbe otvorilo jedirektor Legata Rajka Mamuzića, LazarMarković, koji je tom prilikom istakaoda je ovogodišnja izložba bolje konci-

piranija od prethodne. Naveo je da sudela odlično ukomponovana u Galeriju,što je po njegovim rečima, i rezultatnapora organizatora izložbe Jana Agar-skog.

Tom prilikom je J. Agarski istakao da iove godine na izloži učestvuje 25 umet-nika. Sastav je izuzetno interesantan,jer su prisutni relevantni stvaraoci,umetnici koji čine glavninu slovačkogumetničkog korpusa, od onih koji sadaveć pripadaju starijoj generaciji (Milo-slav i Katica Pavelka, Jozef Klaćik, PavelPop, Milan Suđi, Maria Gaško, LasloKolar, Mihal Madacki), preko umetnika

u punoj stvaralačkoj zrelosti (MirjanaDevetaković, Rastislav Škulec, Jan Tria-ška, Mihal Đurovka, Đula Šanta, JanAgarski, Marian Karvala, Zvonko Pu-delka, Miroslav Pavlovič, Zdenka MarijaMadacki) pa sve do najmlađih akterasa naše umetničke scene (Alena Klaćik,Daniela Triaška, Andrea Mernjik, Svet-lana Mihalj, Ljupka Erg, Emilija Valen-ćik). U tako ozbiljnoj konkurenciji na-grada je pripala mladoj Ani Andrejić,za kolekciju radova izrazito slojevitihpikturalnih svojstava. Ova umetnica ćeimati priliku da naredne godine izlažesvoja dela u Zavodu za kulturu vojvo-đanskih Slovaka.

Koreni 2Z

13 Minority News

Bošnjačka zajednica

Projekcija filma „Sandžak i manjinskapolitika u Srbiji: Šta mladi misle?“

četvrtak, 22. decembra, uMedija centru održana jeprojekcija filma pod nazi-vom „Sandžak i manjinska

politika u Srbiji: Šta mladi misle?“. Na-kon projekcije održana je i debata samladim istraživačima iz Sandžaka.

Film je realizovala Akademska inicija-tiva „Forum 10“, a uz podršku Fonda-cije za otvoreno društvo.

Film je proizveden prema predlozimai sugestijama 10 mladih iz Sandžakakoji su se u proteklih nekoliko mesecibavili istraživanjem različitih aspekatamanjinske politike. U filmu svoje sta-vove o navedenim temama iznoseisključivo mladi ljudi iz Sandžaka.

Fahrudin Kladničanin, koordinatorAkademske inicijative „Forum 10“,istakao je da je cilj ove inicijative daomogući mladim ljudima pristup Bo-šnjačkom nacionalnom vijeću kroz se-minare. Dodao je da je „Forum 10“radio i na jugu Srbije i sa albanskomzajednicom, kao i da imaju dobru sa-radnju sa BNV-om, ali i da postojeodređene nesuglasice.

Aleksandra Šanjević, programskakoordinatorka u Fondaciji za otvorenodruštvo, podsetila je prisutne da FOD

ima program „Položaj i prava etničkihmanjina u Srbiji“, da su aktivni i u San-džaku, a, takođe, sarađuju i sa BNV-om. Kako je rekla odlučili su da finan -siraju ovaj projekat, jer imabudućnost, održivost i perspektivnost.

„U manjinskim zajednicama nemadovoljno autentičnosti, što nije slučajsa Sandžakom. Organizacije civilnogdruštva koje su tamo aktivne čine pri-

padnici Bošnjaka”, rekla je Šanjević.O mladima koji su zastupljeni u filmurekla je da svoje stavove izražavaju ipohvalno i kritički. Navela je da je mla-dima teško da ostanu u Srbiji i bavese društvenim pitanjima.

Govoreći o ovoj problematici prisutneje obavestila da je ideja Foruma 10da se formira Odbor za mlade pri BNV-u. Kako je rekla vreme je da u svimsektorima dođe do smene generacija.

Među govornicima je bio i Fatmir Ma-vrić, istraživač koji se tokom 6 mesecibavio implementacijom nastave nabosanskom jeziku. Njegov zaključakje da je BNV u startu imao problemsa roditeljima, da roditelji nisu bili do-voljno informisani o nastavi na bosan-skom jeziku. Istakao je da su najvećiproblemi kada je u pitanju nastava na

bosanskom jeziku u opštinama Prije-polje, Priboj i Nova Varoš. Njegovapreporuka BNV-u je da se pozabavemladima u oblasti kulture. Smatra daje BNV dosta zatvoren.

Jasmina Elesković, istraživačica naprojektu, bavila se upotrebom bosan-skog jezika i pisma, posebno u opštiniTutin. Navela je da je u Tutinu pun ka-pacitet upotrebe bosanskog jezika ipisma. „Problem je samo kod državnihinstitucija gde se to vrši samo na za -htev stranke“, rekla je Elesković i pre-poručila BNV-u da poradi na komuni-kaciji među institucijama, da drugeopštine obavesti da imaju pravo nainformisanje na manjinskom jeziku,kao i da podigne informisanost i svestzajednice da što više koriste jezik i pi-smo.

Prema mišljenju Harisa Ibrahimovića,istraživača na projektu, jedan od na-čina uključivanja mladih u BNV je dapredlažu rešenja, da deluju. Kao drugije naveo organizovanje mladih u gru-pacije kako bi preuzeli deo odgovor-nosti manjinske politike.

Ispred BNV-a je govorila Vasvija Gusi-nac, potpredsednica BNV-a. Ona sma-tra da je ovaj projekat pozitivan, alida sam film gleda nerealno. Kako jerekla učesnici filma vide BNV kao ne-kakav parlament, vladu, ali to nijeistina. Smatra da je greška što su samoradili intervjue. Napomenula je da seBNV stalno bavi ostvarivanjem pravakoja im se uskraćuju. Istakla je datreba da se pridržavaju Okvirne kon-vencije i Evropske povelje o regiona-lnim ili manjinskim jezicima. Istakla jeda će uvek podržati ovakve inicijative,ali zamerila istraživačima na manjka-vosti o izvorima u BNV-u.

Učesnici diskusije, koja je usledila na-kon projekcije filma, istakli su da po-stoji velika politizovanost ne samo kodBNV-a nego i kod drugih nacionalnihsaveta, kao i činjenicu da se podvlačiprevelika granica između mladih i sta-rih, da treba da se mladima obezbeditransfer znanja, ali i da mladi morajuda pokažu malo interesovanja.

U

epublika Bugarska finansiraće10 projekata na jugu Srbije sanešto više od 208.000 evra izoblasti kulture, obrazovanja,

privrede, kojima se, između ostalog, pred-viđa rekonstrukcija Gimnazije u Bosile-gradu, biblioteke “Detko Petrov” i sale uDimitrovgradu, kao i razne aktivnostiUdruženja “Caribrod” u Nišu.

Za projekte je ove godine u odnosu naprošlu izdvojeno 4 puta više novca, a kakokaže bugarski konzul u Nišu, Edvin Sugarev,projekti su birani na osnovu važnosti i zna-čaja koji imaju kako za bugarsku manjinskuzajednicu tako i za sve ostale u Srbiji.

– Za nas je važan sam efekat projekata, ane ko ih daje i zašto. Važno je to što se oviprojekti realizuju u jednoj multikulturalnojsredini i mi imamo čast da učestvujemo uizgradnji dobrih međusobnih odnosa Sr-

bije i Bugar-ske – istakaoje Sugarev.

U Udruženju“ C a r i b r o d ”kažu da susredstva kojeBugarska iz-dvaja od veli-kog značaja zasamo Udruže-nje, jer će uz pomoć tog novca biti nastav-ljena i proširena aktivnost od prošle go-dine.

– Kao i ranije, imaćemo okrugle stolove oraznim temama poput značaja nacionalnihmanjina, negovanja multikulturalnosti, za-tim biće reči o rodnoj ravnopravnosti, ulozimedija u prekograničnoj saradnji, kurs bu-garskog jezika, negovanje folklorne tradi-

cije kao i razne humani-tarne aktivnosti – kažepotpredsednica Udruže-nja, Olgica Veličkov.

Ona dodaje da u Nišu iokolini trenutno živi 939Bugara, mada po nezva-ničnim podacima ovdeživi preko 10.000 pripad-nika bugarske nacionalnemanjine. Njihova tri

udruženja, broje oko 200 članova.

Odlukom Saveta ministara Bugarske odo-breno je finansiranje zemalja koje nisu čla-nice Evropske unije od čega polovina iz-nosa ide za Srbiju gde će biti finansiranoukupno 17 projekata u vrednosti od oko326.500 evra. Ugovore su potpisali bugar-ski konzul i predstavnici institucija obuh-vaćenih projektom.

14 Minority News

Bugarska zajednica

Bugarska finansira projekte na jugu Srbije

Izvor: Južne vesti

R

iblioteka „Eržebet Juhas“iz Bačke Topole organi-zovala je književno večeo crnogorskom iseljeni-

štvu na kojoj su predstavljene knjigeNenada Stevovića, publiciste i istra-živača crnogorske dijaspore.

Pored autora govorili su i vrsni po -znavaoci migratornih kretanja naprostoru Republike Srbije, istoričarkaDragica Vukotić i istoričar VladimirKaljević, koji su ujedno i predstavnicidruge generacije crnogorskih kolo-nista u Vojvodini.

Predstavljene su knjige:

Crnogorsko iseljeništvo kroz diplomatskearhivske izvore, Crnogorci u Vojvodini,Kolonizacija 1945-1948, Rata – crnogorska

kolonija u Vojvodini, Frederik Burnam iCrna Gora Gorštaci u ravnici.

Nenad Stevović je istakao da je svakaseoba pojedinačno tužna na svoj način ida svaki crnogorski iseljenik što je fizičkidalje od svoje postojbine, srcem joj je

bliže. On smatra da je životni putsvakog potomka iseljenika po-pločan segmentima iz prošlosti,i da onaj ko to zanemari, ko nezna ili zaboravi odakle je došao,taj neće pronaći put kojim trebada ide u budućnost.

Imajući u vidu da je Bačka Topolaopština sa većinskim mađarskimživljem, Stevović je govorio obrojnim i bogatim crnogorsko-mađarskim odnosima kroz isto-riju, naglasivši da oni zaslužuju

posebnu monografsku obradu.

Odlomke su govorili recitatori LukijanaPopović i Aleksa Giljen. Pored brojnih po-sjetilaca književnoj večeri je prisustvovaoi Dragan Kankaraš, generalni konzul CrneGore u Srbiji.

Crnogorska zajednica

Književno veče crnogorskoj dijaspori u biblioteci u Bačkoj Topoli

Izvor: Krstaš

B

15 Minority News

Bunjevačka zajednica

Radost darivanja u BKC „Tavankut“

o i dugi niz godina ranije Bu-njevački nacionalni savit po-staro se da đaci iz OŠ „Ma-tija Gubec“ u Tavankutu,

koji pohađaje izborni predmet bunje-vački govor s elementima nacionalnekulture dobijaju paketiće prid zimskiraspust i nastupajuće praznike. Poredbrojni Tavankućana, priredbi je prisu-stvovo i Nikola Babić, potpridsidnikBNS-a.

Pridsidnica BKC „Tavankut“, Milica Ir-šević, pofalila je „Tandrčku“ dicu viširazreda, koja su pomogla u pripre-mama za ovo veče, kićenjom jelke idrugim poslovima koje je tribalo obavitda priredba prođe kako triba. Tako je ibilo, pokazali su to besprikorno izve-deni mišoviti plesovi iz Srbije, koje suodigrale mlađe članice folklorne sek-cije BKC „Tavankut“, za šta su dobilelip aplauz od brojne prisutne dice i ro-ditelja.

Učiteljica Mirjana Savanov, koja pri-daje bunjevački u OŠ „Matija Gu-bec“, vodila je program i prozivaladicu koja su željno isčekivala svojepaketiće. Srića dice ni se mogla sa-krit kad se Dida Mraz pojavio i po -zdravio prisutne. Zadovoljstvo brojniđaka bilo je još veće kad je najav-ljeno da će nuz slatki poklon dobit inovi, osmi broj „Tandrčka i njegovogblaga“ u izdanju Bunjevačkog infor-mativnog centra. Knjiga je ove go-dine zanimljiva po tom što se u njoj

nalazi najbolji sadržaj svi sedamknjiga koje su do sad izašle. Tako ćedanašnji đaci imat prilike čitat onošto su čitali njevi drugari tokom pro-tekli godina.

Da zadovoljstvo dice ne bi bilo samoutisak sa strane, divanili smo s dviučenice drugog razreda, MilenomSuknović i Jovanom Tumbas Loketić.Obadvi učenice vole nastavu bunje-vačkog, i kako kažu svašta su već za-nimljivo naučile na časovima.

Milena je o časovima bunjevačkog ka-zala i slideće: „Tamo sam naučila pivatbunjevačke pisme, pisat pripovitke isigrati se stari bunjevački sigri“. Premaodgovoru ne triba sumnjat, da je načasovima bunjevačkog jako zanimljivo.

Jovana Tumbas Loketić nam je kazalada voli slatkiše, i kad ode kući prvo ćeprobat čokoladu, a onda štogod opetslatko. Slatka uživancija biće i čitanjenove „Tandrčkove“ knjige, ko i za svegeneracije do sad.

K

Izvor: Bunjevci

16 Minority News

Rusinska zajednica

Predstavljen projekat „Doprinos Rusina razvoju Novog Sada“

a konferenciji za novinare uZavodu za kulturu vojvođan-skih Rusina predstavljena jenezavisna produkcija Novinar -

ske asocijacije Rusina (NAR), projekat„Doprinos Rusina razvoju Novog Sada“.

U projektu je realizovano deset radio-emisija u kojima je predstavljeno desetosoba koje su u poslednjih 50 godinadoprineli razvoju Novog Sada u oblastikulture, umetnosti, infrastrukture i me-dija.

U emisijama učestvuju saradnici i kolegekoje govore o delima Pavla Žilnika, IvanaKovača, Đure Papharhaja, Irine DavosirMatanović, Irine Hardi Kovačević, Me-lanije Rimar, Mihaila Dudaša, MiroslavaVislavskog i Mirona Kanjuha.

Projekat realizuju novinari i članovi NAR-a, Jelena Perković, Marija Perković, Sa-nja Marković, Asja Papuga, AnamarijaRanković, predsednica NAR-a MarticaTamaš i Jasna Kovač.

Govoreći o ovom projektu, Jelena Per-ković je naglasila da je on zbližio mnogeljude, ali i da na Internetu, osim MihailaDudaša, nema puno podataka o pome-nutim osobama, i to treba da se ispravi.Sanja Marković je istakla da nije bilolako doći do sagovornika o zaslužnimosobama, a pored toga, od mnogobroj-nih trebalo je izabrati deset.

Martica Tamaš je konstatovala da suemisije o pomenutim osobama korisneza rusinsku zajednicu i da su afirmativneza pojedince, kao i drugih 11 projekata

NAR-a, dok je Anamarija Ranković po-tvrdila da je do sada napravljena dobrabaza za ovakve projekte, ali prisutna jevelika potreba za arhivu podataka o za-služnim osobama.

Učestvujući na konferenciji za novinare,bivši direktor Odbojkaškog kluba „Voj-vodina“ i istaknuti sportski novinar, Mi-rosav Vislavski, rekao je da je inicijativuza ovaj projekat doživeo kao nešto lepoi korisno, jer je on uvek radio u interesunajšire populacije, što se odražava i unacionalnoj zajednici, čiji duh treba odr-žati.

Serijal je ostvaren uz finansijsku podrškuGradske uprave za kulturu Novi Sad, apartner na projektu je Radio Novi SadRadio-televizije Vojvodine.

N

Izvor: Ruske slovo

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat