1

Medijinajezicimanacionalnihmanjina–istraživanjeianaliza

Autor:NedimSejdinović

Beograd,2020.godine

2

IzraduovepublikacijepomoglajeMisijaOEBS-auSrbiji.StavoviizrečeniupublikacijipripadajuisključivoautorimainjihovimsaradnicimainepredstavljajunužnozvaničanstavMisijeOEBS-auSrbiji.

3

Sadržaj:

UVODNENAPOMENE………..……………………………………………………………….……………….………….04

DRUŠTVENO-POLITIČKIKONTEKSTUKOJEMFUNKCIONIŠUMANJINSKIMEDIJI…..............08

ZAKONSKIOKVIR………………………………………………………………………………………………….…………14

MANJINSKIMEDIJIUNOVOJMEDIJSKOJSTRATEGIJI……………………………………………..……….19

MEDIJIKOJIIMAJUMEDIJSKESADRŽAJENAMANJINSKIMJEZICIMA……………………………….21

ANALIZAIZAKLJUČCI……………….……………………………………………………………………………….…..29

4

UVODNENAPOMENE

Istraživanje medija na jezicima nacionalnih manjina koji funkcionišu na teritoriji Republike Srbije

sprovedeno je tokomnovembra idecembra2019.godine.Dokumentkoji jepredvama–akoji je

nastajao u periodu od januara do septembra 2020. godine uz konsultacije sa ekspertima i

„stejkholderima“ – predstavlja pokušaj da semanjinskamedijska scena sagleda u celini i da se, u

kontekstuizradenoveMedijskestrategijeipratećihdokumenata,kaoinovihzakonaipodzakonskih

akata, iznađuzaključci ipreporukekojećepomoćidaseovaoblastunapredi, iu smisluodrživosti

medijaiproizvodnjemedijskihsadržajanajezicimanacionalnihmanjina,alii–ništamanjebitno–u

smislu povećanja profesionalizacije i smanjenja političkih uticaja većinske i manjinskih elita na

manjinskoinformisanje.

Krozizraduovogistraživanjaipratećeanalizepotvrdilesusepretpostavkedajemanjinskamedijska

scenaupriličnojmerihaotičnaidajeizuzetnoteško,praktičnonemoguće,doćidosvihonihpodataka

kojibipomoglidaupotpunosti razumemokakoona funkcioniše,ačak jeveomateškona jednom

mestusakupiti,odnosnonapraviti spisaksvihmanjinskih i višejezičnihmedija.Postojeći registri tih

medijakojevodeAgencijazaprivredneregistre(APR)iRegulatornotelozaelektronskemedije(REM)

zapravosunedostatni,izprostograzlogaštonisuupotpunostiažurniilivalidni1,aliizbogtogaštone

odražavajurealnostanje.Nijeuopšteredakslučajsedasunekimedijiregistrovanikaovišejezični,ali

dasuupotpunostijednojezični,odnosnoizveštavajusamonavećinskom,srpskomjeziku.Dešavaju

se,iakomnogoređe,iobrnutesituacije.Osimtoga,postojevelikerazlikeizmeđuvišejezičnihmedija

međusobno:nekiodnjihimajumanjinskesadržajeuizrazitomalom,skorozanemarljivompostotku2,

dok neki manjinski program imaju kao primarnu delatnost. Ovde nećemo ulaziti u finansiranje i

sufinansiranjemanjinskihmedijaisadržaja,poštoćemosetimebavitikasnije,alićemonaovommestu

samoiskazatitodajeituprisutnapotpunakonfuzija,kaoštopostojeznačajnerazlikeupraksidržavne

pomoćimanjinskimmedijima koji funkcionišu na teritoriji AP Vojvodine, i onih koji funkcionišu u

ostatkuzemlje.

1Mnogimedijiizovadvaregistrasuilipraktičnoiliiformalnoprestalidapostoje.2Upojedinimslučajevima,pojedinimedijikojisevodekaovišejezični–presvega,radijskestanice–produkujutekparsatimanjinskogprogramanamesečnomnivou.

5

Privatizacijamedija, sprovedena2015. i2016.godine–zbognačinanakoji je tekaoproces izlaska

državeizvlasništvanadmedijima3–značajnojeumanjilanivoinformisanjanajezicimanacionalnih

manjina,istvorilajošvećuzbrkunamanjinskojmedijskojsceni.Premanekimpodacima4,odukupnog

broja medija koji su bili predmet privatizacije, čak 43 su imali programe na jezicima nacionalnih

manjina.Od toga jebezmalo jedna trećina (14)ugašena,dok supojedinimediji, i pored zakonske

obaveze5, umeđuvremenu ukinuli program namanjinskim jezicima. Podsetimo da su Agencija za

privatizacijuiRegulatornotelozaelektronske27.maja2015.godinezaključiliProtokolosaradnjikojim

seAgencijaobavezaladaREMdostaviugovoreoprodajikapitalaelektronskihmedija,uciljukontrole

ugovornihobavezauproizvodnjimedijskihsadržajaodjavnoginteresauperioduodpetgodinaod

dana zaključenja ugovora, a da je obavezaobezbeđivanja kontinuiteta na strani kupca. Za kršenje

obaveze kontinuiteta programa od javnog interesa (među kojima se nalazi i informisanje na

manjinskimjezicima)predviđenajenaplatabankarskegarancije,kojajeuvisiniprvegodineobaveznih

investicija6.Očiglednodaova„kazna“nijebilodovoljnosnažnadasenovivlasnicimedijaneodlučeda

nepoštuju,uciljupojeftinjenjaprograma,svojezakonskeobaveze.REMdodanas,kolikoznamo,nije

objavio izveštaj o tome u kojoj meri su privatizovani mediji poštovali zakonsku odredbu o

kontinuitetu7.Inače,oveisledećegodinećeistećipetgodinaodprivatizacijepojedinihmedija,paće

toznačitiiukidanjeoveionakoslabašnezakonskeobaveze,štoznačidamožemoočekivatidatokom

2020. prisustvujemo dodatnom snižavanju kvantiteta, pa samim tim i kvaliteta manjinskog

informisanjaudržavi.

Štosetičemanjinskihmedijskihsadržaja(iredakcija)najavnimmedijskimservisima(RTSiRTV),može

serećidapostojedvepotpunorazličitepraksenaRTS-uiRTV-u.DokRadio-televizijaVojvodineima

veoma bogat i raznolik program na manjinskim jezicima, dotle RTS ne ispunjava svoje zakonske

obaveze i nema, bar ne u odgovarajućoj meri, informativne i druge sadržaje od javnog interesa,

odnosneprogramskecelinenajezicimanacionalnihmanjina,itojeproblemnakojimedijskistručnjaci

dugo već ukazuju. Manjinski medijski sadržaji i redakcije na javnim medijskim servisima dele sa

3Bilo jebrojnihpropustatokomprivatizacijemedija,azakonodavcinisuuzeliuobzirononaštasuukazivalimedijskieksperti–dajeneophodnodaseuprocesprivatizacijeuđeuzuvažavanjespecifičnostimanjinskihivišejezičnihmedija.4„Višejezičnimediji–trigodineposleprivatizacije“,UdruženjenovinaraSrbije,decembar2018.5Zakonojavnominformisanjuimedijima,očemućekasnijebitireči,obavezivaojenovevlasnikedaostvareukontinuitetuproizvodnjimedijskih sadržajaod javnog interesa,uključujući tu i kontinuitetodržavanjaudelainformativnih, obrazovnih, naučnih, kulturno-umetničkih, dečijih, zabavnih, sportskih i drugih programskihsadržaja od javnog interesa na pojedinim jezicima nacionalnih manjina – u roku od pet godina od danaprivatizacije.6Zaštitnikgrađana:Posebanizveštajoinformisanjunajezicimanacionalnihmanjinanakonprivatizacijemedija,Beograd2016.7Premainformacijamakojeimamo,REMgodišnjeizveštavaMinistarstvoprivredeopoštovanjukontinuitetauproizvodnjimedijskihsadržajaodjavnoginteresa,alijavnostnemauviduteizveštaje.

6

većinskimprogramimarizikponezavisnost,kojijedelomposledicanačinafinansiranjaRTS-aiRTV-a

(finansiraju se mešovito – od naplate takse za javni medijski servis i iz budžeta). Zavisnost od

budžetskihsredstavainedostatakstabilnogidugoročnopredvidljivogfinansiranjapredstavljaveliki

izazov za nezavisnost javnihmedijskih servisa. Nefunkcionalnost Regulatornog tela za elektronske

medije(REM)ostavljatakođesnažneposlediceponačinfunkcionisanjajavnihmedijskihservisa.Osim

ovih rizika koje dele sa programima na srpskom jeziku, manjinske redakcije na javnimmedijskim

servisimabrineiuticajmanjinskihnacionalnihsavetanauređivačkupolitiku,kojiseostvarujepreko

REM-a8, odnosno zakonskog prava nacionalnih saveta na davanje mišljenja prilikom izbora

odgovornog urednika programa namanjinskom jeziku9. Iako zakonskim rešenje nije obavezujuće,

mišljenjeseupraksismatraobavezujućimaktom.

Predkrajuvoda,podsećamonapitanjekojesumedijskiekspertiuvišenavrataproteklihgodina,pa

čakidecenija,pokretaliijavnozagovarali:ukolikoželimodaunapredimoovuoblast,podbrojjedan

je neophodno da se zakonski vrlo precizno definiše pojammanjinskog medija, kao i višejezičnog

medija,aliidasenapravicelovitaijedinstvenalistatihmedija.Ovoistraživanjejemalidoprinostom

važnom cilju, koji će nam omogućiti da građanima koji konzumiraju manjinske medijske sadržaje

omogućimokvalitetnijeinformisanje,aliisprečimoraznevrstenedoslednostikojesuvidljivenaročito

uoblasti(su)finansiranja.Iakosmosetrudilidaistraživanjeipratećaanalizauštoboljojmeriodraze

pravo stanje na terenu, svesni smo da u dokumentu, pogotovo u listimedija, sasvim predvidljvo,

postojepogreške ilipropusti,pamolimosavesnogčitaocadanamukaženanjih,kakobismouneli

ispravke.10

Inasamomkraju,želimodasezahvalimosvimaonimakojisusanamapodelilirelevatnepodatkei

svoje uvide u aktuelne probleme javnog informisanja namanjinskim jezicima. Oni su umnogome

potpomoglidaovajizveštajbudekompletnijiikvalitetniji,idatematiziranimoblastimapristupiizviše

uglova.Tu,presvega,mislimonadirektore iurednikemedijenamanjinskim jezicima,koji sunam

dostaviliširokspektarinformacija,uključujućiionekojesetičufinansijskogposlovanja.Želimodase

zahvalimoimedijskimekspertimakojisukomentarisaliizveštajipredložilinekeizmeneidopune.Sa

velikimzadovoljstvom,njihovepredlogesmoprihvatili,sobziromdasubiliizuzetnokvalitetni.

8 Prema Zakonu o elektronskim medijima nacionalni saveti nacionalnih manjina predlažu jednog od devetčlanovaSavetaRegulatornogtelazaelektronskemedije.9Zakonojavnimmedijskimservisimaobavezujegeneralnogdirektoradapribavljamišljenjenacionalnogsavetanacionalne manjine o kandidatima za odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine prepodnošenjapredlogazanjegovoimenovanjeUpravnomodboru.10Molimovasdanapropusteipogreškeukažeteslanjemmejlanaadresuautora:nedim.sejdinovic@gmail.com

7

Za razliku od direktora i urednika medija, kao i medijskih eksperata, većina nacionalnih saveta

nacionalnihmanjina,iporednekolikoputaponovljenihmolbi,nijenamdostavilapotrebneinformacije

i komentare na izveštaj. Bili smo, naime, veoma raspoloženi da u njega inkorporiramo i njihove

pogledenaproblemeidostignućainformisanjanajezicimanacionalnihmanjina,kaoikomentarena

konstatovaniuticajmanjinskihpolitičkihelitana javno informisanjenanjihovim jezicima.Sadruge

strane,želimodaizrazimozahvalnostNacionalnomsaveturusinskenacionalnemanjine,kojipokazuje

velikuspremnostdasarađujesastručnom javnošćuusvrhuunapređenjakvaliteta informisanjana

rusinskom jeziku. Ovaj Savet je, naime, zajedno sa predstavnicima stručne javnosti i novinarima,

izradioiusvojiodokumentekojimasedefinišumehanizmi,procedureipravilakojiobezbeđujuviše

profesionalnestandardeizaštituuređivačkepolitikeumedijimakojimaje(posredno)ovajNacionalni

savetosnivač.Oovomećeikasnijebitireči.

8

DRUŠTVENO-POLITIČKIKONTEKSTUKOJEMFUNKCIONIŠUMANJINSKIMEDIJI

RepublikaSrbija jemultietnička imultikonfesionalnadržavaukojoj,poredSrba,živemnogobrojne

nacionalnemanjine.Premadostupnimpodacima,čak21manjinaimavišeoddvehiljadepripadnika.

PosebnosuetničkiheterogenapodručjaAPVojvodine,kaoijugSrbije,madase,naročitousevernoj

pokrajini,brojmanjinaodpopisadopopisasmanjuje.NekeodmanjinauSrbiji imajuvisokstepen

koncentracije,papredstavljajuvećinuupojedinimlokalnimsamoupravama.Mađarisuvećinauosam

lokalnihsamouprava,Bošnjaciutri,Albanci,Bugari iSlovaciudve11.Osimpobrojnosti,manjinese

razlikujuipostepenuistovetnostinacionalnepripadnostiimanjinskogjezika,osećanjuzajedništvai

međusobne solidarnosti, političkoj organizovanosti i političkom uticaju, starosti populacije,

obrazovanju, percepciji odnosa većine prema manjini, po imanju ili nemanju matične države, a

neformalnose,postepenuostvarenjamanjinskihprava,mogupodelitinatradicionalne,novemanjine

i manjine u nastajanju.12 Svakako se razlikuju i prema tradiciji, kvantitetu i kvalitetu javnog

informisanjanamaternjemjeziku,patako–premaovomistraživanju–vidimodaod21manjine15

imajumedijenasvomjeziku.Sasvimočekivano,mađarskanacionalnamanjinaimanajvećibrojmedija

imedijskih sadržaja na svom jeziku, što je posledica ne samo činjenice da je u pitanju najbrojnija

manjina sa dugom tradicijom bivstovanja na ovim prostorima, već i činjenice da matična država

MađarskaimaprogramekojepotpomažumađarskojmanjiniuVojvodiniuraznimoblastima,paiu

sferijavnoginformisanja.

Pravamanjina u ovoj oblasti podrazumevaju pravo na informisanje namaternjem jeziku, slobodu

izražavanjanamanjinskimjezicima,adekvatnofinansiranjemedijskihsadržajanamanjinskimjezicima,

poštovanjevrednostimultikulturalnogi interkulturalnogdruštvaipolitičkogimedijskogpluralizma.

Premavažećemzakonskomokviru,informisanjenajezicimanacionalnihmanjinauSrbijiodvijasekroz

trimodela13. Prvimodel predstavljaju javnimedijski servisi (RTS i RTV), drugi sumediji kojima su

osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina (posredno, preko ustanova, privrednih društava ili

udruženjakojeosnivajuradiostvarivanjapravanajavnoinformisanjenajezikunacionalnemanjine),

a treći su privatni mediji (među njima i mediji civilnog društva, kao i mediji koji su do trenutka

11PredmetanalizejepodručjeSrbijebezKosova.12 „Informisanjena jezicimanacionalnihmanjina -preporukezapraktičnepolitike“,Centarza razvojcivilnogdruštva,Zrenjanin2017.13ŽužanaSerenčeš:„Manjinskoinformisanjeu‘niskomletu’“,NezavisnodruštvonovinaraVojvodine,NoviSad,2018.

9

privatizacijebili javnapreduzeća14).U svakomodnavedenihmodela, evidentirani suproblemi i sa

pravom(finansiranjem,izmeđuostalog)iodgovornošću,medijskimpluralizmom,tačnimiobjektivnim

informisanjem, nezavisnom uređivačkom politikom i transparentnošću rada, za šta su odgovorna

neadekvatnazakonskaipodzakonskarešenja,aliinedostataksamoregulatornihmehanizama.

Kadagovorimoojavnimmedijskimservisimaiinformisanjunajezicimanacionalnihmanjina,većsmo

spomenulidajeproblemkojimanjinskiprogramiiredakcijedelesavećinskim–evidentanpolitički

uticajnaradjavnihmedijskihservisa,kojijeizmeđuostalogposledicaneefikasnostiradaREM-a,alii

načina finansiranja javnih medijskih servisa. Podvlačimo da postoji ogromna razlika u praksi

informisanjanajezicimanacionalnihmanjinaizmeđudvajavnaservisa,Radio-televizijeSrbije(RTS)i

Radio-televizijeVojvodine(RTV).DokRTVemitujeprogramnačakšesnaest jezika15,RTS–osimna

simboličnom nivou i daleko od potreba građana – ne produkujemanjinski program, što ugrožava

„nevojvođanske“manjinekaoštosuAlbanci,Bošnjaci,Vlasi iRomi.Osimspomenutih,generalnih i

veomaozbiljnihproblemasanezavisnošćujavnihmedijskihservisa,evidentiranjeiuticajnacionalnih

savetanauređivačkuikadrovskupolitikumanjinskihredakcijakojeuglavnomfunkcionišukaozasebni

entiteti unutar RTV-a. Dodajmo ovome i problem u komunikaciji između manjinskih i većinske

redakcije, kao i manjinskih redakcija međusobno – ona je na vrlo niskom nivou. Naravno, veliki

problem kojemanjinske redakcije na javnimmedijskim servisima imaju jeste nedostatak kadrova.

Obnavljanjekadrovske strukture jeotežano zbogvažećeUredbeo zabrani zapošljavanjau javnom

sektoru, kao i zbog velikog odliva mlađih pripadnika manjinskih zajednica u matične zemlje i,

generalno,uinostranstvo.

Pojedininacionalnisavetinacionalnihmanjina,kaoštojealbanski,istaćićedatoštoRTSneemituje

program na albanskom jeziku predstavlja – „diskriminatorni čin“16. U međuvremenu, od oktobra

prošlegodine,RTSjepočeodaemitujevestinaalbanskomjeziku„Lajmet“,štojestekoraknapred,ali

medijskistručnjaciukazujunatodajenačinnakojiseproduciraovaemisijauneskladusapotrebama

albanske nacionalne zajednice u Srbiji za zastupljenošću programa na njihovom jeziku na javnom

medijskom servisu kojeg i oni plaćaju. Oni čak upozoravaju da jezik ove emisije nije u skladu sa

standardima albanskog jezika. RTS inače na svojim programima dvaput nedeljno emituje serijal

14 Jošuvek imamomedijekoji su,protivno zakonu,uvlasništvudržave.ZbogneuspešneprivatizacijedržavagazdujejošuTanjuguiRadio-televizijiKragujevac.15RTVemitujeprogramena14manjinskihjezika,nekekaoprogramskecelineupriličnovelikomobimu,anekenasimboličnomnivouuzpomoćnezavisnihprodukcija.Osimmanjinskih,programseemitujenasrpskominaengleskomjeziku.16http://www.ndnv.org/wp-content/uploads/2018/02/Treci-izvestajFINAL.pdf

10

"Građanin",kojučineemisijekolažnogtipa,snimaneširomSrbije,tamogdeživepripadnicinacionalnih

manjina.Emisijesunasrpskomjezikuinajezicimamanjinauzodgovarajućiprevod.

Što se tiče medija nacionalnih saveta, zakonski nije valjano rešeno njihovo finansiranje u oblasti

informisanja, koje se trenutno odvija preko Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave

RepublikeSrbije(Kancelarijezaljudskaimanjinskaprava)iSekretarijatazakulturuiinformisanjeAP

Vojvodine.Obamehanizmanedovoljnodobro funkcionišu,aposebno jeproblematičanpokrajinski

sistem finansiranja, jer je definisan samo prelaznim odredbama Zakona o javnom informisanju i

medijimakaoprivremenorešenjekojejetrebalodatrajedodonošenjanovogZakonaonacionalnim

savetima nacionalnih manjina. Međutim, izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima

nacionalnihmanjina iz 2018. godine ovo pitanje nije sistematski rešeno, pa postoji izvesni pravni

vakuumkojegjepotrebnoštoprepopuniti.Pokrajinanaimezamedijekojimasu(posredno)osnivači

nacionalnisavetiizdvajanegdeoko300milionadinara17godišnje,štomoždapredstavljadobrorešenje

zafinansijskuodrživostovihmedija,aliononijeuskladusaduhomZakonaojavnominformisanjui

medijima koji predviđa da se javni interes u medijima (su)finansira na transparentan i

nediskriminatoran način, kroz javne konkurse, i uz postojanje stručne komisije. Sada Pokrajina

diskreciono,bezjasnihkriterijuma,dodeljujemedijimanacionalnihsavetaznačajneiznosenovca,bez

ikakvogučešća javnosti u tomprocesu. Postoji još jedna razlikaudodeljivanju javnih sredstava za

finansiranjemedijanacionalnihsaveta:dokPokrajinasredstvadodeljujedirektnoizdavačimamedija

(ustanovama, privrednim društvima ili fondacijama koje su osnovali nacionalni saveti nacionalnih

manjina), dotle Republika novac upućuje nacionalnim savetima, koji potom sredstva prosleđuju

medijimakojimasuposrednoosnivači.Iovajpotonjiprocesseodvijabezjasnoguvidautrošenjenovca

poreskihobveznika.18Sveusvemu,izdavačimedijakojimasunacionalnisavetinacionalnihmanjina

posredno osnivači u centralnoj Srbiji prihoduju od države mnogo manje novca no mediji u AP

Vojvodini.Takođe,nacionalnisavetinekoristeuvećojmerimogućnostdaputemkonkursadodeljuju

sredstvaimedijimakojimanisu(posredno)osnivačiidanatajnačinpodstaknumedijskipluralizamna

manjinskimjezicima.

Štosetiče(su)finansiranjamanjinskihmedijskihsadržajanalokalnomnivou,nigdenepostojeprecizni

podacikolikosesredstava,krozsistemkonkursnogsufinansiranja, izdvajautusvrhu.Zarazlikuod

RepublikeiPokrajine,lokalnesamouprave–čaknionenačijojteritorijiživiznačajanbrojmanjinskih

17PodsetimodaKancelarijazaljudskaimanjinskapravaVladeSrbijeizdvajazafunkcionisanjesvihnacionalnihsaveta(21)ukupno245milionadinara(podaciza2018.godinu).18„Manjinskimedijiinacionalnisavetinacionalnihmanjinakao(posredni)osnivačimanjinskihmedija–nemarničuvarijavnognovca“,BIRN,januar2020.

11

nacionalnih zajednica – ne koriste zakonskumogućnost da raspisuju zasebanmedijski konkurs za

sadržajenajezicimanacionalnihmanjina,pajenejasnoukojojmerioneispunjavajuobavezuizZakona

olokalnojsamoupravi,pokojojsudužnedasestarajuoostvarivanju,zaštitiiunapređenjuljudskihi

manjinskihprava,rodnojravnopravnosti,kaoiojavnominformisanjuuopštini.19

Jasno je da je neophodno čim pre uskladiti krovnimedijski zakon, Zakon o javnom informisanju i

medijima, i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnihmanjina, uz poštovanje osnovnih postulata

medijskereformezapočete2011.Potrebnoje,naime,procesfinansiranjamedijakojimasu(posredno)

osnivači nacionalnih saveta učiniti adekvatnim, transparentnim, nediskriminatornim, uz

obezbeđivanjeuslovazarazvojprofesionalizmainezavisneuređivačkepolitike.Naime,uvišenavrata

bili smo svedoci snažnih pritisaka na uređivačku politika ovih medija od strane svojih osnivača,

nacionalnih saveta (slučaj Presburger20, slučaj Mihok21, slučaj šestoro otpuštenih novinaraMađar

soa...),štopotvrđujedajeovompitanjupotrebnopristupitiveomaozbiljnoirešitigakrozzakonske

mehanizme,alitakođeikrozuvođenjesamoregulatornihmehanizamauokvirusaveta.22Nedavnoje

izrađen i predstavljen interni etički kodeks Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine i

Novinsko-izdavačkeustanoveRuskeslovo,koji su izradilipredstavniciNezavisnogdruštvanovinara

VojvodineiSavetaimedijatenacionalnezajednice,ikojiuspostavljamehanizme,procedureipravila

koji će omogućiti unapređenje kvaliteta informisanja i medijskih sloboda u medijima kojima je

(posredno)ovajnacionalnisavetosnivač.Tajmodelsemoždamožeprimenitiiudrugimnacionalnim

zajednicama, ali to ne znači da su nepotrebne i izmene zakona koje će predvideti načine zaštite

uređivačkepolitikeovihmedijaodmanjinskihpolitičkihelita.

UprvojMedijskojstrategiji,onojkojaseodnosinaperiodod2011.do2016.godine,kaoiumedijskim

zakonimaiz2014.godine,pitanjujavnoginformisanjanajezicimanacionalnihmanjina–stičeseutisak

–nijeposvećenaadekvatnapažnja.Čudnojetosobziromnačinjenicudasuupravopravanacionalnih

manjinanainformisanjenasvomjezikuzaustavileprethodnuprivatizacijumedijakojajetrebaloda

bude (premazakonima iz2002. i 2003.godine)okončana još2007.godine.Tokom javne rasprave

govorilo se uglavnom o konceptu prava manjina na informisanje na svom jeziku, sa posebnim

aspektom na finansiranje, dok su u drugom planu bile medijske slobode, medijski pluralizam i

mehanizmizarazvojizaštitumedijskogprofesionalizmainezavisneuređivačkepolitikeovihmedija,

19 Zakon o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i47/2018)20http://www.ndnv.org/2011/06/24/presburger-je-smenjen/21http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/smenjen-direktor-panon-rtv-rudolf-mihok_274026.html22NedimSejdinović:„InformisanjenamanjinskimjezicimaukontekstuizradenoveStrategijerazvojasistemajavnoginformisanjauSrbiji(do2023.godine)“,NDNV,NoviSad2017.

12

ali i transparentnost rada.Može se reći da je kroz proces sprovođenjamedijskih zakona iz 2014.

godine,kojipateodistihnedostatakakaoistrateškidokument,omogućendodatni,snažanpolitički

uticajnamedijekojimasunacionalnisavetinacionalnihmanjina(posredno)osnivači,dokjeostatak

manjinskemedijskesceneostavljendaobitavaupotpunojkonfuziji.

Već smo spomenuli da su 43 višejezičnamedija bila predmet privatizacije, a da nisu obezbeđeni

mehanizmikojićeomogućitinjihovoadekvatnoidugoročno(su)finansiranje,zbogčegajevelikibroj

privatizovanihmedijadošaouveomateškusituaciju,ajedanbrojnjihjeprestaoidapostoji23.Može

serećidajeposledicaprimeneovihzakona–dodatnougrožavanjepluralizmaujavnominformisanju

na jezicimanacionalnihmanjina.Sobziromdasupredmetprivatizacijebilibrojnimedijikoji imaju

sadržajenavišejezika,ikojistogapredstavljajuvažanelementinterkulturalnostiudruštvu,zaistačudi

činjenicada je zakonodavac, iporedzahtevastručne javnosti,upornoodbijaodameđudefinisane

javneintereseusferijavnoginformisanjauvrstiiinterkulturalnost.Dajeinterkulturalnostprepoznata

kaojavniintereskojegdržava(su)finansira,moždabitimebiorešenbardeoproblemakojiseodnose

naopstanakvišejezičnihmedija.Kadagovorimoopotrebištovećezastupljenostiinterkulturalnostiu

medijima,toseneodnosisamonamanjinskeivišejezičnenegoinavećinskemedije.

NovaMedijskastrategija,usvojenaujanuaru2020,prilikajedaseovipropustiisprave.Unjojpostoje

rešenjakojabi–krozizraduakcionogplanaiizmenuzakona–unapredilasistemjavnoginformisanja

najezicimanacionalnihmanjina.Interesantnojedajeupravousferijavnoginformisanjanajezicima

nacionalnihmanjinadošlodo „nesporazuma“ između, sa jedne strane, predstavnikaVlade Srbije i

nacionalnih saveta, a sa druge, novinarskih imedijskih udruženja koji su učestvovali u izradi ovog

dokumenta. Ponovila se slična situacija iz perioda usvajanja prethodnog strateškog dokumenta i

postojećihmedijskihzakona(2014.),kadasurešenjakojasetičumanjinskemedijskesceneiznalažena

nalinijivećinska-manjinskapolitičkaelita,bezuplivastručnejavnosti.Ispostavilosedasumehanizmi

predviđeni za razvoj javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina, posebno oni koji su

obezbeđivalimedijskipluralizam i zaštituuređivačkepolitikemedija kojima su (posredno)osnivači

nacionalni saveti,u jednomtrenutkubilineprihvatljivi zaVladuSrbije, tesuoniuklonjeni iz teksta

dokumenta bez znanja predstavnika Radne grupe za izradu medijske strategije. Nakon protesta

novinarskihimedijskihudruženja24,aliimeđunarodnihorganizacija,Radnagrupajeponovookupljena

i timehanizmi (odnosesenasmanjenjeuticajanacionalnihsavetanamedijekojimasu,posredno,

osnivači)ponovosupronašlisvojemestoudokumentu.Trebarećidasuprotivpreciznogzakonskog

23Ibid.24http://www.nuns.rs/info/statements/43113/medijska-koalicija-neprihvatljive-izmene-nacrta-medijske-strategije-.html

13

regulisanjaodnosanacionalnihsavetanacionalnihmanjinaimedijakojimasu(posredno)osnivači–i

političkipredstavnicinacionalnihmanjina,aliipojedinematičnezemljenacionalnihmanjina.Sadruge

strane,pritiscinauređivačkupolitikuovihmedijaveomasučesti.Jedanodposlednjihunizutakvih

primerajepritisaknaredakcijuHlasludu25,listkojemje(posredno)osnivačNacionalnisavetslovačke

nacionalnemanjine.

U toku izrade ovog dokumenta desio se još jedan događaj26 koji kazuje da je odnose između

nacionalnihsavetanacionalnihmanjinaiizdavačanjihovihmedijapotrebnojasnozakonskidefinisati,

uzuvođenjemehanizamazazaštituautonomijeiuređivačkepolitikeovihmedija.Naime,polovinom

februarašestoddevetčlanovaUpravnogodboraNovinsko-izdavačkeustanove„Libertatea“,kojaje

izdavač istoimenog nedeljnika, smenjeno je na telefonskoj sednici osnivača – Nacionalnog saveta

rumunskenacionalnemanjine–itobezobrazloženja,ananjihovomestoimenovanoješestnovih

lica. Urednici „Libertatee“ smatraju da je ovaj čin zapravo uvod u smenu urednika i promenu

uređivačke politike lista, a da je to prolongirano zbog vanrednog stanja i događaja u vezi sa

pandemijomkorona-virusa.

25https://www.danas.rs/drustvo/uns-podrska-redakciji-hlas-ljudu/26https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/politicki-pritisci-na-nedeljnik-libertatea-smene-na-hitno-sazvanoj-telefonskoj-sednici/

14

ZAKONSKIOKVIR

Strukturalno,pravamanjinskihnacionalnihzajednica,međukojimaipravonainformisanjenajezicima

nacionalnih manjina – nalaze se na istaknutom mestu u čitavom nizu domaćih legislativnih

dokumenata,odUstavaSrbije,prekozakona,dopodzakonskihakata.Osimtoga,Srbijajepotpisnik

niza međunarodnih akata, ratifikovanih u državnom parlamentu, u kojima se manjinska prava

temeljitotretirajuukontekstukorpusaukupnihljudskihprava.UprocesupristupanjaEvropskojuniji,

ostvarivanjemanjinskihpravatakođesuposebnoapostrofirana:onasu formulisanauPoglavlju23

(Pravosuđeiosnovnaprava),auokvirunjegajeizrađeniposebanAkcioniplanzaostvarivanjeprava

nacionalnihmanjina,ukojimasenalazizasebanodeljakposvećenslobodiizražavanjaipoložajumedija

najezicimanacionalnihmanjina.VladaSrbijejeovajstrateškidokumentusvojila3.aprila2016.godine

ion,praktično,delompredstavljasastavnideoAkcionogplanazaPoglavlje23(pravosuđeiosnovna

prava),pasutakoiperiodičniizveštajiosprovođenjuAkcionogplanazaostvarivanjepravanacionalnih

manjina, u delu u kojem se preklapaju, uključeni u izveštavanje o sprovođenju Akcionog plana za

Poglavlje23.27

Odnospremainformisanjunajezicimanacionalnihmanjinauovomdokumentukarakterističanjeza

ukupanodnoskojidržavaSrbija,aliimatičnedržavenacionalnihmanjina,imajupremainformisanju

na jezicima manjina: pažnja se usmerava na prava i finansijsku održivost medija na jezicima

nacionalnihmanjina,amnogomanjepažnjeseposvećujeslobodiizražavanjanajezicimanacionalnih

manjina,kvalitetumedijaimedijskihsadržaja,medijskompluralizmunajezicimanacionalnihmanjina,

kao i obavezama nacionalnih saveta nacionalnih manjina u ostvarivanju prava na istinito,

blagovremeno,verodostojnoipotpunoinformisanjegrađana.

KrovnizakonkojiudržaviSrbijidefinišeoblast javnog informisanja,Zakono javnom informisanju i

medijima28(ZJIM)iz2014.godine–nacionalnimsavetimanacionalnihmanjinaomogućavadaosnivaju

ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne

manjine,odnosnofondacijeradiostvarivanjaopštekorisnogciljaunapređenjajavnoginformisanjana

jezikunacionalnemanjine,auskladusazakonom.Natajnačin,medijinajezicimamanjinaizuzetisu

27NezavisnodruštvonovinaraVojvodine(NDNV),„Informisanjenajezicimanacionalnihmanjina–nasporednomkoleseku“,NoviSad,oktobar2017.28Zakonojavnominformisanjuimedijima(SlužbeniglasnikRS,br.83/2014,58/2015i12/2016Član16.stav1.tačka3.)

15

odpraviladadržava,nabilokomnivou,nemožebiti–niposrednonineposredno–osnivačmedija.

Osimtoga,namedijekojimasuposrednoosnivačinacionalnisavetineodnosiseodredbazabrane

finansiranjaizjavnihprihoda29.Učlanu143ZJIMnavodisedasefinansiranjemedijačijisuosnivači

nacionalnisavetiuređujeposebnimzakonomkojimseregulišepoložajnacionalnihsavetanacionalnih

manjina. Iakoovopolje,očemućekasnijebiti reči,nijevaljanodefinisano, trebarećidasemediji

kojimasuosnivači(posredno)nacionalnisavetuvelikomobimufinansirajuizjavnihfondova.Uskoro

svimslučajevimavišeod2/3ukupnihprihodadolazioddržave.Doksemedijinacionalnihsavetana

teritorijiVojvodinepretežnofinansirajuizbudžetaautonomnepokrajine30,dotlesemedijinacionalnih

savetana teritoriji centralneSrbije finansiraju izbudžeta republike, tačnije izbudžetskih sredstava

Ministarstvadržavneupravei lokalnesamouprava,tačnijeKancelarijeza ljudska imanjinskaprava.

Kakosmovećistakli,Pokrajinanovacuplaćujedirektnoizdavačimamedija,dokKancelarijasredstva

prebacujenacionalnimsavetima,aoniondafinansirajumedijekojimasuposrednoosnivači.

PremaZJIM,direktoraustanoveiliprivrednogdruštvaodnosnoupraviteljafondacije,kaoiodgovornog

urednika medija kojima je (posredno) osnivač nacionalni savet nacionalnih manjina – imenuje i

razrešavaorganupravljanja,naperiododčetirigodine,anaosnovusprovedenogjavnogkonkursa.

Dve trećine članova organa upravljanja ustanove, privrednog društva, odnosno fondacije koji su

osnivačimedija,poovomzakonu,činenezavisničlanovi.Zakondefinišedapodnezavisnimčlanovima

podrazumevalicakojanajmanjetrigodinepreimenovanjazačlanaupravnogodboraizdavačanisu

bilifunkcioneriusmislupropisakojimaseregulišesprečavanjesukobainteresaprilikomvršenjajavne

funkcije.

U članu 13 ZJIM se navodi da – zarad omogućavanja ostvarivanja prava nacionalnih manjina na

informisanje na sopstvenom jeziku i negovanje sopstvene kulture i identiteta – Republika Srbija,

autonomna pokrajina, odnosno jedinice lokalne samouprave obezbeđuju deo sredstava, putem

sufinansiranja ili na drugi način, za radmedija koji izveštavaju namanjinskim jezicima.Manjinsko

informisanje senašlo iu zakonskojdefiniciji javnog interesau sferi javnog informisanja, i toudve

tačke. (Inače, prema ZJIM se putem konkursnog sufinansiranja finansira upravo ostvarenje javnog

interesaumedijima.)Podjavniminteresomsepodrazumevaistinito,nepristrasno,pravovremenoi

potpunoinformisanjenamaternjemjezikugrađanaRepublikeSrbijepripadnikanacionalnihmanjina,

29Zabranafinansiranjaizjavnihprihodaseneodnosinakonkursnosufinansiranjejavnoginteresausferijavnoginformisanja.Međutim,mediji kojimasuosnivačiposrednonacionalni savetinemajupravoda se finansirajuputemkonkursazamedijskesadržaje,poštosuobezbeđenidrugimehanizmifinansiranja.30 Praksa Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama je da novacdodeljujudirektnoizdavačimamedija,zarazlikuodprakseKancelarijezaljudskaimanjinskaprava,kojasredstvadodeljujunacionalnimsavetima,aondaoniprosleđujunovacizdavačimamedijakojimasuoniosnivači.

16

kao i očuvanje kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina koje žive na teritoriji

RepublikeSrbije.

Na osnovu Zakona o nacionalnim savetimanacionalnihmanjina31 nacionalni saveti su organizacije

kojimasepoveravajuodređenajavnaovlašćenjadaučestvujeuodlučivanjuilidasamostalnoodlučuje

o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i

pisma.Podobaveštavanjemsezapravopodrazumevajavnoinformisanjenamanjinskimjezicima.Po

ovom zakonu, a u skladu sa ZJIM, nacionalnim savetima je omogućeno da osnivaju ustanove i

privrednadruštvaradiostvarivanjapravanajavnoinformisanjenajezikumanjine,odnosnofondacije

radiostvarivanjaopštekorisnogciljaunapređenjajavnoginformisanjanajezikunacionalnemanjine,u

skladusazakonom.

Članom116.stav1.ovogzakonapredviđenojedasefinansiranjeradaustanovaidrugihorganizacija

čija suosnivačkaprava, delimično ili u celini, prenetananacionalne savete vrši iz istih izvora i na

osnovuistihnormativaizkojihsuteustanoveiliorganizacijefinansiranepreprenošenjaosnivačkih

prava na nacionalne savete. Zakon se suštinski poziva na ugovor o prenosu osnivačkih prava na

nacionalne savete kojim seuređuju finansijskeobavezeprethodnogosnivača.Ovaodredba sepre

svega odnosi na ugovor o prenosu osnivačkih pravamedija na jezicimamanjina sklopljen između

Skupštine Vojvodine (prethodni osnivač) i nacionalnih saveta nacionalnih manjina 2004. godine.

Naime, prilikomprenosa osnivačkih prava na nacionalne savetemanjina32, Skupština Vojvodine je

garantovalabudućefinansiranjemanjinskihmedijananajmanjeistomnivoukaoutomtrenutku.U

ovom članu se navodi da nacionalni savetimogu obezbediti dopunska sredstva za rad i delatnost

ustanovaidrugihorganizacijačijaosnivačkapravasuprenetananacionalnisavet.

Premaovomzakonu,nacionalnisavetiimajupravo,alineiobavezudafinansirajuimedijekojimanisu

(posredno)osnivači,kaoinjihovemedijskesadržaje.Članom113.stav2.tačka1.predviđenojeda

nacionalnisavetifinansirajuilisufinansirajuprogrameiprojekteuoblastiobaveštavanjaizsredstava

redovnedelatnosti.

Postojećaregulativasuštinskiostavljaogromanprazanprostorudefinisanjuprava,položajaiobaveza

medijakojimasu (posredno)osnivačinacionalnisaveti,kao i samihnacionalnihsaveta.Nepostoje

31Zakononacionalnimsavetimanacionalnihmanjina(SlužbeniglasnikRS,br.72/2009,20/20114-odlukaUS55/2014i47/2018)32Videtivišena:http://www.mc.rs/osnivacka-prava-nad-listovima-manjina-preneta-nacionalnim-savetima.50.html?eventId=14668

17

razrađenimehanizmistabilnog,kontinuiranog,transparentnogipredvidljivogfinansiranjamanjinskih

medija,atakođesenepredviđajunimehanizmizaštitenezavisnostiuređivačkepolitikemedijakojima

su nacionalni saveti (posredno) osnivači, a kamoli da postoje mehanizmi koji garantuju medijski

pluralizamuoblastimanjinskoginformisanja.UprkosodredbiZJIMiz2014.godine,kojanavodidaće

se finansiranje medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina urediti „posebnim

zakonomkojimseregulišepoložajnacionalnihsavetanacionalnihmanjina“, jasno jeda jeprilikom

izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnihmanjina propušteno da se to uradi.

Definisanesu,naime,jedinoodredbevezanezafinansiranjeukupnedelatnostinacionalnihsaveta,a

unedostatkujasnijihpravnihnormiiizričitijihdefinicijajasnojedaovajzakonnijevaljanoodgovorio

ninaprelaznuodredbuZJIMninaočekivanjamedijskiheksperatadaseovaoblastkonačnouredi.

Stvari jošgorestojepopitanjuodgovornostisubjekatamanjinskemedijskescene.Zakonskiteksto

manjinskimnacionalnimsavetimaodredbamaonjihovimosnivačkimpravimauoblastiobaveštavanja

nitijednomrečjunepominjeiprincipenjihoveodgovornostinaovompolju.Uprkostomeštoiskustvo

isvedočenjadokazujudajeposebnovelikproblemsamedijimaukojimanacionalnisaveti(makari

posredno)imajuuloguosnivačavezanzapitanjeuređivačkeautonomijetihmedijaiuticajamanjinskih

nacionalnih saveta,odnosnopolitičkih stranakakoje imajudominantnuuloguuokvirunacionalnih

saveta,nauređivačkupolitikutihmedija.33

Zakon o javnimmedijskim servisima34 već u trećem članu spominje nacionalnemanjine, odnosno

navodi da je osnovna delatnost javnogmedijskog servisa ostvarivanje javnog interesa definisanog

ovimzakonom,aono,poredostalog,podrazumevai"očuvanjenacionalnogidentitetasrpskognaroda

inacionalnihmanjina".Potomseučlanu10specifikujejavniintereskojiostvarujejavnimedijskiservis

i navodi se, između ostaloga, da on predstavlja i zadovoljenje potreba u informisanju svih delova

društva„bezdiskriminacije“,uključujućiimanjine,kaoizadovoljenjepotrebakojimasečuva„kulturni

identitet“većinskogimanjinskihnarodanatluSrbije.Zakonobavezujejavnemedijskeservisedavode

računa da nacionalne manjine prate „određene programske celine i na svommaternjem jeziku i

pismu“.U tom smislu,može se slobodno reći da Radio-televizija Srbije ne poštuje svoje zakonske

obaveze,iakosuostvareninekisimboličkinapreciutomsmislu35.Učlanu23Zakonanalazisestavu

kojemsegeneralnidirektorobavezujedapribavljamišljenjenacionalnogsavetanacionalnemanjine

o kandidatima za odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine pre podnošenja

33ŽužanaSerenčeš:„Manjinskoinformisanjeu’niskomletu’“,NezavisnodruštvonovinaraVojvodine,NoviSad,2018.34Zakonojavnimmedijskimservisima("Sl.glasnikRS",br.83/2014,103/2015i108/2016)35Mislisenauvođenjeinformativneemisijenaalbanskomjeziku„Lajmet“naRTS-uodoktobraprošlegodine.

18

predlogazanjegovoimenovanjeUpravnomodboru.Programiiredakcijenamanjinskimjezicimane

spominjuseudrugimdelovimaovogzakona.

19

MANJINSKIMEDIJIUNOVOJMEDIJSKOJSTRATEGIJI

Nova Medijska strategija36, usvojena u januaru 2020. godine, predviđa niz mera kojim se može

unapreditimedijska scenanamanjinskim jezicima,osigurati adekvatno,predvidljivo i kontinuirano

(su)finansiranjemanjinskihmedija,odnosnomedijskihsadržajanamanjinskimjezicima,kaoiuticati

na njihovu profesionalizaciju. Ostaje naravno pitanje da li će postojati politička volja da navodi iz

Strategije,kojajesuštinskineobavezujućidokument,postanuzakonskanorma,kaoštosepostavlja

pitanje–ukontekstuproblemasavladavinomprava–ukojojmerićezakonskenorme,ukolikobudu

uskladusaStrategijom,bitiimplementiraneustvarnosti.

Kakobilo,ovajdokumentkonstatujedajepoložajnacionalnihsavetanacionalnihmanjinadefinisan

takodapredstavlja „rizik zaostvarivanjeuređivačkenezavisnostimedija“ čije su izdavačeosnovali

saveti nacionalnihmanjina. U njemu se spominju i problemi finansijske održivosti svihmedija na

jezicima nacionalnih manjina, te „neadekvatno ostvarivanje obaveze informisanja na manjinskim

jezicimaodstranejavnogmedijskogservisananacionalnomnivou“.Udokumentusenavodidabirast

prihodaodplaćanjanaknadezadistribucijujavnimmedijskimservisimatrebaodaomogućitehničko

usavršavanje,alii„razvojprodukcijenamanjinskimjezicima“.

Dalje se u dokumentu navodi da bi upravni odbori izdavača medija kojima je nacionalni savet

nacionalnemanjineosnivač,kaoiodgovorniurednicitihmedija,trebalodabuduizabraninatakav

načindaseobezbedi„uređivačkanezavisnostmedija“.Informisanjenajezicimanacionalnihmanjina

spominjeseiuodeljkupodnazivom„Kvalitetni,pluralniiraznovrsnimedijskisadržajizadovoljavaju

potrebezainformisanjemrazličitihdruštvenihgrupa“inavodesemerekojebidoprinelepovećanoj

objektivnostiiraznovrsnostiizvoraimedijskihsadržajaumanjinskimmedijima.

Osimuspostavljanja spomenutih garancija uređivačke nezavisnostimedija krozmehanizme zaštite

uređivačkepolitikeoduticajaosnivačai„sankcijazapostupanjesuprotnotimgarancijama“,uovom

odeljkusespominjeiuspostavljanjemehanizmapokojimasuupravniodboriumedijimakojimasu

osnivačiizdavačanacionalnisaveti–dužnidarazmotre,uzpunouvažavanje,„mišljenjeredakcijekod

izborairazrešenjaglavnihiodgovornihurednika“.

Za izborčlanovaupravnogodborapredviđajusesličnikriterijumionimakojisupredviđeniza izbor

članovaSavetaREM-a:članovitrebadabuduprofesionalciuoblastimedija,daimaju„rezultateuradu

iliznačajneakademskeradoveizoblastimedija“.Onitrebadabudumedijskiradnici,ekonomistikoji

imajuiskustvauradusailiumediju,inženjerikojisebavetelekomunikacijamakojiimajuiskustvau

36StrategijarazvojasistemajavnoginformisanjauSrbiji,januar2020.

20

tehnologijipružanjamedijskeuslugeilimedijskipravnici.Istiuslovi,premadokumentu,predviđenisu

izadirektora,uzdodatniuslovdaonmorada„imaiskustvaurukovođenjuumedijimaidokazane

uspeheuradu“.

UStrategijisenavodiimerakojapredviđai„stabilno,transparentnoinediskriminatornofinansiranje“

medija kojima su (posredno) osnivači nacionalni saveti, „podjednako za sve izdavače na teritoriji

Republike Srbije“. Potom se govori i o podsticaju medija kojima nacionalni saveti nisu osnivači i

suosnivačiusvrhupodsticanjamedijskogpluralizma,kaoiuspostavljanju„jasnihkriterijumazadodelu

sredstavaprilikomkonkursnogsufinansiranja“kojisetičuproizvodnjeidistribucijemedijskihsadržaja

najezicimanacionalnihmanjina.

Mere uključuju i održavanje i unapređenje kvaliteta medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih

manjina na javnim medijskim servisima i uvođenje stimulativnih mera za osnivanje, razvoj i

funkcionisanjemedijacivilnogdruštvanajezicimanacionalnihmanjina,kaoiuvođenjestimulativnih

merazapodrškuvišejezičnimmedijima,kaoi„povećanjebrojastručnihkadrovazaradumedijimana

jezicimanacionalnihmanjina“.Ukazujeseinamedijskeproblememalihnacionalnihmanjinakojine

mogudaostvaresvojepravonainformisanje.

Što se tiče javnihmedijskih servisa,ovajdokumentkonstatujedaonidelimično ispunjavajuciljeve

postavljene strategijom, a da su oblasti u kojem ciljevi nisu ispunjeni: potreba za informisanjem

društvenoosetljivihgrupa,potrebazainformisanjemnajezicimanacionalnihmanjina(mislisenaRTS),

aliinepristrasnoinezavisnoinformisanje(naročitoupogleduinformativnogprograma).Konstatuje

setakođedanezavisnostSavetaREM-aodključnogznačajazanezavisnostjavnihmedijskihservisa,

uključujući iprogramena jezicimamanjina. Jedanod razlogazbogkojihRTSnepoštujeobavezeo

produkcijimanjinskihprogramajeste,kakokažuizovemedijskekuće,nedostataksredstava.Strategija

smatradabiRTSmogaodapovećaprihodeod„pravanadistribuciju“idabideotihsredstavatrebalo

dabudeiskorišćeno,izmeđuostalog,iza„razvojprodukcijenamanjinskimjezicima“.

Nakraju,dokumentpreporučujesedasekaoposebansegmentjavnoginteresaprepoznaproizvodnja

medijskihsadržajakojimasepromovišeinterkulturalnost.

21

MEDIJIKOJIIMAJUMEDIJSKESADRŽAJENAMANJINSKIMJEZICIMA3738

ALBANSKIJEZIK39

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 TVBujanovac Televizija Informativno-zabavni Srpski2 TVPreševo40 Televizija Informativno-zabavni Srpski3 TVAldiPreševo Televizija Informativno-zabavni 4 TVSpek3Bujanovac Televizija Informativno-zabavni 5 RadioBujanovac Radio Informativno-zabavni Srpski6 RadioMedveđa Radio Informativno-zabavni Srpski7 RadioPreševo Radio Informativno-zabavni Srpski8 TVInfoplus

VranjeKablovskaTV Informativno-zabavni Srpski

9 www.rtvpresheva.com Web-portal Informativno--zabavni

10 www.presheva.com WebTVportal Informativni Srpski11 luginalajm.com Web-portal Informativni 12 spektri.tv Web-portal Informativni 13 preshevaobserver.com Web-portal Informativni 14 www.hanapress.net Web-portal Informativni 15 ministrialajmeve.com Web-portal Informativni 16 PerspektivaBujanovac Mesečnik Informativni 17 Titulli.com Web-portal Informativni 18 Preshevajone.com Web-portal Informativni 19 Bujanoci.net Web-portal Informativni 20. Folonline.com We-portal Informativni

21. Luginapress.com Web-portal Informativni

22. Preshevapress.com Web-portal Informativni

23. Presheva.al Web-portal Informativni

24. Rtvaldi.com Web-portal Informativni 25. Bujanovacke.co.rs Web-portal Informativni Srpski

37Utabelamasenalazemedijikojimasuosnivači(posredno)nacionalnisavetinacionalnihmanjina(označeniboldom),kaoiprivatniimedijicivilnogdruštvakojiizveštavaju(i)namanjinskomjeziku.Utabelise,zbogsvojespecifičnosti ne navode manjinski programi javnih medijskih servisa, koji su specifikovani i na kraju ovogpoglavlja. Takođe, tabela jepravljena takodautvrdi faktičko stanjena terenu, anedapreslikavapostojećeregistre,kojinisuažurni.38 Vizuelni prikaz podataka dobijenih ovim istraživanjem možete videti na adresi:https://tixwitchy.shinyapps.io/minority_media/39Primećeno jeda jetokomdrugepolovine2019.godineosnovanonekolikomedijanaalbanskomjezikunapodručjuBujanovcaiPreševakojiimajupolitičko-informativnisadržaj.40Radio-televizijaPreševosenalazepraktičnopredgašenjem i jošuveksuuvlasništvu lokalnesamouprave,odnosno javnog preduzeća. Ova medijska kuća bila je opterećena sudskim sporovima koji se vode međuzaposlenima,avezanozapravonavlasništvo.Sudskisporjerešenujulumesecu2020.godine.Dugogodišnjinovinar RTV Preševa Ardita Saqipi postala je vlasnica ovogmedija. Trenutno ovaj lokalni medij ne emitujeprogramzbogproblemasasignalominedostatkafondova.

22

BOSANSKIJEZIK

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 TVNoviPazar Televizija Informativno-zabavni Srpski2 TVForum

PrijepoljeTelevizija Informativni Srpski

3 TVConnect Televizija Informativno-zabavni Srpski4 SandžakTV,Novi

Pazar Televizija Informativno-zabavni

5 SandžačkaTVmrežaTutin

Televizija Informativno-zabavni

6 RadioAmaroSjenica Radio Informativno-zabavni 7 RadioNoviPazar Radio Informativno-zabavni Srpski8 RadioStoplus Radio Informativni Srpski9 SANA,NoviPazar Novinska

agencijaInformativni

10 sandzacke.rs Web-portal Informativni 11 sandzakpress.net Web-portal Informativni 12 sandzaknews.rs Web-portal Informativni 13 www.snews.rs Web-portal Informativni 14 a1tv.net Web-portal Informativni 15 Varoškenovine,

NovaVarošVišenedeljnik Informativni Srpski

16 Polimlje,Prijepolje

Višenedeljnik Informaticni Srpski

17 GlasIslama Dvonedeljnik Informativno-verski 18 RefRefradio Radio Informativno-zabavni

BUGARSKIJEZIK

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 TVCaribrod,

Dimitrovgrad Televizija Informativno-zabavni Srpski

2 TVInfoplusVranje

KablovskaTV Informativno-zabavni Srpski

3 NiškatelevizijaNTV

Televizija Informativno-zabavni Srpski

4 RadioCaribrod,Dimitrovgrad

Radio Informativno-zabavni Srpski

5 GoldRadio,Surdulica

Radio Informativno-zabavni Srpski

6 RadioBosilegrad41 Radio Informativno-zabavni 7 Far.rs Web-portal Informativni Srpski8 tvinfobosilegrad.co.rs Web-portal Informativni Srpski9 rtcaribrod.rs Web-portal42 Informativni Srpski10 www.glaspress.rs Web-portal Informativni Srpski11 Vizija,Dimitrovgrad Mesečnik Informativni 12 NovoBratstvo Dvonedeljnik Informativni

BUNJEVAČKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 TVSubotica KablovskaTV Informativni Srpski,mađarski,

hrvatski2 Bunjevačkenovine Višenedeljnik Informativni 3 Bunjevačkiradio Web-radio Informativno-zabavni

41Boldomsunaznačenimedijikojimasu(posredno)osnivačinacionalnisavetinacionalnihmanjina.42MultimedijalniportalRTVCaribrod.

23

4 Bocko Mesečnik Omladinski

VLAŠKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 TVBor Televizija Informativno-zabavni Srpski,rumunski2 TVMlava Televizija Informativno-zabavni Srpski3 TV1Majdanpek Televizija Informativno-zabavni Srpski4 TVFZaječar Televizija Informativno-zabavni Srpski5 MIGradio,

SvilajnacRadio Informativno-zabavni Srpski

6 RadioBor Radio Informativno-zabavni Srpski7 RadioMlava Radio Informativno-zabavni Srpski8 RadioFZaječar Radio Informativno-zabavni Srpski

NEMAČKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 NaxiradioApatin Radio Informativni Srpski,mađarski,romski,

hrvatski2 KulaQ KablovskaTV Informativni Srpski,mađarski,

rusinski,slovački,ukrajinski

MAĐARSKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 TVPanon Televizija Informativni 2 TVYUECO,

SuboticaTelevizija Informativno-zabavni Srpski,hrvatski

3 TVSantos Televizija Informativno-zabavni Srpski4 TVOK,Kovačica Televizija Informativni Srpski,slovački5 NovosadskaTV Televizija Informativni Srpski,slovački6 TVPančevo Televizija Informativno-zabavni Srpski,romski,

rumunski,slovački,makedonski

7 TVRubin,Kikinda

Televizija Informativno-zabavni Srpski

8 TVLav,Vršac Televizija Informativno-zabavni Srpski,rumunski9 TVSubotica KablovskaTV Informativni Srpski,bunjevački,

hrvatski10 TVMozaik KablovskaTV Informativni 11 TVBečej KablovskaTV Informativni Srpski12 TVTiszapart KablovskaTV Informativno-zabavni 13 RadioPanon Radio Informativno-zabavni 14 Subotičkimađarski

radio Radio Informativno-zabavni

15 RadioAda Radio Informativno-zabavni Srpski16 RadioTrend,

BačkaTopolaRadio Informativno-zabavni Srpski,slovački

17 RadioBus,Kovin Radio Informativni Srpski,rumunski18 RadioYUECO,

SuboticaRadio Informativno-zabavni Srpski,hrvatski

19 RadioSubotica Radio Informativni Srpski,hrvatski20 RadioInđija Radio Informativni Srpski,romski,

rumunski,ukrajinski,hrvatski

24

21 RadioKovačica Radio Informativni Srpski,rumunski,slovački

22 RadioOdžaci Radio Informativni Srpski,romski,slovački23 RadioSrbobran Radio Informativni Srpski,romski24 Radioregije,

BačkaTopolaRadio Informativno-zabavni Srpski,rusinski,slovački

25 RadioMarija Radio Religijski Hrvatski,slovački,nemački,rusinski,ukrajinski

26 RadioFox,Bečej Radio Informativno-zabavni Srpski27 RadioBreg,Titel Radio Informativni Srpski,romski28 NaxiradioApatin Radio Informativni Srpski,romski,

mađarski,nemački29 RadioImpuls,

BačkaPalankaRadio Informativni Srpski,slovački,

rumunski30 Qradio,Kula Radio Informativni Srpski,rusinski,slovački,

ukrajinski31 RadioPančevo Radio Informativni Srpski,rumunski,

slovački32 NaxiActive

RadioBečejRadio Informativno-zabavni Srpski

33 RadioBelaCrkva Radio Informativni srpski,romski,rumunski,češki

34 RadioNaxiMax,NoviKneževac

Radio Informativno-zabavni Srpski

35 VajdaságMa Web-portal Informativni 36 SzabadMagyarSzó Web-portal Informativni Srpski37 kanizsaiujsag.rs Web-portal Informativno-zabavni Srpski38 Autonomija Web-portal Informativni Srpski39 q-media.rs,Kula Web-portal Informativni Srpski,rusinski40 MagyarSzo43 Dnevnilist Informativni 41 KépesIfjúság Dvonedeljnik Omladinski 42 JóPajtás Dvonedeljnik Dečiji 43 HÉTNAP Nedeljnik Informativno-

porodični

44 CsaládiKör Nedeljnik Informativno-porodični

45 TemeriniÚjság Dvonedeljnik Informativno-porodični

46 Bečejskimozaik Dvonedeljnik Informativni Srpski47 Bečejskidani Dvonedeljnik Informativni Srpski48 Vršačkakula Dvonedeljnik Informativno-

reklamniSrpski

49 Szenttamas.rs Web-portal Informativni 50 Szo-beszed.org Web-portal Informativni

MAKEDONSKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 NTV,Niš Televizija Informativno-zabavni Srpski,bugarski2 TVFokus,Vranje Televizija Informativno-zabavni Srpski,romski3 TVPančevo Televizija Informativno-zabavni Srpski,mađarski,

romski,rumunski,slovački

4 www.makinfo.rs Web-portal Informativni

43Onlajnizdanjeimaodeljkenasrpskomiengleskomjeziku.

25

5 Македонскавиделина

Mesečnik Informatini

6 Ѕуница Višemesečnik Zamlade

ROMSKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 TVBor Televizija Informativno-zabavni Srpski,vlaški,rumunski2 TVŠabac Televizija Informativno-zabavni Srpski3 TVPančevo Televizija Informativno-zabavni Srpski4 TVKruševac Televizija Informativni Srpski5 TVPožega Televizija Informativno-zabavni Srpski6 TVTrstenik Televizija Informativni Srpski7 TVMag,

ObrenovacTelevizija Informativno-zabavni Srpski

8 TVBanat,Vršac Televizija Informativni Srpski,rumunski9 TVLeskovac Televizija Informativni Srpski10 RadioBus,Kovin Radio Informativno-zabavni Srpski,mađarski11 RadioSrbobran Radio Informativni Srpski,mađarski12 RadioBelaCrkva Radio Informativno-zabavni srpski,mađarski,

rumunski,češki13 RadioNišava Radio Informativno-zabavni Srpski14 RadioHelp,

MladenovacRadio Informativni Srpski

15 RadioRomObrenovac

Radio Informativno-zabavni Srpski

16 RadioInđija Radio Informativni Srpski,mađarski,rumunski,ukrajinski,hrvatski

17 RadioKruševac Radio Informativno-zabavni Srpski18 RadioBarajevo Radio Informativni Srpski19 Goldradio,

SurdulicaRadio Informativno-zabavni Srpski,bugarski

20 Temponaxiradio,Zaječar

Radio Informativno-zabavni Srpski

21 RadioBujanovac Radio Informativni Albanski,srpski22 RadioBreg,Titel Radio Informativno-zabavni Srpski,mađarski23 NaxiradioApatin Radio Informativni Srpski,mađarski,

nemački,hrvatski24 RadioHan,

VladičinHanRadio Informativni Srpski

25 Čirikljori Mesečnik Zadecu Srpski26 RadioOdžaci Radio Informativni Srpski,mađarski,slovački

RUMUNSKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 TVBanat,Vršac Srpski,romski2 TVOK,Kovačica Srpski,mađarski3 TVBor Srpski,vlaški4 TVPančevo Srpski,mađarski,romski,

slovački,makedonski5 TVLav,Vršac Srpski,mađarski6 RadioBus,Kovin Srpski,mađarski7 RadioInđija Srpski,mađarski,romski,

ukrajinski,hrvatski8 RadioKovačica Srpski,slovački,

mađarski

26

9 RadioBelaCrkva Srpski,mađarski,romski,češki

10 RadioFar,Alibunar

Radio Informativni Srpski,slovački

11 RadioPančevo Radio Srpski,mađarski,slovački

12 Libertatea Nedeljnik Informativni 13 Mucuriacopiilor Mesečnik Dečiji 14 Tineretea Mesečnik Omladinski 15 Lumina Višemesečnik Kulturni

RUSINSKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 RadioŠid Radio Informativno-zabavni Srpski,slovački2 RadioMarija Radio Religijski Hrvatski,mađarski,

slovački,nemački,ukrajinski

3 RadioRegije,BačkaTopola

Radio Informativni Srpski

4 RadioBačka,Bač Radio Informativno-zabavni Srpski,slovački,hrvatski5 Qradio,Kula Radio Informativni Srpski,mađarski,

slovački,ukrajinski6 Ruskeslovo Nedeljnik Informativno-

porodični

7 Rutenpress Novinskaagencija

Informativni

8 Mak Mesečnik Omladinski 9 Zahratka Mesečnik Dečiji

SLOVAČKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 NovosadskaTV Televizija Informativni Srpski,mađarski2 TVOK,Kovačica Televizija Informativno-zabavni Srpski,mađarski3 TVPančevo Televizija Informativni Srpski,mađarski,

rumunski,slovački,makedonski

4 RadioTrend,BačkaTopola

Radio Informativno-zabavni Srpski,mađarski

5 RadioKovačica Radio Informativno-zabavni Srpski,mađarski,rumunski

6 RadioOdžaci Radio Informativni Srpski,mađarski,romski7 RadioŠid Radio Informativni Srpski,rusinski8 RadioBačka,Bač Radio Informativni Srpski,rusinski9 RadioStara

PazovaRadio Informativno-zabavni Srpski

10 RadioMarija Radio Religijski Hrvatski,mađarski,nemački,rusinski,ukrajinski

11 RadioRegije,BačkaTopola

Radio Informativni Srpski,mađarski,rusinski

12 Qradio,Kula Radio Informativno-zabavni Srpski,mađarski,rusinski,ukrajinski

13 RadioPančevo Radio Informativni Srpski,rumunski,mađarski

14 RadioPetrovec Radio Informativni 15 Hlasludu Nedeljnik Informativni 16 Vzlet Mesečnik Omladinski

27

17 Zornjička Mesečnik Zadecu 18 Rovina Mesečnik Porodični 19 Novýživot Mesečnik Kulturni 20 Národnýkalendár Godišnjak Informativno-zabavni 21 www.storyteller.rs Web-portal Informativno-zabavni Srpski

UKRAJINSKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 RadioMarija Radio Religijski Hrvatski,mađarski,

nemački,rusinski,slovački

2 RadioInđija Radio Informativno-zabavni Srpski,mađarski,romski,rumunski,hrvatski

3 Qradio,Kula Radio Informativni Srpski,mađarski,slovački,ukrajinski

4 Ridneslovo Mesečnik Informativni 5 Solovejko Mesečnik Zadecu

HRVATSKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 TVYUECO,

SuboticaTelevizija Srpski,mađarski

2 TVSubotica KablovskaTV Srpski,mađarski,bunjevački

3 RadioMarija Radio Mađarski,nemački,rusinski,slovački,ukrajinski

4 NaxiRadioApatin

Radio Srpski,mađarski,romski,nemački

5 RadioSubotica Radio Srpski,mađarski6 RadioBačka,Bač Radio Srpski,slovački,rusinski7 Hrvatskariječ Nedeljnik Informativni 8 Hrcko Mesečnik Zadecu 9 Kužiš?! Mesečnik Omladinski 10 www.croinfo.rs Web-portal Informativni

ČEŠKI

RB Primarnijezik Sekundarnijezik Vrstamedija Vrstasadržaja Ostalijezici1 RadioBelaCrkva Radio Informativni Srpski,mađarski,romski,

rumunski2 www.hlas.rs Web-portal Informativni Srpski

Štosetičejavnihmedijskihservisa,reklismovećda,uoblasti informisanjanajezicimanacionalnih

manjina, postoji potpuno različita praksa na Radio-televiziji Vojvodine i Radio-televiziji Srbije. RTV

emituje program na čak 16 jezika, od kojih su 14 jezici nacionalnih manjina (mađarski, slovački,

rumunski, rusinski, romski, hrvatski, makedonski, ukrajinski, bunjevački, albanski, češki, ruski,

28

bugarski,crnogorski)dokRTSimasamojednuemisiju(informativnogkaraktera)naalbanskomjeziku

(Lajmet),kojajeuvedenarelativnonedavno.RTSimaiprogramskecelinenaromskomjezikunaradiju

iteleviziji,kaoiposebnuredakcijunaromskomjeziku.

ŠtosetičeRTV-a,nadrugomtelevizijskomkanaluovogjavnogservisa,kojijeopredeljenzamanjinske

jezike, emituje se relativno raznovrstan sadržaj na jedanaest jezika (mađarski, slovački, rumunski,

rusinski, romski, hrvatski, makedonski, ukrajinski, bunjevački, nemački i srpski). Najzastupljeniji

medijskisadržajjeonajnamađarskomjeziku,kojiučestvujeuprogramusaneštomanjeodčetvrtine

sadržaja(23,33posto),asledesrpski(18,92posto),terumunski,slovački,rusinskiiromskijezik,koji

sekrećuizmeđupetidesetodstozastupljenosti.Sadrugestrane,programnanemačkomjezikujena

simboličnih0,04odsto. Inače,uodnosuna2014.godinunaRTV-ovomdrugomkanaludošlo jedo

smanjenjanivoamanjinskogsadržajaukoristprogramanasrpskomjeziku.44

Drugi program Radio Novog Sada u potpunosti se emituje na mađarskom jeziku, a program je

identičnoformatirankaoiprogramnasrpskomjeziku(RNS1),štopodrazumevačetirirazličitaformata:

jutarnji,dnevni,večernjiivikend.TrećiprogramRadioNovogSadanamenjenjeostalimmanjinskim

zajednicama, i tu pored navedenihmanjinskih jezika postoje i, na simboličnom nivou, sadržaji na

albanskom,češkom,bugarskom,ruskomicrnogorskomjeziku,kojiseuglavnomemitujuuzpomoć

nezavisnihprodukcija.

44ZavišepodatakapogledatiizveštajeRegulatornogtelazaelektronskemedije(REM)onačinimaispunjavanjazakonskihprogramskihobavezaJavnogmedijskogservisaRadio-televizijaVojvodineza2014.i2018.godinu.

29

ANALIZAIZAKLJUČCI

Naprvipogled,značajanbrojistrukturamedijakojiinformišu(i)najezicimanacionalnihmanjina,a

kojesmoprikazaliuprethodnompoglavlju,možedaseučinizadovoljavajućom,alibiprekonačnog

sudatrebaloimatiuvidunekolikovažnihstvari.Većsmospomenulidaćetokomovegodineistećirok

od pet godina od privatizacije značajnog brojamedija, koji su svojemesto pronašli u prethodnim

tabelama,tedaćetadaprestatidavažiionakokrhkaobavezaokontinuitetuprogramskogsadržajaiz

Zakona o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine. To će – sasvim izvesno – rezultirati

smanjenjembrojamedijakojiimajusadržajenamanjinskimjezicima,odnosnonekivišejezičnimediji

–izrazlogasmanjenjaceneprodukcije–postaćejednojezični.Osimtoga,velikibrojmedijasalisteima

sadržajnamanjinskomjezikusamousimboličkimrazmerama–nekenaimeradio-staniceemitujetek

nekolikosatimanjinskogprogramatokommeseca,ičinisedaimjevišejezičnostvišeneophodnaradi

imidža,eventualnogkonkursnogsufinansiranjailiučestvovanjaurealizacijinekihprojekata,negošto

suštinskiispunjavajupotrebesvojihrecipijenata,odnosnograđana.

Veći problemod kvantitetamedijskih sadržaja namanjinskim jezicimapredstavlja njihov kvalitet i

raznolikost.Kadagovorimoopolitičkimuticajimanauređivačkupolitikupojedinihmedija,većjebilo

dostarečiouticajumanjinskihpolitičkihelitanamedijekojimasuosnivačiizdavača–nacionalnisaveti.

Ovomprilikomtrebapodsetitidanacionalni saveti imajuznačajnuulogu (dajukomisijamapredlog

kojeprojektetrebapodržati45)ukonkursnomsufinansiranjumedija,panatajnačinmogudaostvare

uticaj i na medije u privatnom vlasništvu, odnosno medije civilnog društva. Ne treba međutim

smetnutisumaničinjenicudasunovivlasnicimedijauSrbijipredstavnicivladajućevećinskepolitičke

oligarhije,idapostojinjihovneprikrivenuticajnauređivačkupolitikumedijakojimagazduju.Trenutno

supredstavnicimanjinskihivećinskepolitičkeeliteuSrbijiusimbiozi,pasunovinariutimmedijima–

akomožemotakodakažemo–izloženidvostrukompritiskuizistogpravca.Bićemeđutiminteresantno

kakoćesemanjinskiivišejezičnimedijiponašatiukolikodođedoprekidatesimbioze.

Osimpolitičke,upitna je i raznolikostupogleduvrstemedijskog sadržaja. Kao štomožemovideti,

potpunodominirajuinformativniizabavnisadržaji,doksukulturni,obrazovni,naučniidrugisadržaji

jedinopredviđenizajavnemedijskeserviseiglasilakojasupodpokroviteljstvomnacionalnihsaveta.

Akadauđemouanalizusamihinformativnihsadržaja,videćemodasuoniuglavnomsastavljeneod

prevedenihagencijskihvesti, iliprevedenihvestinasrpskomjezikuuprodukciji togmedija.Ovose

45Ranijesunacionalnisavetinacionalnihmanjina,preizmenaidopunaZakonaonacionalnimsavetimanacionalnihmanjina,imalipravodadajusamomišljenjenapredlogemedijskihprojekatauprocesukonkursnogsufinansiranjamedijanajezicimanacionalnihmanjina.

30

odnosinavišejezičnemedije.Dakle,postojiozbiljnainsuficijencijaoriginalnogsadržajaumedijimakoji

nisupodokriljemnacionalnihsavetailinisujavnimedijskiservisi.

Kada govorimoo strukturi prihoda, postoji veoma jasna podela izmeđumedija kojima su osnivači

nacionalnisavetiiostalih(privatnihimedijacivilnogdruštva).Naime,medijinacionalnihsavetaviše

od2/3svojihprihodaostvarujuoddirektnedržavnepomoćikojudobijajuiliizrepubličkeKancelarije

zaljudskaimanjinskapravailiizSekretarijatazakulturu,informisanjeiodnosesaverskimzajednicama

APVojvodine.Ubedljivonajvišenovca,premaanketikojusmosprovelizapotrebeovogistraživanja,

drugimedijidobijajuputemkonkursnogsufinansiranja,aveomasuretkimedijikojiseoslanjajuna

sopstveneprihode.Zapravo,jedinimedijkojiimaznačajanbudžetakojisvojradpokrivaizsopstvenih

prihoda (prodaja lista i marketing) jeste informativno-porodični magazin na mađarskom jeziku –

„CsaládiKör“.Inače,ovajlistimavišeod23milionadinaragodišnjibudžet.Kadsmovećkodmedija

kojiizveštavajunamađarskomjeziku,trebaistaćidanaovojscenipostojipolitičkipluralizam,odnosno

dananjojdelujunekiportali („SzabadMagyarSzó“, „VajdaságMa“ i „Autonomija“namađarskom

jeziku), koji imaju,manje ili više izražen, kritički otklon premamanjinskoj političkoj eliti, odnosno

SavezuvojvođanskihMađara.Interesantnojeitodajetokom2019.godine,uBujanovcuiPreševu,

lansirano nekoliko informativno-političkih portala koji su veoma aktivni i imaju različite političke

agende.

Analizomćemoutvrditidanapodručjuzemljepostojičak50medijakojiizveštavajunamađarskom

jeziku,štojedvostrukovišeod„drugoplasirane“manjine–romske(26).Trebaimatiuvidudaovako

velikibrojmedijanamađarskomjezikuimavezenesamosabrojemstanovnikavećisasredstvima

kojumađarskavladaupućujezaprojekte, izmeđuostalog imedijske,nateritorijiSrbije.Štosetiče

romskogjezika,ovakorelativnovelikibrojmedijaimavezesarasprostranjenošćuovemanjinenaceloj

teritorijiSrbije,alinetrebasmetnutisumaničinjenicudasumeđunarodneorganizacijeidonatoriu

velikojmeripodržavaliuprethodnomperiodu(pogotovouokviruDekadeRoma)imedijskeprojekte

naromskomjeziku.Inačejeveomamalibrojmedijačiji jeprimarnijezik–romski.Beležimoitoda

postojinekolikoromskihsajtovakojiobjavljujusadržajnasrpskomjeziku,kaoidapostojiznačajan

brojsajtovanaromskomjezikukojisuneaktivniikojistoganisuušliuovuanalizu.Recimo,najednom

odsajtovanaromskomjezikuposlednjisadržajjeobjavljenjoš2014.godine.Sadrugestrane,romski

sajtovinasrpskomjezikupodjakimsuuticajempolitičkevećineuSrbiji.

TrebaistaćidauVojvodinidelujenajvećibrojvišejezičnihmedija,prevashodnoradijskihstanica,pabi

u cilju podrškemanjinskom informisanju,medijskompluralizmu i interkulturalnostimožda trebalo

iznaćinačindasestimulišuovemedijskekućeuciljuunapređenjakvalitetasvojihprograma.Ipored

31

svihproblemakojesmokonstatovali,činisedaradijskimedijskiformatipokazujekaonajžilavijikada

je reč o višejezičnom informisanju i čini se da onmože u velikojmeri – potencijalno – da ispuni

informativnepotrebegrađanakojirecipirajuprogramnamanjinskimjezicima.Žalosnoje,međutim,

štonekimediji ipaknisuuspelidapreživemedijskutranziciju,poputRadioKikinde,kojajeugašena

posle24godinepostojanja, aemitovala jeprogramna četiri jezika. Interesantno jeda se sadana

domenu radiokikinda.rs pojavljuju reklamni sadržaji koji nemaju nikakve veze sa ovom, nekada

značajnommedijskomkućom.

U toku je formiranje, odnosno u toku je probni rad dve televizije na prostoru Vojvodine koje su

registrovanezaemitovanjeprogramanaviše jezika. JednasezoveVojvođanskatelevizija (VTV) iza

kojestojiNovosadskaTV,adrugajeDunavtelevizijakojupotpisujeRTVPančevo.Videćemokojisu

ciljeviovihmedijskihprojekata inamerenjihovihvlasnika.Treba rećida su iNovosadskaTV iRTV

PančevopodstrogomkontrolomvladajućeSrpskenaprednestranke.

JedanodvidljivihdokazadasevišejezičnimedijiuSrbijinalazeulošemstanjujesunjihoveinternetske

prezentacije, koje veoma često nisu ažurirane ili su samo na većinskom jeziku. Uglavnom su

prezentacijesameposebiveomaanahrone.SasajtuvišejezičnogRadioSrbobranaposlednjevestisu

onespočetka2018.godine.RadioSuboticaemitujeprogramnatrijezika,alinjihovsajtimasadržaj

isključivonasrpskomjeziku.IstostvaristojesaRTVYUECO,čijiportaljetakođejednojezični.Imamo

naravno i velikibroj internetskihmedijakoji suprijaviliprilikomregistracijekodAPR-asadržajena

manjinskim jezicima, a koji su u stvarnosti apsolutno jednojezični. Uvidom u rezultatemanjinskih

konkursajasnojedapostojetelevizijekojeemitujuprogramnamanjinskimjezicimajedinouslučaju

akozatodobijusredstvapokonkursu.Ovubipraksusvakakotrebalonapustiti.

Trebakonstatovati i značajne razlikemeđumedijimakoji imaju sadržaj (i) namanjinskom jezikuu

pogledugodišnjegbudžetaibrojazaposlenih.Navedimosamonekeprimere.Naravno,najvećibroj

zaposlenihimadnevnilist„MagyarSzó“–195.Premaanketikojusmosproveli,odtogasu53novinara

i urednika, a 142 predstavljaju „ostale“. Ovaj list ima i 153 spoljna saradnika i godišnji budžet od

bezmalo 400miliona dinara. Nedeljnik „Het nap“, koji se takođe nalazi pod okriljemNacionalnog

savetamađarskenacionalnemanjineima17zaposlenihi25spoljnihsaradnikaibudžetod35,5miliona

dinara. Sa druge strane, recimo, portal „VajdaságMa“ ima samo jednog zaposlenog i 26 spoljnih

saradnikaigodišnjibudžetod4,5milionadinara,dokportal„SzabadMagyarSzó“nemanitijednog

stalnogzaposlenog,aliima10spoljnihsaradnikaigodišnjibudžetod4milionadinara.Nedeljnikna

rumunskom jeziku „Libertatea“, odnosno Novinsko-izdavačka ustanova pod istim imenom, stalno

zapošljava20osoba,a ima11spoljnihsaradnika igodišnjibudžetod43,5milionadinara,dokNIU

32

„Hrvatskariječ“(nedeljnikijošdvaizdanja)ima15zaposlenihi65spoljnihsaradnika,kaoibudžetod

38,5milionadinara.Sadrugestrane,RadioŠid,kojiemitujeprogramna tri jezika (srpski, slovački,

rusinski),ima12zaposlenihi2spoljnasaradnika,aNaxiMaxRadioizNovogKneževca,kojiemituje

program na srpskom i mađarskom jeziku, ima samo dva zaposlena i jednog spoljnog saradnika i

godišnjibudžetodmiliondinara.InteresantanjepodatakdaRadioBosilegrad,kojiradipodokriljem

Nacionalnogsavetabugarskenacionalnemanjine,imagodišnjibudžetodjedvadvamilionadinara,a

stalnozapošljavapetosobaiimajednogspoljnogsaradnika.

Ovepodatkesmonavelikaoprimerznačajneraznolikostimanjinskemedijskescenepokapacitetimai

dometimapojedinihmedija.Onitrebadabudupodsticajzakonodavcimadaprilikomdonošenjanovih

zakonakojiodređujumedijskuscenuizvršenjenudubinskuanalizu,aliidaiznađumehanizmekojim

će se ubuduće meriti i pratiti manjinska medijska scena u cilju njenog unapređenja. Oni takođe

pokazujudajeteškogovoritiomedijskompluralizmučakiusituacijikadanaodređenommanjinskom

jezikuimamomedijekojeimajuotklonodvlasti(adalekoodtogadajetoslučajsasvimjezicima).

Naime,ukolikopostojidramatičnovelikarazlikaizmeđumedijapoprihodimakojeostvarujeoddržave

i broju angažovanih saradnika, to jest kapacitetima i dometima, teško da se može govoriti o

nediskriminatornom(su)finansiranjumanjinskihmedijaimedijskihsadržaja.Takođe,konstatujemoi

dramatično velike razlike između položajamedija na teritoriji AP Vojvodine imanjinskihmedija u

ostatkuzemlje,štoznačidabibiloneophodnodaseuslovizanjihovradnivelišu,alinatakavnačinda

seostvarenapravazamanjinskezajednicenateritorijipokrajinenesmanjuju.

Vratimosenapočetak:akoželimodapodstičemomedijenamanjinskomjezikuivišejezičnemedije,

započetakihjepotrebnojasnodefinisati,odnosnonapravitiregistarmanjinskihivišejezičnihmedija

uskladusadefinicijom.Takođe,potrebnojepreduzetiodređenestimulativnemeredasebrojmedija

namanjinskom jezikune smanji unarednomperiodukada ističe zakonska klauzulao kontinuitetu

programskogsadržajaprivatizovanihmedija.

U ovom trenutku jasno je da je zakonska i podzakonska regulativa koja definiše oblast javnog

informisanjanajezicimanacionalnihmanjinauSrbijiiulogunacionalnihsaveta–neodgovarajućaida

nepružanikakvegarancijezaodgovornostmedijakojimasunacionalnisaveti(posredno)osnivači,niti

mehanizmekojibiomogućiliistinito,nepristrasno,potpunoiblagovremenoinformisanjenajezicima

nacionalnihmanjina, nezavisnu uređivačku politikumedija kojima su nacionalni saveti (posredno)

osnivači, odnosnonezavisnost od izvora finansiranja, zabranu svakogoblika cenzure i nezakonitog

uticaja na rad redakcije, primenu međunarodno priznatih normi i principa, odnosno poštovanje

profesionalnihstandardaikodeksa.

33

I medijskim zakonima iz 2014. godine i izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima

nacionalnih manjina iz 2018. godine propušteno je da se predvide mehanizmi stabilnog,

transparentnog, adekvatnog i nediskriminatornog finansiranjamedija kojim su (posredno)osnivači

nacionalnisaveti,akojisuizuzetiizopštihpravilakojivažezadrugemedijeuskladusaZakonomo

javnominformisanju imedijima.Sobziromnačinjenicudasumedijinacionalnihsavetastavljeniu

poziciju svojevrsnihmanjinskih javnih servisa,propuštena jeprilika ida se izmenamaovog zakona

obezbede imehanizmi zaštite uređivačkepolitike oduticaja osnivača, i to po logici koju zakonsko

definisanje javnihmedijskih servisanalaže. Takođe jepropuštena i prilikada sepreciznijedefinišu

obavezemanjinskihnacionalnihsavetauodnosunamedijekojimanisu(posredno)osnivači,kaoida

seobezbediukupnatransparentnostiuvedupreciznapravilauodnosimaizmeđunacionalnihsaveta,

izdavačamedijaisamihmedija,odnosnoredakcija.

Iz istraživanja je vidljivo da se mediji kojima su (posredno) osnivači nacionalni saveti nacionalnih

manjina u izuzetno velikom procentu finansiraju iz javnih prihoda, što sa sobom nosi ogromnu

odgovornost,nesamousmislukontroletrošenjatognovcavećievaluacijeidostupnostidostignućai

ostvarenihrezultata.Takođejevidljivodaseskorocelokupannovacdobijenizjavnihprihodatrošina

samprocesproizvodnje,adasesredstvaneulažuurazvojneaktivnosti.Predstavnicimedijakojimasu

(posredno)osnivačinacionalnisavetižalesenaUredbuozabranizapošljavanjaujavnomsektorukoja

imznačajnootežavazapošljavanjenovih/mladihmedijskihposlenikapoodlaskuzaposlenihupenziju.

Ovo je ozbiljan problem s obzirom na to da manjinski mediji imaju veoma seriozan problem sa

obnavljanjemkadrova.

Treba istaći da mediji koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina, a kojima nisu osnivači

nacionalnisaveti,radeuneuporedivotežimuslovima,idasuprinuđenidasvojopstanak–uuslovima

nedostatnogmanjinskogmedijskogtržišta–gradenakonkursnomsufinansiranjuilimeđunarodnim

donacijama,kojesusveređe.Državajepropustilaprilikudaobezbedipreciznemehanizmeiodredi

obavezukonkursnogsufinansiranjajavnoginteresausferimanjinskoginformisanjazamedijekojima

nisuosnivači(posredno)nacionalnisaveti,štoovemedijestavljaudodatnoneravnopravanpoložaj.

Informisanjenajezicimanacionalnihmanjina,osimonogaumedijimanacionalnihsavetainajavnim

medijskimservisima,ostavljenojenamilostinemilostizvršnimvlastimaikonkursnimkomisijama,od

kojihvećinanijestručnadavrednujepredlogeprojekatanamanjinskimjezicima.

Treba reći da je svim medijima koji izveštavaju (i) na manjinskom jeziku zajednički problem –

nedostatakkadrova,pogotovokadrovamlađihgeneracija.Odlivmozgova,kojipogađaceluzemljui

svenacionalnezajednice,posebnojeizraženkodmanjinskihzajednica,pogotovoonihčijesumatične

34

zemlje deo Evropske unije. Ovo je problem koji će – ukoliko se ne pronađu rešenja i uvedu

odgovarajuće stimulativne mere – dodatno ugroziti manjinsku medijsku scenu. Verujemo da se

stimulativnemeremogurealizovatinesamokrozdržavnefondoveipovlastice,većikrozsaradnjusa

matičnimdržavama,aliievropskiminstitucijama.Osimtoga,podmlađivanjemkadrovaikorišćenjem

novih tehnoloških platformi mediji i medijski sadržaji na manjinskim jezicima približiće se mlađoj

publici, koja se – kako pojedini stručnjaci ukazuju – danas veoma malo informiše iz postojećih

manjinskihivišejezičnihmedija.

Zakraj,spomenimojavnemedijskeservise.JasnojedaRTSmoradadostignenivoRTV-akadasegovori

oprodukcijimedijskihsadržajanajezicimanacionalnihmanjina,uovomslučajunacionalnihmanjina

koje većinski žive na teritoriji centralne Srbije. Zabrinjavajuće sumeđutim vesti daRTVnovinare i

drugemedijskeradnikezapošljavaprekoraznihagencija,takoreći„nalizing“,idasumnogiodnjih,

zbognedostatkasredstava,ostalibezposla,međunjimaikadroviizmanjinskihredakcija.Ovupraksu

jepotrebnoštoprenapustitiiiznaćisredstvazaregularnozapošljavanjenovinaraimedijskihradnika

na javnimservisima,aposebnoumanjinskim redakcijama, koje–kako smo tounekolikonavrata

isticali– imaluposebnovelikiproblemuobnavljanjukadrovaiformiranjukvalitetnihnovinarakroz

praksu.46

46https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/250380/RTV-otpusta-200-radnika-drzava-ignorise-pozive-u-pomoc.html

35

PREPORUKE

Zakonskaregulativa

– NeophodnojedasviučesniciuizradiAkcionogplanazaMedijskustrategiju,odnosnokreiranju

novihiliizmenepostojećihmedijskihzakona–problemuinformisanjanajezicimanacionalnih

manjinapriđusadužnompažnjom,uzpoštovanjepravanacionalnihzajednica,aliikoncepta

medijskihslobodaimultikulturalnogdruštva.Ukazalismonatodasetokompripremeiizrade

setamedijskihzakonaiz2014.godinenijeudovoljnojmeriposvetilapažnjainformisanjuna

jezicima nacionalnih manjina, što je prouzrokovalo brojne probleme, i to ne samo na

manjinskojmedijskojsceni.

– Izuzetnojevažnodadržavapreizradenovihmedijskihzakonailiizmenepostojećih,kaoipre

izradezakonakojidefinišupoložajnacionalnihsavetanacionalnihmanjina–izraditemeljnu

analizu manjinske medijske scene. Neophodno je precizno ustanoviti šta od manjinskih i

višejezičnihmedijapostojiuSrbiji,kojevrste,kvantitetaikvalitetasumedijskisadržajikoje

oniproizvode,kakosefinansiraju,kolikoimajuzaposlenihakolikospoljnihsaradnika,kakvisu

tehničkiikadrovskikapaciteti,idrugo.Ovoobimno,alivažnoistraživanjeukazalobinastvarno

stanjeuovojoblasti,aiznjegabimogaodaproizađeregistarmanjinskihivišejezičnihmedija

uSrbiji,kojibipotpomogaodasedefinišuadekvatnemerekojebidoprineleunapređenjuove

oblasti.

– Neophodno je da država Srbija, zajedno sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina i

stručnomjavnošću,učininaporiiznađemehanizmekojibipotpomogliopstankumanjinskih

medijskihsadržajaumedijimaprivatizovanimpoZakonuojavnominformisanjuimedijimaiz

2014. godine. Ove godine se, naime, navršava pet godina od privatizacije medija, i ističe

obavezanovihvlasnikada–poZJIM–održavajuprogramskikontinuitet,štozaposledicumože

imatiznačajnosmanjenje

manjinskihmedijskihsadržajaivišejezičnihmedijaunarednomperiodu.

36

Stimulativnemerezamanjinskemedijskesadržaje

– Neophodno je da država, u skladu sa međunarodnim aktima kojima je potpisnica, ali i

sopstvenimzakonima,uvedestimulativnemerezamedijekojiizveštavaju(i)namanjinskim

jezicima(akojineradepodokriljemjavnihmedijskihservisainacionalnihsaveta),kakobise

ostvarilopravograđananaistinito,blagovremeno,verodostojnoipotpunoinformisanje,alii

obezbedio medijski pluralizam. Pre toga je potrebno precizno zakonski definisati šta

predstavljamanjinski,aštavišejezičnimedij.Ovojeveomavažnozbogčinjenicedasuneki

medijivišejezični–samonasimboličkomnivou.

– Potrebno je posebno stimulisati medije civilnog društva koji izveštavaju na jezicima

nacionalnihmanjina,auciljupovećanjamedijskogpluralizma.

– Potrebno je iznaćimehanizme kojima će se stimulisati višejezičnimediji, u cilju povećanja

nivoainterkulturalnostiumedijimaidruštvu.Veomajevažno,upravozbogvišejezičnihmedija

imedijskihsadržaja,daseinterkulturalnostdefinišekaojavniintereskojićesesufinansirati

krozkonkurse.Utomsmislu,interkulturalnosttrebadabudeodlikanesamomanjinskihnego

ivećinskihmedija.

– VladaSrbijeinadležnoministarstvo,eventualnousaradnjisamatičnimdržavamanacionalnih

manjina, treba da razmotri mogućnost da obezbedi stimulativne programe za radijske

medijske platforme koje izveštavaju (i) na manjinskim jezicima. Zbog toga što je radijsko

emitovanjenajjeftinije,upravosenjegovimstimulisanjemmožeznačajnounapreditioblast

manjinskoginformisanjaiobezbeditimedijskipluralizamnamanjinskimjezicima.Ovaanaliza

pokazujedajeradionajžilavijaplatformakadagovorimooinformisanjunajezicimamanjina.

Višejezičneradijskestanicemogubitiigarantinterkulturalnosti.Iakointernetskimedijitakođe

mogu potencijalno da budu adekvatna platforma za informisanje namanjinskim jezicima,

činjenicajedastrukturastanovništvamanjinskihzajednica(velikiprocenatstarogiruralnog

stanovništva)ukazujedajeradiopodesnijizato.

– Državastimulativnimakcijamatrebadaobezbedidamanjinskiivišejezičnimediji,uključujući

imanjinskeprogrameiredakcijenajavnimmedijskimservisima,uposleizvestanbrojmladih

ljudi,tedaimtakoomogućistručnousavršavanjeuzrad.Uovomprocesubiinacionalnisaveti

nacionalnih manjina trebalo da imaju važnu ulogu. Ukazali smo na to da svi mediji koji

izveštavaju (i) na manjinskom jeziku imaju ozbiljne probleme sa stručnim kadrovima,

pogotovo mlađih generacija. Razlozi su dvostruki: prvi je veliki odliv mladih, pogotovo

pripadnikanacionalnihmanjina,u razvijenije zemlje, adrugo su–veomaniskaprimanjau

medijima.

37

– Državadaobezbedistimulativneakcijekojećepotpomoćidasemanjinskiivišejezičnimediji

modernizuju,koristećinoveplatforme,kakobisenatajnačinpribližiliimlađojpublici.

– Država mora da obezbedi mehanizme koji će olakšati zapošljavanje mladih kadrova u

manjinskimredakcijamanajavnommedijskomservisu,kaoiumedijimakojimasu(posredno)

osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, s obzirom na važeći Uredbu o zabrani

zapošljavanjaujavnomsektoru.

– Razmotritimogućnostdadržava,nanačinkakojetourađenouslučajubugarskenacionalne

manjine,obezbedisredstvakojimaćebitipruženajednokratnaaliznačajnapodrškazarazvoj

medijanajezicimanacionalnihmanjina.Ovasredstvabimogladabuduupotrebljenazarazvoj

infrastrukture, ali i povećanje kapaciteta medija za povlačenje sredstava za rad iz drugih

fondova.

– Potrebnojerazmotritiidrugestimulativnemerezaelektronskemedijekojiimajusadržajena

manjinskimjezicima.(Recimousmisluukidanjailismanjivanjatroškova,kaoštosudigitalne

dividende,troškovizaSOKOJ,OFPSidrugo).

Konkursnosufinansiranjemedijskihsadržajanamanjinskimjezicima

– Državanasvimnivoima(posebnolokalnesamoupravesamešovitimnacionalnimsastavom)

trebadaobezbedidaukomisijamakojevrednujumanjinske ivišejezičneprojekteprilikom

konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja – sede stručni i

visokoprofesionalniljudi.Nalaziovogistraživanjaukazujudavelikibrojmedija,pogotovoonih

višejezičnih,umnogomezavisiodkonkursnogsufinansiranja.

– Neophodnodadržavanasvimnivoimazakonkursnosufinansiranjemanjinskihivišejezičnih

medijskihsadržajaobezbediadekvatnasredstva,pomogućnostiuzasebnimkonkursima,stim

što kvalitetni manjinski i višejezični projekti ne treba da budu diskriminisani na „opštim“

konkursimazapodrškumedijskimsadržajima.

– Obavezatilokalnesamoupraveukojimaživiznačajanbrojpripadnikamanjinskihnacionalnih

zajednica da, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju imedijima i Zakonu o lokalnoj

samoupravi,raspisujuzasebnekonkursezasufinansiranjemedijskihsadržajanamanjinskim

jezicima.

38

Medijikojimasuosnivaču(posredno)nacionalnisaveti

– Neophodno je da država, u skladu sa usvojenom Medijskom strategijom, kroz izmenu

postojećih zakona, ne samo medijskih, predvidi mehanizme stabilnog, transparentnog,

adekvatnoginediskriminatornogfinansiranjamedijakojimsu(posredno)osnivačinacionalni

saveti.

– Potrebno je da se ujednače uslovi za radmedija kojima su (posredno) osnivači nacionalni

savetinacelojteritorijiSrbije,alinatakavnačindaseneugrozinivofinansiranjakojiimaju

medijinacionalnihsavetakojiradenateritorijiAPVojvodine.

– Sobziromdasefinansirajuuogromnomprocentuizjavnihprihoda,izmenamazakonatreba

uspostavitimehanizme,da izdavačimedija kojima su (posredno)osnivačinacionalni saveti

nacionalnihmanjinaučinesvojradpotpunotransparentnim,odnosnodanasvojimsajtovima

ili na drugi način objavljuju izveštaje koje dostavljaju nacionalnim savetima, ali i državnim

organima, na način koji će omogućiti ne samo kontrolu trošenja novca nego i evaluaciju

ostvarenihrezultata.

– Sredstvakojadobijajuizjavnihprihodamedijinacionalnihsaveta,kaoijavnimedijskiservisi,

trebalobidausmerenesamonazaradezaposlenih,honorareitroškoveproizvodnjenegoi

na programe koji bi podrazumevali sopstveni razvoj i povećanje uslova za povlačenje

sredstavaizdrugih,nedržavnihfondova.

– Neophodnojedanacionalnisavetinacionalnihmanjina(onikojitovećnisu)štopredonesu

sopstvene strategije razvoja informisanja, ili da redefinišu postojeće, na način koji će

omogućitirazvojkvalitetamanjinskoginformisanja,uvažavajućiprincipemedijskihslobodai

medijskogipolitičkogpluralizma,kaoidapovećajutransparentnostsvogradairadamedija

kojimasuoni(posredno)osnivači.

– Preporučujesenacionalnimsavetimanacionalnihmanjinada–pougledunaNacionalnisavet

rusinskenacionalnemanjine–unutrašnjimaktimaobezbedemehanizmekojimćese jasno

definisatiodnosi izmeđunacionalnihsaveta, izdavačamedijakojimasuoniosnivači isamih

medija (redakcije) u cilju ostvarenja prava pripadnika nacionalnih manjina na istinito,

nepristrasno,potpunoiblagovremenoinformisanje.Tiaktibitrebalodasprečepolitičkiuticaj

namedije,cenzuruiautocenzuru,iobezbedepoštovanjeprofesionalnihstandardaikodeksa.

U svojim odredbama ovi akti treba da sadrže i mehanizme za nadzor nad njegovim

sprovođenjem,ukombiučestvovaliipredstavnicinovinarskihimedijskihudruženja,odnosno

civilnogdruštva.

– Preporučuje se nacionalnim savetima nacionalnih manjina da u skladu sa Zakonom o

nacionalnim savetima nacionalnih manjina iz sredstava redovne delatnosti putem javnog

39

konkursa u većoj meri obezbeđuju sredstva za medijske sadržaje/medije kojima nisu

(posredno)osnivači,auciljuunapređenjamedijskogpluralizmanamanjinskimjezicima.

– U skladu sa Medijskom strategijom i dobrom praksom, nacionalni saveti bi trebalo da

obezbedemehanizmekojićeomogućitidaseumedijimačijisuoni(posredno)osnivači,uz

punouvažavanje, razmatramišljenje redakcijekod izbora i razrešenjaglavnih iodgovornih

urednika.

– Potrebnojeizmenamazakonadefinisatiregulativnemehanizmeigarancijekojićeomogućiti

damanjinskimedijikojeosnivaju(posredno)nacionalnisavetizaštitesvojuuređivačkupolitiku

oduticajaosnivača,kaoipredvidetisankcijeuslučajukršenjaovihodredbi.

– Novim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ili izmenama postojećeg,

analognozakonskomrešenjuojavnimmedijskimservisima,čvrstopreciziratiosnovnanačela

radamedijaukojimaposrednonacionalnisavetiimajuosnivačkuuloguikojisefinansirajuiiz

javnih sredstava. To podrazumeva definisanje skupa obaveza ovih medija u ostvarivanju

javnog interesa, kao i obavezu istinitog, nepristrasnog, potpunog i blagovremenog

informisanja, nezavisnu uređivačku politiku i nezavisnost od izvora finansiranja, zabranu

svakogoblikacenzureinezakonitoguticajanaradredakcije,primenumeđunarodnopriznatih

normiiprincipa,odnosnopoštovanjaprofesionalnihstandardaikodeksa.

– Izmenamazakonauspostavitimehanizmekojićeonemogućitidačlanovinacionalnihsaveta

budučlanoviorganaupravljanjakodizdavačamedijačijisuoniosnivači.

FinansiranjemedijanacionalnihsavetauAPVojvodini

– SredstvakojaPokrajinskisekretarijatzakulturu,informisanjeiodnosesaverskimzajednicama

dodeljuje izdavačima medija kojima su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina sa

teritorije AP Vojvodine treba da se dodeljuju u skladu sa unapred definisanim, jasnim i

transparentnimkriterijumima,nediskriminatorno.

– Izveštaji koje izdavači medija dostavljaju Sekretarijatu treba da budu dostupni na sajtu

Sekretarijata, i ti izveštaji treba da omoguće kompletan uvid u trošenje novca građana.

Neophodnojedaizveštajiusebisadržeimetodevaluacijerealizovanihaktivnosti,kakobisvi

zainteresovanimoglidaostvareuvidunjihovkvalitet,ostvareneciljeveirezultate.

40

Samoregulacijaiedukacija

– PotrebnojedaSavetzaštampupovećakapaciteteusferiinformisanjanajezicimanacionalnih

manjina.

– Obezbediti sredstva za ostvarivanje prava na informisanje brojno najmanjih nacionalnih

manjina koje nemaju medije na sopstvenom jeziku. Ovaj problem se može rešiti većim

angažmanomjavnihmedijskihservisainjihovomsaradnjomsanezavisnimprodukcijama.

– Potrebno je da se predvide mehanizmi kojima će se omogućiti osnaživanje i edukacija

manjinskihnovinarazaanalitičko-kritičko ili istraživačkonovinarstvo.Naovomposlumogu

sarađivatinadležnidržavniorganizaduženizainformisanjeipravanacionalnihzajednicana

svim nivoima, uz važnu ulogu javnih medijskih servisa i nacionalnih saveta nacionalnih

manjina.

Javnimedijskiservisiiinformisanjenajezicimamanjina

– NeophodnojedaRTSpočnedaispunjavasvojuzakonskuobavezuvezanuzainformisanjena

manjinskimjezicima(„nevojvođanske“manjine).Naime,ukolikobiJavnimedijskiservisuveo

kvalitetneiadekvatnesadržajenaalbanskom,bosanskom,vlaškomibugarskomjeziku,tobi

blagotvornodelovalonaukupnumedijskuscenunaovimjezicima.

– Potpuno je neprihvatljivo da javni medijski servisi novinare i druge medijske poslenike

zapošljavajuprekoagencija,odnosno„nalizing“.Ovupraksujepotrebnopodhitnonapustiti

iusaradnjisadržavomiznaćinačinobnavljanjakadrova,pogotovouredakcijamamanjinskih

programa.

– Potrebno je da javnimedijski servisi učine dodatni napor i unaprede žanrovsku strukturu

programa namanjinskim jezicima. Na pojedinim jezicima (kao što sumađarski, rumunski,

slovački i rusinski jezik) emituju se značajne količinemuzičkog, kulturno-umetničkog, pa i

dečjegprograma,doknapreostalimjezicimaupotpunostidominirajuinformativnisadržaji.

– IzmenamaZakonaojavnimmedijskimservisimatrebaobavezatijavneemiteredasestriktno

poštujemedijski i politički pluralizam, kao utvrditi imehanizme konstantnog nadzora nad

primenomovezakonskeodredbe.Toseodnosiinamanjinskeinavećinskesadržaje.

– Javni medijski servisi treba da posvete posebnu pažnju proizvodnji medijskih sadržaja o

temamaznačajnimzaživotiradgrađanaulokalnimiregionalnimzajednicama,uvažavajućiu

tomsmisluiinformisanjenamaternjemjeziku.Dabiseuvećojmeripribližiligrađanimana

41

lokalnom i regionalnom nivou, javni medijski servisi treba da koriste nove tehnološke

platformeimogućnosti.

– Potrebnojedaprograminamanjinskimjezicimanajavnimmedijskimservisimauskladitisa

visokimstandardimaprofesije, i unjimakoristiti standardizovani jeziknacionalnemanjine.

OvoseposebnoodnosinaRTSinjihovuemisijunaalbanskomjeziku“Lajmet”.