Čarobna kuhinjaLakše sa dijabetesom

objedinjenoi prošireno

izdanje

100 rece

pata

3 i 4

3

Reč autora ...............................................2Predgovor trećoj knjizi ............................5Predgovor četvrtoj knjizi .........................6Objašnjenje tabela ..................................7Osnovni pojmovi o ishrani ......................8Predlog dnevnog unosa kalorija .............9

Supe, čorbeRiblja čorba ...........................................10Tahini čorba ..........................................11Čorba od bundeve .................................12Gaspačo (španska hladna čorba od povrća) ....................................13

Pite, testaZapečene palačinke sa povrćem ...........14Francuska pita sa paprikom .................15Španska pita ..........................................16Pica sa šunkom i šampinjonima ..........17Pica sa povrćem ....................................17Kiš sa spanaćem .....................................18Kiš sa blitvom ........................................18Kiš loren sa šunkom i pečurkama ........19Kiš loren sa prazilukom i piletinom .....19Mafini sa tikvicama ..............................20

Kuvana jelaProlećne torteline ..................................21Čorbast pasulj sa kiselim kupusom ......22Parmiđana sa patlidžanom ..................23Španska tortilja ......................................24Grčka musaka ........................................25Ćuretina sa plavim sirom i žalfijom ....26Testenina sa povrćem i piletinom .........27Paelja – španski rižoto ..........................28Pasulj sa testeninom .............................29Špageti sa tunjevinom ..........................30Špageti sa pesto sosom ..........................31

PriloziPire od karfiola .....................................32Pire od celera .........................................33Kroketi od krompira, blitve i brokolija ....................................34Gratinirana blitva .................................35Brijam – grčki prilog od povrća ............36Brokoli sa šampinjonima ......................37Tikvice sa paradajzom ...........................38Italijanski omlet sa brokolijem .............39

Mus od sira i badema ............................75Čokoladni kolač sa bademom ..............76Džem šnite ............................................77Frape od dinje i sira ..............................78Frape od malina i kivija .......................79Mus od limuna ......................................80Šne-nokle ...............................................81Panakota sa malinama .........................82Panakota sa kokosom i kivijem ............83Gusti frape od jagoda i borovnica ........84Parfe od lešnika .....................................85Ledene jagode ........................................86Ledeni voćni jogurt ...............................87

PoslasticeČokoladna torta sa paradajz sokom ....48Rolat od kokosa .....................................49Tiramisu ................................................50Torta Kapreze ........................................51Čokoladni mus ......................................52Baklava .................................................53Tufahije .................................................54Trešnje u želeu .......................................55Kiš sa jabukama ...................................56Keks torta sa jogurtom .........................57Kolač sa sirom i borovnicama ..............58Kolač sa crvenim voćem .......................59Rolat sa jabukama i cimetom ..............60Kolač sa breskvama i sirom ..................61Rolat sa breskvama i džemom .............62Torta sa pudingom i malinama ............63Komisbrot ..............................................64Sladoled u tri boje .................................65Keksići uz čaj .........................................66Voćni biskviti sa džemom .....................67Kafa torta ..............................................68Čokoladni mafini sa borovnicama .......69Čokoladne kocke ...................................70Indijaneri ..............................................71Sorbet od jagoda ...................................72Sorbet od bresaka ..................................72Švarcvald torta ......................................74

Značaj samokontrole za dobru regulaciju dijabetesa ...................88

Salate, namazi, umaciSalata od sočiva .....................................40Riblja pašteta ........................................41Salata sa gamborima ............................42Salata sa lignjama ................................43Pileća pašteta sa pomorandžom ...........44Salata od tunjevine i pasulja .................46Vinagret sos za salate i jela od povrća ........47Sos od višanja za meso i ribu ...............47

Predgovor trećoj knjizi

Pred nama je treći broj “Čarobne kuhinje”, s ljubavlju pripremljenog kuvara gospođe Violete Orešković. Nastao kao rezultat njene lične zainteresovanosti za temu dijabetesa i respektabilnog znanja, čini pomak u rešavanju problema kojim se bavi, te će još dugo biti standard za izradu sličnih kuvara u Srbiji.

Ishrana osoba sa dijabetesom se već decenijama smatra važnim delom terapije. Ali, čim se pojavila svest o značaju ishrane u lečenju dijabetesa, pojavila su se i dva klinička pristupa: jedan, koji je savetovao izbegavanje ugljenih hidrata a preporučivao ishranu belančevinama i masnoćama, i drugi, koji je savetovao izbegavanje masnoća i mesa, a preporučivao ishranu ugljenim hidratima.

Ova dva stava gotovo ciklično su se smenjivala poslednjih stotinak godina. Ishrana u kojoj se izbegavaju ugljeni hidrati, u početku se zvala “eskimska dijeta”. Nje se celog svog života pridržavala majka jednog od najznačajnijih dijabetologa svih vremena, Eliota Džoslina, dočekavši duboku starost. Ova dijeta, decenijama osporavana, kasnije nazvana Atkinsonova dijeta, vrlo je efikasna i u redukciji telesne težine ali, zbog toga što opterećuje bubrege, nije pogodna za osobe sa bubrežnim problemima. Drugi pristup, koji zagovara izbegavanje masnoća i belančevina a savetuje ishranu ugljenim hidratima, postao je popularan nakon jednog istraživanja kojim je utvrđeno da seljaci u Africi, čija ishrana sadrži vrlo malo belančevina i masnoća, imaju bolje preživljavanje i tok dijabetesa tipa 2 nego Amerikanci, pa je takva ishrana postala dominantna kod osoba sa dijabetesom.

Mediteranska ishrana se pojavljuje kao hibrid ova dva principa ishrane i dokazano je zdrava i za osobe koje imaju i za one koje nemaju dijabetes. Može se kombinovati sa ishranom koju savremeni lekari preporučuju osobama sa dijabetesom (ishrana ugljenim hidratima uz umereno konzumiranje belančevina, a izbegavanje masnoća), a može biti i dominantna u ishrani.

Osnovni rincip mediteranske kuhinje je upotreba male količine mesa, a osnovni izvor belančevina su riba i plodovi mora. Takođe, veoma je zastupljeno povrće, voće i koštunjavo voće, maslinovo ulje i umerena količina alkohola. Recepti pred nama su odličan izbor za one koji žele da slede principe mediteranske ishrane.

Kao i do sada, i ovaj broj kuvara se drži strukture koja se pokazala veoma uspešnom: uz svaki recept je dat nutricioni sastav hrane i gotovog jela, edukativna poruka i, naravno, lepa fotografija pripremljenog jela.

Dijabetološki savez Srbije, i ja lično, preporučujemo ovaj kuvar.

Prim. dr mr sc. Miodrag Đorđević

Predgovor četvrtoj knjizi Nutritivna terapija je bila i ostala važan sastavni deo lečenja i samolečenja dijabetesa. Ciljevi terapije,

koje su postavila internacionalna medicinska stručna udruženja, jesu održanje ili poboljšanje kvaliteta života i zdravlja kao i prevencija i lečenje akutnih i dugoročnih komplikacija dijabetesa i pridruženih bolesti.

Kad se to pročita, logično proizilaze i preporuke za ishranu koja se u svojoj suštini ne razlikuje od ishrane ostalih ljudi. Medicinska istraživanja sprovedena poslednjih godina dovela su do bitnih izmena u nutritivnoj terapiji koju kliničari propisuju svojim pacijentima sa dijabetesom, ali, i pored toga, vladaju velike zablude kada je u pitanju unos ugljenih hidtrata, a posebno šećera.

Naime, dugo se verovalo da je unos šećera uzrok pojave dijabetesa, koji je kod nas i preveden kao “šećerna bolest”. Ranije se verovalo da se šećer, tzv. “beli ili kristalni”, vari i apsorbuje brže od drugih ugljenih hidrata i tako pogoršava stanje hiperglikemije. Mnoge studije koje su se bavile pitanjem ”glikemijskog indeksa” pokazale su da je to netačno i da namirnice koje sadrže skrob ili neke druge šećere mogu dovesti do većeg skoka šećera u krvi.

Takođe se kaže da ukupan unos ugljenih hidrata treba da bude na nivou od 50 do 55% ukupnih kalorija. Kako će organizam reagovati na određenu hranu zavisi od ukupne količine unetih ugljenih hidrata, odnosno od pripreme i načina kuvanja namirnica, kao i od karakteristika pojedinih ugljenih hidrata. Odabir namirnica niskog glikemijskog indeksa unutar iste grupe namirnica pomaže u optimalizaciji glikemijske kontrole, iz čega proizilazi da glikemijski indeks, ali i ukupno optrećenje ugljenim hidratima, postaju važan elemenat planiranja ishrane i postizanja ciljeva koju nutritivna terapija treba da omogući.

I kada sve ovo teoretski razložite roditeljima dece sa dijabetesom ili odrasloj osobi sa diabetesom, neminovno sledi ono najvažnije praktično pitanje “doktore, šta ja da jedem?”. To je deo priče koji se zove samolečenje, odnosno potreba da pacijent aktivno učestvuje u lečenju svoje bolesti.

Upravo nam to, na zanimljiv, ali pre svega činjenično potkrepljen način, nudi priručnik za svakodnevnu ishranu osoba sa dijabetesom pod nazivom “Čarobna kuhinja”, nazivom koji zaista odgovara sadržini. U najnovijem broju “Čarobne kuhinje”, sa podnaslovom “Poslastice”, autorka Violeta Orešković pokazuje svu raskoš mogućnosti u kuhinji. Autorka i ovde, kao i u prethodno objavljenim sveskama, daje mogućnost da se na matematički besprekoran način unos šećera usaglasi sa potrebama u insulinu i tako osobama sa dijabetesom omogućava da, u dogovoru sa svojim lekarom, ove recepte koriste u svakodnevnom životu.

Na osnovu svog dugogodišnjeg bavljenja ishranom i nutritivnom terapijom različitih bolesti, srećući se svakodnevno sa pacijentima koji bez terapije ne mogu držati bolest pod kontrolom, preporučujem ovaj kuvar prevashodno osobama sa dijabetesom, ali i svima koji vode računa o svom zdravlju.

Jagoda JorgaProfesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu

specijalista za ishranu

Objašnjenje tabela

Naziv namirnice (100g) kcal UH g P g M g DV g GI GOTestenina kuvana 133 27.8 4.1 0.6 0 45 12.5Brokoli 33 4 3 0.4 3.6 15 0.6Paradajz 18 3 0 0 1 15 0.5

Na svakoj strani kuvara, za svako jelo pojedinačno je data tabela u kojoj su dati nutritivni podaci o namirnicama koje se koriste u receptu i to na sledeći način; u kolonama su organizovani podaci za:

kcal – broj kilokalorija DV g – broj grama dijetnih vlakana UH g – broj grama ugljenih hidrata GI – glikemijski indeks P g – broj grama proteina GO – glikemijsko opterećenje M g – broj grama masti,

a u vrstama su podaci za svaku od namirnica koja ulaze u sastav jela (u datom primeru – Kuvana testenina, Brokoli...).Na kraju svakog recepta nalazi se tabela koja prikazuje nutritivne podatke za 100 grama gotovog jela (u datom

primeru – Testenina sa povrćem i mlevenom piletinom) i to na isti način kao u prethodnom primeru. Kolona koja prikazuje grame ugljenih hidrata je istaknuta tamnijom bojom zbog njihovog značaja za doziranje terapije.

GOTOVO JELO (100g) kcal UH g P g M g DV g GI GOTESTENINA SA POVRĆEM I MLEVENOM PILETINOM 104 8.7 7.1 4.5 1 38 3.3

Jedna jedinica insulina je obično dovoljna za 12 do 15 grama ugljenih hidrata, iako je to individualno (zavisi od telesne težine, vrste insulina...), pa je potrebno posavetovati se sa svojim endokrinologom u vezi doziranja insulina ili tabletiranih medikamenata.

Ukoliko se u tabeli pojavi podatak u zagradi, kao u primeru za slatku pavlaku (za šlag), to znači da je podatak za glikemijski indeks samo okviran, a samim tim je i podatak za glikemijsko opterećenje okviran. Ovi podaci nastali su kao logičan zaključak koji proizilazi iz podataka o sličnim namirnicama. Na primer, glikemijski indeks za mleko je 28, a masnoća mleka je od 1 do 3.2%. S obzirom da masnoća u namirnici smanjuje brzinu kojom ta namirnica podiže nivo šećera u krvi, tj. smanjuje njen glikemijski indeks, a slatka pavlaka ima znatno veći procenat masti od mleka, logičan zaključak je da slatka pavlaka mora imati niži glikemijski indeks od mleka. U zagradi su uvek date najviše moguće pret-postavljene vrednosti, tako da podaci o glikemijskom indeksu i opterećenju za gotovo jelo mogu biti samo niži (samim tim i povoljniji) nego oni koji su dati u tabeli.

Naziv namirnice (100g) kcal UH g P g M g DV g GI GOSlatka pavlaka (za šlag) 317 2 3 32 0 (25) (0.5)

12

Potrebno je za 5 osoba • 400 g sveže bundeve • 1 l domaće supe ili vode sa kockom za supu • 20 g peršuna (jedna veća šaka) • so, biber, začini po ukusu

Čorba odbundeve

GOTOVO JELO (1 porcija – 250g) kcal UH g P g M g DV g GI GO

ČORBA OD BUNDEVE 107 5.8 4.8 7.3 0 54 3.1

PripremaOčistiti bundevu i iseći je

na krupnije komade. Spustiti ih u proključalu supu ili vodu sa kockom za supu,

začiniti i, kada ponovo provri,kuvati 4–5 minuta.

Prohladiti, presuti u blender i pasirati dok se masa

ne ujednači, 1 do 2 minuta.

Može se pasirati i ručnim mikserom. Posuti sitno

seckanim peršunom.Ukus čorbe možete obogatiti

dodavanjem karija ili nekog drugog začina, po ukusu.

Služiti toplo!

Naziv namirnice (100g) kcal UH g P g M g DV g GI GOSveža bundeva 26 6 1 0 0 75 4.5List peršuna 36 3 2 0 3 10 0.3

Pored mesa sveže bundeve izuzetno su zdrave i njene semenke, koje su izuzetan izvor proteina, a u zavisnosti od vrste bundeve čine i do 30% ukupnog sadržaja semenke. Hladno ceđeno bundevino ulje sadrži malo bogatstvo nezasićenih masnih kiselina, veliki procenat beta karotena, vitamina E i kalijuma. Lecitin iz tog ulja pomaže u sprečavanju ateroskleroze pa pozitivno deluje na snižavanje nivoa holesterola u krvi.

Ovseno brašno je odličan izvor energije. Bogato je kalcijumom i gvožđem, vitaminom E (prirodan antioksidans), tiaminom i vitaminima B grupe. Sadrži više rastvorljivih dijetnih vlakana od bilo koje druge žitarice a ona imaju značajnu ulogu u smanjenju nivoa holesterola i nivoa šećera u krvi, kao i u prevenciji srčanih oboljenja. Belo pšenično brašno je odličan izvor mangana i selena, dobar je izvor fosfora i tiamina, a obezbeđuje i deo dnevnih potreba organizma za gvožđem, cinkom, niacinom, pantotenskom kiselinom i folatima. Bela brašna bogatija su skrobom i proteinima, a kod tamnijih brašna povećava se i udeo masti, minerala, vitamina i celuloznih vlakana.

20

Naziv namirnice (100g) kcal UH g P g M g DV g GI GOOvseno brašno 385 59.2 14.8 7.4 7.4 26 15.4Pšenično belo brašno 361 70 11 1 2 71 49.7Tikvice 21 2 2 0 1 15 0.3

PripremaTikvice krupno izrendati i pomešati sa

brašnom, jajima, sirom i mlekom. Dodati ulje i začiniti po kusu.

Pleh podmazati i staviti ga u vruću rernu da se dobro ugreje. Smesu za mafine sipati u vruć pleh (da se ne bi zalepili),

vratiti u rernu, smanjiti je na 2000C i peći oko 25 minuta, ukoliko su mafini u plehu sa okruglim kalupima,

a oko 50 minuta ukoliko su mafini u običnom, četvrtastom plehu.

Služiti toplo, uz jogurt!

U pleh sa kalupima možete staviti i papirne korpice za pečenje, ali i njih

morate premazati uljem i zagrejati u rerni pre nego što sipate smesu za mafine.

Mafini

GOTOVO JELO (100g) kcal UH g P g M g DV g GI GO

MAFINI SA TIKVICAMA 159 16.3 8.1 6.8 1.4 48 7.8

Potrebno je za 4 osobe • 250 g tikvica • 2 jaja • 100 g ovsenog brašna • 100 g pšeničnog belog brašna • 200 g krem sira “ELLA” (0% m. m.) • 40 g ulja od grožđanih koštica • 70 g mleka (1.6% m. m.) • so, biber, origano, po ukusu

sa tikvicama

Prokelj ili kelj pupčar je siromašan kalorijama a izuzetno hranljiv – bogat vitaminima C i A, biljnim proteinima i vlaknima, folatima i mineralima.

Sadrži sirovu celulozu koja reguliše varenje. Odličan je izvor sulforafana, koji sadrži sumpor i za koji se pokazalo da podstiče rad jetre. Zbog

tog sastojka prokelj treba kuvati u polupoklopljenoj posudi kako bi isparila sumporna jedinjenja koja sadrži.

21

Naziv namirnice (100g) kcal UH g P g M g DV g GI GOTorteline sa mesom (ili šunkom) 298 45.1 13.2 7.3 0 45 20.3Prokelj 36 5 2 0 2 15 0.8Šampinjoni 16 1 2.3 0.4 2.5 10 0.1

Prolećne tortelinePotrebno je za 4 osobe • 500 g tortelina sa mesom • 50 g ulja od grožđanih koštica • 100 g crnog luka • 120 g šargarepe (1 veća) • 200 g šampinjona • 160 g paprike (pomešati crvenu i zelenu) • 150 g prokelja • 150 g paradajza • so, začini po ukusu

PripremaLuk iseći na rebarca i malo ga

prodinstati na ulju, a zatim dodati papriku i šargarepu, iseckane na tanje štapiće, dužine oko 3 cm. Prodinstati

na srednjoj temperaturi desetak minuta, bez dolivanja vode, a zatim

dodati šampinjone isečene na četvrtine. Prokelj dodati ceo, ako je sitniji, a

ako je krupan iseći ga na polovine ili četvrtine. Prodinstati oko 5 minuta, a

zatim dodati paradajz iseckan na kockice i dinstati dok ne uvri skoro sav sok, oko 10 minuta. Pred sam kraj

posoliti, pobiberiti i dodati začine po ukusu (bosiljak, origano...)

Torteline spustiti u ključalu, posoljenu vodu i kuvati 8 do 10 minuta (prema uputstvu na pakovanju). Procediti ih i preko njih preliti pripremljeno povrće.

Služiti toplo!

GOTOVO JELO (100g) kcal UH g P g M g DV g GI GOPROLEĆNE TORTELINE 148 18.4 5.4 5.8 1.1 41 13.1

Mleko je veoma bogato proteinima. Proteini mleka imaju veliku biološku vrednost i po toj osobini dolaze odmah iza proteina jaja, jer mleko sadrži sve esencijalne aminokiseline. Mlečna mast sadrži više od 30 masnih kiselina, među kojima su i one koje naš organizam ne može sam da sintetiše, kao što su linolna, linoleinska i arahidonska.Jogurt je bogat proteinima, kalcijumom, vitaminom B2 (konkretno riboflavinom) i vitaminom B12. Osobe koje ne podnose mlečni šećer (laktozu) mogu slobodno piti jogurt, jer laktoza u procesu fermentacije prelazi u mlečnu kiselinu. 25

Grčkamusaka

PripremaKrompir i patlidžan iseći na kolutove i prepeći ih na tiganju sa vrlo malo ulja,

samo da porumene. Papriku iseći na šire trake i propržiti je na malo ulja, da se zapeče. U vatrostalnu činiju poređati red krompira, patlidžan, pa papriku. Meso prodinstati na ulju i luku, dodati kuvani paradajz,

posoliti, začiniti i staviti u činiju, preko paprike.Na malo ulja propržiti brašno (paziti da ne potamni), sipati mleko i kad

proključa doliti jogurt. Sačekati da probaci ključ, skloniti sa vatre i umešati sir. Preliti preko mesa i staviti u rernu zagrejanu na 250 0C,

posle 15 minuta smanjiti na 200 0C i peći dok musaka ne dobije lepu boju i dok sva tečnost ne ispari, oko 45 minuta.

GOTOVO JELO (100g) kcal UH g P g M g DV g GI GOGRČKA MUSAKA 96 6.6 5.7 5.2 1.1 28 1.8

Naziv namirnice (100g) kcal UH g P g M g DV g GI GOJogurt (1% m. m.) 34 3 3.2 1 1 14 0.4Juneće meso 155 0.4 19.6 7.8 0 0 0Konjsko meso 115 0.9 21.5 2.5 0 0 0

Potrebno je za 5 osoba • 60 g ulja od grožđanih koštica • 250 g patlidžana • 300 g junećeg ili konjskog mlevenog mesa • 200 g crvene paprike • 250 g krompira • 100 g kuvanog paradajza • 100 g crnog luka • 100 g jogurta • 100 g krem sira (0% m. m.) • 3 dl mleka (1.5% m. m.) • 20 g ovsenog brašna • so, biber, začini po ukusu

37

Naziv namirnice (100g) kcal UH g P g M g DV g GI GOBrokoli 33 4 3 0.4 3.6 15 0.6Šampinjoni 16 1 2.3 0.4 2.5 10 0.1Vinagret sos 403 0.9 4.9 42.1 1.6 8 0.1

Brokoli sašampinjonimaPotrebno je za 4 osobe • 600 g cvetova brokolija • 600 g šampinjona • 60 g ulja od komine maslineili ulja od grožđanih koštica (8 supenih kašika) • so, biber, začini po ukusu

PripremaBrokoli razdvojiti na sitnije cvetiće,

spustiti ga u ključalu, posoljenu vodu i kuvati 3 do 4 minuta. Vode stavite malo,

na dno posude za kuvanje, tako da glavice cvetića brokolija budu iznad vode.

Posudu poklopite i dobićete efekat sličan kuvanju na pari, a brokoli će

dobiti intenzivnu zelenu boju i sačuvati vredne nutritivne sastojke.

Šampinjonima skinuti drškice, ostaviti ih cele ukoliko su sasvim sitni, a iseći ih na polovine ili četvrtine, ukoliko su krupniji.

Propržiti šampinjone na ulju, oko 5 minuta, dok ne počnu da tamne,

a zatim dodati brokoli, posoliti i pobiberiti i sve lagano izmešati.

Služiti toplo, uz mladi sir od obranog mleka ili uz razne vrste kuvanog mesa

ili mesa sa roštilja!Ovaj prilog možete preliti

Vinagret sosom (strana 47) što mu daje pikantan, prijatan ukus.

GOTOVO JELO (100 g) kcal UH g P g M g DV g GI GOBROKOLI SA

ŠAMPINJONIMA 63 2.4 2.5 4.7 2.9 14 0.3

Šampinjoni su odličan izvor riboflavina i niacina. Od kiselina, u šampinjonima su najvažnije oksalna i fosforna kiselina, a od minerala su značajne količine kalijuma. Uz plodove mora, najveći su prirodni izvor selena, koji je organizmu potreban u malim količinama i ubraja se u najjače antioksidanse, a ima i antikancerogeno dejstvo.

PripremaOčišćeni kivi iseći na komadiće i

staviti u zamrzivač da se zamrzne − oko 30 minuta.

Zamrznuti kivi i maline staviti u blender, dodati mleko, jogurt i tečni zaslađivač

(ako je potrebno). Blendirati oko 10 sekundi, promešati kašikom i

blendirati još oko pola minuta, dok se frape potpuno ne ujednači.

Sipati u čaše, ukrasiti nanom, malinama i kivijem.

Za doručakFrape može biti ukusan doručak ukoliko u njega dodate ovsene

pahuljice i ostavite desetak minuta da nabubre.

Za 285 g frapea (1/2 date mere), potrebno je 50 g ovsenih pahuljica.

Ovsene pahuljice obiluju dijetnim vlaknima koja su pretežno rastvorljiva, usporavaju apsorpciju glukoze i smanjuju hiperglikemiju.

Imaju veliki značaj u snižavanju holesterola u krvi i najbolje ih je jesti u kombinaciji sa jogurtom.

79

Naziv namirnice (100 g) kcal UH g P g M g DV g GI GOMaline 33 5 1.2 0.6 6 32 1.6Kivi 61 11 1 0 3 52 5.7

Potrebno je za 2 osobe • 225 g oljuštenog kivija • 125 g zamrznutih malina • 70 g jogurta (0.9% m. m.) • 150 g mleka (1.6% m. m.) • tečni zaslađivač po ukusu

GOTOVO JELO (100 g) kcal UH g P g M g DV g GI GOFRAPE OD MALINA I KIVIJA 42 7 1.9 0.6 2.6 43 3FRAPE OD MALINA I KIVIJA

sa ovsenim pahuljicama 85 14 4.1 1.4 3.6 47 6.6

Frape od malina i kivija

81

Jaje se sastoji od ljuske, belanca (65%) i žumanca (35%). Zahvaljujući ljusci, jaje je jedina prirodna

namirnica koja zadržava sve hranjive sastojke ako je kuvano, dok ih pečenjem gubi.

Jaje je odličan izvor fosfora, selena, riboflavina,

vitamina B12, A i D, a dobar je izvor gvožđa, cinka i vitamina B6. Kada se razdvoje žumance i belance, sadržaj

hranjivih sastojaka se menja. Gotovo svi vredni sastojci ostaju u žumancu, pa belance nema ni vitamina ni minerala.

Potrebno je za 5–6 osoba • 1 litar mleka (1.6% m. m.) • 6 jaja • 100 g kokosovog šećera • 20 g ovsenog brašna • 2 supene kašike ekstrakta vanile (nije obavezno) • 2 kašičice tečnog zaslađivača

PripremaUmutiti čvrst sneg od 6 belanaca. Mleko zasladiti sa 50 g kokosovog šećera i sa jednom kafenom kašičicom tečnog zaslađivača. Dodati ekstrakt vanile i pustiti da provri.U ključalo mleko spuštati grudvice snega od belanaca (nepravilnih oblika), pomoću supene kašike. Kuvati ih sa jedne strane 2−3 minuta pa okrenuti na drugu stranu, posle par minuta vaditi rešetkastom kašikom i stavljati u staklenu posudu.Penasto umutiti žumanca sa preostalim zaslađivačima, dodati brašno i sve presuti u vrelo mleko. Mešati dok se malo ne zgusne, preliti preko kuvanih belanaca, ostaviti oko pola sata na sobnoj temperaturi pa staviti u frižider da se dobro ohladi.Služiti u činijicama ili širokim čašama.

GOTOVO JELO (100 g) kcal UH g P g M g DV g GI GOŠNE-NOKLE 99 11.3 5.2 3.6 0.1 20 2.3

Šne-nokle

Naziv namirnice (100 g) kcal UH g P g M g DV g GI GOJaje (2 kom.) 162 0.7 12.8 11.4 0 0 0Žumance (4 kom.) 280 0.3 16 11.4 0 0 0Belance (4 kom.) 47 1.1 9.8 0 0 0 0

Značaj samokontrole za dobru regulaciju dijabetesa

Samokontrola je najznačajniji preduslov za dobru regulaciju dijabetesa i predstavlja vaše aktivno učešće u odlučivanju o sopstvenom zdravlju. To znači da sami vodite računa o svom nivou šećera u krvi, na koji utiču brojni faktori iz svakodnevnog života.

Svakog dana sami odlučujete šta i kada jedete, sami donosite odluke o svojim fizičkim aktivnostima i sami uzimate svoju terapiju, pa dobra kontrola šećera u krvi može znatno poboljšati kvalitet vašeg života i sprečiti da se osećate bolesno i umorno, bilo kada nivo šećera u krvi raste iznad ili pada ispod normale.

Dobra kontrola šećera u krvi pomaže vam u sprečavanju daljih komplikacija, a brojna istraživanja pokazuju da pravilan nadzor šećera u krvi odlaže početak komplikacija i usporava one koje su se već pojavile.

Da bi se šećer u krvi držao pod kontrolom nije dovoljno jedno merenje dnevno. Samokontrola znači mnogo više; to je merenje nekoliko puta dnevno, kao i vođenje dnevnika u koji ćete unositi i one vrednosti šećera u krvi koje izmerite pre i posle pojačane fizičke aktivnosti, onda kada osetite da vam je šećer nizak ili visok, kao i kada ste bolesni. Ovako sakupljeni podaci će pomoći vama i vašem lekaru da odredite koja terapija je za vas najbolja.