Fakultet sporta i fizikog vaspitanja

Univerzitet u BeograduTrening: Planiranje i programiranje

Seminarski radStudent: Mladen JovanoviPredmet: Teorija sportaProfesor: dr. ore Stefanovi

Datum predavanja rada:kolska godina 2005./2006.

Trening: Planiranje i programiranjeMladen Jovanovi

Fakultet sporta i fizikog vaspitanja prof. dr. ore Stefanovi

Teorija sportaPlaniranje i programiranje predstavljaju integralan i neodvojiv deo upravljanja sistemom pripreme sportista (6,9). Trening predstavlja samo jedan od pod-sistema pripreme sportista (slika 1), pri emu se misli na tehnoloki proces (9). Ostali pod-sistemi su takmienje i oporavak. Slika 1. Sistem pripreme sportista, kao tehnoloki proces, sastoji se od pod-sistema treninga, takmienja i oporavka.

Da bi sistem pripreme sportista funckionisao on mora biti upravljiv a samim time i upravljan od strane nekog drugog sistema (7,8,9). Ulogu upravljakog sistema ima trener (9). Da bi se opisao ovaj odnos sportista-trener odnosno upravljaki sistem i sistem kojim se upravlja, koristi se kibernetiki model (slika 2). Jedan od zadatak trenera jeste da odredi model koji predstavlja cilj upravljanja. To su prvenstveno neki unutranji i spoljanji faktori od kojih zavisi uspeh na takmienju. Na proces modeliranja vratiemo se u u daljem tekstu.Trener pre svega, mora da zna ta eli da postigne (cilj), a tek onda kako da to postigne. Da bi to uspeo on mora stalno da kontrolie izlaz iz sistema upravljanja i da ga uporeuje sa eljenim stanjem (feed-back), te da na temelju toga donosi svoje upravljake odluke. Pri tome trener mora da obrati panju na poremeajna dejstva iz okoline, da proba da ih minimizira delujui na sistem pripreme, ali delujui i na okolinu samu.

Iako je tema ovog seminarskog rada planiranje i programiranje treninga, bilo je neophodno napraviti ovo kratko objanjenje kibernetikog modela, jer je neizvodljivo izdvojiti ova dva procesa iz celine sistema upravljanja.

Slika 2. Kibernetiki model upravljanja sistemom pripreme sportista. M Poremeajna dejstva; U Upravljaka dejstva; IO Izvrni organ (metod, sredstvo, optereenje); Y izlaz sistema (izvoenje, engl. performance); MU Merni ureaj (takmienje, testovi, monitoring); Ys Signal koji sadri informaciju o izvoenju, izlazu sistema; Yref - eljeno ponaanje sistema (izvoenje) i faktori koji ga uslovljavaju; Yref' Informacije o modelu; Ms Signal o poremeajnim dejstvima iz okoline; Us Upravljaki signali. Napomena: Iako nije nacrtano, trener moe u odreenoj meri da utie i na okolinu sistema. TreningTrening, kao to je navedeno, predstavlja pod-sistem sistema pripreme sportista. Radi boljeg razumevanja sutine fenomena treninga potrebno je citirati razne autore.

U Sportskom leksikonu (2) pod terminom trening stoji:

Trening, kompleksni sportsko-pedagoki proces kojim se odgovarajuim tjelesnim vjebama sporta osposobljava za via dostignua u izabranoj sportskoj grani. Trening je specijalni proces tjelesnog odgoja pri kojem se formiraju i usavravaju fizike, psihike, moralno-voljne i karakterne kvalitete sportaa radi postizanja maksimalnih rezultata u odreenoj grani sporta. Pojam treninga obuhvaa kondicionu (ili fiziku) pripremu, tehniku, taktiku, psihiku i teorijsko-strunu pripremu. Sve vrste priprema meusobno su vezane i uvjetovane, meusobno se dopunjuju i preteno ostvaruju procesom treninga, ali dijelom i putem trening-natjecanja i natjecanja. Trener kao rukovodilac ovog sportsko-pedagokog procesa procjenjuje mogunosti, potrebe i svrsihodnosti udjela pojedinih vrsta priprema i prema tome usmjerava sadaj i odreuje metodiku rada. Konkretni sadraji treninga, naroito u pogledu primjene pojedinih vrsta tjelesnih vjebi, znatno razlikuju po pojedinim sportovima, ali se u opoj periodizaciji treninga, metodsko-didaktikim, fiziolokim i psiholokim principima kao i zakonitostima razvoja sportske forme nalaze zajednike karakteristike za sve sportske grane. U treningu svih sportova osnovno sredstvo za ostvarenje neposrednih ciljeva su tjelesne vjebe, a njihov izbor, sastav, redoslijed i doziranje po obujmu i intenzitetu su od presudne vanosti za razvijanje sportaa - str. X. Iako samo deo treninga, kondicioni trening Juki et al (5) definiu na sledei nain:Kondicijski trening se moe definirati kao proces unapreenja motorikih i funkcionalnih sposobnosti, morfolokih karakteristika, zdravstvenog statusa sportaa te za tu svrhu potrebnih motorikih znanja. - str. X. Sledeu, moda najvredniju i najoptiju definiciju treninga dao je Malacko (9):Pod sportskim treningom podrazumeva se specifian transformacioni proces antropolokih sposobnosti i karakteristika sportista, u kome se postizanje sportskih rezultata postie kontinuiranom primenom specifinih trenanih sredstava, metoda i optereenja kroz odreeno vreme. Shodno napred definisanom pojmu, osnovni zadatak sportskog treninga sastoji se u tome, da se sportista prevede iz tzv. polaznog ili inicijanog stanja (Si) u neko novoformirano, finalno stanje (Sf), odnosno Si Sf. Meutim takva transformacija, kao to je poznato, ne moe se uiniti trenutno, ve se mora proi kroz seriju sukcesivnih transformacija u odreenim vremenskim intervalima. - str. 37-38....Prema tome, formalno se sportski trening definie kao operator (kao niz postupaka) pomou kojih se ovek (ili grupa ljudi) iz nekog inicijalnog stanja (Si) menja u neko novoformirano stanje (Sf), odnosno ovek se pretvara u oveka koji je definisan na isti nain, samo su mu vrednosti parametara drugi (vii, bolji). Iz ovog proizlazi, da se moraju pronai takvi operatori (trenani sadraji) transformacije, kojima se finalno stanje postie to je mogue veom aproksimacijom, odnosno to je mogue bolje, a da se pri tome utroi to je mogue manje vremena i energije. Zbog toga se najpre mora definisati ta je to finalno stanje, jer samo onda kada se zna ta se eli postii, moe se definisati transformacioni proces. - str. 38.Nadalje, Malacko (9) navodi da ..re trening (training) je engleskog porekla i upotrebljava se kao sinonim za vebanje, pripremu i uenje, a esto se upotrebljava u vidu neodreenog termina, koji je preko sporta uao u svakodnevni ivot za mnoge aktivnosti koje nemaju veze sa sportom... - str. 37.

Ako izdvojimo kljune rei iz gore navedenih definicija, moemo sastaviti sledeu definiciju:Trening je sloen transformacioni proces koji osposobljava sportistu za via dostignua na sportskim takmienjima. Pri tome, trening vri transformaciju sposobnosti, karakteristika i znanja sportista iz inicijalnog stanja u neko novo, finalno stanje koje predstavlja neophodan preudslov za uspeh u njegovoj grani sporta. Nain na koji se taj proces odvija zavisi od izbora metoda, sredstava i opetereenja. ta je to stanje sportiste? Stanje sportiste je odreeno skupom vrednosti veliina (varijabli, karakteristika, sposobnosti, znanja) koji odreuju njegovo ponaanje (7,8). Pri tome nisu sve karakteristike vane za uspeh na takmienju ve samo neke, specifine. Trenutno stanje sportiste, nalazi se u prostoru-stanja (7,8) ije su dimenzije odreene brojem koordinata (karakteristika, sposobnosti). Stanje sistema se moe nalaziti samo u doputenom prostoru (slika 3).

Slika 3. Prostor stanja sistema odreen je (u ovom sluaju) dvema koordinatama (X1 i X2) koje predstavljaju faktore od koji zavisi uspeh u nekom sportu. Stanje sistema moe se nalaziti samo u doputenom prostoru (koji zavisi od naslea i interakcije izmeu faktora)

Ono to predstavlja nuan preduslov za uspeh treninga jeste poznavanje inicijalnog stanja sportiste (Si) i eljenog finalnog stanja sportiste (Sf). Kao to je reeno, stanje sportiste je odreeno specifinim karakteristikama od kojih zavisi uspeh i rezultat u datoj sportskoj grani. Jedan od zadataka trenera jeste da otkrije i definie te faktore od kojih zavisi uspeh na takmienju. Ovaj zadatak se reava u procesu modelovanja (9). Modeli se najee daju u obliku linearnog matematikog modela mada je sve vea primena nelinearnih matematikih modela (9). Model mora da obezbedi hijerarhijsku strukturu faktora od kojih zavisi uspeh, tako da se najvaniji faktori nalaze na poetku, a na kraju oni koji su manje vani. Izgled linearnog matematikog modela dat je na sledei nain:

Y = f(S)pri emu je

Y uspeh u nekom sportu,

f - funkcija,

S stanje sportiste.Ako znamo da je stanje sportiste (sistema) odreeno sa n koordinata (faktora, karakteristika, sposobnosti itd) onda sledi

Pri emu je

Y uspeh u nekom sportu,

n - broj faktora,

a koeficijent uea pojedinih faktora u doprinosu sportskog uspeha (eng. weight index)

X Faktor od kojeg zavisi uspenost u sportskoj aktivnosti

- faktori greke (error varijansa)

Cilj modelovanja jeste pronalaenje faktora od kojih zavisi uspeh u datom sportu. To nije ni malo jednostavan i lak posao, jer svi faktori jo uvek nisu poznati, neki su visoko nasledni (slika 4), a izmeu veine faktora postoji nekakva interakcija (slika 5). Situaciju dodatno oteava nepoznavanje weight indexa pojedinih faktora. Onog trenutka kada trener identifikuje faktore uspeha, njihove interakcije, naslednost i dostinost za

Slika 4. Prikaz doputenog prostora stanja kod jedne visoko nasledne karakteristike X2 i manje nasledne karakteristike X1. svakog sportistu pojedinano, on mora odrediti finalno stanje (Sf) koje predstavlja cilj treninga. Ova akcija predstavlja optimizaciju finalnog stanja (slika 6).

Slika 6. Odabir optimalnog finalnog stanja za svakog sportistu predstavlja kljuni detalj,

prema ijem su dostizanju usmerene sve upravljake akcije trenera.

Primer za optimizaciju finalnog stanja predstavlja klasian sluaj pripreme fudbalera. Naime za uspeh u fudbalu, igrai moraju da uz posedovanje visoke tehniko-taktike pripremljenosti poseduju i S.A.Q. kvalitete, ali i sposobnost da ispoljavaju S.A.Q. kroz svih 90min igre, to najvie zavisi od njihove aerobne izdrljivosti (koja uklopljena sa S.A.Q. postaje specifina izdrljivost).

Slika 5. Pojedini faktori su u interakciji tako da promena jednog izaziva promenu drugog. Ove interakcije su pogotovo sloene ukoliko ima vie faktora.Preveliko poveanje aerobne izdrljivosti negativno utie na S.A.Q. sposobnosti i vice versa. Stoga trener mora nai optimum u odnosu izmeu ove dve sposobnosti tako da njihova kombinacija dovodi do najveeg uspeha (zavisno od pozicije igraa). Pri tome bi trener morao da ima na umu sledee izreke:Umerenost je vrlinaIstina je uvek negde u srediniEverything is a matter of a degree

Nakon to je optimizovao finalno stanje (Sf), ali i otkrio inicijalno stanje (Si), treneru na raspolaganju stoje mnogobrojni naini dolaenja do tog finalnog stanja, ali po razliitim cenama. Nadalje trener mora optimizovati proces upravljanja (8) tako da izabere optimalne metode, sredstva i optereenja koja e sportistu dovesti u finalno stanje (Sf) uzimajui u obzir razne kriterijume (slika 7). Kriterijumi mogu biti vreme, takmiarski kalendar, resursi, novac, energija, napor, objekti, rekviziti, sprave, znanje i sl. Svaka situacija u treningu je specifina po pitanju kriterijuma a samim time i po pitanju optimalnog upravljanja. To praktino znai da ne postoji optimalno upravljanje za sve situacije, sportiste, kriterijume, inicijalna stanja i finalna stanja. U treningu nema ablona! O pitanju ablona u upravljanju vratiemo se kasnije u daljnjem tekstu.

Slika 7. Optimalizacija upravljanja tako to se trai optimalni put dolaska iz stanja Si u Sf prema postavljenim kriterijuma.

Planiranje treninga

Planiranje predstavlja jedan neodvojiv proces upravljanja sistemom pripreme sportista. Prema Malacku (9), upravljanje pripremom sportiste sadri sledee elemente(procese): modeliranje

dijagnostikovanje

planiranje

programiranje

operacionalizovanje (realizovanje)

registrovanje

klasifikovanje

kontrola

obrada

analiziranje

korigovanje

kompariranje

Neophodno je napomenuti da svi ovi elementi (procesi) nisu diskretne akcije u datom trenutku ve kontinuirani procesi koji se odvijaju tokom svakog treninga odn. svakog trenutka. Trener stalno mora da prolazi kroz ove elemente, da vri korekciju modela, da proverava trenutno stanje sportiste, njegovo izvoenje, da proverava kriterijume i da vri korekciju unapred postavljenog plana i programa.

Prema Malacku (9):Pod planiranjem u sportskom treningu podrazumeva se odreivanje ciljeva, zadataka, termina, postizanja sportskih rezultata i trenanih kontrolnih normativa. Planirati trenani proces, to znai poeti od analize dijagnostikovanja pojedinaca ili grupe sportista, kao i drugih uslova koji oznaavaju osnovne pokazatelje procesa sportske pripreme i rasporediti ih po vremenu

Uspeno planiranje trenanog procesa, kao veoma sloene upravljake akcije, prvenstveno zavisi od:

utvrivanja eljenog stanja u skladu sa zahtevima sportske grane ili discipline, kao realnih mogunosti da se sportski rezultat postigne u zadato vreme,

utvrivanja poetnog stanja osobina, sposobnosti, karakteristika i kretnih znanja sportista ili sportske ekipe, i

proveravanja operacionalizovanja plana, te njegovog korigovanja pod uticajem povratnih informacija o postignutim tranzitivnim (stanjima) i efektima.To konkretno znai, da se na osnovu utvrivanja relacija izmeu modela hijerarhijske strukture primarnih sposobnosti i karakteristika sportista u odreenoj sportskoj grani (jednaini specifikacije sportova), s jedne strane,i rezultata dijagnostikovanja istih sposobnosti i karakteristika sportista, s druge strane, odreuju konkretne projekcije, ciljevi i zadaci trenanog procesa, koji treba da se reavaju u rezultatu celokupne pripreme u odreenim etapama i ciklusima. Posle toga odreuju se sadraj trenanog procesa, to konkreno znai, da se sistematizuju sredstva, priblina koliina rada, tipina trenana optereenja, konkretni normativi i drugi pokazatelji. - str. 249.Iz ovog citata vidljivo je da je granica izmeu modelovanja, dijagnostikovanja, planiranja (ali i programiranja) jako tanka, te da je njihovo razlikovanje oteano jer predstavljaju integralnu celinu u upravljanju.

Prema duini planova (koji su rezultat planiranja) Malacko (9) razlikuje: dugorono planiranje

perspektivno planiranje

dvoolimpijsko planiranje

srednjerono planiranje olimpijski ciklus dva godinja ciklusa

kratkorono planiranje makrociklus (godinji, polugodinji) makrocikline periode (pripremni, takmiarski, prelazni period)Moe se rei da plan nije usiljeni i nefleksibilni ablon, ve fleksibilni i u optim crtama odreen skup ciljeva, akcija za postizanje tih ciljeva i kriterijuma koji predstavlja rezultat planiranja kao integralnog i kontinuiranog procesa upravljanja pripremom sportista, ali i rezultat trenerske filozofije, kreativnosti, stvaralatva, ali i iskustva prvenstveno.emu slui plan koji se pod svaku cenu mora sprovesti ako on ne daje eljene rezultate? Sprovoenje plana i programa (operacionalizovanje) direktno utie (u povratnoj vezi) na modifikovanje istih planova i programa. Sposobnost sportiste da se oporavi od zamora, sposobnost da se adaptira na dati trenani stimulus (adaptibilnost), maksimum sposobnosti koju moe dostii (genetski uslovljeno), oscilacija u njegovoj radnoj sposobnosti, bioritmovi i sl. predstavljaju kljune kriterijume u izradi realnih planova i programa. To praktino znai da ako sportista ne moe da se oporavi od 5 puta nedeljnog tranja dugih deonica onda njihova usiljena primena (po ablonu kopiranja vrhunskih takmiara) moe samo da teti sportisti, da ga dovede do pretreniranosti i u krajnjem sluaju do povrede usled akumuliranog zamora i mikro-povreda. Kreiranje realnih i dostinih planova ne zavisi samo od sportiste ve i od okoline. Naravno da od parcijalnih sportista dobijamo parcijalne rezultate, ali trener moram da ispotuje potrebe sportista i izvan treninga. Neke stvari trener jednostavno ne moe (i ne sme) da kontrolie. Kako bi Charlie Francis (3) rekao:You are on planet Earth, like it or leave it!

Programiranje treningaPrema Malacku (9):Prilikom programiranja treninga potrebno je imati u vidu da ono predstavlja veoma sloenu upravljaku akciju, u kojoj se na bazi makrociklinog (godinjeg, polugodinjeg) i periodinog (pripremnog, takmiarskog i prelaznog) plana odreuju konkretniji programski postupci, koji sadre informacije o trenanim sadrajima (sredstvima), volumenu optereenja (ekstenzitetu i intenzitetu) i metodama trenanog rada i sportskog takmienja. . - str. 253.Prema duini programa (koji je rezultat programiranja) Malacko (9) razlikuje sledee vrste programiranja:

tekue programiranje mezociklino

mikrociklino

operativno programiranje dnevno

pojedinanoUkoliko plan predstavlja u optim crtama definisane ciljeve treninga, ali i akcije koje su potrebne da se taj cilj ostvari uzimajui prvenstveno u obzir zakonitosti sportskog treninga (6), principe, zakonitosti razvoja sportske forme (6,9), specifinosti sportske grane, iskustva trenera, kreativnosti i stvaralatva, onda program predstavlja, za krai vremenski period, precizan skup operacija definisan metodama, sredstvima i optereenjima kao i njihovim relativnim trajanjima, periodima i meusobnim odnosima da bi se postigli kratkoroni ciljevi postavljeni planom. Iz istog razloga kao i plan, tako i program mora biti fleksibilan da bi omoguio prilagodbu na reakciju sportiste na optereenja, ali i nepredvidljiva dejstva okoline na sportistu (ali i na trenera samog). Iz tog razloga program nesme biti vremenski predugaak i previe precizan, jer ne uzima u obzir promenjivost u okolini kao i oscilacije u radnoj sposobnosti sportiste i bioritam(9). Pokuaji da se naprave precizni programi na dui vremenski period u startu padaju u vodu i predstavljaju uzalud utroeno vreme i energiju. Vredelo bi se prisetiti izreke Loftia Zadeha:As complexity rises, precise statements lose meaning and meaningful statements lose precision.

ali i Alberta Einsteina:So far as the laws of mathematics refer to reality, they are not certain. And so far as they are certain, they do not refer to reality.

Iako se ove mudrosti ne odnose u direktnoj meri na upravljanje sistemom pripreme sportista, odnose se na ponaanje i upravljanje kompleksnim sistemima kakav je i on sam, te stim u vezi, imaju veliku primenjivost u upravljanju sistemom pripreme sportista.Uobiajeno je u dananjoj trenanoj praksi unapred planiranje i programiranje rastereujuih mikrociklusa (engl. unloading week). Primer za to je korienje 3+1 mikrociklusa u treningu snage, pri emu se 3 nedelje poveava optereenje, a zadnju nedelju smanjuje. Meutim postavlja se pitanje opravdanosti ovog naina planiranja. Naime, kako trener unapred zna da li e sportista u etvrtoj nedelji zaista trebati rastereenje? Druga varijanta jeste poveavati optereenje sve dok sportista moe da ga tolerie (adaptira se), a smanjenje radne sposobnosti reavati u trenutku smanjenjem optereenja. Ovo se svodi na princip da sportisti treba dati optimalan stimulus u optimalno vreme, kada mu je najvie potreban. Meutim, ovakav nain ad hoc reavanja smanjenja radne sposobnosti kod veine sportista dovodi do povreda. Razlog uvoenja unapred planiranog rastereenja opravdan je iz razloga heterohronog razvoja odreenih sistema sportiste, ija razlika u funkcionisanju moe da dovede do povreivanja, stoga je nuno dati jedan kratak period rastereenja da se oni usaglase, sinhronizuju. Nain na koji se sprovodi rastereenje, smanjenjem intenziteta, obima ili oba, zavisi od mnogo faktora koji nee biti raspravljani u ovom tekstu. Sve se svodi na to da plan i program moraju biti dovoljno fleksibilni da se prilagode prirodnim oscilacijama u radnoj sposobnosti sportiste, njegovoj sposobnosti da se adaptira i da se oporavi, bioritmu i promenama u sredini, ali i na to da moraju biti dovoljno kruti da omogue da se u jednom delu sportista prilagodi njima. Ili drugije reeno, plan mora imati u sebi jednu krutu-slabo-promenjivu komponentu koja je prvenstveno definisana ciljevima treninga, optimalnim nainima za njihovo dostizanje koji proizilaze iz specifinosti sportske grane, zakonitosti i principa treninga i razvoja sportske forme, iskustva trenera, njegove kreativnosti (onako kako on misli da bi plan trebao da bude), ali i jednu fleksibilnu-vrlo-promenjivu komponentu na koju utiu promene iz okoline, ali i ritmike oscilacije u radnoj sposobnosti sportiste, njegovoj adaptaciji i bioritmu (slika 8). Ovo je neophodno da bi se postigli najbolji rezultati za vreme najvanijih takmienja, stoga je vrlo vano da se sportisti prilagodi bioritam na novi reim rada i oporavka koji bi mu omoguio uspeno nastupanje u odreenom trenutku (funkcija krute komponente). Kao to je i oito, plan i program utiu na sportistu, ali i sportista utie na njih, a sve u cilju postizanja Slika 8. Prikaz krute-slabo-promenjive komponente i fleksibilne-vrlo-promenjive komponente plana. Ovo moe biti i odnos planirano-realizovano.

unapred definisanih, optimalalizovanih ciljeva.

Ovo je nadasve jedan kompleksan i nelinearan odnos kojeg trener mora imati stalno u vidu. To znai da trener mora imati unapred spremne ciljeve treninga, ali i naine dolaska do tih ciljeva izraene okvirno planovima i precizno, za kratak vremenski rok, programima (koristei prvenstveno talasasti oblik progresije optereenja (6,9)) koji moraju biti dovoljno fleksibilni da bi se prilagodili promenjivosti (sve tee - pantha rei) okoline, sportiste pa i trenera samog (fleksibilna komponenta), tako to e se procesi upravljanja (modeliranje, dijagnostikovanje, planiranje...) vriti iznova i iznova u kontinuitetu od treninga do treninga, trenutka do trenutka. Malacko (9) takoe prepoznaje nunost ovakve vrste upravljanja:

... U vezi sa tim, valja naglasiti, da se obavezno na svakom pojedinanom treningu prati ponaanje (reakcija) svakog sportiste, to konkretno znai, da pojedinani treninzi budu podeeni prema talasima smanjene ili poveane radne sposobnosti njegovog organizma.

Prilikom programiranja pojedinanog treninga moraju se unositi korekcije u odnosu na koliinu i intenzitet trenanog rada, koji proistiu iz brzine odvijanja procesa oporavka. Prilikom toga treba uzimati u obzir i samooseanje sportiste, uz objektivne pokazatelje stanja njegovog organizma. Oigledno da je takav pristup i postupak, ondosno takva vrsta programiranja pojedinanog treninga zahteva veliko iskustvo, iroko znanje i njihovo kontinuirano produbljivanje - str. X.Kontrola stanja i treniranosti

Ukoliko stanje sistema S(t) prikaemo kao zavisno od upravljakog dejstva na ulazu sistema U(t), a izlaz sistema Y(t) u zavisnosti od stanja sistema, dobiemo:U(t)( S(t) ( Y(t) (8)iliS(t) = f1[ U(t) ]; Y(t) = f2[ S(t) ]

Ovo praktino znai da izlaz sistema (u naem sluaju izvoenje) zavisi od stanja sistema, kao to je ranije objanjeno. Stanje sistema se nalazi u n-dimenzionalnom prostoru ograenom sa n-koordinata koji predstavljaju faktore uspeha. Mi o stanju sistema zakljuujemo na temelju izvoenja. to znai da su oni obostrano povezani (slika 9).

Slika 9. Meuzavisnost Stanja i Izvoenja.Dakle, za dobro izvoenje (uspeh na takmienju) potrebno je da se sportista nalazi u najboljem (optimalnom) stanju, meutim, mi o tom stanju zakljuujemo na temelju njegovog izvoenja. O vanosti kontrolisanja stanja (odn. izvoenja), Malacko (9) pie:

Efikasno upravljanje trenanim procesom mogue je samo pod uslovom dobijanja pouzdanih informacija o stanju primarnih sposobnosti i karakteristika sportiste, odnosno o promenama koje su izazvali primenjena sredstva, metode i opereenje treninga - str. 264.Ako pogledamo kibernetiki model upravljanja sistemom pripreme sportista (slika 2), videemo da nam je za merenje izvoenja potreban nekakav merni instrument (MU na slici 2). Taj instrument mogu biti: Takmienje

Testovi

Monitoring

Takmienja (sa to jaim protivnicima) ...predstavljaju najbolje i najobjektivnije testove i pokazatelje nivoa pripremljenosti sportista, odnosno sportskih ekipa. , Malacko (9), str 265.

Testovi predstavljaju instrument za dobijanje informacija o stanju sportiste. Neki testovi to ine tako to ocenjuju izvoenje (pa na temelju toga odreuju stanje), a neki tako to na bazi nekih fiziolokih pokazatelja ocenjuju stanje u kojem se sportista nalazi i samim time predviaju izvoenje. Prema onome ta mere, testovi se mogu uslovno podeliti na: Testove izvoenja

Testove stanja

Primer za testove izvoenja je i samo takmienje, ali i beep-testovi, 1RM, 100m, bacanje kugle, poligoni i sl. Odnosno svi testovi u kojima sportista mora da vri nekakav pokret, da izvodi neku motoriku radnju i sl.

Testovi stanja su takvi testovi u kojma sportista moe da lei, tj. da ne izvodi motoriku radnju koju treba da oceni. Pri tome mogu da se uzimaju nekakvi fizioloki pa i psiholoki pokazatelji te da se na temelju njih predvidi potencijalno izvoenje sportiste i uspeh na takmienju. Primeri za to su svi psiholoki testovi, antropometrija, frekvencija srca (HR) u miru, bazalni metabolizam, modani talasi, analiza krvi i sl.

U zavisnosti gde se testovi izvode (ali i sa kakvim instrumentima) moemo ih podeliti i na:

Laboratorijske testove Terenske testove

A prema tome koju karakteristiku, sposobnost ili faktor mere i koliko on utie na uspeh u nekom sportu na: Specifine testove

Nespecifike testoveZa testiranje Malacko (9) pie sledee:

...Iz ovog proizlazi da se na osnovu laboratorijskih ili nekih drugih ispitivanja (eksperimentalnih merenja, testiranja) mogu dobiti samo komplementarni (pomoni, dopunjujui) podaci o fundamentalnoj trenanoj pripremljenosti, odnosno, da li sportisti poseduju tzv. fundamentalnu podlogu za dalji rad na specifinim i genetikim uslovljenim antropolokim osobinama, sposobnostima i karakteristikama. Primarne (vodee) i relevantne (znaajne) antropoloke osobine, sposobonosti i karakteristike od kojih zavisi sportski rezultat, obavezno sa to preciznijim kontrolnim pokazateljima i normativima, mogu se na optimalan nain razvijati samo kod sportista u pojedinim sportskim aktivnostima za koje poseduju genetike ptencijale i ako treniraju u to specifinijim (situacionim) uslovima, priblino onim u kojima e se i takmiiti.

Dakle, samo integralna (laboratorijska i situaciona) kontrola treniranosti sportista u sistemu upravljanja procesom treninga omoguuje efikasno ostvarivanje planova i programa rada, odreivanje efikasnosti primenjenih sredstava, metoda i optereenja, kao i blagovremenu korekciju trenanog procesa - str. 265.

Iz ovoga je evidentno da ne treba preveliku vanost pridavati laboratorijskim nespecifinim testovima. Iako je ovo napisao u svojoj knjizi, Malacko (9) podosta prostora troi da bi objasnio laboratorijsko testiranje anaerobnog praga i laktata u krvi i da bi na temelju toga donosio korekcije treninga.

Dananji sistemi za pripremu sportista i njihovo upravljanje otili su toliko daleko, da ih umesto poboljanja izvoenja interesuje poveanje VO2max i slinih fiziolokih pokazatelja. Postavlja se pitanje da li su poveanje VO2max i LT (laktatni prag) uzroci poboljanja izvoenja sportiste ili njihov rezultat. Ovo je klasian problem ko je pre, koko ili jaje? Meutim dananja istraivanja sve vie dovode u pitanje validnost VO2max i LT, ali i stare teorije zamora (cardiovascular/anaerobic model) (10,11). Samim time, sve je vie evidentno da e njihova upotreba u sportu biti sve manja (4), ali i svih programa koji su temeljeni na njima (zone intenziteta prema HRmax, Karvonen i sl.). Sasvim je istinito da trening nije namenjen poboljanju VO2max, LT ili bilo kog drugog fiziolokog pokazatelja, ve je trening namenjen poboljanju izvoenja (4).

Mora se imati na umu da se testovi provode periodino, meutim ono to je mnogo vanije jeste konstantno i kontinuirano praenje reakcije sportista. ... Pored toga, koristi se i tzv. operativna kontrola, iji je osnovni zadatak da se vri ocena podnoenja trenanog i takmiarskog optereenja, ispravljanje individualnih kolebanja nivoa pojedinih antropolokih sposobnosti i karakteristika i dr. Ovakva kontrola treba da se odvija uz pomo dobijanja tzv. brzih povratnih informacija. Malacko (9), str 266.

Ono to je Malacko (9) nazvao brze povratne informacije odnosi se na monitoring.

Monitoring predstavlja, kontinuirano i konstantno praenje reakcije sportiste na trenana optereenja, i samim time korienje tih informacija da bi se izvrila korekcija plana i programa. Kao i testovi, monitoring moe biti Monitoring stanja

Monitoring izvoenja

Monitoring stanja predstavlja praenje reakcije sportiste (pre, u toku i posle izvoenja), pre svega merenjem nekakvih fiziolokih reakcija (bLA, HR u toku rada, u oporavku, ujutro i sl.). Meutim isto to vredi i za testove vredi i ovde. Ljudski organizam je previe kompleksan sistem da bi se njegove kompleksne reakcije opisale praenjem frekvencije srca, laktatima u krvi i sl. Poznato je da frekvencija srca izuzetno varira pojavom afektivnih stanja, promenom u temperaturi, vlanosti i sl. Charlie Francis (3) poznat je kao trener koji ne primenjuje periodine testove (laboratorijske i sl.) niti monitoring stanja (HR, bLA) ve jednostavno gleda i slua sportistu dok on izvodi (u ovom sluaju radi se o sprintu). Posledice zamora, ali i ritmikih ciklusa u radnoj sposobnosti e se prvenstveno odraziti na izvoenje, tako da e se promeniti zvuk udaranja stopala o pod, grenje i podizanje ramena, naruie se ritam tranja i sl. Na temelju tih informacija, koje su integralne, Charlie Francis vri korekciju treninga, tako to prelazi na novu vebu ili zavrava trening. Izvoenje manje kvalitetnih pokreta u sprintu dovodi samo do pada rezultata. Neke od njegovih uvenih izreka su:

First do it right, then speed it up

Less is more

Quality preceeds quantity

Jedna od poznatih pria iz treninga Charlie Francisa jeste da je odobrio timu istraivaa da testiraju nivo laktata u krvi njegovih sportista posle jedne serije treninga. Svaki put kad su laktati u krvi bili povieni, umesto da se oseaju umornim, sportisti su se oseali izvrsno, a svaki put kad bi laktati bili niski, sportisti bi bili umorni. Ovo je prevenstveno rezultat zamora CNS-a (3) koji nema nita sa laktatima u krvi. Ovo je jo jedan dokaz da e se nae miljenje o laktatima kao uzronicima zamora morati promeniti iz korena (4,10,11), a samim time i testiranje HR i bLA u toku treninga i pravljenja korekcija temeljenih na njima.

Od ostalih instrumenata za procenu stanja, Charlie Francis (3) koristi jedino masau, koja mu govori o postojanju optimalnog tonusa miia potrebnog za tranje sprinta. Ukoliko je tonus poremeen, to dovodi do smanjenja izvoenja, ali i do mogunosti povreivanja, stoga on koristi posebne metode istezanja i masae da bi taj tonus natimovao.

Jedini nedostatak monitoringa izvoenja, jeste da zamor mora prvo da se desi to se odraava na izvoenje, pa tek onda da se sprovedu korektivne akcije. Jedan od ureaja koji je danas jako popularan za monitoring stanja, dakle pre samog izvoenja, jeste OmegaWave (12). Iako jako popularan u Americi, u naoj zemlji retko ko da je uo za njega. OmegaWave je nastao u Rusiji kao rezultat traenja optimalnog instrumenta za odreivanje spremnosti astronauta za let u svemir, ali i bolesnika za nekakvu operaciju. OmegaWave sistem, predstavlja skup neinvazivnih, jako brzih testova (sve je gotovo u 1-2min). Najee se mere varijacije HR i omega talasa koji su indikatori sposobnosti sportiste da reaguje na trenani stimulus. OmegaWave sistem je u stanju da prui informaciju o tome u kojem delu adaptacijske krive se nalazi sportista, te da li je sposoban i spreman za razliite vrste treninga. Mnogi treneri OmegaWave smatraju svetim gralom treninga, jer daje informacije koje su do njegove pojave treneri najveim delom nagaali.

Autor teksta smatra da je osim praenja izvoenja, poeljno pratiti i RPE, HR u oporavku i jutarnji HR kao dobre pokazatelje reakcije sportiste na trenana optereenja.

Staro vs. Novo planiranje

Plan treninga kao rezultat planiranja je, kao to smo ranije naveli, skup ciljeva i naina za njihovo realizovanje navedenih u optima crtama za neki vremenski period, uzimajui u obzir zakonistosti i principe treninga, zakonistosti razvoja sportske forme, promenjivost sredine i ritmike oscilacije u radnoj sposobnosti sportiste, njegove sposobnosti da se adaptira i oporavi, ali i iskustvo, kreativnost i stvaralatvo trenera. Pri tome u planu moraju biti ukljuena sredstva, metode i optereenja pomou kojih dostiemo postavljeni cilj i njihova klasifikacija. Odnosi izmeu pojedinih etapa i perioda u toku treninga sa aspekta primene metoda, sredstava i optereenja naziva ukljueni su u plan (periodizacija).

Najpoznatiji plan, koji prikazuje odnos izmeu intenziteta i obima jeste klasian plan po Matveyevu (1,14); (slika 10).

Slika 10. Klasian plan po Matveyevu. Iako se prikazi ovog plana razlikuju od autora do autora, primetna je razmena izmeu intenziteta i obima sa pribliavanjem takmiarskog perioda. Slika preuzeta iz Francis (3), str 93.Sa slike 10 je vidljivo da u poetku treninga (u makrociklusu) dominira obim dok je intenzitet mali, a kako se trening primie takmienju tako intenzitet narasta a obim pada. Ovo je klasina pria.

Primer korienja ovakvog modela (plana) jeste preporuka dugotrajnog tranja kroz umu u treningu sprintera u poetnim delovima pripremnog perioda to je po Francisu (3) apsurdno jer:

..ako ima Ferrari nees sa njime orati njive...Ovakav nain treninga dovodi do pada brzine sprintera i gubljenja veeg dela sposobnosti kojeg je stekao u prethodnoj sezoni. Francis (3) je koristio drukiji model (slika 11), u kojem se intenzitet progresivno popeo na poetku treninga i odravao du celog makrociklusa, a dok je obim rada varirao Slika 11. Moderan plan u kome se intenzitet odrava u toku cele godine, a obim varira. Slika preuzeta iz Francis (3), str. 94.ali se i on dobrim delom odravao. Ovakav nain omoguavao je da sprinter uvek radi sve odnosno da ne gubi brzinu.

Ako malo bolje pogledamo na ove slike, pogotovo na Matveyev klasian model (slika 10) i zapitamo se kako je on to raunao obim i intenzitet, shvatiemo da ovi grafovi ne govore nita. Naime kako je mogue zbrojiti obim rada sa tegovima sa obimom rada na sprintevima? A njihove intenzitete? Mogue je ako su oni izraeni u minutama, ali i to ne govori nita. Nemojmo meati dve odvojene stvari. Obim i intenzitet su osnovni parametri nekog sredstva (odn. njegovog optereenja) i ne mogu da postoje nezavisno jedan od drugog, kao zasebni entiteti! Intenzitet bez obima ne postoji kao ni obim bez intenziteta. Zato je neophodno da se prikae obim primene odreenog sredstva (i njegovog intenziteta) u toku makrociklusa. Na slici 12 je prikazan model Charlie Franicsa (3), koji prikazuje obim visoko intenzivnog tranja (>95% maks) i tempo tranja (