... VPS

.... . .

.. . ::

.

...

www. vps.ns.ac.yu

. . . - -.. . . . •: . . ' ' '

I • • .. ,. ••

i ::~ q]'1 I I> I'

• 1 IJ >Ill •11

' " ,l, ...... ~.J- .•

::~ .. !I :t.~ • 10 t.~·

,,

. •

Broj 4/2008

' ' "

ISSN 1451-6551

v

SKOLA BIZNI$4 Naueno-strub!i casovis -

~KOLA BIZNISA naucno-stru~ni ~asopis

Broj 412008

[ztlllva{ Visoka poslovna skola

strukovnih studija, Novi Sad Vladimirn Pcrica - Valtera br.4,

21000 Novi Sad Tel: (021 J 485-4000

e-mail: vps/wlll@UI>S.ns.ac.yu web: www. vps.ns.ac.yu

Gl11vn/ i odgovorni urednlk: Dr Radovan Tomic, redovni profesor

Redllkci.ftl: npoq,.lJ-p OKopoKos a. P .•

Ma<,U:yH_apO.liHaJl B LICWaJl WKOlla

YnpasneHH~. CaHKr-nerep6ypr, Pycc!l!l Prof. dr Bo ris Cizelj, V isoka poslovna ~kol

Doba Marihor, Slovcnija Prof. dr Gojko RikaloviC, Ekonomski

fakultet, Beograd Prot: Emil Salek, Haute ecole de gestion

de Neuchatel, Switzerland Prof. dr Suzana Salai, Ekonomski fak:ultet,

Subotiea Prof. dr Zbigniew Paszek, Krakowska

szkota Wyzsza, Krak6w, Polska Prof. dr Radovan Tomic, Visoka poslovna

~ola strukovnih studija, Novi Sad

Lektor: Sufija Rackov

~ltunpu: "Alfa-<>rafNS" 0

Tirai: 50 primeraka

Na osnovu mi~ljenja Pokrajinskog sekret.arijata za infonnaeije

Broj: IOS-651-Q009012002·01 od 23.1X 2002. naul!no-strucni casopis

"Skola biznisa" je upisan u Registar sredstava javnog informisanja.

CIP- KaTanorH3auuja y ny6nt1Kau~<jH 6110JIHOTcKa MarHuc cpncKe, HoBH C8.ll 65 012

WKOJJA GH3HIICD : H8)"1HO-CTPY~Ih1 'lacon He I oaroeopHK ypeMmK Pa.nosrut ToMRh. -.2003. 1 -. - HoliK Call: BRCOK8 OOCJIOBHa WKOJia CTpyKOBI!HX

CT)'JlHja, 2003-,- 30 em

Sadrzaj

T atj ana Durie Poslovna etika i primena eticlab standarda Kuzmanovic u poslovanju

Vesna Petakovic Novi nacin treninga «business coaching»

Dejan Zivkov Monetarna ekonomija posmatrana iz ugla razlicitih teorija

Milo~ Lutovac, Uspon pravoslavnih finansijajedinstvene Milena Lutovac Rusije

Jovan Njegic Uredenje i afinnacij a investicionih fondova na finansijskom trzi~ru Srbije

Nenad Dokic Reforme penzijskog sistema i penzij~k:i fondovi

Ivan Lovre Uporedna analiza politike i prakse Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije

Dragan Bozic Proces budZ.etinmja i budZ.eti kao oj egov formalno-kvantitativni izraz

Zeljko Racic Standardni model procesa revizije

Dragana Ikonic Cinioci uspeha osiguravajuCib organizacija

Mirela Momcilovic Cena kapitala

DenisBugar Kvantitativno modeliranje ekonomslcih pojava u cilju poveeanja efikasnosti mikroekonomskib i makroekonomskib subjekata

Sanja Loncar Cena akc ija i geometrijsko Braunovo k:retanje

Nemanja Berber Uporedna analiza stilova menadzmeota novi vs stari stilovi

Nina Elurica lzazovi i relationship marketinga u poslovnom okruzenju preduzeca

Tatjana Boskovic Odr~ivi turizam kao savremeni koucept razvoja turizma

Tamara Gajic Turizam kao kultuma potreba 2L veka

Radovan Cokorilo Poslovna komunikacija kao socijalna interakcija

Milan Kompjuterska krada identiteta i naCini Radosavljevic, za§tite

Maja Andelkovic, Dragan a Radosavljevic

I

3

15

20

28

35

42

53

63

69

77

86

95

I 01

108

115

123

128

135

141

SKOLA BlZJVISA Naucno-sirucni casopis

UREDENJE I AFIRMACIJA INVESTICIONIH FONDOV ANA v v

FINANSIJSKOM TRZISTU SRBIJE

Jovan Njegic*

Saietak: lnvesticioni fond predstavlja jednu od najznacajnijih instituci)a savremenog finansijskog trZiSI(I. U nasoj zem(ji, iako su se fo~tdovi vee pojavili, tek predstoji njihova potpunija ajirmacija. Za njihovu organizaciju, fimkciomscmje i ajirmaciju veliki znaeaj ima Zakon o investicionim fondo vima Srbije. Pored nesumnjivih prednosti koje no.si sa sobom donosenje ovog zakona, u njemu se na/aze i neka resenja koja bi trebalo preispilali i rmaprediti.

Kljucne reei: otvoreni investicioni fond, zatvoreni investicioni fond, ekspanzija investicionih fondova, Zakon o invesl1cionim fondovima

Abstract: lnvestmem fund represents one of the most impor1am inslilutions of modern financial markets. Although they are present in our counlly for some lime, the full affirmation of investment funds is still to come. The Investment Funds Law of Republic of Serbia. has the most important effect on their organization, functioning and ajjinnation. Although this Law without any doubt represents a great achievement, there are some solutions which shoufd be reconsidered and improved.

Key words: open-ended fi.md, close-ended fimd, mutual fund expansion, Investment fonds Law

Uvod

Skupstina Srbije usvojila je 2006. godine Zakon o investicionim fondovima, koji predstavlja nesumnjiv podsticaj uredenju i razvoju ovih znacajnih institucija ftnansijskog mi~ta. Ovaj zahtev dopri.nosi efikasnijem funkcionisanju 11nansijskog sistema, odvijanju procesa tranzicije, .kao i racionalnijoj alokacjji kapitala i novca. On daje srnernice za osnivanje i rad investicionih fondova shodno prilikama u kojima se nalaze finansijski i ekonomski sistem Srbije.

[nvesticioni fondovi imaju istaknutu ulogu ne samo u razvijenim zemljama, nego i u zemljama u tranziciji, aktivno ukljucujuci velik.i broj malih invcstitora u ftnansijske transakcije. Investicioni fond je po defmiciji finansijska institucija koja prikuplja sredstva individualnih (manjih) investitora dajuci im za uzvrat deonice iii ateste o udelu o fiJJansijskoj aktivi fonda. Ta sredstva fond investira u odgovarajuce hartije od vrednosti i na taj nacin fonnira diversifikovan investicioni portfolio. Ostvareni prihod deli se deonicarima srazmemo njihovom ucescu, po odbitku neophodnih troskova.

Investirenje moze bili usmereno na kratkorocne kvalitetne hartije od vrednosti, po pravilu sa velikom sigumoscu i visokim kamatnim stopama (veCim od onih na Stednim racunima), iii dugorocne obveznice preduzeca, dnavne obveznice i sve vrste deonica, kao i finansijske derivate (opcije, fju~erse, varante).

Dobit investicionog fonda sacinjavaju:

\. Dividende i kamate po osnovu hartija od vrednosti; 2. Profit ostvaren njihovom kupoprodajom; 3. PoraSt vred-uosti samih hartija od vrednosti, koje se nalaze u portfoliju fonda .

Prisutanje, razume se, i rizik da se umesto dobiti javi veci iii manj i gubitak u bilo kom od ovih segmenata, najeesce as led pada vredJJosti hartija od vrednosti.

'Jovan Njegic, diplomirani ekonomista, strucni saradnik Visoke poslovne ~kole suukovnih studija, Novi Sad

35

SKOLA BIZNISA Naucno-strucni casopis

Najveei broj kratkoro~nih kao i dugoroenih investicionih fondova su otvorcnJ lnvesticioui fondovi. ~to zna~i da imaju obavezu da na zahtev svojih investitora otkupe njihove deonice u odredenom roku- Postoji i manji broj zatvorenih investicionib fondova, koji takvu obavezu nemaju.

Pored o~kivanja veeih prihoda uz relativno nifi rizik investiranja, investicioni fondovi sadrZe i druge pogodnosti:

• • • • • • •

Jednostavnost i brzina kupovina deonica; Likvidnost (spremnost za svakodnevni otkup deonica); Mogucnost izmene fondova unutar investicione kompanije; Automatsko reinveshranje; Automatsko povla~enje ulo:tenih sredstava; Pedantno izveStavanje o ostvarenim rezultatitna; Stru~n menadiment, i drugo .

Ekspanzija investicionih fondova

Prednosti koje investicioni fondovi pruZ<Iju otvorili su im vrata i obezbedili aflTIIUiciju na finansijskim trli~tima sirom sveta, sa uo~ljivom ekspanzijom osamdesetih i devcdesetih god ina pro!llog veka.

Njihov broj i raspolo~iva aktiva svrstavaju ih u red najzna~ajnijlh finansijskih institucija. Tako je u SAD-u krajem 2007. godine kao tlanice Investment Company Institute prisutno preko 8000 otvorenih investicionih fondova, sa ukupnom vredno!lCu aktive od 12.080 milijardi dolara. U istom periodu poStojalo je 666 zatvorenih investicionih fondova sa vrednoscu aktive od oko 328 milijardi dolara, kao ~to se moze videti na slici 1.

14000 - ------·----

Cl) 12000 l

10000

6000 - -"--"-·"-- - -·----- ---~······"--

4000 l 2000 -!-----

0

open-end fund closed ·end tund

SlikJl 1. - Prikaz vrednosti aktive otvorenih i zatvorenih investicionih fondova clanica lCl (Investment Company Institute) krajem 2007. g~e

Karakteristitno je da je, usled pojave svetske finansijske krize, tokom 2008. godine doslo da pada vrednos · aktive navedcnih investicionib fondova. stO Se lllOZe uoeiti iz podataka prikazanih tabe)ama 1 i 2.

36

SKOLA BIZNJSA Naucno-struCni. casopis

Tabela 1. - Prikaz kretanja vrednosti aktive otvorenih investiciooih fondova ~lanica ICI (Investment Company Institute)'

Sept 08 August 08 % chg Dec 07

Stock Funds 4,955.6 5,637.8R -12.1 6,521.4R

Hybrid Funds 600.8 663.3R -9.4 713.4R

Taxable Bond Funds 1,319.6 1,376.5R -4.1 1.305.1 R

Municipal Bond fWJds 370.7 391.4R -5.3 373.8R

Taxable Money Market Funds 2,914.2 3,015.2R -3.3 2,642.1 R

Tax-Free Money Market Funds 469.8 505.8 -7.1 465.1 R

Total 10,630.7 11,590.0R -8.3 12,0:W.9R

Tabela 2. - Prikaz kretanja vrednosti aktivc wtvoreoih investicionih fondova etanica lCl (Investment Company l lostitute )'

2Q2008 lQ 2008 2006 2005

Total Equity 125,631 132,715R 122,477 105,588

Domestic 75,846 79,920R 87,772 77,124

Global 49,785 52,795R 34,705 28,464

Total Bond 152,654 158,902R 175,851 171 ,430

Domestic Taxable 56,074 58,708R 68,051 64,119

Domestic Municipal 82,265 84,953R 94,569 94,606

Global 14,315 15,241 13,23 1 12,705

All 278,285 291,617R 298,328 277,017

Investicioni fondovi pojavili su se i na finansijskom tdi.Stu Srbije. Vrednost njihove ukupne aktive u novembru 2008. godinc iznosi blizu 1.800 miliona dinara, ~iju strukturu prikazuje slika 2.

1 Prikazani podaci preuzeti sa sajta WlllW.iCI.org 2 Prikazani podaci preuzeti sa sajta WII/W. ici.org

37

L

• SKOLA BIZNTSA Naucno-strucni casopis

Focus Premium;

6,01%

KD El<sklutiv; ~ 0,64%

llirika JIE; 1,4n•v..

Delta Dynamic;

2,91%

Citadel

Tnumph; 3,40%

Ukupno 1. 789.998.980,47 dmara

Raifreisen AKCIJE; 17,42%

] ___ ......., .~,.,...,

Zepter Capital;

14 ,64% l<ombank

lnFond; 5.23%

FIMA ProActive;

24,88%

Delta Plus;

23,47%

S tika 2. - Struktura aktive investicionih fondova na frnansijskom trfi~tu Srbije l Ll\ .2008. godine

Zakoo o investicionim fondovima u Srbiji

Raznovrsni problemi organizacije i funkcionisanja investicionih fondova u Srbiji nametnuli su porrebu njihovog zakonskog uredenja. Doneti zakon regulise sledeee aktivnosti:

I . Osnivanje, delatnost i poslovanje dru~tva za upravljanje investicionim fondovima kao zatvoreno akcionarsko drustvo, koje organizuje i upravlja otvorenim investicionirn fondovima, osniva i upravlja zatvorenim investicionim fondovima i upravlja privatnim fondom, pri ~emu mote da obuhvati vi!e investicionih fondova. Novcani deo osnovnog kapitala dru~tva prilikom njegovog osruvanja iznosi najmanje 200.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti). Dufuo je da zaposli po jednog portfolio menaciZera i po jednog ovla~cenog internog revizora za svaki investicioni fond. Dozvolu za rad i saglasnost za izbor predlo~enih clanova uprave dru§tva i d irektora daje Kornisija za hartije od vrednosti.

2. Definise investicioni fot1d kao instituciju kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulaiu nov~ana sredstva u razli~ite vrsle irnovi11e sa ciljcm ostvarcnja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Mo~e se osnovat i na odredeno iii neodredeno vreme. U slcladu sa odabranim investicionirn ciljem investicioni fond mozc biti: a . Fond rasta vrednosti irnovine; b. Fond prihoda; c . Balansirani fond; d. Fond ocuvanja vrednosti imovine.

lmovina investicionog fonda maze se ulagati u duZnicke hartije od vrednosti (koje izdaju Narodna banka Srbije, Republika, jedinice tcritorijalne autonornije i lokalne samoupravc i druga pravna Iica, kao i medunarodne nefinansijske institucij e), hipotekarne obvcznice, razne hartije od vrednosli, depozitnc potvrde, nov~ane depozite. finansijske derivate, razne akcije, kao i nepokrelnosti na teritoriji Rcpublike.

38

y

SKOLA BIZNISA Naucno-strucni casopis

Otvoreni investicioni food funkcioniSe po principu prikupljanja novl!anih sredstava putem izdavanja mvcsticionih jedinica (srazrnemi obral!unski udeo u ukupuoj uelo imovini investicionog fonda) i otkupa investicionih jedinica na tab lev ¢lana fonda.

Ot\oreui food oema svoj stvo pravn og lica.

Miruma1na sredstva za otpocinjanjc poslovanja otvorenog fonda ne mogu biti manja od 100.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti). Imalac investicioue jedinice ima pravo na srazmerni deo prihoda, na otkup, na srazmemi deo imovine u foodu u sl~aju ujegovog raspu§tanja, i druga prava u skladu sa zakonom. Sticanje imesticionibjedinica more se VJ'Siti iskljucivo kupovinom u novcu.

Otvoreni fond je duian da otkupi investicionu jedinicu najkasnije u roku od pet dana od podno~ja zahteva clana fonda. Otkupna cena sastoji se od neto vrednostj imovine investicionog fonda po investicionoj jedinici, umanjenoj za evenlualnu naknadu za otkup.

Dru~tvo za upravljanje mote preneti pravo upravljanja na drugo takvo dru~tvo uz saglasuost Komisije za hartije od vrednosti. Clanovi otvorenog fonda nemaju pravo da z.ahtevaju njegovo raspu!tanjc. Otvoreni fond se raspu!ta oduzimanjem dozvole za rad dru§tvu za upravljanje ill po isteku roka, ako jc fond organizovan na odrec:!euo vreme.

•

Zatvorcni investicioni fond jc pravno lice organizovano kao o tvoreno akcionarsko drustvo. Njegov lc.apital moze biti samo u novcu. Upravljanje zalvorenim fondon~ vr§i dru§tvo za upravljanje. Akcije t.atvorenog fonda glase na ime, nedeljivc sui neogranil!eno prenosive.

I. Zakon prcdvida i osllivanje i upravljanje privatoim iovesticiooim foodom, koji predstavlja pravno lice organizovano kao drustvo sa ogranicenom odgovomo~cu.

2. Bavi se i poslovima i dufuostima kastodi banke, to jest banke koja vodi ra<!un investicionog fonda i obavlja druge kastodi us luge za ra<Sun investicionog fonda, a u pogledu sredstava investicionog fonda postupa samo po nalozima druStva za upravljanje.

3. Zakon o investicionim fondovima opredeljuje i nadlefuosti Komisije bar1ija od vrednosti. Ona mi nadzor nad sprovodeniem ovog zakona, donosi podzakonske akte i vodi i registar dru~a za upravljanje i registar investicionih fondova. Vt'Si nadzor poslovanja dru!tva za upravJjaoje, investicionih fondova i kastOdi usluga.

Serna oa slici 3 pokazuje odnos institucija cije delatnosti regulise Zakon o investicionim fondovima.

39

lnvesticion i fond

lnvesticion ajedinica

Drustvo za upravljanj

Investicion i fond

Investicion ajedinica

SKOLA BIZNISA Naucno-sm/Cni 6asopis

Komjsija HodV

Kastodi banka

Investicion i fond

Investicion a jedinica

lnvesticion i fond

Drustvo za upravljanj

Investicion i fond

Slika 3. - Serna funkcionisanja investiciorub fondova u Srbiji

Zakljucak

lnvesticion i fond

Sagledavajuci na~ aktuelni Zakon o investicionim fondovima, mozemo primetiti da on poseduje nekoliko karakteristika na koje bi posebno trebalo obratiti painju. To je pre svega razlika izmedu dMtva za upravljanje investicionim fondovima i samih investicionih fondova koju zakon izri~ito pravi, sto je veoma vaino, jer omogucuje da jedno drustvo za upravljanje okupi veci broj investicionih fondova, a investicionim fondovima da prelaze iz jednog u drugo dru~tvo. Kao ~to smo ranije napomenuli, razlika se pravi i izmedu otvorenih i zatvorenih investicionih fondova , dopu$tajuci osnivanje obe vrste fondova, odnosno obezbeduje veei izbor osniva~ima s obzirom na nj ihove investicione ciljeve.

Od posebnog znacaja za zemlje u tranziciji je moguenost koju zakon prufa investicionim fondovima da se ukljul!uju u proces privatizacije i da preuzimaju akcije fizickih lica u zamenu za iz.davanje svojih akcija. To podstice proces ukrupnjavanja i rast efektivnosti upravljanja privatizovanih preduzcea.

lma medutim, i diskutabilnih odredbi, kao na primer re~enje po kome je dru§tvo za upravljanje investicionih fondova pravno lice, a investicioni fond pod njegovom upravom to nije. Znaci, dru~tvo formica fond i upravlja njime, a fond ne moze da bira dru§tvo, §to sl!Zava konkurenciju medu postojecim drustvima, a potencijalno i njihovu zainteresovanost za uskladivanje njihovih ciljnih funkcija sa ciJjevima investitora u fondu.

Drugo, Zakon predv1da obavezu otvorenog fonda to jest druStva za upravljanje da, najkasnije u roku od pet dana od podno~COJ8 zabteva clana fonda, i~i isplatu prilo:lene investicione jcdinice. Takva odredba ima za cilj da za§titi iotcres ulagal:a. Ona, medutim, zahteva visok stepen likvidnosti otvorenog fonda, tto mo1c privoleti fond da zarad tratene likvidnosti visok stepen svoje aktive drti u novcu i drugim niskoprinosnim likvidnim pozicijama, kao i da se u svojim plasmanima ograni<!avaju na visokolikvidne hartije od vred.nosti. To onda smanjuje raspolol!ivi investicioni spektar i diversifikaciju plasmana, §to je osnovni cilj njihove investicione politike u pravcu povecavanja prinosa i smanjivanja rizika njihovih portfolija.

40

• SKOLA BIZNJSA Nm1cno-strucni casopis

Kritick:i osvrt iziskuju i jos neka zakonska re§enja. Najvafuije je ipak obratiti pa~nju na adekvatnu primenu ovog dobrodoslog Zakona, i na funkcionisanje i afirmaciju postojecih investicionih fondova u uslovirna nadolazete globalne fmansijske krize na domace finansijsko tni§te.

Literatura

[I) Zakon o investicionimfondovima, ,Sl~beni glasnik" broj 46/06 [2) Soskic D., Zivkovic B., Finansijska Jriista i insiitucije, 2006 [3) www.ici.org [4) www.forbes.com

4 1