NEZAPOSLENOST I INFLACIJADoc. dr Zoran Mastilo

NEZAPOSLENOST

Puna zaposlenost predstavlja jedan od ključnih makroekonomskih ciljeva. Visoka stopa zaposlenosti u tržišnim uslovima privređivanja znaci per se i potpuno korišćenje raspoloživih kapaciteta, rast životnog standarda kao i lakše rešavanje brojnih socijalnih konflikata u društvu.

MAKROEKONOMSKO ODREĐIVANJE PRIRODNE STOPE ZAPOSLENOSTI

Podaci koji se odnose na stopu zaposlenosti i nezaposlenosti koriste se za sticanje slike o zdravlju neke makroekonomije, odnosno, oni u znatnoj meri govore o kvalitetu makroekonomske performanse.

Stavljajući u odnos ukupan broj zaposlenih i ukupno stanovništvo, dobija se procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu.

Stopa nezaposlenosti (unemployment rate) predstavlja odnos ukupne nezaposlenosti i ukupne radne snage tj. stopa nezaposlenosti predstavlja odnos između broja zaposlenih i zbira zaposlenih i nezaposlenih osoba u makroekonomiji.

*Cenu rada određuje zakon ponude i tražnje.

Na tržištu potpune konkurencije broj angažovanih radnika od strane preduzetnika određuju dva faktora: 1) realna zarada i 2) novčano izražena vrednost graničnog proizvoda rada.

Uvećanjem broja radnika dolazi do opadanja granične produktivnosti rada, shodno zakonu opadajućih prinosa. Unajmljivanje dopunske jedinice rada prestaje onog momenta kada se vrijednost graničnog proizvoda izjednači sa visinom nadnica.

**Tražnja za radom je u obrnutoj korelacionoj vezi

sa veličinom nadnica.

Kada nadnice rastu, uz ostale neprojenjene uslove, preduzetnik će u cilju održavanja ravnoteže smanjiti tražnju za radom, i suprotno pri smanjenju nadnica on ce uvecati tražnju za radom.

Funkconalna zavisnost visine nadnica, obima tražnje za radom izražava se krivom tražje za radom.

***Kriva agregatne tražnje za radom

Radna snaga L0

W

Niv

o na

dnic

a

ADL

Opadanjem visine nadnica raste tražena količina rada. I obrnuto, smanjenjem visine nadnica, tražena količina rada na agregatnom tržištu rada raste.

****Kriva agregatne ponude rada

Radna snaga L0

W

Niv

o na

dnic

a

ASL

Kriva agregatne ponude rada - ASL pokazuje da pri povećanju zarada raste ponuda rada. Pri njenom snižavanju ponuda rada se smanjuje.

*****Efekat supstitucije i efekat dohodka

Radna snaga L0

W

Niv

o na

dnic

a

SL

Kriva ponude rada pojedinih grupacijija radnika raste, paralelno sa uvećanjem nivoa najamnina sve do tačke A. Nakon toga, ona menja svoj pravac i suprtono očekivanoj logici opada sa daljim rastom najamnina.

LA

WA A

Efekat supstitucije

Efekat dohodka

******Budući da se sa povecanjem najamnina, svaki sledeći sat

rada bolje placa proizilazi da svaki sat slobodnog vremena za radnika predstavlja rastući gubitak, odnosno sve veću propuštenu dobit. Ova nepovoljnost bi mogla da se prevaziđe transformacijom slobodnog vremena u radno. Odgovarajuće slobodno vreme na taj način menja se za adekvatni kvantum dobara i usluga koje zaposleni mogu kupiti sa uvećanim nadnicama. Ovaj praces u ekonomskoj teoriji je poznat pod nazivom efekat zamene.

*******Efekat dohotka je suprotan efektu zamene i on počinje

da se ispoljava nakon dostizanja određenog nivoa materijalnog blagostanja. Kada egzistencijalne potrebe zaposlenih budu zadovoljene, menja se odnos radnika prema slobodnom vremenu. Preferirajući značaj slobodnog vremena i dokolice zaposleni neće iskazaivati stalno rastuću želju za kupovinom dobara. Slobodnog vremena će oni imati više jedino pod pretpostavkom da smanje ponudu rada.

********Ravnoteža na agregatnom tržištu rada

Radna snaga L0

W

Niv

o na

dnic

a

ASL

Ravnotežni nivo nadnica Wo i nivo ukupne zaposlenosti određuje presek kriva agregatne ponude rada - ASL i agregatne tražnje za radom - ADL. Nivo zaposlenosti Lo predstavlja ravnotežni nivo zaposlenosti.ADL

E

L0

*********Postojanje određene stope nezaposlenosti na nivou

nacionalne ekonomije smatra se nužnim. U ekonomskoj literaturi ova stopa se označava terminom prirodna stopa nezaposlenosti (natural rate of unemployment). Premda nema jedinstvenog stava po pitanju određivanja procenta koji predstavlja prirodnu stopu nezaposlenosti, uglavnom se operiše iznosom 5 do 6%.

Prirodna stopa nezaposlenosti podrazumeva stanje u privredi u trenutku kada je ciklična nezaposlenost jednaka nuli, a postoje strukturna i frikciona nezaposlenost.

**********Prirodna stopa nezaposlenosti u privredi označava i

postojanje svojevrsnog praga ispod koga počinje rast najamnina i cena, odnosno granice iznad koje nastaje inflacija.

Prirodna stopa nezaposlenosti je najniža stopa nezaposlenosti koju neka makroekonomija može da upražnjava, bez stvaranja nekih većih neizvesnosti u odnosu na neprihvatljive nivoe inflacije. Reč je o pragu nezaposlenosti ispod kojeg pritisak na tržištu rada, s jedne, i tržištu dobara i usluga s druge strane, teži da podigne najamnine i cene.

***********Voljna nezaposlenost

Radna snaga L0

W

Niv

o na

dnic

a

ASL ADL

E

L

zaposleniVoljna

nezaposlenost

potencijalna ponuda radne

snage

Rast tražnje za radom dovodi do povećanja nadnica. Rast nadnica ima za rezultat smanjenje voljne nezaposlenosti, koju reprezentuje rastojanje od tačke E do tačke koja se nalazi na vertikali koja označava potencijalnu ponudu radne snage L.

************nevoljna nezaposlenost

Radna snaga L0

W

Niv

o na

dnic

a

ASL ADL

E

L0

zaposleni

nevo

ljna

neza

posle

nost

potencijalna ponuda radne

snage

L

Nevoljna nezaposlenost reprezentuje odsečak BC. I pored okolnosti da je nivo nadnica koga označava tačka B atraktivan za veći broj radnika, oni nisu u prilici da dobiju zaposlenje iz jednostavnog razloga što je broj radnih mesta manji u poređenju sa brojem radnika koji žele posao.

NEKI EMPIRIJSKI PODACI O NEZAPOSLENOSTI

Zemlje OECD 1988. 1989. 1990. 1991. 1992.

u proseku 6,9 6,4 6,3 7,1 6,8

Kanada 7,8 7,5 8,1 10,3 11,2

SAD 5,5 5,3 5,5 6,7 7,2

Velika Britanija 8,2 6,2 5,9 8,7 10,1

Italija 12,2 12,1 11,2 10,9 11,0

Francuska 10,0 9,4 8,9 9,4 10,3

Nemačka 6,2 5,6 5,1 4,6 4,8

Japan 2,5 2,3 2,1 2,1 2,2

Nivo nezaposlenosti u vodećim ekonomijama OECD

1955. 1980. 1990.

Sekundamisektor

40,5 28,5 21,8

Uslužni sektor 59,5 71,5 78,2

Svega 100,0 100,0 100,0

Kretanje zaposlenosti u sekundarnom i tercijarnom sektoru SAD u (%)

*

OBLICI NEZAPOSLENOSTI

U ekonomskoj literaturi se kao najtipičnije pominju sledeće tri vrste nezaposlenosti:

1. Frikciona

2. Strukturna

3. Ciklična

*Frikciona nezaposlenost (frictional unemplozment) je

normalna pojava. Do njenog ispoljavanja u privredi dolazi zbog:

a) Heterogene prirode poslova

b) Nesavršenih informacija

c) Stalnih kretanja ljudi

Neki ekonomisti ovaj oblik nezaposlenosti označavaju "tehnološkom nezaposlenošću". Važnu ulogu u borbi protiv frikcione, odnosno tehnološke nezaposlenosti ima savremena država.

**Strukturna nezaposlenost (structural unemployment) je

rezultat promena u ponudi i tražnji za radom. Ona nastaje zbog neusklađenosti obrazovnog i kvalifikacionog nivoa zanimanja koja se nude i onih profesija i poslova za kojima postoji realna tržišna tražnja.

Poseban vid strukturno nezaposlenih radnika je kategorija tzv. tehnoloških viškova. Tehnološki viškovi se javljaju prvenstveno u radno intenzivnim oblastima, čiji značaj u stvaranju bruto društvenog proizvoda zbog prodora novih tehnologija relativno opada.

***Ciklična nezaposlenost (cyclical unemplovnient).

Ona je posledica periodičnih uspona i padova u privrednoj aktivnosti.

U fazi recesije dolazi, naime, do opadanja privredne dinamike, a time i do opadanja tražnje za radom, što logicno ima za posledicu ispoljavanje nezaposlenosti. To drugim rečima znači, da je ciklična nezaposlenost inherentno posledica opadanja privredne aktivnosti.

NEZAPOSLENOST I GUBITAK POTENCIJALNE PROIZVODNJE – OKUNOV ZAKON

Pojam prirodne stope nezaposlenosti tesno je povezan sa kategorijom potencijalnog bruto društvenog prozivoda. Potencijalm GNP je velicina društvenog proizvoda, koja je proizvedena u uslovima pune zaposlenosti. Potencijalni GNP predstavlja dugoročne proizvodne mogućnosti makroekonomije koje ona može ostvariti uz postojanje stabilnih cena.

Funkcionisanje makroekonomije na nivou koji podrazumeva potencijalni GNP po definiciji znači da je nezaposlenost u njoj na veoma niskom nivou, a da se istovremeno proizvodni kapaciteti nalaze u stanju maksimalne iskorišćenosti.

*Na nivou makroekonomije trošak nezaposlenih resursa se

može definisati kao izgubljeni output. Američki ekonomista Artur Okun (Arthur Okun. 1929 - 1979), brojčano je izrazio društveni trošak nezaposlene radne snage kao gubitak bruto društvenog proizvoda. U ekonomskoj nauci kvantifikacija ovog gubitka je poznata kao Okunov zakon koji glasi:

Povećanje stope nezaposlenosti u privredi od 1% iznad prirodne stope nezaposlenosti, utiče na opadanje realnog GNP ya 2,5%.

**Okunova kriva

IV I

III II

Okunova kriva Funkcija nezaposlenost – tražnja za radom

Funkcija dohodak – tražnja za radom DL

DLY

U

45º

Nezaposlenost - E je funkcija visine agregatne tražnje za radom I kvadrant. Drugi kvadrant reprezentuje mehanizam agregatna tražnja radom ADL - agregatna tražnja za radom - ADL koga grdfički predstavlja Iinija 45º. Visina društvenog proizvoda je istovremeno funkcija visine tražnje za radom (III kvadrant). I najzad u četvrtom kvadrjntu prikazana je Okunova kriva međuzavisnosti dohotka i nezaposlenosti

***Translacija Okunove krive

IV I

III II

Okunova kriva I

DL

DLY

U

45º

Rast nezaposlenosti dovodi do translatornog pomeranja Okunove krive ulevo u okviru IV kvadranta. Ovo pomeranje istovremeno znači multiplikovano (za oko 2,5 puta) smanjenje bruto društvenog proizvoda.

Okunova kriva II

Funkcija U-DLI

Funkcija U-DLI

INFLACIJA

POJAM I INTENZITET INFLACIJE

Inflacija se manifestuje kroz porast opšteg nivoa cena dobara i usluga. Stopa inflacije predstavlja stopu opšteg nivoa cena, a izraćunava se na sledeći način:

stopa inflacije = nivo cena u godini t - nivo cena u godini t-1 x 100 / nivo cena u godini t-1.

i=(Pt-Pt-1)·100

Pt-1

*Intenzitet porasta opšteg nivoa cena može biti različit. U zavisnosti

od toga govori se o umerenoj, galopirajućoj i hiperinflaciji. Umerena inflacija karakteriše se sporim, jednocifrenim godišnjim rastom cena dobara i usluga. Kada cene sporo rastu onda ljudi imaju poverenja u novac jer znaju da će za istu količinu novca biti u stanju da i u budučnosti kupe gotovo istu količirm dobara i usluga, koju bi mogli da kupe danas. Galopirajuća inflacija izražava se dvocifrenim i trocifrenim brojevima. U takvim uslovima novac postepeno gubi svoju funkciju, a relana kamatna stopa je često negativna veličina. Galopirajuca inflacija, po pravilu, veoma brzo prelazi u hiperinflaciju. U uslovima hiperinflacije porast cena meri se u milionima i milijardama procenata

INTENZITET INFLACIJE U SVIJETU U 2010. GODINI

INFLACIJA TRAŽNJE I TROŠKOVA

Najčešće obrađivani modeli inflacije u makroekonomskoj literaturi su:

modeli inflacije tražnje (demand pull inflation) i

inflacije troškova (cost push inflation).

*Inflacija tražnje

Realni društveni proizvodY0

P

Niv

o ce

na

AD1

Pod uticajem mnogih faktors dolazi do pomeranja krive agregatne tražnje udesno i naviše (sa AD na AD1). Posledica ovakve translacije krive agregatne tražnje na nivou makroekonomije je rast cena sa P na P1

Y1Y

P1

PAD

AS

**Inflacija troškova

Realni društveni proizvodY0

P

Niv

o ce

na AS1

Pod uticajem različitih faktora dolazi do pomeranja krive agregatne ponude ulevo (sa AS na AS1,). Posledica ovakve translaeije krive agregatne ponude je rast cena ( sa P na P1), s jedne, i opadanje realnog bruto društvenog proizvoda sa Y na Y1 s druge strane.Y1Y

P1

P

AS

ANTIINFLACIONA POLITIKA

Imajući u vidu način borbe sa inflacijom moguće je principijelno razlikovati dva pristupa:

kejnsijanski i

neoklasični.

*Kejnsijanski računa sa aktivnom politikom

budžetskih rashoda. Osnovna njegova logika sastoji se u povećanju budžetskih zahvatanja i smanjenju budžetskih rashoda.

Slaba strana ovakvog pristupa je reelativno delovanje na rast proizvodnje i zaposlenosti.

**Drugi pristup je karakterističan za ekonomiste

neoklasičnog pravca koji se oslanjaju prvenstveno na monetarno-kreditnu politiku. Ovaj vid polilike sporovodi Centralna banka koja kontrolise količinu novca u opticaju i deluje na visinu kamatne stope.

Ovi ekonomisti smatraju da država mora da realizuje deflacione mere u cilju ogranieavanja platežno sposobne tražnje, budući da stimulisanje privrednog rasta i veštačko održavanje zaposlenosti putem snižavanja prirodnog nivoa nezaposlenosti utiče na inflaciju.

***Dugoročna antiinflaciona politika uključuje

eliminisanje inflacionih očekivanja stanovništva koje podsticajno deluje na tekuću tražnju. U ovom smislu država mora da vodi oštru antiinflacionu politiku I da na taj način povrati poverenje stanovništva.

Država treba na sve načine: 1) podržavati efikasno funkcionisanje tržišta, što, sa svoje strane, u dugom roku najefikasnije deluje na promenu potrošačke psihologije. 2) sprovoditi mere u pravcu smanjenja budžetskog deficita, i 3) vršiti strogu kontrolu količine novca u opticaju.

****Kratkoročna antiinflaciona politika usmerena je na

trenutno obaranje inflacije. Ovde je uspešan rezultat moguć u slucaju povećanja proizvodnje bez rasta agregatne tražnje.

Država daje najrazličitije povlastice preduzećima sa osnovnom namerom da ih u što je mogućem većem stepenu motiviše na proizvodnju.

Država može prodati deo svoje imovine i na taj način uvećati prihode budžeta i rešiti problem deficita budžeta. Rastu ponude može u određenim okolnostima da dopriose i masovan uvoz potrošnih dobara.

NEZAPOSLENOST I INFLACIJA

Godine 1958. Novozelandski ekonomsita Alban Filips (Alban W. Ptiilips) objavio je studiju o vezi između stope nezaposlenosti i stope promene plata u Eneleskoj. On je otkrio da je u periodu 1826 - 1957. godine postojao inverzni odnos između stope nezaposlenosti i stope promene plata. Stopa nezaposlenosti opada u godinama kada dolazi do relativno naglašenijeg povecanja nadnica i obrnuto, ona pada u godinama kada se nadnice relativno malo povećavaju.

Samjuelson i Solou modifikovali su Filipsovu krivu zamenivši varijablu koja se odnosi na promenu najamnina stavkom koia govori o kretanju cena dobara i usluga, odnosno veličinom koja se odnosi na godišnji procenat inflacije.

*Tradicionalna Filipsova kriva

Nivo nezaposlenosti u %

Niv

o in

flac

ije

u %

god

išnj

e

Apscisa reprezentuje nivo nezaposlenosti a ordinata inflaciju. Filipslova kriva pokazuje inverznu korelaciju između ova dva makroekonomska cilja. Viši nivo zaposlenosti podrazunieva veći procenat inflacije i obrnuto. Preciznije, Filiposva kriva govori o svojevrsnom trade-off-u između nezaposlenosti i inflacije.

6

5

4

3

2

1

0

-1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Priro

dna s

topa

neza

posle

nosti

**% inflacije = % rasta - % rasta produktivnosti rada

Nivo nezaposlenosti u %

Niv

o in

flac

ije

u %

god

išnj

e

Prirodnoj stopi nezaposlenosti, koja u ovom slučaju iznosi 6%, odgovaraju stabilne cene i godišnji rast najamnina od 3%. Ovaj rast najamnina je identičan godišnjem uvećanju produktivnosti rada.

6

5

4

3

2

1

0

-1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Priro

dna s

topa

neza

posle

nosti

Pro

sečn

i ras

t naj

amni

ne u

% 9

8

7

6

5

4

3

2

***Iskustvo u vođenju makroekonomskih politika je

pokazalo da kriva Filipsa ima određenu analitičku vrednost samo u toku relativno kratkog perioda, dok u dugoročnom periodu (5 do 10 godina) bez obzira na visok nivo nezaposlenosti, inflacija može da se uveća, odnosno moguće je da dođe do stagflacije.

Stagflacija se objašnjava delovanjem čitavog niza faktora. Među ostalim faktorima važno mesto pripada politici stimulisanja agregatne tražnje.

***Filiposva kriva može se koristiti za ekonomsku

analizu alternativa inflacije i nezaposlenosti samo u uslovima niske i konstantne inflacije. Pri neočekivanim ekonomskim šokovima (rast cena nafte sedamdesetih godina, na primer) intenzitet inflacije raste, takođe neočekivano i može da se ispoljava uz istovremeni brz rast nezaposlenosti.

Statistička relacija, koju odražava Filipsova kriva ne daje stabilnu ekonomsku zakonomernost za duge vremenske periode.

****U bilo kojoj tački vremena, opadajuća Filipsova kriva

ukazuje na postojanje trade-off-a između inflacije i nezaposlenosti. Ali, takva vrsta trade-off-a je fenomen kratkoročnog karaktera. Tokom vremena Filipsova kriva se menja: kratkoročni trade-off koji postoji između inflacije i nezaposlenosti prerasta u dugoročni. Ključna analitička vanjabla koja je dovela do ove svojevrsne smene Filipsove krive odnosi se na koncept prirodne stope nežaposlenosti koji se od 1979. godine primenjuje u ekonomskim analizama u SAD.

****Milton Fridman je u svojim istraživanjima došao do

zaključka da je međusobna korelacija između inflacije i zaposlenosti samo privid. Ukoliko nema očekivanja, onda je Filipsova kriva realnost. Kada postoje očekivanja, onda proces prilagođavanja dovodi do ispoljavanja veće stope inflacije uz zadržavanje stope nezaposlenosti na nepromenjenom nivou. Prirodna stopa nezaposlenosti uvek je nezavisna varijabla u slučajevima kada je očekivana infalcija jednaka stvarnoj inflaciji. Stopa nezaposlenosti, odstupa od prirodne stope nezaposelnsoti samo u prilikama kada izostaju očekivanja u vezi kretanja inflacije.

*****Po monetaristima, ponuda novca je ključna varijabla u

određivanju privredne dinamike u kratkom roku. Nepodudaranje novčane ponude i tražnje novca osnovni je uzročnik ekonomskih kriza i cikličnih privrednih kretanja.

Pobornici monetarizma inkliniraju stavu po kome rast stope ponude novca uslovljava pokretanje privredne aktivnosti i inflacije, dok suprotna pojava, smanjivanje ponude novca, dovodi do usporavanja privredne aktivnosti, odnosno uslovljava ispoljavanje recesije.

******Predstavnici monetarizma su apsolutno protiv povećanja

državnih poreza. Budući da porezi i ostala državna zahvatanja, po njima, anuliraju pozitivne efekte na planu oživljavanja proizvodnje, država mora nastojati da rast poreza kao meru ekonomske politike svede na najmanji mogući nivo.

Dve ključne premise teorije racionalnih ocekivanja su:

1) ljudi koriste sve dostupne informacije na bazi kojih donose odluke i

2) plate i cene su fleksibilne.

*******Dugoročna Filipsova kriva

Nivo nezaposlenosti u %

Niv

o in

flac

ije

u %

god

išnj

e

Dugoročna Filipsova kriva se poklapa sa prirodnom stopom nezaposlenosti i nju simbolizuje prava vertikalna linija. Dugoročna Filipsova kriva je nastala spajanjem tačaka preseka mnogobrojnih kratkoročnih Filipsovih krivi i prirodne stope nezaposlenosti od 6%

6

5

4

3

2

1

0

-1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Ph1

Ph2 Dugoročna Filipsova kriva

B C

A

E

********Proizilazi da se sve kratkoročne Filipsove krive u zavisnosti od

povećanja očekivane inflacije pomeraju naviše duž vertikalne linije koja se nalazi na prirodnoj stopi nezaposlenosti. Ovaj rezultat sledi iz hipoteze prirodne stope: postoji cela familija kratkoročnih Filipsovih krivi - jedna za svaku anticipiranu stopu inflacije.

Dugoročna Filipsova kriva je kriva koja povezuje svaku od kratkoročnih krivi u tački gde se aktuelna inflacija izjednačava sa anticipiranom inflacijom. Dugoročna Filipsova kriva je vertikalna linija koja pokazuje da na dugi rok stopa nezaposlenosti je nezavisna od stope inflacije. Nezaposlenost je neće smanjiti sa većom inflacijom na dugi rok.

*********Politike “stani kreni” (stop and go)

Nivo nezaposlenosti

Niv

o in

flac

ije

Obaranjem stope nezaposlenosti ispod prirodnog nivoa nezaposlenosti dolazi do ispoljavanja inflacije i suprotno, obaranje inflacije je po pravili plaćeno rastom nezaposJenosti iznad prirodne stope.

Prirodna stopa nezaposlenosti

HVALA NA PAŽNJI