NEZAPOSLENOST I INFLACIJADoc. dr Zoran Mastilo

NEZAPOSLENOSTPuna zaposlenost predstavlja jedan od kljunih makroekonomskih ciljeva. Visoka stopa zaposlenosti u trinim uslovima privreivanja znaci per se i potpuno korienje raspoloivih kapaciteta, rast ivotnog standarda kao i lake reavanje brojnih socijalnih konflikata u drutvu.

MAKROEKONOMSKO ODREIVANJE PRIRODNE STOPE ZAPOSLENOSTIPodaci koji se odnose na stopu zaposlenosti i nezaposlenosti koriste se za sticanje slike o zdravlju neke makroekonomije, odnosno, oni u znatnoj meri govore o kvalitetu makroekonomske performanse.Stavljajui u odnos ukupan broj zaposlenih i ukupno stanovnitvo, dobija se procenat zaposlenih u ukupnom stanovnitvu.Stopa nezaposlenosti (unemployment rate) predstavlja odnos ukupne nezaposlenosti i ukupne radne snage tj. stopa nezaposlenosti predstavlja odnos izmeu broja zaposlenih i zbira zaposlenih i nezaposlenih osoba u makroekonomiji.

*Cenu rada odreuje zakon ponude i tranje.Na tritu potpune konkurencije broj angaovanih radnika od strane preduzetnika odreuju dva faktora: 1) realna zarada i 2) novano izraena vrednost graninog proizvoda rada. Uveanjem broja radnika dolazi do opadanja granine produktivnosti rada, shodno zakonu opadajuih prinosa. Unajmljivanje dopunske jedinice rada prestaje onog momenta kada se vrijednost graninog proizvoda izjednai sa visinom nadnica.

**Tranja za radom je u obrnutoj korelacionoj vezi sa veliinom nadnica. Kada nadnice rastu, uz ostale neprojenjene uslove, preduzetnik e u cilju odravanja ravnotee smanjiti tranju za radom, i suprotno pri smanjenju nadnica on ce uvecati tranju za radom. Funkconalna zavisnost visine nadnica, obima tranje za radom izraava se krivom traje za radom.

***Kriva agregatne tranje za radomRadna snagaL0WNivo nadnicaADLOpadanjem visine nadnica raste traena koliina rada. I obrnuto, smanjenjem visine nadnica, traena koliina rada na agregatnom tritu rada raste.

****Kriva agregatne ponude radaRadna snagaL0WNivo nadnicaASLKriva agregatne ponude rada - ASL pokazuje da pri poveanju zarada raste ponuda rada. Pri njenom sniavanju ponuda rada se smanjuje.

*****Efekat supstitucije i efekat dohodkaRadna snagaL0WNivo nadnicaSLKriva ponude rada pojedinih grupacijija radnika raste, paralelno sa uveanjem nivoa najamnina sve do take A. Nakon toga, ona menja svoj pravac i suprtono oekivanoj logici opada sa daljim rastom najamnina.LAWAAEfekat supstitucijeEfekat dohodka

******Budui da se sa povecanjem najamnina, svaki sledei sat rada bolje placa proizilazi da svaki sat slobodnog vremena za radnika predstavlja rastui gubitak, odnosno sve veu proputenu dobit. Ova nepovoljnost bi mogla da se prevazie transformacijom slobodnog vremena u radno. Odgovarajue slobodno vreme na taj nain menja se za adekvatni kvantum dobara i usluga koje zaposleni mogu kupiti sa uveanim nadnicama. Ovaj praces u ekonomskoj teoriji je poznat pod nazivom efekat zamene.

*******Efekat dohotka je suprotan efektu zamene i on poinje da se ispoljava nakon dostizanja odreenog nivoa materijalnog blagostanja. Kada egzistencijalne potrebe zaposlenih budu zadovoljene, menja se odnos radnika prema slobodnom vremenu. Preferirajui znaaj slobodnog vremena i dokolice zaposleni nee iskazaivati stalno rastuu elju za kupovinom dobara. Slobodnog vremena e oni imati vie jedino pod pretpostavkom da smanje ponudu rada.

********Ravnotea na agregatnom tritu radaRadna snagaL0WNivo nadnicaASLRavnoteni nivo nadnica Wo i nivo ukupne zaposlenosti odreuje presek kriva agregatne ponude rada - ASL i agregatne tranje za radom - ADL. Nivo zaposlenosti Lo predstavlja ravnoteni nivo zaposlenosti.ADLEL0

*********Postojanje odreene stope nezaposlenosti na nivou nacionalne ekonomije smatra se nunim. U ekonomskoj literaturi ova stopa se oznaava terminom prirodna stopa nezaposlenosti (natural rate of unemployment). Premda nema jedinstvenog stava po pitanju odreivanja procenta koji predstavlja prirodnu stopu nezaposlenosti, uglavnom se operie iznosom 5 do 6%.Prirodna stopa nezaposlenosti podrazumeva stanje u privredi u trenutku kada je ciklina nezaposlenost jednaka nuli, a postoje strukturna i frikciona nezaposlenost.

**********Prirodna stopa nezaposlenosti u privredi oznaava i postojanje svojevrsnog praga ispod koga poinje rast najamnina i cena, odnosno granice iznad koje nastaje inflacija.Prirodna stopa nezaposlenosti je najnia stopa nezaposlenosti koju neka makroekonomija moe da upranjava, bez stvaranja nekih veih neizvesnosti u odnosu na neprihvatljive nivoe inflacije. Re je o pragu nezaposlenosti ispod kojeg pritisak na tritu rada, s jedne, i tritu dobara i usluga s druge strane, tei da podigne najamnine i cene.

***********Voljna nezaposlenostRadna snagaL0WNivo nadnicaASLADLELzaposleniVoljna nezaposlenostpotencijalna ponuda radne snageRast tranje za radom dovodi do poveanja nadnica. Rast nadnica ima za rezultat smanjenje voljne nezaposlenosti, koju reprezentuje rastojanje od take E do take koja se nalazi na vertikali koja oznaava potencijalnu ponudu radne snage L.

************nevoljna nezaposlenostRadna snagaL0WNivo nadnicaASLADLEL0zaposleninevoljna nezaposlenostpotencijalna ponuda radne snageLNevoljna nezaposlenost reprezentuje odseak BC. I pored okolnosti da je nivo nadnica koga oznaava taka B atraktivan za vei broj radnika, oni nisu u prilici da dobiju zaposlenje iz jednostavnog razloga to je broj radnih mesta manji u poreenju sa brojem radnika koji ele posao.

NEKI EMPIRIJSKI PODACI O NEZAPOSLENOSTINivo nezaposlenosti u vodeim ekonomijama OECD

Zemlje OECD1988.1989.1990.1991.1992.u proseku6,96,46,37,16,8Kanada7,87,58,110,311,2SAD5,55,35,56,77,2Velika Britanija8,26,25,98,710,1Italija12,212,111,210,911,0Francuska10,09,48,99,410,3Nemaka6,25,65,14,64,8Japan2,52,32,12,12,2

Kretanje zaposlenosti u sekundarnom i tercijarnom sektoru SAD u (%)*

1955.1980.1990.Sekundamisektor40,528,521,8Usluni sektor59,571,578,2Svega100,0100,0100,0

OBLICI NEZAPOSLENOSTIU ekonomskoj literaturi se kao najtipinije pominju sledee tri vrste nezaposlenosti:FrikcionaStrukturnaCiklina

*Frikciona nezaposlenost (frictional unemplozment) je normalna pojava. Do njenog ispoljavanja u privredi dolazi zbog:Heterogene prirode poslovaNesavrenih informacijaStalnih kretanja ljudiNeki ekonomisti ovaj oblik nezaposlenosti oznaavaju "tehnolokom nezaposlenou". Vanu ulogu u borbi protiv frikcione, odnosno tehnoloke nezaposlenosti ima savremena drava.

**Strukturna nezaposlenost (structural unemployment) je rezultat promena u ponudi i tranji za radom. Ona nastaje zbog neusklaenosti obrazovnog i kvalifikacionog nivoa zanimanja koja se nude i onih profesija i poslova za kojima postoji realna trina tranja. Poseban vid strukturno nezaposlenih radnika je kategorija tzv. tehnolokih vikova. Tehnoloki vikovi se javljaju prvenstveno u radno intenzivnim oblastima, iji znaaj u stvaranju bruto drutvenog proizvoda zbog prodora novih tehnologija relativno opada.

***Ciklina nezaposlenost (cyclical unemplovnient). Ona je posledica periodinih uspona i padova u privrednoj aktivnosti. U fazi recesije dolazi, naime, do opadanja privredne dinamike, a time i do opadanja tranje za radom, to logicno ima za posledicu ispoljavanje nezaposlenosti. To drugim reima znai, da je ciklina nezaposlenost inherentno posledica opadanja privredne aktivnosti.

NEZAPOSLENOST I GUBITAK POTENCIJALNE PROIZVODNJE OKUNOV ZAKONPojam prirodne stope nezaposlenosti tesno je povezan sa kategorijom potencijalnog bruto drutvenog prozivoda. Potencijalm GNP je velicina drutvenog proizvoda, koja je proizvedena u uslovima pune zaposlenosti. Potencijalni GNP predstavlja dugorone proizvodne mogunosti makroekonomije koje ona moe ostvariti uz postojanje stabilnih cena. Funkcionisanje makroekonomije na nivou koji podrazumeva potencijalni GNP po definiciji znai da je nezaposlenost u njoj na veoma niskom nivou, a da se istovremeno proizvodni kapaciteti nalaze u stanju maksimalne iskorienosti.

*Na nivou makroekonomije troak nezaposlenih resursa se moe definisati kao izgubljeni output. Ameriki ekonomista Artur Okun (Arthur Okun. 1929 - 1979), brojano je izrazio drutveni troak nezaposlene radne snage kao gubitak bruto drutvenog proizvoda. U ekonomskoj nauci kvantifikacija ovog gubitka je poznata kao Okunov zakon koji glasi:Poveanje stope nezaposlenosti u privredi od 1% iznad prirodne stope nezaposlenosti, utie na opadanje realnog GNP ya 2,5%.

**Okunova krivaIVIIIIIIOkunova krivaFunkcija nezaposlenost tranja za radomFunkcija dohodak tranja za radomDLDLYU45Nezaposlenost - E je funkcija visine agregatne tranje za radom I kvadrant. Drugi kvadrant reprezentuje mehanizam agregatna tranja radom ADL - agregatna tranja za radom - ADL koga grdfiki predstavlja Iinija 45. Visina drutvenog proizvoda je istovremeno funkcija visine tranje za radom (III kvadrant). I najzad u etvrtom kvadrjntu prikazana je Okunova kriva meuzavisnosti dohotka i nezaposlenosti

***Translacija Okunove kriveIVIIIIIIOkunova kriva IDLDLYU45Rast nezaposlenosti dovodi do translatornog pomeranja Okunove krive ulevo u okviru IV kvadranta. Ovo pomeranje istovremeno znai multiplikovano (za oko 2,5 puta) smanjenje bruto drutvenog proizvoda.Okunova kriva IIFunkcija U-DLIFunkcija U-DLI

INFLACIJA

POJAM I INTENZITET INFLACIJEInflacija se manifestuje kroz porast opteg nivoa cena dobara i usluga. Stopa inflacije predstavlja stopu opteg nivoa cena, a izraunava se na sledei nain:stopa inflacije = nivo cena u godini t - nivo cena u godini t-1 x 100 / nivo cena u godini t-1.

i=(Pt-Pt-1)100Pt-1

*Intenzitet porasta opteg nivoa cena moe biti razliit. U zavisnosti od toga govori se o umerenoj, galopirajuoj i hiperinflaciji. Umerena inflacija karakterie se sporim, jednocifrenim godinjim rastom cena dobara i usluga. Kada cene sporo rastu onda ljudi imaju poverenja u novac jer znaju da e za istu koliinu novca biti u stanju da i u budunosti kupe gotovo istu koliirm dobara i usluga, koju bi mogli da kupe danas. Galopirajua inflacija izraava se dvocifrenim i trocifrenim brojevima. U takvim uslovima novac postepeno gubi svoju funkciju, a relana kamatna stopa je esto negativna veliina. Galopirajuca inflacija, po pravilu, veoma brzo prelazi u hiperinflaciju. U uslovima hiperinflacije porast cena meri se u milionima i milijardama procenata

INTENZITET INFLACIJE U SVIJETU U 2010. GODINI

INFLACIJA TRANJE I TROKOVANajee obraivani modeli inflacije u makroekonomskoj literaturi su: modeli inflacije tranje (demand pull inflation) i inflacije trokova (cost push inflation).

*Inflacija tranjeRealni drutveni proizvodY0PNivo cenaAD1Pod uticajem mnogih faktors dolazi do pomeranja krive agregatne tranje udesno i navie (sa AD na AD1). Posledica ovakve translacije krive agregatne tranje na nivou makroekonomije je rast cena sa P na P1

Y1YP1PADAS

**Inflacija trokovaRealni drutveni proizvodY0PNivo cenaAS1Pod uticajem razliitih faktora dolazi do pomeranja krive agregatne ponude ulevo (sa AS na AS1,). Posledica ovakve translaeije krive agregatne ponude je rast cena ( sa P na P1), s jedne, i opadanje realnog bruto drutvenog proizvoda sa Y na Y1 s druge strane.

Y1YP1PAS

ANTIINFLACIONA POLITIKAImajui u vidu nain borbe sa inflacijom mogue je principijelno razlikovati dva pristupa: kejnsijanski i neoklasini.

*Kejnsijanski rauna sa aktivnom politikom budetskih rashoda. Osnovna njegova logika sastoji se u poveanju budetskih zahvatanja i smanjenju budetskih rashoda. Slaba strana ovakvog pristupa je reelativno delovanje na rast proizvodnje i zaposlenosti.

**Drugi pristup je karakteristian za ekonomiste neoklasinog pravca koji se oslanjaju prvenstveno na monetarno-kreditnu politiku. Ovaj vid polilike sporovodi Centralna banka koja kontrolise koliinu novca u opticaju i deluje na visinu kamatne stope. Ovi ekonomisti smatraju da drava mora da realizuje deflacione mere u cilju ogranieavanja plateno sposobne tranje, budui da stimulisanje privrednog rasta i vetako odravanje zaposlenosti putem sniavanja prirodnog nivoa nezaposlenosti utie na inflaciju.

***Dugorona antiinflaciona politika ukljuuje eliminisanje inflacionih oekivanja stanovnitva koje podsticajno deluje na tekuu tranju. U ovom smislu drava mora da vodi otru antiinflacionu politiku I da na taj nain povrati poverenje stanovnitva.Drava treba na sve naine: 1) podravati efikasno funkcionisanje trita, to, sa svoje strane, u dugom roku najefikasnije deluje na promenu potroake psihologije. 2) sprovoditi mere u pravcu smanjenja budetskog deficita, i 3) vriti strogu kontrolu koliine novca u opticaju.

****Kratkorona antiinflaciona politika usmerena je na trenutno obaranje inflacije. Ovde je uspean rezultat mogu u slucaju poveanja proizvodnje bez rasta agregatne tranje. Drava daje najrazliitije povlastice preduzeima sa osnovnom namerom da ih u to je moguem veem stepenu motivie na proizvodnju. Drava moe prodati deo svoje imovine i na taj nain uveati prihode budeta i reiti problem deficita budeta. Rastu ponude moe u odreenim okolnostima da dopriose i masovan uvoz potronih dobara.

NEZAPOSLENOST I INFLACIJAGodine 1958. Novozelandski ekonomsita Alban Filips (Alban W. Ptiilips) objavio je studiju o vezi izmeu stope nezaposlenosti i stope promene plata u Eneleskoj. On je otkrio da je u periodu 1826 - 1957. godine postojao inverzni odnos izmeu stope nezaposlenosti i stope promene plata. Stopa nezaposlenosti opada u godinama kada dolazi do relativno naglaenijeg povecanja nadnica i obrnuto, ona pada u godinama kada se nadnice relativno malo poveavaju. Samjuelson i Solou modifikovali su Filipsovu krivu zamenivi varijablu koja se odnosi na promenu najamnina stavkom koia govori o kretanju cena dobara i usluga, odnosno veliinom koja se odnosi na godinji procenat inflacije.

*Tradicionalna Filipsova krivaNivo nezaposlenosti u %Nivo inflacije u % godinjeApscisa reprezentuje nivo nezaposlenosti a ordinata inflaciju. Filipslova kriva pokazuje inverznu korelaciju izmeu ova dva makroekonomska cilja. Vii nivo zaposlenosti podrazunieva vei procenat inflacije i obrnuto. Preciznije, Filiposva kriva govori o svojevrsnom trade-off-u izmeu nezaposlenosti i inflacije. 6

5

4

3

2

1

0

-11 2 3 4 5 6 7 8 9 10Prirodna stopa nezaposlenosti

**% inflacije = % rasta - % rasta produktivnosti radaNivo nezaposlenosti u %Nivo inflacije u % godinjePrirodnoj stopi nezaposlenosti, koja u ovom sluaju iznosi 6%, odgovaraju stabilne cene i godinji rast najamnina od 3%. Ovaj rast najamnina je identian godinjem uveanju produktivnosti rada. 6

5

4

3

2

1

0

-11 2 3 4 5 6 7 8 9 10Prirodna stopa nezaposlenostiProseni rast najamnine u % 9

8

7

6

5

4

3

2

***Iskustvo u voenju makroekonomskih politika je pokazalo da kriva Filipsa ima odreenu analitiku vrednost samo u toku relativno kratkog perioda, dok u dugoronom periodu (5 do 10 godina) bez obzira na visok nivo nezaposlenosti, inflacija moe da se uvea, odnosno mogue je da doe do stagflacije.Stagflacija se objanjava delovanjem itavog niza faktora. Meu ostalim faktorima vano mesto pripada politici stimulisanja agregatne tranje.

***Filiposva kriva moe se koristiti za ekonomsku analizu alternativa inflacije i nezaposlenosti samo u uslovima niske i konstantne inflacije. Pri neoekivanim ekonomskim okovima (rast cena nafte sedamdesetih godina, na primer) intenzitet inflacije raste, takoe neoekivano i moe da se ispoljava uz istovremeni brz rast nezaposlenosti. Statistika relacija, koju odraava Filipsova kriva ne daje stabilnu ekonomsku zakonomernost za duge vremenske periode.

****U bilo kojoj taki vremena, opadajua Filipsova kriva ukazuje na postojanje trade-off-a izmeu inflacije i nezaposlenosti. Ali, takva vrsta trade-off-a je fenomen kratkoronog karaktera. Tokom vremena Filipsova kriva se menja: kratkoroni trade-off koji postoji izmeu inflacije i nezaposlenosti prerasta u dugoroni. Kljuna analitika vanjabla koja je dovela do ove svojevrsne smene Filipsove krive odnosi se na koncept prirodne stope neaposlenosti koji se od 1979. godine primenjuje u ekonomskim analizama u SAD.

****Milton Fridman je u svojim istraivanjima doao do zakljuka da je meusobna korelacija izmeu inflacije i zaposlenosti samo privid. Ukoliko nema oekivanja, onda je Filipsova kriva realnost. Kada postoje oekivanja, onda proces prilagoavanja dovodi do ispoljavanja vee stope inflacije uz zadravanje stope nezaposlenosti na nepromenjenom nivou. Prirodna stopa nezaposlenosti uvek je nezavisna varijabla u sluajevima kada je oekivana infalcija jednaka stvarnoj inflaciji. Stopa nezaposlenosti, odstupa od prirodne stope nezaposelnsoti samo u prilikama kada izostaju oekivanja u vezi kretanja inflacije.

*****Po monetaristima, ponuda novca je kljuna varijabla u odreivanju privredne dinamike u kratkom roku. Nepodudaranje novane ponude i tranje novca osnovni je uzronik ekonomskih kriza i ciklinih privrednih kretanja. Pobornici monetarizma inkliniraju stavu po kome rast stope ponude novca uslovljava pokretanje privredne aktivnosti i inflacije, dok suprotna pojava, smanjivanje ponude novca, dovodi do usporavanja privredne aktivnosti, odnosno uslovljava ispoljavanje recesije.

******Predstavnici monetarizma su apsolutno protiv poveanja dravnih poreza. Budui da porezi i ostala dravna zahvatanja, po njima, anuliraju pozitivne efekte na planu oivljavanja proizvodnje, drava mora nastojati da rast poreza kao meru ekonomske politike svede na najmanji mogui nivo.Dve kljune premise teorije racionalnih ocekivanja su: ljudi koriste sve dostupne informacije na bazi kojih donose odluke i plate i cene su fleksibilne.

*******Dugorona Filipsova krivaNivo nezaposlenosti u %Nivo inflacije u % godinjeDugorona Filipsova kriva se poklapa sa prirodnom stopom nezaposlenosti i nju simbolizuje prava vertikalna linija. Dugorona Filipsova kriva je nastala spajanjem taaka preseka mnogobrojnih kratkoronih Filipsovih krivi i prirodne stope nezaposlenosti od 6% 6

5

4

3

2

1

0

-11 2 3 4 5 6 7 8 9 10Ph1Ph2Dugorona Filipsova krivaBCAE

********Proizilazi da se sve kratkorone Filipsove krive u zavisnosti od poveanja oekivane inflacije pomeraju navie du vertikalne linije koja se nalazi na prirodnoj stopi nezaposlenosti. Ovaj rezultat sledi iz hipoteze prirodne stope: postoji cela familija kratkoronih Filipsovih krivi - jedna za svaku anticipiranu stopu inflacije. Dugorona Filipsova kriva je kriva koja povezuje svaku od kratkoronih krivi u taki gde se aktuelna inflacija izjednaava sa anticipiranom inflacijom. Dugorona Filipsova kriva je vertikalna linija koja pokazuje da na dugi rok stopa nezaposlenosti je nezavisna od stope inflacije. Nezaposlenost je nee smanjiti sa veom inflacijom na dugi rok.

*********Politike stani kreni (stop and go)Nivo nezaposlenostiNivo inflacijeObaranjem stope nezaposlenosti ispod prirodnog nivoa nezaposlenosti dolazi do ispoljavanja inflacije i suprotno, obaranje inflacije je po pravili plaeno rastom nezaposJenosti iznad prirodne stope.

Prirodna stopa nezaposlenosti

HVALA NA PANJI