TRAGOMSVETOGGRALA

NELSON DE MIL

balkandownload.org

2

Mojim troma kreativnim genijima -Loren, Aleksu i Dejmsu

3

BELEKA AUTORA

Prethodna verzija ove knjige objavljena je pre skoro etrdeset godina, a

kad sam napisao Tragom Svetog grala, istorijski dogaaji u ovoj knjizi -etiopska revolucija i graanski rat - bili su skoranja istorija. Stari car HajleSelasije, poznat kao Lav Judejski, svrgnut je s prestola i umro u zatoenitvu, aEtiopija je utonula u haos.

Kao stuenta istorije i politikih nauka, i zaluenika za vesti, Etiopija meje zanimala kao prastara, izolovana, maltene biblijska civilizacija koja je krvavouvuena u XX stolee. Takoe, sudei po porodinoj istoriji, neki od mojihitalijanskih predaka borili su se u italijanskoj vojsci kada je Italija 1895. godineizvrila invaziju na Etiopiju, i ponovo kada ju je Musolini napao 1936. godine.Stoga, ta porodina istorija podstakla je moje zanimanje za ovu zemlju, a ja sampomislio da bi roman ija se radnja odvija u pozadini tri hiljade godina starekraljevske dinastije, koja se blii kraju pod rukama marksistikih revolucionara,inio velianstvenu epsku priu, slinu Doktoru ivagu, romanu koji samnedavno proitao. Sad, etrdeset godina kasnije, shvatam da je ta pripovest oratu, ljubavi i gubitku bezvremena.

Pri pisanju romana uvek postoje izvesne literarne slobode, ali istorijskidogaaji u ovoj prii zbilja su se odigrali - ili su se, makar, dogodili, bar premamedijima tog doba, ije mi je izvetavanje predstavljalo glavni izvor informacijadok sam pisao Tragom Svetog grala. Dozvolio sam sebi izvesne slobode saterenom i geografijom radi postizanja dramskog efekta, ali zemlja koju samopisao bila je 1975. godine umnogome i dalje neistraena i opasna - savrenookruenje za pustolovinu u srcu tame.

4

PRVI DEO

ETIOPIJA, SEPTEMBAR 1974.

ta je to?Prikaza pehara koja dolazi i odlazi?Ne, monae! Kakva prikaza?,odgovori Parsifal.Pehar, sam pehar, iz koga je na Gospodpio na poslednjoj tunoj veeri sa svojima.To je, iz blagoslovene zemlje Aromatske...Josif iz Arimateje doneo u Glastonberi...i tamoje neko vreme ostao;a ukoliko bi neki ovekmogao da ga dodirne ili vidi,smesta bi se iscelio,snagom vere, od svih bolesti.Ali onda su vremenapostala toliko zla da se sveti peharvazneo na nebo i nestao.

- LORD ALFRED TENISON, Sveti gral

5

1

Vremeni italijanski svetenik unuo je u oak svoje elije i pokrio jeslamaricom. Napolju, fijukave artiljerijske granate eksplodirale su o mekanojafrikoj zemlji, a rapneli su tukli po kamenim zidovima njegovog zatvora. Svremena na vreme granata bi se rasprsla u vazduhu, a usijane metalne krhotineprobuile bi zarali metalni krov.

Stari svetenik se sklupao i privukao blie sebi jadnu tanku slamaricu.Eksplozije su naprasno prestale. Starac se opustio. Doviknuo je svojimtamniarima na italijanskom: Zato nas bombarduju? Ko to radi?

Ali nije dobio nikakav odgovor. Stariji Etiopljani, oni koji su govoriliitalijanski, tokom godina su postepeno nestali, a on je kroz kamene zidove uosve manje i manje svog maternjeg jezika. Zapravo, shvatio je da ve bezmalo petgodina nije uo ni re italijanskog. Povikao je na amharskom, a zatim na tigrinji.ta je to? ta se deava?" No, nije bilo odgovora. Nikad mu nisu odgovarali. Zanjih je on bio mrtviji od tela koja su trulela po dvoritu. Kada etrdeset godinapostavljate pitanja, a niko vam ne odgovara, to moe da znai samo da ste mrtvi.No, znao je da se ne usuuju da mu odgovore. Jedan mu je odgovorio, nekaddavno, kada je prvi put uao u tu eliju. Da li je od tada prolo etrdeset godina?Moda manje. Godine je bilo teko pratiti. Nije mogao ak ni da se seti ovekakoji mu je odgovorio, izuzev lobanje. Tamniari su mu dali lobanju oveka kojije odgovorio. Lobanja mu je sluila kao aa. Setio bi se tog oveka i njegoveljubaznosti svaki put kada bi pio. A tamniari su se seali kada bi mu punili au;setili bi se da ne smeju da razgovaraju s njim. Ali on im je svejedno postavljaopitanja. Opet je povikao. Zato se ratuje? Hoete li da me oslobodite?

Zagledao se u elezna vrata na udaljenom zidu. Zatvorila su se zamladiem 1936. godine, kada je Etiopija bila italijanska kolonija, i od tada senijednom nisu otvorila. Koristio se samo mali otvor u dnu eleznih vrata. Kroztaj mali portal jedanput dnevno ulazila je hrana, a izlazio njegov izmet.Prozori, ne vei od velike knjige - zapravo samo nedostajui kamen - iznadnivoa oiju, proputao je svetlost, zvukove i vazduh.

Njegov jedini imetak u eliji, ne raunajui dronjavu amu, behu lavor zapranje, tupe makaze, koje je koristio da see kosu i nokte, i Biblija koju su mudopustili da zadri kada su ga utamniili. Da mu nije bilo Biblije, znao je da bi

6

odavno poludeo. Proitao je svetu knjigu moda stotinu, dve stotine puta, ipremda mu je vid oslabio, napamet je znao svaku re. Stari i Novi zavet prualisu mu utehu i bekstvo, uvaii njegov um od odumiranja, krepili mu duu.

Starac je pomislio na mladia koji je 1936. proao kroz metalna vrata.Znao je svaki detalj mladievog lica i svaki pokret njegovog tela. Nou je priaos tim mladiem i pitao ga mnogo toga o rodnoj Siciliji. Toliko dobro je poznavaomladia da je ak znao ta mu se motalo po glavi, kako se oseao, gde je iao ukolu i selo iz koga je poticao i koliko mu je otac bio star. Taj mladi nikad nijeostario, dabome, a prie su mu uvek bile iste. No, njegovo lice bilo je jedinokoje je starac znao dovoljno dobro da ga se sea. Poslednji put je video to mladolice u ogledalu pre skoro etrdeset godina i od tada nikad vie, izuzev u mati.Zaplakao je.

Starac je obrisao suze trokavom uroenikom amom, naslonio seleima na zid i duboko uzdahnuo. Misli su mu se na kraju vratile u sadanjost.

Ratovi su splanjavali i tekli oko njegovog malog zatvora, a on jezamiljao da se svet znatno promenio za vreme njegovog odsustva. Tamniari biostarili i umrli. Mladi vojnici starili su dok su tokom godina paradirali podvoritu nevelike tvrave. Kada je bio mlai, bio je sposoban da mnogo duevisi sa okvira prozora. Ali sada vie nije mogao da sakupi snagu da se podignedue od nekoliko minuta dnevno.

Granatiranje je otkailo mnotvo misli u njegovom umu. Znao je da senjegovo utamnienje blii kraju; ako ga eksplozije ne ubiju, onda e to uinitiuvari, jer je znao da imaju nareenja da ga umore ukoliko vie ne budu mogli danastave da garantuju njegovo utamnienje na ovom mestu. A sada je mogao dauje zvukove vojnika iz garnizona u bekstvu. A tamniari e uskoro otvoriti tanikad pre otvarana vrata i izvriti svoju dunost. Ali on im nita nije zamerao. Tosu bila nareenja, a on im je opratao. Meutim, nije bilo bitno da li e ga ubitioni ili eksplozije. Telo ga je ionako izdavalo. Umirao je. U zemlji je vladalaglad, a hrana je due od godinu dana bila loa. U pluima mu je grgotalo kada bise nakaljao. Smrt je bila tu. Unutar njegove elije i izvan nje.

Stareva najvea alost bee to to e umreti u neznanju - jer je, kaoposledica etrdeset godina tamnovanja u tami, o svom svetu znao manje odprostog seljaka. Nije alio zbog umiranja - to ga nije naroito mnogo uasavalo -ali pomisao na umiranje bez znanja o tome ta se desilo sa svetom u njegovomodsustvu predstavljala je neobino tuan kraj. S druge strane, njegov poziv nijebio od ovoga sveta, ve sledeeg, i ne bi trebalo da predstavlja nikakvu razliku

7

ta se u meuvremenu desilo sa svetom. Ipak, bilo bi lepo znati makar poneto oljudskim poslovima. Nije mogao a da se ne zapita ta se desilo sa njegovimprijateljima, porodicom, svetskim liderima iz njegovog vremena.

vre je obmotao amu oko sebe. Suneva svetlost ilela je s njegovogprozora, a prohladni vazduh zaduvao je sa gora. Malecni guter, repa deliminoodseenog komadom rapnela, trapavo se popeo uza zid kraj njegove glave.Napolju, u tiini, uo je kako vojnici priaju na amharskom o tome ko e moratida ga ubije ukoliko to postane nuno.

Poput toliko mnogo drugih utamnienih i na smrt osuenih ljudi, poputsvetaca muenika, ono to mu je pomagalo da izdri teka iskuenja bilo je istoono to ga je na prvom mestu i osudilo na smrt. A njega je na smrt osudilo znanjeo jednoj tajni. A ta tajna pruala mu je utehu i pomagala mu da izdri, i on bidrage volje trampio dodatnih etrdeset godina svog ivota, kad bi ih imao, za jojedan pogled na ono to je video. Takva je bila njegova vera. Godine provedeneu zatvoru su ga rastuile, jer je tu zato to svet jo nije saznao tu tajnu. Jer da svetzna, vie ne bi bilo razloga za njegovo usamljeno zatoenitvo.

esto bi poeleo da su ga tada ubili i potedeli ga ove etrdeset godinaduge ive smrti. Ali on je bio svetenik, a oni koji su ga uhvatili, monasi, i onikoji su ga utamniili, carevi vojnici, bili su koptski hriani, i zato su mupotedeli ivot. Meutim, monasi su upozorili vojnike da nikad ne razgovaraju sasvetenikom, iz bilo kog razloga, ili e ih snai smrt. Monasi su takoe kazalivojnicima da imaju doputenje da ga ubiju ukoliko se njegovo utanje iutamnienje ne mogu sprovesti. A sada, pomislio je, taj dan je svakako doao. Aon ga je doekao s dobrodolicom. Uskoro e biti s Tvorcem.

Iznenada, artiljerijska vatra je iznova zapoela. uo je njene udarce itresku dok je obilazila oko zidina malog utvrenja. Artiljerijski izvianaposletku je obavio korekcije i granate su poele preciznije da padajunutarzidina tvrave. Zvuci sekundarnih eksplozija - nagomilanog benzina i municije -uguili su zvuke artiljerijske vatre. Stari svetenik uo je kako ljudi vrite odbola s druge strane prozora. Oblinja eksplozija uzdrmala je majunu eliju, aguter je izgubio oslonac i pao pored njega. Zagluujue eksplozije umrtvile sumu um i pomraile svesnost, izuzev svesti o guteru. Gmizavac je pokuavao dakoordinira svoje delimino preseene polovine, bacakajui se na podu od blata,a sveteniku je bilo ao stvorenja. Palo mu je na pamet da bi vojnici mogli danapuste garnizon i ostave ga da umre od gladi i ei.

Udarni talas podigao je deo zaralog metala sa krova i oduvao ga u

8

ljubiasti sumrak. Komad rapnela ga je pronaao i vrelo oamario po obrazu, odega je jeknuo od bola. Starac je uo uzbuene povike s druge strane eleznihvrata. Vrata su se bezmalo neprimetno pomerila. Starac je zurio u njih. Ponovo suse pokrenula. uo je njihovu zaralu tvrdoglavost uprkos urlanju ognjenog paklanapolju. Meutim, etrdeset godina je dug period i vrata nisu poklekla. Uslediloje jo povika, a zatim tiina. Polako, otvor u dnu nepopustljivih elijskih vrata seotvorio. Dolazili su po njega. Prigrlio je Bibliju na grudi.

Krakati mravi Etiopljanin provukao se kroz otvor i skliznuo na blatnjavipod, a starac se setio gutera. Etiopljanin se osovio na noge, pogledao u njega, azatim iz pojasa isukao zakrivljeni ma. U polutami, stari svetenik mogao je davidi njegove fine crte lica. ovek je nesumnjivo bio Amhara, hamitskog porekla.Krivi nos i visoke jagodice inili su da izgleda skoro semitski, ali su ga ravnacrna kosa i tamnosiva koa odavali kao potomka Hamovog. Sa sabljom u ruci iamom, izgledao je maltene biblijski, a stari svetenik je pomislio da je toupravo onako kako i treba da bude, premda nije mogao rei zato.

Stari svetenik je ustao, drei Bibliju, a kolena su mu toliko klecala daje jedva mogao da stoji. Usta su mu, primetio je, sada bila potpuno suva.Iznenadio je Etiopljanina kada je hotimino poao preko nevelike elije kanjemu. Bolje je umreti brzo i umreti dobro. Jurnjava po eliji sa podignutimrukama u odbrani od sablje bila bi groteskna.

Etiopljanin je oklevao, ne elei da obavi svoju dunost i pitajui semoe li moda da je zaobie. Ali nakon to je izvukao najkrau slamku, postao jedelat. ta mu je initi? Stari svetenik je kleknuo i prekrstio se. Etiopljanin,hrianin drevne Koptske crkve, poe da se trese. Progovorio je na loemitalijanskom. Oe, oprostite mi.

,,Da, rekao je stari svetenik i pomolio se za obojicu na skorozaboravljenom latinskom. Oi su mu zasuzile kad je poljubio Bibliju.

Pucanj je odjeknuo i zagluio sve tie zvuke artiljerije napolju, a on jeuo povik. Jo jedan pucanj, a zatim zvuci automatske puane paljbe.

Vojnik ree na italijanskom: Gale1 su ovde.Zvui uplaeno, pomislio je starac, a bogami i treba da bude. Svetenik

se setio plemena Gala, nemilosrdnog kao drevni Huni. Sakatili su zatvorenike prenego to ih ubiju.

Svetenik je pogledao u vojnika sa sabljom i spazio da ovaj drhti odstraha. Povikao mu je: Uini to!

Meutim, vojnik je ispustio sablju, a potom izvukao prastari pitolj iz

9

kaia i ustuknuo ka vratima, oslukujui zvuke napolju.Vojnik deluje neodluno, pomislio je svetenik, rastrzano izmeu ostanka

u relativnoj bezbednosti elije i odlaska svojim saborcima, da se sretne saGalama, koji su ve bili unutar utvrenja. Takoe se lomio da li da ubije starogsvetenika ili da ga ostavi u ivotu, to ga je moglo kotati ivota ukoliko njegovkomandant otkrije ta je uradio - ili nije uradio.

Stari svetenik odluio je da odabere brzu i milosrdnu smrt od ruku togvojnika; Gale nee biti ni brze ni milosrdne. Ustao je i kazao mu na amharskom:Uini to. Brzo. Pokazao je na svoje srce.

Vojnik je stajao, ukipljen, ali je onda podigao pitolj. Ruka mu se tolikotresla da je metak, kada je opalio, odleteo uvis i odbio se od kamena iza stareveglave.

Stari svetenik je dovoljno propatio i obuzelo ga je neobino oseanjegneva. Eto ga tu, nakon skoro etrdeset samotnih godina provedenih u tamnici, asve to eli u zadnjim trenucima ivota jeste da umre brzo i hrabro, ne gubeiveru, kao to se mnogima desilo u tim poslednjim trenucima. No, dobronamerni inesposobni delat mu je produio agoniju, a svetenik je osetio kako njegovavera posre. Vrisnuo je: Uini to!

Pogledao je u cev pitolja i video kako bljuje jo jedan oganj ka njemu.Pomislio je na predmet koji ga je osudio na smrt. A vizija tog predmeta bletalaje poput plamena iz pitolja, sva zlatna i zaslepljujua - blistava poput sunca.Onda je sve utonulo u tamu.

Probudio se, bojim udom i dalje iv. Krov je najveim delom nestao, aon je mogao da vidi treperenje zvezda na nebeskom svodu. Plaviasti mesecbacao je senke po podu posutom krhotinama drveta i kamena. Sve je biloneprirodno tiho. ak su i insekti napustili tvravu.

Osvrnuo se i naslepo pipao oko sebe traei Bibliju, ali nije mogao da jepronae u kru. Pomislio je da ju je moda vojnik uzeo.

Starac je poeo da puzi ka vratima, a zatim se paljivo provukao krozotvor. Vojnik je leao nag ispred vrata, a svetenik je video da su mu genitalijeodseene. Skidanje, sakaenje; to je bilo obeleje plemena Gala. Moda su jouvek negde u blizini.

Starac se nesigurno osovio na noge. U dvoritu su gola tela leala naplavoj meseini. Utroba mu je gorela, ali se oseao dobro. Bilo je teko oseatise ikako drugaije nego dobro, hodajui sada pod nebom i prelazei vie od petkoraka u bilo kom pravcu.

10

Prohladni lahor uskovitlao je oblaie praine, a on je osetio mirissprene zemlje i smrti svuda oko sebe. Oteene betonske zgrade beliasto su sepresijavale na meseini, nalik slomljenim zubima. Zadrhtao je i uvukao ruke uamu. Telo mu je bilo hladno i lepljivo. Postao je svestan da mu je amaprekrivena skorelom krvlju i da mu se lepi za kou, i usporio je korak da ne biotvorio ranu.

Prolo je etrdeset godina, ali seao se puta i poao prema glavnojkapiji. Vratnice su bile otvorene. Proao je kroz kapiju, kao to je inio usnovima pet hiljada puta, i bio je slobodan.

11

2

Dip se polako truckao po neravnom drumu, a prednja svetla pronalazilasu put izmeu gustog rastinja praume. U daljini, artiljerija je tutnjala iosvetljavala crno nebo, nalik sevanju dalekih munja. Frenk Persel vre stegnuvolan i pomno se zagleda u izobliene senke vornovatog drvea i izuvijanihpuzavica. Legao je na konicu, a potom iskljuio farove i motor koji se zatresaou leru. Henri Merkado, na suvozakom seditu, upitao je: ta je bilo?

Persel podie ruku, zahtevajui tiinu.Merkado se nervozno zapiljio u gustu dunglu. inilo mu se kao da se

svaka senka pomera. Iskrenuo je srebrnokosu glavu u stranu i oslunuo, a zatimkrajikom oka pogledao u tminu, ali nije nita video.

Iz otvorenog stranjeg dela vozila, sa poda, meu zalihama i fotografskomopremom, zau se tihi enski glas. ,,Da li je sve u redu?

Merkado se okrenu na seitu. ,,Da, sve je OK.Onda, zato smo stali?Dobro pitanje." Proaputao je: Zato smo stali, Frenk?Persel mu nije odgovorio. Ukljuio je motor i ubacio menja u brzinu.

Pogon na etiri toka zario se u drum, a oni su suknuli napred. Ubrzao je, a dipje poeo jae da se trucka. Merkado se uhvatio za sedite. Vivijan je na zadnjemseditu ispruila vitko telo i pridigla se u sedei poloaj, hvatajui se za bilo tato je mogla da nae u mraku.

Nastavili su da se voze nekoliko minuta. Odjednom, Persel otro cimnuvolan udesno, a dip se probi kroz visoko ipraje i izbi na istinu.

Vivijan ree: ta to radi kog avola? Frenk?Nasred proplanka, belo se blistajui na punom mesecu, videle su se ruine

italijanske mineralne banje. udnovato i nesvakidanje zavetanje iz vremenaitalijanske okupacije, banja je bila sagraena u starom rimskom stilu i stajala je,raspadajui se, kao nekakvo Cezarevo kupatilo u nekom drugom vremenu iprostoru.

Persel je usmerio dip prema najveem zdanju i ubrzao. Omalterisanastruktura postajala je sve vea dok je vozilo poskakivalo po livadi visoke trave.

Dip je stigao do irokib prednjih stepenica graevine, vuni pogon jenaao oslonac, a vozilo je poelo da se uspinje. Projezdio je izmeu dva

12

kanelirana stuba, preao preko glatkog kamenog portika i proao kroz prednjiulaz, zaustavivi se u sreditu glavnog predvorja onoga to je nekad bilo hotelskideo banje. Persel je iskljuio motor i svetla. Nona stvorenja su se utiala, azatim ponovo poela da prave nerazumnu i kakofoninu larmu.

Mesec je sijao plaviastobelo kroz unitenu zasvoenu tavanicu iobasjavao pseudorimsku odaju eterinim sjajem. Ogromne freske, koje su seljutile, predstavljale su klasie scene kupanja i ukraavale svaki zid. Persel jeobrisao lice znojavim dlanom.

Merkado je doao do daha. Zato si to uradio?"Persel slegnu ramenima.Vivijan je povratila pribranost i podrugljivo se nasmejaia iz stranjeg

dela dipa. Mislim da je naa junaina upravo izgubila ivce u mranojdungli. Naglasak joj je uglavnom bio britanski, sa primesama egzotinihdijalekata. Merkado mu je rekao da je njen maternji jezik nepoznat a poreklo ujednakoj meri tajnovito, premda je posedovala vajcarski paso s prezimenomSmit. Tajanstvena ena, rekao je Perselu, koji mu je odgovorio: Sve su enetajanstvene.

Merkado je iskoio iz dipa i protegao udove. Izali smo iz dungle, aline iz ume. Merkadov glas je imao onaj neobini srednjoatlantski naglasak,svojstven ljudima koji su ceo ivot putovali izmeu Britanskih ostrva i SeverneAmerike. Majka mu je bila Engleskinja, a otac panac - otuda prezime - premdaje najvei deo mladosti proveo po internatima u vajcarskoj i tenoje govoriofrancuski, nemaki i italijanski.

Frenk Persel je akom zaklonio cigaretu i zapalio je. Na svetlosti ibice,izgledao je starije od svojih trideset i kusur godina. Sitne bore vijugale su muoko usta i braonkastocrnih oiju. upava crna kosa bila mu je proarana sedimvlasima, i delovao je umorno. Zavalio se u naslon sedita i otpuhnuo duvanskidim. Kakvo je ovo mesto, tano?

Merkado se etkao tamoamo po mozaikom podu golemog predvorja.Rimske terme. A na ta ti lii, stare?

Rimske terrne?",,Pa, eto ti ga na. Prokleti faisti sagradili su ih u sklopu svoje

prosvetljujue misije 1936. godine. Radio sam priu o njima, koliko se seam.Mogu se nai na najneverovatnijim mestima. Hajdemo, onda. Ukoliko izvorimineralne vode i dalje teku, lepo emo se okupati."

Persel je ukoeno izaao iz dipa. Govori tie, Henri.

13

,,Ne mogu da govorim tie ako sam ja ovde, a ti tamo, zar ne, Frenk? Poisa mnom. Hajde da malo istraujemo."

Vivijan se pridruila Merkadu na poetku kolonade koja je vodila kaunutranjem dvoritu. Persel je polako krenuo preko poda posutog krem. Petgodina u Indokini u ulozi ratnog dopisnika iskorenile su svaku fascinaciju koju jemoda nekada imao prema ruevinama. Zadnje razvaline koje se potrudio da vidibile su one drevnog grada Angkor Vat u Kambodi, ali ta ekskurzija ga je kotalagodinu dana u zatvorskom logoru crvenih Kmera. Jednogodinje zatoenitvopostalo je znaajan deo njegovog ivota. Tamo je izgubio, zajedno s mnogo imedrugim, sve iluzije koje je nekada gajio o ljudskoj rasi.

Pridruio se Vivijan i Merkadu dok su sporo hodali niz meseinomosvetljenu kolonadu. Na sredini prolaza stajao je kip Neptuna s podignutimtrozupcem, a oni su morali da ga zaobiu. Kolonada je skretala pod uglom oddevedeset stepeni, a dok su zavijali za ugao, zauli su neno pljuskanje vode.

Imamo sree, ree Merkado. Oseam miris sumpora. Kupatila bitrebalo da se nalaze pravo napred."

Vivijan se popela na nisku mramornu klupicu i pogledala preko dvorita.,,Da, vidim vodenu paru. Tamo, iza onog drvea."

Krenuli su preko dvorita prema drvoredu eukaliptusa. Veliki prostor,nekad poploan belim kamenom, sada je bio zarastao u liajeve i travu. BogJanus, sa dva lica, uzdizao se iz ipraga ive ograde i bacao monstruoznu senkukroz koju su na brzinu proli. Kolonaa je okruivala dvorite, a veina stubovabila je obrasla puzavicom. Dvorite je bilo istakano skrenim statuama rimskihbogova i boginja. Opti utisak bio je kao na jednoj od onih fantastinih predstavaRima u mranom srednjem veku, sa pastirima i stadima ovaca koja tumaraju krozogromne carske graevine obrasle gustom vegetacijom.

Proli su pored presahle fontane u melanholinom vrtu i izmeu dvaeukaliptusa. Ispred njih je stajala kamena balustrada do zavojitog stepenita, ioni su se spustili niz trone basamake. Na dnu se nalazio bazen povrine otprilikeetrdeset kvadratnih metara. Vazduh se skoro nije mogao disati od sumpornihisparenja.

Prili su bazenu. Voda je delovala crno, ali se meseina reflektovala nanjenoj neno namrekanoj povrini. Velika kamena riba bljuvala je beskrajnuzalihu mineralne vode u veito edan bazen. Pljuskanje vode odjekivalo je odkupatila na udaljenoj strani bazena.

,,Bazdi, obznanio je Persel.

14

,,Oh, ree Merkado. ,,Vi Jenkiji. Vama sve mora da mirie kaodezodorans. Ova kupatila su prastara evropska tradicija. Terme i putevi su jedinedobre stvari koje je Musolini uradio za ovu zemlju.

,,I putevi bazde, takoe, ree Persel, proteui miiavo telo.Vivijan je skinula pantalone zemljane boje. Stala je na ivicu bazena,

naga, a mlenobela koa, nalik finom alabasteru, presijavala joj se na meseini.Persel ju je posmatrao nekoliko sekundi. Tokom trodnevnog putovanja iz

Adis Abebe viao ju je golu na svakom zaustavljanju. Isprva ga je zgranulo njenopomanjkanje ednosti, ali ona je insistirala da se prema njoj ponaaju bezposebnih obzira.

Merkado je seo na mahovinom obraslu mermernu klupu i poeo da skidaizme. Persel je seo pored njega, s vremena na vreme bacajui pogled kaVivijan. Pretpostavljao je da nije starija od dvadeset pet godina, to je znailoda je imala svega esnaest kad je on 1965. siao s aviona u vrtlog aerodromaTanonjat u Sajgonu. Oseao se matoro u njenom prisustvu. Ko je ona? - zapitaose. Crte lica su joj uglavnom belake a koa poput mleka, ali oi su jojdefinitivno iskoene, a njena ugaljcrna kosa bila je duga, ravna i gusta kao kodIstonoazijaca, ili moda amerikih starosedelaca. Ali te iskoene oi sutamnozelene. Zapitao se da li je takva kombinacija genetiki uopte mogua.

Vivijan je podigla ruke i udahnula isparenja. Zaista smrdi, Henri.Osveavajue je i zdravo. Slobodno udahni."Udahnula je. Graviora quaedam sunt remedia periculis."Persel se zapiljio u Vivijan. Nije bilo greke, to je bio latinski. Nov jezik

u njenom repertoaru. Upitao je Merkada: ta je rekla?Merkado je podigao pogled sa izme koju je izuvao. A? Oh, lekjegori

od bolesti, odgovorio je, skidajui izmu.Persel nije odgovorio.Merkado ree: Nemoj se oseati inferiornim, stare. Ona ne govori

zaista taj jezik. Zna samo frazudve. Samo se razmee.11Pred kim?Preda mnom, razume se.Persel je izuo izme i pogledao u Vivijan, koja je uala i prstima

pipkala tamnu vodu.Doviknula im je: Topla je.Merkado je skinuo orts i poao prema ivici bazena. Njegovo telo,

primetio je Persel, poinje da pokazuje znake starosti. Koliko moe biti star? Bio

15

je u Etiopiji za vreme italijanske invazije 1935. godine, zato je morao imatinajmanje ezdeset. Persel je pogledao u Vivijan, a zatim ponovo u Merkada,pitajui se kakva je njihova veza, ako uopte postoji. Skinuo je ortsa i staopored Merkada.

Vivijan je, nekoliko stopa dalje, ustala i propela se na prste, a zatimprotegla ruke u vazduh. Povikala je ka nebu: Pakao tu je, tama, sumporni brlog iprenje i kljuanje i truljenje i kuni zadah!2 Skoila je, a crna topla mineralnavoda tiho se sklopila oko nje.

Merkado je unuo i pipnuo vodu. ,,To je bio ekspir, Frenk. Lirov opisvagine, zapravo.

Nadam se da mu to nije bila vaka za muvanje."Merkado se nasmejao.Persel uskoi u vodu i zapliva. Topla voda smrdela je na trula jaja, ali

posle nekog vremena vie nije bila neprijatna. Osetio je kako mu umor istie iztela, ali mu je toplota uinila misli tromim i sporim.

Merkado je spustio telo u vodu, a zatim zaplivao.Persel se izvrnuo na lea i pustio da ga voda nosi. Oseao se dobro po

prvi put u zadnjih nekoliko dana. A moda i nedelja. Pustio je da ga struja bazenanosi, a vodena para ga je uljuljkala u san. U daljini, uo je kako se Vivijanpraaka tamoamo u vodi, a njeni ivotinjski krici radosti odjekivali su od okolnihgraevina. Poeleo je da joj kae da bude malo tia, ali to iz nekog razloga nijebilo bitno. Zapazio je da mu se vrnjak ukrutio. Prevrnuo se i zaplivao kakamenoj platformi u sreditu bazena. Platforma se nalazila nekoliko centimetaraiznad nivoa vode, a on se popeo na nju i legao na lea, a potom sklopio oi.

Merkado je doplivao do njega. Jesi li iv, Frenk?"Persel je otvorio oi. Kroz vodenu paru mogao je da vidi Merkadovo

lice. Reci joj da se malo stia, kazao je pospano. Privui e sve Gale u ovojprovinciji.

ta? Oh, ona spava pored bazena, Frenk. Ve sam joj to rekao. Jesi lisanjao?

Persel je pogledao na runi sat. Proao je itav sat.Hajde da se vratimo do dipa, stare. Brinem se za opremu.Vai. Persel se okrenuo i postojanim i ravnomernim zamasima zaplivao

ka ivici sumpornog bazena, a zatim izaao. Spazio je Vivijan, koja je spavalasklupana u fetusnom poloaju pored bazena. Jo uvek je bila naga.

Merkado se osvrnuo oko sebe. Siguran sam da negde u blizini postoji

16

izvor svee vode. Verovatno u onom tamo kupatilu.Radije bih da se to pre izgubimo, Henri. Dovoljno smo rizikovali.,,U pravu si, dabome, ali sad smrdimo."Persel je seo na mermernu klupu prekrivenu liajevima i obrisao se

svojom safari jaknom. Merkado je seo pored njega. Persel je osetio nelagoduzbog bliske nagote starijeg mukarca.

Merkado je iscedio vodu iz guste prosede kose, a zatim klimnuo glavomka usnuloj goloj Vivijan i upitao: ,,Da li se ti osea... nelagodno?"

Persel slegnu ramenima. Merkado se nije ponudio da definie svoj odnossa mladom damom, a Persel nije znao da li ga je uopte briga. Ali jeste bioradoznao. Posedovao je uobiajenu i profesionalnu znatielju novinara, a nelinu ljubopitljivost nametljivca. U Adis Abebi je pristao da poveze HenrijaMerkada i Vivijan Smit do severozapaa zemlje, gde je graanski rat bionajei, a zauzvrat nije traio mnogo. Meutim, sada je raunao da mu Merkadoduguje objanjenje. ,,Ko je ona?

Sada je bio red na Merkada da slegne ramenima. Nemam pojma, alistvarno.

Mislio sam da je fotografkinja.",,I jeste. Ali upoznao sam je pre svega nekoliko meseci. U hotelu Hilton u

Adis Abebi. Ne znam ni da li zaista ume da fotografie ili ne. Snimili smo brdofotografija, ali jo nita nije razvijeno. Ne znam ak ni da li koristi film, da tipravo kaem. Nasmejao se.

Persel se nasmeio. Mesec se sada nalazio ispod glavne graevine, aprijatna tama obavila je banju. Svilenkasti veernji povetarac nosio je miristropskog cvea, a njega je ispunilo oseanje veoma slino unutranjem miru.Zapitao se da li konano izbacuje Indokinu iz svog sistema. to se toga tie,upitao je Merkada: ,,Ti si bio u zatvoru, zar ne?

,,Ne u zatvoru, stare. Mi politiki zatvorenici to ne zovemo zatvorom.Ako e da govori o tome, upotrebi pravi termin, za ime sveta. Logor. Boljezvui. Dostojanstvenije.

,,I dalje zvui posrano."Merkado je nastavio da govori: ,,To to mi se dogodilo ista je ironija,

jer sam u tim danima bio malice ruiast.Kakvim danima?Posleratnim. Rusi su me zgrabili u Istonom Berlinu. U januaru 1946.

Nisam radio nita drugo osim to sam fotografisao prokleti red za hranu. U zimu

17

1946. su u celoj Evropi postojali redovi za hranu. No, pretpostavljam da nisusmeli da postoje u radnikom raju. A proklete komunjare su tamo vladale samo -koliko? Otprilike devet meseci? Teko je izgraditi socijalistiki raj za svegadevet meseci. To sam im i rekao. Ne shvatajte to lino, momci, rekao sam.Pobedili ste vabe, nema ta. Pa ta ako moraju da stoje u redu za hleb? To jedobro za te male naciste. Shvatate? Ali nisu ba najbolje skontali ta sam hteo daim kaem.

Persel je odsutno klimnuo glavom.Merkado je nastavio: Sredio sam da Rojters poalje sve lanke koje

sam napisao jo od panskog graanskog rata 1936. godine. Sva moja najboljaantifaistika pisanija. U nekima od njih sam ak imao tota lepo da kaem ohrabroj Crvenoj armiji. Ne znam jesu li prokleta kopilad uopte videla mojelanke. Znam samo da su me poslali u Sibir. Izvukao sam se tek 1950.zahvaljujui razmeni zatvorenika. A nisam dobio ak ni izvinjenje, isto da zna.Jednog dana bio sam I68AM382. Narednog sam opet bio Henri Merkado,Rojtersov dopisnik, ponovo u Londonu, koga je ekala pozamana svota zaostalihplata. etiri godine, Frenk. A bilo je hladno. Mili boe, ala je bilo hladno. etirigodine zbog nekoliko fotografija. A bio sam fini ruiasti momak sa Kembrida.Fabijansko drutvo i sve to. Proleteri svih zemalja, ujedinite se.

Persel opet nita nije odgovorio.Merkado je upitao: Koliko godina si ti robijao, Frenk? Godinu dana u

Kambodi? Pa, to ne moemo da poredimo samo po godinama, jelda? Pakao jepakao, a kada si u njemu, traje celu venost, zar ne? Pogotovo sa kaznomneogranienog trajanja. Ne moe ak ni da broji preostale dane. Persel jepotvrdno klimnuo glavom.

Merkado je retoriki upitao: ta si ti njima? Nita. Da li te obaveste dati je ena umrla? Svakako ne. Ni sami ne znaju, verovatno, da si oenjen. Neznaju nita o tebi, sem da si I68AM382 i da mora da radi. Pa ta ako ti suprugaumire od upale plua, a penicilin vredi suvog zlata, a ena sama ne moe da...

Merkado je naglo zautao, a u vodnjikave plave oi mu se uvukao umorniizraz. Rekao je tihim i hrapavim glasom: Jebene komunjare. Jebeni nacisti.Jebeni politiari. Ne veruj nikom od njih, Frenk. To ti je dobar savet od starijegoveka. Svi oni ele tvoje telo i tvoju duu. Telo nije vano, ali dua jeste. A onapripada Bogu, kada je On zatrai.

Henri, bez religije, molim te.Izvini. Ja sam veliki vernik, zna. Oni svetenici u logorima. Ruski

18

pravoslavni svetenici. Bilo je i nekoliko baptistikih. I nekoliko katolikihpopova, i nekoliko rabina. Bio sam u logoru sa mnogo religioznih ljudi. Neki odnjih su bili tamo jo od tridesetih godina XX veka. Oni su me odrali u ivotu,Frenk. Posedovali su neto.

Mene su u Kambodi u ivotu odrali guteri i stonoge. Persel jenavukao pantalone i ustao. Hajde da krenemo. Otiao je od Henrija Merkada.

Vivijan je probudio njihov razgovor i prola je pored Persela u tami.Mogao je da uje tihe zvuke aputanja dok je priala sa Merkadom. Njene reibile su nerazgovetne, ali je ton bio utean. Jadni Henri, pomisli Persel, prosedistari reporter plae pred enom upola mlaom od sebe.

Obukli su se i u mraku zaputili nazad ka predvorju hotela. Merkado, kojise naizgled oseao bolje, ree: Dajem ovom mestu tri zvezdice.

Odjednom, severno nebo se osvetlilo toliko jakim bleskom da su svetroje stali kao ukopani i unuli.

Pogledali su uvis i videli da na nonom nebu eksplodiraju signalnerakete. Peadijski napad otpoeo je negde u brdima na severu, a jedna stranaispalila je ta vetaka sunca da osvetli put. Sada su mogli da uju paljbuautomatskog oruja, a zeleni i crveni svetlei meci unakrsno su leteli prekobreuljaka. Potmuli grleni zvuci priguene artiljerije dokotrljali su se u kompleksbanje, a eksplozije su osvetlile niski planinski venac kao hiljadu logorskih vatri.

Persel se zagledao u oblinja brda. Video je kako signalne bakljeeksplodiraju i polako padaju na zemlju na padobranima. ak i nakon svih godinau Indokini, prizori i zvuci bitke ulivali su mu strahopotovanje. Stajao je i zurio,kao hipnotisan, dok su brda svetlela i slala kreendo zvuka kroz noni vazduh.Bee to kao zvuni i svetlosni ou, multimedijalna simfonija izvoena samo zanjegove oi i ui.

Merkado upita: ,,Ko koga ubija veeras?Zar je to bitno?,,Ne, pretpostavljam da nije. Sve dok to nismo mi. Merkado je

predloio: Trebalo bi da noas ostanemo ovde.Vivijan se sloila, a Persel je rekao: ,,U redu. Pronali smo vojske.

Ujutru emo otii da vidimo ko je pobedio."Nastavili su da hodaju i uli u glavnu zgradu. Dip je stajao nasred

foajea, izgledajui veoma izloeno. Persel se osvrnuo unaokolo, pogledomtraei mesto gde bi mogao da pomeri vozilo i provede no. Zapazio je da jedanoak predvorja bez krova ostaje u mraku kada se signalne baklje rasprsnu na

19

nebu. Izmeu dipa i mranog ugla nalazila se kamara kra s tavanice, aliproterati terensko vozilo preko nije bio nemogu zadatak. Priao je vozilu ipoeo da ga gura, ne elei da upali motor i napravi buku. Vivijan je sela zavolan, a Merkado mu je pomogao.

Kad se njihov dip pribliio tamnom uglu, signalna baklja osvetlila jepredvorje, a oni su ispred sebe ugledali oveka koji je drao ljudsku lobanju.

20

3

Poloili su ga na vreu za spavanje izmeu dipa i mranog ugla, aVivijan ga je nahranila hladnom supom izkonzerve. Persel je bacio lobanju krozprozor.

Covekova ama bila je u dronjcima, pa su njegovo drhtavo telo pokrilijedinim ebetom. U mranom oku nisu videli sasuenu krv na njegovoj ami.

Nisu mogli da dokue ta je ili ko je on. Toliko mnogo Etiopljana imasvetlu put, prave noseve i semitskohamitske crte lica, a mnogi nose i brade, bakao ovaj ovek.

Merkado se nagnuo iznad njega i upitao ga na amharskom: ,,Ko si ti?Odgovorio je na amharskom: ,,Weha. Vode.Merkado mu je dao da pije iz uturice, a zatim uzeo baterijsku lampu iz

dipa i obasjao ovekovo lice. Nije Etiopljanin. Nije ni Amhara, po svemusudei. Moda je Arapin iz Eritreje. Znam poneto o...

,,Italiano, ree starac.Usledila je duga tiina.Merkado je unuo pored njega i polako progovorio na italijanskom: ,,Ko

ste vi? Oakle dolazite? Jeste li bolesni?"Starac je zatvorio oi i nije mu odgovorio.Persel je uzeo baterijsku lampu od Merkada, kleknuo pored starca i

zagledao se nanie u njega. ovekova brada bila je raupana i zaputena, a koamu godinama nije videla svetlost sunca. Izvadio je starevu ruku ispod ebeta.aka je bila trokava, ali koa vrlo mekana. Mislim da je proveo dosta vremenaiza reetaka."

Merkado je klimnuo glavom u tami.Starac je ponovo otvorio oi, a Vivijan mu je kaikom sipala jo supe u

bezuba usta. ,,U uasnom je stanju, jadni starac."Starac je pokuao da progovori, ali su mu usne zadrhtale i zauli su se

samo uzdasi. Napokon, tiho je progovorio na italijanskom. Vivijan je sela blizuPersela i aputala prevod u njegovo uvo dok ga je hranila supom. Kae da jeranjen u stomak.

Persel je uzeo limenku i kaiku od Vivijan i spustio ih na zemlju. Staracse usprotivio. Reci mu da ne sme da jede sve dok mu ne pregledamo ranu.

21

Merkado je svukao ebe i pokidao amu. Ponovo je ukljuio baterijskulampu. ovekov trbuh je prekrivala velika masa usirene krvi. Obratio se starcu.Kako se ovo desilo? ta vam je napravilo ovu ranu?

ovek je jedva primetno slegnuo ramenima. Metak, valjda. Modarapnel.

Merkado je rekao Vivijan i Perselu: Pregledaemo je ujutru. Sada nitane moemo da uinimo. Pustimo ga da spava.

Persel je razmislio na tren. Ujutru e moda biti mrtav, Henri. Ondanikad neemo znati. Priaj s njim.

Vidim zato su te nominovali za Pulicera, Frenk. Pusti sirotog starca dase odmara.

Imae itavu venost da se odmara.,,Ne otpisuj ga tek tako.Starac je okretao glavu sleva nadesno, kao da se trudi da prati njihov

razgovor.Merkado ga je pogledao. Deluje dovoljno budno, zar ne? Hajde da

saznamo kako se zove i sve to - isto za svaki sluaj.,,Nastavi, ree mu Persel.Vivijan se ponovo primakla do Persela i stavila glavu pored njegove.

Merkado je poeo da pria na italijanskom: ,,Ne smemo da vam damo jo hranezbog stomane rane. Sad morate da se odmorite i naspavate. Ali najpre, recitenam kako se zovete.

Starac je klimnuo. Na usnama mu je zaigrao slabaan osmejak. ,,Vi stedobri ljudi." Upitao je: ,,Ko ste vi?

Merkado mu je odgovorio: ,,Novinari.,,Da? Ovde ste zbog rata?,,Da, odgovorio je Merkado, zbog rata.Starac je upitao: Americano? Inglese?Merkado je odgovorio: ,,I jedno i drugo.Starac se nasmeio i rekao: Dobri ljudi.Merkado je poloio aku na starevu ruku i upitao: Kako se zovete,

moliu?Zovem se - zovem se uzepe Armano. Ja sam svetenik."Dugaka tiina visila je u tami. Napolju, zvuci bitke polako su zamrli,

ukazujui na to da su obe zaraene strane zadovoljne krvoproliem te noi.Povremeno, bi signalna baklja osvetlila nebo i neno zaplutala ka tlu. Dok je

22

padala, unakrsne eline armature sruene betonske tavanice bacale su neobinemreaste senke po podu, a odaja je bila okupana plavobelom svetlou. No,neveliki ugao prostrane odaje ostajao je u senci.

Merkado je uhvatio starevu aku i stisnuo je. Oe, ta vam sedogoilo?

Stari svetenik trecnuo se od bola i nije odgovorio.Merkado je vre stegnuo svetenikovu aku. ,,0e. Moete li da

govorite?"Da... da, mogu. Moram da govorim. Mislim da urnirem.",,Ne. Ne. Biete dobro. Biete...uti i pusti me da govorim. Stari sveteniki autoritet ispunio je njegov

nejaki glas. Podigni mi glavu. Merkado je stavio kamen ispod vree zaspavanje. Tako. Dobro je. Stari svetenik je znao kada se nalazi u prisustvuvernika i ponovo je postao voa stada - pa makar i jednolanog. Vivijan mu jenakvaenom maramicom ovlaila usne.

Duboko je udahnuo i poeo da pria: ,,Ja sam otac uzepe Armano isvetenik sam Reda Svetog Franje. Moja parohija je u selu Berini na Siciliji.Proveo sam poslednjih... rekao bih etrdeset godina, od 1936... koja je ovogodina?

Sad je 1974, oe.,,Da. Od 1936, gotovo etrdeset godina. Bio sam u zatvoru. Istono

odavde.etrdeset godina? Merkado je razmenio pogled sa Perselom.

etrdeset godina? Zato? Zato ste bili etrdeset godina u zatvoru?"Drali su me daleko od sveta. Da bi zatitili tajnu. Ali nisu hteli da me

ubiju jer sam i ja, takoe, svetenik. Ali oni su stari hriani. Kopti. Imaju svetukrv i... Glas mu je utihnuo i leao nepomino, zurei u nebo.

Merkado je kazao sveteniku: Nastavite. Polako.,,Da. Morate da odete u Berini i kaete im ta se dogodilo sa mnom.

uzepe Armano. Setie se. Tamo imam porodicu. Brata. Dve sestre. Jesu li idalje ivi? Svetenikove oi ispunie se suzama, ali je insistirao da nastavi.Sada je govorio znatno bre. Napustio sam selo 1935. U avgustu. Dan je biovreo. ovek je doao i rekao da sam mobilisan. Due je traio svetenike zasvoju vojsku. Stoga smo otili... i neki drugi svetenici, takoe... i mnogo mladihdeaka. Hodali smo po suncu i stigli do Alkama. U Alkamu nas je ekao voz, apotom brod iz Palerma. Nikad ranije nisam bio na vozu ili brodu i plaio sam se

23

voza, ali ne toliko broda. A deaci, seljaci poput mene, neki su se plaili, ali jeveina bila uzbuena. Brodom smo otplovili u Reo. A u Reu nas je ekao voz iotili smo na sever u Rim... Klonuo je i liznuo suve usne. Vivijan ih je ponovoovlaila dok je Perselu prevodila stareve rei.

Starac se nasmeio i klimnuo glavom na njenu ljubaznost. Opet je odbioMerkadovu ponudu da spava. Veoma mi je loe. Mora me pustiti da zavrim.Oseam vatru u stomaku."

,,To je samo hrana, oe. Napravila vam je kiselinu. Razumete?Razumem da umirem. uti. Kako se zove?Henri Merkado."Henri... dobro. I tako smo otili u Rim, Henri. itav ivot eleo sam da

odem u Rim. A sad sam bio u Rimu. Kakav grad... jesi li ga video? Svako bitrebalo da poseti Rim pre nego to umre... ti si katolik, Henri?

,,Pa, u neku ruku. Jesam.,,Dobro. Svetenik je neko vreme utao, a zatim je nastavio da govori.

Odveli su nas u Vatikan... sve svetenike sa Sicilije... bilo nas je dvanaest,seam se... u Vatikan, na neko mesto u Vatikanu... u neveliku graevinu nadomakSikstinske kapele. Tamo nas je ekao kardinal, sav u belom. Nije nam sepredstavio, a ja se seam kako sam pomislio da je to neutivo, ali ta sam mogaoda kaem kardinalu iz Svetog kolegijuma? Seli smo na stolice od fine tkanine isluali. Kardinal nam je rekao da emo ii sa Musolinijevom vojskom. U rat, uEtiopiju. S tugom smo sluali, ali niko nije progovarao. Kardinal nam je pokazaokovertu, predivnu kovertu od tvrdog papira, boje putera. Na koverti se nalaziopeat njegove svetosti... prsten ribara... Starac je zastao, a Vivijan je zavrilaprevoenje.

Persel je pomislio da se svetenik onesvestio, ali je onda otvorio oi iupitao: ,,Ko sada sedi na prestolu Svetog Petra? Koliko je papa bilo od Pija?

Trojica od Pija, oe, odgovorio mu je Merkado.Persel ree Merkadu: Tip je jednom nogom u grobu, a eli da zna ko mu

je ef. Sluaj, Henri, postavie ti hiljadu nevanih pitanja. Navedi ga ponovo naglavnu priu, molim te.

Neka pria kako god eli, Frenk. Strano je propatio. Ti i ja znamokoliko. Ta pitanja su mu vana.

Vivijan je spustila aku na Perselovu miicu i tiho kazala: Pusti Henrijada sredi ovo.

Persel zabrekta. Merkado je ponovo progovorio na italijanskom. Posle

24

Pija XI bio je Pije XII. A zatim Jovan XXIII. On bi ti se dopao, oe. Dobarovek. Umro je pre jedanaest godina. Sada na prestolu Svetog Petra sedi PavleVI. Takoe dobar ovek, dodao je.

Stari svetenik izustio je zvuke nalik tihom plau. Kada je ponovoprogovorio, glas mu je bio hrapav. ,,Da. Sve dobri ljudi, siguran sam. A Due?Da li je on i dalje u ivotu?

Merkado je odgovorio: Izbio je rat i u Evropi. Musolini je u njemuubijen. Evropa je sada u miru.

,,Da. Rat. Znao sam da dolazi, ak i u Beriniju. Mogli smo to da vidimo."Merkado je upitao: Oe, jeste li videli ta je bilo u toj koverti? Onoj

koju vam je pokazao kardinal?,,U koverti..." Zautao je. ,,Da. Postojala je koverta za svakog svetenika.

Kardinal nam je rekao da ih uvek moramo uvati pri sebi. Nikad, nikad nesmemo da ih ostavimo... niti da ih ikome spomenemo. ak ni oficirima. Kardinalnam je objasnio da se, kad svetenik umre u vojsci, sav njegov imetak predajedrugom sveteniku. Na taj nain e koverta vazda biti u rukama onih koji su sezakleli... morali smo da poloimo zakletvu... zakleli smo se da je nikad neemootvoriti... ali da emo znatikada da je otvorimo. Taj bezimeni kardinal je rekaoda je, kao dodatna mera opreza, poruka u koverti napisana na latinskom, tako daukoliko je neko drugi otvori, imae potekoa da proita. Moje znanje latinskogbilo je loe, i seam se da sam se toga stideo. Seoski svetenik ne koristi latinskitoliko esto. Jedino na misi. Shvatate? Meutim, pismo je bilo na latinskom, takoda ako bi ga grekom otvorili, nesumnjivo bi ga odneli sveteniku na prevod. Tajkardinal je kazao i da, ukoliko ikada nabasamo na pismo na taj nain, treba dakaemo da moramo da ga uzmemo i prouimo. Onda je trebalo da napiemo laanprevod na papir i spalimo pismo." Svetenik je tegobno udahnuo, a potomzastenjao.

Vivijan je zavrila prevoenje za Persela, a zatim rekla: Ovo postajezanimljivo. Predloila je: Henri, podstakni ga samo malice.

,,Na svoj nain, izrino je odgovorio Merkado. Ispriae celu priu.Svetenik opet zastenja. Vivijan mu je stavila dlan na oznojeno elo. Ima

groznicu, Henri. Zar ne moemo ba nita da uradimo?"Plaim se da ne. Ako izdri do jutra, za nekoliko sati moemo da

stignemo u Gondar. Tamo postoji engleska misionarska bolnica.Persel ih je podsetio: Vojska princa Doue i vojska prelazne vlade su

na manje od sat vremena odavde - u onim brdima. Ne bih to sada pokuavao, ali

25

ujutru moda. Trebalo bi da imaju hirurga."Merkado je razmislio trenutakdva, a zatim odgovorio: ,,Ne znam. On je

oigledno nekakav begunac. Kada saznamo od koga, onda emo moi daodluimo kuda ga da vodimo.

Tako je. Ali poguraj ga malo, Henri, kazao je, oponaajui Vivijan.Merkado se ponovo okrenuo sveteniku i upitao ga: Oe? Moete li danastavite?"

,,Da. O emu to govorite? Ne mogu da idem u Gondar.Merkado mu ree: Ujutru emo vas odvesti u englesku bolnicu.

Nastavite, ako se oseate..."Da. Moram da zavrim. Koverta... kazao nam je da ni u kom sluaju ne

smemo da je otvorimo, osim ako, kad stignemo u Etiopiju, u dungli vidimo crnimanastir. Crn kao ugalj, sainjen od crnog kamena, rekao je. Skriven... u dungli.U celoj Etiopiji ne postoji nijedan slian njemu, kazao je. To je manastir starihhriana... Kopta. A u tom crnom manastiru postoji relikvijar, a u tom relikvijarunalazi se relikvija sveca, kazao nam je. Vanog sveca. Sveca iz Isusovogvremena, rekao nam je... Relikvija sveca je toliko vana da Njegova svetostarko eli da se ta rebkvija vrati natrag u Rim, gde i pripada, u pravu crkvu IsusaHrista. U Crkvu Svetog Petra. Vivijan je prevela rei Perselu, koji jeprokomentarisao: Zar nemaju ve dovoljno drangulija u Vatikanu?

Merkado se nagnuo blie sveteniku. Kog sveca? Kakva vrsta relikvije?Uvojak kose? Kost? Komad odede?

Svetenik se nasmejao. ,,To uopte nije bila relikvija nekog sveca.Moete li to da zamislite? Kardinal Svetog kolegijuma lae svoje stado seoskihsvetenika... Da, dobro su nas odabrali da pratimo i sluimo sa italijanskompeaijom. Nismo postavljali takva pitanja kakva ti sada postavlja, Henri. Bilismo neuki seoski svetenici. Imali smo jake noge, jaka srca i jaka lea zapeadiju. I nismo postavljali nikakva pitanja kardinalu koji nam je govorio usenci Bazilike Svetog Petra, oveku koji nije imao ime, ali koji je govorio u imeNjegove svetosti. Jedan svetenik, meutim, mladi... pitao je zato treba dauzmemo relikviju iz hrianske zemlje, iako to nije katolika zemlja. To je bilodobro pitanje, zar ne? No, kardinal je rekao da je relikviji mesto u Rimu. Tajsvetenik nije otiao u Etiopiju s nama. Stari svetenik se tiho nasmejao, a zatimbolno zajeao i legao.

Persel je odsluao Vivijanin prevod i rekao: Meni zvui kao da je otacArmano u stvari video tu relikviju - ili tagod da je.

26

Merkado klimnu.Persel nastavi da govori: I verovatno pokuao da je ugrabi za papu, po

nareenju. A zbog toga je zavrio etrdeset godina u buvari.Merkado ponovo klimnu glavom i ree: ,,To je mogue objanjenje onoga

o emu govori.",,U ovome moda lei dobra pria za naslovnu stranu, Henri.Merkado je pogledao u svetenika, koji je sada ili spavao ili bio u

nesvesti, i rekao: Ovo je moda kraj prie.Probudi ga, sugerisao je Persel.,,Ne, ree Vivijan. Pusti ga da spava.Persel i Merkado se zgledae, znajui da se svetenik moda nikad vie

nee probuditi.No, Merkado ree: Ako je sueno da ujemo ostatak prie ovog oveka,

onda e tako i biti.Zavidim ti na tvojoj veri, Henri, ree mu Persel.Vivijan je pogledala u svetenika i kazala: Preao je dug put da bi se

sreo s nama, i dovrie svoju priu kada se probudi."Persel nije uviao nikakav nain da se raspravlja sa besmislenou

Merkadove vere i Vivijaninim misticizmom, tako da je samo klimnuo glavom irekao: Draemo strau kako bismo motriii na Gale i videli hoe li se staracprobuditi ili e umreti."

,,Ti si veoma praktian ovek, primeti Vivijan. Dodala je: Samo razum,nita srce.

,,Hvala, ree joj Persel.Merkado se dobrovoljno javio da prvi dri strau, a Persel i Vivijan legli

su na dve vree za spavanje.Dve vojske u brdima naizgled su izgubile ar za borbom, mada bi s

vremena na vreme pokoji rafal rascepio noni vazduh.Persel se zagledao u crno nebo, razmiljajui o svetenikovoj prii i

Henriju Merkadu. Merkado, pomislio je, ili zna neto ili je izveo nekakavzakljuak iz onoga to im je svetenik ispriao.

Takoe je razmiljao o Vivijan, koja je leala pored njega, i zamislio juje kako gola stoji pored sumpornog bazena.

Pomislio je na vreme od pre nekoliko dana, kada je sreo nju i HenrijaMerkada u baru hotela Hilton u Adis Abebi. To je liilo na sluajan susret, amoda to i jeste bio, ba kao to je susret sa svetenikom u ovoj vukojebini bio

27

potpuno neoekivan. Ipak... pa, Vivijan bi rekla da je to sudbina, a Henri da je toboja volja.

Signalna baklja eksplodirala je u vazduhu i osvetlila nebo. Persel je nekovreme zurio u nju, a zatim sklopio oi da zatiti noni vid, i utonuo u nespokojansan.

28

4

Na smenu su sedeli pored usnulog svetenika, oslukujui znakove smrti izvuke opasnosti.

U otprilike tri izjutra, Persel je probudio Vivijan i obavestio je da jesvetenik budan i da eli da govori.

Zapitala se da li je on probudio svetenika, i kazala mu: Pusti ga neka seodmara.

eli da pria, Vivijan."Pogledala je u oca Armana, koji jeste bio budan i izgledao eljan da

govori. Prodrmusala je Merkada i obavestila ga: Otac Armano jebudan."Merkado je priao sveteniku i ideknuo pored njega. Kako se oseate,

oe?Utroba mi gori. Treba mi voda.,,Ne. To je stomana rana. Ne smete da pijete.Vivijan ree: Daj mu malo, Henri. U suprotnom e umreti od

dehidracije, zar ne?Merkado se okrenuo ka Perselu u mraku. ,,Frenk?,,U pravu je.Vivijan mu je dala pola ae vode. Stari svetenik je ispljunuo najvei

deo tenosti, a Persel je video da je voda obojena crvenilom.Persel ree: Bie gusto. Priaj s njim, Henri.,,Da, vai. Oe, elite li da...,,Da, nastaviu. Duboko je udahnuo i kazao: ,,U Rimu... kardinal...

relikvija... Razmiljao je nekoliko trenutaka, a zatim polako progovorio. I takonam je rekao da poemo sa Dueovom armijom. Idite u Etiopiju, kazao je. UEtiopiji e uskoro izbiti rat. A onda nas je upozorio - crni manastir uvajumonasi starih hriana. Oni imaju viteki red... kao malteki vitezovi, ilitemplari. Kardinal nije znao mnogo o njima, ali je znao da e oni svojimivotima uvati tu relikviju. Toliko je znao.

Vivijan je prevela svetenikove rei Perselu, koji je upitao: Kako moeda se seti toga posle etrdeset godina?

Merkado je odgovorio: Mislio je o malo emu drugom u tom zatvoru.Persel klimnu glavom, ali ree: Ipak... moda halucinira, ili ga seanje vara.

29

Vivijan je odgovorila: Meni zvui racionalno.Merkado ree sveteniku: Nastavite, molim vas, oe.Otac Armano je snano klimnuo, kao da zna da vodi trku sa smru, a

morao je da se rastereti te tajne koja je gorela u njemu poput vatre u njegovomstomaku.

Kazao je: Kardinal nam je rekao da budemo paljivi, da idemo samo savojnicima, i da, ukoliko pronaemo taj crni samostan, uemo unutra. Izbegnitekrvoprolie ako moete, rekao je, jer e monasi odneti relikviju kroz podzemneprolaze ako pomisle da su nadjaani. Govorio je kao da zna neto o tome. OcuArmanu je bilo potrebno jo vode, a Persel je uzeo uturicu i polako mu sipaovodu na usne dok je Vivijan prevodila.

Svetenik je zatraio da ga podignu u sedei poloaj pa su ga nasloniliuza zid u uglu. Poeo je da govori bez podstreka. ,,I tako, smeli svetenik jeupitao: Kako emo znati ta da traimo i ta da radimo nakon to uemo umanastir? A kardinal je rekao: Rei Njegove svetosti su u koverti, ukolikoikada stignete na odredite, otvoriete kovertu i znaete sve.

Otac Armano je zautao, a pogled mu je odlutao u daljinu. Persel jeisprva pomislio da starac umire, ali se svetenik onda nasmeio i nastavio dagovori. Onda se dogodilo neto to nikad neu zaboraviti. Njegova svetost,glavom i bradom, ula je u sobicu gde smo sedeli s kardinalom. Popriao je skardinalom, a mi smo uli kako mu se obraa po hrianskom imenu. Nazvao gaje Euenio. I tako, bezimeni kardinal je sada imao ime koje smo mogli dakoristimo u naim glavama kada mislimo na njega. Ali nismo mogli da ga zovemoEuenio, zar ne? Svetenik je zatraio malo vremena da predahne.

inilo se da Merkado razmilja, a Persel ga je upitao: Zna li ko bimogao da bude taj kardinal Euenio?"

,,Ne...Persel je upitao: Koliko je kardinala moglo da ivi u Rimu u to doba? I

koliko ih se zvalo Euenio?"Merkado mu je odgovorio: Tih dana nisam bio vernik, i uopte me nije

bilo briga za kardinale... ali je postojao jedan, dravni sekretar Pija XI...Euenio Paeli.

Zato mi to zvui poznato?Zato to je 1939. promenio ime u Pije XII.,,To mi ve zvui poznatije."Vivijan je razmislila o toj informaciji. Ali ne znamo zasigurno... ,,Ne,

30

ree Merkado. Moraemo da odemo do italijanske biblioteke kada se vratimo uAdis Abebu.

Stari svetenik je pratio neke rei. Merkado se okrenuo ka njemu. Akovam pokaem sliku tog kardinala kako je izgledao 1935, da li biste... ,,Da.Naravno. Ne bih mogao da zaboravim to lice.

Shvativi da otac Armano moda nee poiveti dovoljno dugo da vidifotografiju, Merkado ga upita: ,,Da li je taj kardinal bio visok i mrav? Orlovskinos? Svetla put? Dodao je jo nekoliko detalja.

,,To bi mogao biti on. Da.Merkado se nagnuo blie ocu Armanu i upitao: ,,A da li vam je Njegova

svetost ita kazala?,,Da. Doao je pravo do nas. Stajali smo, razume se. Izgledao je kao

ljubazan ovek. ak je pokuao da govori na sicilijanskom dijalektu. Govorio gaje sa loim naglaskom, ali se niko nije nasmejao, naravno. Govorio je opokornosti i poslunosti... govorio je o dunosti i o crkvi, pravoj crkvi. Rekao jeda prema svetenicima Etiopske crkve treba da se ophodimo sa potovanjem, alitakoe i sa vrstinom... nije pomenuo koverte. Kardinal ih je jo imao kod sebe.Ponekad se inilo kao da Njegova svetost uopte ne zna za misiju, ali ponetonam je pak delovalo kao da zna. Rei su bile uoptene. Shvatate? Blagoslovionas je i otiao. Kardinal je onda dao svima po kovertu, a onda smo poloilizakletvu tajnosti. Ta zakletva me jo obavezuje, ali moram da vam ispriam sveto se dogodilo, zato u je prekriti. Ionako vie nije bitna, nakon tako mnogovremena... a mi smo je poloili pod lanim... Glas mu je utihnuo.

Merkado mu je dodirnuo ruku i rekao: ,,U redu je, oe...,,Da. Da. Pusti me da zavrim. I tako, odveli su nas na Venecijanski trg.

Tamo je u toku bila vojna parada. Tenkovi, topovi, kamioni. Nikad nisam videote stvari. inilo se kao da je cela Italija u uniformi. I on je bio tamo, takoe.Novi cezar, Due. Stajao je kao cezar na balkonu. Nije mi se dopadao taj ovek.Previe je voleo oruje i priao o ratu. Kralj je takoe bio tamo. VitorioEmanuele. Pristojan ovek. Da li je...

Mrtav je. Italija vie nema kraljeva, oe. Nastavite.,,Da. Mrtav. Svi su mrtvi. etrdeset godina je dugo vremena. Da... moram

da zavrim. Na trgu su odravali ceremoniju blagosiljanja topova. Uposlili sunas, svetenike sa Sicilije. Pomogli smo u blagosiljanju. Onda je stigla Njegovasvetost. I on je blagoslovio topove. To mi se nije svidelo. Njegova svetost jestajala pored kralja i Musolinija. Onda je doao kardinal Euenio. Bio sam im

31

blizu. ustro su razgovarali. itava parada je prolazila zbog njih, vojnici sumarirali, ali oni nisu obraali panju. Nisu mi se dopali pogledi u njihovimoima. Toliko sam im bio blizu. Moda sam umislio sve to kasnije... u zatvoru.Poglede u njihovim oima, hou da kaem. Moda su priali o neemu drugom.Ko zna? Ali tada sam, ili moda kasnije, osetio da razgovaraju o predmetu..."Glas mu je napukao i prestao je da govori.

Persel je uzeo uturicu, ali ga je Merkado uhvatio za ruku. Ubie ga,Frenk.

Ako nema gadnu stomanu ranu, ubijamo ga dehidracijom. Ako je gadna,onda je ve mrtav. Ne moemo ga odvesti do lekara u narednih nekoliko sati.

Merkado je klimnuo.Persel je ispraznio uturicu iznad starevih usta, govorei Merkadu:

Dri ga na putu, Henri. Manastir."Merkado ree: Poinjem da oseam krivicu zbog toga to teram

svetenika na samrti da se pridrava injenica i prui nam dobru priu.Persel je odgovorio: Krivica je itav smisao katolicizma."Merkado ga je ignorisao i upitao oca Armana: elite li da se odmorite?",,Ne. Moram da zavrim. Otac Armano je nastavio: Sutradan su me

odveli u moj peadijski bataljon. Svi vojnici bili su seljaci iz moje pokrajine naSiciliji. Ukrcali smo se na brod, a brod je plovio mnogo dana. Projezdili smokroz Egipat i mogli smo da ga vidimo s obe strane kanala. Brod je otplovio doMasaue u Eritreji. Znate to mesto? To je bilo afriko carstvo novog cezara. Zvaonas je svojim legijama. Idite u Afriku, kazao je, i uinite da Etiopija postaneitalijanska. U Masaui su nai inenjeri gradili pristanite. Brodovi su pristizalisa vojnicima i tenkovima... rat je bio na pomolu. I slepac je to mogao da vidi.Vojska je marirala do Asmare. Kia je padala svakog dana. Meutim, onda jepoela suna sezona... guverner Eritreje sazvao je vojsku ispred svoje palate.Proitao nam je telegram od Duea. Avanti! Napred! Onda je neki general - nemogu da mu se setim imena - proitao proglas. Govorio je o novoj faistikojItaliji i o portvovanju. Asmarski biskup zazvonio je crkvenim zvonima i svi suotpevali faistiku himnu Mladost. Spolja su svi izgledali sreno. Ali iznutra jebilo mnogo tuge. Znam to, jer su mi vojnici dolazili i priali da su tuni.Marirali smo ka Etiopiji. Isprva nije bilo toliko loe, izuzev vruine i umora.Poetkom oktobra uli smo u Advu. Bilo je malo borbe. Meutim, onda smonapustili Advu, a vojska Etiopije poela je da se bori. Taj etiopski car je biohrabar ovek. Hajle Selasije - zvali su ga kraljem nad kraljevima. Osvaja Lav

32

Judejski. Potomak kralja Solomona i kraljice od Sabe, govorili su. Potomak lozeDavidove. Hrabar ovek. Lino je predvodio svoju vojsku dok je na novi cezarsedeo u Rimu. Siguran sam da je i on mrtav, ne? Sigurno je poginuo u bici.

,,Nije, ree Merkado, ,,car je pobegao u Englesku, a potom se vratio uEtiopiju kada su Britanci isterali Italijane. Jo je iv, ali danas je veoma star.

Persel se zapitao moe li otac Armano da isprati sve to, ali svetenik jerekao: Znai, ipak nisu svi mrtvi. Dobro je. Neko iz mog vremena i dalje ivi.Taj car je bio hrabar ovek. Vojska mu je bila loe opremljena, ali su se protivnaih tenkova i aviona borili poput lavova. Ali mi smo pobedili u tom ratu.Toliko sam mogao da vidim pre svog utamnienja.

,,Da, ree Merkado, pobedili ste u tom ratu. Ali ste izgubili sledei,veliki rat. Protiv Amerikanaca i Engleza. Italija je tad ratovala na straniNemake.

,,Sa Nemcima? Ludost! Koji je onda ovo rat?Merkado je bio rastrzan na dve strane. S jedne strane, eleo je a upozna

starog svetenika sa svime to se desilo u proteklih etrdeset godina. Zapravo,uivao je u pripovedanju. No, s druge strane, tu je bila svetenikova pria koja jemorala to pre da se dovri.

Krajikom oka je pogledao u Persela, koji se sada naizgled pomirio sasvetenikovim prepriavanjem svega ega se seao o prolosti i sa svimnjegovim pitanjima o sadanjosti. Rekao je ocu Armanu: Ovo je sad graanskirat, oe. Etiopija sada poseduje bivu italijansku koloniju Eritreju, a nekiEritrejci, uglavnom muslimani, ele nezavisnost i ratuju protivEtiopljana. UEtiopiji hriani i muslimani vie ne ele cara. Odnosno, vojska vie ne eliHajla Selasija za cara i uhapsili su ga, ali on je dobro. ivi u svojoj palati ukunom pritvoru. Postoje neke rojalistike snage koje se i dalje bore protivvojske. Postoje i drugi, koji ne ele ni cara ni vojsku. Ovo je veoma zbunjujuirat, a u zemlji ima mnogo nesree. Takoe vlada glad. Ve dve godine vladaglad.

,,Da, znam za glad. Upitao je: ,,A Gale? uo sam da ih spominjete.Njima ne treba verovati. U poslednjem ratu iskoristili su borbe i pobili mnotvoljudi na obe strane. Oni vole da ratuju. Oboavaju kad postoji razdor u zemlji. Usvetenikovom nejakom glasu sada se uo gnev. Kazao je: Gale su napale imesto gde sam bio utamnien... sve su pobili..."

Henri Merkado se vrlo dobro seao Gala - surovih plemenskih ratnikabez oseanja odanosti ikome osim svojim klanovima. Rekao je sveteniku: ,,Da.

33

Seam ih se iz prolog rata. Tada sam bio ovde. I ja sam iz vaeg vremena, oe.Stari svetenik je klimnuo i rekao: ,,Ne smete im pasti u ake. Pogledao

je u Vivijan.Merkado nije odgovorio, ali je svetenikovo upozorenje probudilo stara i

loa seanja na kolonijalni rat, a naroito na Gale. Izmeu 1936. i 1940. borili suse protiv etiopskih partizana koji su i dalje ratovali protiv Italijana, a kada suBritanci uzeli Etiopiju od Italijana 1941. godine, Gale su napadale i italijanskuvojsku u povlaenju, i Britance koji su napredovali i etiopske partizanske snage.Gdegod je postojao zveket oruja, Gale bi ga ule i odjahale tamo na konjima.To je bio njihov nain ivota; ratna otimaina. I nisu znali za belu zastavu ilinovinarsku legitimaciju kad ih vide. U mirnodopskim vremenima ostajali su uDanakilskoj pustinji nadomak Eritreje, ili u Ogadenskoj pustinji blizu Somalije.Ali kada pse rata puste s lanca, kao sada, pomisli Merkado, razmile se svuda pozemlji, kao da je neko uznemirio konicu, a glad ih je uinila jo surovijim igrabljivijim nego inae.

Merkado je sumnjao, a svetenik je potvrdio da su Gale u toj oblasti, daih je rat izmeu rojalistikih snaga princa Doue i vojske prelazne vlaeprivukao kao to miris krvi privlai ajkule. Sedeli bi na nekom mestu kao to jeova banja i strpljivo ekali zalutale vojnike iz bilo koje armije. Ili, ako bi jednastrana bila teko poraena i razbijena, napali bi celu vojsku. Da, Merkado ih seveoma dobro seao. Iskasapili su vie no jednu poraenu etiopsku vojsku i nikadnisu potedeli zapadnjake novinare koji su bili s njima, a pleme Azebe Gala,koje je nastanjivalo ovaj region, nije bilo ni hriansko ni muslimansko, vepagansko, i bilo je najgore od svih Gala. Strasno su mrzeli starosedeoce Amhare,ali su najkreativnija muenja i najuasnije smrti uvali za zapadnjake.

Svetenik je ponovo zaspao, a Merkadove misli vratie se na prvenedelje italijanske invazije, o kojoj je izvetavao za londonski Tajms. Imao je tunesreu da u februaru 1936. bude sa amharskim vojvodom Mulugetom na planiniAradam, mestu istorijski i topografski slinom Masadi, gde su Izraelci zauzelizadnje uporite protiv Rimljana, i gde je vojvoda zauzeo zadnje uporite protivMusolinijevih novih rimskih legija. Dok su dani odmicali, sedamdeset hiljadaMulugetinih ljudi bilo je sistematski unitavano. Merkado je bio s Mulugetom unjegovom generaltabu, a zajedno s njima i savetnik britanske armije saasocijativnim imenom Bergojn i neobini kubanskoameriki plaenik kapetanDel Valje.

Mulugeta je, setio se, zaplakao u atoru na vest da su mu Azebe Gale

34

unakazili i ubili sina, i odluio je da sie u podnoje planine Aradam da naenjegov le. Merkado, Bergojn i Del Valje, mladi i ludo odvani, igrajui ulogukiplingovskih Evropljana, dobrovoljno su se javili da pou zajedno s njim injegovim osobljem. Kada su stigli u oblast gde su izviai - Gale navodno odaneMulugeti - rekli da se telo nalazi, opkolile su ih Gale. Iskasapili bi ih doposlednjeg, ali se italijanska avijacija obruila i poela celo podruje da zasipamitraljeskom vatrom, ubijajui i Etiopljane i Gale. Mulugeta je ubijen, kao iveina njegovog osoblja. Preivele Gale su svukle i kastrirale sva tela, aMerkado je uspeo da utekne tako to je skinuo odeu i namazao se krvlju poitavom telu, tako da je svakom Gali izgledao kao da je ve ubijen i unakaen.

Merkado je sumnjao, razmiljajui kasnije o tome, da je itava ujdurmabila paljivo osmiljena klopka, moda i u dogovoru s Italijanima. No, to je biloneko drugo vreme. Mesto je, meutim, bilo isto. Nisu bili daleko od Aradama,gde je leao kao od majke roen, trudei se iz petnih ila da deluje kao da jemrtav.

Duboko je udahnuo, a zatim pogledao u oca Armana, koji se probudio, iupitao ga: Jeste li bili kod planine Aradam?

,,Da. Bio sam tamo. Nekoliko nedelja pre nego to su me zarobili. To jebio najvei pokolj do tada. Hiljade mrtvih. Tih nedelja sam imao pune rukeposla.

Merkado je pomislio kako je zapanjujua sluajnost to su i on i ovajsvetenik bili u istoj bici pre skoro etrdeset godina. A moda i nije. Smrtpodjednako privlai leinare, svetenike i novinare; svi oni tamo imaju posla.

Persel je zapalio jo jednu cigaretu. Lana zora je osvetlila istono nebos druge strane zjapeih prozora. Kazao je Merkadu: Ljudi ee umiru u zorunego u drugo doba dana. Kai mu da zavri priu."

Da. U redu. Upravo sam se priseao bitke kod Aradama.Priseaj je se u svojim memoarima.",,Ne budi bezoseajan, Frenk, ree mu Vivijan.Merkado je pogledao u oca Armana. elite li da nastavite, oe?,,Da. Hajde da okonam pripovest. Dakle, pitao si me za Aradam. Da.

Planina je bila natopljena krvlju, a Gale su posle dole i iskasapile etiopskuvojsku dok se povlaila. A general Badoljo pokuao je da sklopi savez saGalama, jer je bilo mnogo italijanskih jedinica, poput mog bataljona, slabih iizloenih Galama, a italijanski generali su ve potkupljivali Gale hranom iodeom. Meutim, Gale su prevrtljive; tad su masakrirali i male italijanske

35

jedinice iznurene borbama. Mom bataljonu - otprilike etiri stotine ljudi koji supreostali od hiljadu - reeno je da mariraju do jezera Tana na izvoru PlavogNila. Gale su nas napadale dok smo marirali, a ostaci etiopske vojske su naskinjili napadima. Meutim, Gale su takoe napadale i Etiopljane. Da li je ikadbilo toliko krvoprolia na takav konfuzni i besmisleni nain? Svi su bili nalikajkulama i leinarima. Napadali su slabe i bolesne u svakoj prilici. Sahranio samdeake krtene u mojoj crkvi. No, stigli smo do jezera Tana i postavili logor,leima okrenuti jezeru, jer dalje nismo mogli.

Otac Armano je zautao, a Merkado nije nimalo sumnjao da se starac nesamo prisea, ve i da iznova preivljava tu uasnu bitku i njene posledice.

Nakon punog minuta, otac Armano je nastavio da govori: Zapovednikbataljona bio je mladi kapetan - svi stariji oficiri bili su mrtvi - a nama jepreostalo moda dve stotine ljudi. A taj mladi kapetan poslao je patrolu udunglu, da vide ega tamo ima. Poslao je deset ljudi, a vratila su se svegapetorica. Oni su rekli da su ih Gale napale iz zasede u dungli. Zarobili sudvojicutrojicu od petorice ljudi koji fale. Povratnici su rekli da su mogli da ujunjihovo vritanje dok su ih muili... a ljudi iz patrole takoe su kazali da su udungli videli visoki crni zid. Crn kao ugalj. Nalik tvravi, rekli su, ali su natornju unutar zidina videli krst, pa su pretpostavljali da je to ipak neki manastir.Upitao sam kapetana mogu li da se vratim i pronaem tela nestalih vojnika. Nijemi dozvolio, ali sam ja rekao da mi je to dunost kao svetenika bataljona, i onmi je usliio elju. Takoe, eleo sam da vidim taj crni zid i toranj u dungh... alimu nisam rekao nita o tome.

Vivijan je prevela svetenikove rei Perselu, koji je prokomentarisao:Ovaj tip je imao muda.

,,Zapravo, ree Merkado, imao je nareenje od pape i vrstu veru.Vivijan je dodala: ,,I znao je da je naao ono to je traio.Otac Armano pogledao je u troje dobroinitelja kao da zna o emu

priaju, klimnuo glavom, a zatim nastavio: ,,I tako, sa petoricom vojnika koji supreiveli zasedu i nisu bili mnogo voljni da se vrate, i sa petoricom drugih,vratili smo se na mesto zasede. Vojnici koje smo traili bili su mrtvi, razume se.One koje su Gale zarobile ive - trojicu - vezali su za drvee i kastrirali. Obaviosam poslednje pomazanje i sve smo ih sahranili.

Neko vreme je utao, a potom rekao: ,,I tako, morao sam da donesemodluku... morao sam da znam... zato sam otvorio kovertu koju sam nosio sasobom iz Rima i proitao... i morao sam iznova i iznova da itam rei na

36

latinskom, kako bih bio siguran...Merkado je upitao: ta je pisalo u tom pismu?Svetenik je zavrteo glavom, udahnuo punim pluima, a zatim nastavio da

govori: ,,I tako sam prinudio vou te patrole, mladog narednika, za koga seseam samo da se zvao ovani, da mi pokae gde su ti crni zidovi koje je video.Zatraio je moj oprotaj i odbio. Onda sam njemu ijudima iz njegove patroleispriao za moju misiju da pronaem crni manastir... pokazao sam im pismo sapeatom svetog oca i rekao sam im da mi je sveti otac lino zapovedio da touradim... da se unutar zidina manastira nalazi sveti predmet iz Isusovogvremena... obeao sam im da u, ukoliko pronaemo taj manastir i sveturelikviju, zamoliti svetog oca da ih vrati kui i da e primiti velike poasti...Moda sam im obeao previe, ali oni su porazgovarali meu sobom i pristali,pa smo se otisnuli u dunglu."

Otac Armano je neko vreme zurio u tamu. Ualjenost je bila velika itrebalo nam je mnogo dana, a i izgubili smo se, ini mi se. Narednik nije biosiguran. Oseao sam da nas prate ili Etiopljani ili Gale... malo vode, moliu.

Vivijan mu je dala da pije dok je prevoila za Persela. Mrani as predzoru je doao i proao, a nebo je sada poelo ponovo da se osvetljava.

Moemo da krenemo za otprilike pola sata, obznanio je Persel.Merkado ree: Moemo smesta da poemo. Moramo da ga odvezemo u

Gondar.Persel je odgovorio: Mora da dovri priu, Henri. Nismo uli kraj.Merkado je opet bio rastrzan, ali nije bilo dobrih izbora.Vivijan ree: Slaem se sa Henrijem.",,Pa, ree Persel, ja se ne slaem. A dip je moj. Dodao je da ublai

svoje rei: Ovde nije re samo o manastiru. Otac Armano eli da njegovimljudima i svetu ispriamo ta mu se desilo - ako umre.

Merkado ree: Zapravo, jeste o manastiru i relikviji. Ali ima pravo,Frenk.

Svetenik se pridigao u sedei poloaj u oku. Na svetlosti praskozorja,crte njegovog lica poele su da se materijalizuju, i vie nije bio senka glasa.Zagledali su se u njega dok su im se oi privikavale na sivkastu svetlost.Svetenik je izgledao polumrtvo, ali su mu oi bile mnogo bletavije nego to bitrebalo da budu, a njegovo lice - ono to su mogli da vide kroz skoreluprljavtinu i gustu bradu - bee rumeno. Meutim, to rumenilo, Persel je znao,bila je groznica, a bletavilo oiju takoe je bilo posledica groznice, a moda i

37

bunila.Merkado je obrisao sveteniku elo. Oe. Ubrzo emo krenuti."Svetenik je klimnuo, a potom kazao: Ali najpre moram da zavrim."Persel ga je pogledao. Odjednom je postao stvaran. Glas je dobio telo.

Persela je obuzela melanholija i osetio je duboku tugu, ne samo zbog svetenikave i zbog sebe. Video je sebe kakav je bio u zatvorskom logoru. Svetenikovobradato lice prizvalo je tu sliku i osetio se nelagodno s tim licem. To je bilo licestranog muenja. Indokina mu se opet vratila u misli, a on nije mogao da se nosis tim tako rano izjutra.

Svetenik je tiho udahnuo vazduh i nastavio da govori. I tako, nabasalismo na njega. U dolini duboko u dungli. Ne biste ga pronali ni za miliongodina, ali taj narednik je bio dobar vojnik, i nakon to ga je jedanput sluajnonaao, znao je kako da ga ponovo pronae. Stena. Drvo. Potok. Shvatate? I takosmo prili crnom mestu. Dungla je dopirala do zidova i skrivala ih od pogleda,ali se jedno drvo sruilo i otkrilo deo zida. Hodali smo kroz dunglu ukrug okozida od crnog kamena, koji se sijao kao staklo, sazdan u stilu starih manastira, anije bilo ni kapije ili vrate.

Otac Armano zatraio je jo vode, a Vivijan mu je nakvasila lice vlanommaramicom. Persela je zakratko dirnula njena samilost; uvideo je zato sedopadala starom Henriju.

Otac Armano ree; Napravili smo pun krug i vratili se na mesto odaklesmo krenuli. Tamo je sada bila koara na konopcu, kao to se radilo usrednjovekovnim manastirima. Koara nije bila tamo ranije pa smo shvatili tokao znak gostoprimljivosti. Vikali smo, ali nam niko nije odgovorio. Koara jebila velika, i popeli smo se u nju... svi mi. Bila je od pletenog prua, ali jaka. Isvi smo stali - nas jedanaestorica -- i koara je poela da se die.

Zautao je, duboko udahnuo, a zatim nastavio. Ljudi su bili donekleuznemireni, ali smo videli krstove useene u crni kamen pa smo znali da je tohriansko mesto i nismo se bojali, premda sam se setio kardinalovih rei omonasima. Koara se zaustavila na vrhu zida. Tamo nije bilo nikoga. Koara jepodignuta pomou naprave od kamenja i zupanika i nije bilo nuno stajati porednje nakon to bi se pokrenula. Razumete? I tako, bili smo sami na vrhu tog zida...izali smo iz koare, popeli se preko parapeta i stupili na stazicu."

Svetenikovo lice zgrilo se od bola i obema rukama se uhvatio zastomak.

Vivijan je kleknula pored njega i rekla na italijanskom: Morate da

38

legnete i odmorite se.Merkado ree: Zapravo, bolje mu je kad sedi. Zbog toga se i pridigao u

sedei poloaj.Vivijan ree: Moramo da ga odvezemo u bolnicu. Smesta.Persel je sugerisao: Pitaj njega ta eli da uradi.Merkado je upitao oca Armana, a svetenik je odgovorio: Moram da

zavrim ovo... blizu sam... kraja...Merkado je klimnuo glavom.Otac Armano je duboko udahnuo vazduh i ispljunuo krv u bradu. Neko

vreme je utao, a potom poeo da pria. Unutar zidina samostana stajale supredivne graevine od crnog kamena, zeleni vrtovi, plava jezerca i fontane. Ljudisu bili veoma sreni zbog tog prizora i postavili su mi mnoga pitanja na kojenisam znao da odgovorim. Ali sam naredniku ovaniju ispriao za monahe, a onje naredio ljudima da dre puke nagotovs. Dozivali smo, ali su nam odgovaralisamo odjeci naih glasova. Sada su se svi ponovo uznemirili. Ali pronali smodrveno stepenite ka nivou tla. Hodaii smo oprezno, kao patrola, jer smo seoseali nelagodno. Jo jednom smo povikali, ali su nam opet odgovorili samonai vlastiti glasovi, a odjeci su uinili da se oseamo jo nelagodnije, pa vienismo vikali, ve smo hodali u tiini. Otili smo do glavnog zdanja... crkve.Vrata crkve bila su obloena uglaanim srebrom i zaslepila su nas na sunevojsvetlosti. Na vratima su stajali simboli prvih hriana... ribe, jagnjad, palme.Uli smo u crkvu. Unutra smo primetili da je krov napravljen od materijala nalikstaklu, ali koji nije bio staklo. Bio je to kamen, moda alabaster, koji jeproputao svetlost, a crkva je bila okupana sjajem od koga su me zabolele oi izavrtelo mi se u glavi. Nikad ranije nisam video tako neto i siguran sam da tovie nigde ne postoji, ak ni u Rimu. Naslonio je glavu na zid i sklopio oi.

Persel, Merkado i Vivijan su ga pomno posmatrali na mutnoj svetlosti.Merkado je upitao: Radimo li ispravno? Ili ga ubijamo?

Persel ree: Mislim da se pomirio sa smru, zato i mi moramo da sepomirimo.

Vivijan se sloila i dodala: eli da svet sazna njegovu priu... i njegovusudbinu.

Persel se sloio: ,,To je ono to najbolje radimo. Zato mislim da treba daga probudimo."

Merkado je oklevao, a zatim unuo i neno prodrmusao svetenika.Svetenik je polako otvorio oi. Rekao je: Sada mogu da vas vidim.

39

Ova ena je vrlo lepa. Ne bi trebalo da putuje ovako.Persel ga je obavestio: ene ovih dana rade sve to i mukarci, oe.

Meutim, niko nije preveo njegove rei.Svetenik je duboko udahnuo. ,,I tako, sada stiem do kraja prie. Dobro

me sluajte." Drhtavim prstima je pritisnuo one kapke. Proli smo krozneobinu svetlost crkve i uli u susednu graevinu. Izgledalo je kao vee mesto,ali moda se tako inilo zbog tame. Bee to zdanje sa mnotvom stubova. Hodalismo po mraku, a vojnici su skinuli lemove jer su bili u crkvi, ali nisu okailipuke o ramena, ve su ih drali nagotovs. Mada to nije bilo od velikog znaaja.U deliu sekunde, iza svakog stuba stvorio se po jedan monah u rizi. Sve je bilogotovo za sekundudve.

Vojnici su toljagama oboreni na zemlju i nisu ispalili ni hitac. Bilo je ivrlo malo buke...

inilo se da otac Armano izdie, ali bio je vrsto reen da okonapripovest i ustro je nastavio da govori. ,,Na lemu sam nosio veliki krst, to jebilo vojno pravilo. To me je spaslo. Drugi su ponovo mlatnuti toljagama iodneseni. Seam se da sam to video, iako me je udarac u glavu oamutio. Ali,shvatate, i dalje sam nosio lem, jer ja nisam bio duan da ga skinem u crkvi.Razumete? I tako je elik apsorbovao udarac, a Bog me je spasao. Monasi su meodvukli i strpali u eliju."

Svetenik se iznenada ukoio, a lice mu je prebledelo. Krezavim desnimaje zagrizao bradatu usnu, a bol je zatim uminuo i uzdahnuo je, duboko udahnuovazduh i kazao neto na latinskom to je Merkado prepoznao kao de Oenaa.Zavrio je molitvu, a zatim nastavio priu na italijanskom. Monaka elija... nezatvor... starali su se o meni... dvojicatrojica koptskih monaha natucali suitalijanski... stoga sam im rekao... rekao sam: Doao sam da vidim sveturelikviju... - a jedan, koji je govorio italijanski, odgovorio je: Ako si doao da jevidi, videe je. Ali je takoe rekao: Oni koji je vide nikad ne smeju da priajuo njoj. Pristao sam na to, premda nisam shvatio da sam time zapeatio svojusudbinu..."

Persel je saekao da Vivijan zavri prevoenje, a zatim prokomentarisao:Mislim da jeste shvatio.

I uistinu, otac Armao je dodao: Ali moda ipak jesam razumeo... mada,kada sam video svetu relikviju, to vie nije bilo bitno...

Merkado je upitao oca Armana, bezmalo leerno: ta je to bilo, oe? tasu vam pokazali?"

40

Svetenik je izvesno vreme utao, a zatim rekao: ,,I tako... i tako su mi jedoneli, a ja sam je video... a to je bio predmet opisan u pismu... a ja sam pao nakolena i pomolio se, a monasi su se molili zajedno sa mnom... a bol od udarca uglavu je iezao... i dua mi je bila u miru.

Otac Armano se nasmeio i sklopio oi, kao da iznova proivljava spokojkoji ga je tada obuzeo. Telo mu je zadrhtalo, a onda se umirilo.

Merkado je oslunuo udaranje srca, a Persel je opipao puls. Zgledali suse, a Merkado je rekao: Mrtav je.

Saekali su da se razdani kako bi mogli da ga sahrane.Vivijan je ostala da sedi pored svetenika, drei ga za ruku, jo uvek

toplu. Osetila je kako se njegovi prsti steu oko njenih. ,,Henri.,,Da?,,On mi... stee ruku.Rigor mortis. Pusti ga, Vivijan.Pokuala je da izvue aku iz svetenikovog stiska, ali ju je vrsto drao.

Prislonila mu je obraz na elo, koje je i dalje gorelo od groznice. Henri... on jeiv.

,,Ne...Svetenik je odjednom otvorio oi i zapiljio u sunevu svetlost koja je

dopirala kroz sruenu tavanicu.Persel mu je brzo dao vode, i svi su klekli pored njega. Merkado ree:

Oe - moete li da govorite?Klimnuo je, a zatim jedva ujnim glasom kazao: Video sam ga... bletao

je. Bee to sunce u Beriniju. Vratio sam se kui... bilo je tako prelepo...Niko nije odgovorio.Moja sestra, Ana... morate otii do nje i ispriati joj. Ona eli da uje

od vas.Merkado ree: Otii emo do nje.Klimnuo je, a zatim se naizgled setio ta eli da im ispria. ,,I onda...

odveli su me u dunglu i predali nekim vojnicima carske vojske. Mislio sam dame putaju na slobodu... da me menjaju, moda, za etiopske zarobljenike koje jedrala naa armija... ali su me umesto toga odveli lokalnom rasu Teodoru, koji jeimao mali garnizon u dungli... Zastao je, zamiljen, a zatim nastavio. ,,To jebilo pre skoro etrdeset godina. A sino sam izaao iz te tvrave. Otac Armanoje pogledao u Merkada, Persela, Vivijan i kazao: Dakle, sada znate, a ja moguda poivam u miru. Morate otii u Berini i ispriati im ta se dogodilo sa

41

uzepeom Armanom. Takoe otidite u Vatikan. Recite im da sam pronaao crnimanastir... i video relikviju.

Persel je pomislio da je propustio neto u prii ili u prevodu. Pogledao jeu Vivijan, ali je ona samo slegnula ramenima.

Merkado je upitao: ,,Oe, ta se nalazilo u tom samostanu?Otac Armano je podigao pogled. Nikad ga neete pronai. A ne bi ni

trebalo da ga traite."ta ste tamo videli?"Otac Armano nije direktno odgovorio, ve je rekao: Glava mi je

krvarila od udarca toljagom. elezni lem je ublaio udarac, ali sam i pored toganekako posekao glavu. Dotakli su mi njime glavu i bol je nestao, a rana se smestazacelila... a monasi su rekli da sam jedan od blagoslovenih. Jedan odverujuih..."

Persel je odsluao prevod i kazao: Moda nije razumeo pitanje, Henri.Merkado je razdraeno uzdahnuo. ,,Frenk... Okrenuo se ka sveteniku.

Recite nam ta ste videli, oe, molim vas.Svetenik se nasmeio. Naravno da elite da znate ta sam video. Ali to

je izazvalo toliko mnogo patnje. Blagosloveno je i prokleto u isto vreme.Prokleto ne samo po sebi, ve prokleto zbog ljudske pohlepe i prevrtljivosti.Treba da ostane tamo gde jeste. Treba da ostane skriveno sve dok oveanstvone postane manje zlo... monasi su mi to kazali."

ta je to?, upita nepopustljivo Merkado.Svetenik je zatraio vode. Vivijan mu je dala da pije koliko god eli; on

je popio previe, ali ga niko nije spreio. Sklopio je oi, a zatim tiho kazao:Sveti gral... pehar iz koga je Hrist pio na Tajnoj veeri... napunjen je njegovomragocenom krvlju. Moe da izlei smrtonosne rane i umiri napaene due. Akoverujete. A koplje kojim je rimski legionar Longin probo naeg Gospoda... visiiznad Grala, a sa koplja neprekidno kaplje krv u Gral. Video sam to, i iskusiosam udo. Pogledao je u Merkada. Veruje li u to, Henri?

Merkado mu nije odgovorio.Svetenik ree, iznenaujue razgovetnim glasom: Ako ga pronaete,

poverovaete u njega. Ali vam savetujem da odete odavde. Otidite u Rim, uVatikan, i kaite im da sam ga naao i da je bezbedan tu gde jeste. A potomzaboravite sve to sam vam ispriao. Upitao je: Hoete li uiniti to?

Niko mu nije odgovorio.Takoe otidite u Berini." Otac Armano ih je blagoslovio, a zatim

42

izgovorio Oena na latinskom i sklopio oi.Sunce je sad bilo uto, a ptiice su, ugneene u kavernoznoj tavanici

predvorja, letele po unitenim svodovima iznad njihovih glava i pesmompozdravljale novi dan.

Klekli su oko starog svetenika i obratili mu se, ali im nije odgovorio, i unarednih etvrt asa spokojno je preminuo.

Vivijan se sagnula i poljubila svetenikovo hladno elo.

43

5

Henri Merkado je otiao da iz dipa donese kratki aov, a Frenk Persel jepreneo telo mrtvog svetenika, umotano u ebe, u dvorite banje.

Vivijan je izabrala mesto u zaraslom vrtu blizu presahle fontane, a Perselje iskopao grob dovoljno dubok da zadri akale podalje od tela.

Persel, Merkado i Vivijan spustili su telo u grob i poeli da ga na smenuzatrpavaju crvenom afrikom zemljom. Kada su zavrili, Merkado je iznad grobaizgovorio kratku molitvu.

Vivijan je obrisala znoj sa lica, a zatim uzela fotoaparat i fotografisalaneobeleeni grob i okolne ruevine. Sloili su se da ne prave beleke o ovomsusretu, za sluaj da njihove belenice padnu u pogrene ruke, a Persel nije biosiguran da bi Vivijan trebalo da fotografie, ali je ipak outao. Ona je kazala:Ovo moemo da pokaemo njegovoj porodici." Dodala je: Moda e eleti davrate telo kui.

Persel nije mislio da e posle etrdeset godina iko u Beriniju eleti to dauradi. Ali to jeste bilo mogue, i bilo je lepo od nje to se toga setila.

Merkado je pogledao u grob, a zatim kazao svojim saputnicima: ,,Nekakose oseam kao da smo ga ubili podsticanjem da pria... i tom silnom vodom...

Persel je odgovorio: Bio je mrtav kad smo ga pronali, Henri. Dodaoje: Uinili smo ono to je eleo da uradimo. Sasluali smo ga. Podsetio jeMerkada: eleo je da javimo njegovim ljudima ta se desilo s njim. Ao emo iuiniti.

Vivijan je sela na kamenu klupicu i zagledala se u grob. Kazala je:Takoe je eleo da znamo za crni manastir... i Gral. Hteo je da odemo u Rim... uVatikan, i kaemo im da je otac uzepe Armano naao ono za ta su ga poslali dapronae.

Persel je bacio pogled ka Merkadu, siguran da obojica misle isto: Neesaoptiti ovu priu Vatikanu. Makar ne sada. tavie, otac Armano je sugerisaoda je Gral bezbedan tu gde jeste, kao da je hteo da kae - ostavite ga tamo.

Merkado je seo pored Vivijan, pogledom obuhvatio ruevnu banju upseudorimskom stilu i rekao: Ovo je prikladno mesto da ga sahranimo. Upitaoje: ,,Pa, ta da mislimo o onome to nam je rekao otac Armano?

Niko mu nije odgovorio, a Merkado ih je ponukao: O crnom manastiru...

44

i Svetom gralu?Persel je zapalio cigaretu. ,,Pa... mislim da je njegova pria u sutini

tana... hou da kaem, oni delovi o kardinalu, papi, njegovim ratnimdoivljajima i manastiru. Meutim, malo me je smutio sa Longinovim kopljem skoga krv kaplje u Sveti gral.

Merkado je razmislio trenutakdva, a zatim klimnuo glavom i kazao:Trebalo bi da sam vernik, ali... znate, u gulagu je postojao jedan zatvorenik kojije rekao da su ga poslali tamo zato to je pokuao da ubije Staljina. Meutim,zapravo je bio tamo zbog krae dravne imovine - dvadeset godina. Ali shvatate,bio mu je potreban zloin dovoljno veliki da opravda zatvorsku kaznu, umesto dabude obrnuto.

Niko mu nije odgovorio pa je nastavio da govori. ,,Ne znamo ta je otacArmano uradio da provede etrdeset godina u eliji. Ali ja mislim da je ubediosamog sebe da su ga zatvorili zato to je video neto to nije trebalo da vidi.

Vivijan ree: Ali njegova pria je bila toliko detaljna."Merkado joj je rekao: Vivijan, da si ti imala etrdeset godina da

izmisli priu, i ti bi sasvim dobro osmislila detalje." Dodao je: Nije nas zaistalagao. Samo je obmanjivao samog sebe do take kad je to i u njegovom umupostala istina.

Persel je rukavom obrisao lice. Sunce je sada nemilosrdno prilo. Upitaoje Merkada: ta misli, u kom trenutku njegova pria postajeamozavaravanj e?

Merkado slegnu ramenima, a zatim ree: Moda nakon dela s jezeromTana. Moda ga je etiopska vojska zarobila i stavila u zatvor kao ratnogzarobljenika."

Persel je upitao: Ali zato su ga drali zatvorenog etrdeset godina? Ratsa Italijanima okonao se za godinu dana.

Merkado je ponovo slegnuo ramenima i odgovorio: ,,Ne znam... lokalniras Teodor zarobio je italijanskog neprijatelja... svetenika koga nisu eleli daubiju... moda su ga bacili iza reetaka i jednostavno zaboravili na njega.

Persel je istakao: Ali kada su Italijani pobedili u ratu, ras Teodor bi imbrebolje predao oca Armana kako bi dospeo u njihovu milost, ili za odreenucenu. Umesto toga, etiri decenije su ga drali u samici. Zato?

Merkado je priznao: Pretpostavljam da je mogue da je otac Armanozaista naao taj crni manastir i uao u njega, i moda su monasi zaista pobiliitalijanske vojnike koji su bili s njim, a to je dovoljan razlog da ga predaju u rukeetiopskom poglavaru i srede da ga doivotno strpaju u zatvor - kako ne bi mogao

45

nikom da otkrije ta su uinili, ili lokaciju manastira. Dodao je: Uutkali susvedoka ne ubivi ga. Da, mogu to da zamislim ako je svedok bio svetenik."

Persel je sugerisao: Dakle, moda je sve ono to nam je ispriao istina -izuzev dela o Svetom gralu i koplju s koga kaplje krv.

Merkado je odgovorio: ,,To je veoma mogue."Persel upita: ,,Pa, treba li da potraimo taj crni manastir?,,To bi bio opasan poduhvat, ree Merkado.Ali vredan rizika, ree Persel, ako tragamo za Svetim gralom.,,Da, sloio se Merkado, ,,ali Sveti gral ne postoji, Frenk. To je legenda.

Mit.Mislio sam da si ti vernik, Henri.Jesam, stare. Ali ne verujem u srednjovekovne mitove, ve u Boga.Vivijan je zamiljeno pogledala u Merkada i kazala mu: ,,Ja mislim,

Henri, da nisi ba toliko siguran u to to govori.Siguran sam.Persel je spekulisao: Moda pokuava da nas dvoje iskljui iz ovoga,

Henri. Ili da iskljui mene i povede svoju fotografkinju sa sobom u potragu zacrnim manastirom.

Merkado je delovao uvreeno pa ree: Predugo si bio na suncu.Sluaj, Henri, ree Persel, ,,ti i ja i Vivijan verujemo u svaku re prie

oca Armana, ukljuujui i Sveti gral u manastiru. Meutim, problem je sam Gral.Pop ga je video, ali da li je to zaista bio Sveti gral? Pehar iz koga je Hrist pio naTajnoj veeri? Ili je to bilo neto za ta monasi samo misle da je Sveti gral?

Merkado klimnu. ,,To je najloginiji zakljuak." Retoriki je upitao:Koliko lanih relikvija postoji u Katolikoj crkvi? Odgovorio je na vlastitopitanje: Verovatno na hiljade. Pare pravog krsta. Ekseri upotrebljeni zaHristovo raspinjanje. Komadi njegove odore. Eto ta je svetenik video - lanurelikviju.

,,Tano, sloio se Persel. Ali mi moramo da odluimo hoemo li ilineemo potraiti taj crni manastir i takozvani Gral. Da li je ta pria dovoljnovredna da za nju rizikujemo ivote? Dodao je: ,,Ne zaboravi ta se dogodilo...Klimnuo je glavom prema grobu.

Merkado je bacio pogled na humku svee iskopane zemlju, ali nijeodgovorio.

Vivijan ih je podsetila: Otac Armano je rekao da mu je sveta krviscelila ranu.

46

Persel je objasnio: Ukoliko neko veruje dovoljno jako, moe doivetipsihosomatsko isceljenje tela, a svakako uma. Svi to znamo.

,,Pa... da..., odgovorila je Vivijan. Ali takoe je opisao kako je saLonginovog koplja neprekidno kapala krv u Gral.

,,Pa, ostavila si me bez teksta, Vivijan."Nastavila je da govori: ,,A Vatikan oigledno veruje u to - ako verujete

tom delu prie oca Armana. A ja verujem.Persel je istakao: Vatikan ne veruje nuno da Sveti gral postoji, ih da je

nekako zavrio u Etiopiji. Ali odluili su da iskoriste italijansku invaziju naEtiopiju i zajedno s vojskom poalju buljuk svetenika da provere neto to sunauli ili proitali - a kad su ve tamo, da ugrabe sve to mogu da nau.

Merkado se sloio i kazao: Italijanska vojska je u Etiopiji poharalaogroman broj crkava." Dodatno ih je informisao: Stele ispred italijanskogministarstva spoljnih poslova u Rimu uzete su iz drevne etiopske prestoniceAksuma. Dodao je: Etiopljani ih odavno trae natrag.

Ratni plen, ree Persel, ,,ide pobednicima.Merkado se sloio. Evropa, Vatikan i Britanski muzej puni su predmeta

poharanih iz ostatka sveta. Ali ti pljakaki dani su o