Sveti Vasilije Veliki

TRAGOM JEVANELSKOG PODVIGA

O SUDU BOIJEM .

NARAVSTVENA PRAVILA

O PODVINITVU

OPIRNA PRAVILA izloena u pitanjima i odgovorima (55)

KRATKA PRAVILA izloena u pitanjima i odgovorima (313)

PODVINIKI USTAVI za one koji se podviavaju u opsteicu i usamljenistvu

SVETI VASILIJE VELIKI TRAGOM JEVANELSKOG PODVIGA

UVOD

O sudu Boijem

sadraj

Milosrem i ovekoljubljem blagog Boga, po blagodati Gospoda naeg Isusa Hrista i po dejstvu Svetog Duha, ja sam izbavljen od paganske zablude koju smo nasledili od predaka. Odavno i od samog poetka vaspitan od hrianskih roditelja, ja sam od detinjstva izuavao i Svetena Pisma, koja su me vodila poznanju istine. Postavi, pak, ovek, preduzimao sam esta putovanja i, kao to je normalno, upoznao se sa mnogima. U raznim umetnostima i naukama primetio sam veliku saglasnost kod ljudi koji se njima predano bave. Meutim, jedino sam u Crkvi Boijoj, za koju je Hristos umro i na koju je obilno izlio Duha Svetog, video veliko i izuzetno neslaganje kod mnogih, kako izmeu njih samih, tako i sa Boanstvenim Pismom. I, to je najgore od svega, i sami crkveni predstojatelji se meu sobom razlikuju u uverenjima i miljenjima i doputaju mnogo toga to je suprotno zapovestima Gospoda naeg Isusa Hrista, nemilosrdno razdirui Crkvu Boiju i surovo uznemiravajui Njegovo stado. I upravo sada, sa pojavom Anomeja, na njima se ispunjava ono to je reeno: I izmeu vas samih ustae ljudi koji e govoriti naopako da odvlae uenike za sobom (Dap.20,30).

Videi to i slino tome i, pri tome, ne razumevajui uzrok takvog zla, najpre sam iveo kao u dubokoj tami ili kao da sam se na vazi kolebao tamo-amo. Jer, svako me je na svoj nain ili privlaio sebi (usled dugotrajnog optenja sa ljudima), ili odbijao od sebe (usled poznanja istine iz Boanstvenih Spisa). Dugo vremena se nalazivi u tome stanju i tragajui za uzrokom koji sam pomenuo, setio sam se Knjige o sudijama, koja pripoveda o tome da svaki injae ono to mu pred oima izgledae pravo. Ona je istovremeno objanjavala i uzrok toga, navodei: U te dane Izrailj nemae cara (Sud.17,6). Prisetivi se toga, ja sam i o dananjem pomislio ono to je, moda, strano i neobino rei (to se, meutim, mora priznati ispravnim); zbog otpadnitva od jednog i velikog, istinskog i jedinstvenog Cara svih i Boga i danas nastaju nesloge i sporovi meu lanovima Crkve, pri emu svaki otpada od uenja Gospoda naeg Isusa Hrista, svojevoljno branei neko sopstveno rasuivanje i odreenja i radije elei da naelstvuje nasuprot Gospodu, negoli da bude pod naelstvom Gospodnjim? Rasudivi tako i uasnuvi se od tolike neastivosti, ja sam se se, nastavljajui svoje istraivanje, i iz itejskih stvari uverio u to da je navedeni uzrok istinit. Uvideo sam da se sve to je prilino i svaka sloga odravaju sa uspehom sve dok se uva opta pokornost svih jednom zapovedniku, a da su svaka nesloga i razdor, isto kao i haotinost, posledica anarhije. Viao sam ponekad da i roj pela, po zakonu prirode, ima vou i da posluno sledi svoga cara. Mnogo ta slino sam i video i sluao. O tome jo vie od mene znaju oni koji se time bave. I time se pokazala istina onoga to je reeno. Onima koji prate jedan znak i imaju jednog cara svojstveni su pristojnost i sklad, dok su velike nesuglasice i razdor obeleja anarhije. Stoga neslaganje koje se kod nas susree kako u vezi sa zaiovestima Gospodnjim, tako i u meusobnim odnosima, predstavlja vinovnika otpadnitva od pravog Cara (kao to je reeno: Samo dok se ukloni onaj koji sad zadrava - 2.Sol.2,7), kao i odricanja od Njega (kao to je reeno; Ree bezumnik u srcu svome: "Nema Boga", emu se, kao neka oznaka ili dokaz, pridodaje: Pokearie se i postae odvratniu namerama - Ps.14,1).

Prema tome, i ovde je razmatranje pokazalo da obeleja takve neastivosti, koja tajno prebiva u dui, jesu poroci koji se oigledno obelodanjuju. Kako bi ljude koji nisu pogubili svoje srce jae naveo na strah od sudova Boijih, i blaeni apostol Pavle tvrdi da se upravo na njih (tj. poroke) umesto kazne osuuju oni koji su nemarni prema istinskom bogopoznanju. Jer, ta on kae? I kako ne marie da poznaju Boga, predade ih Bog u pokvaren um da ine to je neprilino, njih koji su ispunjeni svake nepravde, bluda, zloe, lakomstva, nevaljalstva, puni zavisti (Rim.1,28-29), i ostalo. I ja mislim da apostol nije sam izmislio taj stav, budui da je Hristos u njemu govorio. Na to miljenje naveo ga je Njegov iskaz u kome se kae da narodu govori u priama stoga to ne razumeju Boanstvene tajne Jevanelja, budui da su sami najpre oima svojim zamurili, ne sluajui uima i ne razumevajui srcem (Mt.13,13; 15). Na taj nain slepou za ono najvanije trpe kao kaznu oni koji su se jo ranije pomraili, proizvoljno oslepivi svoje duhovno oko. Bojei se da se ne podvrgne tome, David je govorio: Prosveti oi moje da ne zaspim na smrt (Ps.13,3). Iz toga i slinog tome izvodio sam jasan zakljuak da uopte poronost strasti potie od neznanja

Boga ili od neispravnog znanja. Osim toga, neslaganje mnogih meu sobom nastaje zbog toga to sami sebe inimo nedostojnima Gospodnje brige o nama.

Premda sam ponekad i hteo da se upustim u razmatranje takvog ivota, nisam mogao da pojmim veliinu te bezoseajnosti, ili nerazumnosti, ili bezumlja bilo zbog prekomernosti poroka, bilo zbog svoje nedoumice. Naime, mi emo nai da i kod beslovesnih (ivotinja) meusobno slaganje tako dobro uvruje njihova odanost predvodniku. ta bismo, pak, rekli za nas koji se nalazimo i u takvom meusobnom razdoru i u takvoj nesaglasnosti sa zapovestima Gospodnjim? Kako ne pomisliti da nam sve ovo preblagi Bog sada prua radi pouke i naziivanja. To e, pak, u Veliki i strani dan suda biti preokrenuto u ponienje i osudu nepokornih Onome koji je ve rekao i uvek govori: Vo poznaje gospodara svoga i magarac jasle gospodara svoga, a Izrailj me ne poznaje i narod moj ne pokaza razumevanje (Is.1,3). I mnogo drugo slino [je reeno]. I apostol govori: I ako strada jedan ud, sa njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavi, s njim se raduju svi udovi (1.Kor.12,26), i jo: Da ne bude razdora u telu, nego da seudovi podjednako brinu jedan za drugoga (st. 25, oigledno pokretani istom duom koja prebiva u njima). Zato je tako ustrojeno? Stoga, mislim, da bi se slian poredak i sklad jo vie odravao u Crkvi Boijoj, o kojoj je reeno: A vi ste telo Hristoeo i udovi ponaosob (1.Kor.12,27). U njoj, naime, jedna i jedinstvena Glava (koja je Hristos) dri i u jednomisliju ujedinjuje sve udove meu sobom. One, pak, koji ne uvaju jednomislije, koji se ne staraju o svezi mira, ne uvaju krotost u duhu, ve se nalaze u podelama, raspravama i zavisti, bilo bi veoma drsko nazvati udovima Hristovim ili rei da su pod upravom Hristovom. Naprotiv, u prostoti srca se moe smelo tvrditi da tu vlada i caruje plotsko mudrovanje, po rei apostola, koji na jednom mestu jasno kae: Kome dajete sebe za sluge u poslunost, sluge ste onoga koga sluate (Rim.6,16). Na drugom mestu on jasno nabraja osobine takvog mudrovanja, govorei: Jer, sve dokje meu vama zavist i nesloga i razdori, zar niste telesni (1.Kor.Z,3). On istovremeno pozitivno ui da je njihov kraj tegoban i da kod njih nema nieg zajednikog sa pobonou: Jer je telesno mudrovanje neprijateljsteo Bogu, poto se ne pokorava zakonu Boijem, niti pak moe (Rim.8,7). I Gospod kae: Niko nemoe dva gospodara sluiti... (Mt.6,24).

Sam Jedinorodni Sin Boiji, Gospod i Bog na Isus Hristos, kroz koga je sve postalo, istie: Jer sam siao s neba ne da tvorim eolju svoju, nego volju Oca, koji me posla (Jn.6,38), i opet: Nita sam od sebe ne inim (Jn.8,28), i: On mi dade zapoeest ta da kaem i ta da govorim (Jn.12,49). I sam Duh Sveti, koji raz deljuje velike i udesne darove i sve u svima dejstvuje, nita ne govori od sebe, nego ono to uje od Gospoda (Jn.16,13). Utoliko je pre neophodno da Crkva Boija briljivo uva jedinstvo Duha svezom mira (Ef.4,3) i da ispunjava ono to je reeno u Delima: A u naroda koji poverova bee jedno srce i jedna dua (Dap.4,32). Meu njima niko nije inio po svojoj volji, nego su svi u jednom Svetom Duhu zajedniki traili volju jedinog Gospoda Isusa Hrista, koji je rekao: Jer sam siao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla (Jn.6,38), kome i kae: Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog rei njihove poveruju u mene, da svi jedno budu (Jn.17,20-21). Iz ovih i mnogih drugih mesta, koja

u preutati, jasno i bespogovorno sam se uverio da je za celokupnu Crkvu Boiju neophodna saglasnost po volji Hristovoj u Duhu Svetom, i da je opasna i kobna nepokornost Bogu u uzajamnom razdoru (budui da je reeno da onaj koji ne bude posluan Sinu nee videti ivota, nego gnev Boiji ostaje na njemu - Jn.3,36). Stoga sam smatrao dolinim da istraim kakvi grehovi mogu nai izvinjenje kod Boga, te posle ega i posle koliko sagreenja ovek podlee osudi zbog neposlunosti.

Uzevi, dakle, Boanstveno Pismo, u Starom i Novom Zavetu nalazim da se nepokornost Bogu sastoji u jednom krenju ma koje zapovesti, a ne u mnotvu [grehova], niti u njihovom znaaju. Osim toga, nalazim da je za svaki prestup sud Boiji jednak.

U Starom Zavetu itam o uasnom Ahanovom kraju (Is.Nav.7), ili priu o onome koji je skulljao drva u subotu (Broj. 15,32-36). Ni jedan ni drugi nikad u drugom vremenu uopte ne izgledaju ni greni pred Bogom, niti krivi ired ljudima ni na koji nain. Meutim, jedan od njih zbog samo jednog i prvog sakupljanja drva podnosi neminovnu kaznu, ne nalazei mesta za pokajanje, budui da ga istog asa po Boijoj zapovesti svi kamenuju.Drugi, pak, samo zbog toga to je uzeo neto od prokletog (st. 11), od onog to nije bilo uneto u sinagogu i to nije bilo primljeno od onih koji su postavljeni za takve stvari, navlai propast ne samo na sebe, nego i na enu i decu, pa ak i na ator svoj sa itavom svojinom. Zlo greha, poput vatre, ve je bilo spremno da istrebi i itav narod, koji nije ni znao ta se dogodilo, niti je imao udela sa grenikom. Meutim, poto su ljudi ubijeni (st. 5), narod je, osetivi gnev Boiji, pristupio skruenosti, a sam Isus Navin je sa starcima pao na zemlju, posuvi se prahom. Zatim je sam krivac, otkriven kockom, podneo navedenu kaznu.

Neko e, moda, rei da se ovi ljudi mogu opravdano sumnjiiti i za druge grehove, premda su najzad uhvaeni zbog navedenih, te da je Sveto Pismo pomenulo samo poslednje, kao najtee i dostojne smrti. Meutim, zar e onaj ko je tako krajnje smeo da Pismu jedno dodaje, a drugo oduzima, mnotvo grehova pripisati i Mariji, sestri Mojsijevoj, ija vrlina je, mislim, poznata svakom vernom? Rekavi neto protiv Mojsija kao optubu (i to neto istinito, budui da je napisano da je uzeo enu Etiopljanku - Broj.12,1), ona iskusi na sebi takav gnev Boiji da ni zauzimanjem samog Mojsija ne bee ukinuta kazna zbog greha. A kad vidim da je sam Mojsije, sluga Boiji i tako uzvieni mu, koga je Bog udostojio tako velike asti i o kome je sam mnogo puta svedoio, udostojivi ga da uje: Poznah da si iznad svih i obreo si milost preda mnom (Izl.33,17), pored vode prepiranja zauo pretnju da nee ui u obeanu zemlju (koja je tada za Judejce bila najvanije obeanje) samo zbog toga to je narodu koji je roptao zbog nedostatka vode rekao: Zar u vam iz ove stene izvesti vodu (Broj.20,10), kada vidim da se moli i ne dobija oprotaj, kada vidim da ni zbog takvih postignua nije udostojen nikakvog izvinjenja za kratku izreku, ja zaista, po reima apostola, primeujem strogost Boiju (Rim.11,22), i zaista se uveravam u istinitost onoga to je reeno: I ako se pravednik jedva spasava, bezbonik i grenik gde e se javiti (1.Pt.4D8).

I zato to pominjem? Kada ujem stranu Boiju presudu, koja se izrie oveku koji iz neznanja prekri samo jednu zapovest, ja ne znam kako da se dovoljno uplaim veliine gneva. Jer, napisano je: Ako ko zgrei i uini neto protiv zapovesti Gospodnjih, to nije trebalo da uini, i iz neznanja postane krivac i ponese greh, neka sveteniku donese kao rtvu ovna bez poroka po svojoj oceni, te e svetenik zagladiti prestup koji je uinio iz neznanja, I bie mu oproteno. To je rtva za prestup kojim je zgreio pred Gospodom (Lev.5,17-19). Ako je tako neumoljiva presuda zbog grehova iz neznanja i ako je radi oienja potrebna rtva (koju je, kako se tvrdi, zbog sinova prinosio ak pravedni Jov), ta da se kae o onima to gree svesno ili o onima koji sline ljude ostavljaju na miru?

Da ne biste pomislili da ja samo po verovatnim dosetkama izvodim zakljuak o gnevu Boijem na te ljude, treba da se opet prisetimo bogonadahnutog Pisma, koje o datom sluaju i kroz jednu priu dovoljno prikazuje presudu slinima. Reeno je: A sinovi Ilijevi behu nevaljali (1.Car.2,12). Otac, meutim, nije strogo kanjavao takve sinove. To je Boije dugotrpljenje pokrenulo na gnev: po napadu tuinaca, njegovi sinovi su istog dana ubijeni u borbi, itav narod je pobeen, mnogo je ljudi poginulo, a sa kovegom svetog Boijeg zaveta se dogodila neuvena stvar. Taj koveg Izrailjci nisu smeli da dotiu. Njega su mogli doticati samo pojedini svetenici, i to samo u odreeno vreme. On nije mogao da bude smeten na svako mesto bez razlike. I upravo taj koveg je neastivim rukama bio noen tamo-amo. On nije bio postavljen u Svetinji, nego u idolopoklonikim hramovima. I moe se zamisliti koliko su se tuinci rugali i sramotili i samo ime Boije. Osim toga, kako je napisano, i sam Ilije je doiveo najtuniji kraj, poto je uo pretnju da e ak i njegovo potomstvo biti lieno svetenikog ina (to se i dogodilo). Eto ta se desilo sa narodom! Eto ta je zbog bezakonja dece podneo otac, koji, uostalom, u sopstvenom ivotu nikad ni za ta nije bio okrivljen. On ak ni sinove svoje nije ostavljao na miru, nego ih je mnogo savetovao da ne nastavljaju sa takvim stvarima, govorei: Nemojte, deco moja. Nije dobar sluh koji ujem o vama (1.Car.2,24). On im je ak u snanijim izrazima doaravao veliinu greha, predstavljajui im straniju opasnost. Naime, on je govorio: Kad ovek zgrei oveku, pomolie se Gospodu za njega. Kad, pak, ovek zgrei Gospodu, ko e mu biti zastupnik (25). Ipak, poto, kao to rekoh, nije pokazao potrebnu revnost prema sinovima, dogodilo se ono to je prethodno opisano.

U Starom Zavetu nalazim veoma mnogo slinih osuda svake neposlunosti. Ali, i kada se okrenem Novom Zavetu, vidim da Gospod na Isus Hristos ne oslobaa od kazne ak ni grehove iz neznanja, dok protiv sagreenja sa znanjem jo snanije izrie pretnje, govorei: A onaj sluga kojije znao volju gospodara svoga i nije pripravio niti uinio po volji njegovoj, bie mnogo bijen; a koji nije znao, pa je uinio to zasluuje batine, bie malo bijen (Lk. 12,47-48). Kada nalazim takve osude samog Jedinorodnog Sina Boijeg, kada vidim negodovanje svetih apostola na grenike, kada vidim da takvi i tako veliki jadi grenika ni u emu nisu manji od onih koji su opisani u Starom Zavetu, ve jo i vei, ja poznajem svu strogost suda. Jer, kome je mnogo dano, mnogo e se i traiti (Lk.12,48). Evo ta kae i blaeni Pavle,

pokazujui istovremeno i ast zvanja i negodrvanje protiv svakog greha: Jer oruje naega vojevanja nije telesno, nego silno Bogom za ruenje utvrenja, obarajui pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Boijega, i pokoravajui svaku pomisao na poslunost Hristu. ak se dodaje: Te smo gotovi kazniti svaku neposlunost (2.Kor.10,4-6).

Onaj ko briljivo proui svaku re moe tano da sazna nameru Boanstvenog Pisma, tj. da ne dozvoljava da se dua naa, budui naklonjena grehu, zavodi prevarnim mnenjima mislei da se neki grehovi kanjavaju, a neki ostaju nekanjeni. ta govori (Pavle): Obarajui pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Boijega. Jer, svaki greh se, usled prezrenja Boanske zapovesti, naziva oholou, koja ustaje protiv poznanja Boijeg. To se jasno izraava i u Knjizi brojeva. Nabrojavi nehotine grehe i utvrdivi rtve za njih, Bog je ushteo da narodu da odgovarajue zakone koji se odnose i na proizvoljne grehe. On zapoinje ovako: Dua koja neto uini drskom rukom... (drskom rukom On naziva bezonost onih koji gree svesno, to i apostol oznaava kao oholost, koja ustaje protiv poznanja Boijega). On, dakle, kae: Ako neko od domaih ili izmeu doljaka uini neto drskom rukom, pohulie na Gospoda. Neka se ta dua istrebi iz naroda svoga. Jer, on je prezreo re Gospodnju i zapovest Njegovu pogazio. Neka se istrebi ta dua. Greh njen je na njoj (Broj. 15,30-31).

Ovde treba primetiti da e, ukoliko se ta dua ne istrebi, greh njen biti ne samo na njoj, nego i na onima koji nisu pokazali dobru revnost, kao to je na mnogo mesta zapisano i kao to se esto deavalo. I da bismo se na neznatnijem nauili strahu zbog veega, pogledajmo kako se u Ponovljenim Zakonima (Bog) srdi na one koji su neposluni sveteniku ili sudiji. Jer, On kae: Onaj ko postupi drsko i ne ushte da poslua svetenika koji stoji na sluenju pred Gospodom Bogom tvojim, ili sudiju, neka umre. I tako istrebi zlo iz Izrailja. I sav narod e uti i uplaiti se i vie nee postupati drsko (Pon.Zak.17,12-13). I to treba imati u vidu kako bi ovek, koji je dovoljno osetljiv, bio poraen velikim strahom.

I apostol kae: I pokoravajui svaku pomisao na poslunost Hristu (svaku pomisao, a ne ovu ili onu), gotovi smo kazniti svaku neposlunost (i ovde opet - ne ovu ili onu, nego - svaku neposlunost). Dakle, ova najpodlija navika nas obmanjuje. Uzrok naih velikih nesrea, prema tome, jeste varljivo ljudsko predanje koje jedne grehe zabranjuje, a druge ravnoduno doputa. Na neke, kao to su ubistvo, preljuba i tome slino, ono silno negoduje, a neke, kao na primer - srdbu, pakost, pijanstvo, gramljivost i sline, ne smatra dostojnim ni jednostavnog prekora. Meutim, i o poslednjim Pavle, koji govori u Hristu, takoe govori: Koji to ine zasluuju smrt (Rim.1,32). Tamo gde se rui svaka oholost koja ustaje protiv poznanja Boijeg, gde se svaka pomisao pokorava na poslunost Hristu i gde se svaka neposlunost podjednako kanjava, nita se ne ostavlja neoieno, nita ne ostaje izvan poslunosti Hristu. Jer, apostol Pavle je pokazao da je svaka neposlunost uopte najvea neastivost. On kae: Zar ti koji se hvali zakonom, prestupanjem zakona vrea Boga (Rim.2,23).

Ali, zar to nisu samo rei, a ne dela? U Korintu se onaj koji je imao enu oevu i koji nije okrivljen ni za ta drugo predaje satani na muenje tela sve dok sagreenja ne ispravi dostojnim plodovima pokajanja. Osim toga, i itava tamonja Crkva je izloena istim optubama zbog toga to ga nije kaznila zbog greha: ta hoete? Da doem k vama sa prutom... (1.Kor.4,21), i jo: I vi ste naduveni, umesto da plaete, da bi se izbacio izmeu vas onaj koji je uinio to delo (1.Kor.5,2). I Ananija, koji se pominje u Delima apostolskim (gl. 5), kakvo drugo ravo delo uini osim pomenutoga? Zbog ega on postaje dostojan takvog gneva? On je prodao sopstveno imanje, doneo novac i poloio ga pred noge apostolima, sakrivi jedan deo. I zbog toga je istog trena, zajedno sa enom, kanjen smru, ne budui udostojen da uje rei o pokajanju zbog greha, nemajui vremena da se zbog njega skrui, niti dobijajui odgodu radi pokajanja. A izvrilac ove strane presude, sluga takvog gneva Boijeg prema greniku, bee blaeni Petar, pretpostavljeni svim uenicima, koji sam vie od drugih bee odlikovan i uzvien, kome behu povereni kljuevi Carstva nebeskog. Pa ipak, i on slua od Gospoda: Ako te ne operem, nema udela sa mnom (Jn.13,8). Koje srce (makar bilo i kameno) ovo nee ubediti da se boji i dre od sudova Boijih? To slua onaj koji nije pokazao ni traga greha i prezira. Naprotiv, on je ukazao najviu ast Gospodu i pokazao potovanje dostojno sluge i uenika. Jer, videi da se njegov i svima zajedniki Bog i Gospod, i Car, i Vladika, i Uitelj, i Spasitelj, i sve zajedno, opasuje ubrusom poput sluge i eli da mu opere noge, on trenutno kao da postaje svestan svoje nitavnosti. Poraen dostojanstvom Onoga koji mu je priao, on uzviknu: Gospode, zar ti moje noge da opere i jo: Nikada ti nee oprati moje noge (Jn.13,6-8). I zbog toga on slua pretnju koju (da nije postao svestan nstine rei Gospodnjih i da nije pourio da nepokornost ispravi poslunou) ne bi izgladilo ni sve prethodno, ni njegove prava postignua, ni Gospodnja ublaavanja, ni darovi, ni obealja, ni samo otkrivenje o neizmernoj blagonaklonosti Boga i Oca prema Sinu Jedinorodnome.

Ukoliko bih, pak, poeleo da sakupim sve to se moe nai u Starom i Novom Zavetu, neu imati vremena da sve prepriam. Preavi na rei samog Gospoda naega Isusa Hrista u Jevanelju, na rei Onoga koji e suditi ivima i mrtvima, na rei koje su za verujue verodostojnije od svake istorije i svakog drugog dokaza, takoe primeujem veliki zahtev za poslunou Bogu u svemu. I uopte, ni u kom sluaju se ne vidi mogunost za oprotajem onima koji se ne kaju zbog nepokornosti. Pri tako otvorenim, jasnim i odlunim izrazima uopte se ne treba ni usuditi na pomisao o neem drugom. Jer, On kae: Nebo i zemlja e proi, ali rei moje nee proi (Mt.24,35). Tu se ne pravi razlika, nema odvajanja i uopte nije nainjen nikakav izuzetak. On nije rekao: "Ove ili one rei" nee proi, nego: Rei moje, tj. sve u celini. Jer, napisano je: Veran je Gospodu svim reima svojim (Ps.145,17), bilo da zabranjuje ili zapoveda, bilo da obeava ili opominje (kako zbog injenja zabranjenog, tako i zbog proputanja naloenog).

Podjednako sa injenjem zla, On kanjava i proputanje dobrih dela kod due koja uopte ne pati od neverovanja. Kao dokaz i svedoanstvo pomenutog moe se navesti sud nad

Petrom koji nije uinio nita zabranjeno, niti prenebregao bilo kakvu zapovest (to bi pokazalo nemarnost ili prezir), nego je samo iz potovanja izbegao da se sloi da prihvati uslugu i poast od Vladike. Zbog toga je on uo pretnju koju ne bi izbegao da nije, kao to je gore reeno, gnev predupredio brzinom i usrdnou u ispravljanju. Poto je Bog, kao blag, milosrdan i dugotrpeljiv, blagoizvoleo da nam jedno isto pokae mnogo puta i kroz mnoge primere kako bi dua, podstaknuta i zadivljena mnogim i neprestanim poukama, postupno mogla da se izbavi od dugotrajne navike na bezakonje, mi bismo u sadanjem sluaju pomenuli samo ono to je reeno o onima koji e u Veliki i strani dan suda stati levo od Gospoda naega Isusa Hrista. O njima je Onaj koji je od Oca primio svu vlast suda i koji e i osvetliti to je sakriveno u tami i objaviti namere srca (1.Kor.4,5) rekao: Idite od mene, prokleti, u oganj veni koji je pripremljen avolu i anelima njegovim (Mt.25,41). On je i naveo razlog, govorei: "Ne zato to ste ubijali ili bludniili, ili lagali ili nekoga vreali, ili inili neto zabranjeno, pa makar i beznaajno". Nego, zbog ega? Zato to se niste starali o dobrim delima. Jer, ogladneh, govori, i ne dadoste mi da jedem; oedneh, i ne napojiste me; stranac bih i ne primiste me; nag bih, i ne odenuste me; bolestan i u tamnici bih, i ne posetiste me (Mt.25,42-43).

Po blagodati blagog Boga, koji hoe da se svi ljudi spasu i da dou u poznanje istine (1.Tim.2,4), i koji oveka ui razumu (Ps. 94,10), ja sam to i tome slino saznao iz bogonadahnutih spisa. Ja sam shvatio najstraniji uzrok neslaganja mnogih meusobno i sa zapovestima Gospoda naeg Isusa Hrista, i bio pouen o Stranom sudu za takvo bezakolje. Nauio sam se tome, dakle, da se svaka neposlunost svakom Boijem sudu podjednako kanjava. Ja sam saznao i za stranu osudu onih koji nisu greili, ali su pali pod udar gneva stoga to nisu pokazali dobru revnost protiv grenika (premda esto nisu ni bili svesni njihovog greha). Stoga sam smatrao za potrebno, dodue, moda kasno (stoga to sam uvek ekao one koji su preduzeli taj podvig pobonosti, izbegavajui da se pouzdam u sebe samog), a moda ipak jo blagovremeno, da iz bogonadahnutih Spisa sakupim i ono to nije ugodno Bogu i ono to mu je blagougodno, te da ga izloim po meri [svojih] sila i u skladu sa optom eljom, kako bi oni koji se podvizavaju podvigom blagoaa imali podsetnik. Time se [nadamo] da emo, blagodau Gospoda naeg Isusa Hrista i poukom Svetog Duha, napustiti naviku da tvorimo sopstvenu volju i da se pridravamo ljudskih predanja, okrenuvi se Jevanelju slave blaenog Boga Isusa Hrista Gospoda naeg (1.Tim.1, 11). U sadanje vreme poivevi bogougodno usrdnim udaljavanjem od zabranjenog i revnosnim staranjem o pohvalnom, mi emo se u buduem veku udostojiti besmrtnosti, izbei "gnev" koji dolazi na sinove protivljenja (Kol.3,6), i udostojiti se da se pokaemo vredni venog ivota i nebeskog Carstva, koje Gospod na Isus Hristos obea svima koji dre zavet Njegov, i pamte zapovesti Njegove da bi ih izvravali (Ps.103,18). Priseajui se da je apostol rekao: Jer, u Hristu Isusu nptp to vredp obrezanje ni neobrezanje, nego vera koja kroz ljubav dela (Gal.5,6), smatrao sam za dolino i istovremeno potrebno da izloim najpre ispravnu veru i blagoastivo uenje o Ocu i Sinu i Svetom Duhu, i da zatim pridodam i naravstvena [pravila].

SVETI VASILIJE VELIKI TRAGOM JEVANELSKOG PODVIGA

NARAVSTVENA PRAVILA

sadraj

Pravilo 1. O pokajanju, o vremenu pokajanja i o njegovim svojstvima i plodovima.

Poglavlje 1. Oni koji veruju u Gospoda treba najpre da se pokaju, po propovedi Jovanovoj, i po propovedi samog Gospoda naeg Isusa Hrista. Jer, oni koji se sada ne kaju bie tee osueni nego oni pre Jevanelja.

(Mt.4,17) Od tada poe Isus propovedati i govoriti: Pokajte se, jer se pribliilo Carstvo nebesko. (Mt.11,20-22) Tada poe Isus koriti gradove u kojima su se dogodila mnoga udesa njegova, to se ne pokajae: Teko tebi, Horazine! Teko tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i Sidonu bila udesa koja su se u vama dogodila, davno bi se sedei u vrei i pepelu pokajali. Ali vam kaem: Tiru i Sidonu lake e bitiu dan Suda nego vama, i ostalo.

Poglavlje 2. Sadanje vreme je vreme pokajanja i otputanja grehova, a buduem veku [pripada] pravedni Sud.

(Mk.2,10) No da znate da vlast ima Sin oveiji na zemlji opratati grehe. (Mt.18,18-19) Zaista vam kaem: to god sveete na zemlji bie svezano na nebu, i to god razdreite na zemlji bie razdreeno na nebu. Opet vam zaista kaem: Ako se dva od vas sloe na zemlji u bilo kojoj stvari za koju se uzmole, dae im Otac moj koji je na nebesima. (Jn.5,28-29) Jer dolazi as u koji e svi koji su u grobovima uti glas Sina Boijega, i izii e oni koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a oni koji su inili zlo u vaskrsenje suda. (Rim.2,4-6) Ili prezire bogatstvo njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajui da te dobrota Boija na pokajanje vodi? Nego svojom upornou i nepokajanim srcem sabira sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga, koji e dati svakome po delima njegovim. (Dap. 17,30-31) Ali ne gledajui Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju, jer je ustanovio dan u koji e suditi vaseljeni.

(Mt.26,75) I opomenu se Petar rei Isusove to mu je rekao: Dok petao ne zapeva, tri puta e me se odrei. I iziavi napolje plakae gorko. (2.Kor.7,6-7) Ali Bog koji tei poniene,

Poglavlje 3. Pokajnik treba da gorko plae. I ostalo to je svojstveno pokajanju on treba da ini od srca.

utei nas dolaskom Titovim, a ne samo dolaskom njegovim, nego i utehom kojom se on utei zbog vas, kazujui nam vau enju, vae jadikovanje, vae revnovanje za mene. I zatim opet (st. 11): Jer gle, ba to to se vi po Bogu oalostiste, kakvu briljivost stvori u vama, pa pravdanje, pa nezadovoljstvo, pa strah, pa elju, pa revnost, pa kanjavanje! U svemu pokazaste sebe istim u ovoj stvari. (Dap.19,18-19) I mnogi od onih koji su poverovali, dolaahu te se ispovedahu i kazivahu dela svoja. A mnogi od onih koji se zanimahu arolijama, sabrae knjige svoje i spaljivahu ih pred svima.

Poglavlje 4. Onima koji se kaju za spasenje nije dovoljno jedino udaljavanje od grehova. Neophodno je da pokau i plodove dostojne pokajanja.

(Mt.3,7-10) A kad vide mnoge fariseje i sadukeje gde dolaze da ih krsti, ree im: Porodi aspidini, ko vama kaza da beite od gneva koji ide? Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama; jer vam kaem da moe Bog i od kamenja ovoga podignuti decu Avraamu. A ve i sekira kod korena drveu stoji; svako, dakle, drvo koje ne raa dobra roda, see se i u oganj baca.

Poglavlje 5. Po odlasku iz ovog ivota ve vie nema vremena za dobra dela. Bog je, naime, po svome dugotrpljenju, vreme sadanjeg ivota odredio za delanje onoga to mu je ugodno.

(Mt.25,1-12) Tada e biti Carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzee svetiljke svoje i izioe u sretanje eniku. A pet njih behu mudre i pet lude. Jer lude, uzevi svetiljke svoje, ne uzee sa sobom ulja. A mudre uzee ulje u posudama sa svetiljkama svojim. A budui da enik odocni, zadremae sve, i pospae. A u ponoi stade vika: Evo enik dolazi, izlazite mu u sretanje. Tada ustadoe sve devojke one i ukrasie svetiljke svoje. A lude rekoe mudrima: Dajte nam od ulja vaega, jer se nae svetiljke gase. A mudre odgovorie govorei: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcima i kupite sebi. A kad one otidoe da kupe, doe enik, i spremne uoe s njim na svadbu, i zatvorie se vrata. A posle dooe i one druge devojke govorei: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajui ree im: Zaista vam kaem, ne poznajem vas. (Lk.13,24-25) Borite se da uete na uska vrata; jer vam kaem: mnogi e traiti da uu i nee moi. Kad ustane domain i zatvori vrata, i ponete napolju stajati i kucati u vrata govorei: Gospode, Gospode, otvori nam! I odgovarajui rei e vam: Ne poznajem vas otkuda ste. (2.Kor.6,2-4) Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja! Nikako ni u emu ne dajui spoticanje, da se sluba ne kudi, nego se u svemu pokazujemo kao sluge Boije. (Gal.6, 10) Zato, dakle, dok imamo vremena, inimo dobro svima.

Pravilo 2. O tome da usre onih koji ele da ugaaju Bogu ne treba da se pomea ni sa im suprotnim, ve da bude isto.

Poglavlje 1. Oni koji se meaju u dela koja su tua bogougaanju ne mogu biti u stanju da slue Bogu.

(Mt.6,24) Niko ne moe dva gospodara sluiti; jer ili e jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili e se jednoga drati, a drugoga prezirati. Ne moete sluiti Bogu i mamonu. (2.Kor.6,14-16) Ne upreite se u isti jaram s nevernicima; jer ta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa Velijarom? Ili kakav deo ima verni s nevernikom? I kakvo je slaganje hrama Bocjeg sa idolima?

Poglavlje 2. Onaj ko je stupio u posluanje Jevanelju treba najpre da se oisti od svake skverni tela i duha, kako bi postao blagougodan Bogu u delima svetinje.

(Mt.23,25-26) Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to istite spolja au i zdelu, a iznutra su pune grabea i nepravde. Fariseju slepi, oisti najpre iznutra au i zdelu da budu i spolja iste. (2.Kor.7,1) Imajui, dakle, ovakva obeanja, o ljubljeni, oistimo sebe od svake neistote tela i duha, tvorei svetinju u strahu Boijem.

Poglavlje 3. Onaj ko je pristrasan prema bilo emu sadanjem ili u sebi trpi bilo ta od onoga to makar i najmanje odvlai od zapovesti Boije, ne moe postati uenik Gospodnji.

(Mt.10,37-38) Koji ljubi oca ili mater eema nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili ker vema nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krst svoj i ne poe za mnom, nije mene dostojan. (Mt.16,24-25) Ako hoe ko za mnom ii, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom da ide. Jer ko hoe duu svoju da sauva, izgubie je.

Pravilo 3. O ljubavi prema Bogu i o tome koje je njeno obeleje.

Poglavlje 1. Po svedoanstvu Gospoda prva i najvea zapovest u zakonu jeste: ljubiti Boga svim srcem, a druga - ljubiti blinjeg kao samog sebe.

(Mt.22,37-39) A Isus im ree: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem seojim, i svom duom svojom, i svim umom svojim. Ovo je prva i najvea zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi blinjega seoga kao samoga sebe.

Poglavlje 2. Ne ispunjavati zapovesti Hristove znai ne voleti Boga i Hrista Njegovog. Znak, pak, ljubavi jeste uvanje zapovesti Hristovih, sa trpljenjem Hristovih stradanja, ak do smrti.

(Jn. 14,21; 24) Ko ima zapovesti moje i dri ih, to je onaj koji me ljubi. Ko mene ne ljubi, rei moje ne dri. (Jn.15,10) Ako zapovesti moje odrite ostaete u ljubavi mojoj, kao to sam ja odrao zapovesti Oca moga i ostajem u ljubavi njegovoj. (Rim.8,35-37) Ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove? alost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili ma? Kao to je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje. Aai u svemu ovome pobeujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo, i ostalo.

Pravilo 4. ta znai (ukazivati) Bogu ast, a ta - beae.

Poglavlje. Potuje i proslavlja Boga onaj ko ispunjava Njegovu volju. Njega, pak, beasti onaj ko prestupa Njegov zakon.

(Jn.17,4) Ja te proslavih na zemlji; delo svrih koje si mi dao da izvrim. (Mt.5,16) Tako da se svetli svetlost vaa pred ljudima, da vide vaa dobra dela i proslave Oca vaeg koji je na nebesima. (Fil. 1,10-11) Da budete isti i besprekorni na dan Hristov, puni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Boiju. (Rim.2,23) Zar ti koji se hvali zakonom, prestupanjem zakona vrea Boga?

Pravilo 5. O uzajamnoj ljubavi meu (ljudima) i o njenim svojstvima.

Poglavlje 1. Onaj ko se oistio od svake mrnje prema [ljudima], treba da voli i neprijatelje. Za prijatelje, pak, kad ushte prilika, treba i duu da polae, imajui ljubav koju je prema nama imao Bog i Njegov Hristos.

(Mt.5,43-44) uli ste da je kazano: Ljubi blinjega svoga, i mrzi neprijatelje svoga. A ja vam kaem: Ljubite neprijatelje svoje. I odmah zatim (st. 48): Budite vi, dakle, savreni, kao to je savren Otac va nebeski. (Jn.3,16) Jer Bog tako zavole svet da je Sina svoga Jedinorodnoga dao. (Jn.15,12-13) Ovo je zapovest moja: da ljubite jedni druge kao to ja vas ljubim. Od ove ljubavi niko nema vee, da ko duu svoju poloi za prijatelje svoje. (Lk.6,35-36) I biete sinovi Svevinjega, jer je on blag i prema nezahvalnima i zlima. Budite, dakle, milostivi kao i Otac va to je milostiv. (Rim.5,8) Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama, jer jo dok bejasmo grenici, Hristos umre za nas. (Ef.5,1-2) Ugledajte se, dakle, na Boga kao deca voljena. I ivite u ljubavi kao to je i Hristos nas ljubio i predao sebe za nas kao prinos i rtvu Bogu na prijatan miris.

Poglavlje 2. Obeleje Hristovih uenika jeste uzajamna ljubav u Hristu.

(Jn.13,35) Po tome e svi poznati da ste moji uenici ako budete imali ljubav meu sobom.

Poglavlje 3. Uiniti neku tetu blinjemu, ili ga oalostiti na tetu vere (ak i ukoliko bi postupak zbog osobitog razloga bio dozvoljen Pismom), znai nemati ljubavi prema blinjem.

(Rim.14,15) Ako li se brat tvoj zbog jela alosti, ve ne postupa po ljubavi; ne gubi jelom svojim onoga za koga Hristos umre.

Poglavlje 4. Po meri svojih sila Hrianin treba na svaki nain da smeka onoga koji se ogorio na njega.

(Mt.5,23-24) Ako, dakle, prinese dar svoj rtveniku, i onde se seti da brat tvoj ima neto protiv tebe, ostavi onde dar svoj pred rtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda doi i prinesi dar svoj. (1.Kor.4,12-13) Kad nas grde, blagosiljamo; kad nas gone, trpimo; kad hule na nas, molimo.

Poglavlje 5. Onaj ko voli u Hristu ponekad ljubljenog i ogoruje na njegovu korist.

(Jn.16,5-7) A sada idem Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: kuda ide? Ali zato to sam vam ovo kazao, alost je ispunila srce vae. No ja vam istinu govorim: bolje je za vas da ja odem. (2.Kor.7,7-9) Tako da se jo vie obradovah. Jer ako vas i oalostih poslanicom, ne kajem se, ako se i kajah; jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, oalosti vas. Sada se radujem, ne to se oalostiste, nego to se oalostiste na pokajanje; jer se oalostiste po Bogu, da ni u emu ne budete oteeni od nas.

Pravilo 6. O smelosti u ispovedanju Boga i Njegovog Hrista

Poglavlje. Bez straha i stida sa smelou treba ispovedati Gospoda naeg Isusa Hrista i Njegovo uenje.

(Mt.10,27-28) to vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i to vam se ape na ui, propovedajte sa krovova. I ne bojte se oh koji ubijaju telo, a duu ne mogu ubiti; nego se vie bojte onoga koji moe i duu i telo pogubiti u paklu. (St. 32): Svaki koji prizna mene pred ljudima, priznau i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima. (Lk.9,26) Jer ko se postidi mene i mojih rei njega e se Sin oveiji postideti kada doe u slavi svojoj i Oevoj i svetih anela. (2.Tim.1,8) Ne postidi se, dakle, stradanja Gospoda naega, ni mene sunja njegova, nego budi mi sastradalnik u jevanelju. (2.Tim.2,3) Budi dobar vojnik Isusa Hrista.

Pravilo 7. O tome da ispovedanje Gospoda onima koji prestupaju Njegove zapovesti nije dovoljno za spasenje.

Poglavlje. Onaj ko spoljanje ispoveda Gospoda i slua Njegovo uenje, ali se ne povinuje Njegovim zapovestima, bie osuen, ak i ako, po osobitom domostroju, ima duhovne darove.

(Mt.7,21-23) Nee svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ui u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi e mi rei u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom udesa mnoga tvorili? I tada u im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji inite bezakonje. (Lk.6,46) A to me zovete: Gospode, Gospode, a ne izvrujete to govorim, i ostalo. (Tit.1,16) Govore da znaju Boga, a delima ga se odriu; jer su gnusni i nepokorni i nesposobni za ma koje dobro delo.

Pravilo 8. O veri i o nesumnjivosti rei Gospodnjih.

Poglavlje 1. U razmiljanju o onome to je Gospod rekao ne treba dolaziti u kolebanje i sumnju, ve nesumnjivo smatrati da je svaka re Boija istinita i svesilna, ak i kad bi priroda uveravala o suprotnom. Jer, u tome je podvig vere.

(Mt. 14,25-31) A u etvrtu strau noi otide k njima Isus hodei po moru. I videvi ga uenici gde ide po moru, uznemirie se govorei: To je utvara; i od straha povikae. A Isus im odmah ree govorei: Ne bojte se, ja sam, ne plaite se! A Petar odgovarajui ree mu: Gospode, ako si ti, reci mi da doem tebi po vodi. A on ree: Hodi! I iziavi iz lae, Petar iae po vodi da doe Isusu. No videi jak vetar uplai se, i poevi tonuti, povika govorei: Gospode, spasi me! I odmah Isus pruivi ruku uhvati ga, i ree mu: Maloverni, zato posumnja?(]n.6,52-53) Judejci se pak prepirahu meu sobom govorei: Kako moe ovaj dati nama telo svoje da jedemo? A Isus im ree: Zaista, zaista vam kaem: ako ne jedete telo Sina oveijega i ne pijete krvi njegove, nemate ivota u sebi. (Lk.1,13) A aneo mu ree: Ne boj se, Zaharija, jer je usliena molitva tvoja; i ena tvoja Jelisaveta rodie ti sina, i nadenue mu ime Jovan. (Lk.1,18-20) I ree Zaharija anelu: Po emu u ja to poznati? Jer ja sam star i ena je moja u godinama. I odgovarajui aneo ree mu: Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom, i poslan sam da ti govorim i da ti ovo blagovestim. I evo, bie nem i nee moi govoriti do onoga dana dok se to ne zbude, zato to nisi verovao mojim reima koje e se ispuniti u svoje ereme. (Rim.4,19-22) I ne oslabivi verom ne pomisli na svoje ve umrtvljeno telo, a bee mu negde oko sto godina, ni na umrtvljenost Sarine materice. I u obeanje Boije ne posumnja s neverovanjem, nego ojaa u veri i dade slavu Bogu, I bee potpuno uveren da ono to Bog obea, kadar je i uiniti. Zato mu se i urauna u pravednost.

Poglavlje 2. Onaj ko ne veruje Gospodu u malome, utoliko pre nee verovati u velikom.

(Jn.3,12) Kad vam kazah ono to je zemaljsko pa ne verujete, kako ete verovati ako vam kaem ono to je nebesko? (Lk.16,10) Koji je veran u najmanjem i u mnogome je veran; i ko je nepravedan u najmanjem i u mnogom je nepravedan.

Poglavlje 3. [ovek] ne treba da se oslanja na sopstvena rasuivanja i da odbacuje ono to je rekao Gospod, ve treba da zna da su rei Gospodnje pouzdanije od linog uverenja.

(Mt.26,31-34) Tada im ree Isus: Svi ete se vi sablazniti o mene ovu no. A Petar odgovorivi ree mu: Ako se i svi sablazne o tebe, ja se neu nikad sablazniti. Ree mu Isus: Zaista ti kaem: Noas, pre nego petao zapeva, tri puta e me se odrei. (Mt.26,20-22) A kad bi uvee, sede za trpezu za Dvanaestoricom uenika. I dok jeahu ree im: Zaista vam kaem: jedan od vas izdae me. I oalostivi se veoma, poe mu svaki od njih govoriti: Da nisam ja, Gospode? (Dap.10,13-15) I doe mu glas: Ustani, Petre, zakolji i jedi. A Petar ree: Nipoto, Gospode, jer nikad ne jedoh bilo ta pogano ili neisto. I opet glas njemu po drugi put: to je Bog oistio, ti ne pogani! (2.Kor. 10,4-5) Obarajui pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Boijega, i pokoravajui svaku pomisao na poslunost Hristu.

Pravilo 9. O znanju i neznanju onoga to se nas tie.

Poglavlje 1. Ne treba zanemarivati znanje koje se na nas odnosi. Naprotiv, sa panjom sluajui uenje Gospodnje, mi treba da razumevamo i ispunjavamo Njegovu volju.

(Mt. 15,15-18) A Petar odgovarajui ree mu: Rastumai nam priu ovu. A Isus ree: Eda li ste i vi jo nerazumni? Zar jo ne znate da sve to ulazi u usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje? A to izlazi iz usta izlazi iz srca, i ono pogani oveka. (Mt.13,19) Svakome koji slua re o Carstvu i ne razume, dolazi neastivi i krade posejano u srcu njegovom; to je ono pored puta posejano. I zatim (st. 23): A posejano na dobroj zemlji, toje koji slua re i razume, koji, dakle, i rod raa, i donosi jedan po sto, a jedan po ezdeset, a jedan po trideset. (Mk.7,14) I dozvavi sav narod ree im: Posluajte me svi, i razumejte. (Ef.5,15-17) Dakle, pazite dobro kako ivite, ne kao nemudri, nego kao mudri, koristei vreme, jer su dani zli. Zbog toga ne budite nerazumni, nego shvatite ta je volja Gospodnja.

Poglavlje 2. Ne treba biti znatieljan o onome to nas se ne tie.

(Jn.13,27-28) I po zalogaju tada ue u njega satana. Onda mu ree Isus: to ini, ini bre. A ovo ne razumede niko od onih to behu za trpezom zato mu ree. (Dap.1,6-7) Onda oni koji behu sabrani pitahu ga govorei: Gospode, hoe li u ovo vreme uspostaviti carstvo Izrailjevo? A on im ree: Nije vae znati vremena i rokove koje Otac zadra u svojoj vlasti.

Poglavlje 3. Onome koji ima usre da ugaa Bogu svojstveno je i druge da pita o onome to prilii.

(Mt.13,36) I pristupie mu uenici govorei: Protumai nam priu o kukolju na njivi. (Mt.19,16) I gle, neko pristug i ree mu: Uitelji blagi, koje dobro da uinim da imam ivot veni? (Lk.3,7) Jovan pak govorae narodu koji izlaae da ih krsti: Porodi aspidini, ko vam kaza da beite od gneva koji ide? I neto nie (st. 10); I pitahu ga ljudi govorei: ta emo, dakle, initi?Slino su pitali i mitari i vojnici. (Dap.2,37,) A kada ue, raali im se u srcu i rekoe Petru i ostalim apostolima: ta da uinimo, ljudi brao?

Poglavlje 4. Onaj koga pitaju treba da se potrudi da prui dejstveni odgovor.

(Lk.10,25-28) I gle, zakotk neki ustade i kuajui ga ree: Uitelju, ta mi treba initi da nasledim ivot veni? A on mu ree: ta je napisano u Zakonu? Kako ita? A on odgovarajui ree: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i blinjega svoga kao samoga sebe. A on mu ree: Pravo si odgovorio; to ini i ivee. (Kol.4,6) Re vaa da biva svagda u blagodati, solju zainjena, da znate kako treba svakome odgovoriti.

Poglavlje 5. Vea osuda oekuje one koji znaju, a ne ine. Uostalom, nije bezopasno ni greiti iz neznanja.

(Lk. 12,47-48) A onaj sluga kojije znao volju gospodara svoga i nije pripravio niti uinio po volji njegovoj, bie mnogo bijen. A koji nije znao, pa je uinio to zasluuje batine, bie malo bijen.

Pravilo 10. Kakav je ishod greha, a kakav zapovesti Boije?

Poglavlje 1. Ishod greha je - smrt.

(Jn.3,36) Ko veruje u Sina, ima ivot veni; a ako je neposluan Sinu, nee videti ivota, nego gnev Boiji ostaje na njemu. (Rim.6,20-21) Jer kada bejaste robovi greha, slobodni bejaste od pravednosti. Kakav, dakle, plod imadoste tada od onoga ega se sada stidite? Jer je kraj onoga smrt. (St. 23): Jer je plata za greh smrt. (1.Kor.15,56) A alac je smrti greh.

Poglavlje 2. Ishod zapovesti Boije je - ivot veni.

(Jn.8,51-50) Zaista, zaista vam kaem: Ko odri re moju nee videti smrti vavek. (Jn.12,49) Nego Otac moj koji me posla on mi dade zapovest ta da kaem i ta da govorim. I znam da je zapovest njegova ivot veni. (Rim.6,22) A sad, oslobodivi se od greha i postavi sluge Boije, imate plod svoj osveenje, a kraj ivot veni.

Pravilo 11. O sudovima Boijim i o strahu koji oni treba da saoptavaju.

Poglavlje 1. Ne treba biti nemaran prema sudovima Boijim, ve ih se bojati, ak i kad se ne sprovode odmah.

(Mt.10,28) Nego se vie bojte onoga koji moe i duu i telo pogubiti u paklu. (Lk. 12,45-46) Ako li ree sluga taj u srcu svome: Nee moj gospodar jo za dugo doi; i stane biti sluge i slukinje, i jesti, i piti, i opijati se; doi e gospodar toga sluge u dan kad ne oekuje, i u as kad ne zna, i rasei e ga, i deo njegov metnue s nevernicima. (Jn.5,14) Eto postao si zdrav, vie ne grei, da ti se to gore ne dogodi. (Ef.5,6) Niko da vas ne zavarava praznim reima;jer zbog toga dolazi gnev Boiji na sinove protivljenja.

Poglavlje 2. Onaj ko je posle prvih grehova urazumljen i udostojen oprotaja, sebi priprema tei sud gneva ukoliko opet sagrei.

(Jn.5,14) Potom ga nae Isus u hramu i ree mu: Eto postao si zdrav, vie ne grei, da ti se to gore ne dogodi.

(Lk.13,1-5) U to pak vreme dooe neki i kazae za Galilejce iju krv Pilat pomea sa rtvama njihovim. I odgovarajui Isus ree im: Mislite li da su ti Galilejci bili greniji od svih Galilejaca, kad su tako postradali? Nisu, kaem vam, nego ako se ne pokajete, svi ete tako izginuti. Ili onih osamnaest to na njih pade kula u Siloamu i pobi ih, mislite li da su oni krivlji bili od svih ljudi to ive u Jerusalimu? Nisu, kaem vam, nego ako se ne pokajete, svi ete tako izginuti. (Dap.5,5) A kad u Ananija rei ove, pade i izdahnu; i

Poglavlje 3. Kada izvesni [ljudi] potpadnu pod sud gneva Boijeg, ostali treba da se, uplaivi se, urazume.

veliki strah obuze sve koji ue ovo. (1.Kor. 10,10-11) Niti ropite kao to neki od njih roptae, i izgiboe od istrebitelja. A sve ovo njima se dogaae za primer, a napisa se za pouku nama, na koje doe svretak vekova.

Poglavlje 4. esto se samim poronim delima dodaju i druga kao kazna za preanju neastivost.

(Rim.1,28) I kako ne marie da poznaju Boga, predade ih Bog u pokvarenum da ine toje neprno. (2.Sol.2,10-11) Zato to ne primie ljubav istine da bi se spasli, Bog e im poslati silu obmane, da veruju lai.

Poglavlje 5. Boga na milost ne priklanja mnotvo grenika, nego onaj koji mu ugaa, bilo da se radi o mukarcu ili o eni.

(Lk.4,25-26) A vaistinu vam kaem: Mnoge udovice behu u Izrailju u vreme Ilije kada se nebo zatvori za tri godine i est meseci, i bi velika glad po svoj zemlji. I nijednoj od njih ne bi poslan do u Sareptu Sidonsku eni udovici. (1.Kor.10,1-5) A neu da ne znate, brao, da oci nai svi pod oblakom bejahu, i svi kroz more prooe, i svi se u Mojsija krstie u oblaku i moru; i svi isto jelo duhovno jedoe; i svi isto pie duhovno pie; jer pijahu od duhovne stene koja ih je sledila, a stena bee Hristos. Ali veina od njih ne bee po Boijoj volji, jer bie pobijeni u pustinji.

Pravilo 12. O odbacivanju Boijih naloga i o protivreenju drugima, ili o poslunosti Boijoj volji i o njenom ispunjavanju.

Poglavlje 1. Svako protivreenje, pa ak i ono koje je podstaknuto blagodunim i pobonim raspoloenjem, otuuje od Gospoda. Svaku re Gospodnju treba primati sa svakom nesumnjivou.

(Jn.13,5-8) I poe prati noge uenicima i otirati ubrusom kojim bee opasan. Onda doe Simonu Petru, a ovaj mu ree: Gospode, zar ti moje noge da opere? Odgovori Isus i ree mu: ta ja inim, ti sad ne zna, ali e posle razumeti. Ree mu Petar: Nikada ti nee oprati moje noge. Isus mu odgovori: Ako te ne operem, nema udela sa mnom.

Poglavlje 2. Ne treba slediti ljudska predanja do odbacivanja Boijih zapovesti.

(Mk.7,5-8) A potom pitahu ga fariseji i knjievnici: Zato uenici tvoji ne ive prema predanju od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama? A on odgovarajui ree im: Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao to je pisano: Ovaj narod usnama me potuje, a srce im je daleko od mene. No zalud me potuju, uei uenjima propisanim od ljudi. Jer ostaviste zapovest Boiju, a drite se predanja ljudskoga.

Poglavlje 3. Bez izuzetka treba drati sve to je Gospod predao kroz Jevanelja i Apostole.

(Mt.28,19-20) Idite, dakle, i nauite sve narode krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uei ih da dre sve to sam vam zapovedio. (Lk.1,6) A behu oboje pravedni pred Bogom, i ivljahu po svima zapovestima i uredbama Gospodnjim besprekorno. (Lk.10,16) Ko vas slua mene slua, i ko se vas odrie, mene se odrie. (2.Sol. 2,15) Tako dakle, brao, stojte vrsto i drite predanja, kojima ste naueni, bilo naom reju, bilo poslanicom.

Poglavlje 4. Svoju volju ne treba pretpostavljati volji Gospodnjoj. Naprotiv, pri svakom delu treba iskati volju Boiju i ispunjavati je.

(Jn.5,30) Jer ne traim volju svoju no volju Oca koji me je poslao. (Lk.22,41-42) I kleknuvi na kolena moljae se, govorei: Oe, kad bi hteo da pronese ovu au mimo mene! Ali ne moja volja, no tvoja neka bude! (Ef.2,3) Meu kojima i mi svi ivesmo nekada po eljama tela svoga, inei volju tela i pomisli, i bejasmo po prirodi deca gneva kao i ostali.

Pravilo 13. O spremnosti u svako vreme i o brzom usru onih koji se staraju da ugaaju Bogu.

Poglavlje 1. Znajui opasnost kanjenja, svagda treba da smo trezveni i spremni za marljivo vrenje dela Boijih.

(Lk. 12,35-40) Neka budu bedra vaa opasana i svetiljke zapaljene, a vi slini ljudima koji ekaju gospodara svoga, kada e se vratiti sa svadbe da mu, im doe i kucne, odmah otvore. Blago slugama onim koje gospodar doavi nae budne. Zaista vam kaem da e se opasati, i posadie ih, i pristupie te e im sluiti. I ako doe u drugu strau, i u treu strau doe, i nae ih tako, blago slugama onim. Ali ovo znajte: kad bi znao domain u koji e as doi lopov, bdio bi, i ne bi pustio da mu potkopavaju kuu. I vi, dakle, budite spremni; jer u koji as ne mislite, doi e Sin oveiji. (1.Sol.5,1-2) A o vremenima i rokovima, brao, nije potrebno da vam se pie; jer vi sami dobro znate da e Dan Gospodnji doi kao lopov u noi. I neto dalje (st. 6): Zato nemojmo spavati, kao i ostali, nego bdijmo i budimo trezni.

Poglavlje 2. Svako vreme treba smatrati pogodnim za marljivo vrenje onoga to je Bogu ugodno.

(Jn.9,4) Meni valja initi dela Onoga koji me posla, dok je dan. (Fil.2,12) Tako, ljubljeni moji, kao to ste svagda bili posluni, ne samo u mome prisustvu, nego mnogo vie sada u odsustvu mome, gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom.

Pravilo 14. O blagovremenosti svakog dela uzetog ponaosob.

Poglavlje. Ne treba meati ono to meu sobom nije srodno. Svakoj rei i svakom delu treba znati vreme koje mu odgovara.

(Mt.9,14-15) Tada mu pristupie uenici Jovanovi govorei: Zato mi i fariseji postimo mnogo, a uenici tvoji ne poste? A Isus im ree: Eda li mogu svatovi biti alosni dok je sa njima enik? Nego e doi dani kada e biti otet o njih enik, i onda e postiti. (Gal.4,31; 5,1) Tako, brao, nismo deca robinje nego slobodne. Stojte, dakle, u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.

Pravilo 15. O nadi na tue uspehe.

Poglavlje. Ne treba se nadati na tue uspehe, a zanemarivati svoje.

(Mt.3,8-9) Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama.

Pravilo 16. O onima koji misle da se mogu okoristiti time to ive sa vrlinskim i bogougodnim ljudima, premda se sami ne ispravljaju.

Poglavlje. Oni koji ive sa bogougodnim ljudima, ali ne ispravljaju svoj nain miljenja, ne stiu nikakvu korist za sebe, premda naizgled ive kao i oni.

(Mt.25,1-4) Tada e biti Carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzee svetiljke svoje i izioe u sretanje eniku. A pet njih behu mudre i pet lude. Jer lude, uzevi svetiljke svoje, ne uzee sa sobom ulja. A mudre uzee ulje u posudama sa svetiljkama svojim. Neto nie On dodaje o ludim devojkama (st. 11-12): A posle dooe i one druge devojke govorei: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajui ree im: Zaista vam kaem, ne poznajem vas. (Lk.17,34-35; 37) Kaem vam: U onu no dva e biti najednoj postelji, jedan e se uzeti a drugi ostaviti; dve e mleti zajedno, jedna e se uzeti a druga ostaviti. I odgovarajui rekoe mu: Gde, Gospode? A on im ree: Gde je trup onamo e se i orlovi sabrati.

Pravilo 17. Kako se treba ponaati u odnosu na sadanje vreme?

(Mt.24,32-33) A od smokve nauite pouku: Kada se grane njene ve podmlade i olistaju, znate daje blizu leto. Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu pred vratima. (Lk. 12,54-57) A i narodu govorae: Kad vidite oblak gde se die od zapada, odmah kaete: Dolazi pljusak; i biva tako. I kad vidite gde jugo duva kaete: Bie ega; i biva. Licemeri, lice neba i zemlje umete raspoznavati, a vreme ovo kako ne raspoznajete? (1.Kor.7,29-31)

Poglavlje. Mi treba da rasporeujemo svoja dela po znacima, koji su nam objavljeni u Pismu, prepoznajui sadanje vreme.

A ovo kaem, brao, da je ostalo malo vremena: od sada i oni koji imaju ene neka budu kao da ih nemaju. I o koji plau kao da ne plau, i koji se raduju kao da se ne raduju, i koji kupuju kao da nita nemaju. I koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju; jer prolazi olije ovoga sveta.

Pravilo 18. O tome kako i sa kakvim raspoloenjem treba da ispunjava zapovest Boiju onaj ko se brine o tom staranju.

Poglavlje 1. Zapovesti Boije treba ispunjavati onako kako je naredio Gospod. Jer, onaj ko grei u nainu delovanja nema pohvale od Boga, iako naizgled ispunjava zapovest.

(Lk. 14,12-14) A i onome to ga je pozvao ree: Kada daje ruak ili veeru, ne zovi prijatelje svoje, ni svoju brau, ni roake svoje, ni bogate susede, da ne bi i oni tebe pozvali i vratili ti. Nego kad ini gozbu, zovi siromahe, bogalje, hrome, slepe: I blaen e biti to ti oni nemaju ime vratiti; nego e ti se vratiti o vaskrsenju pravednih.

Poglavlje 2. Zapovest Boiju ne treba ispunjavati iz ugaanja ljudima ili zbog neke druge strasti, ve sa ciljem da se ugodi Bogu i da se On proslavi.

(Mt.6,1-2) Pazite da milostinju svoju ne inite pred ljudima da vas oni vide: inae plate nemate od Oca svoga koji je na nebesima. Kada, dakle, daje milostinju, ne trubi pred sobom, kao to ine licemeri po sinagogama da ih ljudi hvale. Zaista vam kaem: Primili su platu svoju. (1.Kor.10,31) Ako, dakle, jedete, ako li pijete, ako li to drugo inite, sve na slavu Boiju inite. (1.Sol. 2,4-6) Ve kao to nasje Bog proverio da smo sposobni da nam se poveri jevanelje, tako govorimo, a ne kao oni koji ugaaju ljudima, nego Bogu koji ispituje srca naa. Jer, kao to znate, nikada ne nastupismo radi laskanja, niti zbog pohlepe - Bog je svedok; ne traei slave od ljudi, ni od vas ni od drugih.

Poglavlje 3. Zapovesti Gospodnje treba ispunjavati sa dobrom saveu i sa dobrim raspoloenjem pred Bogom i pred ljudima. Jer, onaj ko tako ne ini bie osuen.

(Mt.23,25-26) Teko vama knjievnici i fariseji, licemeri, to istite spolja au i zdelu, a iznutra su pune grabea i nepravde. Fariseju slepi, oisti najpre iznutra au i zdelu da budu i spolja iste. (Rim.12,8) Ako je teitelj, neka tei; koji daje, neka daje iskreno; koji upravlja, neka je revnostan; koji ini milostinju, neka ini radosno. (Fil.2,14) Sve inite bez gunanja i dvoumljenja. (1.Tim.1,5) A cilj zapovesti jeste ljubav od ista srca i savesti dobre. (1.Tim.1,19) Imajui veru i dobru savest, koju neki odbacivi pretrpee brodolom vere.

(Mt.25,23) Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim u te postaviti; ui u radost gospodara svoga. I neto nie (st. 29): Jer svakome koji ima dae se, i pretei

Poglavlje 4. Za dobru savest u malom pravednim sudom se dobija vee.

e mu; a od onoga koji nema, i to ima uzee se od njega. (Lk.16,11-12) Ako, dakle, u nepravednom bogatstvu verni ne biste; ko e vam poveriti istinsko? I ako u tuem ne biste verni, ko e vam dati vae?

Poglavlje 5. Zapovesti Gospodnje treba ispunjavati sa nenasitom eljom, neprestano urei ka veem i veem.

(Mt.5,6) Blaeni gladni i edni pravde, jer e se nasititi. (Fil.3,13-14) Brao, ja za sebe ne mislim jo da sam dostigao; jedno pak inim: to je za mnom zaboravljam, a stremim za onim to je preda mnom. I trim prema cilju radi nagrade nebeskoga prizvanja Boijega u Hristu Isusu.

Poglavlje 6. Zapovesti Boije treba ispunjavati tako da se, po meri sila izvrioca, svi prosveuju i Bog proslavlja.

(Mt.5,14-16) Vi ste svetlost svetu; ne moe se grad sakriti kad na gori stoji. Niti se uie svetiljka i mee pod sud nego na svenjak, te svetli svima koji su u kui. Tako da se svetli svetlost vaa pred ljudima, da vide vaa dobra dela i proslave Oca vaeg koji je na nebesima. (Lk.8,16) A niko ne poklapa sudom svetiljku kad je zapali, niti je mee pod krevet, nego je postavlja na svenjak da oni koji ulaze vide svetlost. (Fil.1,10-11) Da budete isti i besprekorni na dan Hristov, puni plodova praede kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Boiju.

Pravilo 19. O tome ko ometa i o tome ko susree smetnje u ispunjavanju zapovesti Boijih.

Poglavlje 1. Ne treba smetati onome koji vri volju Boiju, bez obzira da li za njom ide po zapovesti Boijoj ili po razumu. I onaj ko ispunjava zapovest ne treba da slua onoga koji ga ometa (makar on bio i blinji), ve da se dri preduzete namere.

(Mt.3,13-15) Tada doe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krspgi. A Jovan branjae mu govorei: Ti treba mene da krsti, a ti li dolazi meni? A Isus odgovori i ree mu: Ostavi sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu. (Mt.16,21-23) Od tada poe Isus kazivati uenicima svojim da njemu valja ii u Jerusalim, i mnogo postradati od stareina i prvosvetenika i knjievnika, i ubijen biti, i trei dan da e ustati. I uzevi ga Petar poe ga odvraati govorei: Boe sauvaj, Gospode; to nee biti od tebe! A on okrenuvi se ree Petru: Idi od mene, satano! Sablazan si mi, jer ne misli to je Boije nego to je ljudsko. (Mk.10,13) I donoahu mu decu da ih se dotakne, a uenici zabranjivahu onima to ih donoahu. A videvi Isus uznegodova i ree im: Pustite decu neka dolaze meni, i ne branite im; jer je takvih Carstvo Boije.

(Dap.21,10-14) Dok smo onde boravili mnogo dana, sie ozgo iz Judeje neki prorok po imenu Agav; i doavi k nama uze pojas Pavlov i veza svoje ruke i noge i ree: Tako govori Duh Sveti: oveka koga je ovaj pojas, ovako e svezati u Jerusalimu Judejci, i predae ga u ruke neznaboaca. A kada usmo ovo, molismo ga i mi i metani da ne ide gore u Jerusalim. A Pavle odgovori: ta inite te plaete i cepate mi srce? Jer ja sam gotov ne samo da budem svezan nego i da umrem u Jerusalimu za ime Gospoda Isusa. A kad ga ne mogosmo odvratiti, umirismo se rekavi: Volja Gospodnja neka bude. (1.Sol.2,15-16) Koji ubie i Gospoda Isusa i svoje proroke, i nas progonie, i Bogu ne ugaaju, i protivnici su svima ljudima, spreavajui nas da govorimo neznabocima da bi se spasli; i kroz to zasvagda da navre meru grehova svojih, ali ih na kraju sustie gnev.

Poglavlje 2. Onoga ko zapovest Boiju ne ispunjava iz zdravog raspoloenja (i koji se, u krajnjoj meri, spoljanje tano dri uenja Gospodnjeg) ne treba ometati, budui da nikome ne ini tetu, ve, naprotiv, nekima moe biti i od koristi. Meutim, njemu treba savetovati da stekne i misao koja je dostojna dobrog dela.

(Mt.6,2-4) Kada, dakle, daje milostinju, ne trubi pred sobom, kao to ine licemeri po sinagogama da ih ljudi hvale. Zaista vam kaem: Primili su platu svoju. A ti kad ini milostinju, da ne zna levica tvoja ta ini desnica tvoja, da bi milostinja tvoja bila u tajnosti, i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratie tebi javno. Slino je reeno i o molitvi. (Mk.9,38-40) Odgovori mu Jovan govorei: Uitelju, videsmo jednoga koji ne ide za nama; a tvojim imenom izgoni demone; i zabranismo mu, jer ne ide za nama. A Isus ree: Ne branite mu; jer nema nikoga koji bi imenom mojim udo inio i mogao odmah zlo govoriti o meni. Jer ko nije protiv vas s vama.

(Fil.1,15-18) Jedni, dodue, iz zavisti i svae propovedaju Hrista, a drugi od dobre volje; tako da jedni iz prkosa objavljuju Hrista s neistom namerom, mislei da e naneti alost mojim okovima. A drugi iz ljubavi, znajui da sam ovde za odbranu jevanelja. ta onda? Bilo kako mu drago, pritvorno ili istinski Hristos se propoveda; i tome se radujem, a i radovau se.

Pravilo 20. O krtenju. Kakva je svrha i kakva sila krtenja?

Poglavlje 1. Oni koji veruju u Gospoda treba da se krste u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.

(Mt.28,19) Idite, dakle, i nauite sve narode krstei ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. (Jn.3,3) Zaista, zaista ti kaem: ako se ko ne rodi odozgo, ne moe videti Carstva Boijega. I jo (st. 5): Zaista, zaista ti kaem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u Carstvo Boije.

Poglavlje 2. Kakva je svrha i kakva sila krtenja? Njime se krtavani menja u umu, rei i delu. Po danoj mu sili, on postaje ono to je Onaj koji ga je rodio.

(Jn.3,6-8) to je roeno od tela, telo je; a to je roeno od Duha, duh je. Ne udi se to ti rekoh: valja vam se roditi odozgo. Duh die gde hoe, i glas njegov uje, a ne zna ogukuda dolazi i ku da ide: tako je svaki koji je roen od Duha. (Rim.6,11) Tako i vi smatrajte sebe da ste mrtvi grehu, a ivi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu naem. (Rim.6,3-7) Ili zar ne znate da svi koji se krstismo u Hrista Isusa, u smrt njegovu se krstismo? Tako se s njim pogrebosmo kroz krtenje u smrt, da bi, kao to Hristos ustade iz mrtvih slavom Oevom, tako i mi hodili u novom ivotu. Jer ako postadosmo sjedinjeni sa oblikom smrti njegove, onda emo i sa vaskrsenjem. Znajui ovo, da se stari ovek razape s Njime, da bi se unitilo telo grehovno, da vie ne robujemo grehu. Jer ko umre oslobodi se od greha. (Kol.2,11-12) U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tela grehovnosti obrezanjem Hristovim, poto se s Njim pogreboste krtenjem, u Njemu ste i savaskrsli kroz veru u mo Boga koji ga vaskrse iz mrtvih. (Gal.Z, 27-28) Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. Nema vie Judejaca ni Jelina, nema vie mukog ni enskog, jer ste svi jedan (ovek) u Hristu Isusu. (Kol.3,9-11) Jer svukoste staroga oveka sa delima njegovim, i obukoste se u novoga, koji se obnavlja za poznanje, prema liku Onoga koji ga je sazdao. Gde nema Jelina ni Judejca, obrezanja ni neobrezanja, varvarina ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego je sve i u svemu Hristos.

Pravilo 21. O Prieu Telom i Krlju Hristovom, i o njegovoj svrsi.

Poglavlje 1. Priee Telom i Krvlju Hristovom neophodno je i radi samog venog ivota.

(Jn.6,53-54) Zaista, zaista vam kaem: ako ne jedete telo Sina oveijega i ne pijete krvi njegove, nemate ivota u sebi. Koji jede moje telo i pije moju krv ima ivot veni.

Poglavlje 2. Onaj ko Prieu Telom i Krvlju Hristovim pristupa bez shvatanja svrhe sa kojom se ono daje, ne stie nikakvu korist. Onaj, pak, ko se nedostojno prieuje, bie osuen.

(Jn.6,53) Zaista, zaista vam kaem: ako ne jedete telo Sina oveijega i ne pijete krvi njegove, nemate ivota u sebi. I neto nie: (st. 61-63): A Isus, znajui u sebi da uenici njegovi ropu zbog toga, ree im: Zar vas ovo sablanjava? A ta ako vidite Sina oveijega gore gde je pre bio? Duh je ono to oivljava, telo ne koristi nita. Rei koje vam ja govorim duh su i ivot su. (1.Kor. 11,27-29) Tako koji jede ovaj hleb ili pije au Gospodnju nedostojno, bie kriv telu i krvi Gospodnjoj. Ali ovek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od ae neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujui tela Gospodnjega.

Poglavlje 3. Sa kakvom svrhom treba jesti Telo i piti Krv Gospodnju? U spomen Gospodnjeg posluanja ak do smrti i kako oni koji ive vie ne bi iveli sebi, nego Onome koji je umro i vaskrsao za nas.

(Lk.22,19-20) I uzevi hleb zablagodari, prelomi ga i dade im govorei: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo inite za moj spomen. A tako i au po veeri, govorei: Ova je aa Novi zavet u krvi mojoj, koja se za vas izliva. (1.Kor.11,23-26) Jer ja primih od Gospoda to vam i predadoh, da Gospod Isus one noi kad bee predan, uze hleb, i zahvalivi prelomi i ree: Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi; ovo inite u moj spomen. Isto tako i au, po veeri, govorei: Ova je aa Novi zavet u mojoj krvi; ovo inite, kad god pijete, u moj spomen. Jer kad god jedete ovaj hleb i au ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle ne doe. (2.Kor. 5,14-15) Jer nas ljubav Hristova obuzima pa ovako mislimo: da ako jedan za sve umre, to svi umree. I On za sve umre, da oni koji ive ne ive vie sebi, nego Onome koji za njih umre i vaskrse. (1.Kor. 10,16-17) aa blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica tela Hristova? Jer jedan je hleb, jedno smo telo mnogi, poto se svi od jednoga hleba prieujemo.

Poglavlje 4. Onaj ko se prieuje Svetim [Tajnama] treba da slavoslovi Gospoda.

(Mt.26,26-28) I kad jeahu, uze Isus hleb i blagoslovivi prelomi ga, i davae uenicima, i ree: Uzmite, jedite; ovoje telo moje. I uze au i zablagodarivi dade im govorei: Pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja Novoga zaveta koja se proleva za mnoge radi otputenja grehova. I tome dodaje (st. 30): I otpojavi hvalu, izioe na goru Maslinsku.

Pravilo 22. Kako se [ovek] otuuje od Boga i posredstvom ega mu se pribliava?

Poglavlje 1. injenje greha otuuje od Boga i orouje sa avolom.

(Jn.8,34) Isus im odgovori: Zaista, zaista vam kaem da svaki koji ini greh robje grehu. (Jn.8,44) Vama je otac avo, i elje oca svoga hoete da inite. (Rim.6,20) Jer kada bejaste robovi greha, slobodni bejaste od pravednosti.

Poglavlje 2. Blizina Gospodu se ne prepoznaje po telesnom srodstvu, nego po usrdnosti u ispunjavanju volje Boije.

(Jn.8,47) Onaj kojije od Boga, rei Boije slua. (Lk.8,20-21) I javie mu govorei: Mati tvoja i braa tvoja stoje napolju, i hoe da te vide. A on odgovarajui ree im: Mati moja i braa moja oni su koji sluaju re Boiju i izvrujuje. (Jn.15,14) Vi ste prijatelji moji ako tvorite to vam ja zapovedam. (Rim.8,14) Jer koje vodi Duh Boiji oni su sinovi Boiji.

Pravilo 23. O onima koje pobeuju gresi koje mrze.

Poglavlje. Onaj koji se bez svoje volje uvlai u greh treba da zna da njime vlada neki drugi greh kome dobrovoljno slui i koji ga uvodi i u grehe u koje ne bi hteo da upadne.

(Rim.7,14-20) Jer znamo da je zakon duhovan, a ja sam telesan, prodan u ropstvo grehu. Jer ne znam ta inim, jer ne inim ono to hou, nego to mrzim ono inim. Ako li inim ono to neu, priznajem da je zakon dobar. Tada to ne inim vie ja, nego greh koji ivi u meni. Jer znam da dobro ne ivi u meni, to jest, u telu mome; jer hteti imam u sebi, ali uiniti dobro ne nalazim. Jer dobro, to hou, ne inim, nego zlo, to neu, ono inim. A kad inim ono to neu, ve ne inim to ja, nego greh koji ivi u meni.

Pravilo 24. O lai i istini.

Poglavlje. Ne treba lagati, nego u svakom sluaju treba govoriti istinu.

(Mt.5,37) Dakle, neka bude re vaa: da, da; ne, ne; a to je vie od toga od zloga je. (Ef.4,25) Zato odbacivi la, govorite istinu svaki sa svojim blinjim. (Kol.3,9) Ne laite jedan drugoga.

Pravilo 25. O praznoslovlju i o opreznosti da rei budu korisne.

Poglavlje 1. Ne treba postavljati beskorisna i sporna pitanja.

(2.Tim.2,14) Ovo napominji, preklinjui ih pred Gospodom da se ne prepiru, to nije ni od kakve koristi nego na propast onima koji sluaju. (2.Tim.2,23) A ludih i neukih zapitkivanja kloni se, znajui da raaju svae.

Poglavlje 2. Ne treba izgovarati prazne rei od kojih nema nikakve koristi. Jer, ak i kad se govori ili ini neto dobro [bez namere] da se izgrauje vera, oalouje se Sveti Duh Boiji.

(Mt.12,36) Aja vam kaem, da e za svaku praznu re koju reknu ljudi dati odgovor u dan Suda. (Ef.4,29-30) Nikakva rava re da ne izlazi iz usta vaih, nego samo dobra za izgraivanje onoga to je potrebno, da donese blagodat onima koji sluaju. I ne alostite Svetoga Duha Boijega, kojim ste zapeaeni za dan izbavljenja.

Pravilo 26. Kao potvrdu onoga to inimo ili govorimo treba pre svega da koristimo svedoanstvo iz Pisma, a zatim ve i ono to je poznato iz opteg iskustva.

(Mt.4,3-4) I pristupi. k njemu kua i ree: Ako si Sin Boiji, reci da kamenje ovo postanu hlebovi. A on odgovori i ree: Pisano je: Ne ivi ovek o samom hlebu, no o svakoj rei

Poglavlje 1. Svaku re ili delo treba da potvrujemo svedoanstvom bogonadahnutog Pisma, radi uverenja dobrih i posramljenja nenaravstvenih.

koja izlazi iz usta Boijih. (Dap.2,4) I ispunie se svi Duha Svetoga i stadoe govoriti drugim jezicima, kao to im Duh davae da kazuju. (Dap.2,12-17) I svi se divljahu i behu u nedoumici govorei jedan drugom: ta bi ovo moglo biti? A drugi se podsmevahu i govorahu: Napili su se vina. A Petar stade sa Jedanaestoricom i podie glas svoj i ree im: Ljudi Judejci, i svi koji boravite u Jerusalimu: ovo neka vam je na znanje, i sasluajte rei moje. Jer ovo nisu pijani kao to vi mislite, jer je tek trei as dana, nego je to ono to je rekao prorok Joil: I bie u poslednje dane, govori Gospod, izliu od Duha moga na svako telo, i proricae sinovi vai i keri vae, i mladii vai videe vienja i starci vai sanjae snove.

Poglavlje 2. Ono to inimo ili govorimo treba da potvrujemo i onim to je poznato iz prirode i zajednikog obiaja.

(Mt.7,15-17) uvajte se lanih proroka, koji vam dolaze u odelu ovijem, a iznutra eu vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaete ih. Eda li se bere sa trnja groe, ili sa ika smokve? Tako svako drvo dobro plodove dobre raa, a zlo drvo plodove zle raa. (Lk.5,30-31) I gunahu knjievnici njihovi i fariseji govorei uenicima njegovim: Zato sa carinicima i grenicima jedete i pijete? I odgovarajui Isus ree im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. (2.Tim.2,4-5) Nijedan se vojnik ne uplie u poslove obinog ivota, da bi ugodio vojvodi. Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori po pravilu.

Pravilo 27. O upodobljenju (po mogunosti) Bogu i svetima.

Poglavlje. Ne treba da se upodobljavamo onima koji su tui uenju Gospodnjem. Naprotiv, po danoj nam sili od Boga, mi treba da podraavamo Bogu i Njegovim svetim.

(Mt.20,25-28) Znate da knezovi naroda gospodare njima i velikai vladaju nad njima. Da ne bude tako meu vama; nego koji hoe da bude veliki meu vama, neka vam bude sluitelj. I koji hoe meu vama da bude prvi, neka vam bude sluga; kao to ni Sin oveiji nije doao da mu slue, nego da slui i dade duu svoju u otkup za mnoge. (Rim.12,2) I ne saobraavajte se ovome veku, nego se preobraavajte obnovljenjem uma svoga da iskustvom poznate ta je dobra i ugodna i savrena volja Boija. (1.Kor.11,1) Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.

Pravilo 28. O razlikovanju dobrih i ravih ljudi.

(Mt.7,15-16) uvajte se lanih proroka, koji vam dolaze u odelu ovijem, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznaete ih. (Jn.13,35) Po tome e svi poznati da ste

Poglavlje. Ne treba jednostavno i bez ispitivanja imati poverenja u ljude koji na sebi nose izgled istine, ve svakoga treba prepoznavati po obelejima koja se navode u Pismu.

moji uenici ako budete imali ljubav meu sobom. (1.Kor.12,3) Zato vam dajem na znanje, da niko ko Duhom Boijim govori ne kae: Anatema na Isusa!

Pravilo 29. O tome kako moemo da se uverimo u svoje znanje.

Poglavlje. Svako se svojim sopstvenim delima moe uveriti o svom znanju.

(Jn.5,36) Jer dela koja mi dade Otac da ih svrim, ova dela koja ja inim svedoe za mene da me je Otac poslao. (Jn.10,37-38) Ako ne tvorim dela Oca svoga ne verujte mi. Ako li tvorim, iako meni ne verujete, delima verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u njemu. (2.Kor.6,3-4) Nikako ni u emu ne dajui spoticanje, da se sluba ne kudi, nego se u svemu pokazujemo kao sluge Boije: u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, u teskobama.

Pravilo 30. O potovanju onoga to je posveeno Bogu.

Poglavlje 1. Svetinju ne treba izvrgavati ruglu, dodajui joj neto to slui optoj upotrebi.

(Mt.21,12-13) Iue Isusu hram Bocji, i izgna sve koji prodavahu i kupovahu po hramu, i ispremeta stolove onih to menjahu novce, i klupe onih to prodavahu golubove. I ree im: Napisano je: Dom moj dom molitve neka se zove; a vi nainiste od njega peinu razbojniku. (1.Kor.11,22) Zar nemate kua da jedete i pijete? Ili prezirete Crkvu Boiju i sramotite one koji nemaju? (1.Kor.11, 34) Ako li je neko gladan, neka jede kod kue, da se na osudu ne sastajete.

Poglavlje 2. Ono to je posveeno Bogu treba potovati kao svetinju sve dok za to postoji volja Boija.

(Mt.23,37-38) Jerusalime, Jerusalime, koji ubija proroke i zasipa kamenjem poslane tebi, koliko puta htedoh da saberem eda tvoja, kao to koko skuplja pilie svoje pod krila, i ne htedoste! Eto e vam se ostaviti kua vaa pusta.

Pravilo 31. O upotrebi onoga to je odvojeno za svete.

(Mk.7,26-29) A ta ena bee neznabokinja rodom Sirofenianka, i moljae ga da istera demona iz keri njene. A Isus joj ree: Pusti da se najpre deca nahrane; jer nije pravo uzeti

Poglavlje. Ono to je odvojeno za one koji su se posvetili Bogu ne treba davati drugima, izuzev ako ga ima previe.

hleb od dece i baciti psima. A ona odgovori i ree mu: Da, Gospode, ali i psi ispod trpeze jedu od mrva detinjih. I ree joj: Za ovu re, idi, iziao je demon iz keri tvoje.

Pravilo 32. O dugovima i o njihovoj isplati.

Poglavlje. Svakome treba davati ono to mu pripada.

(Lk.20,21-25) I upitae ga govorei: Uitelju, znamo da pravo govori i ui, i ne gleda ko je ko, nego zaista ui putu Boijem: Da li nam je doputeno davati danak kesaru ili ne? A on, razumevi prepredenost njihovu, ree im: to me kuate? Pokaite mi dinar; iji je na njemu lik i natpis? A oni odgovarajui rekoe: Kesarev. A on im ree: Podajte, dakle, kesarevo kesaru, a Boije Bogu. (Rim.13,7-8) Podajte, dakle, svakome to ste duni: kome porezu - porezu, kome carinu - carinu, kome strah - strah, kome ast - ast. Ne budite nikome nita duni osim da ljubite jedan drugoga.

Pravilo 33. O onima koji sablanjavaju i o onima koji se sablanjavaju.

Poglavlje 1. Ne treba sablanjavati.

(Mt.18,6) A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodeniki o vrat njegov, i da potone u dubinu morsku. I jo (st. 7); Ali teko oveku onom kroz koga dolazi sablazan. (Rim.14,13) Nego se vie o tome starajte da ne postavljate bratu spoticanje ili sablazan.

Poglavlje 2. Sablazan je sve to je suprotno volji Boijoj.

(Mt.16,21-23) Od tada poe Isus kazivati uenicima svojim da njemu valja ii u Jerusalim, i mnogo postradati od stareina i prvosvetenika i knjievnika, i ubijen biti, i trei dan da e ustati. I uzevi ga Petar poe ga odvraati govorei: Boe sauvaj, Gospode; to nee biti od tebe! A on okrenuvi se ree Petru: Idi od mene, satano! Sablazan si mi, jer ne misli to je Boije nego to je ljudsko.

osim jednoga. Jer ako i ima takozvanih bogova, bilo na nebu bilo na zemlji, kao to je mnogo bogova i mnogo gospoda, ali mi imamo samo jednoga Boga Oca, od koga je sve i za koga smo mi, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz koga je sve i mi kroz njega. Ali svi nemaju to saznanje; jer neki, sa saveu naviklom na idole, do sada jedu kao idolsku rtvu,

Poglavlje 3. Treba izbegavati i ono delo ili re koje je dozvoljeno Pismom, ukoliko se drugi njima navode na greh ili gube usrdnost ka dobru.

(1.Kor.8,4-13) to se pak tie jedenja idolskih rtava, znamo da idol nije nita na svetu, i da nema nijednoga drugoga Boga

i njihova savest, budui slaba, prlja se. A jelo nas ne postavlja pred Boga; jer niti dobijamo ako jedemo, niti gubimo ako ne jedemo. A uvajte se da kako ova vaa sloboda ne postane spoticanje slabima. Jer ako tebe, koji ima znanje, vidi neko gde sedi za trpezom u idolskom hramu, nee li se savest njegova, zato to je slab, ohrabriti da jede idolske rtve? I zbog tvoga znanja propada slabi brat, za koga Hristos umre. A tako, greei se o brau i ranjavajui njihovu slabu savest, o Hrista se greite. Zato, ako jelo sablanjava brata moga, neu jesti mesa do veka, da ne sablaznim brata svoga. (1.Kor.9,4-7) Zar nemamo pravo jesti i piti? Zar nemamo pravo sestru enu sa sobom voditi, kao i ostali apostoli, i braa Gospodnja, i Kifa? Ili samo ja i Varnava nemamo pravo ovo initi? Ko ikad vojuje o svome troku? Ko sadi vinograd i ne jede od roda njegova? Ili ko uva stado i od mleka stada ne jede?

Poglavlje 4. Da ne bismo sablaznili nekoga ponekad je potrebno da inimo i ono to nije neophodno.

(Mt.17,24-27) A kada dooe u Kapernaum, pristupie Petru oni to kupe didrahme, i rekoe: Zar uitelj va ne daje didrahme? Petar ree: Daje. I kad ue u kuu, pretee ga Isus govorei: ta misli Simone? Carevi zemaljski od koga uzimaju porez ili carinu, od svojih sinova ili od tuih? Ree: Od tuih. Ree mu Isus: Znai, sinovi su osloboeni. Ali da ih ne sablaznimo, idi na more i baci udicu, i koju ribu prvu uhvati, uzmi je; i kad joj otvori usta, nai e statir; uzmi ga te im podaj za mene i za sebe.

Poglavlje 5. Volju Boiju treba ispunjavati sa nepokolebivom smelou ak i ako se neki sablanjavaju.

(Mt.15,11-14) Ne pogani oveka ono to ulazi u usta; nego to izlazi iz usta ono pogani oveka. Tada pristupie uenici njegovi i rekoe mu: Zna li da fariseji, uvi tu re, sablaznie se? A on odgovarajui ree: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskorenie se. Ostavite ih', slepi su voi slepima; a slepi slepoga ako vodi, oba e u jamu pasti. (Jn.6,53) A Isus im ree: Zaista, zaista vam kaem: ako ne jedete telo Sina oveijega i ne pijete krvi njegove, nemate ivota u sebi. I neto nie (st. 66-67): Od tada mnogi od uenika njegovih otidoe natrag, i vie ne iahu s njim. A Isus ree Dvanaestorici: Da neete i vi da odete. (2.Kor. 2,15-16) Jer smo mi Hristov miomir Bogu meu onima koji se spasavaju i meu onima koji propadaju: jednima miris smrti za smrt, a drugima miris ivota za ivot. A za ovo ko je sposoban?

Pravilo 34. O obavezi svakoga da za druge, po svojoj meri, bude obrazac vrline.

(Mt.11,29) Nauite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim. (2.Kor.9,2) Jer znam vau dobru volju, zbog koje se ponosim vama pred

Poglavlje. Svako po svojoj meri treba da za druge predstavlja obrazac vrline.

Makedoncima, poto se Ahaja pripremi jo od lani, a vaa revnost podstae mnoge. (1.Sol.1,6-7) I vi se ugledaste na nas i na Gospoda, primivi re u golemoj nevolji sa radou Duha Svetoga, tako da postadoste obrazac svima verujuima u Makedoniji i Ahaji.

Pravilo 35. O onima koji omalovaavaju dobro u drugima.

Poglavlje. Onaj ko u drugom, koji se u svemu odlikuje bogopotovanjem, vidi plod Duha Svetog ali ga ne pripisuje Svetom Duhu, nego protivniku, proiznosi hulu na samog Duha Svetog.

(Mt.12,22-25; 28) Tada mu dovedoe besomuenog koji bee slep i nem; i isceli ga tako da slepi i nemi progleda i progovori. I divljae se sav narod govorei: Nije li ovo Sin Davidov? A fariseji uvi to rekoe: Ovaj drugaije ne izgoni demone do pomou Veelzevula, kneza demonskog. A Isus, znajui misli njihove, ree im: A ako li ja Duhom Boijim izgonim demone, onda je dolo k vama Carstvo Boije. I zatim dodaje (st. 31-32): Zato vam kaem: Svaki greh i hula oprostie se ljudima, a hula na Duha Svetoga nee se oprostiti ljudima. I ako ree ko re protiv Sina oveijega, oprostie mu se; a koji ree protiv Duha Svetoga, nee mu se oprostiti ni u oeome veku ni u buduem.

Pravilo 36. O potovanju svetih i o naklonosti ka njima.

Poglavlje. One koji uvaju Gospodnje uenje sa svom usrdnou i sa svakom au treba primati u slavu samog Gospoda. Ko ih, pak, ne slua i ne prima, bie osuen.

(Mt.10,40) Koji vas prima, mene prima, a koji prima mene, prima Onoga koji me je poslao. (Mt.10,14-15) Ako vas ko ne primi niti poslua rei vae, izlazei iz kue, ili iz grada onoga, otresite prah sa nogu svojih. Zaista vam kaem: Lake e biti zemlji sodomskoj i gomorskoju dan Suda negoli gradu onome. (Jn.13,20) Koji prima onoga koga poljem, mene prima; a ko prima mene, prima Onoga koji me je poslao. (Fil.2,25) Smatrao sam pak za neophodno da poaljem vama Epafrodita, brata i satrudnika i saborca moga, a koga ste vi poslali da mi se nae za moje potrebe. I neto nie (st. 29): Primite ga, dakle, u Gospodu sa punom radou, i takve potujte.

Pravilo 37. O onima koji su, po meri sila, usrdni i u malome.

Poglavlje. Usre koje se pokazuje po meri sila, ak i ako se projavljuje u neznatnostima i makar ga i ene inile, ugodno je Bogu.

(Mt.10,42) I ako neko napoji jednog od ovih malih samo aom studene vode u ime ueniko, zaista vam kaem, nee mu plata propasti. (Lk.21,1-4) A pogledavi gore vide bogate gde meu priloge svoje u riznicu hrama. A vide i jednu sirotu udovicu kako mee onde dve lepte. I ree: Zaista vam kaem: ova siromana udovica metnu vie od svih; jer svi ovi stavie na dar Bogu od suvika svoga, a ona od sirotinje svoje metnu svu imovinu svoju to imae. (Mt.26,6-10) A kad Isus bee u Vitancji u kui Simona gubavog, pristupi mu ena sa alavastrovom posudom mirisa skupocenoga, i izli na glavu njegovu kada seae za trpezom. A kad ovo videe uenici njegovi, negodovae govorei: emu ova teta? Jer se mogae ovaj miris prodati skupo i dati siromasima. A razumevi Isus ree im: to ometate enu? Ona uini dobro delo na meni. (Dap.16,15) A kad se krsti ona [tj. Lidija] i dom njen, zamoli nas govorei: Ako smatrate da verujem Gospoda, uite u moj dom i ostanite. I prinudi nas.

Pravilo 38. Kako treba ugoavati?

Poglavlje. Hrianin treba tiho i prosto da ugouje brau.

(Jn.6,8-11) Ree mu jedan od uenika njegovih, Andrej, brat Simona Petra: Ovde ima jedno mome koje ima pet hlebova jemeh i dve ribe. Ali ta je to na toliko mnotvo? A Isus ree: Recite ljudima da posedaju. A bee trave mnogo na onome mestu. Posedae, dakle, ljudi na broj oko pet hiljada. A Isus uze hlebove, i zablagodarivi, razdade uenicima, a uenici onima koji behu posedali; tako i od riba koliko htedoe. (Lk.10,38-42) ena neka, po imenu Marta, primi ga u kuu svoju. I u nje bee sestra po imenu Marija, koja sede kod nogu Isusovih i sluae besedu njegovu. A Marta se zauzela da ga to bolje uslui, i pristupivi ree mu: Gospode, zar ti ne mari to me sestra moja ostavi samu da sluim? Reci joj, dakle, da mi pomogne. A Isus odgovarajui ree joj: Marta, Marta, brine se i uznemirava za mnogo. A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri deo izabrala koji joj se nee oduzeti.

Pravilo 39. O nepokolebivosti u sablaznima.

Poglavlje. Ne treba biti kolebiv, ve tvrd u veri. Ne treba gubiti dobra koja smo stekli u Gospodu.

(Mt.13,20-21) A na kamenitu mestu posejano, to je koji slua re i odmah je s radou prima, ali nema korena u sebi, nego je

nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga poteraju zbog rei, odmah se sablazni. (1.Kor.15,58) Zato, brao moja mila, budite vrsti, nepokolebivi, napredujte neprestano u delu Gospodnjem, znajui da trud va nije uzalud u Gospodu. (Gal.1,6) udim se da se od Onoga koji eas pozva blagodau Hristovom, tako brzo odvraate na drugo jevanelje.

Pravilo 40. O onima koji donose nova uenja.

Poglavlje. Ne treba trpeti one koji donose nova uenja, premda se pretvaraju, sa namerom da prevare i ubede slabe.

(Mt.24,4-5) uvajte se da vas ko ne prevari. Jer e mnogi doi u ime moje govorei: Ja sam Hristos. I mnoge e prevariti. (Lk.20, 46-47) uvajte se knjievnika, koji rado idu u dugakim haljinama, i vole pozdrave na trgovima, i prva mesta po sinagogama i zaelja na gozbama; koji jedu kue udovike, i lano se mole dugo, oni e jo vema biti osueni. (Gal.1,8-9) Ali ako vam i mi ili aneo s neba propoveda jevanelje drukije nego to vam propovedasmo, anatema da bude! Kao to smo ve rekli, i sada opet velim: ako vam neko propoveda jevanelje drukije nego to primiste, anatema da bude!

Pravilo 41. O odsecanju sablazni i o poteivanju nemonih.

Poglavlje 1. Treba odsecati sve to sablanjava, ak i ako se radi o neem to nam je naizgled veoma blisko i neophodno.

(Mt.18,7-9) Teko svetu od sablazni; jer je potrebno da dou sablazni, ali teko oveku onom kroz koga dolazi sablazan. Ako li te ruka teoja sablanjava, odseci je i baci od sebe; bolje ti je ui u ivot hromu ili kljastu nego da ima dve ruke ili dve noge, a da te bace u oganj veni. I ako te oko tvoje sablanjava, izvadi ga i baci od sebe.

Poglavlje 2. One koji su nemoni u veri treba tedeti i marljivo uzvoditi ka savrenstvu. Ipak, njih treba tedeti bez naruavanja zapovesti Boije.

(Mt.12,20-21) Trsku stuenu nee prelomiti i iak tinjajui nee ugasiti dokle ne dovede pravdu do pobede. I u ime njegovo uzdae se narodi. (Rim.14,1) A slaboga u veri primajte. (Gal.6,1-2) Ako i upadne ovek u kakvo sagreenje, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti, uvajui sebe da i ti ne bude iskuan. Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov.

Pravilo 42. O tome da je Gospod doao da ispuni Zakon.

Poglavlje. Treba misliti da Gospod nije doao da razori Zakon i Proroke, ve da ispuni i pridoda ono to je jo savrenije.

(Mt.5,17) Ne mislite da sam doao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam doao da ukinem nego da ispunim. (Rim.3,31) Ukidamo li, dakle, zakon verom? Nikako! Nego zakon utvrujemo.

Pravilo 43. O razlici zapovesti Zakona i Jevanelja.

Poglavlje 1. Kao to Zakon zabranjuje rave postupke, tako Jevanelje zabranjuje najskrivenije strasne pokrete u dui.

(Mt.5,21-22) uli ste kako je kazano starima: Ne ubij, jer ko ubije, bie kriv sudu. A ja vam kaem da e svaki koji se gnevi na brata svoga ni za to, biti kriv sudu. (Rim.2,28-29) Jer nije ono Judejac to je spolja, niti je obrezanje to je spolja, na telu, nego je ono Judejac koji je to iznutra, i obrezanje je obrezanje srca duhom a ne slovom; takvome je pohvala ne od ljudi nego od Boga.

Poglavlje 2. Zakon u svakom dobrom delu zahteva delimino savrenstvo, dok Jevanelje zahteva potpuno savrenstvo.

(Lk.18,22) Prodaj sve to ima i razdaj siromasima; i imae blago na nebu; pa hajde za mnom. (Kol.2,11. U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tela grehovnosti obrezanjem Hristovim.

Poglavlje 3. Oni koji u sebi nisu pokazali da je jevanelska pravda via od zakonske pravde ne mogu da se udostoje Carstva nebeskog.

(Mt.5,20) Ako ne bude pravda vaa vea nego pravda knjievnika i fariseja, neete ui u Carstvo nebesko. (Fil.3,4-9) Ako neko drugi misli da se moe uzdati u telo, ja jo vie: Obrezan sam u osmi dan, od roda sam Izrailjeva, plemena Venijaminova, Jevrejin od Jevreja, po zakonu farisej, po revnosti gonitelj Crkve Boije, po pravdi besprekoran. Ali sve to mi bee dobitak, smatrah za tetu Hrista radi. No ta vie, ja i smatram sve za tetu prema prevashodnom poznanju Hrista Isusa, Gospoda moga, radi koga sam sve ostavio, i smatram sve za trice, da bih Hrista dobio i da se naem u Njemu ne sa svojom pravednou koja je od zakona, nego onom koja je po veri u Hrista, pravednou od Boga na osnovu vere.

Pravilo 44. O tome da je jaram Gospodnji lak, a greh teak.

Poglavlje. Jaram Hristov je blag i breme je Hristovo lako. Ono uspokojava one koji ga prime na sebe, dok je sve tue jevanelskom uenju - teko i obremenjujue.

(Mt.11,28-30) Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i nauite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim. Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako.

Pravilo 45. O podjednakom potovanju svih i o smirenoumlju.

Poglavlje 1. Oni koji u uzajamnom ukazivanju podjednake asti ne podraavaju deci ne mogu da se udostoje nebeskog Carstva.

(Mt.18,3) Zaista vam kaem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko.

Poglavlje 2. Onaj ko eli da se u nebeskom Carstvu udostoji vee slave, ovde treba da zavoli smirenje i ponienje pred drugima.

(Mt.18,4) Koji se, dakle, ponizi kao dete ovo, onaj je najvei u Carstvu nebeskom. (Mt.20,27) I koji hoe meu vama da bude prvi, neka vam bude sluga. (Mk.10,44) I koji hoe meu vama da bude prvi, neka bude svima sluga. (Fil.2,3) Nita ne inite iz prkosa, niti za praznu slavu, nego smirenjem smatrajte jedan drugoga veim od sebe.

Pravilo 46. O marljivom napredovanju u velikom ili malom.

Poglavlje 1. Od nas se oekuje da u vanim delima pokaemo istu marljivost koju pokazujemo u malovanim stvarima.

(Lk. 13,15-16) Svaki od vas ne odreuje li u subotu svoga vola ili magarca od jasala i vodi da ga napoji? A ovu ker Avraamovu, koju sveza satana osamnaest godina, nije li trebalo odreiti od ove sveze u dan subotni? (Lk.18,1-7) Kaza im pak priu kako treba svagda da se mole, i da ne klonu, govorei: U nekome gradu bee nekakav sudija koji se Boga ne bojae i ljudi ne stiae. A u onome gradu bee jedna udovica, i ona dolaae k njemu govorei: Odbrani me od suparnika moga. I ne htede za dugo. A najposle ree u sebi: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne stidim. No budui da mi dosauje ova udovica, odbraniu je, da mi jednako ne dolazi i dodijava. I ree Gospod: ujte ta govori nepravedni sudija! A zar Bog nee odbraniti izabrane svoje koji mu vapiju dan i no, i zar e oklevati?(2.Tim.2,4-5) Nijedan se vojnik ne uplie u poslove obinog ivota, da bi ugodio vojvodi. Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori po pravilu.

Poglavlje 2. Oni koji su izoblieni u preziru prema vanom i u neradu bie podvrgnuti veoj osudi od onih koji su u manje vanom pokazali strah usled vere i marljivost usled pohvalne elje.

(Lk.11,31) Carica juna ustae na sud s ljudima narataja ovoga, i osudie ih; jer ona doe s kraja zemlje da slua mudrost Solomonovu, a gle, ovde je vei od Solomona. (Mt.12,41) Ninevljani e ustati na Sud sa rodom ovim; jer se pokajae Joninim propovedanjem; a gle ovdeje