SadrzajPredgovor 71. Pravo na bogatstvo 92. Postoji nauka bogaenja 133. Da li postoji monopol na priliku 174. Prvo naelo nauke bogaenja 215. Ekspanzija ivota 276. Kako vam dolazi bogatstvo 337. Zahvalnost 398. Misliti na pravi nain 439. Kako koristiti volju 4810. Dalje korienje volje 5311. Delovati na pravi nain 5912. Delotvorna akcija 6513. Ui u pravi posao 7014. Utisak ekspanzije 7515. ovek koji napreduje 7916. Neke napomene i zavrna zapaanja 8417. Saetak nauke bogaenja 89O autoru 91^6 7PREDGOVOROvo je pragmatina knjiga, ne fi lozofska; praktian prirunik,a ne teoretska rasprava. Name njen je mukarcima i enamaija najhitnija potre ba je - novac. Onima koji najpre eleda postanu bogati, a onda da fi lozofi raju o tome. Ona je zaone koji do sada nisu nali ni vremena ni naina ni prilikeda dublje urone u metafi zika uenja, ali koji ele rezultatei voljni su da naune zakljuke prihvate kao temelj svogdelovanja, bez ulaenja u sve one postupke putem kojih su tizakljuci postignuti.Oekuje se da e italac verom prihvati ti ovde izloenetvrdnje utemeljene na iskustvu, ba kao to bi prihvatiotvrdnje koje se odnose na delovanje elektrine energije, kojesu, recimo, objavili Markoni ili Edison. A ako prihvati tvrdnjeverom, njihova istinitost e se dokazati onda kada, bez straha ioklevanja, bude delovao u skladu sa njima. Svaki mukarac iliena koji budu tako inili zasigurno e se obogatiti, jer je ovdeizloena nauka u toj meri precizna da je naprosto nemoguepogreiti. Meutim, za dobro onih koji ele da u itavu stvarbudu ukljuene i fi lozofske teorije kako bi na taj nain dobililoginu osnovu svoje vere, citirau prave autoritete.Monistika teorija univerzuma kako je Jedno Sve, a Sve jeJedno, kako se jedna sutina manifestuje kroz privid mnogih8 9elemenata materijalnog sveta - vodi poreklo iz indijske religijei u poslednjih dve stotine godina postepeno je probila svoj putu misao zapada. Ona je temelj svih istanih fi lozofi ja, ali ifi lozofi je Dekarta, Spinoze, Lajbnica, openhauera, Hegelai Emersona.italac koji bi eleo da pronikne u fi lozofske temelje oveknjige, neka proita Hegela i Emersona.Dok sam pisao ovu knjigu rtvovao sam sva drugarazmatranja zarad jasnoe i jed nostavnosti stila, sve u ciljuda ova materija bude potpuno razumljiva i dostupna svakomprosenom itaocu. Ovde izloen plan delovanja nastao jekao plod fi lozofskih zakljuaka; detaljno je is proban i poloioje najvii test praktinog eksperimenta; on deluje. Ako eliteda znate kako sam stigao do ovih zakljuaka, itajte tekstovegore pomenutih autora, a ako elite da uberete plodovenjihove fi lozofi je u praksi, itajte ovu knjigu i inite tanoonako kako vam ona kae da inite.I poglavljePRAVO NA BOGATSTVOta god da je reeno u hvalu siromatvu, ostaje injenicada nije mogue iveti zaista potpunim i uspenim ivotom,ukoliko nismo bogati. Nijedan ovek ne moe dostii najviutaku razvoja svojih talenata ili due ukoliko nema dovoljnonovca; jer, za razvoj due i talenata on mora da upotrebi punostvari, do kojih ne moe doi ukoliko nema novca.ovek razvija svoj um, duu i telo korienjem stvari, asamo drutvo organizovano je tako da se bez novca ne moedoi do poseda bilo koje stvari; upravo iz tog razloga bi naukabogaenja morala da postane temelj svekolikog napredovanjaoveka.Cilj sveukupnog ivota je razvoj; sve to ivi imaneotuivo pravo na razvoj u punoj meri.ovekovo pravo na ivot podrazumeva pravo na slobodnui neogranienu upotrebu svih onih stvari koje su neophodneza njegov najpotpuniji mental ni, spiritualni i fi ziki razvoj,odnosno, dru gim reima, podrazumeva njegovo pravo da budebogat.U ovoj knjizi neu fi gurativno govoriti o bogat stvu; bitiistinski bogat ne znai biti zadovoljan sa malo. Nijedan ovek10 11ne bi smeo da bude zadovoljan sa malo, ukoliko je sposobanda koristi i uiva u vie. Name ra prirode je napredovanje irazvoj ivota; i svaki ovek bi trebalo da ima sve to doprinosimoi, eleganciji, lepoti i bogatstvu ivota. Biti zadovoljan samanje od toga je greh.ovek koji poseduje sve to eli da bi iveo onaj ivotkoji je sposoban da ivi - bogat je; a nije dan ovek kojinema puno novaca ne moe da ima sve to eli. ivotje toliko uznapredovao i postao tako sloen da ak inajobiniji mukarac ili ena imaju potrebu za velikomkoliinom novca kako bi mogli da ive nainom ivotakoji vodi celovitosti. Svaka osoba prirodno tei tome dapostane sve ono to je sposobna da postane; ta elja zaostvarenjem unutranjih potencijala imanentna je ljudskojprirodi; mi ne moemo nita protiv htenja da budemo sveono to moemo biti. Uspeh u ivotu podrazumeva dapostane ono to eli da postane; a do toga se moe doisamo putem korienja svih dostupnih stvari, a stvari sudostupne samo ako postane dovoljno bogat da bi mogaoda ih kupi. Zbog toga je najbitnije od sveg znanja razumetinauku bogaenja.Nema nieg loeg u nameri da se bude bogat. elja zabogatstvom u stvari jeste elja za bogatijim, potpunijim iobilnijim ivotom, a ta elja je hvale vredna. ovek koji neeli da ivi u veem obilju nije normalan, pa je tako i onajkoji ne eli da ima dovoljno novca kako bi kupio sve tohoe, nenormalan.Postoje tri motiva zbog kojih ivimo: ivimo za telo, ivimoza um, ivimo za duu. Nijedno od pobrojanog nije ni boljeni svetije od ostalih; sve treba da bude jednako zastupljeno inijedno - ni telo, ni um ni dua - ne moe iveti potpuno akosu ostala dva odseena od punoe ivota. Nije ni ispravno niplemenito iveti samo za duu a poricati um i telo, a pogrenoje i iveti za intelekt, a poricati telo ili duu.Svima nama su poznate teke posledice ivljenja zatelo na raun uma i due. Shvatamo da stvaran ivot znaipotpuno izraavanje svega onoga to ovek moe da ispoljikroz svoje telo, um i duu. ta god da kae, nijedan ovekne moe biti stvarno srean ili zadovoljan sve dok njegovotelo ne proivljava potpuno svaku svoju funkciju, a isto vaii za nje gov um i njegovu duu. Gde god postoji neispoljenamogunost ili neizvrena funkcija, tu je i nezadovoljena elja.elja je mogunost koja trai svoj izraz ili funkcija kojatei da se izvri.ovek ne moe da ivi potpuno u telu bez dobre hrane,udobne odee i toplog sklonita, kao ni bez slobode odpreteranog rada. Odmor i rekreacija takoe su neophodnifi zikom ivotu.Ne moe se iveti potpuno u umu, bez knjiga i vremena zanjihovo prouavanje, bez prilika za puto vanje i posmatranjeili bez intelektualnog druenja.Da bi iveo potpuno u dui, ovek mora da ima ljubav, asiromatvo moe (a najee i jeste tako) negativno da utiena izraavanje ljubavi.ovekova najvia srea jeste u tome da daruje onimakoje voli, ljubav pronalazi svoj najprirod niji i najspontanijiizraz u davanju. ovek koji nema ta da prui ne moe daispuni svoju ulogu supruga ili oca, graanina ili mukarca.Kroz upotrebu materijalnih stvari ovek ostvaruje punouivljenja svog tela, razvija svoj um i svoju duu. Zbog toga jeod najvee vanosti postati bogat.Savreno je u redu ako imate elju da budete bogati. Akoste normalan mukarac ili ena, vi ni ne moete drugaije.Savreno je u redu da obratite najveu panju nauci bogaenja,12 13jer ona predstavlja jedno od najuzvienijih i najpotrebnijihuenja. Ako zanemarite ovo uenje, zanemarili ste dunostprema sebi, prema Bogu i prema oveanstvu, jer ni Bogu nioveanstvu ne moete uzvratiti veim sluenjem od onog ukome ste ostvarili najvie to ste mogli.II poglavljePOSTOJI NAUKA BOGACENJAPostoji nauka bogaenja i to je vrlo precizna nauka, nemanje nego to je to algebra ili aritmetika. Odreeni zako niupravljaju postupkom sticanja bogatstva, a kada se ti zakonijednom naue i kada ovek pone da vlada njima, on e seobogatiti s matematikom sigurnou.Posedovanje novca i druge imovine nastaje kao rezultatdelovanja pomenutih zakonitosti. Oni koji se dre ovihpravila, bilo namerno ili sluajno, bogate se, dok oni kojito ne rade ovim odreenim nainom, ma kako teko radili ikoliko bili sposobni, ostaju siromani.Kao to je prirodan zakon da slini uzroci uvek izazivajusline posledice, tako e, izvoenjem stvari naovaj odreeni nain, svaki mukarac ili ena nepogreivopostati bogati.Da je gornja tvrdnja istinita pokazuju sledee injenice:Bogaenje nije pitanje okruenja, jer da je tako svi ljudiu nekom susedstvu bi postali bo gati; takoe, svi ljudi nekoggrada bi bili bogati, dok bi svi ljudi nekih drugih gradova bilisiromani. Ili bi se, na primer, stanovnici neke drave valjali14 15u bogatstvu, dok bi stanovnici neke druge drave koja segranii s ovom, ostali da ive u siromatvu.Ali mi svuda opaamo razlike - bogati i siromani ivejedni uz druge, u istom okruenju, esto povezani is timzanimanjima. Kada vidimo da se dvoje ljudi nalazi na istommestu i na istom poslu, pri emu se jedan obogati dok drugiostaje siromaan, to je dokaz da bogaenje ni u kom sluajunije stvar okruenja. Dodue, neka okruenja mogu bitipovoljnija od drugih, ali kada od dvoje lju di u istom poslu i uistom susedstvu jedan postane bogat a drugi ostane neuspean,to samo govori u prilog nae tvrdnje da je bogaenje rezultatdelovanja odreenim nainom.I dalje, sposobnost da se stvari obavljaju ovim odreenimnainom ne zavisi samo od posedovanja ta lenta, jer su mnogiljudi sa velikim talentom ostali siromani, dok su se neki svrlo malim talentom obogatili.Prouavajui ljude koji su se obogatili, ustano vili smo dasu u mnogo emu proseni, da ne posedu ju ni vee talente nivee sposobnosti od drugih ljudi. Iz toga jasno proizlazi da seoni ne bogate zbog talenata i sposobnosti koje drugi nemaju,ve zato to stvari obavljaju odreenim nainom.Bogaenje nije rezultat tednje ili ekonominosti, mnogivrlo krti ljudi su siromani, dok su rasipnici esto bogati.Bogaenje nije ni posledica neega to drugi proputaju dauine, jer dva oveka u istom poslu esto rade tano iste stvari,ali jedan se bogati dok drugi ostaje siromaan ili bankrotira.Iz svega ovoga moramo zakljuiti da je bogaenje rezultatobavljanja posla na odreeni nain.Ako je bogaenje rezultat delovanja na odreeni naini ako slini uzroci uvek proizvode sline posledice, ondasvaki mukarac ili ena koji mogu na taj nain da obavljajustvari mogu da postanu bogati, pa otuda itava stvar zadire upodruje prave nauke.Ovde se sada postavlja pitanje, da li je odreeni naintoliko teak da ga moe slediti tek mali broj ljudi. To ne moebiti tano, kao to smo videli, barem to se tie uroenihsposobnosti. Talentovani ljudi se bogate, ali bogate se i budale.Bogate se intelektualni genijalci, ali i vrlo glupi ljudi. Bogatese fi ziki jaki, ali i slabi i bolesni ljudi se takoe bogate.Naravno, u izvesnoj meri je potrebna i sposob nost razmiljanjai razumevanja, no to se toga tie, svaki mukaracili ena koji mogu da proitaju i razumeju ove rei, mogusigurno i da se obogate.Takoe, videli smo da se ne radi o okruenju. Mesto imasvoju vanost, ali to nije od presudnog znaaja. Ipak, ne bitrebalo ii u srce Sahare i oekivati tamo uspean posao.Bogaenje ukljuuje vetinu ophoenja s lju dima, kao ineophodnost da se bude tamo gde su ljudi s ko jima je poeljnoposlovati. A ako su ti ljudi skloni da posluju na nain na kojivi to elite, tim bolje. Toliko to se okruenja tie.Ako se bilo ko u vaem gradu moe obogatiti, moete i vi,i ako se bilo ko u vaoj dravi moe obo gatiti, moete i vi.Ponovo, ne radi se o izboru nekog odreenog posla iliprofesije. Ljudi se bogate u svakom poslu i u svakoj profesiji,dok drugi u istom poslu ostaju siromani.Istina je da ete najbolje raditi u poslu koji volite i kojivam je primeren, a ukoliko posedujete neke talente i veste ih razvili, najbolje ete obavljati posao koji vam pruamogunost da neprekidno iskazujete svoje sposobnosti.Takoe, najbolje ete obavljati posao koji je primeren vaemmestu boravka. Proizvoa sladole da bolje e uspeti utoploj klimi nego na Grenlandu, a ribar koji lovi losose pre naseverozapadu nego na Floridi, gde uopte nema lososa.16 17Ali, ostavimo po strani ova opta ogranienja. Bogaenjene zavisi od vaeg uea u nekom odreenom poslu, veod znanja obavljanja posla na odreeni nain. Ako ste sadu poslu i svako drugi u vaem mestu uspeva da se obogati uistom poslu, a samo vi u tome ne uspevate, to je zato to neobavljate stvari na isti nain.Niko nije spreen da se obogati zbog nedostat ka kapitala.Istina, ako imate kapital njegovo uveanje ide lake i bre,ali onaj koji ima kapital ve je bo gat i ne treba da razmiljakako da to postane. Nije vano koliko ste siromani, akoponete da radite stvari na odreeni nain poeete da sebogatite, a time i da stiete kapital. Posedovanje kapitalaje deo postupka bogaenja, a ujedno i deo rezultata koji neizostavnosledi, ukoliko se stvari izvode na odreeni nain.Moete biti najsiromaniji ovek na konti nentu, duboko udugovima, moete biti bez prijatelja, uticaja, sredstava, aliako krenete da obavljate stvari na ovaj nain, poeete nepogreivoda se bogatite, jer slini uzroci moraju da stvoresline posledice. Ako nemate nikakvog kapitala, dobiete ga.Ako ste u pogrenom poslu, okrenuete se unosnijem. Akoste na pogrenom mestu, ii ete na pravo mesto. A sve toete initi zapoinjui u svom sadanjem poslu i na svomsadanjem mestu radei stvari na odreeni nain koji dovodido uspeha.III poglavljeDA LI POSTOJI MONOPOL NA PRILIKUNijedan ovek ne ostaje siromaan zato to mu je oduzetapri lika, zato to su drugi ljudi stavili monopol na bogatstvo,neprobojnu ogradu oko njega. Moete na neki nain biti odvojeniod nekog posla, ali postoje i drugi kanali koji su vamotvoreni. Verovatno bi vam bilo teko da preuzmete kontrolunad ne kim eleznikim sistemom, to podruje je prilino dobropo kriveno. Ali, posao s elektrinim eleznicama jo uvek je upovoju i nudi obilje prilika za razne vidove preduzetnitva, aza svega nekoliko godina e i prevoz vazdunim putem postatija ka industrija i u svim svojim granama zapoljavati stotinehiljada, a moda i milione ljudi. Zato ne biste skrenuli svojupanju na razvoj vazdunog trans porta umesto da se takmiites Dej Dej Hilom i drugima u svetu parne eleznice?Prilino je tano da, ukoliko ste radnik zaposlen u nekojelezari, imate vrlo male anse da postanete vlas nik pogonau kome radite, ali je takoe tano da ete, ukoliko poneteda delujete na odreeni nain, uskoro napustiti svoj posaou elezari, kupiti moda veliku farmu i zapoeti posao kaoproizvoa hrane. Danas se ukazuje velika prilika za oneljude koji ive na malim povrinama zemlje koje intenzivno18 19obrauju, takvi ljudi e se sigurno obogatiti. Naravno, vi moeterei da je nemogue kupiti zemlju, ali dokazau vam danije i da sigurno moete doi do farme ako budete delovali naodreeni nain.U razliitim razdobljima plima prilika kree se u razliitimsmerovima, prema potrebama celine i dostignutom stepenudrutvenog razvoja. Danas je ta struja u Americi usmerenaprema poljoprivredi i industrijama koje su u bliskom odnosusa njom. Danas se prua i prilika radniku u fabrici. Ona jeotvorena i pred poslovnim ovekom koji opskrbljuje seljaka,ak i vie nego pred onim koji opskrbljuje radnika.Postoji obilje prilika za oveka koji ide s pli mom, umestoda pliva protiv nje.Tako radnici u fabrikama, ni kao pojedinci a ni kao klasa,nisu lieni prilika. Radnici nisu pod pritis kom gospodara,trustovi i veliki kapital ne zadravaju ih na zemlji ne dajuiim da polete. Kao klasa su tamo gde jesu, jer ne rade stvarina odreeni nain. Kada bi ameriki radnici izabrali daine tako, oni bi sledili primere svoje brae u Belgiji idrugim zemljama, os novali velike robne kue i potroakezadruge, u kancelarije bi doveli ljude iz vlastite klase iizglasali zakone koji podravaju razvoj takvih zadruga. Zanekoliko godina mogli bi na miran nain da dou u posedindus trije.Radnika klasa moe da postane vodea klasa im poneda obavlja stvari na odreeni nain. Za kon bogatstva isti je zanjih kao i za sve druge. Ali to moraju da naue, a do tada eostati tu gde jesu onoliko dugo koliko nastavljaju da ine onoto sada ine. Pojedinanog radnika, meutim, ne zadravanezna nje niti mentalna lenjost njegove klase, on moe dasl e di plimu prilika koja vodi ka bogatstvu, a ova knjiga e murei kako.Niko ne treba da ostane siromaan zbog pomanjkanja bogatstva.Jer, svega ima vie nego dovoljno za sve nas. Palatapoput zgrade Kongresa u Vaingtonu moe da se sagradi zasvaku porodicu na ovoj zemlji i to od graevinskog ma terijalakojeg ima dovoljno ve u Sjedinjenim Dravama. A ako bise intenzivno kultivisala ova zemlja mogla bi da proizvodidovoljno vune, pamuka, lana i svile da obue svaku osobuna svetu fi nije nego to je i sam Solomon bio ukraen u svojsvojoj slavi, kao i takvu koliinu hrane koja bi itekako biladovoljna da nahrani sve.ak i vidljiva zaliha praktino je neiscrpna, a nevi dljiva setek ne moe iscrpeti.Sve to vidimo na zemlji nastalo je iz jedne poetne supstanceiz koje se raaju sve stvari.Svedoci smo toga da neprekidno nastaju novi oblici, anestaju stari, ali svi oni vode poreklo iz jedne te iste stvari.Ne postoje ogranienja zaliha bezobline ili prvobitne supstance.Od nje je nainjen svemir, ali se ona nije istroila ustvaranju svemira. Prostori u, kroz i izmeu oblika vidljivogsvemira proeti su i ispunjeni prvobitnom, bezoblinom supstancom,izvornom graom svih stvari. ak i da se desethiljada puta ponovo stvori onog to je do sada stvoreno, ninajmanje se ne bi iscrpela zaliha univerzalne grae.Prema tome, nijedan ovek nije siromaan zbog siromatvaprirode ili zato to oko njega nema dovoljno bogatstva.Priroda je neiscrpno skladite bogatstva, nje ne zalihe nikadase nee istroiti. Prvobitna supstanca je iva i kreativnaenergija koja stalno proizvodi nove oblike. Kada se potroizaliha gradivnog materijala, treba ga proizvesti jo, kada seiscrpi tlo pa na njemu vie ne rastu biljke iz kojih proizvodimohranu ili ma terijale za odeu, nai e se naina da se obnovipa e ga biti jo vie. Kad bi se svo zlato i srebro iskopalo20 21iz zemlje, ako bi ovek jo bio na tom stupnju drutvenograzvoja da mu je potrebno zlato i srebro, jo bi se toga stvoriloiz bezoblinosti. Bezoblina supstanca odgovara na potrebeoveka, ona ga nee ostaviti bez bilo kojeg dobra.I ovo je istina koja vai za itavu ljudsku zajednicu - vrstakao ce lina uvek ostaje neogranieno bogata, a ako su nekipojedinci siromani to je zato to ne slede odreeni nain nakoji treba delovati, a to je upravo nain koji omoguuje da sei svaki pojedinac oboga ti.Bezoblina supstanca je inteligentna, to je mislea supstanca.Ona je iva i uvek inklinira prema jo ivljem.Traga ti za jo ivljim jeste prirodni i imanentni ivotniimpuls. Takoe, u prirodi inteligencije je da se uveava, a uprirodi svesnosti da traga za irenjem granica i pronalaenjempot punijeg izraza. Univerzum oblika sainjen je iz bezoblineive supstance koja biva uobliena da bi se potpunije izrazila.Univerzum je velika iva prisutnost iji karakter je takavda se uvek kree prema jo ivljem i pot punijem fun kcionisanju.Priroda je oblikovana radi razvoja ivota, ekspanzija i votaje nagon kome ona ne moe da odoli. Iz tog razloga, sve onoto moe da slui ivotu opskrbljeno je izdano. Prema tome,nestaica ne postoji, jer bi u suprotnom Bog bio u sukobu sasamim sobom ponitavajui sopstveno delo.Zato, vi koji oskudevate niste siromani usled pomanjkanjabogat stva, i to je injenica koju u neto kasnije pokazati,jer ak i zalihe bezobline supstance potpadaju pod upra vumukarca ili ene koji deluju i misle na odreeni nain.Poglavlje IVPRVO NACELO NAUKE BOGACENJAMisao je jedina mo koja moe da proizvede oiglednobo gatstvo iz bezobline supstance. Materijal iz koga jesve nainjeno je mislea supstanca, a svesna misao o nekomobliku te supstance proizvodi taj oblik.Prvobitna supstanca kree se u skladu sa svojim razmiljanjem, svaki oblik i aktivnost koje u prirodi vidimopredstavlja vidljivi izraz misli prvobitne supstance. Kada be zoblinasupstanca razmilja o obliku, ona preuzima taj ob lik;kada razmilja o kretanju, ona se kree. To je nain na koji susve stvari stvorene. ivimo u svetu misli koji je deo misleeguniverzuma. Misao univer zuma koji je u pokretu iri se krozbezoblinu supstancu, a mislea supstanca kree se u skladus tom milju preuzimajui oblik plane tarnih sistema koji izadrava. Mislea supstanca uzima oblik svojih misli i kreese u skladu s njima. Drei se ideje o krueim sistemimasunaca i sve tova, ona uzima oblik tih tela i pokree ih svojommilju. Razmiljajui o obliku sporo rastueg drveta hrasta,ona se kree u skladu s tim i proizvodi drvo, iako su joj zataj posao potrebni vekovi. Kroz stvaranje, bezoblinost se,izgleda, kree u skladu sa zacrtanim kretanjem. Misao o ^22 23drvetu hrasta ne uzrokuje istovre meno oblikovanje drvetau punom rastu, ve pokree sile koje e stvoriti to drvo, uskladu s linijama njego vog rasta.Svaka misao o obliku nalazi se u misleoj supstanci iuzrokuje stvaranje tog oblika, ali uvek ili barem uopteno,u skladu s linijama rasta i ve ute meljenim delovanjem.Misao o kui neke odreene konstrukcije, utis nuta u bezoblinusupstancu, ne bi mogla da uzrokuje istovre meno stvaranjekue, ali bi ona pokrenula kreativne energije koje vedeluju u oblasti trgovine i preduzetniva da dovedu do brzeizgradnje kue. Ali, kada ne bi postojali kanali kroz koje bikreativna energija mogla da deluje, onda bi kua bila stvorenadirektno iz prvobitne supstance, bez ekanja na odvijanjesporog procesa razvoja organskog i neorganskog sveta.Nijedna misao o obliku ne moe biti utisnuta u prvobitnusup stancu, a da ne uzrokuje stvaranje tog oblika.ovek je mislee sredite i moe da stvori mi sao. Svioblici koje ovek modelira svojim rukama, moraju najpre dapostoje u njegovim mislima. On ne moe da oblikuje stvarukoliko prethodno nije o njoj razmiljao.I do sada je ovek svoje napore u potpunosti ograniavaona rad svojih ruku, on je primenjivao manuelni rad na svetoblika, nastojei tako da promeni ili modifi kuje ono to vepostoji. Nikad nije pomiljao da pokua da stvori nove oblike,utiskujui svoje misli u bezoblinu supstancu.Kada ovek ima misao-oblik, on iz materijala, koji su zapravooblici prirode, stvara sliku oblika kojeg ima na umu.Tako je do sada inio mali ili nikakav na por prema saradnjis bezoblinom inteligencijom, zajednikom radu s Ocem.On nije ni sanjao da moe uiniti to vide kako Otac ini.ovek pre oblikuje i menja postojee oblike runim radom,ne obraajui nikakvu panju na pitanje moe li da proizvedestvari iz bezobline supstance komunicirajui s njom svojimmislima. Mi nameravamo da dokaemo da on to moe, dasvaki mukarac ili ena to moe, i da pokaemo kako. Ali,prvi je korak da navedemo tri temeljne pretpostavke.Najpre, tvrdimo da postoji jedna prvobitna bezoblina supstanca,odnosno supstanca iz koje su sve stvari nainjene. Svinaizgled brojni elementi nisu nita drugo nego tek razliitepredstave jednog elementa, svi oblici pronaeni u organskoji neorganskoj prirodi su samo razliiti oblici nainjeni od istematerije. A ta materija je mislea, misao u njoj stvara oblik temisli. Misao u misleoj supstanci proizvodi oblike. ovek jesredite miljenja, sposoban za originalnu misao, ako moeda prenese svoju misao originalnoj misleoj supstanci, ondamoe i da prouzrokuje stvaranje ili obrazovanje stvari o kojojrazmilja.Ukrako, postoji mislea supstanca iz koje su sve stvarinainjene i koja, u svom prvobitnom stanju, proima, prodirei ispunjava meuprostore univerzuma.Misao, unutar te supstance, proizvodi stvar koja je zamiljena.ovek moe da oblikuje stvari svojim miljenjem. Utiskujuimisli u bezoblinu supstancu on moe da pro uzrokujestvaranje onoga o emu misli.Ako se neko pita da li mogu da dokaem ove tvrdnje, bezulaenja u detalje, moj odgovor je da mogu, i to logikom iiskustvom.Gledajui unazad, od same pojave oblika i misli, dola zimodo jedne prvobitne mislee supstance, a gledajui unapredod te mislee supstance, neminovno stiemo do ljudskemoi uzrokovanja formiranja stvari samim razmiljanjem onjoj.24 25I na osnovu eksperimenta, empirijskim putem pronalazimda je ovaj zakljuak taan, a to je ujedno i moj najjaidokaz.Ako neki ovek proita ovu knjigu i obogati se ineiono to mu ja kaem da ini, to je dokaz koji podupire mojutvrdnju. Ova teorija je istinita sve dok ne doe do greke usamom izvoenju postupka, a postupak nee nikad omanuti,zato to e se svaki ovek, koji ini ono to mu ova knjigakae, sigurno obogatiti.Ve sam rekao da se ljudi bogate inei stvari na odreeninain, a da bi to postigli moraju biti sposobni i da razmiljajuna odreeni nain.Nain na koji neko neto ini je direktan rezulat naina nakoji razmilja.Da biste inili stvari na nain na koji to elite, moraete danauite da razmiljate onako kako elite, to je prvi korak kasticanju bogatstva.Misliti samo na ono to elite da mislite, znai mislitiIS TINU, bez obzira kako to izgledalo.Svaki ovek ima prirodnu i uroenu mo da misli ono toeli da misli, ali za tako neto potrebno je da uloi dalekovie napora od pukog preputanja mislima koje mu sugeriupojave vidljive na povrini. Misliti u skladu s pojavnou jelako, mis liti istinu bez obzira na pojavni svet je naporno iiziskuje vie snage nego to to ijedan drugi posao zahteva odoveka.Ne postoji napor od koga veina ljudi vie za zire nego toje to neprekidno i uzastopno razmiljanje, a to je najtei posaona svetu. Ovo je posebno tano u sluajevima kada je istinasuprotna pojavnosti. Sva ka pojavnost u vidljivom svetu teida proizvede odgovarajui oblik u umu koji je posmatra, a toje mogue spreiti samo zadravanjem misli o ISTINI.Posmatrati pojavnost bolesti proizvee ob lik bolesti uvaem umu, a na kraju i u telu, ukoliko ne drite u sebimisao o istini, koja je sledea: ne postoji bolest, to je samopojava, zdravlje je jedina stvar nost. Posmatranje siromatvau spoljanjem svetu proizvee odgovarajue oblike u vaemumu, osim ukoliko se drite istine da ne postoji siromatvo,ve samo obilje.Misliti o zdravlju u okruenju gde vlada bolest ili mislitio bogatstvu dok smo usred okruenja u kome vladasiromatvo, podrazumeva mo. Ali, onaj koji stekne tu mo,postaje GOSPODAR UMA. On moe da pobedi sudbinu.Moe da ima sve to eli.Ovu mo je mogue stei prihvatanjem temeljne injenicekoja se nalazi iza svih spoljanjih manifestacija, a to jeda postoji jedna mislea supstanca iz koje i od koje je svestvoreno.Zatim moramo prihvatiti istinu da svaka mi sao zadranau toj supstanci postaje oblik i da ovek na taj nain moeda utisne svoje misli u nju i uzrokuje da one uzmu oblik ipostanu vidljive.Kada to shvatimo, gubimo svaku sumnju i strah jer znamoda moemo da stvorimo ono to elimo da stvo rimo, da imamosve ono to elimo da imamo, i najposle, da postanemo sveono to elimo da postanemo. Prvi korak prema bogatstvujeste ve rovanje u tri fundamentalne tvrdnje iznete ranije uovom poglavlju, a da bi ih naglasio, ponavljam: Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari stvorenei koja u svom prvobitnom stanju, proima, prodire iispunjava meuprostore univerzuma. Misao u toj supstanci proizvodi stvar koja je njomezamiljena.