Loa nauka

Ben GoLdejker

Loa nauka

Prevod Aleksandra Dragosavljevi

Naslov originalaBen Goldacre:

BAD SCIENCE

Copyright Ben Goldacre 2008, 2009Copyright 2011 za srpsko izdanje, Heliks

IzdavaHeliks

Za izdavaaBrankica Stojanovi

LektorVesna uki

RedaktorBojan Stojanovi

tampaNewpress, Smederevo

Tira1000 primeraka

Prvo izdanje

Knjiga je sloena tipografskim pismima

Helvetica World i Minion Pro

ISBN: 978-86-86059-31-4

Smederevo, 2011, 2012.www.heliks.rs

Svima zainteresovanima

Sadraj

Uvod ix

1 Materija 1 2 Gimnastika mozga 12 3 Kompleks progenijum XY 19 4 Homeopatija 25 5 Efekat placeba 55 6 A na meniju besmislica 75 7 Dr Dilijan Makit, dr med. 98 8 Tableta reava sloen drutveni problem 119 9 Profesor Patrik Holford 141 10 Doktor vas tera na sud 159 11 Da li je konvencionalna medicina zlo? 174 12 Uticaj medija na nerazumevanje nauke 197 13 Zato pametni ljudi veruju u gluposti? 213 14 Rava statistika 225 15 Panika u zdravstvu 245 16 Medijska prevara s vakcinom MMR 256

I jo poneto 294 Preporuke za dalje itanje i zahvalnice 301 Napomene 303 Indeks 317

Uvod

Ispriau vam koliko loe stojimo. U hiljadama britanskih dravnih kola nastavnici rutinski poduavaju decu: ako klimaju glavom gore-dole, pojaae cirkulaciju krvi prema prednjim renjevima mozga i tako poveati koncentraciju; ako trljaju prstima o prste na poseban nauniki nain podstai e protok energije kroz telo; dalje, u pre-raenoj hrani nema vode, a dranjem vode u ustima hidrira se mozak pravo kroz nepce. I sve to ue u sklopu posebne vebe zvane gimnastika mozga. Posvetiemo neto vremena tim verovanjima i, to je jo vanije, opskurnim likovima u naem obrazovnom sistemu koji ih ire.

Ali ova knjiga nije zbirka trivijalnih apsurda. U njoj sledimo pri-rodni crescendo, od truanja udaka, preko vanosti koju im daju mediji, kroz trikove industrije dodataka ishrani, ukupno vredne 30 milijardi funti, kroza zla farmaceutske industrije, ukupno vredne 300 milijardi funti, do traginog izvetavanja o naunim temama, i sve do sluajeva ljudi koji su zaglavili po zatvorima, kojima su se rugali, koji su pomrli samo zbog slabog poznavanja statistike i loeg tumaenja dokaza, odlika koje prevladavaju u naem drutvu.

Kada je pre pedeset godina . P. Snou odrao sad ve uveno pre-davanje o dvema kulturama naunoj i humanistikoj studenti s drutvenih smerova naprosto su nas ignorisali. Danas naunike i lekare i po broju i po naoruanju nadgornjae itave armije onih koji sebi daju za pravo da sude o dokazima a ta je tenja dostojna divljenja nimalo se pritom ne trudei da savladaju makar osnove o temama o kojima polemiu.

U koli ste uili o hemikalijama u epruvetama, formulama kojima se objanjava kretanje i moda neto o fotosintezi o emu emo posle

x Loa nauka

ali gotovo je izvesno da vam nisu nita predavali o smrti, riziku, sta-tistici i naunim injenicama u pozadini onoga to vas moe ubiti ili izleiti. U naoj kulturi zjapi rupa: medicina zasnovana na dokazima, vrhunska primenjena nauka, sadri neke od najpametnijih ideja nasta-lih u poslednja dva veka i jeste spasla na milione ivota, ali u london-skom Muzeju nauke jo nisu organizovali nijednu izlobu o tome.

Ne, ne fali zainteresovanih. Opsednuti smo zdravljem polovina svih lanaka o nauci upravo je o medicini a tvrdnje i prie koje se pro-glaavaju naunikim stiu do nas sa svih strana. Ali, kao to ete videti, informacijama nas snabdevaju isti oni koji su osvedoeno nesposobni da itaju i tumae naune dokaze te da pouzdano svedoe o njima.

Pre nego to ponemo, iscrtajmo mapu podruja.Najpre da vidimo kako se obavlja opit, kako svojim oima sagledati

rezultate i proceniti da li se poklapaju s vaeom teorijom ili valja tra-iti alternativnu. Moda e vam se ovi prvi koraci uiniti detinjastima a ja u zvuati nadmeno. Primeri su svakako osveavajue apsurdni ali svi su iz medija koji slede zvaninu politiku, gde ih lakoverno pre-nose s mnogo autoriteta. Razmotriemo koliko su privlana kaziva-nja s prizvukom nauenjatva o naem telu i analizirati kako unose zabunu u naa saznanja.

Potom prelazimo na homeopatiju, ne stoga to je vana ili opa-sna jer nije nego zato to je odlino pedagoko sredstvo u ue-nju o medicini koja se zasniva na dokazima. Homeopatske tablete su, znamo, obine eerne bombonice koje naizgled deluju pa su stoga olienje svega to treba znati o valjano testiranim terapijama. One nas uz to mogu navesti na pomisao da je svaka terapija delotvornija nego to uistinu jeste. Nauiete sve to treba znati o ispravnom izvoenju opita i o tome kako prepoznati lo opit. U pozadini se skriva efekat placeba. Verovatno nema aspekta u leenju ljudi koji nas vie fasci-nira i koji toliko malo shvatamo. Efekat placeba umnogome prevazi-lazi puko delovanje eerne tablete: protivi se intuiciji, neobian je, prenosi istinitu priu o leenju duha i tela i mnogo je zanimljiviji od izmiljotina o terapeutskim obrascima kvantne energije. Razmotri-emo dokaze njegove moi pa ete sami prosuditi o tome.

Uvod xi

Zatim prelazimo na krupniju ribu. Nutricionisti su puki alter-nativni terapeuti, ali se uspeno predstavljaju kao naunici. Njihove greke mnogo su zanimljivije od greaka homeopata jer sadre mrvi-icu prave nauke. I ba zato nisu samo mnogo zanimljivije nego su i mnogo opasnije jer pretnja od ljutih zagovornika nutricionistikih teorija nije u tome da bi mogli dovesti svoje muterije u smrtnu opa-snost biva i toga pokatkad ali da ne raspredamo nego sistematski u javnosti podrivaju razumevanje same prirode dokaza.

Raskrinkaemo retorika izvrtanja i diletantske greke u vezi s hra-nom i ishranom koje vas stalno dre u zabludi; prikazaemo kako ta nova industrija skree panju s pravih uzronika loeg zdravlja; sagledaemo i njen suptilniji ali jednako alarmantan uticaj na nae poimanje sebe i sopstvenog tela, naroito kroz rairenu pojavu medikalizacije drutve-nih i politikih problema, koje se posmatraju u svedenim, biomedicin-skim okvirima i za koje se nude isplativa reenja, pre svega u vidu tableta i pomodnih novotarija u ishrani. Izneu vam dokaze da su zastraujue pogreni koncepti na putu da osvoje britanske visokokolske ustanove, uporedo s istinskim naunim istraivanjima o nutricionizmu. U tom delu sreete i doktorku omiljenu u naciji, dr Dilijan Makit. Iste alatke pri-meniemo na pravu medicinu i videti kakvim se trikovima farmaceutska industrija slui da prevue triklu preko oiju i lekarima i pacijentima.

Dalje, baviemo se medijima i njihovim promovisanjem nerazu-mevanja nauke, govoriemo o njihovoj privrenosti, jednostranoj, besmislicama te o njihovom bazinom nepoznavanju statistike i izvo-enja dokaza. Svim ovim ilustrujemo sutinu naeg bavljenja nau-kom: spreiti da nas naa rasparana iskustva i predrasude pogreno usmeravaju. Napokon, u delu knjige zbog kog oseam najveu zeb-nju videemo kako monici ovog sveta, koji bi morali biti pametniji, i dalje prave fundamentalne greke s tekim posledicama. Videemo i to kako je cinino izvrtanje dokaza u medijima a to se odnosi na dva konkretna sluaja panike u zdravstvu naraslo do opasnih i, iskreno reeno, grotesknih razmera. Na vama je da dok itate ovu knjigu pro-cenjujete koliko je sve o emu govorimo prevladalo, ali i da razmislite ta biste u vezi s tim mogli da preduzmete.

xii Loa nauka

Ne moete urazumiti ljude da napuste stajalita na koja nisu ni dospeli rukovodei se razumom. Ali pri kraju ove knjige stei ete orue da potkrepite, ili barem razumete, svaki argument koji mislite da iznesete bilo da je re o udotvornim lekovima, vakcini MMR, zloj naravi krupnih farmaceuta, mogunosti da odreeno povre sprei rak, namernom sastavljanju medicinskih izvetaja da ispadnu glupavi, zdravstvenim panikama, vrednovanju dokaza zasnovanih na anegdo-tama, odnosu tela i uma, iracionalnosti u nauci, medikalizaciji svakod-nevice i svaemu drugom. Saznaete ta se podastire kao dokaz nekih vrlo popularnih zabluda, a usput ete pokupiti i sve korisno to valja znati o istraivanju, nivoima dokazivanja, pristrasnosti, statistici (ne paniite), istoriji nauke, protivnaunim pokretima i raznim smutljiv-cima, a nai ete i nekolike neverovatne prie o svetu koje saznajemo iz prirodnih nauka.

Nee biti nimalo teko. Ovo je jedina nauna lekcija gde jamim da se neete svrstati meu one to prave glupe greke. Ukoliko se do kraja ne sloite sa mnom, evo ta vam u tom sluaju nudim: i dalje neete biti u pravu, ali greiete s s mnogo vie stila i gordosti nego to biste to sada mogli.

Ben GoldejkerJul 2008.

Loa nauka

1Materija

Provodim dosta vremena u razgovorima s ljudima koji ne dele moje stavove evo, priznajem da mi je to omiljena razonoda a i dalje neprestano sreem one koji eznu da podele s drugima svoje poglede na nauku, i to uprkos injenici da u svom veku nisu izveli nijedan ekspe-riment. Nikad se nisu sami upustili u ispitivanje neke pojave, niti su delali vlastitim rukama pa videli rezultate tog ispitivanja svojim oima, nikad nisu dublje, vlastitim mozgom, promislili o tome kako ti rezul-tati utiu na ispitivanu pojavu. Tim ljudima nauka je monolit, miste-rija i autoritet, a ne metoda.

Odbacimo li svoje steene, preterano pseudonaune tvrdnje, ima-emo izvrsnu priliku da uspostavimo naune temelje zato to se u nauci veoma esto opovrgavaju teorije ali i zato to emo umeti da ispitamo vrlo jednostavne ideje koje nalazimo kod nauno neobrazo-vanih oglaivaa, novinara i arlatana s udotvornim lekovima. Nji-hovo je poznavanje nauke turo; osim to sutinski pogreno prosu-uju, oslanjaju se na pojmove kao to su magnetizam, kiseonik, voda, energija i toksini pojmove iz testova za polaganje mature i sve to uglavnom spada u domen hemije u kunoj varijanti.

detoksikacija i teatar mulja

Poto elite da va prvi eksperiment bude istinski gadan, poeemo s detoksikacijom. Aqua Detox je detoksikacijska kupka za stopala, jedan

2 Loa nauka

meu mnogim slinim proizvodima. Nahvalili su je u nekim vrlo sramot-nim lancima u listovima Telegraph, Mirror, Sunday Times u asopisu GQ te u svakakvim TV-emisijama. Prenosim vam odlomak iz Mirrora.

Poslali smo Aleks da isproba nov tretman, Aqua Detox, pomou kog se naoigled izbacuju toksini. Aleks pria: Ura-njam stopala u posudu s vodom, a terapeut Mirka u odeljak za jonizaciju kapa so koja e podesiti bioenergetsko polje vode i omoguiti da moje telo ispusti toksine. Dok toksini izlaze voda menja boju. Nakon pola sata voda postaje crvena... Nago-vara Karen, naeg fotografa, da proba. Posudu ispune smei mehurii. Mirka joj postavlja dijagnozu: preoptereena jetra i limfa. Karen mora da smanji alkohol i pije vie vode. Ose-am se tako proieno!

Polazna pretpostavka ove kompanije vrlo je jasna: vae telo puno je toksina (ta god to bilo); vaa su stopala puna posebnih pora (otkrili su ih, ni manje ni vie, drevni kineski naunici); kad u kupku uronite stopala, toksini se izluuju a voda posmei. Da li je voda postala smea zbog toksina? Ili je sve to pozorina predstava?

Moda e vam biti jasnije ukoliko pristanete da se podvrgnete tre-tmanu Aqua Detox u banji, salonu lepote ili na nekom drugom meu hiljadama mesta koja se nude na internetu, i da izvadite noge iz kupke im terapeut napusti prostoriju. Ako voda postane smea a vae noge nisu u njoj, onda je nisu obojile ni vae noge ni vai toksini. To je kon-trolisani eksperiment: sve je isto u oba sluaja, samo to vaa stopala jesu ili nisu bila u vodi.

Ova eksperimentalna metoda ima mana (iz ega moemo izvui pouku da esto moramo izmeriti kolika je korist od raznovrsnih istra-ivanja, a koliko ona kotaju, to e postati bitno u kasnijim poglav-ljima). S praktine take gledita, eksperiment s nogama van vode ima kvaku, i neugodnu i skupu. Naime, jedan tretman Aqua Detoxom kota vie nego komponente ureaja za detoksikaciju koji biste sami napravili kao veran model onoga pravog.

Materija 3

Potrebna oprema: punjazaakumulator dvavelikaeksera kuhinjskaso toplavoda jednabarbika kompletnaopremazaanalizu(nijeobavezno)

Za ovaj eksperiment trebaju vam struja i voda. Kako ivimo u svetu lovaca na uragane i vulkanologa, moramo prihvatiti injenicu da svako sebi odreuje koliki e rizik podneti. Obavljate li ovaj eksperiment kod kue, mogla bi vas gadno prodrmati struja i lako bi se moglo dogoditi da vam pregore kune instalacije. Opit nije bezopasan ali jeste relevan-tan: shvatiete ta je MMR i homeopatija, razumeete postmoderni-stike kritike nauke i spoznaete zlodela velikih farmaceuta. Nemojte se tako lako odluiti za eksperiment.

Kad ukljuite svoj ureaj za detoksikaciju barbike voda e potamneti. To se deava zbog vrlo jednostavnog procesa koji se zove elektroliza: gvoz-dene elektrode zaraju pa crvenkasta ra oboji vodu. Ali tu se zbiva jo neto a toga se moda seate sa asova hemije. U vodi ima soli. Nauni naziv kuhinjske soli glasi natrijum-hlorid. U naem rastvoru plutaju joni hlora koji su negativno naelektrisani (i pozitivno naelektrisani joni natri-juma). Crveni konektor na vaem punjau akumulatora je pozitivna elek-troda; ovde su negativno naelektrisani elektroni oduzeti od negativno naelektrisanih jona hlora i nastao je slobodni hlor u gasovitom stanju.

NE POKUAVAJTE OVO KOD KUE

barbika za detoksikaciju topla voda

i so

ekseri

akumulator

lavor za ispiranje

4 Loa nauka

Dakle, iz kupke za detoksikaciju barbike, kao i iz kupke za stopala Aqua Detox, izlazi hlorni gas. Ljudi koji prodaju ovaj proizvod ele-gantno su utkali u svoju promociju taj prepoznatljivi miris hlora. To su hemikalije, objanjavaju vam oni, to iz vaeg tela izlazi hlor koji se nakupio od silne plastine ambalae za hranu i od svih godina kupa-nja u javnim bazenima. Bilo je zanimljivo gledati kako se menja boja vode i namirisati hlor koji se oslobaa iz mog tela, svedoi korisnik Emerald Detoxa, slinog proizvoda. Na drugoj prodajnoj lokaciji na internetu stoji: Kad je prvi put isprobala Q2 [energetsku kupku], njen poslovni partner je izjavio da su ga oi zapekle od sveg hlora koji je izlazio iz nje a gomilao se u njenom organizmu jo od detinjstva i rane mladosti. Koliko se to hlora u gasovitom stanju s godinama nagomi-lalo u vaem telu! Zastraujua pomisao.

Jo neto moramo proveriti. Ima li toksina u vodi? I eto jo jednog pitanja: ta se podrazumeva pod pojmom toksin? esto sam i pree-sto postavljao ovo pitanje proizvoaima sredstava za detoksikaciju, ali oni izvrdavaju. Mlataraju rukama, govore o stresovima u savreme-nom ivotu, pominju zagaenje i lou ishranu, ali mi ne navode ime nijedne hemikalije koju bih mogao izmeriti. Koji se to toksini u vaem postupku eliminiu iz tela?, pitam ja. Lepo mi kaite ta je to u vodi, pa da potraim u laboratoriji. Jo uvek ekam odgovor.

Nakon njihovog dugogodinjeg izmicanja i zaobilaenja odabrao sam dve hemikalije, uglavnom nasumce: kreatinin i ureju. To su uobi-ajeni produkti razgradnje u metabolizmu; bubrezi ih izbacuju kroz urin. Preko prijatelja sam zakazao pravi tretman Aqua Detoxom pa sam tako doao do uzorka smee vode. U najsavremenijem analiti-kom odeljenju londonske bolnice Sv. Marije pokuao sam da upecam u vodi pomenuta dva hemijska toksina. U vodi nije bilo ni traga od toksina. Samo mnogo crvenkaste re s gvoa.

Uz ovakva i slina otkria, naunici bi malo ustuknuli i preispi-tali svoje tumaenje procesa u kupkama za stopala. Naravno, to se ne moe oekivati od proizvoaa, ali meni je vrlo zanimljiva njihova reakcija na takva otkria ona je obrazac, videemo, koji se ponav-lja irom sveta pseudonauke. Umesto da proizvoai uvae kritiku ili

Materija 5

da primene nova otkria i naprave novi model, oni menjaju taktiku i povlae se, a to je presudno, na neprouive poloaje.

Neki bi se sada odrekli izjave u koju su se kleli da se toksini pojav-ljuju u kupkama za stopala (a tako ne bih mogao da ih merim): vae telo odnekud primi informaciju kad da izbaci toksine na uobiajen nain ta god to znailo i ta god toksini bili samo intenzivnije. Drugi pak priznaju da se voda malo zamuti i kad stopala nisu u njoj, ali ne toliko kao kad jesu. Mnogi nadugako i nairoko ispredaju prie o bioenerget-skom polju koje se ne moe izmeriti ali pokazuje da li se dobro oseate. A ba svi govore o tome kako je savremeni ivot stresan.

Moda i jeste toliko stresan ali to nema nikakve veze s njihovom kupkom koja je ista pozorina predstava. A izvoenje pozorine pred-stave, videemo, zajednika je odlika svih detoksikacijskih proizvoda. Na scenu izlazi smei mulj.

Svee za uiModa ete pomisliti da su svee za ui, tradicionalni lek Indijanaca iz plemena Hopi, laka meta. Samo da znate, njihovu delotvornost i dalje zduno zagovaraju Independent, Observer i BBC, da navedem samo neka cenjena glasila. Budui da su svi pomenuti prenosioci naunih informacija od autoriteta, prepustiu BBC-ju da objasni kako votane cevi detoksikuju telo:

Evo kako svee deluju. Kad se zapale, njihovi sastojci isparavaju i vazduh konvekcijski struji prema unom kanalu. Svea stvara blago usisavanje i stoga vam para neno masira bubnu opnu i uni kanal. Kad stavite sveu u uvo naini se peat koji omo-guuje izvlaenje cerumena i ostale neistoe iz uva.

Dokaz efikasnosti svee videete kad je raseete. Puna je poznate narandaste votane mase to mora da je cerumen. Ako elite sami da isprobate trebae vam: uvo, tipaljka, univerzalni lepak, pranjavi pod, makaze i dve svee za ui. Preporuujem otosan zbog proizvo-aevog slogana: Kroz uvo se ulazi u duu.

6 Loa nauka

Ukoliko zapalite sveu za ui i drite je tik iznad pranjavog poda, teko da ete primetiti pomenuto usisavanje. Nemojte da se zaletite u redakciju prestinog naunog asopisa kako biste obznanili svetu svoje otkrie jer neko vas je pretekao. Autor lanka objavljenog u medicin-skom asopisu Laryngoscope posluio se skupom timpanometrijskom opremom i otkrio kao i vi kako takve svee ne stvaraju nikakvo usisavanje. Neistinita je tvrdnja da lekari onako preko kolena odba-cuju alternativne terapije.

Ali ta ako se ta votana masa i toksini uvlae u sveu na ezote-riniji nain, kao to se esto tvrdi? Da biste saznali odgovor, valja da izvedete kontrolisani eksperiment, to znai da ete uporediti rezultate iz dve situacije, eksperimentalne i kontrolne. One se razlikuju samo po tome ta hoete da ispitate. Zato uzimate dve svee.

Stavite jednu sveu u neije uvo, sledei proizvoaeva uputstva, i ne vadite je dok ne sagori.* Za drugu sveu zakaite tipaljku i zalepite je univerzalnim lepkom tako da stoji uspravno: to je kontrolna taka u vaem eksperimentu. Kontrola se uvodi da biste sveli razlike izmeu dvaju postavki na najmanju meru; one se smeju razlikovati samo po faktoru koji prouavate. U ovom eksperimentu treba da naemo odgo-vor na pitanje: da li se u mom uvetu stvara narandasti mulj?

Sad rasecite obe svee. U onoj koja je stajala u uvetu nalazi se votana narandasta masa. U kontrolnoj svei eto narandaste votane mase. Postoji samo jedna meunarodno priznata metoda kojom se utvruje da li je neto cerumen: zahvatite malko te mase jagodicom prsta i liznite je. Ukoliko je rezultat vaeg eksperimenta isti kao moj, materija iz obe svee imae ukus kao vosak za svee.

Da li takva svea odstranjuje cerumen iz vaih uiju? Ne moete to pouzdano tvrditi, ali objavljena je studija o rezultatima praenja pacijenata dok su bili podvrgnuti ienju uiju votanim sveama i ni kod jednog se nije smanjila koliina cerumena. Iz naeg eksperimenta

* Budite oprezni. U jednom istraivanju anketirana su 122 otorinolaringologa i zabeleen je dvade-set jedan sluaj ozbiljnih ozleda prilikom primenjivanja svee za ui jer je na bubnu opnu korisnika kanuo vreo vosak.

Materija 7

nauili ste poneto korisno o eksperimentalnoj metodi, a mogli ste usput doznati neto izuzetno bitno: skupo je, dosadno i zametno ispi-tivati sve to prodavci magle tvrde kad nude neverovatne udotvorne lekove. Ali to se moe uiniti i ini se.

Flasteri za detoksikaciju i prepreke za gnjavatoreNa kraju naeg trodelnog izlaganja o detoksikaciji i smeem mulju govoriemo o detoksikacijskim flasterima za stopala. Mogu se nabaviti u veini bolje snabdevenih prodavnica zdrave hrane, a verovali ili ne moete ih nabaviti i kod svoje Avon dame. Izgledaju kao filter-kesice aja, na poleini imaju aluminijumsku foliju s lepljivom ivicom. Pre spavanja zalepite kesicu za taban. Ujutro ete je nai punu smeeg lepljivog mulja udnog mirisa. Naravno, proizvoa tvrdi da su to toksini uoavate li ponavljanje a zbilja nisu. Sad verovatno i sami znate kako biste izveli brzi eksperiment da to opovrgnete. Predloiu vam jedan u fusnoti.*

Svakako, opit jeste jedan nain da se utvrdi je li neki vidan rezul-tat, kao to je mulj, povezan s datim procesom. Ali pojave se mogu razdvojiti i na teoretskom nivou. Ako prouite spisak sastojaka tih flastera, videete da je vrlo pomno sastavljen.

Na vrhu spiska je piroligninska kiselina ili drvno sire. To je vrlo higroskopan smei prah, to znai da privlai i upija vodu, kao one vre-ice silikonskog gela koje se pakuju s elektronskom opremom. Ima li vlage, drvno sire je upije i stvori se smea kaa koja je na koi topla.

Koji je drugi vei sastojak, impresivno naveden kao hidrolizovani ugljovodonik? Ugljovodonik je dugi niz zbijenih molekula eera. Pri-mera radi, skrob je ugljovodonik. U organizmu ga enzimi za varenje postepeno razgrauju u zasebne molekule eera i tako ih apsorbu-jemo. Proces razgradnje molekula ugljovodonika u pojedinane eere naziva se hidroliza. Dakle, verovatno ste shvatili da je hidrolizovani ugljovodonik, ma koliko termin nauniki zvuao, u stvari puki eer. A eer postaje lepljiv od znoja.

* Poprskajte vodom jednu takvu kesicu, pa je pritisnite oljicom finog vrelog aja. Podignite oljicu posle desetak minuta i videete smei mulj u kesici. U porcelanu nema toksina.

8 Loa nauka

Ima li u tim flasterima jo neega? Ima. Taj novitet nazovimo pre-preka za gnjavatore. To je jo jedna esta odlika naprednijih oblika lakovernosti; o njoj emo kasnije. Mnogi su i raznovrsni takvi bren-dovi a brojni su potkrepljeni odlinim, opsenim dokumentima punim naunih tvrdnji koje valja da dokau kako proizvod izvrsno deluje. Pri-loeni su i dijagrami te grafikoni koji izgledaju nauniki, ali kljuni elementi nedostaju. Postoje eksperimenti, navodi se u dokumentima, koji dokazuju da detoksikacijski flasteri deluju... ali uopte nije reeno kakvi su to eksperimenti i koje su metode primenjene ponueni su jedino dekorativni grafikoni rezultata.

Usredsrediti se na metode znai prevideti svrhu tih kao bajagi ekspe-rimenata, a njihova svrha nisu metode, nego pozitivni rezultati, grafikon i privid uenosti. To su povrno smisleni totemi koji treba da prepadnu radoznalog novinara, dakle prepreka za gnjavatore. To je jo jedna esta tema s kojom ete se susretati u sloenijim vidovima a koja je pove-zana s naprednijim podrujima loe nauke. Dopae vam se detalji.

Ako to nije nauka, ta je onda

Saznajte da li su se njihovi ivoti zaista zauvek izmenili otkako piju urin, odravaju ravnoteu na planinskim liticama i rade vebe s optereenjem na genitalijama.

Ekstremna detoksikacija slavnih na televiziji Channel 4

U ovom citatu su pomenute besmislene krajnosti detoksikacije, ali one u stvari kazuju o jednom veem tritu o antioksidantskim tabletama, napicima, knjigama, sokovima, petodnevnim programima, cevima u stranjici te o sumornim TV-emisijama. Razotkriemo sve navedene besmislice, uglavnom u kasnijem poglavlju o nutricionizmu. Ali neto se vano dogaa s detoksikacijom i mislim da nije dovoljno olako rei: Sve je to glupost.

Fenomen detoksikacije je zanimljiv jer predstavlja jednu od najgran-dioznijih novotarija marketara, gurua naina ivljenja i alternativnih

Materija 9

terapeuta; to je izum itavog novog fiziolokog procesa. Za osnovnu ovekovu biohemiju detoksikacija je beznaajan koncept. Ona ne razlae prirodu na njene sastavne elemente. U udbenicima medi-cine nema ni traga ni glasa od sistema detoksikacije. Naravno, ham-burgeri i pivo u limenkama jesu loi za organizam iz mnogo razloga, ali tvrdnja da se zbog njih u organizmu nagomilava nekakav talog koji se moe izluiti pri posebnom fiziolokom postupku pri detoksika-ciji ista je izmiljotina ljudi iz marketinga.

Pogledajte metaboliki dijagram, ogromnu mapu preko celoga zida, svih molekula u ljudskom telu, na kome je do u detalje prikazano kako se hrana razgrauje na sastavne delove a onda se te komponente pretvaraju jedne u druge, a zatim se ti novi gradivni blokovi spajaju u mii, kost, jezik, u, znoj, sline, kosu, kou, spermu, mozak i sve to vas ini takvim kakvi jeste zapaziete kako je teko izdvojiti samo tu jednu stvar, taj sistem detoksikacije.

Poto detoksikacija u strogo naunom smislu ne znai nita, mnogo ju je lake shvatiti ako se posmatra kao proizvod kulture. Kao u svim najboljim pseudonaunim izumima, i u ovom fenomenu je namerno spojen koristan zdrav razum s udnom matom u baratanju medicin-skim terminima. U izvesnom smislu, mera u kojoj se upecate na to odraava koliko sebe dramatizujete ili, da ne budemo tako teatralni, koliko u svojoj svakodnevici uivate u ritualima. Meni kad krenu urke i pijanke pa sam neispavan i neredovno jedem, obino pred kraj tog perioda zakljuim kako valja da se odmorim. Nekoliko veeri pose-dim kod kue, itam i jedem vie salate nego obino. E, ali manekenke i zvezde se podvrgnu detoksikaciji.

Jedno mora biti kristalno jasno jer se ta injenica stalno prodeva kroz na svet loe nauke: potpuno je ispravno paziti na zdravu ishranu i uzdr-avati se od kojeega to je opasno po zdravlje, recimo od preteranog konzumiranja alkohola. Ali to nema veze s detoksikacijom. To je brzin-sko doterivanje, koje je i smiljeno da bude kratkorono, premda faktori opasni po zdravlje deluju celog veka. Ali rado u se sloiti s tim da neki treba da krenu na petodnevnu detoksikaciju kako bi se posle toga setili (ili ak nauili) kako je to jesti povre, i protiv toga ne bih ni zucnuo.

10 Loa nauka

Pogreno je pretpostavljati da se ti obredi temelje na nauci ili ak da su kakva novina. U gotovo svakoj religiji i kulturi postoje obredi purifikacije ili uzdravanja, pa se posti, menja se nain ishrane, obav-ljaju ritualna kupanja ili se ini neto drugo u tom smislu. Veina tih postupaka je umotana u kojetarije i nisu predstavljeni kao nauka jer su ustrojeni u doba kad nauni pojmovi jo nisu bili uvedeni u renik. Jom Kipur u judaizmu, ramazan u islamu, razni obredi u hrianstvu, hinduizmu, bahaizmu, budizmu i dainizmu svi oni se sprovode uz uskraivanje i proienje. Takvi obredi, kao i reimi detoksikacije, upadljivo su i varljivo precizni; siguran sam da to uoavaju i neki sledbenici. Hinduistiki postovi, na primer, ako ih se ovek strogo pridrava, traju od zalaska sunca prethodnog dana do etrdeset osam minuta nakon svitanja sledeeg dana.

Proienje i iskupljenje uestali su u obredima. Jasno je zato su takvi obredi svuda i oduvek potrebni: svi u svojim okolnostima inimo neto zbog ega alimo i novi su obredi esto osmiljeni kao reakcija na nove okolnosti. U Angoli i Mozambiku nastali su obredi purifikacije za decu pogoenu ratom, naroito za bivu decu vojnike. To su obredi izleenja u kojima se dete proiava i oslobaa greha i krivice, ukalja-nosti ratom i smru (ukaljanost je u svim kulturama uestala metafora, iz oitih razloga). Dete postaje zatieno i od posledica svojih ranijih postupaka, a to znai da je zatieno od osvetoljubivih duhova onih koje je ubilo. Evo ta stoji u izvetaju Svetske banke iz 1999:

Ti obredi proienja i purifikacije dece vojnika slini su obre-dima prelaza, kako ih nazivaju antropolozi. Dete prolazi kroz simbolinu promenu statusa: ono je ivelo u sredini u kojoj se prihvata krenje normi ili se one odbacuju (npr. tamo gde se ubija, ratuje), a sad mora iveti u sredini u kojoj vae mirolju-bive norme ponaanja u drutvu i mora im se prilagoditi.

Ne bih rekao da sam daleko zabrazdio u izlaganju. U razvijenom Zapadnom svetu, kako ga zovemo, traimo iskupljenje i proienje od ekstremnijih oblika naeg podilaenja materijalnim izazovima.

Materija 11

Mi se kljukamo drogama, piem, loom hranom i zatrpavamo dru-gim uicima, a kako znamo da je to pogreno, eznemo za obrednom zatitom od posledica, javnim obredom prelaska kojim emo obele-iti svoj povratak zdravijim normama ponaanja.

U svako vreme, u svakom podneblju, zagovarane su dijete za pro-ienje i obredi, a sada, kad na naunoj bazi tumaimo prirodni i moralan svet, te dobro i zlo, nije ni udo to potkrepljujemo svoje iskupljenje pseudonaunim opravdanjima. Kao i toliko gluposti iz loe nauke, pseudonauna detoksikacija nije neto to podmitljivi eksplo-atatorski autsajderi ine nama, nego je ona kulturni proizvod, tema koja se ponavlja, a mi to inimo sami sebi.

2Gimnastika mozga

U normalnim okolnostima u ovom delu knjige ja bih pomahnitao zbog kreacionizma to bi nailo na burno odobravanje, iako je to u britanskim kolama marginalna tema. Ali naveu vam blii primer: iri se jedan ogroman svet pseudonauke, koji prilino kota, po svim dravnim kolama i prodire u sr obrazovnog sistema. Program se zove gimnastika mozga. Nastavnici ga oas prihvataju i primenjuju ga na uenike, a on je prepun neskrivenih, sramnih i neugodnih gluposti.

U sreditu se nalazi niz sloenih i propisanih vebi za decu, koje pojaavaju ukupnu aktivnost mozga. U vebama je izuzetno vana voda. Popijte au vode pre gimnastike mozga, nalau. Budui glavna komponenta krvi, voda je sutinski bitna za dovoenje kiseonika u mozak. Kuku vama ako vam krv presui! Gutljaj vode valja zadrati u ustima, objanjavaju, jer je odatle mozak direktno apsorbuje.

Ima li naina da jo uspenije dovedete krv i kiseonik u mozak? Aha. Veba se zove dugmad za mozak: Palcem i kaiprstom oblikujte slovo C i spustite prste na grudnu kost, tik ispod kljunjae. Neno trljajte to mesto od dvadeset do trideset sekundi. Drugu ruku drite na pupku. Zamenite ruke i ponovite vebu. Ova veba podstie cir-kulaciju pa krv nosi kiseonik kroz karotidne arterije do mozga i on se razbudi. Tako se pojaavaju koncentracija i oputanje. Zato? Zato to direktno tu ispod lee dugmad za mozak a ona stimuliu karo-tidne arterije.

Deca su sposobna za svakakva udevenija i esto se pokau vrlo nadarena za to, ali jo ne sretoh dete koje moe da stimulie karotidne

Gimnastika mozga 13

arterije unutar grudnog koa. Za to su verovatno potrebne otre makaze koje bi samo mama smela da koristi.

Moda vam se uini da je ova besmislica marginalan, periferni trend koji sam iskopao u samo nekoliko izdvojenih kola kojima se loe upravlja. Nije tako. Gimnastika mozga sprovodi se u stotinama ako ne i hiljadama obinih dravnih kola po celoj zemlji. Dosad sam napravio spisak od preko etiristo kola koje na svojim internet stra-nicama navode da je primenjuju, a jo e je mnoge, mnoge druge uve-sti. Raspitajte se da li se sprovodi i u vaoj koli. Rado bih uo ta su vam odgovorili.

Gimnastiku mozga promoviu lokalne obrazovne vlasti, finansira je vlada, a kurs osposobljavanja za to spada u profesionalno usavra-vanje nastavnika. Ali ne ostaje se u lokalnim okvirima. Pronai ete da se gimnastika mozga reklamira na internet stranici Ministarstva obrazovanja i vetina, i to na raznim mestima, i svaki as se pomene kao alatka za promovisanje ukljuivosti, kao da e se zasipanjem dece pseudonaukom ublaiti a ne produbiti drutvena nejednakost. To je ogromna imperija gluposti, iz nje se iri zaraza na celokupan britan-ski obrazovni sistem od najmanje osnovne kole do vlade na vrhu i kao da niko ne mari za to.

Kad bi svi oni izvodili vebe kaenja sa stranice 31 Nastavnikog prirunika za gimnastiku mozga (prsti se pritiskaju jedni o druge i kruno gnjee), moda bi time povezali strujna kola u telu, zadrava-jui tako i usredsreujui i panju i rasutu energiju, i napokon videli smisao. Ukoliko bi prstima uvrtali ui prema uputstvima iz pomenutog prirunika, moda bi stimulisali retikularnu formaciju u mozgu da iskljui nepotrebne zvukove koji odvlae panju i ukljui se u jezik.

Isti nastavnik koji objanjava vaoj deci kako srce pumpa krv oko plua i u telu, govori im i ta biva kad izvode vebu davalac energije (previe je sloena i neu je opisivati): Ti pokreti glavom napred-nazad podstiu cirkulaciju prema prednjem renju mozga pa se postie bolje razumevanje i racionalno razmiljanje. to je najstranije, taj nastav-nik je iao na kurs o gimnastici mozga, tu glupost je nauio od stru-nog predavaa, i niti je u neto posumnjao niti se ita zapitao.

14 Loa nauka

Ono o emu ovde govorimo donekle je slino izlaganju iz poglav-lja o detoksikaciji: ako hoete da izvedete vebu disanja, samo nava-lite. Ali tvorci gimnastike mozga idu mnogo dalje. Kau da posebno, pozorino zevanje dovodi do pojaane oksidacije to dobro deluje na oputeno funkcionisanje. Oksidacija izaziva ranje. Pretpostav-ljam da su mislili na oksigenaciju. (A ak i ako zaista govore o oksi-genaciji, ne morate smeno zevati da vam kiseonik dospe u krv. Kao i veina divljih ivotinja, deca imaju savreno prilagoen i fascinantan fizioloki sistem koji regulie nivo kiseonika i ugljen-dioksida u krvi. Uz to, siguran sam da bi mnoga radije uila o tome ili o ulozi struje u telu, ili o svemu onome u ta gimnastika mozga samo unosi zabunu, nego da se bave ovom oitom pseudonaunom besmislicom.)

Kako se ta glupost toliko proirila po kolama? Jedno je obja-njenje nedvosmisleno nastavnike su zaslepili svi ti mudri kabasti izrazi kao to je retikularna formacija i pojaana oksidacija. Kao to zna da bude, upravo je taj fenomen prouen u nizu izvanred-nih eksperimenata o kojima je pisano u martovskom izdanju aso-pisa Journal of Cognitive Neuroscience iz 2008. U tim eksperimen-tima je elegantno pokazano da ljudi mnogo spremnije poveruju u lana objanjenja kad su proeta ponekom tehnikom rei iz obla-sti neuronauke.

Ispitanicima su dati opisi raznih psiholokih pojava i zatim im je za te pojave nasumino ponueno jedno od etiri objanjenja. Obja-njenja su sadrala ili nisu termine iz neuronauke, i bila su dobra ili loa (loa su obina ponavljanja, samo preformulisana, istih tvrdnji o datoj pojavi ili, pak, puka lupetanja).

Evo jednog scenarija. Opiti su pokazali da ljudi prilino loe pro-cenjuju tue znanje: ako mi znamo odgovor na pitanje o kakvoj tri-vijalnosti, s punim pravom oekujemo da i drugi znaju odgovor. U eksperimentu bez neuronauke objanjenje, i to dobro, navedenog fenomena glasilo je: Istraivai tvrde kako se [preuveliavanje] javlja zato to je ispitanicima teko da promene taku gledita i tako razmo-tre ta bi neko drugi mogao znati, i stoga pogreno projektuju svoje znanje na druge. (To je bilo dobro objanjenje.)

Gimnastika mozga 15

Objanjenje s neuronaukom prilino loe glasilo je: Snimci mozga ukazuju da se [preuveliavanje] javlja zbog sklopa prednjeg renja mozga za koji se zna da je ukljuen u samospoznaju. Ispita-nici vie gree kad prosuuju tue znanje. Ljudi bolje procenjuju ono to sami znaju. Kao to vidite, to objanjenje je vrlo malo pro-ireno. Podaci preuzeti iz neuronauke isti su ukraii i nevani su za logiku objanjenja.

Uesnici eksperimenta bili su podeljeni u tri grupe: laici, studenti neuronauke i strunjaci iz te oblasti. Njihovi rezultati znatno su se razlikovali. lanovi sve tri grupe rekli su da su dobra objanjenja pri-hvatljivija od loih, ali ispitanici iz dve nestrune grupe procenili su da objanjenja s logiki irelevantnim neuronauenjakim podacima zadovoljavaju vie nego objanjenja bez tobonje neuronauke. tavie, ta tobonja neuronauka iz definicija naroito je snano uticala na nji-hovo procenjivanje loih objanjenja. Prevaranti, otkako je sveta, vrlo dobro poznaju ovaj fenomen i boje opise svojih proizvoda nauni-kim prizvukom ne bi li se pacijentu nametnuli kao strunjaci (i to je zanimljivo, upravo sad, kad se lekari iz petnih ila trude da obrazuju pacijente i ukljue ih u donoenje odluke o sopstvenoj terapiji).

Zanimljivo je razmisliti zato je takva dekoracija toliko zavodljiva, i to ljudima koji bi trebalo da bolje prosuuju. Prvo, samo navoenje neuronaunih podataka moglo bi se smatrati surogatnim markerom dobrog objanjenja, bez obzira na to ta je zaista reeno. Evo ta kau istraivai: im ljudi naiu na neuronaune podatke odmah pomi-sle kako su dobili nauno objanjenje, premda nisu.

Ali vie objanjenja postoji u obimnoj literaturi o iracionalno-sti. Primera radi, ljudi su skloni tome da opirnija objanjenja sma-traju slinijim objanjenjima strunjaka. Naravno, zastupljen je i efekat zavodljivih detalja: ukoliko prikaete ljudima argument koji sainja-vaju srodni (ali logiki irelevantni) detalji to e tee raitati tekst i tee e ga se kasnije prisetiti jer im je panja naruena.

Povrh toga, moda svi imamo viktorijanski fetiistiki odnos prema redukcionistikim tumaenjima sveta jer se fino uklapaju u sve. Kad itamo neuronauenjaki jezik u eksperimentu s lanim neuronaunim

16 Loa nauka

objanjenjima a i kad ga nalazimo u literaturi o gimnastici mozga ini se da nam je dato fiziko objanjenje za fenomen u ponaanju (predah za izvoenje vebe unosi osveenje u kolski as). Nekako smo uinili da fenomeni u ponaanju budu povezani s veim ekspla-natornim sistemom koji objedinjava prirodne nauke, pouzdane inje-nice, grafikone i nedvosmislene podatke. Naizgled bi se reklo da smo napredovali. A nismo. Kao to esto biva s tobonjom izvesnou, naisto je obrnuto.

Valjalo bi da se na trenutak usredsredimo na dobrobiti gimnastike mozga. Kad odbijete besmislenost tog programa, ostaje zagovaranje redovnih predaha, povremenih laganih vebi te ispijanja velikih koli-ina vode. Sve je to skroz razumno.

Ali gimnastika mozga odlino odslikava jo dve uestale teme iz industrije koja se pokriva pseudonaukom. Prva je ova: izvedite hokus-pokus ili posegnite za onim to je Platon eufemistiki nazvao pleme-niti mit kako biste naterali ljude na kakav uglavnom razuman postu-pak, recimo da se napiju vode ili naprave pauzu da se malo razmrdaju. Svakako ete imati svoj stav o tome kad to treba uraditi i kad ima smisla (moda ete razmotriti i pitanje da li je to potrebno, i popratne pojave koje proishode iz tog uvaavanja besmislica). Ali to se tie gimna-stike mozga tu je stvar jasna: predodreeno je da deca ue o svetu od odraslih, naroito od nastavnika; ona kao suneri upijaju podatke i naine gledanja, a autoritativni likovi koji im glave pune besmislicama pripremaju teren, rekao bih, za doivotnu eksploataciju.

Moda je druga tema jo zanimljivija: prisvajanje zdravog razuma. Poite od savreno razumne radnje, kao to je ispijanje ae vode i pauza za vebu, ali dodajte joj besmislicu da bi zazvuala tehniki, a vi osta-vili utisak pametne osobe. To e pojaati efekat placeba, ali moda ete se uz to zapitati da li je prevashodni cilj neto jo cininije i isplativije: zatita zdravog razuma autorskim pravom, da bude jedinstven, patenti-ran i posedovan.

Videemo to iznova i iznova, u veem obimu, u radu sumnjivih zdravstvenih radnika, naroito u oblasti nutricionizma, jer je nauno znanje besplatno i svima dostupno, a to vai i za savete o ishrani. Svako

Gimnastika mozga 17

ga moe primenjivati, razumeti ga, prodavati ili naprosto davati. Mnogi ljudi ve znaju od ega se sastoji zdrava ishrana. Ako elite da zaradite na tome, morate na tritu napraviti prostor za sebe, a to ete postii ukoliko priu zakomplikujete i udarite na nju svoj sumnjivi peat.

Je li takav postupak tetan? Svakako je rasipan. ak i na dekaden-tnom Zapadu, koji verovatno upada u recesiju, pomalo bode oi kad se plaa za osnovne savete o ishrani ili o pauzama za vebanje na kol-skim asovima. Ali postoje jo neke skrivene opasnosti koje su mnogo korozivnije. Budui da se sad ono to je oigledno podie na profesi-onalni nivo, to se sve gui veo tajanstvenosti sasvim suvian i opa-san obavija oko nauke i zdravstvenih saveta. Gora od svega, gora od nepotrebnog vlasnitva nad oitim, jeste injenica da to gui preduzi-mljivost. Isuvie esto to sumnjivo prisvajanje zdravog razuma zbiva se u onim oblastima gde smo samo mogli da preuzmemo kontrolu, da neto sami preduzmemo, pa bismo osetili vlastitu mo i sposobnost da razumno odluujemo. A mi umesto toga razvijamo svoju zavisnost od skupih spoljanjih sistema i od drugih ljudi.

Potpuno je zastraujue to to pseudonauka razvodnjava misli. Podseam vas, ne morate biti vrhunski specijalista pa da ste kadri da strgnete masku s gimnastike mozga. Govorimo o programu u kome se tvrdi da preraena hrana ne sadri vodu. Valjda cele nedelje nisam naiao na izjavu koju je tako lako falsifikovati. A ta je sa supom? Sve druge tenosti bivaju preraene u telu kao da su hrana i ne podmiruju telesne potrebe za vodom.

To je organizacija na rubu pameti, ali prisutna je u nebrojeno mnogo britanskih kola. Kad sam 2005. u svojoj novinskoj kolumni u vezi s gimnastikom mozga napisao da su pauze za vebanje dobre, a pseudonaune besmislice smene, brojni nastavnici su bili oarani. Ipak, bilo je i mnogih koje sam rasrdio i koji su se gadili mog napada na vebe koje su oni smatrali korisnima. Jedan od njih, ni manje ni vie nego zamenik direktora, napisao je: Koliko sam shvatio, niste bili ni u jednoj uionici, niste razgovarali ni s jednim nastavnikom niti s ijednim detetom, a kamoli da ste porazgovarali s nekim od mnogih strunjaka u toj oblasti.

18 Loa nauka

Zar da uem u uionicu e da bih otkrio ima li vode u preraenoj hrani? Ne. Ako upoznam nazovi strunjaka koji mi kae kako je dete u stanju da masira obe karotide kroz grudni ko (bez makaza), ta da mu kaem? Upoznam li uitelja koji misli da spajanjem prstiju pove-zujete strujno kolo u telu, ta vie da priam s njim?

Ala bi bilo divno iveti u zemlji gde su uitelji dovoljno bistri da uoe takve besmislice i unite ih u korenu. Da sam drugaiji ovek, gnevno bih prozvao odgovorne iz vlade, zahtevao da mi navedu ta e preduzeti i prenosio bih vam kako se, posramljeni, zamuckujui brane. Ali nisam od takvih novinara, a gimnastika mozga tako je razorno i nedvosmisleno tupava da nema rei opravdanja za taj pro-gram. Samo mi jo jedno uliva nadu. Neprestano mi stiu elektron-ske poruke na tu temu, i to od dece koju silno oduevljavaju gluposti njihovih nastavnika:

Hteo bih da priloim Looj nauci izjavu mog nastavnika: Telo naj-bolje apsorbuje vodu kad je pijemo ee, u malim koliinama. Zanima me ta e biti ako u jednom cugu popijem previe? Hoe li mi iscuriti kroz guzicu?

Anton, 2006.

Hvala ti, Antone.

3Kompleks progenijum XY

Mnogo uvaavam proizvoae kozmetikih preparata. Oni su s druge strane spektra od industrije detoksikacije. U toj strogo regulisanoj industriji velike pare okreu se oko besmislica; tamo rade veliki, dobro uigrani timovi iz meunarodnih biotehnolokih kompanija koje pro-izvode elegantnu, zbunjujuu, sugestivnu, ali vrlo odbrambenu pse-udonauku. Nakon detinjarije s gimnastikom mozga, sada emo se pozabaviti ozbiljnijim stvarima.

Najpre valja da znate kako zapravo deluje kozmetika a pogo-tovo hidratantne kreme jer tu ne sme biti nikakve tajne. Vi elite da vam vaa skupa krema hidrira kou. Sve one tako deluju, ali znajte da je i obini vazelin sasvim dobar za to. U vanim ranim kozmeti-kim istraivanjima prouavalo se kako zadrati osobinu vazelina da ovlaava kou a izbei masan trag na koi koji za njim ostaje. Preko te tehnike planine prelo se pre nekoliko decenija. U apoteci moete kupiti hidrobazu, pakovanje od pola litra kota desetak funti. Ona e odlino posluiti svrsi.

Ako ste ba zapeli, moete kod kue proizvesti sopstveni ovlai-va: napravite emulgatorsku smesu vode i ulja, to jest dobro izmeajte oba sastojka. Dok sam bio lan hipijevske uline pozorine druine stvarno jesam pravili smo vlanu kremu od jednakih delova masli-novog ulja, kokosovog ulja, meda i ruine vodice (moe i esmovaa). Pelinji vosak je kao emulgator bolji od meda. Uza sve, moete sami podesiti gustou kreme: od vie pelinjeg voska bie gua, od vie ulja bie rea, a od vie vode penastija, ali pritom raste rizik od razdvajanja

20 Loa nauka

sastojaka. Svaki sastojak posebno podgrejte, ulijte ulje u vosak i nepre-stano mutite pa dolijte vodu. Sipajte smesu u teglu, zatvorite i drite tri meseca u friideru.

Kreme u vaoj mesnoj apoteci nemaju tako jednostavne elemente. Pune su arobnih sastojaka: tehnologija Regenium XY, kompleks Nutri-leum, RoC Retinol Correxion, Vita-Niacin, Covabeads, ATP Stimu-line i Tenseur Peptidique Vgtal. Njih nikako ne moete smukati u svojoj kuhinji niti biste ita slino mogli napraviti pomou krema koje po galonu kotaju kao mrvica ovih spakovanih u majune tube. Kakvi su to arobni sastojci? I kako deluju?

Svaka hidratantna krema sadri tri grupe sastojaka. Prvo, mone hemikalije, kao to su alfahidroksilne kiseline, velika doza vitamina C ili molekularne varijacije na temu vitamina A. Zbilja se jeste poka-zalo da koa tretirana njima izgleda mlaa, ali efikasne su samo kad su toliko koncentrisane, to jest toliko kisele, da iritiraju kou, grizu, peku i stvaraju crvenilo. Uveliko su se u njih nadali devedesetih godina prolog veka ali sad se, po zakonu, sve komercijalne kreme moraju dobrano razblaiti vodom, osim onih koje se izdaju na recept. Nita nije besplatno i nema efekta bez popratnih pojava, to oduvek vai.

Proizvoai i dalje navode na etiketi te sastojke, koristei inje-nicu da su se proslavili po delotvornosti dodue, u mnogo veim dozama. Pri tome nisu obavezni da navedu koliine sastojaka nego ih samo popiu i poreaju po veliini. Ali vaa krema obino sadri koliine tih hemikalija koliko protiv uroka, navedene su na etiketi samo radi predstave. Tvrdnje na raznim teglicama i tubama potiu iz zlatnih dana delotvornih krema s monim kiselinama, ali teko je to potvrditi ili opovrgnuti. Najee se te tvrdnje zasnivaju na studijama koje se privatno finansiraju i publikuju, iza ega stoji sama industrija, i retko su dostupne u punom objavljenom obliku u kakvom bi tre-balo da se pojavi ispravan nauni rad. Ukoliko zanemarimo tehniku stranu, veina dokaza navedenih u reklamama za kreme izvuena je iz subjektivnih izvetaja gde stoji otprilike ovo: Sedam od deset osoba kojima su podeljeni besplatni uzorci kreme vrlo su zadovoljne dejstvom.

Kompleks progenijum XY 21

Drugi sastojak gotovo svih otmenih krema bar donekle deluje, a to je skuvan i ispasiran protein od povra (hidrolizovani X-mikropro-teinski nutritivni kompleksi, Tenseur Peptidique Vgtal, ili kako ve glasi ovomeseni aktuelni naziv). To su dugaki gnjecavi lanci amino-kiselina, koji se njiu po kremi, gotovo nepomino otegnuti u vlanoj sredini. Kad se krema na vaem licu osui, ti dugaki gnjecavi lanci se steu. Poto namaete lice takvom kremom osetiete pomalo nepri-jatno zatezanje koe to se proteinski lanci skupljaju i privremeno popunjavaju sitnije bore. Te skupe kreme deluju trenutno ali efekat im je prolazan, to vam nee pomoi da odaberete iskljuivo jednu kremu jer gotovo sve sadre zgnjeene proteinske lance.

Napokon, tu je poduga lista ezoterinih sastojaka, ubaenih tek onako, elegantno protkana toliko sugestivnim jezikom da odmah pove-rujete u sve to pie.

Kozmetike kompanije, kao to je znano, podatke o tome kako elija funkcionie preuzimaju iz suvih teoretskih udbenika, bilo da se odnose na komponente na nivou molekula ili na ponaanje elija u staklenoj posudi a zatim ih povezuju s pitanjem svih pitanja: da li vas neto ulep-ava. Ta molekularna komponenta, sveano vas obavetavaju, pre-sudna je za stvaranje kolagena. I to jeste istina (kao to vai za druge aminokiseline pomou kojih organizam prikuplja proteine u zglobo-vima, koi i posvuda), ali nemate zato verovati da to ikome fali ili da ete razmazivanjem neega po licu promeniti svoj izgled. Koa ne upija dobro jer ona i treba da bude u odreenoj meri nepropustljiva. Kad sedite u kadi punoj prebranca niti se gojite niti pak prdite od toga.

Uprkos svemu tome, pri svakom odlasku u apoteku (to preporu-ujem) pronai ete veliki raspon arobnih sastojaka na tritu. Kom-pleks Valmontovog elijskog DNK napravljen je od posebno tretirane DNK iz lososove ikre (Naalost, ako namaete lice lososom neete postii ba isti efekat, stoji u napisu iz The Timesa), ali neverovatno su mali izgledi da bi vaa koa upila DNK izuzetno veliki molekul ili da bi bilo ikakve koristi od sinteze koja se odvija u DNK, ak i kad bi to mogla. Vaem telu verovatno ne fali gradivnih blokova DNK. Ve ih ima tuta i tma.

22 Loa nauka

Hajde da razmislimo. ak i kad bi vaa koa upila celi DNK lososa, elije bi apsorbovale strani, riblji nacrt gradivnih elemenata to jest, uputstva za izradu ribljih elija a to vama kao ljudskom biu ne bi bogzna koliko koristilo. Bilo bi iznenaenje i kad bi se DNK svarila pa razloila u sastavne elemente u vaoj koi (meutim, vaa creva vare krupne molekule, koje enzimi za varenje pre apsorpcije razgra-uju na sastavne delove).

Sve te preparate odlikuje jedna injenica: telo moete zavarati iako u njemu postoje fino podeeni homeostatski mehanizmi, veliki sloeni sistemi s povratnom spregom i mernim instrumentima koji neprestano kalibriu i rekalibriu koliine razliitih hemijskih komponenata koje se alju u razne delove vaeg tela. Uplitanjem u taj sistem u najmanju ruku bi se postigao obrnut efekat od onog pojednostavljenog koji se tvrdi da postoji.

Kao savren primer naveu da postoji grdno mnogo krema (i dru-gih sredstava za negu) za koje tvrde da dovode kiseonik direktno u vau kou. Mnoge od njih sadre peroksid koji, ako zaista elite da ubedite sebe u njegovo delovanje, ima hemijsku formulu H2O2 i mogao bi se pojmiti kao voda s neto dodatnog kiseonika, iako hemijske formule zapravo ne funkcioniu na taj nain na kraju krajeva, i gomiletina re je gvozdeni most s neto dodatnog kiseonika pa vam ne bi bilo ni na kraj pameti da vam to poslui za oksigenisanje koe.

Ako i podlegnemo i ubedimo sebe kako e ti tretmani zaista dovesti kiseonik do povrine koe i da e taj kiseonik istinski pro-dreti u elije, kako bi nam to koristilo? Ljudski organizam nepre-stano nadzire s koliko se krvi i hranljivih materija snabdevaju tkiva te koliko sitnih kapilarnih arterija hrani odreeno podruje. Vie krvnih sudova proirie se na oblasti s malo kiseonika jer to je dobar pokazatelj ako ima potrebe za dodatnim kiseonikom. Sve i da je istinita tvrdnja kako kiseonik iz kreme prodire u vaa tkiva, va organizam bi smanjio snabdevanje krvlju tog dela koe, a to je ist homeostatski autogol. Vodonik-peroksid je u stvari korozivna hemikalija koja izaziva blagu, slabu opekotinu. Otud onaj oseaj sveine i sjaja.

Kompleks progenijum XY 23

Ovi detalji uopteno se prenose na veinu tvrdnji koje stoje na ambalai. Pomnije pogledajte etiketu ili oglas. Po pravilu, otkriete da ste upali u razraenu semantiku igru a partneri u tome su vam la-novi regulatornih tela: retko ete naleteti na nedvosmislenu tvrdnju da ete izgledati bolje poto namaete lice ba tim naroitim magi-nim sastojkom. Tvrdnja se odnosi na kremu u celini, i vai za kremu u celini jer, kao to znate, sve hidratantne kreme vlae ten ak i jef-tino veliko pakovanje Diprobase kreme.

Kad to shvatite, kupovina postaje donekle zanimljivija. Veza izmeu maginog sastojka i efekta postoji samo u kupevoj glavi. Dok itate ono to proizvoa tvrdi vidite da je tekst paljivo pregledala itava vojska savetnika i postarala se da etiketa bude krajnje sugestivna, ali i oku dobro obavetenog cepidlake semantiki i legalno nepro-bojna. (Ukoliko hoete da ivite od rada na tom polju, preporuio bih dobro utabanu stazu za razvijanje karijere: pre nego to krenete da radite kao savetnik u industriji najpre se bar nakratko pozabavite trgovakim standardima te oglaivakim standardima ili se isprobajte na poslu u bilo kom drugom regulatornom telu.)

ta, dakle, nije u redu s takvim tumaenjem? Najpre da razjasnimo: ja ne uestvujem u krstakom ratu za prava potroaa. Kao i dravna lutrija, industrija kozmetike rauna na ljudske snove, a ljudi imaju pravo da rasi-paju svoj novac kako ele. Pomodnu kozmetiku i druge oblike arlatan-stva smatram posebnim, dobrovoljnim porezom koji su sebi nametnuli i plaaju ga ljudi koji nemaju pojma o nauci. Slaem se i s miljenjem da ljudi ne kupuju skupu kozmetiku samo zato to veruju u njenu delo-tvornost jer to je sve malo sloenije: re je o luksuznoj robi, statusnom simbolu, a sijaset je zanimljivih razloga zbog kojih se kupuju.

Ali nije sve moralno neutralno. Kao prvo, proizvoai tih proi-zvoda prodaju puaima i gojaznima preice do reenja. Prodaju im ideju da se moe biti zdrav ako se ispijaju skupi napici i pritom se uopte ne mora pribei staromodnom vebanju i unosu povra. Na tu temu esto nailazim u svetu loe nauke.

Uz pomenuto, u tim oglasima prodaje se sumnjiv pogled na svet. Prodaje se ideja da se nauka ne bavi delikatnim odnosima izmeu

24 Loa nauka

dokaza i teorije. Uz monu finansijsku potporu iz budeta namenjenih oglaavanju po celom svetu, uza svu mo svojih mikroelijskih kom-pleksa, Neutrilliuma XY, Tenseur Peptidique Vgtala i ostaloga, ogla-ivai tvrde da se nauka bavi nedokuivim besmislicama, punim jed-naina, molekula, grafikona, sveobuhvatnih pounih iskaza to dolaze od autoriteta u belim mantilima. I pokazuju kako se te toboe naune stvari mogu lako izmisliti te sainiti ni iz ega, samo zarad zarade. Iz sve snage se trude da prodaju ideju o tome da je nauka neshvatljiva i uglavnom je prodaju privlanim mladim enama, kojih je, naalost, vrlo malo u nauci.

Zapravo, prodaju pogled na svet jedne od barbika kompanije Mattel u koje je ugraen snimak slaunog glasia pa na pritisak dugmeta izjavljuje neto kao: Matematika je teka!, Oboavam oping! i Hoemo li ikad imati dovoljno garderobe?. U decembru 1992. godine lanice feministike Organizacije za osloboenje barbika (OOB) pre-duzele su sledeu akciju u amerikim prodavnicama: stotinama barbika iz serije Teen Talk kao i lutkama GI Joe zamenile su snimke. Boina barbika je izjavljivala ugodnim, odreitim glasom: Mrtvi ne lau. Deaci su ispod jelke nalazili vojnike koji su im govorili: Matema-tika je teka! i pitali: Idemo li u oping?

Posao OOB-a jo nije gotov.

4Homeopatija

A sada u samo sredite. Ali pre nego to i stupimo u tu arenu, da rai-stimo: ta god vi mislili, mene ba i ne zanimaju kom plementarna i alternativna medicina (to je samo po sebi sumnjiva sintagma). Zanima me uloga medicine, naa verovanja o telu i leenju, a uz to me u mom svakodnevnom poslu fascinira sloenost naina na koje skupljamo dokaze o dobrim i loim stranama datih metoda leenja.

U svemu tome homeopatija je samo nae orue.Dakle, ovde se bavimo jednim od najbitnijih pitanja u nauci: kako

znamo da li je primenjena metoda leenja delotvorna? Razmatrali mi kremu za lice, detoksikaciju, gimnastike vebe u koli, vitamin-ske tablete, program namenjen roditeljstvu ili lek za srani udar, iste nam vetine trebaju za testiranje tih terapija i sredstava. Homeopatija je najoiglednije sredstvo poduavanja za one koji se bave medici-nom utemeljenom na dokazima, i to iz sasvim jednostavnog ra zloga: homeopati propisuju eerne tabletice, a nita lake nego prouavati tablete.

Na kraju ovoga poglavlja znaete o medicini utemeljenoj na doka-zima i o osmiljavanju opita vie nego proseni lekar. Razumeete kako se opiti mogu izopaiti i dati lane pozitivne rezultate, kako deluje efe-kat placeba, i zato smo skloni da preuveliamo delotvornost tableta. to je jo vanije, videete kako industrija alternativne medicine moe da stvori i odrava mit o zdravlju, primenjujui na vas, javnost, iste tri-kove koje velike farmaceutske kompanije primenjuju na lekare. Ovde se radi o neemu mnogo krupnijem od homeopatije.

26 Loa nauka

ta je homeopatija?Homeopatija bi mogla biti paradigmatski primer alternativne tera-pije: ona se poziva na autoritet bogatog istorijskog naslea, ali njena istorija se ru tinski iznova ispisuje za potrebe onih koji se na savreme-nom tritu bave odnosima s javnou; smetena je u razraene okvire naunog prizvuka u kojima deluje, ali ne prua naune dokaze koji bi potvrdili njenu verodostojnost; njeni zagovornici vrlo jasno izjavljuju da e vam od tableta biti bolje iako su one u nebrojenim opitima pot-puno prouene i utvreno je da u svom delovanju nemaju nita bolji efekat od placeba.

Krajem osamnaestog veka nemaki lekar Samuel Haneman osmi-slio je homeopatiju. U to vreme glavne medicinske metode behu puta-nje krvi, klistiranje i razni drugi beskorisni pa i opasni postupci; tada su se samozvani autoriteti proglaavali za doktore i ni iz ega stvarali nove naine leenja, esto s nedovoljno dokaza da ih potkrepe. Stoga je homeopatija verovatno bila smislena.

Hanemanove teorije razlikovale su se od teorija njegovih konku-renata jer on je zakljuio i za to nema boljeg izraza da se neka sup-stanca kojom bi mogao izazvati simptome bolesti kod zdrave osobe, moe upotrebiti za leenje istih simptoma kod bolesnika. Njegov prvi homeopatski lek bila je kora kininovca koja se preporuivala kao lek protiv malarije. Uzeo je veliku dozu i kad je osetio simptome presu-dio je da su slini simptomima same malarije:

Odjednom mi zazeboe stopala i vrhovi prstiju; malaksah i postah pospan; srce mi je bubnjalo; puls mi je postao snaan i ubrzan; obuhva ti me nepodnoljiva teskoba i drhtavica... izne-moglost... damari u glavi, crvenilo u obrazima i uasna e... groznica na mahove... otupelost... ukoenost...

i tako dalje.Haneman je pretpostavio da e se kod svakog ko uzme kininovca

javiti ti simptomi (iako ima pokazatelja da je on samo iskusio nez-godnu idiosinkratiku reakciju). to je jo vanije, zakljuio je i to da

Homeopatija 27

bi kod obolelog od malarije, kad bi mu dao malu koliinu kininovca ta mala koliina leila simptome malarije a ne bi ih izazivala. Tog dana je stvorio teoriju da slino lei slino i to postade prvo naelo homeopatije.*

Davanje hemikalija i trava pacijentima moe biti opasna rabota, budui da mogu primetno delovati na organizam (izazivaju simp-tome, kao to je uoio Haneman). Ali on je taj problem reio im je doiveo drugu veliku inspiraciju, a nju i danas mnogi smatraju klju-nom odlikom homeopatije. Opet je zakljuio ne, ne moe drugaije da razreena supstanca jo monije lei simptome jer se pojaavaju njene spiritualne medicinske sile, a istovremeno, gle uda, redukuju se neeljena dejstva. Bio je jo smeliji: to vie razredite materiju, to snanije ona otklanja simptome koje bi inae izazivala.

Obini rastvori nisu bili dovoljni. Haneman je zakljuio da se pro-ces mora odvijati na vrlo specifian nain, jer je imao u vidu identi-tet brenda a imao je smisla za obred i priliku, pa je osmislio postupak nazvan sukusija. Pri svakom razreivanju, staklenom posudom s lekom valjalo je deset puta vrsto udariti o tvrdi ali savitljivi predmet. Stoga je naruio od sed lara spravu o koju e udarati posude, dasku odree-nih dimenzija s jedne strane presvuenu koom i obloenu konjskom dlakom. Tih deset vrstih udaraca i danas se primenjuju u fabrikama homeopatskih tableta, ponekad ih izvode roboti specijalno konstru-isani u tu svrhu.

Homeopate su s godinama proizvele irok spektar lekova. Evo kako se odvijao proces razvoja tih lekova, grandiozno nazvan dokazivanje (nem. Prufung). Javi se jedan dobrovoljac, ili grupa od desetina osoba, i svaki ispitanik uzme est doza leka koji se dva dana dokazuje, u vie nivoa razblaenosti. Pritom vode dnevnik o duevnim, fizikim i emo-tivnom doivljajima, a belee i ta su sanjali u tom periodu. Na kraju dokazivanja glavni dokaziva skupi po datke iz dnevnika i ta dugaka, nesistematizovana lista simptoma i snova, dobijena od malog broja

* Odgovarajue velike koliine kininovca sadre kinin; njime se moe leiti malarija iako je danas na njega imuna veina parazita malariara.

28 Loa nauka

ljudi, postaje slika simptoma za taj lek. Zatim biva zapisana u veliku knjigu i, u nekim sluajevima, vai zauvek. Kad odete homeopati on e se potruditi da se vai simptomi podudare s onima koje izaziva lek pri dokazivanju.

Takav sistem ima oigledne mane. Prvo, ne zna se je li dokaziva dospeo u stanje koje opisuje zbog leka koji je uzeo ili zbog ko zna ega drugog. Moglo bi biti rei o efektu nocebo, obrnutom od placeba, kad se ljudi loe oseaju jer oekuju da bi tako trebalo da se oseaju (kla-dim se kako bih sad odmah mogao da vam izazovem muninu, samo da vam ispriam kako je napravljen obrok od industrijski preraenih namirnica koji ste upravo pojeli); mogao bi da bude u pitanju oblik masovne histerije (Da li u ovom otomanu ima buva?); jednog doka-zivaa mogli bi spopasti bolovi u elucu koji bi ga ionako spopali; ili bi svi mogli oboleti od blage prehlade i tako nadalje.

Ali homeopati vrlo uspeno reklamiraju ta dokazivanja kao valjana nauna istraivanja. Na primer, ako posetite internet stranicu Boots the Chemist, na adresi www.bootslearningstore.co.uk, i preuzmete njihov 16+ modul za uenje za decu na alternativnim vrstama terapije, nai ete, meu ostalim lupetanjima o homeopatskim lekovima, i tvrdnje da su Hanemanova dokazivanja bila kliniki opiti. To nije istina, sad vam je jasno, a to nije tako neuobiajeno.

Haneman je otvoreno izjavljivao da nita ne zna o fiziolokim procesima u organizmu, ak je tvrdio da tako valja. On se prema telu odnosio kao prema crnoj kutiji u koju ulaze lekovi, a izlaze rezultati i priznavao je samo empirijske podatke, uticaj medicine na simptome. (Svi simptomi i okolnosti uoeni u svakom pojedinom sluaju, rekao je, jedina su indikacija koja nas vodi pri biranju leka.)

Ta je izjava potpuno suprotna onoj koju ponavljaju savremeni alter-nativni lekari: Medicina lei samo simptome, dok mi razumemo njihove uzroke i leimo ih. U ovo nae doba, u kojem vredi maksima: Dobro ono to je prirodno, zanimljivo je primetiti kako Haneman nije ni pro-slovio da je homeopatija prirodna nego se izdavao za naunika.

U Hanemanovo vreme konvencionalna medicina umnogome se bavila teorijom i medicinari su se grdno ponosili to im se praksa zasniva

Homeopatija 29

na ra cionalnom poznavanju anatomije i funkcionisanja organizma. U osamnaestom veku lekari su se rugali homeopatama i optuivali ih za puki empirizam, preterano oslanjanje na iskustva i zapaanja ljudi koji se oporavljaju. Situacija se preokrenula. Danas se u medicini esto rado prihva ta nepoznavanje detalja mehanizma dokle god podaci dobijeni u eksperimentima potvruju delotvornost postupka (cilj je odbaciti one nedelotvorne); istovremeno se homeopate odjednom oslanjaju isklju-ivo na svoje egzotine teorije i zanemaruju brojne negativne empirijske dokaze o njihovoj delotvornosti. Moda to nije naroito bitno, ali mnogo se otkriva iz takvih diskretnih pomaka u retorici i znaenju.

Problem s razreenjemPre nego to krenemo u jo detaljniju analizu homeopatije i vidimo je li uistinu delo tvorna, treba reiti jo jedan centralni problem.

Veina ljudi zna kako se homeopatski preparati toliko razreuju da u dozi koju dobijete nema vie ni molekula prvobitne supstance. Ali moda vam nije poznato do kog stepena ide ta razreenost. Tipino homeopatsko razreenje iznosi 30 C, to e rei da je originalna sup-stanca razreena jednom kapi u stotinu, i tako trideset puta. U odeljku ta je homeopatija? na internet stranici Drutva homeopata, najvee takve organizacije u Britaniji, stoji da 30 C sadri manje od jednog milionitog dela originalne supstance.

Manje od jednog milionitog dela originalne supstance po meni, to je blago reeno: homeopatski preparat od 30 C je razreenje od jednog dela u 10030, odnosno 1060 ili jedinice za kojom sledi ezdeset nula. Da izbegnemo svaki nesporazum, to je rastvor od jedan prema 1000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 ili, da se posluimo formulacijom Drutva homeo-pata, jedan deo u milion miliona miliona milio na miliona miliona miliona miliona miliona miliona. To je svakako manje od jednog dela u milion originalne supstance.

Poreenja radi, u olimpijskom bazenu ima samo otprilike 100 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 molekula vode. Zamislite kuglu vode prenika 150 miliona kilometara (toliko je Zemlja udaljena od

30 Loa nauka

Sunca). Svetlo pree tu razdaljinu za osam minuta. Zamislite toliku kuglu vode s jednim molekulom supstance unutra: to je razreenje od 30 C.*

Pri homeopatskom razreenju od 200 C (svaki homeo patski dobav-lja nudi mnogo jae rastvore), supstanca koja se koristi razreuje se do reda veliine koji prevazilazi ukupan broj atoma u svemiru, i to u enormno velikoj meri. Pogledajmo to iz drugog ugla. U kosmosu je oko 3 1080 kubnih metara skladinog prostora (savreno da se zasnuje porodica); dakle, kad bi se ispunio vodom i jednim molekulom aktivnog sastojka, nastao bi prilino bedno razreen rastvor od svega 55 C.

Ipak ne smemo zaboraviti ni to da su neuverljive izjave homeopata o tome kako njihove tablete deluju i dalje poprilino nebitne te da nisu znaajne u naem glavnom zapaanju da ne deluju nita bolje od placeba. Ne znamo ni kako deluju opti anestetici, ali znamo da deluju i sluimo se njima iako im ne znamo mehanizam. Lino sam jednom uao u ope-racionu salu, rasekao abdomen oveka pod anestezijom i akao mu po utrobi pod strogim nadzorom, hitro dodajem. Rupe u naem znanju o delovanju anestetika u tom trenutku nisu muile ni mene ni pacijenta.

tavie, u vreme kad je Haneman osmislio homeopatiju, niko nije ni znao da ti problemi postoje jer italijanski fiziar Amedeo Avogadro i njegovi sledbenici ne behu jo izraunali ni koliko ima molekula u datoj koliini date supstance, a kamoli koliko je atoma u vasioni. Nije se znalo ni ta su uopte atomi.

Kako su homeopate prihvatale ta nova saznanja? Naprosto su izja-vili kako nije bitno to nema molekula jer voda pamti. To bi i moglo da proe ako se govori o kadi ili epruveti punoj vode. Ali ako razmi-slite, u najoptijem smislu, o razmerama tih objekata, majuan mole-kul vode nee biti izoblien ogromnim molekulom arnike i nee mu ostati sugestivno ulegnue (a izgleda da mnoge homeopate tako zamiljaju taj proces). Kuglica gita veliine graka nikako nee udu-biti tapacirung na vaem otomanu.

* Za cepidlake, to je razreenje od 30,89 C.

Homeopatija 31

Decenijama i decenijama fiziari vrlo intenzivno prouavaju struk-turu vode. Premda je tano da se na sobnoj temperaturi molekuli vode skupljaju oko molekula otopljenog u vodi, oni se pritom stalno nasu-mino kreu pa su te tvorevine vrlo kratkog veka, naime, njihovo se trajanje meri pikosekundama ili manjim jedinicama. Znai, njihov rok upotrebe je vrlo kratak.

Homeopate znaju da uzmu anomalne rezultate fizikih eksperi-menata pa tvrde da ti rezultati dokazuju delotvornost homeopatije. O njihovim neverovatnim manama moe se itati na drugim mestima (esto se homeopatska supstanca za koju je otkriveno u izuzetno pre-ciznim laboratorijskim ispitivanjima da je jedva primetno drugaija od nehomeopatskog rastvora napravljena na sasvim drukiji nain, od drugaijih sastojaka koji se detektuju pomou vrlo osetljivih labora-torijskih instrumenata). Vredi po menuti i ovo: ameriki mag i razot-krivalac Dejms Randi ponudio je nagradu od milion dolara svakome ko dokae anomalne tvrdnje u laboratorijskim uslovima, a naroito je istakao kako bi nagradu mogao osvojiti svako ko nedvosmisleno razlui homeopatski preparat od nehomeopatskog pri menom metode po elji. Tu nagradu od milion dolara jo niko nije osvojio.

ak i da se tumai doslovno, izjava da voda pamti puna je rupa; mnoge ete i sami uoiti. Da voda ima pamenje, kao to tvrde home-opate, a rastvor od jedan u 1060 je prihvatljiv, dosad bi ve sigurno sva voda bila blagotvorni homeopatski rastvor svih molekula na zemlji. Ipak, voda pljuska po naoj planeti ve prilino dugo i, dok sedim u Londonu i kucam, voda u mom telu ve je prola kroz tela mnogih ljudi pre no to se zatekla u mome. Moda se neto molekula vode iz mojih prstiju dok kucam ovu reenicu trenutno nalazi u vaoj onoj jabuici. Moda je neto molekula vode koji ispunjavaju moje neurone dok odluujem hou li u ovoj reenici napisati mokraa ili urin, sad ve u kraljiinoj mokranoj beici (Bog je blagoslovio): voda je veliki izjednaavalac, svuda stigne. Dignite glavu i pogledajte oblake.

Kako molekul vode ume da zaboravi svaki molekul koji je dotad vi deo? Otkud zna kako treba da lei moju ranicu svojim seanjem na arniku a ne seanjem na fekalije Isaka Asimova? Jednom sam ovo

32 Loa nauka

objavio u novinama i neki se homeopata alio Odboru za albe na tampu (PCC). Nije stvar u rastvoru, ree, nego u sukusiji. Morate uzeti boicu s vodom i njome deset puta otro tresnuti o dasku presvu-enu koom i napunjenu konjskom strunom tako e voda zapamtiti moleku l. Poto nisam pomenuo taj presudni postupak, ree, namerno sam tako prikazao homeopate da zvue glupo. Ovo je drugi univerzum glupavosti.

A to se tie svih homeopatskih pria o pamenju vode, imajmo na umu da se umesto kaiice homeopatski razreene vode u stvari generalno uzima eerna tabletica. Dakle, valja se pozabaviti i sea-njem eera. Voda je neto zapamtila (nakon razreenosti do reda veliine veeg od broja atoma u svemiru), ali je postajala zaboravna pa je to zapameno prelazilo na eer. Trudim se da budem jasan jer ne elim da se ponovo ale na mene.

Kad taj eer, koji je upamtio neto ega se seala voda, dospe u vae telo, mora imati nekakav efekat. Koji li to? Niko ne zna. Ipak morate redovno uzimati tablete prema rasporedu doziranja koji, gle uda, previe nalikuje na reim uzimanja medicinskih lekova (uzi-maju se u intervalima odreenim prema tome kojom ih brzinom va organizam razgrauje i izluuje).

Zahtevam valjani eksperimentOve teoretske neuverljivosti jesu zanimljive, ali i nisu neki argumenti. Jo u devetnaestom veku ser Don Forbs, lekar kraljice Viktorije, poeo je da razmatra razreenje i, evo, vek i po se rasprava nije makla s mesta. Kad se govori o homeopatiji pravo pitanje vrlo je jednostavno: da li deluje? Zapravo, otkud znamo deluje li ijedna odabrana metoda?

Simptomi su vazda vrlo subjektivni. Stoga se pri gotovo svakom nainu utvrivanja koristi od ma kog postupka mora poeti od poje-dinca i njegovog iskustva, pa se nadograivati. Zamislimo da razgo-varamo moda se i prepiremo s nekim ko smatra da homeopatija deluje, ima dobra iskustva s njom i veruje da se uz homeopatiju moe bre ozdraviti. Od te osobe bismo uli: Znam jedino da se oseam kao da deluje. Bolje mi je otkad se pridravam homeopatije. Njemu

Homeopatija 33

je to oigledno, to u neku ruku i jeste. Snaga a i slabost ove izjave lee u njenoj jednostavnosti. Ma ta da se dogodi, izjava je tana.

Na to vi upadnete: Dobro-de, ali moda je to bio efekat placeba. Jer, efekat placeba kudikamo je sloeniji i zanimljiviji nego to veina ljudi smatra, i umnogome prevazilazi davanje puke eerne tabletice: tu se radi o celokupnom sociolokom iskustvu terapije, onome to oekujete, procesu savetovanja kroz koji prolazite dok primate tera-piju i mnogo emu drugome.

Na primer, znamo da su dve eerne tablete delotvornije od jedne eerne tablete. Isto tako, znamo da su injekcije slane vode delotvornije protiv bola od eernih tableta, a to ne zato to injekcije slane vode uop-te imaju bioloko dejstvo na organizam nego zato to injekcija ostavlja dublji utisak, sam postupak je dra matiniji. Bitni faktori su boja tableta, ambalaa i cena a uz to i ubeivanja prodavaca tableta. Znamo da se postupci s placebom mogu uspeno primenjivati na one koji pate od bola u kolenu, ak i na obolele od angine. Efekat pla ceba uspeno deluje na ivotinje i decu. Snaan je i istovremeno varljiv, a ni pola informa-cija o njemu neete znati dok ne proitate poglavlje o toj temi.

Dakle, kad na oboavalac homeopatije izjavi kako se osea bolje posle homeopatskog tretmana, moemo da mu odvratimo: Verujem ti, ali moda je uzrok tvog ozdravljenja efekat placeba, a on nee moi da kae: Nije jer nema pouzdanog naina da utvrdi je li ozdravio od efekta placeba ili nije. To se ne moe odrediti. Va sagovornik samo moe da ponovi ono to je isprva rekao: Znam jedino da se oseam kao da deluje. Bolje mi je otkad se pridravam homeopatije.

Vi biste, dalje, mogli rei: I to prihvatam, ali moda ti je bolje i zbog regresije prema proseku. To je samo jedna od mnogih kogni-tivnih zabluda opisanih u ovoj knjizi, temeljnih mana naeg sistema zakljuivanja koje nas navode na to da primeujemo pravil nosti i veze u svetu oko nas, ak i kad se pri pomnijem posmatranju otkrije da ih zapravo nema.

Regresija prema proseku samo je jo jedan izraz za tvrdnju da sve, kao to alternativni terapeuti rado izjavljuju, ima prirodni ciklus. Reci mo da vas bole lea. Bol doe i proe. Imate boljih i loijih dana,

34 Loa nauka

boljih i loijih sedmica. Kad je najgore, posle e biti bolje tako biva s vaim bolom u krstima.

Slino, mnoge bolesti imaju takozvanu prirodnu istoriju: bolesniku je loe a zatim mu je bolje. Jo je Volter rekao: Sva vetina medicine ogleda se u zabavljanju pacijenta, a priroda lei bolest. Recimo da ste prehla eni. Jeste, kroz nekoliko dana bie vam bolje, ali trenutno se oseate jadno. Sasvim je prirodno uiniti neto da ozdravite ba kad su simptomi najtei. Mogli biste pribei homeopatskom leenju. Mogli biste rtvovati kozu, omotati njena creva oko vrata i nositi ih. Mogli biste nagovoriti svog lekara opte prakse da vam prepie antibiotike. (Naveo sam ove primere prema rastuem stepenu besmislenosti.)

A kad prehlada proe, kako to uvek biva, pretpostaviete da ste ozdra-vili zahvaljujui onome to ste preduzeli dok vam je bilo teko. Post hoc ergo propter hoc*, i sve u tom smislu. Od tada nadalje, im se prehladite opet ete jurnuti kod svog lekara opte prakse i gnjaviete ga dok vam ne prepie antibiotike. Premda e vas on upozoravati: Pa, to nije pametno, vi ete insistirati jer su poslednjeg puta dobro delovali. Stoga e porasti opta rezistencija na antibiotike i na kraju e zbog takvih iracionalnih postupaka starice umirati od bakterije MRSA, no to je ve druga pria.

Moete gledati na regresiju prema proseku vie s matematike stra ne ako vam je drae. Kad u kvizu Odigraj pravu kartu Brusa For-sajta on stavi 3 na plou, svi u publici viu: Vea! jer znaju da e po svoj prilici idua karta biti vea od 3. elite li da idete vie ili nie od donje granice? Vie? Vie? Nie!

* lat. Posle toga, znai zbog toga; odnosi se na pogreno logino zakljuivanje, kad se ono to je neposredno prethodilo smatra nunim uzrokom. (Prim. prev.)

Lekari opte prakse upornim pacijentima katkad prepisuju antibiotike iz istog oaja iako znaju da su beskorisni u leenju viroze, ali mnoga istraivanja pokazuju da je takav postupak mogue kontraproduktivan, ak i ako se posmatra uteda vremena. Evo o emu se govori u jednoj studiji. Lekari koji su pacijentima prepisivali antibiotike, umesto da ih posavetuju ta da sami preduzmu kad ih zadesi upala grla, bivali su zatrpani poslom jer su im se pacijenti ponovo i ponovo vraali. Izraunato je: ako lekar opte prakse svake godine prepie antibiotike za upalu grla stotini pacijenata manje, trideset troje manje verovae da su antibiotici delotvorni, dvadeset petoro manje ubudue e odluiti da se posavetuje u vezi s tim problemom, a desetoro manje e se vratiti sledee godine. Da ste alternativni terapeut ili prodavac lekova, mogli biste da preokrenete te brojke naglavce i gledate kako da pospeite prodaju, a ne da je smanjite.

Homeopatija 35

U Americi postoji jo ekstremnija verzija regresije prema pro-seku; nazivaju je prokletstvo lista Sports Illustrated. Svaki sportista koji izae na naslovnoj strani tog lista, ubrzo padne u zaborav, izgubi popularnost. Ali na naslovnu stranu dospeva jedan od najboljih spor-tista na svetu, na samom vrhu u svojoj disciplini, proglaen za naj-boljeg te nedelje a za to verovatno treba imati i silnu sreu. Srea (ili galama) uglavnom proe, sama se vrati na prosek, kao to se deava pri bacanju kocke. Ukoliko to ne razumete, poeete da traite drugi uzrok za taj povratak na prosek i onda zaas naletite na... prokletstvo lista Sports Illustrated.

Homeopate kod svojih pacijenata dodatno pojaavaju utisak da su shvatili uspenost tretmana tako to navode tegobe, objanjavaju da se od sasvim odgovarajueg leka simptomi isprva mogu pogorati pa tek potom se stanje popravi, i tvrde da je to sastavni deo terapije. Tako i oni koji obavljaju detoksikaciju esto kau da e vam od njihovih sredstava biti loije dok toksini ne izau iz organizma. Prema takvim obeanjima, bukvalno sve to vam se desi posle postupka dokazuje otroumnost vaeg terapeuta u uspostavljanju klinike slike i njegovu vetinu propisivanja leka.

Dakle mogli bismo se opet obratiti naem oboavaocu homeopa-tije: Osea da ti je bolje, prihvatam to. Ali moda ti je to od regre-sije prema proseku, ili je na delu prirodna istorija bolesti. I opet vam ne moe rei da to nije istina (barem ne smisleno, ne vai se ako je u afektu) jer nikako ne moe da zna hoe li se ionako oporaviti, u onim situacijama kad se navodno oporavi nakon poseta homeopati. Regre-sija prema proseku mogla bi biti jedino pravo objanjenje njegovog ozdravljenja. Jednostavno ne moe da kae tano. I opet mu samo preostaje ona prva tvrdnja: Znam jedino da se oseam kao da deluje. Bolje mi je otkad se pridravam homeopatije.

To je mogue do izvesne granice. Ali kad oboavaoci krenu dalje i kau: Homeopatija je uspena ili promrmljaju neto o nauci, onda nastaje problem. Ne moemo donositi takve zakljuke na osnovu li-nih iskustava pojedinca, i to iz navedenih razloga: mogue je da se efe-kat placeba pobrka s pravim efektom ili biva da se sluajni pronalazak

36 Loa nauka

pobrka s pravim. ak i da se desi nesumnjiv i neverovatan sluaj da je neko ozdravio u terminalnoj fazi raka, i dalje bismo morali biti opre-zni da ne iskoristimo ishitreno iskustvo te osobe. Nekad se uda dea-vaju, sasvim sluajno. Nekad, ali ne preesto.

Ekipa australijskih onkologa vie godina je pratila 2337 pacije-nata u terminalnoj fazi raka, na palijativnoj nezi. Umirali su u pro-seku nakon pet meseci. Ali oko jedan posto posmatranih jo je bio iv i posle pet godina. U januaru 2006. u listu Independent objavljen je zbunjujui tekst u vezi s tom studijom:

Dokazano da udotvorni lekovi delujuDoktori su pronali statistiki dokaz da alternativna terapija, kao to je posebna ishrana, biljni napici i leenje verom, moe izleiti bolest u naizgled terminalnoj fazi, ali nisu sigurni zato se to deava.

Svrha studije nikako nije bila da se dokae da postoje udotvorni lekovi (niti se tragalo za takvim tretmanom, to je bila novinarska izmiljo-tina). Naprotiv, studija je pokazala neto mnogo zanimljivije: pone-kad se desi udo. Oboleli mogu preiveti uprkos svemu, bez vidljivog razloga. Istraivai su jasno istaknuli da treba biti oprezan s tvrd-njama o udotvornim lekovima jer se uda redovno deavaju, prema njihovoj raunici u 1% sluajeva, i bez ikakve posebne intervencije. Naravouenije lanka: ne moemo donositi zakljuke na osnovu isku-stva pojedinca, ak ni prema iskustvima vie osoba, izabranih da nam ukau na poentu.

ta nam je dalje initi? Evo ta: valja uzeti mnogo pojedinaca, uzorak onih pacijenata za koje se nadamo da emo ih izleiti, sa svim njihovim pojedinanim iskustvima, i sve ih prebrojati. To je kliniko, nauno, medicinsko istraivanje i zaista se tu nema ta vie dodati: nema misterij, nema drugaije paradigme, nema lai i prevare. Pro-ces je apsolutno transparentan i ta je ideja verovatno spasila vie ivota, u spektakularnijim razmerama, nego ijedna druga zamisao s kojom ete se susresti ove godine.

Homeopatija 37

Ideja nije ni nova. Prvi opit se pominje u Starom zavetu; to je zani-mljivo, odnosi se na hranu. A nutricionizam je tek nedavno postao specijalitet du jour, nazovimo ga tako. Evo ta stoji u Knjizi pro-roka Danila:

A Danilo ree Amelsaru, kojega starjeina nad dvoranima postavi nad Danilom, Ananijom, Misailom i Azarijom: Ogle-daj sluge svoje za deset dana, neka nam se daje varivo da jedemo i vode da pijemo. Pa onda neka nam se vide lica pred tobom i lica mladiima koji jedu carsko jelo, pa kako vidi, onako ini sa slugama svojim.

I poslua ih u tom, i ogleda ih za deset dana. A poslije deset dana lica im dooe ljepa i mesnatija nego u svijeh mladia koji jeahu carsko jelo. I Amelsar uzimae jelo njihovo i vino koje njima trebae piti, i davae im variva.

Knjiga proroka Danila, 1, 1116.

Reklo bi da je tu sve to je za temu bitno: navedeni opit uopte nije tajanstven. Ukoliko hoemo da se uverimo u to deluju li homeopat-ske tablete, mogli bismo izvesti vrlo slian eksperiment. Hajde da to malo razjasnimo. Odabrali bismo dvestotinak ljudi koji idu u home-opatsku kliniku i nasumce ih podelili u dve grupe. Svi bi proli celo-kupan postupak: odlazak homeopati da im postavi dijagnozu, odredi lek i napie recept. Ali u poslednji as, da pacijenti ne znaju, zame-nili bismo polovinu homeopatskih eernih tabletica lanim eer-nim tabletama kojima nije pripisana arolija homeopatije. Kasnije, u povoljnom trenutku, mogli bismo da izmerimo koliko je ljudi iz svake grupe ozdravilo.

Razgovarajui s homeopatima uoio sam da poprilino zaziru od merenja, kao da to nije oigledan proces, kao da je to isto to i zabi-janje etvrtastog klina u okruglu rupu, jer merenje zvui nauniki i matematiki. Valja zastati na as i razjasniti to sebi. Niti je mere-nje kakav tajanstveni postupak, niti se obavlja posebnim ureajima. Pitamo ljude da li im je bolje i sabiramo odgovore.

38 Loa nauka

U opitu, a nekad i u obinoj situaciji, u ambulanti, moemo zamo-liti ljude da vode dnevnik. Neka svakog dana prikau bol u kolenu na skali od jedan do deset. Neka navedu koliko ih dana u sedmici nita nije bolelo. Neka izmere efekat umora u dotinoj nedelji: koliko dana su bili kadri da izau iz kue, dokle su mogli da hodaju, koliko su kunih poslova uspeli da obave. Moete ih propitivati o raznim, vrlo jedno-stavnim, transparentnim i esto sasvim subjektivnim iskustvima jer se sutina medicine ogleda u poboljanju ivota i ublaavanju patnje.

Moemo malo zainiti postupak, standardizovati ga i omoguiti da se nai rezultati lake uporede s drugim istraivanjima (to je dobro jer pritom bolje upoznajemo neku bolest i saznajemo kako se lei). Mogli bismo, recimo, iskoristiti Opti zdravstveni upitnik (GHQ) jer je to standardizovana alatka, ali premda se naveliko primenjuje, GHQ-12, kako ga zovu, samo je spisak pitanja za pojedinca o nje-govom ivotu i simptomima.

Ako ste skloniji antiautoritarnoj retorici, onda imajte ovo na umu: sprovoenje postupka prihvaenog tretmana, kontrolisanog placebom bilo da je re o alternativnoj terapiji ili ma kom obliku medicine po sebi je subverzivni in. Vi podrivate lanu izvesnost te liavate lekare, pacijente i terapeute tretmana koji su ih dotad zadovoljavali.

Nezadovoljstvo zbog opita see u daleku prolost, u medicini kao i u drugim oblastima, i razni ljudi upirae se da se odbrane od njih. Ari Kokran, jedan od dedova medicine utemeljene na dokazima, ispriao je zgodu o razliitim grupama hirurga koji su zduno tvrdili da je njihov tretman za leenje raka najdelotvorniji: svima je oigledno bilo jasno da je njihova terapija najbolja. Nastojei da ih ubedi kako su eksperimenti neophodni Kokran ih je sve okupio u istoj prostoriji ne bi li uoili koliko su uporni u svojim ubeenjima ali i koliko su ona protivrena. I sudi-jama, recimo, moe biti vrlo odbojna pomisao na eksperimentisanje s razliitim oblicima presude uivaocima heroina, poto su uvereni da je njihova presuda najbolja za svaki pojedinani sluaj. To su nedavne bitke i ni u kom smislu nisu jedinstvene za svet homeopatije.

Odaberemo, znai, grupu ljudi koji izlaze iz homeopatske kli-nike, za menimo im pola tableta placebo tabletama i prebrojimo ko je

Homeopatija 39

ozdravio. To je ispitivanje homeopatskih tableta kontrolisano place-bom a ne hipotetska rasprava: tako su proveravani homeopatski tre-tmani i ini se da, ukupno gledano, homeopatija nije nita delotvor-nija od placeba.

A ipak ete uti da homeopate kau kako ima i pozitivnih opita u homeopatiji; ak ete naii da se neki navode. ta je posredi? Odgovor zadivljuje i vodi nas ravno u sr medicine zasnovane na dokazima. Ima nekih opita koji pokazuju da je homeopatija delotvor nija od placeba, ali samo nekih, i to su generalno opiti s metodolokim manama. To zvui tehniki, ali znai samo to da postoje problemi u nainu na koji su opiti izvedeni, i ti problemi su tako veliki da dotini opiti bivaju manje valjani testovi tretmana.

Literatura o alternativnoj terapiji svakako je proeta nekompe-tentnou, ali mane uoene u eksperimentima zapravo su vrlo uobi-ajene u medicini. Bilo bi poteno rei da sva istraivanja imaju neke mane, naprosto zato to je svaki opit kompromis izmeu onoga to bi bilo idealno i onog to je praktino ili jeftino. (Literatura o kom-plementarnoj i alternativnoj medicini (KAM) esto propada u fazi tumaenja: medicinari katkad znaju da citiraju lane radove pa opi-suju nedostatke, dok su homeopati skloni da nekritino prihvataju sve to je pozitivno.)

Zato je vano da istraivanje uvek bude objavljeno, i to itavo, s navedenim metodama i rezultatima, da bi se moglo proveriti. Ta se tema ponavlja u ovoj knjizi i vana je: kad ujemo da neko iznosi tvrd-nje bazirane na svom istraivanju, mi moramo biti u stanju da sami zakljuimo koliko je tu bilo metodolokih nedostataka i moramo biti sposobni da sami prosudimo jesu li rezul tati pouzdani, da li je test bio valjan. Sve ono zbog ega ispitivanje nije valjano, odjednom je zasle-pljujue oigledno kad znate za to.

Slepi eksperimentiU svakom dobrom eksperimentu bitno je da istraivai ne znaju jesu li pacijenti dobili homeopatsku eernu tabletu ili obinu placebo eernu tabletu, a da to, naravno, ne znaju ni sami pacijenti. Moramo

40 Loa nauka

biti sigurni da je svaka razlika koju merimo rezultat razlike izmeu dejstva tableta, a ne izmeu oekivanja i predrasuda uesnika. Da istraivai znaju koji njihovi mili i dragi pacijenti piju prave tablete, a koji tablete placeba, mogli bi svesno ili nesvesno da se izreknu ili bi to moglo uticati na njihovu procenu pacijenta.

Recimo da radim na studiji o medicinskoj tableti koja treba da snizi visoki krvni pritisak. Znam koji su moji pacijenti dobili skupu novu tabletu za krvni pritisak, a koji placebo. Jedan iz prve grupe, od onih koji uzimaju pomodnu novu tabletu, dolazi kod mene i pritisak mu je mnogo vii nego to bih oekivao, tim pre to je na skupom novom leku. Stoga mu opet proverim krvni pritisak, samo da vidim da nisam pogreio. Idui rezultat je normalniji pa ga zabeleim i zane-marim prethodni, visoki.

Merenje krvnog pritiska je nepouzdana tehnika, kao i itanje EKG-a, gledanje rendgenskih snimaka, merenje bola i mnoga druga mere-nja koja se redovno koriste u klinikim eksperimentima. Odem na pauzu za ruak, potpuno nesvestan injenice da mirne due zagau-jem podatke, unitavam stu diju, stvaram netane dokaze i naposletku ubijam ljude (jer naa najvea greka bila bi da zaboravimo kako se ti podaci koriste pri donoenju ozbiljnih odluka u vrlo stvarnom svetu, a loi podaci donose patnje i smrt).

U novijoj medicinskoj istoriji ima nekoliko reitih primera da su se ama ba svi medicinari nali u zabludi zbog neuspeha u primeni odgovarajue slepe tehnike, kako se to zove, pa nisu mogli da odrede koja je terapija bolja. Nismo, na primer, nikako mogli da razluimo je li laparoskopska hirur gija bolja od otvorene. Onda se pojavila grupa hirurga iz efilda i izvela pravu predstavu od eksperimenta, gde su kori-eni zavoji i dekorativni mlazevi lane krvi, tako da niko nije mogao odrediti kakva je operacija izvedena na kom pacijentu.

Neki od najznaajnijih uglednika u medicini baziranoj na doka-zima sainili su pregled slepih tehnika u raznim opitima o me dicinskim lekovima i ustanovili da su u opitima s neodgovarajuom slepom teh-nikom koristi prouavanih tretmana preuveliane za 17 posto. Primena slepih tehnika u eksperimentima nije nikakvo opskurno teranje maka

Homeopatija 41

na konac tipino za cepidlake poput mene niti se koristi za napadanje alternativnih terapija.

Primaknimo se homeopatiji. U pregledu ispitivanja primene aku-punkture za bol u leima pokazalo se da su studije s propisnim slepim tehnikama pokazale neznatnu korist od akupunkture, koja nije bila sta-tistiki znaajna (kasnije o znaenju te izjave). Eksperimenti koji nisu bili slepi oni u kojima su pacijenti znali jesu li u grupi za tretman ili nisu pokazali su krupnu, statistiki bitnu korist od akupunkture. (Moda se pi tate ta je placebo kontrola za akupunkturu. Tobonja akupunktura obavlja se lanim iglama ili se ubadaju pogrena mesta. Zabavno zame-ateljstvo nastaje kad pripadnici jedne kole akupunkture stanu da tvrde kako su lana mesta po drugoj koli zapravo njihova prava mesta.)

Slepi test

70

60

50

40

30

20

10

0

Akupunktura

Procenat pacijenatas kratkoronim poboljanjem

Kontrola

Neslepi test

Vidimo, dakle, da je primena slepih tehnika bitna i da nije svaki eksperiment nuno koristan. Ne moete tek tako rei: Ovaj eksperi-ment pokazuje dejstvo tog tretmana jer ima dobrih eksperimenata ili valjanih testova, i ima loih eksperimenata. Kada za neku studiju lekari i naunici kau da ima meto dolokih propusta te da je nepo-uzdana, to ne ine zato to su zlonamerni ili to nastoje da ouvaju hegemoniju, ili da ne prekinu slivanje mita iz farmaceutske industrije, nego zato to je studija loe izvedena propisno sprovoenje slepih tehnika ne kota nita i nije bila valjan test.

42 Loa nauka

Ran