of 40 /40
8/14/2019 Nauka bogaćenja.pdf http://slidepdf.com/reader/full/nauka-bogacenjapdf 1/40 1 Wallace D. Wattles  NAUKA BOGAĆENJA

Nauka bogaćenja.pdf

Embed Size (px)

Text of Nauka bogaćenja.pdf

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    1/40

    1

    Wallace D. Wattles

    NAUKA BOGAENJA

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    2/40

    2

    PREDGOVOR

    Ovo je pragmatina knjiga, ne lozofska; praktian prirunik, a ne teoretska raspra-va. Namenjen je mukarcima i enama ija najhitnija potreba je novac. Onima kojinajpre ele da postanu bogati, a onda da lozoraju o tome. Ona je za one koji do sada

    nisu nali ni vremena ni naina ni prilike da dublje urone u metazika uenja, ali kojiele rezultate i voljni su da naune zakljuke prihvate kao temelj svog delovanja, bezulaenja u sve one postupke putem kojih su ti zakljuci postignuti.

    Oekuje se da e italac verom prihvati ti ovde izloene tvrdnje utemeljene na iskust-vu, ba kao to bi prihvatio tvrdnje koje se odnose na delovanje elektrine energije, kojesu, recimo, objavili Markoni ili Edison. A ako prihvati tvrdnje verom, njihova istinitoste se dokazati onda kada, bez straha i oklevanja, bude delovao u skladu sa njima. Svakimukarac ili ena koji budu tako inili zasigurno e se obogatiti, jer je ovde izloenanauka u toj meri precizna da je naprosto nemogue pogreiti. Meutim, za dobro onih

    koji ele da u itavu stvar budu ukljuene i lozofske teorije kako bi na taj nain dobililoginu osnovu svoje vere, citirau prave autoritete.Monistika teorija univerzuma kako je Jedno Sve, a Sve je Jedno, kako se jedna

    sutina manifestuje kroz privid mnogih elemenata materijalnog sveta vodi poreklo izindijske religije i u poslednjih dve stotine godina postepeno je probila svoj put u misaozapada. Ona je temelj svih istanih lozoja, ali i lozoje Dekarta, Spinoze, Lajbnica,openhauera, Hegela i Emersona.

    italac koji bi eleo da pronikne u lozofske temelje ove knjige, neka proita Hegelai Emersona.

    Dok sam pisao ovu knjigu rtvovao sam sva druga razmatranja zarad jasnoe i jed-nostavnosti stila, sve u cilju da ova materija bude potpuno razumljiva i dostupna sva-kom prosenom itaocu. Ovde izloen plan delovanja nastao je kao plod lozofskihzakljuaka; detaljno je is proban i poloio je najvii test praktinog eksperimenta; ondeluje. Ako elite da znate kako sam stigao do ovih zakljuaka, itajte tekstove gore

    pomenutih autora, a ako elite da uberete plodove njihove lozoje u praksi, itajte ovuknjigu i inite tano onako kako vam ona kae da inite.

    I poglavljePRAVO NA BOGATSTVO

    ta god da je reeno u hvalu siromatvu, ostaje injenica da nije mogue iveti zais-ta potpunim i uspenim ivotom, ukoliko nismo bogati. Nijedan ovek ne moe dostiinajviu taku razvoja svojih talenata ili due ukoliko nema dovoljno novca; jer, za razvojdue i talenata on mora da upotrebi puno stvari, do kojih ne moe doi ukoliko nemanovca.

    ovek razvija svoj um, duu i telo korienjem stvari, a samo drutvo organizovanoje tako da se bez novca ne moe doi do poseda bilo koje stvari; upravo iz tog razloga binauka bogaenja morala da postane temelj svekolikog napredovanja oveka.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    3/40

    3

    Cilj sveukupnog ivota je razvoj; sve to ivi ima neotuivo pravo na razvoj upunoj meri.

    ovekovo pravo na ivot podrazumeva pravo na slobodnu i neogranienu upotrebusvih onih stvari koje su neophodne za njegov najpotpuniji mentalni, spiritualni i zikirazvoj, odnosno, drugim reima, podrazumeva njegovo pravo da bude bogat.

    U ovoj knjizi neu gurativno govoriti o bogatstvu; biti istinski bogat ne znai bitizadovoljan sa malo. Nijedan ovek ne bi smeo da bude zadovoljan sa malo, ukoliko jesposoban da koristi i uiva u vie. Namera prirode je napredovanje i razvoj ivota; i sva -ki ovek bi trebalo da ima sve to doprinosi moi, eleganciji, lepoti i bogatstvu ivota.Biti zadovoljan sa manje od toga je greh.

    ovek koji poseduje sve to eli da bi iveo onaj ivot koji je sposoban da ivi bo-gat je; a nijedan ovek koji nema puno novaca ne moe da ima sve to eli. ivot je tolikouznapredovao i postao tako sloen da ak i najobiniji mukarac ili ena imaju potrebuza velikom koliinom novca kako bi mogli da ive nainom ivota koji vodi celovitosti.

    Svaka osoba prirodno tei tome da postane sve ono to je sposobna da postane; ta eljaza ostvarenjem unutranjih potencijala imanentna je ljudskoj prirodi; mi ne moemonita protiv htenja da budemo sve ono to moemo biti. Uspeh u ivotu podrazumeva da

    postane ono to eli da postane; a do toga se moe doi samo putem korienja svihdostupnih stvari, a stvari su dostupne samo ako postane dovoljno bogat da bi mogao daih kupi. Zbog toga je najbitnije od sveg znanja razumeti nauku bogaenja.

    Nema nieg loeg u nameri da se bude bogat. elja za bogatstvom u stvari jeste eljaza bogatijim, potpunijim i obilnijim ivotom, a ta elja je hvale vredna. ovek koji neeli da ivi u veem obilju nije normalan, pa je tako i onaj koji ne eli da ima dovoljno

    novca kako bi kupio sve to hoe, nenormalan.Postoje tri motiva zbog kojih ivimo: ivimo za telo, ivimo za um, ivimo za duu.

    Nijedno od pobrojanog nije ni bolje ni svetije od ostalih; sve treba da bude jednako za-stupljeno i nijedno ni telo, ni um ni dua ne moe iveti potpuno ako su ostala dvaodseena od punoe ivota. Nije ni ispravno ni plemenito iveti samo za duu a poricatium i telo, a pogreno je i iveti za intelekt, a poricati telo ili duu.

    Svima nama su poznate teke posledice ivljenja za telo na raun uma i due. Shvat-amo da stvaran ivot znai potpuno izraavanje svega onoga to ovek moe da ispoljikroz svoje telo, um i duu. ta god da kae, nijedan ovek ne moe biti stvarno srean ili

    zadovoljan sve dok njegovo telo ne proivljava potpuno svaku svoju funkciju, a isto vaii za njegov um i njegovu duu. Gde god postoji neispoljena mogunost ili neizvrenafunkcija, tu je i nezadovoljena elja.

    elja je mogunost koja trai svoj izraz ili funkcija koja tei da se izvri.

    ovek ne moe da ivi potpuno u telu bez dobre hrane, udobne odee i toplogsklonita, kao ni bez slobode od preteranog rada. Odmor i rekreacija takoe su neophod -ni zikom ivotu.

    Ne moe se iveti potpuno u umu, bez knjiga i vremena za njihovo prouavanje, bezprilika za putovanje i posmatranje ili bez intelektualnog druenja.

    Da bi iveo potpuno u dui, ovek mora da ima ljubav, a siromatvo moe (a najeei jeste tako) negativno da utie na izraavanje ljubavi.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    4/40

    4

    ovekova najvia srea jeste u tome da daruje onima koje voli, ljubav pronalazi svojnajprirodniji i najspontaniji izraz u davanju. ovek koji nema ta da prui ne moe daispuni svoju ulogu supruga ili oca, graanina ili mukarca. Kroz upotrebu materijalnihstvari ovek ostvaruje punou ivljenja svog tela, razvija svoj um i svoju duu. Zbogtoga je od najvee vanosti postati bogat.

    Savreno je u redu ako imate elju da budete bogati. Ako ste normalan mukaracili ena, vi ni ne moete drugaije. Savreno je u redu da obratite najveu panju naucibogaenja, jer ona predstavlja jedno od najuzvienijih i najpotrebnijih uenja. Ako zane-marite ovo uenje, zanemarili ste dunost prema sebi, prema Bogu i prema oveanstvu,

    jer ni Bogu ni oveanstvu ne moete uzvratiti veim sluenjem od onog u kome ste ost-varili najvie to ste mogli.

    II poglavlje

    POSTOJI NAUKA BOGAENJAPostoji nauka bogaenja i to je vrlo precizna nauka, ne manje nego to je to algebra ili

    aritmetika. Odreeni zakoni upravljaju postupkom sticanja bogatstva, a kada se ti zakonijednom naue i kada ovek pone da vlada njima, on e se obogatiti s matematikomsigurnou.

    Posedovanje novca i druge imovine nastaje kao rezultat delovanja pomenutih zakoni-tosti. Oni koji se dre ovih pravila, bilo namerno ili sluajno, bogate se, dok oni koji tone rade ovim odreenim nainom, ma kako teko radili i koliko bili sposobni, ostaju

    siromani.Kao to je prirodan zakon da slini uzroci uvek izazivaju sline posledice, tako e,izvoenjem stvari na ovaj odreeni nain, svaki mukarac ili ena nepogreivo postati

    bogati.Da je gornja tvrdnja istinita pokazuju sledee injenice:Bogaenje nije pitanje okruenja, jer da je tako svi ljudi u nekom susedstvu bi postali

    bogati; takoe, svi ljudi nekog grada bi bili bogati, dok bi svi ljudi nekih drugih gradovabili siromani. Ili bi se, na primer, stanovnici neke drave valjali u bogatstvu, dok bistanovnici neke druge drave koja se granii s ovom, ostali da ive u siromatvu.

    Ali mi svuda opaamo razlike bogati i siromani ive jedni uz druge, u istomokruenju, esto povezani is tim zanimanjima. Kada vidimo da se dvoje ljudi nalazi naistom mestu i na istom poslu, pri emu se jedan obogati dok drugi ostaje siromaan, to

    je dokaz da bogaenje ni u kom sluaju nije stvar okruenja. Dodue, neka okruenjamogu biti povoljnija od drugih, ali kada od dvoje ljudi u istom poslu i u istom susedstvu

    jedan postane bogat a drugi ostane neuspean, to samo govori u prilog nae tvrdnje da jebogaenje rezultat delovanja odreenim nainom.

    I dalje, sposobnost da se stvari obavljaju ovim odreenim nainom ne zavisi samo odposedovanja ta lenta, jer su mnogi ljudi sa velikim talentom ostali siromani, dok su seneki s vrlo malim talentom obogatili.

    Prouavajui ljude koji su se obogatili, ustanovili smo da su u mnogo emu proseni,da ne poseduju ni vee talente ni vee sposobnosti od drugih ljudi. Iz toga jasno proizlazi

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    5/40

    5

    da se oni ne bogate zbog talenata i sposobnosti koje drugi nemaju, ve zato to stvariobavljaju odreenim nainom.

    Bogaenje nije rezultat tednje ili ekonominosti, mnogi vrlo krti ljudi su siromani,dok su rasipnici esto bogati.

    Bogaenje nije ni posledica neega to drugi proputaju da uine, jer dva oveka u

    istom poslu esto rade tano iste stvari, ali jedan se bogati dok drugi ostaje siromaan ilibankrotira.Iz svega ovoga moramo zakljuiti da je bogaenje rezultat obavljanja posla na

    odreeni nain.

    Ako je bogaenje rezultat delovanja na odreeni nain i ako slini uzroci uvek proiz-vode sline posledice, onda svaki mukarac ili ena koji mogu na taj nain da obavljajustvari mogu da postanu bogati, pa otuda itava stvar zadire u podruje prave nauke.

    Ovde se sada postavlja pitanje, da li je odreeni nain toliko teak da ga moe sledititek mali broj ljudi. To ne moe biti tano, kao to smo videli, barem to se tie uroenihsposobnosti. Talentovani ljudi se bogate, ali bogate se i budale. Bogate se intelektualnigenijalci, ali i vrlo glupi ljudi. Bogate se ziki jaki, ali i slabi i bolesni ljudi se takoe

    bogate.Naravno, u izvesnoj meri je potrebna i sposobnost razmiljanja i razumevanja, no to

    se toga tie, svaki mukarac ili ena koji mogu da proitaju i razumeju ove rei, mogusigurno i da se obogate.

    Takoe, videli smo da se ne radi o okruenju. Mesto ima svoju vanost, ali to nije odpresudnog znaaja. Ipak, ne bi trebalo ii u srce Sahare i oekivati tamo uspean posao.

    Bogaenje ukljuuje vetinu ophoenja s ljudima, kao i neophodnost da se bude tamogde su ljudi s kojima je poeljno poslovati. A ako su ti ljudi skloni da posluju na nain na

    koji vi to elite, tim bolje. Toliko to se okruenja tie.Ako se bilo ko u vaem gradu moe obogatiti, moete i vi, i ako se bilo ko u vaoj

    dravi moe obogatiti, moete i vi.Ponovo, ne radi se o izboru nekog odreenog posla ili profesije. Ljudi se bogate u

    svakom poslu i u svakoj profesiji, dok drugi u istom poslu ostaju siromani.Istina je da ete najbolje raditi u poslu koji volite i koji vam je primeren, a ukoliko

    posedujete neke talente i ve ste ih razvili, najbolje ete obavljati posao koji vam pruamogunost da neprekidno iskazujete svoje sposobnosti.

    Takoe, najbolje ete obavljati posao koji je primeren vaem mestu boravka.

    Proizvoa sladoleda bolje e uspeti u toploj klimi nego na Grenlandu, a ribar koji lovilosose pre na severozapadu nego na Floridi, gde uopte nema lososa.Ali, ostavimo po strani ova opta ogranienja. Bogaenje ne zavisi od vaeg uea

    u nekom odreenom poslu, ve od znanja obavljanja posla na odreeni nain.Ako stesad u poslu i svako drugi u vaem mestu uspeva da se obogati u istom poslu, a samo vi utome ne uspevate, to je zato to ne obavljate stvari na isti nain.

    Niko nije spreen da se obogati zbog nedostatka kapitala. Istina, ako imate kapitalnjegovo uveanje ide lake i bre, ali onaj koji ima kapital ve je bogat i ne treba darazmilja kako da to postane. Nije vano koliko ste siromani, ako ponete da raditestvari na odreeni nainpoeete da se bogatite, a time i da stiete kapital. Posedovan-

    je kapitala je deo postupka bogaenja, a ujedno i deo rezultata koji neizostavno sledi,ukoliko se stvari izvode na odreeni nain. Moete biti najsiromaniji ovek na konti-

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    6/40

    6

    nentu, duboko u dugovima, moete biti bez prijatelja, uticaja, sredstava, ali ako kreneteda obavljate stvari na ovaj nain, poeete nepogreivo da se bogatite, jer slini uzrocimoraju da stvore sline posledice. Ako nemate nikakvog kapitala, dobiete ga. Ako ste u

    pogrenom poslu, okrenuete se unosnijem. Ako ste na pogrenom mestu, ii ete na pra-vo mesto. A sve to ete initi zapoinjui u svom sadanjem poslu i na svom sadanjem

    mestu radei stvari na odreeni nainkoji dovodi do uspeha.

    III poglavlje

    DA LI POSTOJI MONOPOL NA PRILIKU

    Nijedan ovek ne ostaje siromaan zato to mu je oduzeta prilika, zato to su drugiljudi stavili monopol na bogatstvo, neprobojnu ogradu oko njega. Moete na neki nain

    biti odvojeni od nekog posla, ali postoje i drugi kanali koji su vam otvoreni. Verovatno

    bi vam bilo teko da preuzmete kontrolu nad ne kim eleznikim sistemom, to podrujeje prilino dobro pokriveno. Ali, posao s elektrinim eleznicama jo uvek je u povoju inudi obilje prilika za razne vidove preduzetnitva, a za svega nekoliko godina e i prevozvazdunim putem postati jaka industrija i u svim svojim granama zapoljavati stotine hil-

    jada, a moda i milione ljudi. Zato ne biste skrenuli svoju panju na razvoj vazdunogtransporta umesto da se takmiite s Dej Dej Hilom i drugima u svetu parne eleznice?

    Prilino je tano da, ukoliko ste radnik zaposlen u nekoj elezari, imate vrlo maleanse da postanete vlasnik pogona u kome radite, ali je takoe tano da ete, ukoliko

    ponete da delujete na odreeni nain, uskoro napustiti svoj posao u elezari, kupiti

    moda veliku farmu i zapoeti posao kao proizvoa hrane. Danas se ukazuje velika pri -lika za one ljude koji ive na malim povrinama zemlje koje intenzivno obrauju, takviljudi e se sigurno obogatiti. Naravno, vi moete rei da je nemogue kupiti zemlju, alidokazau vam da nije i da sigurno moete doi do farme ako budete delovali na odreeninain.

    U razliitim razdobljima plima prilika kree se u razliitim smerovima, prema potre-bama celine i dostignutom stepenu drutvenog razvoja. Danas je ta struja u Americi us-merena prema poljoprivredi i industrijama koje su u bliskom odnosu sa njom. Danas se

    prua i prilika radniku u fabrici. Ona je otvorena i pred poslovnim ovekom koji opskr-

    bljuje seljaka, ak i vie nego pred onim koji opskrbljuje radnika.Postoji obilje prilika za oveka koji ide s plimom, umesto da pliva protiv nje.Tako radnici u fabrikama, ni kao pojedinci a ni kao klasa, nisu lieni prilika. Rad -

    nici nisu pod pritis kom gospodara, trustovi i veliki kapital ne zadravaju ih na zemljine dajui im da polete. Kao klasa su tamo gde jesu, jer ne rade stvari na odreeni nain.Kada bi ameriki radnici izabrali da ine tako, oni bi sledili primere svoje brae u Belgijii drugim zemljama, osnovali velike robne kue i potroake zadruge, u kancelarije bidoveli ljude iz vlastite klase i izglasali zakone koji podravaju razvoj takvih zadruga. Zanekoliko godina mogli bi na miran nain da dou u posed industrije.

    Radnika klasa moe da postane vodea klasa im pone da obavlja stvari naodreeni nain. Zakon bogatstva isti je za njih kao i za sve druge. Ali to moraju da naue,a do tada e ostati tu gde jesu onoliko dugo koliko nastavljaju da ine ono to sada ine.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    7/40

    7

    Pojedinanog radnika, meutim, ne zadrava neznanje niti mentalna lenjost njegoveklase, on moe da sledi plimu prilika koja vodi ka bogatstvu, a ova knjiga e mu reikako.

    Niko ne treba da ostane siromaan zbog pomanjkanja bogatstva. Jer, svega ima vienego dovoljno za sve nas. Palata poput zgrade Kongresa u Vaingtonu moe da se sagra -

    di za svaku porodicu na ovoj zemlji i to od graevinskog materijala kojeg ima dovoljnove u Sjedinjenim Dravama. A ako bi se intenzivno kultivisala ova zemlja mogla bi daproizvodi dovoljno vune, pamuka, lana i svile da obue svaku osobu na svetu nije negoto je i sam Solomon bio ukraen u svoj svojoj slavi, kao i takvu koliinu hrane koja biitekako bila dovoljna da nahrani sve.

    ak i vidljiva zaliha praktino je neiscrpna, a nevidljiva se tek ne moe iscrpeti.

    Sve to vidimo na zemlji nastalo je iz jedne poetne supstance iz koje se raajusve stvari.

    Svedoci smo toga da neprekidno nastaju novi oblici, a nestaju stari, ali svi oni vode

    poreklo iz jedne te iste stvari.Ne postoje ogranienja zaliha bezobline ili prvobitne supstance. Od nje je nainjensvemir, ali se ona nije istroila u stvaranju svemira. Prostori u, kroz i izmeu oblikavidljivog svemira proeti su i ispunjeni prvobitnom, bezoblinom supstancom, izvornomgraom svih stvari. ak i da se deset hiljada puta ponovo stvori onog to je do sadastvoreno, ni najmanje se ne bi iscrpela zaliha univerzalne grae.

    Prema tome, nijedan ovek nije siromaan zbog siromatva prirode ili zato to okonjega nema dovoljno bogatstva.

    Priroda je neiscrpno skladite bogatstva, nje ne zalihe nikada se nee istroiti. Prvo-

    bitna supstanca je iva i kreativna energija koja stalno proizvodi nove oblike. Kada sepotroi zaliha gradivnog materijala, treba ga proizvesti jo, kada se iscrpi tlo pa na njemuvie ne rastu biljke iz kojih proizvodimo hranu ili materijale za odeu, nai e se nainada se obnovi pa e ga biti jo vie. Kad bi se svo zlato i srebro iskopalo iz zemlje, ako biovek jo bio na tom stupnju drutvenog razvoja da mu je potrebno zlato i srebro, jo bise toga stvorilo iz bezoblinosti. Bezoblina supstanca odgovara na potrebe oveka, onaga nee ostaviti bez bilo kojeg dobra.

    I ovo je istina koja vai za itavu ljudsku zajednicu vrsta kao celina uvek ostajeneogranieno bogata, a ako su neki pojedinci siromani to je zato to ne slede odreeninain na koji treba delovati, a to je upravo nain koji omoguuje da se i svaki pojedinacobogati.

    Bezoblina supstanca je inteligentna, to je mislea supstanca. Ona je iva i uvekinklinira prema jo ivljem.

    Tragati za jo ivljim jeste prirodni i imanentni ivotni impuls. Takoe, u priro-di inteligencije je da se uveava, a u prirodi svesnosti da traga za irenjem granica i

    pronalaenjem potpunijeg izraza. Univerzum oblika sainjen je iz bezobline ive sup-stance koja biva uobliena da bi se potpunije izrazila.

    Univerzum je velika iva prisutnost iji karakter je takav da se uvek kree prema joivljem i potpunijem funkcionisanju.

    Priroda je oblikovana radi razvoja ivota, ekspanzija ivota je nagon kome ona nemoe da odoli. Iz tog razloga, sve ono to moe da slui ivotu opskrbljeno je izdano.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    8/40

    8

    Prema tome, nestaica ne postoji, jer bi u suprotnom Bog bio u sukobu sa samim sobomponitavajui sopstveno delo.

    Zato, vi koji oskudevate niste siromani usled pomanjkanja bogatstva, i to je injenicakoju u neto kasnije pokazati, jer ak i zalihe bezobline supstance potpadaju pod up-ravu mukarca ili ene koji deluju i misle na odreeni nain.

    Poglavlje IV

    PRVO NAELO NAUKE BOGAENJA

    Misao je jedina mo koja moe da proizvede oigledno bogatstvo iz bezoblinesupstance. Materijal iz koga je sve nainjeno je mislea supstanca, a svesna misao onekom obliku te supstance proizvodi taj oblik.

    Prvobitna supstanca kree se u skladu sa svojim razmiljanjem, svaki oblik i ak-

    tivnost koje u prirodi vidimo predstavlja vidljivi izraz misli prvobitne supstance. Kadabezoblina supstanca razmilja o obliku, ona preuzima taj oblik; kada razmilja o kre-tanju, ona se kree. To je nain na koji su sve stvari stvorene. ivimo u svetu misli koji

    je deo misleeg univerzuma. Misao univerzuma koji je u pokretu iri se kroz bezoblinusupstancu, a mislea supstanca kree se u skladu s tom milju preuzimajui oblik plan-etarnih sistema koji i zadrava. Mislea supstanca uzima oblik svojih misli i kree se uskladu s njima. Drei se ideje o krueim sistemima sunaca i svetova, ona uzima obliktih tela i pokree ih svojom milju. Razmiljajui o obliku spororastueg drveta hrasta,ona se kree u skladu s tim i proizvodi drvo, iako su joj za taj posao potrebni vekovi.Kroz stvaranje, bezoblinost se, izgleda, kree u skladu sa zacrtanim kretanjem. Misaoo drvetu hrasta ne uzrokuje istovremeno oblikovanje drveta u punom rastu, ve pokreesile koje e stvoriti to drvo, u skladu s linijama njegovog rasta.

    Svaka misao o obliku nalazi se u misleoj supstanci i uzrokuje stvaranje tog ob-lika, ali uvek ili barem uopteno, u skladu s linijama rasta i ve utemeljenim de-lovanjem.

    Misao o kui neke odreene konstrukcije, utisnuta u bezoblinu supstancu, ne bi mo-gla da uzrokuje istovre meno stvaranje kue, ali bi ona pokrenula kreativne energije kojeve deluju u oblasti trgovine i preduzetniva da dovedu do brze izgradnje kue. Ali, kadane bi postojali kanali kroz koje bi kreativna energija mogla da deluje, onda bi kua bilastvorena direktno iz prvobitne supstance, bez ekanja na odvijanje sporog procesa raz-voja organskog i neorganskog sveta.

    Nijedna misao o obliku ne moe biti utisnuta u prvobitnu supstancu, a da ne uz-rokuje stvaranje tog oblika.

    ovek je mislee sredite i moe da stvori misao. Svi oblici koje ovek modelirasvojim rukama, moraju najpre da postoje u njegovim mislima. On ne moe da oblikujestvar ukoliko prethodno nije o njoj razmiljao.

    I do sada je ovek svoje napore u potpunosti ograniavao na rad svojih ruku, on jeprimenjivao manuelni rad na svet oblika, nastojei tako da promeni ili modikuje onoto ve postoji. Nikad nije pomiljao da pokua da stvori nove oblike, utiskujui svojemisli u bezoblinu supstancu.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    9/40

    9

    Kada ovek ima misao-oblik, on iz materijala, koji su zapravo oblici prirode, stvarasliku oblika kojeg ima na umu. Tako je do sada inio mali ili nikakav napor prema sarad-nji s bezoblinom inteligencijom, zajednikom radu s Ocem. On nije ni sanjao da moeuiniti to vide kako Otac ini. ovek pre oblikuje i menja postojee oblike runim ra-dom, ne obraajui nikakvu panju na pitanje moe li da proizvede stvari iz bezobline

    supstance komunicirajui s njom svojim mislima. Mi nameravamo da dokaemo da onto moe, da svaki mukarac ili ena to moe, i da pokaemo kako. Ali, prvi je korak danavedemo tri temeljne pretpostavke.

    Najpre, tvrdimo da postoji jedna prvobitna bezoblina supstanca, odnosno supstancaiz koje su sve stvari nainjene. Svi naizgled brojni elementi nisu nita drugo nego tekrazliite predstave jednog elementa, svi oblici pronaeni u organskoj i neorganskoj priro -di su samo razliiti oblici nainjeni od iste materije. A ta materija je mislea, misao unjoj stvara oblik te misli. Misao u misleoj supstanci proizvodi oblike. ovek je sreditemiljenja, sposoban za originalnu misao, ako moe da prenese svoju misao originalnojmisleoj supstanci, onda moe i da prouzrokuje stvaranje ili obrazovanje stvari o kojojrazmilja.

    Ukrako, postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari nainjene i koja, u svom pr-vobitnom stanju, proima, prodire i ispunjava meuprostore univerzuma.

    Misao, unutar te supstance, proizvodi stvar koja je zamiljena.ovek moe da oblikuje stvari svojim miljenjem. Utiskujui misli u bezoblinu sup-

    stancu on moe da pro uzrokuje stvaranje onoga o emu misli.Ako se neko pita da li mogu da dokaem ove tvrdnje, bez ulaenja u detalje, moj od -

    govor je da mogu, i to logikom i iskustvom.Gledajui unazad, od same pojave oblika i misli, dolazimo do jedne prvobitne mislee

    supstance, a gledajui unapred od te mislee supstance, neminovno stiemo do ljudskemoi uzrokovanja formiranja stvari samim razmiljanjem o njoj.

    I na osnovu eksperimenta, empirijskim putem pronalazim da je ovaj zakljuak taan,a to je ujedno i moj najjai dokaz.

    Ako neki ovek proita ovu knjigu i obogati se inei ono to mu ja kaem da ini, toje dokaz koji podupire moju tvrdnju. Ova teorija je istinita sve dok ne doe do greke usamom izvoenju postupka, a postupak nee nikad omanuti, zato to e se svaki ovek,koji ini ono to mu ova knjiga kae, sigurno obogatiti.

    Ve sam rekao da se ljudi bogate inei stvari na odreeni nain, a da bi to postigli

    moraju biti sposobni i da razmiljaju na odreeni nain.Nain na koji neko neto ini je direktan rezultat naina na koji razmilja.Da biste inili stvari na nain na koji to elite, moraete da nauite da razmiljate

    onako kako elite, to je prvi korak ka sticanju bogatstva.

    Misliti samo na ono to elite da mislite, znai misliti ISTINU, bez obzira kakoto izgledalo.

    Svaki ovek ima prirodnu i uroenu mo da misli ono to eli da misli, ali za takoneto potrebno je da uloi daleko vie napora od pukog preputanja mislima koje musugeriu pojave vidljive na povrini. Misliti u skladu s pojavnou je lako, misliti istinu

    bez obzira na pojavni svet je naporno i iziskuje vie snage nego to to ijedan drugi posaozahteva od oveka.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    10/40

    10

    Ne postoji napor od koga veina ljudi vie zazire nego to je to neprekidno i uzas-topno razmiljanje, a to je najtei posao na svetu. Ovo je posebno tano u sluajevimakada je istina suprotna pojavnosti. Svaka pojavnost u vidljivom svetu tei da proizvedeodgovarajui oblik u umu koji je posmatra, a to je mogue spreiti samo zadravanjemmisli o ISTINI.

    Posmatrati pojavnost bolesti proizvee oblik bolesti u vaem umu, a na kraju i u telu,ukoliko ne drite u sebi misao o istini, koja je sledea: ne postoji bolest, to je samo po-java, zdravlje je jedina stvarnost. Posmatranje siromatva u spoljanjem svetu proizveeodgovarajue oblike u vaem umu, osim ukoliko se drite istine da ne postoji siromatvo,ve samo obilje.

    Misliti o zdravlju u okruenju gde vlada bolest ili misliti o bogatstvu dok smo usredokruenja u kome vlada siromatvo, podrazumeva mo. Ali, onaj koji stekne tu mo,

    postaje GOSPODAR UMA. On moe da pobedi sudbinu. Moe da ima sve to eli.Ovu mo je mogue stei prihvatanjem temeljne injenice koja se nalazi iza svih

    spoljanjih manifestacija, a to je da postoji jedna mislea supstanca iz koje i od koje jesve stvoreno.

    Zatim moramo prihvatiti istinu da svaka misao zadrana u toj supstanci postaje obliki da ovek na taj nain moe da utisne svoje misli u nju i uzrokuje da one uzmu oblik i

    postanu vidljive.Kada to shvatimo, gubimo svaku sumnju i strah jer znamo da moemo da stvorimo

    ono to elimo da stvorimo, da imamo sve ono to elimo da imamo, i najposle, da post-anemo sve ono to elimo da postanemo. Prvi korak prema bogatstvu jeste verovanje u

    tri fundamentalne tvrdnje iznete ranije u ovom poglavlju, a da bi ih naglasio, ponavljam:Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari stvorene i koja u svomprvobitnom stanju, proima, prodire i ispunjava meuprostore univerzuma.Misao u toj supstanci proizvodi stvar koja je njome zamiljena.ovek moe da oblikuje stvari svojim mislima utiskujui ih u bezoblinusupstancu on moe da dovede do materijalizacije onoga o emu razmilja.

    Prema tome, ukoliko elite da se obogatite, morate da odloite sve druge koncepte ouniverzumu osim ovog monistikog i da istrajate na njemu sve dok vam se ne uvrsti u

    umu i postane stalna misao i praksa. Iitavajte ova uverenja uvek iznova, svaku re utis -nite u pamenje i neprekidno razmiljate o njima sve dok vrsto ne poverujete u ono tokau. Ako se u vama pojavi sumnja u ove ideju, odbacite je kao greh. Ne sluajte argu-mente koji protivree ovoj ideji, ne odlazite u crkve niti na predavanja gde se poduavaili propoveda suprotno. Ne itajte magazine ni knjige koji poduavaju drugim idejama,ako im dopustite da se priblie vaoj veri, svi vai napori bie uzaludni.

    Ne pitajte se zato su ove stvari istinite, i ne pogaajte kako to mogu biti, jednostav-no ih prihvatite s apsolutnim Poverenjem.

    Nauka bogaenjazapoinje s apsolutnim Prihvatanjem ove vere.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    11/40

    11

    Poglavlje V

    EKSPANZIJA IVOTA

    Da biste se obogatili, dakle, morate napustiti i zadnje ostatke stare ideje kako post -oji boanstvo ija volja je da budete siromani ili ije namere su da vas dri u stanjusiromatva.

    Inteligentna supstanca, koja je sve i u svemu i koja ivi u svemu i u vama jeste sves-na ivua supstanca. A budui da je to svesna ivua supstanca, ona mora imati naravi uroenu tenju za poveanjem ivota u svakoj ivuoj inteligenciji. Svaka iva stvarmora stalno da traga za poveanjem svog ivota jer se u samom inu ivljenja krije ne-odoljiva tenja za poveanjem ivota.

    Semenka sputena u zemlju aktivira se i u inu ivljenja proizvodi jo stotine semen-ki. ivot se samim ivljenjem umnoava. On veito ide ka tome da postane neto vie itako mora da ini ukoliko uopte eli da nastavi svoje postojanje.

    Inteligencija je pod istim ovim imperativom stalne ekspanzije. Svaka misao koju mis-limo nuno stvara i druge misli. Svesnost se stalno iri. Svaka injenica koju nauimo,vodi nas ka uenju druge injenice, znanje se stalno uveava. Svaki talenat koji razvi-

    jamo, donosi umu elju za kultivisanjem drugog talenta, mi smo predmet nagona ivotakoji trai svoj izraz, stalno nas nagonei da znamo vie, inimo vie i budemo vie.

    Stoga, da bismo znali vie, inili vie i bili vie, moramo imati vie. Moramo imatistvari za upotrebu, jer uimo i inimo i postajemo samo kroz korienje stvari. Moramoda postanemo bogati da bismo imali vie od ivota.

    elja za bogatstvom je jednostavno impuls ivota koji trai ispunjenje kroz uveanje.

    Svaka elja je nastojanje neke neispoljene mogunosti da dobije priliku delovanja. Radise o moi koja trai mogunost manifestacije neega to je prouzrokovalo elju. Ono touzrokuje da elite vie novca, je isto ono to biljci omoguuje rast. To je ivot koji trai

    potpuniji izraz.Jedna ivua supstanca mora da bude predmet ovog bitnog zakona celokupnog

    ivota. Ona je proeta eljom za ekspanzijom ivota a to je osnov svake kreativnosti.Ta jedna supstanca eli vie da ivi u vama, zato i eli da imate sve stvari koje moete

    koristiti.Boija elja je da budete bogati. On eli da budete bogati kako bi mogao sam sebe

    bolje da izrazi kroz vas. On eli da imate obilje stvari na raspolaganju, pruajui nje-mu samom mogunost da se izrazi. On moe potpunije da ivi u vama, ukoliko imateneogranienu kontrolu nad sredstvima za ivot.

    Univerzum eli da imate sve to elite da imate.

    Priroda je prijatelj vaim planovima.

    Sve je za vas prirodno.

    Odluite da je ovo istina.Bitno je, meutim, da se vae namere usklade s namerama onoga to je u svemu.Morate eleti stvaran ivot, ne samo uitak kroz ulni doivljaj. ivot je vrenje

    funkcije i pojedinac ivi stvarno tek kada bez preterivanja vri svaku funkciju za koju jesposoban ziku, mentalnu i spiritualnu.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    12/40

    12

    Da se razumemo, vi ne elite da se obogatite da biste iveli kao svinja, veliajuiivotinjske elje, jer to i nije ivot dostojan oveka. Ali, vrenje svake zike funkcije

    jeste deo ivota i niko ne ivi u potpunosti ukoliko negira impulse tela, koji su pokazateljnjegove normalnosti i zdravlja.

    Vi ne elite da se obogatite ni zbog toga da biste likovali zbog svoje intelektualne

    nadmoi, sakupljali znanje, veliali ambiciju, zasenili druge i postali slavni. Sve to sulegitimni izrazi ivota, ali ovek koji ivi samo za uitke intelekta, ivi samo delimino inikada nee biti u potpunosti zadovoljan.

    Vi ne elite da se obogatite ni samo zarad dobra drugih, u nastojanju da pomognetedrugima i uivate u altruizmu i nesebinom delanju. Radosti due samo su jedan deoivota i nisu ni bolje ni plemenitije od drugih njegovih delova.

    Vi ne elite da se obogatite samo da biste mogli da jedete, pijete i budete veseli kadadoe vreme za to, ve i da biste mogli da se okruite velianstvenim stvarima, da vi-dite daleke zemlje, nahranite svoj um i razvijete svoj intelekt; da biste mogli da volite

    ljude, inite dobre stvari i budete sposobni da igrate vanu ulogu u pomaganju svetu dapronae istinu.Ali, zapamtite da ekstremni altruizam nije nita bolji ni plemenitiji od ekstremne

    sebinosti. I jedno i drugo su pogreni.Napustite ideju da Bog od vas eli da se rtvujete za druge i da ete time zasluiti

    njegovu ljubav. Bog ne trai nita slino.Ono to on hoe jeste da od sebe pruite najvie to moete, ali i za sebe i za druge,

    jer drugima moete da pomognete vie samo ako ste od sebe dali najvie to ste mogli.A najvie od sebe moete izvui samo ako ste dovoljno bogati, zato je ispravno i

    hvale vredno da se na prvom mestu posvetite poslu sticanja bogatstva i u njega uloitesvoje najbolje misli.

    Meutim, zapamtite da se elja supstance odnosi na sve i da njeno kretanje morada bude usmereno prema ekspanziji ivota za sve. Vi ne inite nita dobro ako nekomeumanjujete ivot, poto je supstanca jednako u svima i jednako trai bogatstvo i ivot.

    Inteligentna supstanca e za vas napraviti stvari, ali ih ona nee oduzeti nekomdrugom, da bi ih dala vama.

    Morate napustiti misli o takmienju. Vae je da stvarate, a ne da se takmiite se zaono stoje ve stvoreno.

    Ne smete nikom nita da oduzmete.Ne smete da se cenjkate.Ne smete da varate da biste stekli neku prednost. Ne smete nijednom oveku koji

    radi za vas da date manje nego to je zaradio.Ne smete da poseete za imovinom drugih, niti da je posmatrate pogledom punim

    udnje. Nijedan ovek ne poseduje neto to i vi sami ne biste mogli da imate, i to nanain da njemu ne morate da oduzmete njegovo.

    Treba da budete kreator, a ne takmiar.Dobiete ono to elite, ali tako da kad vidobijete i svaki drugi ovek ima vie od onoga to sada ima,

    Svestan sam da postoje ljudi koji dobijaju ogromne koliine novca ponaajui se up-ravo suprotno gore navedenim tvrdnjama, zato na ovom mestu moram da dodam neka

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    13/40

    13

    pojanjenja. Ljudi plutokratskog tipa, koji postaju jako bogati, ponekad to postiu samosvojim izuzetnim sposobnostima na nivou takmienja, a ponekad nesvesno uspostavljajuvezu sa supstancom i njenim velikim namerama i kretanjima za optu nadogradnju vrstekroz industrijski razvoj. Rokfeler, Karnegi, Morgan i dr. jesu nesvesni agenti Svevinjegu neophodnom radu sistematizovanja i organizovanja proizvodnje, a u konanoj analizi

    njihov rad veoma doprinosi sveoptoj ekspanziji ivota. Njihov dan je skoro zavren, or-ganizovali su proizvodnju i uskoro e iza njih doi agenti koji e organizovati mainerijudistribucije.

    Multimilijarderi su poput udovinih reptila praistorijskog doba. Oni igraju neophod-nu ulogu u procesu evolucije, ali e ona ista Mo koja ih je stvorila na kraju da ih ukloni.I dobro je imati na umu da oni nikad nisu zaista bili bogati, jer privatni ivoti veine pri-

    padnika ove klase pokazuju da su, u stvari, bili pokvareni i oduzimali siromanima.

    Bogatstvo osigurano na nivou takmienja nikada nije zadovoljavajue i trajno. Vaeje danas, sutra e biti ve nekog drugog. Zapamtite, ako hoete da postanete bogati nanauan i odreeni nain, moraete da se u potpunosti izdignete iznad misli o takmienju.

    Nikada i ni na jedan tren ne smete pomisliti da je zaliha ograniena. im pomislite dasav novac kriju i kontroliu bankari ili neki drugi i da morate se napregnete da biste za -ustavili taj postupak, znajte da ste upali u zamku takmiarskog uma i da vas je vaa mostvaranja na neko vreme napustila. A to je jo gore, verovatno ete obustaviti i kreativnakretanja koja ste ve uspostavili.

    ZNAJTE da u planinama zemlje postoji zlato vredno bezbroj miliona dolara koje jonije izvaeno na povrinu. I znajte da bi ga, ukoliko ga ne bi vie bilo, stvorila mislea

    supstanca kako bi zadovoljila vae potrebe.ZNAJTE da e novac koji vam je potreban stii, ak i ako je neophodno da hiljade

    ljudi koliko sutra otkrije nove rudnike zlata.

    Nikad ne posmatrajte vidljivu zalihu, uvek nastojte da sagledate neogranieno bogat-stvo u bezoblinoj supstanci i ZNAJTE da vam ono dolazi brzinom kojom moete da ga

    primite i koristite. Nema tog oveka koji troenjem vidljive zalihe moe da sprei da vidobijete ono to je vae.

    Zato nikada sebi ne doputajte, ak ni na trenutak, da mislite kako e sav najbolji

    graevinski materijal biti potroen pre nego to vi budete spremni da sagradite svojukuu. Nikad ne brinite za trustove i kombinate i ne bojte se da e oni uskoro posedovatiitavu zemlju. Nikada se ne bojte da ete izgubiti ono to elite, samo zato sto neka dru-ga osoba moe da vas pobedi. To ne moe da se dogodi, vi ne traite nita to posedujeneko drugi, vi ste uzrok stvaranja onoga to elite iz bezobline supstance, a zaliha jeneograniena. Prema tome, drite se ve iznete tvrdnje:

    Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari stvorene i koja u svomprvobitnom stanju, proima, prodire i ispunjava meuprostore univerzuma.Misao u toj supstanci proizvodi stvar koja je njome zamiljena.

    ovek moe da oblikuje stvari svojim mislima utiskujui ih u bezoblinusupstancu on moe da dovede do materijalizacije onoga o emu razmilja.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    14/40

    14

    Poglavlje VI

    KAKO VAM DOLAZI BOGATSTVO

    Kada kaem da se ne cenjkate otro, time ne mislim da uopte ne treba da se pogaate

    ili dogovarate s drugim ljudima. Ne smete samo nepoteno da se dogovarate, da traiteneto za nita, ali treba da date svakom oveku vie nego to od njega uzimate.Istina, vi ne moete dati nekom vie u gotovinskoj vrednosti nego to ste uzeli od

    njega, ali mu zato moete dati vie u upotrebnoj vrednosti od gotovine koju ste od njegauzeli. Papir, boja i drugi materijal ove knjige moda nije vredan novca koji ste za njegadali, ali ako vam ideje izloene ovde donesu hiljade dolara, onaj ko vam je prodao knjigunije vas prevario. Dao vam je veliku upotrebnu vrednost za malu vrednost u gotovini.

    Pretpostavimo da posedujem sliku nekog od velikih umetnika koja je u svakomcivilizovanom drutvu vredna hiljade dolara. Ako je ponesem na Severni pol i svojom

    trgovakom vetinom nagovorim nekog Eskima da mi za nju da gomilu krzna vrednu500 dolara, prevario sam ga. Jer, za njega slika nema upotrebnu vrednost, ona nee done-ti nikakvo poboljanje u njegovom ivotu.

    Ali, pretpostavimo da sam mu u zamenu za krzna dao pitolj vredan 50 dolara, bila bito za njega dobra razmena. Pitolj za njega ima upotrebnu vrednost i donee mu jo punokrzna i puno hrane. Doprinee njegovom ivotu na svaki nain i uiniti ga bogatim.

    Kada se izdignete od takmiarske do kreativne ravni, moete vrlo pomno da ispitatesvoje transakcije, pa ako nekome prodajete neto to ne doprinosi njegovom ivotu vienego to vredi stvar koju vam je dao u zamenu, moete slobodno da prekinete sa takvim

    poslom. Ne smete nikoga da tlaite u poslu. A ako ste ve u takvom poslu, odmah izaiteiz njega.

    Dajte svakom oveku u upotrebnoj vrednosti vie od onoga to od njega uzimate ugotovini,tako da svakom svojom poslovnom transakcijom doprinosite ivotu sveta.

    Ljudima koji rade za vas morate uzeti vie u energiji nego to im dajete u plati. Alizato va posao moe da bude organizovan tako da bude ispunjen naelom napredovanja,

    pa onda svaki uposleni koji to eli, moe malo da napreduje u preduzeu svakog dana.Vi moete postaviti stvari tako da va posao za vae radnike ini ono to ova knjiga

    ini za vas. Moete upravljati poslom tako da on bude neka vrsta stepenica kojima esvaki radnik, ukoliko eli da se potrudi, moi i sam da se penje ka bogatstvu. Prilika mu

    je pruena, ukoliko nee da je iskoristi, to je njegova greka.I na kraju, iako ete uzrokovati stvaranje svog bogatstva iz bezobline supstance koja

    proima itavo vae okruenje, to ne znai da e bogatstvo uzeti oblik iz atmosfere i ma-terijalizovati se pred vaim oima.

    Ako, na primer, elite mainu za ivenje, to ne znai da misao o ivaoj maini trebada utisnete u misleu supstancu sve dok se maina sama od sebe ne oblikuje u sobi u ko -

    joj sedite ili negde drugde. Ali, ukoliko elite ivau mainu, njenu mentalnu sliku trebada drite u svesti uz najpozitivnije oseanje da e se pojaviti ili je ve na putu ka vama.

    Nakon to jednom oblikujete misao, sauvajte apsolutnu i nepoljuljanu veru o tome daivaa maina stie. Nikada o njoj nemojte da razmiljate niti da govorite drugaije osimda ste sigurni u njeno prispee. Verujte da je ve vaa.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    15/40

    15

    Maina e vam biti doneta silom vrhovne inteligencije koja deluje na umove ljudi.Ako ivite u dravi Mejn, mogue je da mainu donese ovek iz Teksasa ili Japana, za -

    poslen nekim poslom to e rezultirati time da vi dobijete ono to elite.Ako bude tako, cela stvar e doneti dobro i tom oveku, isto kao i vama.

    Nemojte ni na trenutak da zaboravite injenicu da mislea supstanca proima sve, da

    komunicira sa svima i moe da utie na sve. elja mislee supstance za punijim i boljimivotom uzrokovala je stvaranje svih ve napravljenih ivaih maina i moe da uzrokujestvaranje jo milion istih. I hoe, svaki put kada je ljudi pokrenu eljom i verom, odnos -no delovanjem na odreeni nain.

    Vi sigurno imate ivau mainu u svojoj kui, to je sigurno isto kao i da imate bilokoju drugu stvar ili stvari koje elite i koje ete koristiti za poboljanje svog vlastitogivota i ivota drugih.

    Ne smete oklevati u tome da zatraite neto veliko. Zadovoljstvo tvog Oca je da tida kraljevstvo, rekao je Isus.

    Prvobitna supstanca eli u vama da proivi sve to je mogue proiveti, ali istotako eli da imate sve ono to moe da vam poslui u vaoj nameri da ivite ivotomu izobilju i bogatstvu.

    Ako u svojoj svesti uvrstite injenicu da je elja koju oseate za posedovanjem bo -gatstva u skladu sa eljom Svemogueg za potpunijim ispoljenjem, vaa vera postajenepobediva.

    Jednom sam video nekog deaka kako sedi za klavirom i uzaludno pokuava daizvue neku harmoniju iz njegovih dirki. Shvatio sam da mu je ao i da se ljuti zbog svo -

    je nesposobnosti da neto odsvira. Upitao sam ga za uzrok njegove ljutnje i on mi je od-

    govorio: Oseam u sebi muziku, ali ne mogu da nateram ruke da se pravilno pokreu.Muzika u njemu imala je nagon prvobitne supstance i sva muzika ovog i onog sveta kaoda je traila svoj izraz kroz ovo dete.

    Bog, ta Jedna supstanca, pokuava da ivi, dela i uiva u stvarima kroz oveanstvo.On govori: Hou ruke koje e moi da sagrade prekrasne graevine, da odsviraju

    boanske harmonije, naslikaju velianstvene slike. Hou noge koje e obavljati mojeposlove, oi koje e gledati moje lepote, jezike koji e govoriti mone istine i pevatiudesne pesme, itd.

    Sve to postoji i to je mogue, trai svoj izraz kroz ljude. Bog eli da oni koji mogu

    da sviraju imaju klavire i sve druge instrumente kao i sredstva kojima e moi u najveojmoguoj meri da neguju svoje talente. On eli da se oni koji znaju da cene lepotu okruelepim stvarima. On eli da oni koji prepoznaju istinu imaju priliku da putuju i posmatra-

    ju. On eli da oni koji cene tkaninu budu prekrasno odeveni, i oni koji cene dobru hranubogato nahranjeni.

    On sve to eli jer je On taj koji u svemu uiva i sve ceni. Bog je onaj koji eli dasvira, peva, uivati u lepoti, obznanjuje istinu, nosi nu odeu i jede dobru hranu.

    Bog je onaj koji je radio na vama da elite i inite, rekao je Pavle.elja koju oseate za bogatstvom je neograniena, ona kroz vas trai Njegov izraz,

    kao to je traila izraz kroz deaka uz klavir.Zato ne smete da oklevate u tome da li treba da zatraite neto veliko ili ne.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    16/40

    16

    Va zadatak je da se usmerite i izrazite svoju elju Bogu, To je teko mesto zaveinu ljudi. Veina njih se dri stare ideje da siromatvo i rtvovanje prijaju Bogu. Onisiromatvo posmatraju kao deo plana, neophodnost prirode. Misle da je Bog dovriosvoje delo i stvorio sve to moe da stvori kao i da veina oveanstva mora da ostanesiromana jer u prirodi nema dovoljno za sve. Oni se toliko dre te pogrene misli da se

    stide da zatrae bogatstvo. ak ni ne pokuavaju da ele vie od vrlo umerenog, tek tol -iko da se dobro oseaju.Sada elim da se prisetim sluaja jednog uenika kome je reeno da mora da ima

    na umu jasnu sliku stvari koju eli, da bi kreativna misao o toj stvari bila utisnuta ubezoblinu supstancu. On je bio vrlo siromaan, iveo je u iznajmljenoj kui i zaraivaotek toliko da moe da preivi, poto nikako nije mogao da prihvati injenicu da i njemu

    pripada svo bogatstvo. Tako je, nakon puno razmiljanja, odluio da bi mogao da zatraiza sebe neto razumno, kao na primer novi tepih za pod svoje sobe, ali i pe na ugalj da

    bi zagrejao kuu zimi. Sledei uputstva iz ove knjige nabavio je stvari za nekoliko mese-ci, a onda mu je sinulo da je zapravo traio nedovoljno. Proao je kuom u kojoj je iveo

    planirajui sva poboljanja koja bi eleo da izvede u njoj. Mentalno je dodao negde pro-zorski otvor, na drugom mestu sobu, sve dok u svom umu nije dovrio idealan dom zasebe. Zatim je planirao da ga namesti.

    Drei elu sliku u svom umu poeo je da ivi na odreeni nain i kree se premaonome to je eleo. Danas poseduje kuu koja je dograena u skladu s oblikom njegovementalne slike. I s jo veom verom usmerava se na druge stvari. Dato mu je u skladu snjegovom verom i isto tako bie dato vama i svima nama.

    Poglavlje VII

    ZAHVALNOST

    Primer iz prolog poglavlja jasno je pokazao itaocu da je prvi korak koji treba dauini da bi se obogatio prenoenje ideje o onome to eli u bezoblinu supstancu.

    To je tano i iz onoga to sledi videete kako. Da biste tako postupali, neophodno je

    da se na harmonian nain odnosite prema bezoblinoj inteligenciji.Harmoninost tog odnosa je od tako primarne i ivotne vanosti da se na ovom mes-tu mora dati prostor raspravi o tome. Ujedno u vam dati uputstva koja e vas sigurno,ukoliko ih budete sledili, dovesti u savreno jedinstvo uma s Bogom.

    itav postupak mentalnog usklaivanja moe se saeti u jednu jedinu re: zahval-nost.

    Prvo, verujte da postoji jedna inteligentna supstanca iz koje sve proizlazi.Drugo, verujte da ta supstanca hoe da vam prui sve to elite.I tree, odnosite se prema njoj s oseanjem duboke i beskrajne zahvalnosti.

    Mnogi ljudi koji na sve druge naine ive ispravno, ostaju siromani zbog nedostat-ka zahvalnosti. Primivi jedan dar od Boga, oni seku icu koja ih povezuje s Njim,

    proputajui da mu izraze zahvalnost.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    17/40

    17

    Lako je razumeti injenicu da, to blie smo izvoru bogatstva, to vie bogatstvaemo primiti. Zato je, takoe, lako razumeti da dua koja je uvek zahvalna, ivi u bliemdodiru s Bogom od one koja nikad na Njega ne gleda s izrazom zahvalnosti.

    to zahvalnije usmerimo svoje umove na Svemogueg kada nam dou dobre stvari,to vie emo dobrih stvari dobiti i one e nam bre stizati. Razlog za to lei jednostavno

    u tome to nas mentalni stav zahvalnosti dovodi u blii dodir s izvorom iz kojeg blago-slovi dolaze.Ako je za vas novost to da zahvalnost dovodi va um u sklad s kreativnim energijama

    univerzuma, razmislite malo i shvatiete da je to istina.Dobre stvari su vam ve pristigle kroz praenje odreenih zakona. Zahvalnost e

    dovesti va um na put kojim pristiu stvari i zadrae vas u bliskom kontaktu s kreativnimmiljenjem, spreavajui da i jednog trenutka budete obuzeti takmiarskim duhom.

    Sama zahvalnost moe da vas dri usmerenim prema Svemu, ne doputajui da se uvama rodi pogrena misao o tome kako je zaliha ograniena, jer bi to bilo fatalno za sva

    vaa nadanja.Postoji zakon zahvalnosti i apsolutno je neophodno da ga razmotrite, ukoliko eliteda postignete eljene rezultate.

    Zakon zahvalnostije prirodno naelo prema kome su akcija i reakcija uvek jednaki,ali u suprotnim smerovima.

    Zahvalnost uma u svojoj hvali Svemoguem jeste oslobaanje ili troenje sile. Onane moe propustiti da dosegne ono ka emu je upuena, pa je stoga reakcija istovremenokretanje prema vama samima.

    Priblii se Bogu i On e se pribliiti tebi. Ova tvrdnja predstavlja veliku psiholoku

    istinu.Ako je vaa zahvalnost jaka i stalna, reakcija u bezoblinoj supstanci bie jaka i stal-na. Kretanje onoga to elite uvek e biti prema vama. Uoite stav zahvalnosti koji je us-vojio Isus, kada je govorio: Hvala Ti, Oe, to me uje. Ne moete iskusiti puno moi

    bez snanog oseaja zahvalnosti, jer zahvalnost je ono to vas dri u vezi s moi.Ali, vrednost zahvalnosti nije samo u tome to e vam u budunosti doneti vie bla-

    goslova. Bez zahvalnosti ne moete se sauvati od nezadovoljnih misli.Onog trenutka kada dopustite da u vaem umu preovlada nezadovoljstvo stvarima

    kakve jesu, poeete da gubite uporite. Vaa panja se tada ksira na obino, opte,

    siromano, neisto i beznaajno, pa otuda i va um uzima oblik takvih stvari. A onda etete iste oblike ili mentalne slike preneti u bezoblinu supstancu, pa e vam onda dolazitiobine, opte, siromane, neiste i beznaajne stvari.

    Dopustiti svom umu da boravi u manje vrednom okruenju znai postati manjevredan i okruiti se manje vrednim stvarima.

    S druge strane, uvrstiti svoju panju na najbolje znai okruiti se najboljim i postatinajbolji.

    Kreativna mo unutar nas oblikuje nas prema slici onoga emu pridajemo panju.Mi smo mislea supstanca, a mislea supstanca uvek uzima oblik onoga o emu misli.Um koji je ispunjen zahvalnou stalno je usmeren na najbolje, pa zato i postaje

    najbolji preuzimajui oblik ili osobine najboljeg, tako da e, na kraju, najbolje i primiti.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    18/40

    18

    Takoe, iz zahvalnosti se raa vera. Zahvalan um stalno oekuje dobro, a oekivanjapostaju vera. Reakcija zahvalnosti proizvodi veru u umu, a svaki izlazei talas zahval-nosti poveava tu veru. Onaj koji nema oseaj zahvalnosti ne moe dugo da zadri ivuveru, a bez ive vere ne moete se obogatiti kreativnim nainom, kao to emo videti usledeim poglavljima.

    Neophodno je, zato, da negujete naviku zahvalnosti za svako dobro koje stigne,neprekidno se zahvaljujui.A budui da su sve stvari doprinele vaem napretku, valjalo bi da u svoju zahvalnost

    ukljuite i njih.Ne gubite vreme u razmiljanjima ili priama o nestaicama ili pogrenim akcijama

    plutokrata ili nancijskih magnata. Njihova organizacija sveta stvorila je vau priliku,sve to vam stvarno dolazi je zbog njih.

    Ne besnite protiv korumpiranih politiara, da nije politiara svetom bi zavladala an-arhija, pa bi i vaa prilika bila znatno umanjena.

    Bog je dugo i vrlo strpljivo stvarao kako bi nas doveo tu gde jesmo u industriji ipolitici, a On dobro obavlja svoj posao. Ne postoji ni najmanja sumnja da e On ukinu-ti plutokrate, magnate, industrijalce i politiare im doe vreme da ih se rei. Ali, umeuvremenu, smatrajte ih dobrima. Setite se da svi oni doprinose tome da se utvrde

    putevi kojima e prema vama stizati vae bogatstvo i budite im zbog toga zahvalni. Toe vas dovesti u skladne odnose s dobrom u svemu, a dobro u svemu kretae se premavama.

    Poglavlje VIII

    MISLITI NA PRAVI NAlN

    Vratite se u esto poglavlje i ponovo proitajte priu o oveku koji je oblikovao men-talnu sliku svoje kue i dobiete pravu ideju o poetnom koraku prema bogaenju.

    Morate, dakle, da stvorite jasnu i odreenu mentalnu sliku onoga to elite, nemoete preneti ideju koju sami nemate.

    Morate je imati pre nego to ete je preneti, a mnogi ljudi proputaju da utisnu tusliku u misleu supstancu, jer sami imaju tek neodreen i maglovit pojam o stvarimakoje ele da rade ili imaju.

    Nije dovoljno da imate samo uoptenu elju za bogatstvom da biste njime inili do-bro, naprosto svako moe da ima takvu elju.

    Nije dovoljno da imate elju da putujete, vidite neto, ivite punije itd. Svako imatakve elje. Ako poaljete poruku prijatelju, neete mu poslati slova po abecednom redui dopustiti da on sam za sebe sroi tu poruku, niti ete sluajnim izborom uzimati reiiz renika. Poslaete smislenu reenicu, koja neto znai. Kada pokuavate da utisnetesvoje elje u supstancu, setite se da to morate da uinite suvislom tvrdnjom. Morate znatita elite, morate biti odreeni. Nikada se neete obogatiti niti pokrenuti kreativnu mo,aljui neoblikovane udnje i nejasne elje.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    19/40

    19

    Pregledavajte svoje elje ba kao to je ovek iz prie pregledavao svoju kuu. Imajtena umu to to elite i doarajte sebi jasnu mentalnu sliku o tome kako izgleda ostvarenjevae elje.

    Tu jasnu mentalnu sliku morate, dakle, stalno da imate na umu. Kao to mornar imana umu luku prema kojoj brod plovi, sve vreme budite okrenuti prema svom cilju. Ne

    smete da izgubite iz vida svoju elju, kao to kormilar nikada ne gubi iz vida kompas.Nije neophodno da vebate koncentraciju niti da odvojite posebno vreme za molitvui armaciju, da ulazite u tiinu, i izvodite neke okultne akrobacije. Sve to moda nijeloe, ali ono to je vama potrebno jeste da znate ta elite i da to neto elite dovoljno

    jako da vam ostane u mislima.Provodite koliko god moete svog slobodnog vremena u razmiljanju o svojoj slici,

    ali nema potrebe da vebate koncentraciju uma na stvar koju zaista elite. Napor da bistezadrali svoju panju na neemu, potreban je kod stvari za koje u sutini ne marite.

    I ukoliko stvarno ne elite da se obogatite, tako da ta elja nije dovoljno jaka da dri

    vae misli usmerene na mogunosti njenog ostvarenja (kao to magnetni pol dri usme-renom iglu kompasa), ne vredi ni da probate da sledite uputstva iz ove knjige.Ovde izneti metodi su za ljude ija elja za bogatstvom je dovoljno jaka da nadvlada

    mentalnu lenjost i ljubav prema dokolici, i tera ih da rade.to je vaa slika jasnija i odreenija i to vie se na njoj zadravate, razmiljajui o

    prelepim detaljima koji je krase, to jaa e biti vaa elja. A to je vaa elja jaa, lakeete zadrati um na slici koju elite.

    Meutim, osim jasnog vienja slike, neophodno je jo neto. Ako je sve to initesamo zamiljanje, vi ste samo puki sanjar i imaete malo ili nimalo snage za postignue.

    Da bi dolo do opipljivog ispunjenja elje, iza vae jasne vizije mora da stoji na-mera da je ostvarite.

    A iza te namere mora da stoji nepokolebljiva i istrajna vera da je to to elite vevae, da vam je pri ruci i samo treba da ga uzmete.

    ivite u novoj kui, mentalno, sve dok ona oko vas ne dobije ziki oblik. U mental -noj stvarnosti uite potpuno u oseaj prijatnosti koju vam prua stvar koju elite.

    Koje god stvari si zatraio dok si molio, veruj da si ih primio i imae ih, rekao jeIsus.

    Gledajte stvari koje elite kao da su sve vreme ve zaista oko vas. Vidite sebe kakoih posedujete i koristite. U svojoj mati upotrebljavajte ih ba kao to to inite kada su uvaem opipljivom posedu. Zadravajte svoju mentalnu sliku sve dok ne postane jasna iizrazita, a onda zauzmite mentalni stav vlasnitva prema svemu u toj slici. Posedujte je,u svom umu, u punoj veri da je stvarno vaa. Drite se svog mentalnog vlasnitva, neodriite se ni za trenutak verovanja da je to stvarnost.

    I zapamtite ono to je reeno u prethodnom poglavlju o zahvalnosti: budite sve vremezahvalni isto onako kako biste bili zahvalni da se to ve ostvarilo. ovek koji moeiskreno da zahvali Bogu za stvari koje poseduje tek u mati, poseduje istinsku veru. One se obogatiti, on e uspeti da ostvari ta god poeli.

    I jo, nije potrebno da molite uvek iznova za stvari koje elite, nije neophodno dagovorite o tome Bogu svakoga dana.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    20/40

    20

    Ne koristite isprazna ponavljanja kao to rade pagani, rekao je Isus svojimuenicima. Jer va Otac zna ta vam treba pre nego to to od njega zatraite.

    Va deo posla je da inteligentno formuliete svoju elju za stvarima koje e donetiekspanziju u va ivot, kao i da te elje sredite u jednu smisaonu celinu, a onda da tucelu elju utisnete u bezoblinu supstancu koja ima mo i volju da vam donese ono to

    elite.To utiskivanje ne radite ponavljanjem nizova rei, ve ostajanjem uz viziju snepokolebljivom nam erom i vrstom verom da ete je ostvariti.

    Odgovor na molitvu nije prema veri koju imate dok govorite, ve prema veri dok de-lujete.

    Ne moete uiniti utisak na Boiji um tako to ete odvojiti poseban dan sabata dabiste mu rekli ta elite, a onda u ostatku nedelje na sve zaboravili. Ne moete Ga potak-nuti ako se u neke posebne sate zatvarate u osamu i molite, a onda posle toga odbacitestvar iz svoga uma sve dok ponovo ne dou sati molitve.

    Usmena molitva je donekle korisna i daje izvestan efekat, naroito kada treba da po-jasnite sebi svoju viziju i ojaate veru. Ali samo usmeno ponavljanje vam nee donetiono to elite. Da biste se obogatili, ne trebaju vam slatki sati molitve, potrebno je dase molite bez prestanka. A pod molitvom podrazumevam ostajanje uz viziju s nameromda se dogodi stvaranje u vrstom obliku, kao i veru da e se to dogoditi.

    Veruj da si dobio.Kada jednom jasno oblikujete svoju viziju, cela stvar se usmerava na primanje.

    Kada ste je oblikovali, dobro je da sroite usmenu tvrdnju i s potovanjem je uputiteSvevinjem. Od tog trenutka morate u umu primiti ono to ste zatraili. ivite u toj no -voj kui, nosite nu odeu, vozite se u automobilu, idite na putovanja i s poverenjem

    planirajte nova, jo vea ostvarenja. Mislite i govorite o svim stvarima koje ste zatrailikao da ih ve sad posedujete. Zamiljajte okruenje i nansijske uslove tano onakvimakakve elite i sve vreme ivite u tom zamiljenom okruenju i nansijskoj situaciji. Ima-

    jte na umu, meutim, da to ne radite zato to ste neki sanjar ili graditelj kule u vazduhu,ve se drite vere da je to to zamiljate ve ostvareno i vrste namere da to i bude tako.Zapamtite da su vera i namera uz korienje mate ono to ini razliku izmeu naunikai sanjara. A kada nauite tu injenicu, zapoinje uenje odgovarajue upotrebe volje.

    Poglavlje IX

    KAKO KORISTITI VOLJU

    Da biste se obogatili naunim metodom, snagu svoje volje ne treba da primenjujetena bilo ta to je izvan vas.

    Ionako nemate ni pravo da to inite.Pogreno je da svojom voljom delujete na druge mukarce i ene da biste od njih

    dobili ono to elite.Jako je pogreno da na neto primoravate ljude mentalnom snagom, a takoe je

    pogreno initi to isto zikom silom. Ako zikom silom nagonite ljude da neto radetime ih svodite na nivo roba. Ako ih terate na to mentalnim sredstvima inite potpuno

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    21/40

    21

    istu stvar. Razlika je tek u nainu. Ako zikom silom oduzmete ljudima neto to jepljaka, a pljaka je ako to uinite i mentalnom silom, u tome nema nikakve razlike.

    Nemate pravo da koristite snagu svoje volje nad drugom osobom, ak ni za njenodobro, jer vi ne znate ta je za njeno dobro. Nauka bogaenja ne trai od vas primenumoi ili sile na bilo koju drugu osobu, ni na koji nain. Za time ne postoji ni najmanja

    potreba, u stvari, svaki pokuaj nametanja volje drugima samo e ponititi vau nameru.Ne treba da primenjujete svoju volju ni na stvari, da biste ih nagovorili da vam dou.To bi naprosto bilo prisiljavanje Boga, to je glupo i beskorisno, uz to i dokaz

    nepotovanja.Ne morate nagovarati Boga da vam da dobre stvari, isto kao to ne morate da koris-

    tite snagu svoje volje da biste naterali sunce da izae.Ne morate da koristite snagu svoje volje da biste pobedili neko neprijateljsko

    boanstvo ili uverili tvrdoglave i buntovne sile da se stave pod vau kontrolu.Supstanca je va prijatelj i ona hoe da vam prui ono to elite, vie ak i od vas

    samih.Da biste se obogatili, snagu svoje volje treba da koristite samo nad sobom.

    Kada znate ta da mislite i inite, onda svoju volju morate da upotrebite da biste pri-morali sebe da mislite i inite prave stvari. To je legitimna upotreba volje u ostvarenjuonoga to elite koristite je zato da biste ostali na pravom putu. Upotrebite svoju voljuda biste naterali sebe da mislite i delujete naodreeni nain.

    Ne pokuavajte da projektujete svoju volju ili misli prema spolja, u nameri dadelujete na stvari ili ljude.

    Drite svoj um kod kue, tamo on moe da postigne vie nego bilo gde drugde.Upotrebite ga za oblikovanje mentalne slike onoga to elite i tu viziju uvajte s

    verom i namerom. Upotrebite svoju volju kako biste svoj um privoleli da deluje na pravinain.

    to su vera i namera vri i stalniji, to ete se bre obogatiti, jer ete proizvoditisamo POZITIVNE utiske u supstanci, i neete ih neutralisati ili umanjivati negativnimutiscima.

    Ako je negovana s verom i namerom, slika vaih elja bie preuzeta od bezoblinesupstance, pruae se nadaleko i ispuniti itav univerzum, to je ono u ta sam se lino

    uverio.Kako se ta impresija iri, sve poinje da se kree prema njenom ostvarenju. Svaka

    iva i neiva stvar kao i jo nestvorene stvari, udruuju se da bi vam donele ono toelite. Sve sile poinju da se napreu u tom smeru, sve poinje da se kree prema vama.Umovi ljudi, posvuda, pod uticajem su onog to treba da se ini da bi dolo do ostvarenjavaih elja, oni nesvesno rade za vas.

    Ali ovo moete proveriti ako krenete da u bezoblinu supstancu utiskujete nega-tivnosti. Sumnja ili neverica jesu siguran poetak kretanja u smeru suprotnom od onogu kome vera i namera guraju stvari prema vama. Zbog nerazumevanja ovoga, veinaljudi koja nastoji da se obogati upotrebom mentalne nauke, doivljava neuspeh. Svakisat i trenutak koji provedete obraajui panju na sumnje i strahove, svaki sat koji prove-

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    22/40

    22

    dete ophrvani brigama, svaki trenutak u kome vas lomi neverica, tera pozitivnu struju odvas. Sva obeanja su samo za one koji veruju, samo za njih. Setite se koliko je samo Isusinsistirao na toj taki vere, pa ete shvatiti zato je tako.

    Budui da je verovanje tako vano, pripazite na svoje misli. Vaa verovanja e unajveoj meri biti oblikovana stvarima koje posmatrate i o kojima mislite, zato je vano

    da upravljate svojom panjom.A sada dolazimo do upotrebe, jer vi ete svojom voljom odrediti na koje stvari evaa panja biti usmerena.

    Ako elite da postanete bogati, ne smete da se bavite prouavanjem siromatva.Stvari se ne realizuju razmiljanjem o njihovim suprotnostima. Zdravlje se nikada

    ne moe postii prouavanjem bolesti niti razmiljanjem o njoj. Do pravde se ne dolaziizuavanjem greha i razmiljanjem o njemu. I nikada se niko nee obogatiti prouavanjemsiromatva i razmiljanjem o njemu.

    Medicina je nauka o bolesti i poveala je broj bolesti. Religija, kao nauka o grehu,

    istie greh. A ekonomija ukoliko se bude bavila prouavanjem siromatva, ispunie ovajsvet bedom i nestaicama.Ne priajte o siromatvu, ne ulazite u takvo oseanje, i nemojte dozvoliti da vas ono

    zabrinjava. Nikada ne razmiljajte koji su uzroci toga, vi s tim nemate nikakve veze.Ono to vas zanima je lek.

    Ne troite svoje vreme na dobrotvorni rad ili dobrotvorne aktivnosti. Svako dobrot-vorstvo tei samo tome da beskrajno ponavlja prie o bedi koju eli da iskoreni.

    Ne kaem da treba da budete tvrdog srca ili neljubazni, niti da se ogluujete o vapajeonih koji su u nevolji, ali ne smete da se zanosite idejom iskorenjivanja siromatva ni nakoji od uobiajenih naina. Ostavite za sobom siromatvo i sve to se na njega odnosi iinite dobro.

    Obogatite se, to je najbolji nain na koji moete pomoi siromanima.

    Ako svoj um ispunite slikama siromatva neete ni moi da se mentalno zadritena slici koja e vas obogatiti. Ne itajte knjige ni novine koje govore o jadu stanovnikauderica, uasima dejeg rada i tome slino. Ne itajte nita to bi va um moglo da is -

    puni mranim slikama oskudice i patnje.Ne moete ni najmanje da pomognete siromanima saznanjem o njihovom

    siromatvu, kao to ni dalje irenje tih informacija nee uticati na to da ono nestane.

    Ono to e doprineti uklanjanju siromatva nije uvanje slika o njemu, ve unoenjeslika bogatstva u umove siromanih.Vi ne preputate siromane njihovoj mizeriji, zato to odbijate da ispunite svoj um

    slikama te mizerije.Siromatvo se ne moe odstraniti poveanjem dobrih dela prema ljudima koji ne

    mogu da se otresu misli o siromatvu, ve poveanjem broja siromanih ija namera jeda se obogate uz pomo vere.

    Siromanima ne treba dobrotvorstvo, njima je potrebno nadahnue. Dobrotvorstvoim alje samo kriku hleba koja e ih odrati ive u njihovoj bedi ili im na sat-dva pruitilanu nadu, ali e samo jedno snano nadahnue moi da ih podigne iz njihovog jada.Ako elite da pomognete siromanima, pokaite im da i oni mogu da postanu bogati,dokaite to samim bogaenjem.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    23/40

    23

    Jedini nain na koji e siromatvo zauvek biti iskorenjeno iz ovog sveta jeste prido -bijanje velikog i stalno rastueg broja ljudi koji vebaju uenja iz ove knjige.

    Ljudi moraju da spoznaju da mogu postati bogati kroz stvaranje, a ne kroztakmienje.

    Svaki ovek koji se obogati takmiui se sa drugima, baca iza sebe merdevine ko-

    jima se popeo, gurajui tako druge ljude na dno. Ali, ovek koji se obogatio stvaranjem,otvara vrata hiljadama drugih da ga slede pruajui im inspiraciju za to.Kada odbijate da alite siromatvo, da ga vidite, da itate, mislite, razgovarate o nje-

    mu ili ak sluate one koji o njemu govore to ne znai da ste tvrda srca ili bezoseajni.Upotrebite snagu volje da svoj um sauvate IZVAN predmeta siromatva, i vrsto ga us -merite na verui nameruvizije ostvarenja koje elite, a to je da se obogatite.

    Poglavlje X

    DALJE KORIENJE VOLJENe moete odrati istinitu i jasnu viziju bogatstva ako vam je panja stalno okre-

    nuta suprotnim slikama, bilo da su one nastale kao plod spoljanjih ili unutranjihnegativnosti.

    Ukoliko ste imali nansijskih nevolja u prolosti, ne priajte o njima. tavie, uopteo njima ne razmiljajte. Ne priajte o siromatvu svojih roditelja i tekoama svog ranogivota. Takva razmiljanja bi vas na mentalnom planu privremeno svrstala u siromane ina taj nain sigurno zakoila kretanje stvari u vaem smeru.

    Isus je rekao: Neka mrtvi pokopaju svoje mrtve.Ostavite iza sebe siromatvo i sve to je vezano za njega.Prihvatili ste kao ispravnu odreenu teoriju univerzuma i sada je takoe ispravno da

    joj prepustite sve svoje nade o srei, pa ta e vam, onda, obaziranje na suprotne teorije?Ne itajte religiozne knjige koje predviaju skori kraj sveta, ne itajte ni tekstove

    onih koji vole da iznose na povrinu prljavtine ovog sveta, niti pesimistikih lozofakoji govore da svet ide do avola.

    Ovaj svet ide prema Bogu, ne prema avolu.Postajanje je predivno.

    Istina, ima mnogo toga u postojeim uslovima sa ime se ne moemo sloiti, ali kak-va korist od prouavanja stvari koje e sigurno proi, kada to prouavanje moe samo dauspori njihov prolazak? Zato poklanjati vreme i panju stvarima koje koe evolucionirazvoj, kada njihovo odstranjivanje moete ubrzati samo podsticanjem evolucionog ras-ta, u meri u kojoj je to deo vaeg posla?

    Nije vano kako strano mogu izgledati situacije u nekim zemljama, predelima ilimestima, samo gubite svoje vreme i umanjujete sopstvene prilike razmiljajui o tome.

    Vas treba da interesuje samo to da itav svet postane bogat.Mislite na bogatstva koja e ovaj svet dobiti, umesto na siromatvo koje je pro-

    laznog karaktera. Imajte na umu da je jedini nain na koji moete da pomognete ovomsvetu u sticanju bogatstva taj da se i sami obogatite, i to na kreativan nain, nikakotakmienjem.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    24/40

    24

    Svu svoju panju usmerite na bogaenje, zanemarite siromatvo.

    Kad god mislite ili govorite o onima koji su siromani, mislite i govorite o njima kaoda su ve postali bogati, kao da im treba estitati, a ne aliti ih. Tada e i oni dobiti inspi -raciju i poeti da tragaju za izlazom iz svoje situacije.

    Iako vas savetujem da sve svoje vreme, um i misli posvetite bogaenju, to ne znai

    da treba da budete podli i zli.Postati bogat je najplemenitiji cilj koji moete imati u ivotu, jer on u sebi ukljuuje

    sve drugo.Ako se postavi na takmiarsku ravan, borba za bogaenjem nije nita drugo do

    bezbona jagma za sticanje moi nad drugim ljudima, ali kad doemo do kreativnoguma, sve se menja.

    Sve to je mogue ostvariti na putu razvoja i razotkrivanja due i sluenja viimciljevima, dolazi putem bogaenja, jer sve postaje mogue kroz upotrebu stvari.

    Ako vam nedostaje ziko zdravlje, uvideete da i ozdravljenje zavisi od vaegbogaenja.

    Samo oni koji su slobodni od nansijskih briga, koji imaju dovoljno sredstava zaivot i bezbrinu egzistenciju, mogu da imaju i odravaju dobro zdravlje.

    Moralna i spiritualna veliina mogua je samo kod onih koji su iznad takmiarskeborbe za egzistenciju i koji su postali bogati na planu kreativne misli, slobodni odponiavajuih uticaja takmienja. Ako vae srce tei srei i toplini doma, zapam-tite da ljubav cveta najbolje tamo gde vlada uglaenost, visok nivo misli i sloboda odkorumpirajuih uticaja. A sve to mogue je nai samo tamo gde je bogatstvo ostvarenokroz vebu kreativnog miljenja, bez nepotrebnih sukoba i rivaliteta.

    Ponavljam, nita nije tako veliko i plemenito kao to je bogaenje. Morate uvrstitisvoju panju na mentalnu sliku bogatstva, iskljuujui sve to ima sklonost da zamagliili zatamni tu viziju.

    Morate nauiti da ispod povrine sagledavate ISTINU u svim stvarima. Morate videtida se pod prividno pogrenim uslovima onaj Veliki ivot stalno kree unapred, prema

    potpunijem izrazu i srei.

    Istina je da ne postoji siromatvo, postoji samo bogatstvo.

    Neki ljudi ostaju u siromatvu jer ne poznaju injenicu da i njima pripada bogat-

    stvo, a tu injenicu najlake e nauiti ako im se ukae na put ka bogaenju u vlastitomivotu.

    Drugi su siromani jer su previe intelektualno lenji da potrae izlaz, iako oseajuda on postoji. Najvie to za njih moete uiniti jeste da ih motiviete, ukazujui im nasreu koja proizlazi iz bogaenja na ispravan nain.

    Drugi su jo siromani jer su se izgubili u lavirintu metazikih i okultnih teorija,mada neto znaju o ovoj naoj nauci, pa sada ne vide kojim putem treba da krenu. Oni suse oprobali u mnogim sistemima, pa sada gree u svima. Za njih je, naglaavam ponovo,najbolje da im se ukae na pravi nain linog bogaenja. Jer, jedan gram prakse vredi

    vie nego tona teorije.Najbolje to moete uiniti za itav svet jeste da iz sebe izvuete maksimum.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    25/40

    25

    Ni Bogu ni oveku ne moete sluiti bolje nego da svakoga dana i u svakom pogledunapredujete na putu linog bogaenja. Ali, pod uslovom da to bude na kreativan nain, ane takmienjem.

    Jo neto. Mi tvrdimo da ova knjiga detaljno iznosi naela nauke bogaenja, pa akoje tako, ne trebate da itate nijednu drugu knjigu o istom predmetu. Ovo moe da zvui

    uskogrudo i samoljubivo, ali razmislite: ne postoji vie raunskih radnji osim sabiran-ja, oduzimanja, mnoenja i deljenja. Nikakav drugi metod nije mogu. Moe da post-oji samo jedna najkraa udaljenost izmeu dve take. Postoji samo jedan nauan nainrazmiljanja, a to je da mislite na nain koji najdirektnijim i najjednostavnijim smeromvodi ka cilju. Nijedan ovek do sada nije formulisao krai ili manje sloen sistem odonoga koji je iznet ovde. Iz njega je praktino izbaeno sve to je nebitno. Kada poneteda delujete po njemu, odbacite sve ostale, odnosno potpuno ih odstranite iz svog uma.

    itajte ovu knjigu svakog dana, nosite je sobom, zapamtite je dobro i ne razmiljajteo drugim sistemima i teorijama. Ako biste previe razmiljali, poeli biste da sumn-

    jate i postajete nesigurni i kolebljivi u svom razmiljanju, a onda biste ubrzo poeli i dagreite.

    Nakon to postignete uspeh i postanete bogati, moete da prouavate druge sistemedo mile volje, ali sve dok niste potpuno sigurni da ste dobili ono to elite, ne itajtenita o ovoj temi osim ove knjige i nekog od autora spomenutih u predgovoru,

    I itajte samo najoptimistinije vesti, one koje su u skladu sa vaom slikom.Takoe, odloite istraivanje okultnog. Nemojte se daviti u mutnim vodama teozo-

    je, spiritizma ili srodnih uenja. Vrlo je verovatno da su mrtvi jo ivi i da su blizu, aliako jesu, pustite ih na miru, i bavite se svojim poslom.

    Ma gde da se nalaze duhovi mrtvih, oni moraju da obavljaju svoj posao i reavajusvoje probleme tako da nemamo pravo da se meamo u to. Ne moemo da im po-mognemo i vrlo je diskutabilno da li oni mogu da pomognu nama i imamo li uopte bilokakvo pravo da ih uzurpiramo, ak i ako mogu da nam pomognu. Ostavite mrtve i on-ostrani svet na miru i reavajte svoj problem: obogatite se. Ako ponete da se petljate sokultnim stvarima, pokrenuete mentalna strujanja koja e sigurno upropastiti sva vaanadanja. Dakle, ovo i prethodna poglavlja doveli su nas do sledeih temeljnih injenica:

    Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari nainjene i koja, u svom

    izvornom stanju, proima, prodire i ispunjava meuprostore univerzuma.Misao u toj supstanci proizvodi stvar koja je zamiljena tom milju.ovek moe da oblikuje stvari svojim mislima i utiskujui misli u bezoblinusupstancu moe dovede do materijalizacije ideje o kojoj razmilja,

    E sad, da bi mu to polo za rukom, ovek mora da pree sa takmiarskog na kreativninain razmiljanja, tj. mora da oblikuje jasnu mentalnu sliku stvari koje eli i uva tusliku u svojim mislima s vrstom NAMEROM da dobije ono to eli i nepokolebljivomVEROM da se to ve ostvaruje, spreavajui pritom da se u njegovom umu pojavi mata to moe da pokoleba njegovu nameru, zamagli njegovu viziju ili uzdrma njegovu

    veru.I, da dodamo jo, on mora da ivi i deluje naodreeni nain.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    26/40

    26

    Poglavlje XI

    DELOVANJE NA ODREENI NAlN

    Misao je kreativna mo ili mo koja kreativnu mo nagoni na delovanje. Razmiljanje

    na odreeni naindonee vam bogatstvo, ali vi ne smete da se oslonite samo na misao,ne obraajui panju na linu akciju. To je stena na kojoj mnogi drugi nauni metaziaridoivljavaju brodolom nepovezivanje misli s linom akcijom.

    Jo uvek nismo dostigli taj stupanj razvoja, ak ni pretpostavku da je takav stupanjmogu, na kome ovek moe da stvara direktno iz bezobline supstance bez oslanjanjana prirodne procese ili rad ljudskih ruku. ovek jo uvek nije na tom stupnju da moe dastvara samo mislima, ve njegova lina akcija mora da se nadovee na njegove misli.

    Vi moete da uzrokujete da zlato iz utrobe planine doe do vas, ali ono se nee samootkopati, proistiti, pretvoriti u dukate i dokotrljati direktno u vae depove.

    Navoeni silama Svevinjeg, ljudski poslovi bie tako ureeni da e ovek na nekinain pronai put do rudnika zlata. tavie, poslovni poduhvati drugih ljudi poklopie sesa vaom tenjom da doete do zlata, ali vi sami morate da organizujete svoje poslovetako da spremno doekate bogatstvo, kada se ukae prilika da do njega doete. Vaamisao ini da vam sve stvari, ive i neive, donose ono to elite. Ali vae lino delovan -

    je mora da bude takvo da moete pravilno da primite ono to elite, kada stigne do vas.To ne uzimate kao milostinju, niti kao neto ukradeno, jer zapamtite, svakom ovekumorate da date vie u upotrebnoj vrednosti nego to on vama daje u gotovini.

    Nauna upotreba misli sastoji se u oblikovanju jasne i posebne mentalne slikeonoga to elite, negovanju nepokolebljive namereda dobijete ono to ste traili kaoi u veri da ste na putu da to dobijete uz snaan oseaj zahvalnosti.

    Nemojte pokuavati da prenesete svoje misli na bilo koji tajanstven ili okultni nain,s idejom da one izlaze iz vas i obavljaju va posao. To je uzaludan napor koji e uz to ioslabiti vau mo zdravog rasuivanja.

    Delovanje misli na proces bogaenja potpuno je objanjeno u prethodnim poglavlji-ma. Vaa vera i namera pozitivno utiskuju vau viziju u bezoblinu supstancu, koja imaISTU ELJU ZA EKSPANZIJOM IVOTA, KAKVU I VI IMATE. A ta vizija, koju ste

    poslali, pokree na delovanje sve kreativne sile U I KROZ NJIHOVE REDOVNE KA-NALE AKCIJE, ali sada usmerene ka vama.

    Nije va posao da vodite i nadgledate stvaralaki proces. Sve to treba da inite j esteda odravate svoju viziju, prijanjate uz namerui negujete veru i oseaj zahvalnosti.

    Ali, vi morate da delujete na odreeni nain, tako da spremno prihvatite ono to jevae kada vam doe, izaete u susret stvarima koje se nalaze u vaoj slici kada ponu da

    pristiu, i postavite ih na njihovo pravo mesto.Prepoznaete istinitost ovoga. Kada stvari budu na domak vas, one e biti u rukama

    drugih ljudi, koji e za njih traiti neto odgovarajue.Stoga upamtite, moete dobiti ono to je vae samo ako dajete drugima ono to

    je njihovo.

    Vaa novanik se nee pretvoriti u novanik boginje sree, koji e uvek biti pun nov -ca, a da pritom vi ne morate nimalo da se potrudite.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    27/40

    27

    Ovo je kljuna takanauke bogaenja, na kojoj se sustiu misao i lino delovanje.Postoji jako puno ljudi koji, svesno ili nesvesno, pokreu delovanje kreativnih sila sna-gom i upornou svojih elja, ali ostaju siromani jer nisu spremni da prime ono to ele,u trenutku kada im to pristigne.

    Miljenjem privlaite stvar koju elite. Delovanjem je primate.

    Kakva god bila vaa akcija, oigledno je da morate delovati SADA. Ne moete de -lovati u prolosti i veoma je vano, radi jasnoe vae mentalne vizije, da iz svog umaodstranite prolost. Ne moete delovati ni u budunosti, jer budunost jo nije stigla. Ane moete rei ni da ete delovati u moguoj budunosti, sve dok se ta mogunost neukae.

    Budui da sada niste u pravom poslu, niti u pravom okruenju, ne pomiljajte nato da odloite svoje delovanje sve dok ne uete u pravi posao ili okruenje. I ne gubitevreme i energiju u razmiljanjima koji je najbolji smer moguih buduih dogaaja. Ima-

    jte veru u svoju sposobnost da ete spremno doekati svaki nenadani dogaaj.Ako u sadanjosti delujete umom koji je ve u budunosti, vaa sadanja akcija bie

    s podvojenim umom, a to znai nedelotvorna.Sav svoj um unesite u sadanje delovanje.

    Nemojte da dajete prvobitnoj supstanci kreativni impuls, a onda da sednete ekajuirezultate. Ako tako uinite, oni nikada nee doi. Delujte sada. Ne postoji nikad nikak-vo vreme osim sadanjeg, i nikada nee ni biti drugog vremena. Ako ikada namera-vate da budete spremni da primite ono to elite, morate to zapoeti sada.

    I vae delovanje, ma kakvo bilo, mora da se odvija u okviru vaeg sadanjeg posla ilizaposlenja, sa osobama i stvarima iz vaeg sadanjeg okruenja.

    Ne moete delovati tamo gde se ne nalazite, ne moete delovati tamo gde ste bili i ne

    moete delovati tamo gde idete. Moete delovati jedino tu gde ste sada.Ne zamarajte se time da li ste jueranji posao obavili dobro ili loe. Obavljajte do-

    bro dananji posao.Ne pokuavajte da obavite sutranji posao sada.Bie dovoljno vremena za njegovo obavljanje kada do toga doe.

    Ne pokuavajte da delujete na ljude i stvari izvan svoga domaaja okultnim ilimistinim sredstvima.

    Ne ekajte na promenu okruenja pre nego to ponete da delujete. Promeniteokruenje sopstvenim delovanjem.

    Moete da delujete na okruenje u kome ste sada da biste prouzrokovali preseljenje ubolje okruenje.S verom i namerom negujte viziju sebe u boljem okruenju, ali delujte na sadanje

    okruenje svim svojini srcem i svom svojom snagom i svim svojim umom.Ne troite vreme na dnevna sanjarenja ili gradnju kula u vazduhu, drite se jedne

    vizije onoga to elite i delujte SADA.Ne bacajte se na traganje za novim poslom ili nekim udnim, neobinim ili znaajnim

    akcijama koje treba da izvedete kao prvi korak prema bogaenju, Verovatno e vae ak-cije, barem neko sledee vreme, biti one koje ste obavljali i u prolosti, ali sada poinjeteda ih izvodite na odreeni nain koji e vas sigurno uiniti bogatim.

    Ako ste ve u nekom poslu za koji oseate da nije onaj pravi, ne odlaite poetaksvog delovanja dok ne uete u pravi posao.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    28/40

    28

    Nemojte da se oseate obeshrabrenim i nemojte da sedite skrtenih ruku alei to senalazite na pogrenom mestu. Niko nikada nije bio na pogrenom mestu, a da nije mogaoda nae ono pravo i nijedan ovek nikada nije bio do te mere uvuen u pogrean posao ada nije mogao da izae iz njega i upusti se u neki pravi.

    Negujte viziju sebe u pravom poslu s nameromda u njega uete i veromda ete to

    uiniti i da to upravo inite, ali delujte tako dok ste u svom sadanjem poslu, Upotrebitesvoj sadanji posao kao sredstvo dobijanja nekog boljeg i upotrebite svoje sadanjeokruenje kao sredstvo da uete u neko jo bolje. Vaa vizija pravog posla, ako je nego-vana s verom i namerom, uzrokovae da vas Svevinji navede na pravi posao, a vae de-lovanje, ukoliko je izvedeno na odreeni nain, uzrokovae da se sami pokrenete prematom poslu.

    Ako ste radnik i radite za platu, a oseate da morate promeniti mesto da biste dobiliono to elite, ne raunajte da e vam prenoenje misli u drugi prostor doneti drugi pos-ao. To se verovatno nee dogoditi.

    Ali, ako drite viziju sebe u poslu koji elite dok delujete s verom i nameromnaposao koji ve imate, sigurno ete dobiti posao koji elite.

    Vaa vizija i vera pokrenue kreativne sile prema vama, a vae delovanje e uzroko-vati da vas sile u vaem okruenju povedu prema mestu koje elite. Dovravajui ovo

    poglavlje, ponoviemo jo jednom osnovne postulate naeg programa:Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari nainjene i koja, u svomizvornom stanju, proima, prodire i ispunjava meuprostore univerzuma.Misao u toj supstanci proizvodi stvar koja je zamiljena tom milju.ovek moe da oblikuje stvari svojim mislima i utiskujui misli u bezoblinusupstancu moe dovede do materijalizacije ideje o kojoj razmilja.

    Da bi to uinio, ovek mora da se prestroji sa takmiarskog na stvaralaki nainrazmiljanja. On mora da oblikuje jasnu mentalnu sliku stvari koju eli i da tu sliku negu -

    je u svojim mislima s vrstom NAMEROM da dobije ono to eli i nepokolebljivomVEROM da ve dobija ono to eli, zatvarajui svoj um za sve ono to moe da uzdrmanjegovu nameru, zamagli njegovu viziju ili ugasi njegovu veru.

    Da bi mogao da primi ono to eli kada mu doe, ovek mora da deluje SADA naljude i stvari u svom sadanjem okruenju.

    Poglavlje XIIDELOTVORNA AKCIJA

    Morate svoje misli da koristite onako kako vas upuuju prethodna poglavlja i poetida inite ono to moete u situaciji gde ve jeste, I morate da inite SVE to moetetamo gde jeste.

    Vi moete da napredujete samo tako da se uzdignete na poloaj koji je vii od vaegsadanjeg. A nijedan ovek ne moe da se uspne na vii poloaj, ukoliko ne obavi dokraja posao na mestu na kojem jeste.

    Svet napreduje samo sa onima koji ispunjavaju svoj zadatak na mestu na kojemjesu.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    29/40

    29

    Ako nijedan ovek ne ispunjava u potpunosti svoj zadatak, onda se sve kree un-azad. Oni koji ne ispunjavaju u potpunosti svoju sadanju ulogu, predstavljaju teret zadrutvo, vladu, trgovinu i industriju. Njih, uz veliki troak, moraju da nose kao bremedrugi. Napredak ovog sveta usporavaju samo oni koji ne ispunjavaju ulogu koja im jenamenjena. Oni pripadaju bivem dobu i niim stupnjevima ili nivoima ivota i skloni su

    degeneraciji. Nijedno drutvo ne moe da napreduje ako je svaki ovek nii od mesta nakome se nalazi. Drutvena evolucija je voena zakonima zike i mentalne evolucije. Uivotinjskom svetu, evolucija je uzrokovana krajnostima ivota.

    Kada neki organizam ima vie ivota nego to moe da izrazi funkcijama na svomvlastitom nivou, on poinje da razvija organe vieg nivoa i tako nastaju nove vrste.

    Da nije bilo organizama koji su prerasli svoju ulogu nikada ne bi ni dolo do razvojanovih vrsta. Taj zakon vai u potpunosti i za vas, vae bogaenje zavisi od primene ovihnaela na vae sopstvene poslove.

    Svaki dan je uspean ili neuspean. A uspean je dan u kome dobijete ono to elite.Ako je svaki dan neuspean, nikada se neete obogatiti. Ako je svaki dan uspean, nemoete propustiti da se obogatite.

    Ako postoji neto to moete da uinite danas, a vi to ne uinite, pogreili ste, a po-sledice toga mogu biti gore nego to mislite.

    Ne moete da predvidite rezultate ak ni najobinije akcije, jer vi ne znate kakodeluju sve sile koje su pokrenute u vau korist. Mnogo toga moe da zavisi od jednog

    jednostavnog ina, moda ba onog koji vam otvara vrata prilike za veliko napredovan-je. Nikada ne moete znati sve kombinacije koje za vas izvodi Svevinja Inteligencija usvetu stvari i ljudskih poslova. Vae zanemarivanje i proputanje neke male stvari moeda prouzrokuje veliko odlaganje dobijanja onoga to elite.

    inite, svakog dana, SVE to toga dana moe da bude uinjeno.Postoji, meutim, ogranienje ili bitno obeleje gore reenog koje morate uzeti u

    obzir.Ne preterujte s radom, ne srljajte slepo u svoj posao u nastojanju da zavrite najvei

    mogui broj stvari u najkraem moguem vremenu.Ne pokuavajte danas da obavite sutranji posao, ni u jednom danu posao cele sed-

    mice.

    Ne rauna se broj stvari koje radite, ve DELOTVORNOST svake pojedine akcije.Svaki in je, sam po sebi, uspeh ili neuspeh.

    Svaki in je, sam po sebi, delotvoran ili nedelotvoran.Svaki nedelotvoran in je neuspeh, i ako ceo ivot potroite radei nedelotvorno, vaceo ivot bie neuspeh.

    to vie stvari inite, to gore po vas ukoliko ih inite nedelotvorno.S druge strane, svaki delotvoran in je sam po sebi uspeh i ako je svaki in vaeg

    ivota delotvoran, va ceo ivot MORA da bude uspeh.Do neuspeha dolazi kada se previe stvari radi na nedelotvoran nain, i kada se ne

    radi dovoljno stvari na delotvoran nain.Verujte u osnovanost tvrdnje da ete, ukoliko ne radite nita nedelotvorno i ukoliko

    radite dovoljan broj delotvornih radnji, postati bogati. Pa, ako je mogue da svako svojedelovanje uinite delotvornim, shvatiete ponovo da je bogaenje svedeno na egzaktnunauku, poput matematike.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    30/40

    30

    Tu se stvar svodi na pitanje da li moete svaki odvojeni in da uinite uspenim. Sig -urno da moete.

    Da li moete svaki in da uinite uspenim jer uz vas deluje SVA mo, a SVA mo nemoe da pogrei.

    Mo je u vaoj slubi, pa tako da biste svaki in uinili delotvornim, morate u njega

    samo uloiti mo.Svako delovanje je ili jako ili slabo, a kada je jako, delujte na odreeni nain koji evas obogatiti.

    Svaki in moe da bude jak i delotvoran, ako se drite svoje vizije dok ga obavl-jate i ako ulaete celokupnu mo svoje VERE i NAMERE u njega.

    Na ovoj taki gree oni koji razdvajaju mentalnu mo od line akcije. Oni na jednommestu i u jednom trenutku koriste mo uma, a onda na drugom mestu i u drugo vremedeluju. Tako njihove akcije nisu previe uspene, zato to su previe nedelotvorne. Aliako se SVA mo ulae u svaki in, bez obzira koliko on bio obian, svaki in e sam

    po sebi biti uspean. A u prirodi stvari je da svaki uspeh otvara vrata drugim uspesima,pa ete i vi napredovati prema onome to elite, a napredovanje onoga to elite premavama bie sve bre.

    Zapamtite dobro da je svaka uspeno izvedena akcija kumulativna u svojim rezul-tatima. Budui da je elja za irenjem ivota uroena svim stvarima, kada ovek poneda se kree prema irem ivotu, uz njega se vezuje jo vie stvari pa je onda tako uticajnjegove elje multipliciran.

    Svakoga dana uinite sve to moete da uinite tog dana i svaki in neka budeizveden na delotvoran nain.

    Kada sam rekao da se morate drati svoje vizije itavo vreme svog delovanja, makako to zvualo trivijalno ili uobiajeno, pod time nisam podrazumevao da je potrebnosve vreme produbljivati svoju viziju do najsitnijeg detalja. Tako treba da postupate u slo-

    bodnom vremenu da koristite matu za detalje svoje vizije i duboko se zamislite nadnjima sve dok se vrsto ne usade u vau memoriju. Ako elite brze rezultate, praktinosve svoje slobodno vreme treba da provodite vebajui ovo.

    Stalnim dubokim razmiljanjem dobiete sliku onoga to elite, ak i do najsitnijihdetalja, koja e onda biti vrsto usaena u umu i potpuno prenesena umu bezobline sup-stance, pa e, u vreme dok radite svoj posao, biti potrebno samo da mentalno pozovetesliku kako biste stimulisali svoju veru i nameru i uzrokovali daljnje ulaganje energije ucilju ostvarivanja najboljeg rezultata. Razmiljajte o svojoj slici u vreme dokolice svedok vam svest ne postane do te mere njome ispunjena, da je moete odmah dosegnuti.Biete tako oduevljeni njenim sjajnim obeanjima da e sama pomisao na nju izvlaitinajjae energije iz celog vaeg bia.

    Ponovimo opet nae postulate i doimo do take koju srno sada dosegnuli.Postoji mislea supstanca iz koje su sve stvari nainjene i koja, u svomizvornom stanju, proima, prodire i ispunjava meuprostore univerzuma.Misao u toj supstanci proizvodi stvar koja je zamiljena tom milju.ovek moe da oblikuje stvari svojim mislima i utiskujui misli u bezoblinusupstancu moe dovede do materijalizacije ideje o kojoj razmilja.

  • 8/14/2019 Nauka bogaenja.pdf

    31/40

    31

    Da bi mu to polo za rukom, ovek mora da pree sa takmiarskog na kreativninain razmiljanja, tj, mora da oblikuje jasnu mentalnu sliku stvari koje eli i uva tusliku u svojim mislima s vrstom NAMEROM da dobije ono to eli i nepokolebljivomVEROM da se to ve ostvaruje, inei svaku stvar na delotvoran nain.

    Poglavlje XIII