Meunarodni raunovodstveni standard jedan-MRS 1 On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izvetaji. Ako jekonceptualnim okvirom definisana sadrina i kvalitativne odlike finansijskih izvetaja,standard jedan daje odgovor na pitanje na koji nain treba te finansijske izvetaje sastaviti tj.kako oni treba da izgledaju ne odreujui striktno formu ve odreujui informacije koje utim izvetajima treba da budu prezentirane. Posto emo mi najpre govoriti o bilansu stanja,dakle ja u se sada zadrati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiu ureenjabilansa stanja kao finansijskog izvataja.Cilj standarda je da definie osnovu za prikazivanje izvetaja opte namene da bi seosigurala uporedivost tih izvetaja iz prethodnih perioda i sa finansijskim izvetajima izdrugih preduzea. Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izvetajaopte namene sa namerom da se obezbedi da ti izvetaji budu uporedivi u vremenu, znai unizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme, i izmeu preduzea da u jednomtrenutku na 31.12 bilansi razliitih firmi budu meusobno uporedivi. Sta se smatra pod izvestajima opte namene? Zato izvetaji o kojima govorimoimaju karakter izvetaja opte namene? Zbog toga to je re o izvetajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji damogu da zahtevaju izvetaje koji e biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifiniminformacionim potrebama. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da trai odpreduzea da mu da tano utvrene informacije ve mora da se zadovoli onim informacijamakoje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima i zbog toga ti izvetaji nose kvalifikacijuizvetaja opte namene. U ove izvetaje ukljuuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od setagodinjeg obrauna kao to su : izvetaj o poslovanju ili prospekt. Prospekt predstavljaizvetaj koji se podnosi Komisiji za HOV i buduim ulagaima da bi se dokazalo da jekupovina akcija te firme poeljna, potrebna i isplativa. Dakle to je poseban izvetaj koji se nazahtev berze, po pravilima koje ona odredi ( kod nas to odreuje Zakon o HOV) izvrsilaemisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izvetaja koji se naziva prospekt.Kada zelimo da emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt kao posebanfinansijski izvetaj gde emo prikazati finansijki poloaj firme. Na koje izvetaje se primenjuje MRS-1 ? Primenjuje se na sve redovne izvetaje, to e rei na izvetaje pojedinanih preduzea ali i naizvetaje grupa preduzea, tj na konsolidovane finansijske izvetaje. Kada je re o delatnostima, da li se MRS -1 ograniava samo na izvetajepreduzea odreenih delatnosti? Ne, kaemo da su to standardi za javni sektor. Sva preduzea, banke, finansijske institucije iosiguravajua drutva pokrivena su ovim standardom. Zbog specifinosti banaka i posebnogznaaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji jo jedan, posebanstandard koji se bavi prezentacijom finasijskih izvetaja banaka. To je standard broj 30 koji sezove Prezentacija finansijskih izvetaja banaka i drugih finansijskih institucija. Za banke vaii standard 1 i standard 30 koji je napravljen uzimajui u obzir specifinost banaka i znaajkoji banke imaju za normalno funkcionisanje cele privrede.O tome ta je cilj izvetavanja, ko je odgovoran za finansijske izvetaje, koje su komponente,da li treba sastavljati dodatne izvetaje (moemo ali i ne moramo), ta je fer prikazivanje,govorili smo ranije. Da li se injenica da su finansijski izvetaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti? Da, zato to time upuujemo korisnike da su ti izvetaji takvi-razumljivi, da sadre sve vaneinformacije, da su pouzdani i da su uporedivi,tj. da poseduju one etiri kvalitativne odlike. Da li moemo nekada od neke primene MRS odustati? 1 Samo izuzetno. Retko kada e neko preduzee dozoliti da potovanje nekog standarda bude usuprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izvetavanja. Ako bi se tako neto dogodilo, ondapo MRS-1 moemo odustati od primene tog standarda, ali moramo do detalja objasniti zbogega odustajemo, pokazati kako bi izvetaj izgledao ako bismo ga primenili, a kako izgledasada kada smo od te primene odustali. Moramo potpuno jasnim uiniti zbog ega neprimenjujemo i kvantifikovati posledice ne primene odreenog standarda.O raunovodstvenim politikama emo se baviti naknadno, a sada ih pominjemo samo dabismo nauili njihovu definiciju.Raunovodstvene politike predstavljaju skup specifinih naela, principa, konvencija,pravila i prakse koje preduzee koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izvetaja. Zato su to specifina naela, konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naela. To je nain na koji vi koristite pravaizbora koja su sadrana u pojedinim naelima. Ako vam neko naelo nudi pravo izbora i vi seodpredelite za jedno od npr. tri mogua pravila priznavanja prihoda -po naplaenoj realizaciji,po fakturisanoj realizaciji, po principu proizvedenih uinaka to pedstavlja vauraunovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. Ko ita izvetaj mora znati koje ste od trimogua pravila vi primenili. Ako se u nekom satndaru nudi, kao u MRS-16, mogunost daotpisujete linearno, degresivno i funkcionalno, opet raunovodstvenu politiku formuliete takoto birate koju e te od ove 3 metode koristiti. Zato su to specifine politike za vaepreduzee.Mi svoje izvetaje sastavljamo na ovaj nain, ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotnovaeim naelima i standardima. Nego su to pravila koja su u naelima sadrana, ali suponuena kao mogunost izbora. Ova pravila moraju biti objavljena. Korisnik mora znati kojaste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izvetaje. Kada ita izvetaje, i doerecimo do opreme, on zakljuuje da mi vrimo degresivan otpis. To je za njega vanainformacija. Kod going koncept principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja? Najmanje 12 meseci, kad napiemo u napomenama da preduzee posluje na bazi goingkoncept principa. Onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predvia njegov prestanak. Koje su to indicije koje mogu da vas navedu da e preduzee prestati sa radom?Kada bi ste posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? Ako ima ozbiljne gubitke.Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski poloaj firme jako lo,moe doi do ne likvidnosti, a usled ne likvidnosti do steaja u kratkom roku ili ako dolazi dopada poslovne aktivnosti firma gubi poslove i gasi se. Kada razmatrate osnovanostpretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora.Ako firma posluje sa dobitkom, ako ima dobar finansijski poloaj, ako su njene aktivnosti najednakom ili viem nivou nego to su bile ranije, nemate razloga da sumnjate da je ovapretpostavka tana. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vimorate objasniti zato ipak mislite da e firma nastaviti sa poslovanjem. Firma radi sagubitkom, a vi kaete firma e nastaviti sa radom, morate objasniti na temelju ega vi takavzakljuak donosite. ta moe biti razlog? Moete rei, u redu firma je ostvarila u prolojgodini gubitke, ali je uradila sanacioni program firme, vlasnici su odluili da daju dodatnikapital, poverioci uestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplatepotraivanja ili odricanjem od dela svojih potraivanja. To su onda razlozi zbog kojih viuprkos tome verujete da e firma nastaviti sa radom i da e pretpostavka o kontinuitetuposlovanja biti ispunjena. Aktuarska (obraunska) osnova raunovodstva znai da se u finansijskimizvetajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovognastanka nezavisno od toga kada e doi do naplate prihoda, odnosno isplata rashoda. Znai,kada nastane prihod, vi priznajete prihod, i automacki priznajete ili poveenje aktive, ilismanjenje obaveze. Kad priznajete rashod, vi priznajete ili smanjenje aktive, ili poveanje 2 obaveza. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski poloaj firme, a ne samoprinosni. ta znai konzistentnost prikazivanja? Standard jedan kae morate kontinuirano primenjivati isti nain prikazivanja odreenihinformacija u finansijsim izvetajima. Forma i sadrina finansijskih izvetaja treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda.Kada moete promeniti ili formu ili sadraj? Samo onda ako bi te promene bile u funkcijiispunjenja osnovnog cilja- pruanja stvarne slike imovinskog i finansijskog poloajapreduzea. U koliko to nije sluaj, takve promene se ne mogu pravdati. Ne moete iz istoghira prikazivati promene svake godine drugaije. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi stevi promenili formu i sadrinu. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoenje novog standarda.Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao, i ako on na drugaiji nainodreuje bilansiranje odreenih dogaaja u odnosu na dosadanju praksu, naravno da e prvaprimena tog standarda naruiti uporedivost finansijskih izvetaja. Ali taj razlog se smatradopustivim, prihvatljivim, jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom odpoeti.Tada ete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda. Sta znace materijalnost i agregacija? U finansijskim izvetajima treba iskazati sve vane stavke odvojeno i sve informacije koje subitne morae biti iskazane kao posebna pozicija. Bez znaajne stavke moete sabirati, moeteiskazivati zajedno po grupama, vodei rauna kada ih grupiete o njihovoj prirodi. Srodnestavke morate da grupiete u jednu poziciju. Ovo je vano jer kada sabirate bez znaajnestavke njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vana. Moda pojedinano gledanodobici na prodaji imovine nisu znaajni. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50, dobicina prodaji osnovnih sredstava su 30, dobici na prodaju materijala su 20. Kad ih pokaemsvako za sebe, to i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. Alikada sve to zajedno saberem i kaem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100, tainformacija onda ima svoju teinu. To su informacije koje je doputeno sabrati i iskazati kaoostali prihod, a ne moram ii pojedinano po stavkama. Kada je doputeno da prebijete neke informacije? Kada je doputeno saldiranje?Kada je doputeno odustajanje od primene bruto principa? Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da serukovodite kada u praksi testirate ta uraditi, da li ii na bruto ili neto princip, je sledee: dasamo onda ako neki posebni standard doputa kompenziranje, to moete uraditi. Samo ako seu standardu kae da je kompenziranje doputeno, moete koristiti neto princip. U svim drugimsluajevima koristi ete bruto princip. Kada standardi doputaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiu iz iste transakcije i kada nisu znaajni. Kada vi kaetedobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko, daj dobitak je razlika izmeu prodajnevrednosti hartija od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija odvrednosti, koje prestavljaju rashod. Poto prodaja hartija od vrednosti za preduzeepredstavlja sporadinu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzea, i poto ovi prihodi irashodi potiu iz iste transakcije, onda je doputeno da vi ne iskazujete u bilansu uspehaprihode od prodaje hartija od vrednosti, rashode od prodaje hartija od vrednosti nego dakaete da je samo dobitak ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti toliki. Tako se smatra datime neete uskratiti vanu informaciju korisnicima finansijskim izvetajima. Tu ste vrilisaldiranje. Kada dati uporedne informacija? Uporedne informacije dajete uvek. To je vano pravilo. U finansijskom izvetaju za tekuugodinu, ide podatak za tekuu godinu, a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnugodinu. Kada gledate samo jedan bilans vi moete uporeivati tekuu sa prethodnomgodinom. U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izvetaje daju se tri do petprethodnih godina. Vi dajete podatke u napomeni za tekuu godinu, i dajete podatke zaprethodne tri godine da bi korisnici mogli uoiti razvoj visine date pozicije. Zahtev za3 pruanjem uporedivosti podataka ne odnosi se samo na finansijske izvetaje, nego se odnosi ina napomene uz finansijske izvetaje.Kada je re o tome kako bilans treba da izgleda, standard jedan nee vam rei da treba dabude u formi lista ili u fomi konta. To ostavlja preduzeu da samo odredi ili da odredi dravaza njega, kao to je to kod nas. Ali u standardu 1 navode se podaci koje bilans mora da sadri.Moate vi dati formu kakvu hoete, moete vi ii u dublje ralanjavanje ako hoete, alimorate dati podatke koji su u standardu navedeni.Prvo da bi se uradila indentifikacija izvetaja, sta mora da stoji? Prvo mora da stoji iji jeto bilans, odnosno naziv subjekta o ijem je bilansu re. Zatim mora stojati naznaka da li jere o bilansu koji je sastavljen za pojedinano preduzee ili je re o bilansu grupe. Mora dastoji bilans preduzea tog i tog ili bilans grupe te i te. Zatim mora stajati dan bilansa. Bilansbez dana je ne vaei bilans. Bilans je kao slika, kao fotografija napravljena u odreenomtrenutku. Kao to vam fotografija bez datuma ne znai mnogo, tako vam i bilans bez datumane znai mnogo. Jer prvo pitanje koje ete vi sebi postaviti je kada je imovina firme izgledalaovako kako to bilans pokazuje. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje, bilansvama nita ne znai.Finansijski izvetaj mora sadrati dan bilansa ili period. Period je relevantan za bilans uspeha,za izvetaj o novanom toku i za izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu. Bilans stanjaje trenutna slika, a ovo su izvetaji o transakcijama nastalim u odreenom vremenskomperiodu. I uvek mora stajati u kom periodu- rezultat ostvaren u periodu od 1.12 do 31.12. Stajo mora stajati? Mora stajati izvetajna valuta, tj. u kojoj valuti je bilans sastavljen (u evrima,u dinarima, u dolarima). Valuta u kojoj su sastavljeni izvetaji oznaava se izvestajna valuta.Izvetajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj ima sedite firma o ijem je izvetajure. Doputeno je meutim (standard ne insistira na tome) da izvestaji neke firme budusastavljeni i u nekoj drugoj valuti. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaju izvetaj u evrima, a evronije crnogorska valuta. Kada se firme odluuju da umesto valute zemlje, kao uzvetajnu valutu uzmu nekudrugu valutu? Obino u inflatornim uslovima. Kada je bila hiperinflacija 93 ovde, kad godsmo hteli da radimo neku analizu, pretvarali smo bilanse u marke, jer iz onih grdnih cifara udinarima nita se nije moglo videtei. Morali smo prevesti u neku vrstu valutu da bismo videliodnose u bilansu stanja, bilansu uspeha( odnos izmeu prihoda i rashoda, odnos izmeudobitka i kapitala). Kod konsolidovanih bilansa( kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisnafirma predstavlja ustvari centar grupe, izvetajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj tavelika zavisna firma ima svoje sedite. Ne mora biti valuta zemlje u kojoj sedite ima matinopreduzee, ali mora na bilansu pisati i mora biti objanjeno zato, u napomenama. I na krajumora biti naveden stepen preciznosti. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima iliparama, u hiljadama dinara ili u milionima dinara.Objavljivanje finansijskih izvetaja za veika preduzea je obaveza. Najvei brojpreduzea tu svoju obavezu ispunjava tako to stavi na sajt finansijske izvetaje i time sesmatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. Izbor termina za objavljivanje je stvarbilansne politike preduzea. Uprava preduzea bira kada je za nju najpogodnije da objavisvoje finansijske izvetaje. Standard 1 kae da bi period od est meseci nakon dana bilansabio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. Znai naj kasnije est meseci od danabilansa bi trebalo izvetaje objaviti. Bilans stanja ta se sve trai da bude iskazano u bilansu stanja? O emu bilans stanja mora dainformie? Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu podvojene. Da li ete iskazati prvo obrtnu ilistalnu, to je stvar vaeg izbora, tj. da li ete izabrati princip rastue ili princip opadajuelikvidnosti. Ako izaberete princip opadajue likvidnosti, prvo e stajati gotovina, a na dnuosnovna (stalna) imovina. Takav bilans imaju banke. Kod banke je na prvom mestu gotovina i 4 gotovinski ekvivalenti, pa plasmani, krediti, pa onda stalna sredstva. U pasivi su dospeleobaveze, pa dospeli krediti, a na kraju sopstveni kapital. Kod preduzea je obino obrnuto. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledee: U aktivi: 1. podaci o nekretninama, postojenju i opremiPod nekretninama se misli na zemljite.2.podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoronim plasmanima3.podatke o ueima u kapitalu drugih lica po NBOvi podaci: 1,2,3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovolikoralanjena. 4.potraivanja od kupaca i ostala potraivanja5.gotovina i gotovinski ekvivalenti6.ostale finansijske delove imovine7.zaliheObrtnu imovinu ine: 4,5,6,7.To je jedan dosta plitak stepen ralanjavanja stalne i obrtne imovine, ali se to predstavljaminimum. Najmanje mora ovo.U pasivi:1. dobavljai2. potraivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12Re je o standardu koji niko ne primenjuje. On se bavi odnosom izmeu poreza kojiplaamo po osnovu poreskog bilansa i poreza koji bismo platili da je poreska osnova zautvrivanje trgovinski poslovni bilans. Posto su dobitak u poreskom i dobitak uposlovnom bilansu razliiti, razliita je i visina poreza. Ovaj standard se bavi odgoenimporeskim obavezama, odnosno poreskim sredstvima. Dato je u pasivi jer moe biti ilipotraivanje ili obaveza. Ako smo platili vie imamo odloeno poresko sredstvo, a akosmo platili manje imamo odloenu poresku obavezu.3. rezervisanja4. uzeti krediti5. manjiski interesiOn se ne pojavljuje kod pojedinanih preduzea. Manjinski interes je deo kapitala kojipripada manjinskim akcionarima. Manjinske akcionare imamo kada matina firma uzavisnom preduzeu ima veinsko ali ne sto postotno uee. Ako firma A poseduje 100%kapitala u firmi B, manjinskog interesa nema. Firma B je u potpunoj svojini preduzea A.Ako firma A ima 75% kapitala firme B, tada firma A ima kontrolu i veinsko uee ufimi B, ali nije potpuni vlasnik. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinukoju ine firma A i firma B. Spoljni akcionari oznaavaju se kao manjinski akcionari. Ikada izvetavamo duni smo da u bilansu grupe iskaemo koliko kapitala grupe pripadamatinoj firmi A, a koliko pripada akcionarima. Manjinski interes je pozicija preko kojese iskazujeuee manjinskih akcionara u kapitalu grupe. Kod pojedinacnog preduzea tepozicije nema.6. upisani kapital i rezerve 5 MRS-38 Nematerijalna ulaganja Bilans stanjaAktiva Pasiva 1.Neuplaeni upisani kapital 1. Sopstveni kapital 2.Nematerijalna ulaganja 2. Rezervisanja 3.Materijalna ulaganja 3. Dugorone obaveze4.Finansijska ulaganja 4. Kratkorone obaveze5.Zalihe 5. PVR 6.Potraivanja7.Gotovina8.AVR Vrednosti za procenjivanje pozicija bilansa stanja U skladu sa naelom istorijskog troka, vrednost bilansnih pozicija se moe utvrditi ili ponabavnoj ili po ceni kotanja.Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine steene kupovinom i obaveza.Imovina steena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti, dok sesopstveni uinci preduzea (nedovrena proizvodnja i gotovi proizvodi ) procenjuju uvisini cene kotanja.Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih trokova nabavke.Fakturna vrednost je iznos koji plaamo dobavljau za kupljeno sredstvo. Svikomercijalni popusti koje dobijemo od dobavljaa (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnuvrednost. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste.Zato ne i kasas konto kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinomnae obaveze prema dobavljaima, niti sa nabavkom neposredno. Ima veze sa izmirenjemobaveza.Zavisni trokovi nastaju i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. Dali e biti zavisnih trokova nabavke i kolika e biti njihova visina, zavisi od toga kako jeugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. Kad god je mesto isporuke magacinkupca, zavisni trokovi nabavke su ravni nuli, a nabavna vrednost je jednaka fakturnojvrednosti. Zavisni trokovi obuhvataju trokove utovara, istovara, osiguranja, prevoza,montae, carine-kaemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedenonameni. A to znai ako je re o materijalu, da bi sredstvo bilo uskladiteno, a ako je re oosnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korienje.Prvo pitanje koje se moe postaviti kada je re o zavisnim trokovima nabavke je da litrokove spora koje imamo u vezi sa nabavkom sredstva treba da uraunamo u nabavkutog sredstva ili ne? Npr. Kupujemo zemljite, napravljen je ugovor o kupoprodaji,pojavljuje se vlasnik parcele odmah do nas i tvrdi da ima pravo pree kupovine i traiponitenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. Da li e trokovi spora koji emovoditi a koji e neminovno nastati biti uraunati kao zavisni trokovi nabavke? Ako smo utrenutku sklapanja ugovora bili svesni injenice da je spor mogu i da e moda takvitrokovi nastati, onda takve trokove treba uraunati u nabavnu cenu. U koliko pri utvrivanju kupovne cene nismo oekivali spor i trokove koje e on sasobom povui, onda ti trokovi ne treba da budu uraunati u cenu. Slino pitanje je i kodkupovine zemljita, da li trokove ruenja graevinskog objekta koji se na njemu nalazeuraunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim trokovima raunalo u trenutku nabavke, onda ih 6 raunamo, ali u koliko smo naknadno odluili da ruimo, onda ne. Ako taj materijal odruenja prodamo i ostvarimo odreeni prihod, onda trokove ruenja umanjujemo zavisinu prihoda, pa kao zavisni troak raunamo samo onu razliku koja nije pokrivena. Akosu zavisni trokovi ruenja 5000, a prodali smo crep sa kue jer nismo to razbijali za 2000,onda u zavisne trokove uraunavamo samo 3000 (samo ono to nije pokriveno).Jedno od pitanja koje se odnosi generalno na nabavku glasi kako emo utvrditi nabavnuvrednost sredstava dobijenog razmenom? Standardi koji se bave ovim pitanjem sustandard 16, 38 i 2. Ako se vrednost sredstva stie razmenom, onda se njegova vrednostodreuje u visini fer vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. Ne onog koje smo primili,nego onog koje smo mi dali. U koliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo uzamenu via ili nia od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu, onda e vrednost sredstvakoje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvrenudoplatu ili uveana za primljeni iznos. Dajemo sredstvo ija je vrednost 100, dobijamosredstvo ija je vrednost 90. Posto te vrednosti nisu jednake, mi emo traiti doplatu od10. Doplata od 10 e svesti fer vrednost koju ustupamo na vrednost sredstva kojeprimamo. U koliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od 90 a druga strana uslovljavarazmenu doplatom od 10, onda bi ta naa isplata koju smo izvrili uveala vrednost fersredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo, odnosno kojesmo stekli kroz razmenu. U koliko nema doplate, to je fer vrednost datog sredstva. Ukoliko postoji isplata ili doplata, moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaenog ilinaplaenog iznosa. Kako emo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi? esto se desava da se prodaje itava proizvodna linija koju ine tri meusobno povezanemaine (ne samo jedna maina) i postoji jedna cena za tu mainu. Ako mi kupimo tuproizvodnu liniju i elimo da je uvedemo u nae knige, imamo problem kako davrednujemo savaku pojedinanu mainu koja ini deo te proizvodne linije. Pitanje je kakoemo plaeni iznos raspodeliti na svaku mainu, jer smo mi za sve tri platili jedan iznos?Mi uopte ne znamo kolika je cena svake maine pojedinano. Onda kod takvih kupovinautvrujemo koliko na tritu vredi takva linija. Mi na tritu moemo saznati vrednostsvake maine pojedinano. Mi emo se raspitati koliko nove maine kotaju. Zatim emoizraunati koliko je procentualno uee vrednosti svake maine u vrednosti ukupne linije.Onda emo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. Ako nove maine kotaju 180000-maina A 60 000, B 30 000, C 90 000. Procentualno 60 000/180 000 je 33.33%, 30000/180 000 je 16.67%, a 50 000/180 000 je 50%. Ako smo staru korienu liniju paltili120 000 , onda na ovu vrednost primenjujemo procente i dolazimo do vrednostipojedinanih maina iz ove linije. Onda je maina A 40 000,B 20 000, a C 60 000. Kako emo odrediti vrednost maina ako smo za nabavku maina dobili subvencijudrave? Kako emo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju drave? Vrlo estodrave u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. Vrlo esto onepodravaju preduzea u odreenim namerama. Drava e esto dati za svako investiranjeu pograninim podrujima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instaliraneopreme. Drava ima interes da zadri stanovnitvo u pograninim podrujima, da se onone iseljva. Mada obavljanje aktivnosti u podrujima koja nisu neto naruiti dobrosaobraajno povezana izaziva znatno vie trokove,nego da se ta ista proizvodnja obavljau gradu. Drava eli da preko subvencija kompenzira tako visoke trokove i da navedepreduzea da investiraju u takvim podrujima.Tada za svaku mainu koju nabavljate, polovinu plaa drava. Tada se postavlja pitanjekako e te te maine bilansirati. ta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li jenabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili jenabanva vrednost pun iznos, a dotacija poveava kapital ili neto tree? Mene u sutini taplaena maina od 100 000 kota 50 000. Dakle ja u na ime trokova amortizacije imatisamo 50 000 i odmah u biti jako retabilan. Da li emo tada imati pravu predstavu o svomrentabilitetu ako uradimo tako? S jedne strane imaete nie trokove i vii rezultat, a sa7 druge strane angaovani kapital e biti manji, pa e sopa prinosa biti po dva osnova veanego to treba da bude. Jer kada uveani dobitak (jer je amorizacia nia neo sto bi bila, dadotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je nii (jer smo pokazali da radimosa manjim kapitalom nego to to jeste) dobijamo veu stopu prinosa. Predstva o naemrentabilitetu sigurno nee biti prava. To nije dobro reenje. ta je naredna mogunost. Nemoemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao poveanje sopstvenogkapitala, jer e se u tom sluaju slika o poveanju naeg kapitala deformisati. Kao da jetaj kapital porastao iz interne snage, a ne da nam ga je dala drava da bismo pokrili visoketrokove jer poslujemo u tom podruju. Postoji poseban standard koji se bavi ovimpitanjem-MRS-20. On se zove dravne pomoi. On trai da se nabavna vrednost sredstvauvede na uobiajeni nain, fakturna vrednost plus zavisni trokovi nabavke. Otpisivanjetog sredstva treba da se vri po punoj nabavnoj vrednosti ali trai da se dotacija tretira kaoodloeni prihod, a ne ka poveanje kapitala. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloeniprihod u pasivi i svake godine kada obraunamo pun iznos amortizacije, obraunavamo israzmeran deo dotacije kao prihoda. Ako ste dobili dobili 50 000 dotacije, vek trajanjamaine 5 godina, vrednost maine 100 000, vi ete imati kao troak amortizacije 20 000(100 000/5) i svake godine ete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod.Kakav e to uticaj imati na vas raun uspeha? Konano dejstvo na na raun uspeha imae10 000 trokova amortizacije, iako su oni 20 000, ali prihode poveavamo za 10 000, pase rezultat smanjuje po osnovu korienja ovih sredstava za 10 000. To je neto rezultatprihoda i trokova, ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vae pune trokove i pokazalikoliko se vai prihodi poveavaju zahvaljujui ovoj dotaciji. Uticaj na rezultat e biti istiali e informacije za korisnike biti potpunije. Kako tretitamo zavisne trokove za vie sredstava?Da li je doputeno ii naplaniranje tih trokova i iako ako se ide na stvarna trokove, kako izvriti njihovupodelu nasredstva koja su pribavljena u toj nabavci?Ako se jedna nabavka odnosi navie razliitih sredstava, zavisni trokovi nabavke koji su zajedniki za sva sredstva iz tenabavke, dele se na racionalnoj osnovi. Pokuava se pronai baza koja e na najbolji nainodslikati odnos ili uzrokovanje troka od strane datog sredstva. U praksi se najeekoriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih trokova. Za trokove utovara,istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se koliina ili teina sredstava. Akoprevozite 5 maina od kojih je jedna teka 500 kg, a druga 5t, sta mislite kako teba podelititrokove? Od ega e zavisiti visina trokova? Od teine. Trokovi carine i osiguranjaraspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. Oni e esto u fakturi osiguravajuegdrutva i naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti ak podeljeni na pojedinanasedstva, jer carina nikad ne carini sve maine, nego carini mainu po mainu. Ali ako titrokovi nisu podeljeni tamo, onda e, kao kod materijala, biti podeljni prema fakturnojvrednosti. 09.11.2004. Prosli put sam pocela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzeca, Irekla sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje, inicijalno vrednovanje imovine.Objasnila sam vam sta je to nabavna vrednost I zavisni troskovi nabavke I kada pojedinizavisni troskovi tj izdaci za sticanje mogu biti ukljuceni u nabavnu vrednost.Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv naknadno procenjivanje imovine o kojemcemo govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija a sada zelim davam pokzem jos jedan problem koji moze da se javi pri procenjivanju a to je: 8 PROBLEM TRETMANA NAKNADNIH IZDATAKA Znaci kada ste stekli neko sredstvo vec ga koristite a onda se u vezi sa tim sredstvompojave jos neki dodatni izdaci I onda se uvek kod sastavljaca finansijskih izvestaja javljapitanje sta raditi sa ovim izdacima.Da li ove izdatke treba tretirati kao trosak odnosno rashod perioda u kome su nastali ilimozda za visinu tih izdataka treba povecati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili.Odgovor na ovo pitanje se formulise na bazi onih pravila za priznavanje sredstava.Znaci kadaje rec o izdacima za tekuce odrzavanje sredstava kada je rec o stalnoj imovini takvi izdacinemaju sposobnost aktiviranja znaci oni ce uvek nesporno biti tretirani kao trosak odnosnorashod perioda.Ali ako su izdaci sracunati na to da izvrse znacajno produzenje veka trajanjasredstva, da dovedu do smanjenja troskova koje to sredstvo izaziva ,da povecaju kvalitetproizvoda koji se koriscenjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnostaktiviranja.Zasto?Zbog toga sto je evidentno da ce takvi izdaci u buducnosti doneti preduzecu ekonomskekoristi a to znaci da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kaosredsvo.Znaci za visinu takvih izdataka izvrsice se povecanje vrednosti sredstva. Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj biste u potpunosti promenilinamenu onda takvi izdaci za adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorilimogucnosti za ostvarenje nekih buducih ekonomskih koristi. Kada uradite takvu vrstuadaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi cete za vrednost izdatakapovecati vrednost sredstva. Znaci sadasnja vrednost sredstva cete povecati za vrednostizvrsenih izdataka.Kada ce postati ti izdaci trosak?Oni ce biti rasporedjeni kao trosak na preostali vek trajanja sredstva ako je rec o osnovnomsredstvu tj. sredstvu ciji je vek trajanja duzi od godinu dana.Dileme nema kada su u pitanjuobrtna sredstva. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci?Secate li se materijala na obradi I doradi koji smo radili u prvoj godini. Sta biva kada mikupimo zalihe, formifamo njihovu nabavnu vrednost , nabavnu cenu a onda te zalihe posaljetena obradu I doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje.Sta smo radili sa troskovima obrade I dorade?Mi smo povecavali vrednost materijala, secatese pravila da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom I doradom povecava vrednostmaterijala. To je potpuno isto pravilo koje vazi I za vrednost osnovnih sredstava , znaci ako ceiz tog izdatka u buducnosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. Ako nemakoristi onda dati izdatak treba tretirati kao trosak tj. rashod datog obracunskog perioda.Drugo merilo vrednosti imovine je CENA KOSTANJA.Pod cenom kostanja podrazumevaju se troskovi proizvodnje nekog ucinka rasporedjeni najedinicu proizvoda ili to je zbir troskova proizvodnje uslovljen proizvodnjom nekogproizvoda. Cena kostanja moze biti utvrdjena na nekoliko nacina odnosno sadrzina cenekostanja moze biti utvrdjena na nekoliko nacina.Kada utvrdjujete cenu kostanja onda provo treba da indetifikujete troskove koji mogu bitiukljuceni u cenu kostanja. Znaci kazemo da su to troskovi koji imaju sposobnost aktiviranja.U shvatanju ekonomije preduzeca sposobnost aktiviranja imaju:1. troskovi materijala za izradu tj direktan meterijal2. zarade izrade, to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji3. posebni pojedinacni troskovi, to je trosak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom I koji seza njega moze direktno vezati a nije uobicajan za neke druge proizvode.Primer: proizvodite namestaj I uobicajnja garnitura koju radite je presvucena meblom.Dobijete porudzbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koza- to je posebanpojedinacni trosak. Ne samo koza kao materijal, koza ce biti materijal direktne izrade alirazlika u ostalim troskovima je posle presvuci meblom I kozom nije bas isto. Ili zahteva neke 9 posebne nacine izrade. Oni ce reci standardna cena je ta ali ako hocete jos to onda ce cena bitita I ta jer to je pojedinacni trosak koji se moze vezati za pojedinacni proizvod.4. opsti troskovi proizvodnje, to su troskovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koji se nemogu direktno vezati za proizvod.Kao sto su amortizacija koja se vremenski obracunava. Miznamo da se masina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktnoutvrditi, moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu, recimo vremenom proizvodnjedatog proizvoda, zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji ali rade uproizvodnje kao sto je zarada poslovodje, troskovi grejanja, osvetljenja, troskovi odrzavanjamasina jesu troskovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opste troskove.Osim troskova materijala, troskovi zarade, posebni pojedinacni troskovi I opsti troskoviproizvodnje se cesto nazivaju troskovi konverzije. Sta znaci troskovi konverzije. To sutroskovi prerade. Znaci koliko mene kosta prerada tog materijala u gotov proizvod. To sutroskovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod.U MRS-1 troskovi direktnog materijala I troskovi konverzije ( troskovi direktnog rada,posebni pojedinacni troskovi, opsti pojedinacni troskovi) cine cenu kostanja. Da li se jos neki troskovi mogu ukljuciti u cenu kostanja? U nekim standardima dopusta se da se u cenu kostanja ukljuce I drugi troskovi uz uslov da suon izazvani neposredno datim proizvodom. U te troskovi koji mogu biti ali ne moraju ubrajajuse recimo troskovi finansiranja, troskovi projektovanja I nadzora- u gradjevinarstvugradjevinska firma ce uvek u cenu kostanja nekog objekta uracunati I tosak projektovanja Itrosak nadzora tog objekta. Zato sto se ti troskovi mogu direkto vezati za objekat odnosnoizgradnja tog objekta je izazvala te troskove.Troskovi finansiranje- time se bavi standard 23 koji se zove troskovi pozajmljivanja I kojidopusta ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvodaradi izvoza I odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda, znaci kredite kojima cete vikupiti materijal, proizvesti proizvod I onda taj proizvod izvesti ali kao zalog dacete vasa ino-potrazivanja ili cete nam ustupiti deo vaseg deviznog priliva.Ta kamata po osnovu kredita kojiste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moze biti ukljucena u cenu kostanja.Jer to nije bilokoji kredit koji ste vi uzeli opste za poslovanje ne to je kredit koji je strogo namenski uzet zaproizvodnju tog proizvoda otuda kamata postaje direktan trosak proizvodnje I moze bitiukljucen u cenu kosanja.Postoi mogucnost I da se neki troskovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kaopravo izbora a ne kao obaveza. Koji se troskovi ne mogu ukljuciti? Ne moze se ukljucit van standardna potrosnja. To znaci da vi cenu kostanja utvrdjujete uvisini troskova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo sve ono sto potrosite prekotoga ne mozete ukljuciti u cenu kostanja.Primer: pravite palacinke I prospete mleko. To prosuto mleko je vanstandardna potrosnja .Tonije nesto sto ste vi morali da potrosite da bi napravili palacinke, to ne mozete uracunati ucenu kostanja to ima tretman rashoda.Samo ono troskovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranjaI ukljucuju se u cenu kostanja, sve preko toga nece biti uracunato u cenu kosanja.Kada je rec o troskovima skladistenja mogu biti ukljuceni u cenu kostanja samo ako seodnose na skladistenje medjufaznih proizvoda. Sta to znaci. Imate faznu proizvodnju Inapravite poluproizvod u on se dalje skladisti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu Isve takoTroskovi skladistenja ovih poliproizvoda u fazama izrade proizvoda mogu bitiukljuceni u cenu kostanja zato sto su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda.Proizvodnju nije moguce organizovati ako nema skladistenja poliproizvoda izmedju pojedinihfaza. I zato oni imaju sposobnost aktiviranja.Ostali troskovi skladistenja kao sto su skladista materijala ili gotovih proizvoda ne mogu bitiukljuceni u cenu kostanja. Naravno troskovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda jer se ne mogudirektno vezati za ucinak, samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda I 10 troska uprave mogli biste izvrsili ukljucenje I troskovi prodaje nikada nemaju sposobnostaktiviranja I oni se uvek tretiraju rashodima perioda.Za troskove uprave vazi kao pravilo ali samo kao izuzetak mozemo ukljuciti u cenu kostanja.Znaci sta ne mozemo ukljuciti u cenu kostanja:1.vanstandardnu potrosnju2.troskovi skladistenja, osim ako je medjufazno skladistenje3.troskovi uprave4.troskovi prodaje, uvek SISTEM OBRACUNA TROSKOVA Odnos izmedju sistema obracuna troskova I kalkulacije.Sistem obracuna troskova odredjuje koje cemo troskove ukljuciti u cenu kostanja, kojegrupe troskova I odredjuje da li ce u cenu kostanja uci stvarni ili planski trosak, postojesistemi obracuna po stvarnim I sistemi obracuna po planskim troskovima.Kalkulacija izabrane troskove po sistemu rasporedjuje na jedinicu ucinka.Sistem obracuna ce nam reci koliko iznose troskovi po nosiocima troskova a kalkulacija pojedinici ucinka. To je veza jer od odabranog sistema zavisi sadrzina kalkulacije.Ako se opredelimo za sistem obracuna po punim troskovima proizvodnje onda cekalkulacija ce izgledati: troskovi direktnog materijala + troskovi konverzije.Ako se opredelite za sistem obracuna po varijabilnim troskovima sadrzina kalkulacijace biti: troskovi direktnog materijala, troskovi direktnor rada I samo opste varijabilnetroskove. Znaci nece biti ukljuceni opsti fiksni troskovi proizvodnje.Da li ce biti ukljuceni posebni pojedinacni troskovi?Hoce jer su I oni varijabilni trosak.Zasto se bira kalkulacija po varijabilnim troskovima? Kada imamo problema sa alokacijomopstih fiksnih troskova. Raspored fiksnih troskova proizvodnje na jedinicu ucinka moze bititesko pronaci kljuc koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te troskove na proizvode.Primer:proizodimo veliki broj proizvoda, razlicite vrste u razlicitim kolicinama. Jako je teskoda nadjemo kljuc da rasporedimo troskove amortizacije, grejanja na jedinicu proizvoda.Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati I fiksne troskove proizvodnjetretirati kao rashod perioda nego pogresnom alokacijom transformisati cenu kostanja ucinakaproizvodne. Smatra se da je manja steta ako ne utvrdimo alokaciju uopste , ako cenu kostanjautvrdimo u visini varijabilnih troskova nego na bazi pogresnog kljuca utvrdimo alokacijufiksnih troskova I utvrdimo pogresne cene kostanja Sta se sve vrednuje u visini cene kostanja? Zalihe nedovrsene proizvodnje gotove proizvoderashode izazvane prodajmo gotovih proizvoda ako imamo metodu troskova prodatihucinaka ( metoda obracuna rezultata)Sta mislite da li tacnosta kalkulacije cene kostanja ne utice tacnosta rezultata ako obracunvrsimo metodom ukupnih troskova. Jer tamo nemamo cenu kostanja prodatih proizvoda.Imamo korekciju vrednosti zaliha a nju utvrdjujemo prema ceni kostanja.Znaci visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene kosanja, jer mi preko korekcije vrednostizaliha ukupne troskove perioda svodite na troskove prodatih proizovoda.Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve troskove I oni iznose 100 I ako kazete da imatepovecanje vrednosti zaliha od 20 to znaci da su nam zalihe gotovih proizvoda I nedovrseneproizvodnje vece na kraju nego na pocetku za 20. Oni su na suprotnim stranama bilansauspeha. Sta je razlika izmedju njih. Ako od ukupnih troskova oduzmete troskove sadrzani uzalihama neprodatih proizvoda dobijemo troskove prodatih proizvoda I oni su 80. A sta sedogadja ako imamo smanjenje zaliha.za 120 to cemo staviti na suprotnu stranu ali sa znakomminus, to je isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. Troskovi prodatih proizvoda izose120. 11 Ove dve metode razlikuju se samo po nacinu prezentiranja rashoda, ne po visini . Uvek cerezultat biti isti.Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne troskove minus troskove u neprodatimzalihama ili plus troskovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije ili ihprikazujete iskljucivo kao trosak prodatih proizvoda I nemate podatak o ukupnim troskovima.To je jedina razlika. I zbog toga sto korekciju prikazujete preko cene kostanja vi prkticno Iovde preko tacnosti cene kostanja odredjujete tacnost periodicnog rezultata. KALKULACIJA PO POSEBNIM POJEDINACNIMA TROSKOVIMAOna obuhvata:1.troskove direktnog rada2.troskove direktnog materijala3.posebne pojedincne troskoveZnaci potpuno iskljucuje opste troskove proizvodnje. PUNA KALKULACIJA:1.Troskove direktnog materijala2.Troskove direktnog rada3.Posebne pojedinacne troskove4.Opste troskove proizvodnje koji se sastoje iz opstih fiksnih troskova I opstihvarijabilnih troskova. KALKULACIJA PO VARIJABILNIM TROSKOVIMA:1.Troskove direktnog materijala2.Troskove direktnog rada3.Posebne pojedinacne troskove4.Opste varijbilne troskoveNe sadrzi opste fiksne troskove proizvodnje I niza je od pune za njihov iznos. DONJA I GORNJA GRANICA CENE KOSTANJAKada biramo cenu kostanja, jer tu postoji pravo izbora mi mozemo vrednovati ili popunojceni kostanja ili po varijabilnoj ili teorijski po pojedinacnojSmatra se da je puna cena kostanja gornja granica cene kostanjaDonja granica je kalkulacija po varijabilnim troskovima.Kalkulacija po posebnim pojedinacnim troskovima po opstoj oceni ne treba da budekoriscenja za procenjivanje u redovnom finansijskom izvestavanju.Zato sto se smatra da bitako utvrdjenja cena kosanja bila preoprezno odmerena. Smatra se da cene na trzistu nikadanece pasti ispod varijabilnih troskova, samo izuzetno je to moguce. SISTEMI OBRACUNA TROSKOVAAko imamo obracun po stvarnim troskovima onda u cenu kostanja uracunavamo stvarno nastale troskove. Ako imamo obracun po planskim troskovima u cenu kostanja bice uracunati samoplanski troskovi a to znaci da ce sva prekorecenja troskova biti tretirana kao rashod periodakao I troskovi neiskoriscenog kapaciteta, tada svi neiskorisceni fiksni troskovi moraju bititretirani kao rashodi perioda.To je u skladu sa nacelom uzrocnosti jer proizveden proizvodinisu izazvali te troskove.STANDARDNI KAPACITET Kada radimo planiranje nikada ne uzimamo tehnicki kapacitet vec se polazi odocekivane proizvodnje u narednom periodu, uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogunastati zbog remonta I onda kazemo da je to nas standardni kapacitet. Znaci to nije nas najvecimoguci kapacitet nego kapacitet koji preduzece koristi u nizu sukcesivnih vremenskih periodaI koji je uvek redukovan u odnosu na tehnicki za gubitke koji nastaju kod izvrsenja remonta. 12 BILNSIRANJE STALNE IMOVINE Neuplaceni a upisani kapitalNalazi se na prvoj mestu na strani aktive.Kod kojih pravnih formi se pojavljuje?Treba da znamo koje su karakteristika odredjenihpravnih formi preduzeca. Jedna od kljucnih karakteristika je odgovornost vlasnikaOna mozebiti neogranicena I ogranicena.Neogranicenu odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzeca I ortackih drustava dogogranicena odgovornost se odnosi na vlasnike drustava kapitala tj. drustava sa ogranicenomodgovornoscu I akcijskih drustava.Odgovornost je vazna zato sto od stepena odgovornosti zavisi nacina formiranja kapitalapreduzeca.Kod drustava sa neogranicenom odgovornoscu sopstveni kapital preduzeca niti je propisanniti je stalan jer se smatra da je neogranicena odgovornosr vlasnika dovoljna garancijapoverioca. Interesi poverioca koje drzava treba da stiti zasticeni su tome sto svaki poverilacima pravo da za naplatu svog potrazivanja zahteva prodajom celokupnom imovinom vlasnika.Znaci vlasnik odgovara ne samo imovinom ulozenu u preduzece nego celokupnom svojomimovinom pa je otuda sa stanovista poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina tretirakao imovina preduzeca ili kao privatna imovin vlasnika. Iduci tom logikom drzava nepropisuje visinu ulozenog kapitala niti zahteva ne njegovoj stalnosti. Sto znaci da se uknjigama takvih preduzeca kapital vrednuje u visini uplacene vrednosti odnosno unetogiznosaKod drustva kapitala vlasnici za obaveze prema trecim licima koji nastaju iz poslovanjaodgovaraju samo onom imovinom koja je ulozeno u preduzece. Kao lice koje odgovarapojavljuje se samo preduzece jer ono ima svojtvo pravnog lica ali u sustini odgovornost je navlasnicima. A poverioci mogu u naplatu svojih potrazivanja traziti samo u visini imovinekojom raspolaze preduzece. I posto je neto imovina garantna supstanca a ne ukupna imovinavlasnika drzava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala I insistir na stalnosti togkapitala. Stalnosti u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri da nemaautomatizma u promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neogranicenomodgovornoscu.Kod ovih preduzeca ce kapital biti iskazan u visini upisanog kapitala a da li ce upisani kapitalbiti jednak uplacenom to zavisi od nacina osnivanja drustva kapitala:1.simultanoupisani kapital je jednak uplacenom2.sukcesivnoupisani I uplaceni kapital nece biti jednaki jer ce vlasnici uplatiti samo deo upisanog kapitala.Dakla, onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali a jos nisu uplatili bice iskazano prekopozicije neuplacen a upisn kapital Zakljucak: Ova pozicija se moze javit samo kod drustava kapitala I samo onda kada se drustvaosnivaju sukcesivno. Znaci mozemo imati drustvo kapitala a da nemamo ovu poziciju ako jedrustvo osnovano simultano.Kada uzmemo bilans firme I na vrhu aktive vidimo ovu poziciju najmanje dve stvari mozemozakljuciti: 1.rec je o drustvu kapitala2.rec je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja.Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu placati na rate. Ako izdajemo drugo,trece koloakcija nema neuplacenog a upisanog kapitala, to vazi samo za prvo kolo akcija., kada drzavazeli da olaksa osnivanje novih firmi.Ova pozicija ima dvojak karakter:1.ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala. 13 To znaci, na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu bice iskazani u visininominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija .Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100, a na strani aktiveneuplaceni upisani kapital 30.Mi kazemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala zato sto nominalnu vrednostupisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital svodi na uplaceni iznos a to je70.Zato kazemo da je to korektivna pozicija sopstvenog kapitala.Za korisnika finansijskog izvestaja bitna su oba podatka, I koliko je upisano jer na bazi njegaprocenjujemo sa kolikim kapitalom ce ta firma u nekom trenutku raspolagati a uplaceni iznosnam govori sa koliko kapitala u datom trenutku ta firma radi.I to sto se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njegovakorektivna pozicija.One se u bilansu nalaze jedna naspram druge I uvek zajedno citate te dvepozicije. 2. karakter potrazivanja- I to je razlog zasto se nalazi na strani aktive. To je potrazivanjefirme prema vlasnicima. Pokazuje potrazivanje koje drustvo ima prema onim akcionarimakoji su upisali a jos nisu uplatili punu vrednost akcija. To je iznos koji ce biti pretvoren ugotovinu. Ova pozicija se moze razdvojiti protekom vremena na dve. Posto je krajnji rok da seuplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme , unutar te dve godine prema odluci oemitovanju akcije ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvrsitiuplatu dela svoje obaveze prema preduzecu.Primer:Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari moraju uplatiti polovinuod neuplacenog a upisanog kapitala I ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanjefinansijskih izvestaja onda neposredno nakon dana bilansa smatralo u skadu sa principomjasnosti da dospelo potrazivanje bude iskazano posebno . Da se ova pozicija rastavi na dvadela. Na tzv zahtevane uplate ili uplate koje su trazene od onih uplata koje jos nisu dospele zaplacanje. Taj iznos koji se zahteva moze se iskazati kao podpozicija neuplaceni upisanikapital ili u okviru pozicije ostla potrazivanje sto se cesce radi. Na taj nacin mi korisnicimafinansijskih izvestaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplacenog upisanog kapitalaza uplatu je dospelo 15 a 15 ce biti uplaceno za narednih godinu dana.To je vazno kod analize likvidnosti, jer vidi sta ce u narednih godinu dana biti pretvoreno ugotovinu. Ako je taj podatak ne pokazemo posto je rec o dvogodisnjem periodu u kome ce setaj iznos pretvoriti u gotovinu mi uskracujemo analiticara o tome kada se ocekuje naplata I toje razlog sto se ova pozicija deli na dva dela. Kako se odredjuje visina ove pozicije?Kako cemo bilansirati ovu poziciju? Posto je rec o neuplacenim upisanim akcijama I udelima , a akcije I udeli se vode ponjihovoj nominalnoj vrednosti onda ce se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti.Visina ove pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih a neuplacenih akcija iliudela. Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija imamo azio I ona se mora evidentirati u celini.Mogucnost isplate na rete odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija a ne I na azio.Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansnepozicije. Tada se testira kolika je verovatnoca da ce svi akcionari uplatiti upisane akcije. Nijedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. Ovde ne moze ako smo npr upisali100 akcija I uplatili 50 da dobijemo 50 akcija. Taj uplaceni iznos je polovina od 100 alipolovina od svake od 100 upisanih akcija tj 50% od upisani akcija.Ako se na kraju godine ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platitiiznose koje su duzni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije.Ovde ne mozemo izvrsiti otpisivanje potrazivanja ali mozemo za kasnjenje u placanjuzaracunati kamatu kao kod svakog drugog potrazivanja. A ako akcionar ne moze da uplati uopste mozemo njegove akcije prodati nekom drugom a njemu cete vratiti uplaceni iznosumanjen troskove koje smo imali zato sto smo trazili novog akcionara. 14 Ne mozemo otpisivati jer bi to znacilo smanjenje osnovnog kapitala I to je jos jednaspecificnost ovog potrazivanja koja jeste potrazivanje ali se ne moze otpisivati kao svakodrugo potrazivanje.KADA SE OVA POZICIJA GASIKada se izvrsi uplata. Ako nema ove pozicije znaci da je ceo upisani kapital uplacen. STALNA SREDSTVA U standardu 1 stalna sredstva se definisu kao ona sredstva ciji je predvidjeni vektrejanja duzi od 12 meseci odnosno sredstvo cije se otudjenje ne planira u narednih 12 meseciI otuda zakljucak da je rec o sredstvima koja se koriste visegodisnje.Primep: kupimo akcije neke firme,I ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci Itakve akcije predstavljaju nasu dugorocnu tj stalnu imovinu. Ako kupimo akcije da bismo ihprodali u narednih mesec dana jer smatramo da ce kurs na berzi porasti to je kratkorocnahartija od vrednosti. Ovo su nam dva kljucna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtnaimovna.Za klasifikaciju imovine na stalnu I obrtnu relevantan je cilj tj sta ko zeli sa nekomimovinom. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moze biti klasifikovana I kao stalna I kaoobrtna. Promene cilja dovodi do promene klasifikacije imovine.Primer: proizvodimo masine I one predstavljaju nase zalihe odnosno obrtnu imovinu ali akohocemo da je koristomo u procesu proizvodnje ona postaje nasa stalna imovina. Ili ako imamoucesce u nekoj firmi to je nas stalna imovina I samom odlukom da hocemo da je prodamo onaje pretvara u obrtnu. Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugorocnovezana I tada je stalna imovina ili hocemo da je prodamo u roku kracem od godine dana ili jekoeficijent obrta veci od 1 onda je to obrtna imovina. Jednom izvrsena klasifikacija ne znaciklasifikaciju zauvek. Promena cilja menja klasivikaciju,KAKO SE RASCLANJUJE STALNA IMOVINA1. nematerijalna ili imaterijalna ulagannja2. materijalna ulaganja3. finansijska ulaganjaTo je prema obliku u kojim se stalna imovina javlja NEMATERIJALNA ULAGANJA To su nemonetarna sredsva koja nemaju fizicku supstancu tj ona se neopipljiva, onamoraju imati sposobnost prepoznavanja I da imaju sposobnost da budu koriscena ili uproizvodnji ili za snabdevanje robama ili uslugama ili da budu predmet iznajmljivanja ili dase koriste za administrativne svrhe.standard 38Ova definicija opisuje karakteristike I namene nematerijalnih ulaganja. Ona nam kazeda nije potrazivanje I nije gotovinu (monetarna sredstva).ona moraju imati karakteristike da bimi rekli ovo je patent ili licenca.Njegovim koriscenjem prduzece moze ostvariti neke ekonomske koristi u buducnosti.Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganja (I da li ih treba prikazati u finansijskimizvestajima) To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izvestaji.Ako podjemo od statickog cilja a to je iskazivanje tacne imovine preduzeca onda cemo videtida je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati . to su sredstva koja suneopipljiva I koja nemaju svoju vrednost I da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu trebasmatrati kao rashod perioda u kome je to sredstvo pribavljeno.Kod dinamicke teorije ciji je cilj tacan obracun periodicnog rezultata smatra se da vrednostulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu I zbog cinjenice da ta sredstva donoseekonomske korisi u buducem periodu treba izdatak koji je ucinjen kao trosak rasporediti na15 periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od koriscenja datog sredstva. Znaci trebaaktivirati ove izdatke tj. prikazati ih kao sredstvo I potom kroz sistematsku I racionalnualokaciju nabavne vrednosti kao troska obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamicketeorije koja je danas dominirajuce.KOJI SU STANDARDI KOJI SU MERODAVNI ZA PRIZNAVANJE NEMATERIJALNIHULAGANJAKljucni standard ja 38 koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijalnasredstva. I standard 22 koji se zove poslovne kombinacije, I u ovom standardu se propisujebilansni tretman goodwill kao oblik nematerijalnih ulaganja. Zasto je on u ovom standardu.Zato sto nastaje kao posledica kupovine preduzeca.POD KOJIM USLOVIMA SE NEKO MATERIJALNO DOBRO MOZE PRIZNATI TJ.AKTIVIRATI 1.da ce postojati izvesnost da ce po osnovu koriscenja tog sredstva priticati ekonomskekoristi u buducnosti to je opsi uslov koji vazi za svako sredstvo2.da je moguce pouzdano proceniti vrednost datog sredstva, znaci visinu izdatka koja jeucinjena za njeno sticanje. To je takodje opsti uslov koji vazi za svako sredstvo3.mogucnost indetifikacije I na njemu se posebno insistira. Dodat jer je recnematerijalnim ulaganjima. Ovde se moze postaviti pitanje sta je to.Ispunjenost sva tri uslova ovde se obezbedjuje teze nego kada je u pitanju materijalnoulaganje.Primer/imamo autobus I prihod ostvarujemo od prodaje karata I lako ih mozemo utvrditi aliako forimiramo web site ne znamo koliko ce on doneti koristi u buducnosti. Znacemo da cedoneti ali ne I kolikoMERENJE VISINE IZDATAKA ILI ODREDJIVANJE VREDNOSTIImamo dvojaku situacijuZa sva nematerijalna sredstva koja sticemo kupovinom odredjivanje vrednosti je potpunoindenticno kao I kod materijalnih ulaganja. Nabavna vrednost za one koje smo kupili I cenakostanja za one koje smo generisali,Nabavnu vrednost utvrdjujemo lako znamo tacno sta smo platili za licencu ili patent aliproblem se javlja kada imamo interno generisana nematerijalna ulaganja. Kada je rec dautvrdimo koliko nas kosta stvaranje patenta koji ste vi stvorili a ne kupilil.Razlika izmedju patenta I licenece kada ih kupujemoKada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo koriscenja njegovog pronalaska mi smosamo jedan od korisnika. On moze prodati kome god hoce.Ali ako kupujemo patent on na nas prenosi monopol koriscenja tog izuma.onda smo mi novivlasnij patenta I samo ga mi koristimo.Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisani sredstava javlja se veliki problem da itvrdomosta je cena kostanja tog vase patenta jer je veliki broj patenta razultat zajednickog istrazivanja.I zbog toga cesto ne mozemo neki nas pronalazak aktivirati. 11.11.2004 INDETIFIKACIJA NEMATERIJALNE IMOVINEIndetifikacija se vrsi da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-willodnosno poslovne vrednosti I iskazati kao poseban oblik imovine. Utvrdjivanje imaterijalnihulaganja se vrsi uz pomoc sledecih kriterija.Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup, onda je sigurno da je ono izdvojivo I dasigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je rec. 16 Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogucnost prodaje takvogimaterijalnog dobra? Zatim da li se od tog dobra moze ocekivati priticanje ekonomske koristiu buducnosti. Ako postoje odgovori na ova pitanja znaci da postoji mogucnost indetifikacijeovih dobara. Sta se sve ubraja u nematerijalna dobra?Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno sirok, tako da cemo sresti umrs samo najznacajnija imaterijalnja dobra tj samo ona koja se najcesce javljaju, ali timespisak nije zakljucen time se ne navode sva imat. dobra ali se navode ona koja se javljajunajcesce.U imaterijalna dobra koja se najcesce javljaju ubrajaju se:Know-how ili naucno tehnicko znanjeLicencePatentiAutorska pravaListe kupacaKoncesijePoslovna vrednostUvozne kvoteDozvole za ribarenjeTrgovacke marke ili znaciKompjutersi softverPravo na prikazivanje filmovaNa emitovanje muzickih zapisaPrimecujemo da najveci deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. Alinisu sva prava nematerijalno dobro.Na primer:potrazivanja. To je pravo na naplatu odredjene sume novca I iskazuje sekao posebna bilansna pozicije. Sa druge strane kada imao odredjenu trgovacku marku ilikompjuterski softwer , to je esto sto je zapisano na materijanom nosiocu. Kada je taj softwerimaterijano dobro, kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. Ali taj nosilac jemnogo manje vazan od onoga sto na njemu pise. Sadrzina onoga sto je tu , to je imaterijalnodobro, a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program.Da bi neko pravo imalokarakter imaterijalnog dobra, vazno je da to pravo bude zasticeno. Znaci nece svakipronalazak biti imaterijalno dobro. Zasto? Zato sto ako nista zastitili sopstveni pronalazak,ako nemate monopol na njegovom eksploatacijom , onda vi nemate patent, jer vi nematekontrolu nad datim sredstvom, a secate se da se sredstvo definise kao resurs nad kojimpreduzece ima kontrolu.Ako ne postoji pravna zastita ne postoji kontrola I nema uslova da setakvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro.Posto je spisak imaterijalnih dobara veoma sirok, postoji vise kalasifikacija za njihovorazvrstavanje I postoji vise kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. Paimamo podela prema tome da li su odrziva.Pa cemo reci ova imaterijalna ulaganja su odrzivaa ova nisu. To je podela koja je bila moguca pre stupanja na snagu standarda 38. dugovremene su se imaterijalnim ulaganjima smatrali I troskovi istrazivanja I osnivacki troskovi Ionda su iskazivani u bilansu stanja. Mi nikome ne mozemo prodat troskove osnivnja jer nikone zeli da kupi te troskove. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrzivim sredstvima,za razliku od patenta I licence koje mozete kupiti I prodati I koja spadaju u odrziva.MRS 38potpuno je zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaja jer jesposobnost prodaje indirektno dokaz da ce sredstvo u buducnosti donositi ekonomske koristi ato je uslov da se nesto smatra sredstvom. Jer niko ne bi kupio nesto sto mu u buducnost necedonositi ekonomske koristi. Tako da danas u bilansima imamo samo odrziva sredstva aneodrzivih nema Zatim ima podela koja je I danas aktuelna na sredstva koja su povezana sa preduzecemI ona koja se od preduzeca mogu odvojiti.Sa to znaci da se mogu odvojiti? To znaci da se17 mogu prodati kao samostalno dobro a da pri tome firma nastavi da postoji. Znaci da se takvaprodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koje to preduzece poseduje. Moze seprodati patent I licenca.Posto medjutim jedno dobro koje se ne moze odvojiti odvojeno odfirme koje ne mozete prodati a da ne prodate firmu. To je good will ili poslovna vrednostfirme.Good will predstavlja imaterijalno dobro ali ona se ne moze prodati separatno odpreduzeca za razliku od drugih koja se prodaju odvojeno od preduzeca, znaci nezavisno odtoga da li ce samo preduzece biti prodato ili ne.Za racunovodstvo je narocito vazna podela imaterijalnih dobara prem nacinu na koja su stecena.: Ona koja su stecena kupovinom ili derivativna.Ona koja su rezultat samog preduzeca ( originlna ili izvorna)imaterijalnim dobrima.Ovako isto mozemo podeliti I materijalnu imovinu. Mi mozemo reci ovo smo kupili a ovosmo proizveli sami. Ova poslednja podela je jako vazna za imaterijalna dobra jer se sposonost aktiviranjauvek imaju nematerijalna ulaganja koja su stecena kupovinom a sposobnos aktiviranjasredstava koja su rezultat samog preduzeca mogu se aktivirati pod vrlo odredjenim I strogimuslovim I potrebno je ispuniti jedno 5-6 uslova da bi se jedno takvo sredstvo moglo smatratiimovinom. Pravilo od prilike zvuci ovako:Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzeca tretiraju se kao rashod periodadakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljeni standardom 38.KAKO VREDNUJEMO IMATERIJALNA DOBRA?Ovde vazi pravilo da dobra stecena kupovinom se vrednuju u visini izdataka ucinjenihradi njihovog sticanja sto ce reci po nabavnoj vrednosti. Znaci vrednovanje imaterijalneimovine inicijalno vrsi se po nabavnoj vrednosti koja ukljucuje fakturnu vrednost I zavisnetroskove nabavke ( troskovi da bi zastitili patent I sl.)Kada je rec o interno generisanim dobrima tj dobra koja smo proizveli sami, onda Iovde vazi pravilo da u cenu kostanja ovih dobara ulazi direktni troskovi tj oni koji suneposredno povezani sa datim dobrom I pripadajuci na razumnoj osnovi dodeljeni deo opstihtroskova ( direktne troskove rada I materijala I onaj deo opstih troskova koji se moze vezati zadato dobro, za koje se smatra da se stvaranjem tog dobra izazvan) to je pravilo za formiranjecene kostanja I materijalnih ulaganja a ne samo nematerijalnih ulaganja.Osim inicijalnog vrednovanja postoji I naknadno vrednovanje nematerijalnihulaganja.Nmaterijalna ulaganja podlezu otpisivanju. Procenjuje se njihov vek I vrsi seotpisivanje. Naknadno vrednovanje vrsi se u visini neotpisne vrednosti.Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearno I degresivno.Znaci standard 38 ne pripisuje koju metodu vec samo zahteva da se visina otpisaodrazava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog dobra.a da li cemo otpisivatilinearno ili degresivno prepusta nama da odlucimo.I otpisivanje se po pravilu vrsi indirektno znaci vrsi se preko ispravke vrednosti. TROSKOVI OSNIVANJA Obuhvataju: advokata da napravi statut firme, nekog da nadjete da skupi dokumentaneophodna za prvo kolo akcija, troskovi stampanja akcija sada otpdaju jer se akcije izdaju unematerijalnom obliku vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija, ali zbogvisokog troskova stampe I da bi se olaksao promet akcijama one se ne stampaju. Sada seakcije vode na racunima kod banaka I knjizi se trzisni promet akcijama kao sto se to radibezgotovinskom placanje. Znaci ako ste vlasnika nekih akcija I odete u banku da otvoritedepo racun, to je racun na kojima se vode evidencije o vasim hartijam od vrednosti. Kod istebanke imate vas tekuci racun I mozete reci da proda na vas racun akcije po nekim cenama.Kada se sklopi zakljucnica sa vaseg racuna ce skinuti akcije I preneti na racun kupca a sanjegovog racuna ce taj iznos preneti na vas tekuci racun, sve ce ovo biti sprovedeno prekocentralnog registra hartija od vrednosti. I to je razlog sto se hartije od vrednosti izdaju u18 nematerijalnom obliku znaci nema one predaje akcija prodavca kupcu vec vi dobijete izvod dasu se akcije smanjile na vasem depo racunu za onoliko koliko ste prodali, a kupac dobijeizvod da je on novi vlasnik tih akcija, ali zato na vasem kreditnom racunu imate povecanjegotovine. Isto tako mozete I kupovati, samo sto ce se povecati vrednost na depo racunu asmanjit na tekucem racunu gotovina.Tu su jos I troskovi registracije firme koje moramo platiti I sve te troskove zajednomoraju da podnesu osnivaci, vlasnici. Nekada je postojala opcija u 4. direktivi da se titroskovi mogu aktivirat I otpisivati u roku od 5 godina a standard 38 je zabranio aktiviranjeovih troskova I insistira da oni budu rashodi perioda. Sta ga je navelo na to da zabraniaktiviranje? Navelo ga je to so je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. Vi steosnovali firmu I u opste ne znate da li ce ta firma biti uspesna. Sta ako se ta firma zatvorinaredne godine sto je cest slucaj kod novoosnovanih firmi. Sta da radimo sa troskovimaosnovanja, mi ih ne mozemo prodati oni imaju samo vrednost za vlasnika firme I zato su onirekli nema aktiviranja. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje vi olaksavate osnivanjefirme, da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod kojiu opste ne moraju biti mali I da?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ).tako da odmeravajuciI za I protiv ipak su se odlucili da zabrane aktiviranje nego da to ide na rashode pokusavajucida to ide ne na firmu vec na osnivace firme. Bilo koje izdatak vezan za osnivanje firme nemasposobnost aktiviranja , on ce jednostavno te troskove tretireti kao rashod. TROSKOVI ISTRAZIVANJA To je naredna pozicija u nasem bilansu I jako je zahvalna, jer preduzeca ako nisu znalagde da stave neke rashode oni su ih sve stavjali u ovu poziciju, tako kada bi pogledali nasebilanse zakljucili bi da smo mi zemlja koja dosta ulaze u razvoje I istrazivanja.Ovi troskovi nemaju sposobnost aktiviranja, zbog toga sto u periodu istrazivanja vi neznate sta ce biti rezultat istrazivanja. Vi istrazujete mogucnost da se proizvod proizvede naneki potpuno nov nacin, radite na tome godinama imate znacajne izdatke ali vi ne znate da licete u tome uspeti. Da li ce ti izdaci dovesti do rezultata I kakav ce taj rezultat biti. I upravozbog toga sto ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istrazivanjazabranjuje se aktiviranje ovih izdataka I oni se tretiraju rashodom perioda.Na primer: automobilske firme imaju veoma velike troskove istrazivanja I sve tetroskove moraju pokrivati na teret tekuceg rezultata, jer bi aktiviranjem dovelo doprecenjivanja imovine a time I rezultata. Jer sta ako od ovih istrazivanja ne bude nista, kao stocesto biva. Od otprilike 10 istrazivackih radova najvise 2 eventualno 3 ce donositi ekonomskekoristi, svi ostali se smatraju neuspehom. Neuspehom iz koga se nesto naucilo ali u svakomslucaju ne daje rezultat koji ce nam obezbediti priliv buducih ekonomskih koristi. TROSKOVI RAZVOJA Faza razvoja dolazi nakon faze istrazivanja, znaci kada kod istrazivanja dodjete dotoga da postoji mogucnost da rezultat istrazivanja bude doveden komercijalnom koriscenjutada pocinje faza razvoja. Sta je zadatak faze razvoja? Zadatak faze razvoja je da na osnovurezultata istrazivanja dodjete do nove tehnologije, do novog proizvoda , do novogmaterijala u toj fazi istrazivanja vi zelite da dobijete proizvod kod koga postoji tehnickaizvodljivost dakle vi mozete taj proizvod proizvesti, vi mozete realizovati takav procesproizvodnje npr. koristimo neki novi materijal ili novi nacin proizvodnje. Taj rezultat razvojamozete koristiti sami a mozete ga I prodati. Znaci rezultat razvoja ima sposobnos primene usamom preduzecu ili sposonost prodaje nekom drugom preduzecu.Uprava firme ima nameruili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda, znaci nece ga drzati po fijokama sto isto takoponekad biva. Imamo proizvod koji I dalje ima relativno dobru prodju na trzistu I necu daplasiram novi proizvod sada zato sto cu imati visoke pocetne troskove a ovaj proizvod I daljedonosi dobar profit. Odlozicu nov proizvod za neko buduce vreme, znaci nemam nameru nida ga prodam ni da ga koristim. 19 To sto imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znaci da je to dovoljno zanjegovo aktiviranje, morate imati para znaci morate raspolagati sredstvima koji ce vamomoguciti da taj novi pronalazak iskoristite, zatim morati ispitati da imate sposobnost da touradite, znaci imamo pronalazak , znamo da zelimo da ga iskoristimo, imamo para ali neznamo kako. Jedno je nesto stvoriti a drugo je stvoriti uslove za komercijalno koriscenje togproizvoda. Zatim potrebno je da postoji trziste za datim proizvodima I da postoji neko ko cekupiti to sto ste vi proizveli koriscenjem novog postupka. Jos je potrebno da imamoraspolozive resurse I finanskijske I tehnicke I kadrovske bilo da zelite da koristite proizvod ilizelite da ga prodate. Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod, neki novi pronalazak?Ne to je jako tezak posao. Prvo to ne moze raditi svako a drugo broj kupaca koji su spremnida kupuju neki novi pronalazak je prilicno ogranicen. Znaci ako imate nov pronalazak necevam biti lako da ga prodate. I konacno, vazno je za priznavanje da mozete tacno utvrditi visinu izdatka koje jestvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo, znaci da mozete da odgovorite na pitanje kolikonas kosta razvoj kod novog proizvoda , kod novog materijala kod novog dizajnaOvo je jako vazno , da razdvojite fazu istrazivanja I fazu razvoja I ovde vazi pravilo dane smete troskove istrazivanja koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istrazivali sadaukljuciti u vrednos pronalaska. Dakle ne smete sada reci : e pa cekajte ovo istrazivanje jedalo pocetne ideje od koje smo mi dosli do novog proizvoda, mozemo li mi sada cenukostanja tog novog proizvoda utvrditi tako sto cemo uzeti ulaganja od prvog do poslednjegdinara.Standard 38 kaze NE!! ovo sto ste tretirali kao troskove istrazivanja, to je bio rashod Isa tim je zavrseno, znaci vi u cenu kostanja mozete uneti samo troskove razvoja, znaci samoone izdatke koje su nastali u fazi razvoja, iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao toda su troskovi istrazivanja bili opravdani, ali nema vracanja na staro, znaci ne mozemoponove te troskove iskazati kao nabavnu vrednost(??? NISAM SIGURNA) ko bi se prviprotiv toga pobunio? Drzava. Jer ste vi tretirajuci kao rashod troskove istrazivanja smanjilirezultat. Sada cete na dodatnu vrednost novog pronalaska pa cete otpisivati tako visokuvrednost pa cete opet kroz veliku amortizaciju jos jednom smanjiti rezultat I smanjiti time vasporeski teret. Znaci jednom tretirano kao rashod ostaje uvek.Sta bi bile aktivnosti razvoja?Mozete dizajnirati novi alat, mozete dizajnirati novi proizvod , novi materijal kaorezultat razvoja( vidite kakav je preokret u industriji koze izazvala proizvodnja vestackihmaterijala, tj vestsacke koze. Nikad vise koznih jakni nije setalo gradom I to sa malo novca Imozda boljeg kvaliteta jer mozete oprati vestacku kozu a pravu morate nositi na posebnociscenje te firme koje su pronasle nove materijale su osvojile veliki deo trzista.)Cak I proizvodnja pilot postrojenja moze se smatrati troskom razvoja. Pilot postrojenjenam sluzi da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro, da li je sve na svom mestu alito postrojenje ne moze se komercijalno koristiti, dakle on je napravljen samo da bi se testiraonovi tehnoloski postupak, to nije nova fabrika. To je pilot postrojenje koje sluzi samo da seistestira mogucnosti novog postupka. Troskovi izgradnje takvog postrojenja predstavljajutroskove razvoja. Sta je smisao svih ovih tipova o kojim je bilo rec? smisao je da obezbedi pouzdanostpriticanja ekonomskih koristi u preduzece. Znaci da budemo sigurni da ce po osnovu togsredstva u buducnosti priticati ekonomske koristi, jer zelimo da izbegnemo da iskazemo kaosredstvo nesto sto zapravo nije, nesto zbog cega nikakve koristi u buducnosti biti nece. KONCESIJE PATENTI I SLICNA PRAVAKoncesija je pravo koje drzava prenosi na preduzece omogucavajuci mu ili da koristiodredjeno prirodno bogatstvo ili da se bavi odredjenima poslom.( drzava kao nosilac javnihprava). Recimo mozemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja ili moze datikonceciju za eksploataciju suma. Prvo je koncesija za koriscenje neobnovivih prirodnih 20 bogatstava znaci kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne posto koriscenje togrudnika prestaje. A suma je obnovivo prirodno bogatstvo.A koncesija se moze dati I za obavljanje odredjenog posla. Recimo koncesija zaizgradnju auto puta. Znaci vi odredjenom preduzecu date pravo da iznajmi auto put da gakoristi odredjeni broj godina I da po isteku tog iznajmljenog perioda auto put preda drzavi nakoriscenje. Kako se odredjuje njena vrednost? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije dosli(????) ali nekapreduzeca dobijaju besplatno koncesije ako su ti poslovi od opsteg znacaja, a vrednost seutvrdjuje po osnovu vrednosti slicnih prava koje je drzava odobrila. Na koj period se koncesija otpisuje? Znaci za koliki period moramo iznos koji smo platili preneti na troskove. To zavisi odugovora na koji koncesija glasi. On moze glasiti na 25 ili 30 godina, a to je sve utvrdjenozakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija, trajanje koncesija.Zavisnosti od vrste koncesije zavisi I vreme trajanja.Racunovodje obicno zagovaraju da taj rok otpisivanja bude sto kraci, narocito tamogde nije izvesno da ce preduzecu priticati ekonomske koristi po osnovu koriscenja koncesije.Mi kazemo dobili smo koncesiju na 20 godina za koriscenje nekog dobra. Akoistrazivanja pokazuju da nije izvesno da ce svih 20 godina priticati ekonomske koristi, ondacete koncesiju otpisati za 15 godina.Na primer:dobijete koncesiju za koriscenje auto puta, a vi znate da je koriscenje togauto puta jako slabo. A sta ako se izgradi pruga pored tog puta. Vasi prihodi od koriscenjaputa vise nece biti isti jer ce jedan deo I putnika I tereta biti prevezen zeleznicom. Ima li ondaosnova da preipitate vek trajanja koncesije I da vek trajanja skratite,Dakle ne mozete uzeti iskljucivo rok na koji glasi ugovor nego morate uzeti I ovedruge faktore koje treba da vam pokazu I da vas uvere ili razuvere da ce ekonomske koristibiti bas toliko velike. Patent je ekskluzivno pravo koriscenja odredjenog pronalaska, sopstvenog ili kupljenog. Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazacu ili korisniku.Drzava I to tako sto mu zastitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godinasamo on taj pronalazak moze koristiti, znaci ima pravo monopola nad koriscenjem togpronalaska. Za patente vazi isto pravilo sto se tice otpisivanja, kao I kod koncesija.Znaci najduzi period je period u kome imate zastitu I kazete vas patent je zasticen unarednih 15 godina. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro. Moze ga koristiti ko hocejer vi vise nemate monopol. Najduzi rok na koji vi morate da otpisete vas patent je 15godina.a moze biti I kraci ako smatrate da proizvod koji je proizveden tim vasim pronalaskomnece imati traznju. Predpostavljam da znate sta je to licenca, ono sto je vazno je da ce licenca bititretirana kao sredstvo dakle aktivirana samo pod uslovom da se naknada za koriscenje licenlceplaca odjednom. Ako bi se naknada placala srazmerno obimu proizvodnje licenciranogproizvoda tada takva licenca ne bi bila tretirana kao sredstvo vec kao posebni pojedinacnitrosak. Dakle vi proizvodite neki proizvod I kazete troskovi materijala toliko, troskovi radatoliko, a ha I troskovi za naknadu licence toliko, a to je poseban pojedinacan trosak za tajproizvod, jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da cete za svaki komadproizvoda proizvedenog po toj licenci na ime naknade platiti recimo 1 euro. Taj jedan euro jeposebni pojedinacni trosak pri proizvodnji tog proizvoda. Ako kazete kupujem licencu zaperiod od 5 godina, za to placam 50000 euro e ta licenca je onda imaterijalno sredstvo kojecete iskazati u bilansu I otpisati u periodu od 5 godina.Da li je fransiza imterijalno sredstvo?Ko prodaje fransizu? Mogli bismo reci pravo na biznis. Za razliku od koncesijefransizu prodaju preduzeca. Koja je najpoznatija firma koja prodaje fransizu? Mc donalds. Sta21 on prodaje firmama koje kupuju: nacin rada , svoje ime, svoje procedure I postupke, propisujestandarde za proizvode I usluge I vrsi nadzor da ne bi doslo do gubitka good will-a, znaci dane bi doslo pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi I usluge manjeg kvaliteta odstandarda koje je on utvrdio. I on kazemo sklapa ugovor o fransizi , I naravno da za onu firmukoja plati, jer naravno to se ne dobija za dzabe, o pravo da posluje po pravilima Mc Donalds-afransiza predstavlja sredstvo, aktivira se I otpisuje.Koje vazno nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zastitni znak. Poslovna vrednost preduzeca ili Good-will Godd will je siri pojem od imidza firme I racunovodje imaju preciznu meru visinegood willa. Obicno kazemo da good will predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznadprosecan profit, znaci pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznad prosecanprofit. Da bi se iznd prosecan profit ostvario te firme moraju imate odredjene karakteristike.Znaci obicno je rec o firmama koje imaju zaista odlican ugled medju kreditorima, medjudobavljacima, koja imaju odlicnu poziciju na trzistu, koja imaju sposoban menadzment, kojasu dobro organizovan, koja imaju kolektiv koji je kvalifikovan I firmi odan. Sve su to atributikoji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnoscu.Posto investitor kada kupuje firmu, on u stvari kupuje buduce profite za firmu kojaodbacuje profit iznad proseka investitor ce biti spreman da plati vise nego sto je neto vrednostte firme. Pa se racunovodstveno visina good willa utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa kojikupac placa za firmu kao celinu I visine neto imovine te firme. Znaci ako je neto imovina tefirme 100 a kupac za tu imovinu placa 120 onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnuvrednost. Na primer:imate dve firme I obe se bave proizvodnjom sladoleda. Obe imaju istoimovinu 1000000 eura, tolika je neto imovina. Prosecna stopa u toj grani je15% prinos nasopstveni kapital. Prva firme u proseku ostvaruje dobitke koje iznose 150000 a drugaostvaruje dobitke od 190000. druga firma ima za 40000 veci prinos na sopstveni kapital uodnosu na prvu firmu. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednoscu. Tih40000 razlike da li je to good will tj njegova visina, nije jer je to razlika za jednu godinu.Znaci nece ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana visina good willa mozebiti 200000 ako kupac procenjuje da ce najmanje 5 godina zaredom ostvariti profit koji je za40000 veci od prosecnog profita u datoj grani. I znaci kada bude kupovao tu firu on neceponuditi 1000 000 vec 1200000 I time ce on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme.Samo placeni good will ima sposobnost aktiviranja. Znaci cinjenica je da firma imagood will I pre nego sto bude prodata ali posto je to interno generisano dobro I sto nijemoguce pouzdano proceniti vrednost tog dobra . znaci kad bi vas bilo ko pitao pre nego sto seponudi kupac da plati koliko vredi vas good will, vi ne znate. Vredi onoliko koliko je kupacspreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme I zbog toga se aktivira tek onda kada jestecen kupovinom. Znaci kada kupite firmu vi platite good will I mozete u bilansu iskazatigood will kao posebnu bilansnu poziciju.Kada je rec o otpisivanju good willa tu nema cvrstog pravila. Dok je bila vazeca 4.direktiva iskljucivo I pre standarda 22, smatralo se da period od 5 godina period u kome trebaplaceni good will otpisati. Zato sto je good will jako osetljiva kategorija, jer je jako teskotvrditi da cete vi u nekom jako dugom roku zahvaljujuci good willu ostvarujete iznadprosecne profite. Good will se lako gubi. Dva tri pogresna poteza menadzmenta firme mogudovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite I da se potpuno izgubi vrednostgood willa. Pa se iz razloga opreznosti insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj 5godina. Standard 22 je uveo izmene I dopusta da se otpisivanje good willa vrsi I u duzemvremenskom periodu ali ne duze od 20 godina, ali je nametnuo obavezu da se svake godineprocenjuje preostali vek trejanja good willa. Znajuci da se good will lako izgubi nametnuta jeobaveza preispitivanja veka trajanja na kraju svake godine. To inace se cini I za ostala 22 imaterijalna ulaganja, jer je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde nizi negokada je rec o materijalnim ulaganja.Kada je zastitni znak materijalno dobro? Samo kada je zasticen zakonom. Znacimozete napraviti sjajan logo ali ako niste prepoznatljivi po njemu I ako ga niste zastitili kodnadleznih drzavnih organa ta logo vrednost ne moze biti aktivirana. Ne mozete ga prodati nitiga iskazati kao imovinu. Na primer:napravite firmu I vas logo I kazete e to je moja imovina a niko vas ni neprepoznaje po tome. Vi odmah pitate sta je ovo, ko je ovo ali kada vidite znak Coca Cola iliNike vi odmah znate sta je to I ne morate da citate sta je iza toga, vi odmah znate o kojoj jefirmi rec, koji proizvod I koji kvalitet proizvoda je rec. I zato je zastitini znak vazan Ipredstavlja deo imaterijalne imovine I zato mozete tuziti nekoga ko koristi neovlasceno vasznak. Vi mozete nekome odobriti da koristi vas znak I on ce to platiti ali ako koristineovlasceno vi ga mozete tuziti. BILANSIRANJE MATERIJALNIH ULAGANJA Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta kojise smatraju kao I imaterijalna ulaganja dugorocno vezanom imovinom odnosno imovinom cijije vek trajanja duzi od 12 meseci a u standardu cemo naci, ciji je vek trajanja duzi od godinedana odnosno od trajanja poslovnog ciklusa.Znaci ako je poslovni ciklus kraci onda ce se uzeti godinu dana a ako je duzi odgodinu dana onda ce se uzeti duzina poslovnog ciklusa da bi se odredilo da li je neko dobrodugorocno vezano ili ne. kod onih firmi ciji je poslovni ciklus duzi od 12 meseci onda ce sedugorocnom imovinom ce se smatrati imovina ciji je rok duzi od poslovnog ciklusa.Sta sve obuhvataju materijalna ulaganja?Zemljista I prva koja su izjednacena sa zemljistemGradjevinski objektiTehnicka postrojenja I masineOstala postrojenja, alati, poslovni inventarUlaganja u izgradnju I avanseSta su to prava izjednacena sa zemljistem? Kada uzmete u zakup zemljiste na 99godina ne sticete li time pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem, nato se misli kada kazemo zemljiste koje se nalazi u svojini I prava koja proizlaze iz tihzemljista. Ovo je jedna od klasifikacija koja je moguca. Rasclanjavanje materijalne imovine Iako smatramo da je rasclanjavanje materijalne imovine lako jer mi znam sta sumasine, sta postrojenja, zemljista , ipak u nekim slucajevima to nije lako uraditi.MRS-16: nepokretnosti masina I oprema, sta se podrazumeva pod nepokretnostima: tosu materijalna sredstva koja se koriste duze od 1 obracunskog perioda za potrebe proizvodnje,isporuke pruzanje usluga , iznajmljivanja ili za administrativne svrhe. Ovo sve osim onogaduze od jedne godine vazi za svako sredstvo, jer je to duze od jedne godine specificnost stalneimovine. Koji problemi se kod rasclanjavanja mogu pojaviti?Kada je u pitanju stalna imovina kako iskazati u bilansu zemljista na kojima jeizgradjen gradjevinski objekat. Vi kada pravite poslovnu zgradu vi je pravite na nekomzemljistu. Kako cete u bilansu iskazati odvojeno gradjevinski objekat odvojeno zemljiste ilicete buduci da oni predstavljaju jednu celinu, jer ne moze zgrada da stoji u vazduhu, da licete onda tu zgradu I to zemljiste iskazati kao jednu bilansnu poziciju. Resenja su razlicita alinajveci broj zemalja se odlucuje da u tom slucaju iskaze zemljiste I gradjevinski objekatzajedno. Ovo iskazivanje u bilansu ne znaci da se zemljiste I gradjevinski objekat zajednoprocenjuju. To znaci da cete vi u vasim knjigama odvojeno vodit zemljiste odvojeno voditi 23 gradjevinski objekat. Dakle imacete racun zemljista a onda cete imati odvojeno racungradjevinskog objekta. Odvajaju se zato sto se zemljiste ne otpisuje, to je dobro saneogranicenim vekom trajanja I nije predmet otpisivanja. Gradjevinski objekti imajuograniceni vek trajanja I otpisuju se. Ako biste to iskazali zajedno I kazete gradjevinskiobjekat zajedno sa zemljistem vredi milion, procenjeni vek trajanja je 20 godina I svakigodine biste morali da otpisujete 50000. To ne bi bilo u redu. Moramo odvojiti vrednostzemljista I moramo otpisivati samo vrednost gradjevinskog objekta. Dakle to sto se iskazuju ubilansu ne znaci da se u knjigama ne vode odvojeno. Samo kada iskazujete u bilansu saberetenjihove vrednosti I prikazete kao jednu poziciju. Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim slucajevima tu nema dileme. Masina koja je u hali je posebno imovinskodobro u odnosu na halu kao gradjevinski objekat. Ali u pojedinim slucajevima to nije do krajajasno Da li je lift postrojenje? Jeste I nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. Da li onpredstavlja celinu sa gradjevinskim objektom ili ne. da li ga treba iskazati odvojeno kaoopremu ili u okviru vrednosti gradjevinskog objekta. Posto je lift postrojenje koji omogucujeda gradjevinski objekat vrsi svoju funkciju onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta Ibice iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinskog objekta.Postoje I obrnute situacije. Npr trafo stanice. Sta je vaznije kod trafo stanice, zgrada ilioprema u toj zgradi. Ta zgrada postoji samo da bi se zastitila oprema. U tom slucaju tajgradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme I iskazati u okviru opreme. Jer je tajgradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcionise. Dakle kada god budeteu dilemi da li nesto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se sta je utom odnosu vaznije. Naravno smatra se da instalacije, vodovod grejanje normalno spada ugradjevinski objekat. Razgranicenje alata na onaj koji ce biti tretiran kao osnovno sredstvo I onaj kojice biti tretiran kao obrtno sredstvo Ovde vazi sledece pravilo. Sav alat ciji je vek trajanja duzi od godine dana bez obzirana pojedinacnu vrednost tretira se kao osnovno sredstvo, sav alat ciji je vek trajanja kraci odgodine dana opet bez obzira na pojedinacnu vrednost bice tretiran kao obrtno sredstvo.Dugo su bila koriscena dva kriterijuma: visina vrednosti I vek trajanja. Znaci standardisu usvojili pravilo po kome se vrsi podvajanje na stalnu I obrtnu imovinu a to pravilo je vektrajanja I to kao iskljucivo pravilo. Znaci kada nadjete alat u osnovnim sredstvima znaci da jenjegov vek trajanja duzi od godine dana ma koliko on bio skup, a ako nadjete alat u obrtnimsredstvima tj sitan inventar to znaci da je vek trajanja kraci od godine dana. U nekimzemljama ima resenje da se alat koji se koristi do godine dana odmah knjizi kao trosak tjrashod, znaci cim se pocne koristiti odmah se smatra da je utrosen. Tako resenje moze ako nevrsite mesecno obracunavanje rezultata odnosno godisnje. Ako obracunavate rezultat ukracim periodima to ce dovesti do premetanja rezultata. Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku, znaci na kraju godine morate imati jasanodgovor na pitanje: prvo da li ce ta investicija u toku biti dovedena do kraja?znaci da li postojiili ne postoji rizik od zavrsetka takvog ulaganja. Ukoliko ce investicija biti dovedena do krajaonda do sada izvrsena ulaganja mozete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicijeu toku. Ukoliko prekid u izgradnji iz bilo kojih razloga onda takva ulaganja tj ulaganja koja sudo tog trenutka izvrsena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo jer od obustavljeneinvesticije nema nikakve koristi u buducnosti. Znaci ako ta investicija nikada nece bitizavrsena to sto ste zapoceli I sve sto ste ulozili do tog trenutka ste izgubili I to onda u bilansuI tako treba iskazati. Dakle ako se ne moze prodati ili zavrsiti onda je to cist gubitak ili ostalirashodi. Vrednovanje investicija u toku ce se vrsiti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi.Dakle po nabavnoj vrednosti odnosno po ceni kostanja Avansi za osnovna sredstva 24 Prvo moramo znati zasto se avansi iskazuju unutar materijalnih ulaganja kada suavansi potrazivanja za iznos novca koji je placen unapred pre nego sto je sredstvo isporucenotj pre nego sto je njegova izgradnja zapoceta odnosno zavrsena. Razlog zbog cega se avansiiskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruzanje jasne slike o likvidnosti preduzeca, znacijeste potrazivanje ali to je potrazivanje koje nece biti pretvoreno u gotovinu, koje mi necemonaplatiti nego ce se pretvoriti u osnovno sredstvo. To potrazivanje je prelazni oblik kamaterijalnom ulaganju( kada nam da dobavljac masinu mi knjizimo povecanje osnovnihsredstava I gase se potrazivanja po osnovu avansa)I zato je bolje da ti avansi u bilansu buduiskazani u okviru materijalnih ulaganja nego u okviru potrazivanja, jer kada radim analizulikvidnosti ja bih onda morala da gledam sta se tu nalazi pa da izvlacim avanse da biizracunala pravi racio likvidnosti. Znaci da se to ne bi radilo I da bi zadovoljili princip jasnostiove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. Da bi neki avans iskazali kaomaterijalno ulaganje vazno je da se taj avans odnosi na sredstvo tj da ga mozete povezati sasredstvom n