Monitoring zivotne sredine u gradu Novom Sadu2

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ Смер: Просторно планирање

МОНИТОРИНГ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ГРАДУ НОВОМ САДУ

-ДИПЛОМСКИ РАД-

МЕНТОР: СТУДЕНТ: Проф. Др Дејан Филиповић Стефана Станисављевић 3/2010

БЕОГРАД, 2014. ГОДИНЕ


2

Садржај

1. Увод ........................................................................................................................................ 4

1.1 Положај и границе Новог Сада .......................................................................................... 5

1.2 Рељеф ................................................................................................................................... 6

1.3 Климатске карактеристике ................................................................................................. 7

1.4 Хидролошке одлике ............................................................................................................ 7

1.5 Педолошки покривач .......................................................................................................... 8

1.6 Биогеографске карактеристике .......................................................................................... 8

1.7 Становништво ..................................................................................................................... 8

2. Мониторинг животне средине на подручју Града Новог Сада ...................................... 10

2.1 Анализа и оцена стања квалитета ваздуха ..................................................................... 10

Оцена квалитета ваздуха у 2012. години .......................................................................... 13

2.2 Анализа и оцена стања квалитета воде ........................................................................... 14

Квалитет воде за пиће и подземне воде ............................................................................ 15

Квалитет површинских вода .............................................................................................. 19

2.3 Анализа и оцена стања квалитета земљишта ................................................................. 22

Резултати мерења квалитета земљишта (2008. година) .................................................. 22

Резултати мерења квалитета земљишта(2009. година) ................................................... 24

Резултати мерења квалитета земљишта(2011. година) ................................................... 26

2.4 Анализа и оцена нивоа буке ............................................................................................. 28

2.5 Анализа и оцена стања управљања отпадом .................................................................. 31

Градска депонија ................................................................................................................. 33

Јавно комунално предузеће ''Чистоћа'' .............................................................................. 35

Анализа процедних вода на депонији ............................................................................... 36

Рециклажа отпада и други облици коришћења отпада ................................................... 37

Дивље депоније ................................................................................................................... 37

Регионална депонија ........................................................................................................... 38

2.6 Анализа и оцена стања аерополена ................................................................................. 39

Аерополен тип јова ............................................................................................................. 39


3

Аерополен тип амброзија ................................................................................................... 40

Аерополен везикулатни тип (бор, смрча, јела, кедар) ..................................................... 41

Аерополен тип траве ........................................................................................................... 41

3. Еколошки проблеми Града Новог Сада ............................................................................ 42

4. Предлог за унапређење мониторинга животне средине ................................................. 47

5. Закључак .............................................................................................................................. 48

6. Литература ........................................................................................................................... 50


4

1. Увод

Град Нови Сад је смештен у источном делу Европе, у Србији, између 19. и 20. степена источне географске дужине и 45. и 46. степена северне географске ширине. Простире се на подручју Панонске низије, већим делом у јужној Бачкој, на 72 до 80 m надморске висине. Лежи на левој обали Дунава, на 1255. километру његовог тока и на ушћу у Дунав једног од магистралних Канала Дунав-Тиса-Дунав. Нови Сад има изузетно повољан како природно-географски, тако и економско-географски положај, ако се има у виду амбијент у коме је смештен и чињеница да се налази на раскрсници копнених и водених путева. Налази се на источном туристичком правцу који повезује северну, централну и западну Европу са Јадранским, Егејским и Црним морем. Значај овог правца, а тиме и Новог Сада, повећавају коридор VII (река Дунав) и коридор X (централна Европа - Црно и Егејско море) који непосредно тангирају овај простор. Град лежи на европском магистралном правцу Е-75. Сем тога, ова саобраћајна раскрсница се налази на педесетак километара и од међународног пута Е-70, који повезује западну са источном Европом. Неопходно је напоменути да је Нови Сад и велики железнички чвор и лука речног и каналског саобраћаја, што даје комплетну слику о повољности туристичко-географског положаја.

Слика 1: Путна мрежа на простору АП Војводина

Извор: www.wikipedia.rs


5

1.1 Положај и границе Новог Сада

Подручје Града се састоји из две градске општине: Градске општине Нови Сад и Градске општине Петроварадин. Општина Нови Сад се простире на 14 катастарских општина, а Општина Петроварадин на 4. Подручја градских општина чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у њихов састав.

Са 14 приградских насеља, подручје града Новог Сада обухвата површину од 702,7 км², док уже подручје Новог Сада са Петроварадином и Сремском Каменицом заузима површину од 129,4 км². Град Нови Сад окружују општине: Бачки Петровац, Врбас, Темерин, Жабаљ, Тител, Инђија, Сремски Карловци, Ириг и Беочин, чији становници, заједно са становницима још неких општина јужнобачког округа, гравитирају Новом Саду.

Слика 2,3: Окрузи у АП Војводина, карта Града Новог Сада

Извор: www.wikipedia.rs

http://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_Ba%C4%8Dki_Petrovac

http://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_Ba%C4%8Dki_Petrovac

http://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_Vrbas

http://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_Temerin

http://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_%C5%BDabalj

http://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_Titel

http://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_In%C4%91ija

http://sh.wikipedia.org/wiki/Sremski_Karlovci

http://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_Irig

http://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_Beo%C4%8Din

http://sh.wikipedia.org/wiki/Ju%C5%BEnoba%C4%8Dki_okrug

http://www.wikipedia.rs/


6

1.2 Рељеф

Подручје одликују две различите геоморфолошке целине: Фрушка гора-хорстовска планина и уравњено дно Панонског басена. Новосадској околини припада најјужнији део уравњеног дна Панонског басена који има једноличну геолошку грађу и слабо наглашен рељеф. Као фактори изграђивања рељефа доминирају флувијална ерозија ограничена на меандарско усецање корита Дунава, и еолска и флувијална акумулација. Алувијална раван Дунава је различите ширине. Знатно је развијенија на левој страни корита Дунава, а у појединим деловима она залази у лесну терасу и до десетак километара. Ту је развијен посебан рељеф састављен од уских и издужених гредица и плитких утолеглица. На десној страни корита Дунава, алувијална раван се јавља само местимично на ограниченом простору. Алувијална раван Дунава на сектору Новог Сада је асиметрична. Створена је померањем корита реке према југу и подсецањем лесних платоа и масива Фрушке горе.

Највећи део Новог Сада налази се на фрагменту речне терасе. Рељеф овог геоморфолошког облика чине остаци старих дунавских корита и гредица између њих. Инундациона раван Дунава је најнижи геоморфолошки елемент овог подручја. На бачкој страни ова раван представља континуирану зону која целом дужином прати ток Дунава и при том има различите ширине. Мањи геоморфолошки облици на инундационој равни слични су облицима на лесној и речној тераси. Корито Дунава усечено је у инундациону раван. Међу најинтензивнијим геоморфолошким процесима је еродирање инундационе равни, лесне заравни и планинске суподине, затим потенцирање клизишних процеса на лесној заравни и преношење и таложење еродираног материјала, градња острва и спрудова. Просечна ширина главног корита Дунава на сектору новосадског подручја је око 600m.

Слика 4: Фрушка Гора

Извор:www.fruskagora.rs


7

1.3 Климатске карактеристике

Нови Сад има умерено степско-континенталну климу, каква је уосталом на простору целе Панонске низије. То подразумева кишовита пролећа, топла и сува лета, сувље јесени од пролећа и хладне зиме са мало снега. Ради се о веома сунчаном крају, где сунце ову пространу равницу загрева у просеку око 2.040 сати годишње. Просечна годишња количина падавина износи 576 mm , а честе су и суше. У просеку, највише падавина има у јуну и децембру, а најмање у октобру и марту. Најчешћи ветар је кошава која дува из правца југоистока. Кошава је доста равномерно распоређена током зиме, пролећа и јесени, док лети дува ређе. Најчешћа је у октобру. Затим следе: северозападни ветар који дува у летњим месецима, и западни који је најчешћи у фебруару.

1.4 Хидролошке одлике

Површинске воде обухватају: Дунав, фрушкогорске потоке, мања језера, баре и мочваре, Канал Савино село - Нови Сад из хидросистема ДТД, и мање мелиорационе канале. Река Дунав је једно од најбитнијих природних обележја града. Нови Сад се налази на 1.255. километру његовог тока и на ушћу у Дунав једног од магистралних Канала Дунав-Тиса-Дунав. Друга по величини река у Европи, која својим током дугим преко 2.860 km пролази кроз десет европских држава, представља најважнију речну саобраћајницу, али и културну и историјску везу са осталим европским земљама. Дунав чини највећи део водене површине хидрографске мреже, а уједно и њен најпогоднији део, с обзиром на експлоатацију. Експлоатише се за пловидбу, водоснабдевање, наводњавање, спорт, рекреацију и туризам. На просторима дуж Дунава налазе се изворишта, викенд-насеља, пристаништа, пристани, сидришта, бродоградилиште, плаже, индустријски објекти и зоне становања.

Бегечка јама, језеро са сталним присуством воде, изузетно је значајно мрестилиште већег броја дунавских риба и репродуктивни центар водоземаца ширег подручја. На релативно малом простору присутни су елементи језерског, барског и мочварног екосистема, а опасује их шумска вегетација са доминацијом сађене (плантажне) шуме. Парк природе „Бегечка јама” је стављен под заштиту као значајно природно добро.

Канал Савино село - Нови Сад из хидросистема ДТД, повезује седам насељених места, од којих највећи значај има Нови Сад као индустријски и пољопривредни центар Војводине. На четвртом километру налази се спољна преводница Нови Сад, која је и једина на Каналу. Превођење бродова траје од 30 до 40 минута, зависно од водостаја Дунава. Низводно од преводнице Нови Сад изграђена је окретница за бродове која се у зимском периоду користи и као зимовник.

Фрушкогорски потоци се спуштају низ северну и јужну планинску падину и има их више од 50. Махом су периодичног, а делом и сталног карактера. Бујични потоци су бројнији на северној падини, где услед великог пада носе значајну количину материјала који таложе испред ушћа у Дунав стварајући плавине.


8

1.5 Педолошки покривач

Земљишни покривач подручја Новог Сада је хетероген и сачињавају га земљишта аутоморфног, хидроморфног, халоморфног и субаквалног реда. У састав наведена четири реда улазе бројни типови, подтипови, варијетети и форме земљишта. Свака од ових земљишних творевина карактерише се одређеним морфолошким, хемијским, физичким, биолошким, а с тим у вези и производним својствима.

Имајући у виду различите могућности коришћења земљишта, као природног ресурса, највећи део површина подручја Новог Сада северно од Дунава представља велики потенцијал за пре свега ратарску и повртарску производњу. Подручје јужно од Дунава које укључује и падине Фрушке горе представљено је углавном Еутричним смеђим земљиштем (Еутрични камбисол), Черноземом на лесу и лесоликим седиментима – посмеђеним и Рендзином на лесу и лесоликим седиментима, док су у нижим деловима у приобаљу заступљена Алувијална (Флувисол) и Делувијална (Колувијум) земљишта.

1.6 Биогеографске карактеристике

Рељеф са педолошким супстратом, заједно са хидролошком мрежом и климатским приликама, условили су значајну биолошку разноврсност. На територији Града Новог Сада заступљени су различити екосистеми. Равничарски део одликују обрадиве површине на којима се гаје разноврсне пољопривредне културе, док плавна подручја Дунава одликују мозаично распоређени водени, мочварни, ритски екосистеми са низијским, повремено плављеним ливадама и шумама. Разноврсност екосистема прати и разноврсност биљног и животињског света, са значајним бројем угрожених ретких, реликтних и ендемичних врста. Тако је у Дунаву и његовим плавним подручјима забележено присуство 46 врста риба, од којих су 38 домаће. Ковиљско – петроварадински рит одликује присуство 172 врсте птица, од којих је 118 врста гнездарица. Захваљујући чињеници да је Фрушка гора у терцијару била острво, прво у Медитеранском, а затим у Панонском мору, одликује је јединствена флора, са преко 1.500 врста. Чак 90% површине Фрушке горе покривено је шумама, од чега шуме липе чине 30%. Присуство 30 врста орхидеја такође доприноси атрактивности овог простора. На обронцима и нижим деловима Фрушке горе, поред шума простиру се пашњаци, виногради и воћњаци. Винова лоза се на обронцима планине гаји преко 2.500 година, још од времена великог Римског царства. Природне вредности планине употпуњује и ловна дивљач. Неке врсте, као што су јелен, јелен лопатар и муфлон, ограничене су само на ловишта и ловне резервате, док се зечеви и срне срећу на целом подручју.

1.7 Становништво

Подручје Новог Сада (некадашња Бистрица и Варадинци) је кроз историју било привлачно за насељавање због свог повољног географског положаја. Пораст становништва у граду бележи се кроз цео послератни период, при чему је у појединим раздобљима он био веома интезиван. На овај пораст је знатније утицао механички прилив него природни


9

прираштај. Најинтезивнији демографски раст Нови Сад је остварио у периоду 1961-1971. Године. Највећи део досељеног становништва града потиче са подручја Војводине (56,2%), а затим са подручја Босне и Херцеговине (15,3%) и Централне Србије (11,7%).

Према попису становништва из 2002. године, на општинском подручју Града Новог Сада живело је 299.294 становника, а просечна старост становништва износила је 39,8 година. На овом подручју има 72.513 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63. Уже градско језгро Новог Сада (без Петроварадина и Сремске Каменице) има 191.405 становника, док заједно са овим насељима, број становника у урбаном делу Новог Сада износи 216.583. Сам град, као и већина околних насеља, претежно су настањени Србима, са изузетком насеља Кисач у којем већину становништва чине Словаци. Према подацима са сајта ЈКП „Информатика“ у 2012. години, општинско подручје Града Новог Сада има 385.131 становника, док урбани део града (са Петроварадином и Сремском Каменицом) има 296.819 становника.

График 1. Промена броја становника за период 1940-2010. година

Извор:http://sr.wikipedia.org/

http://sr.wikipedia.org/wiki/2002

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%87

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B8


10

2. Мониторинг животне средине на подручју Града Новог Сада

Мониторинг је значајна контрола у обезбеђивању стандарда квалитета. Систематски мониторинг се састоји од више нивоа праћења елемената животне средине. Обухвата мониторинг надзора који обезбеђује информације неопходне за одлуке засноване на једноставним анализама ради провере добијених података са нормативима, мониторинг провере који обезбеђује информације неопходне за одлуку ради провере да ли су испоштоване све вредности параметара квалитета и мониторинг истраживања – зависи од околности када се утврђују детаљи.

У Новом Саду програм праћења стања животне средине обухвата:

квалитет ваздуха; ниво комуналне буке; квалитета воде јавних купалишта; праћење аерополена; индекса UV зрачења; квалитет земљишта; квалитет површинских вода; мониторинг ЕМ зрачења; радиоактивност и мониторинг инсеката и глодара.

2.1 Анализа и оцена стања квалитета ваздуха

Аерозагађење подразумева присуство гасова и других садржаја у ваздуху који му нису својствени по природном саставу. Деловање на здравље је акутно и хронично уз могућност директног и индиректног дејства.

Проблеми загађивања ваздуха из године у годину постају све интензивнији и значајнији и на Европском и на глобалном нивоу. Основни разлог загађивање ваздуха у Новом Саду су: емисије у ваздух различитих загађујућих материја, као што су сумпорни и азотови оксиди, суспендоване честице, тешки метали, чврсте честице и друге материје из великог броја извора загађивања. Највећи загађивачи ваздуха у Новом Саду су: термоенергетска постројења, индустријска постројења, саобраћај, рафинерија нафте и домаћа ложишта.

Суспендованим честицама називамо све комплексне мешавине честица суспендованих у ваздуху који удишемо. Њихово редовно мерење има велики значај за сагледавање загађености ваздуха у урбаним срединама. Оне представљају комплексну мешавину органских и неорганских материја и могу имати различит хемијски састав.


11

Квалитет ваздуха, као један од основних параметара стања животне средине, прати се у Новом Саду од 1971. године.

На подручју Града врши се мерење квалитета ваздуха на основу аероседимената, чађи, сумпордиоксида, азотдиоксида, приземног озона, водоник сулфида и суспендованих честица.

Слика 5: Мерна места за праћење квалитета ваздуха

Извор:http://www.environovisad.org.rs


12

Мерна места: 1. Клиса 2. Петроварадин 3. Институт за Јавно здравље 4. Шангај 5. Дом здравља ''Ветерник'' 6. Дечје село Др Милорад Павловић

7. МЗ Клиса 8. МЗ Соња Маринковић 9. МЗ Шангај 10. Лиман III 11. Булевар Ослобођења - АД холдинг ''Дневник''

Табела 1: Просечне вредности мерења квалитета ваздуха (за 2009., 2010., 2011., 2012., и 2014. годину)

Извор: http://www.environovisad.org.rs/

М.М Аероседименти укупна количина mg/m3 Сумпордиоксид mg/m3 Азотдиоксид mg/m3 Чађ mg/m3 Суспендоване честице

2009

.

2010

.

2011

.

2012

.

2014

.

2009

.

2010

.

2011

.

2012

.

2014

.

2009

.

2010

.

2011

.

2012

.

2014

.

2009

.

2010

.

2011

.

2012

.

2014

.

2009

.

2010

.

2011

.

2012

.

2014

.

1. 324,2 164 156 347 583 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 2. 204 227 192 252 431 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 3. / / / 155 451 12 26 19,8 / / / / / / / 16,6 7,4 7 / / / 226 187 129 / 4. 418,5 / / 274 220 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 5. / / / 125 191 / 28 19,1 20,9 26 / / / / / 6,2 7,6 10,1 9,5 15,7 / / / / / 6. / / / 84 356 13 22 20 21,9 22,9 / / / 14,9 10,7 17 8,5 7 / 18,6 / / / / / 7. / / / / / 11 23 19,6 20,9 25,5 / / / / / 10,4 6,9 8,2 7,8 15,9 / / / / / 8. / / / / / / 29 19,9 20,2 21,4 / 20 23,5 14,3 37,4 / 11,4 19 10,5 9,1 / / / / / 9. 467,9 196 98 / / 14 25 21,1 21,2 21,5 8 19 31,7 17,8 10,2 7,1 6,2 12,3 8,4 10,9 111 95 / 98 / 10. 553,2 107 224 / / / / / 21,5 22,6 / / / 23,2 21 / / / 38,8 10,6 / / / 20 15 11. / / / / / 18 23 / 23,6 23,2 8 / 16,5 20,79 17,5 14,7 / 21,7 10,5 15,7 / / 46 21 20

http://www.environovisad.org.rs/


13

Мерење је вршено на 11 мерних места 2014. године а 2009. на чак 20. Праћене су концентрације сумпор-диоксида, азот-диоксида, чађи, суспендованих честица и аероседимената. Ни на једном мерном месту нису праћене концентрације свих елемената осим на мерном месту МЗ Шангај и то само 2009. године.

Гранична и толерантна вредност за сумпор-диоксид износе 125 µg/m3. Дата вредност се не сме прекорачити више од три пута у једној календарској години. У периоду када је вршено мерење, није прекорачена наведена вредност ни на једној мерној позицији. Иначе овај безбојни, реактивни гас настаје сагоревањем енергената који га природно садрже као што су угаљ и нафта. Највиши нивои очекују се у близини електрана, рафинерија, парних котлова, генератора паре и сл.

Гранична вредност за азот-диоксид износи 85 µg/m3. Према подацима из табеле се може закључити да, у периоду мерења, нису прекорачене граничне вредности. Највише просечне вредности има на мерном месту МЗ Соња Маринковић (37,4mg/m3) као подручје где је фреквенција саобраћаја већа него на осталим мерним местима, чињеница да највећа концентрација азот-диоксида потиче управо из путничких возила. Највећи значај имају азот-моноксид и азот-диоксид у формирању „фотохемијског смога“ који заједно са угљоводоницима ствара веома иритативна – надражујућа једињења.

Максимална дозвољена концентрација за укупне суспендоване честице за 2014. годину износи 50 µg/m3. Током мерења прекорачена је максимална гранична вредност на мерним местима Институт за Јавно здравље и МЗ Шангај (нафтна индустрија).

Када је у питању концентрација чађи, максимална дозвољена вредност износи 50 µg/m3. Резултати мерења показују да наведена врдност није прекорачена у датом периоду мерења. Највећа концентрација је забележена на мерном месту Лиман III (38,8 µg/m3).

Укупна количина аероседимената премашује граничне вредности од 550 µg/m3 на мерним местима Лиман III 2009. године, са просечном вредношћу од 553,2 µg/m3, и на мерном месту Клиса 2014. године са просечном вредношћу од 583 µg/m3.

Оцена квалитета ваздуха у 2012. години

Оцена квалитета ваздуха у 2012. години, у „Извештају о стању животне средине у Републици Србији“, извршена је на основу годишњих концентрација загађујућих материја (сумпор-диоксид, азот-диоксид, озон, суспендоване честице РМ10 и угљен-моноксид) добијених аутоматским мониторингом квалитета ваздуха у државној мрежи. У зони Војводина током 2012. године ваздух је био I категорије тј. чист до незнатно загађен, зато што ни на једној мерној станици нису забележена прекорачења граничних вредности ни за један параметар.


14

На слици 5, круговима су означене оцене по подацима станица које имају најмање 90% валидних сатних вредности за све загађујуће материје чије је праћење предвиђено програмом, а троугловима су означене оцене по подацима на којима није сакупљено најмање 90% валидних сатних вредности за све загађујуће материје чије је праћење предвиђено програмом. За Нови Сад, мерене су само концентрације азотдиоксида, угљенмоноксида (Дневник и Лиман III) и сумпордиоксид (Шангај). Сходно томе, и резултате треба узети са резервом.

Слика 6: Оцена квалитета ваздуха у Републици Србији (2012.година)

Извор: Извештај о стању животне средине у Републици Србији (2012.)

2.2 Анализа и оцена стања квалитета воде

Акватични екосистеми су интегрални део људског живљења и представљају основне ресурсе за задовољавање елементарних и многиг других потреба. Незагађени и здрави водени екосистеми, као и остали делови природе су битна основа за људско благостање. Због тога, заштита ових ресурса мора постати и остати кључ одрживог развоја у циљу очувања квалитета животне средине, социјалног благостања и економске сигурности, области које су у основи испреплетане и међузависне. Водени екосистеми морају бити под адекватном заштитом, поред осталог и због њихових својствених вредности. Притисци на ове екосистеме су стално присутни и прилично добро разумљиви


15

а мониторинг њиховог стања је неопходност која треба аргументовано да укаже на евентуалне изворе загађења и опасност од деградације акваторија.

Основни извори загађења вода на територији Новог Сада јесу привредни субјекти, установе, институције и становници. Они врше основни утицај на животну средину, односно врше загађивање вода разним загађујућим материјама из индустријских и других привредних објеката, енергетских постројења и уређаја, атмосферске канализације, домаћинстава и пољопривреде.

Квантитативно стање, врсте и концентрације загађујућих материја у водотоковима и акумулацијама на територији града, утврђује се на основу биолошких, микробиолошких и физичко-хемијских испитивања.

Квалитет воде за пиће и подземне воде

Вода је у 21. веку стратешки веома важна, јер су глобално залихе воде доброг квалитета - ограничене. Систематско праћење воде за пиће финансирано од стране Града Новог Сада почиње 1971. године, у данашњем облику, од 1987. године, свакодневно.

На основу броја еквивалентних становника (потрошња воде од 150l) одређује се број дневних узорака воде за пиће. До 2006. године свакодневно се контолисало 12 узорака воде за пиће, а од 2006. године се свакодневно узоркује 18 узорака воде за пиће. У свим узорцима воде за пиће обавља се утврђивање здравствене исправности на основу микробиолошке и физичко-хемијске исправности. Институт за јавно здравље Војводине једном месечно контролоше и здравствену безбедност воде јавних бунара. Осигурање довољне количине здравствено безбедне воде за пиће је основни услов постизања и одржавања доброг здравља целокупног становништва и стратешко богатство Земље.

Подземне воде доброг квалитета представљају изузетно важан природни ресурс. Град Нови Сад се снабдева водом за пиће из три изворишта: ''Ратно острво'', ''Штранд'' и ''Петроварадинска ада''. Обзиром на њихову потенцијалну угроженост различитим видовима људских активности, а у циљу добијања информација за правовремено реаговање и спречавање загађења, Градска управа за заштиту животне средине обезбеђује микробиолошко праћење квалитета подземних вода самих изворишта, као и подземних вода у зони изворишта. Природно-математички факултет – Департман за биологију и екологију врши праћење микробиолошких параметара квалитета подземне воде три актуелна изворишта воде за пиће Града Новог Сада по следећој динамици: Ратно острво (узорковање сваког месеца, вода бунара хидрауличке баријере и

пијезометара, и збирни узорак са изворишта); Петроварадинска ада (тромесечно узорковање, вода из пијезометара и збирни

узорак са изворишта); Штранд (узорковање тромесечно, вода из пијезометара). На основу Договора о финансирању реализације програма – Праћење

микробиолошког квалитета подземних вода градских изворишта воде за пиће – између Градске Управе Града Новог Сада и Департмана за биологију и екологију, вршено је


16

испитивање подземних вода у току 2009. године на локацијама изворишта воде за пиће града Новог Сада. Испитивањем су обухваћени следећи параметри: Фосфатазна активност воде (изражена као ИФА – индекс фосфатазне активности); Аеробне, мезофилне бактерије (култивација на 37ºЦ, санитарни аспект воде); Органотрофне бактерије (на високонутритивној МПА подлози и нисконутритивној

Р2А подлози); Факултативно олиготрофне бактерије; Липолитске бактерије и Угљоводоникоксидујуће бактерије.

Ратно острво Извориште Ратно острво је најзначајније и најмоћније извориште водоводног

система града Новог Сада. Простире се дуж леве обале Дунава,од ушћа канала ДТД низводно (укупна дужина обале на којој је извориште је око 4000 м). Експлоатациони капацитет изворишта је 700-800 l/s, а цевоводом за сирову воду дужине око 4 km сирова вода се допрема до постројења за прераду воде. Услед бомбардовања рафинерије (март-јуни 1999. године), дошло је до изливања веће количине нафте и нафтних деривата у Дунав и околно земљиште, чиме је директно угрожено ово значајно извориште.

Резултати мерења 2009. године Статус подземних вода овог изворишта је задовољавајући и са санитарног и са

еколошког аспекта и за сада не показује знаке угрожености квалитета. Према ензимској активности вода збирног узорка најчешће је припадала категорији умерено загађених вода (II-III категорија). Према индексу фосфатазне активности (ИФА) квалитет воде се кретао у границама од загађене до веома загађене и прљаве воде.

Резултати мерења 2010. године Микробиолошки квалитет збирног узорка је углавном био задовољавајући и са

санитарног и ширег еколошког аспекта. На основу ензимске активности, конкретно индекса фосфатазне активности (ИФА), највећи број испитаних збирних узорака воде налази се у категорији умерено загађених вода.

Резултати мерења 2011. године Резултати микробиолошких испитивања указивали су да је квалитет збирног узорка

углавном био задовољавајући са санитарног и ширег еколошког аспекта. На основу ензимске активности, конкретно индекса фосфатазне активности (ИФА), највећи број испитаних збирних узорака воде налази се у категорији умерено загађених вода, II-III категорија. Индекс фосфатазне активности воде (ИФА) је висок и вода се карактерише у већини случајева као загађена (III А класа).


17

График 2: Ратно острво категоризација воде према ИФА, просек за 2011. годину .


Резултати мерења 2013. године Према резултатима мерења утврђено је да је индекс фосфатазне активности

(ИФА), који износи 0,95 микромола паранитрофенола/dm3 висок. На основу тога, збирни узорак воде спада у слабо загађене воде (IIВ категорија).

Петроворадинска ада

Извориште Петроварадинска ада је једино извориште на десној обали Дунава (на сремској страни). Изграђено је још 1984. године и пружа се дуж петроварадинске обале Дунава у дужини од 2500 м. Изграђено је шест бунара са хоризонталним дреновима и осам вертикалних бунара, са експлоатационим капацитетом од 600-700 l/s. Везано за истражне радове на овој територији испитивана је подземна вода осам истражних пијезометара. Активности које угрожавају ово извориште су дивља депонија смећа у залеђу и насеље уз само извориште, депонија песка, ресторан, међународно сидриште бродова и акцидентно доспевање веће количине нафте у Дунав.

Резултати мерења 2009. године У свим пијезометрима су присутне физиолошке групе липолитских и

угљоводоникоксидујућих бактерија а индекс фосфатазне активности карактерише овуводу у зависности од пијезометра у распону од загађене до веома загађене или веома прљаве воде. Индекс фосфатазне активности (ИФА) карактерише збирни узорак воде Петроварадинске аде углавном као умерено загађену, до загађену воду.

Резултати мерења 2010. године Мониторинг квалитета подземних вода овог изворишта током 2010. године

показао је углавном лошији квалитет воде у испитиваним пијезометрима у односу на воду експолатационих бунара, као и у односу на збирни узорак воде који је анализиран једном месечно. Према ИФА индексу вода припада у категорију загањених вода. Ензимска



18

активност показује да је у већини случајева према вредности ИФА вода експоатационих бунара могла да буде сврстана у категорију умерено загађених.

Резултати мерења 2011. године Према ИФА у новембру, али и у априлу и мају месецу, вода збирног узорка

припадала је категорији загађених вода, а свих осталих месеци вода је показивала задовољавајући квалитет. Ензимска активност показује да је у већини случајева према вредности ИФА вода БХД бунара могла да буде сврстана у категорију умерено загађених (II-III) или у категорију загађених вода (III A).

Резултати мерења 2013. године Збирни узорак воде изворишта Петроварадинска ада је децембра месеца 2013.

године показао задовољавјући квалитет. Међутим, ензимска активност показује да се ради о категорији умерено загађених вода.

Штранд

Извориште Штранд је најстарије новосадско извориште (пуштено у погон шездесетих година). Простире се дуж леве обале Дунава у дужини од око 1500m. Извориште је смештено уз постројење за прераду воде при чему се челичним цевоводима сирова вода допрема до постројења. Експлоатациони капацитет је око 300-400 l/s, зависно од тренутних хидролошких прилика. На простору Штранда изграђено је шест бунара са хоризонталним дреновима, и шест вертикалних бунара (пет су у функцији након реконструкције) као и низ истражних пијезометара.

Резултати мерења 2009. године Подземна вода пијезометара на изворишту Штранд у фебруару месецу 2009. године

генерално је показивала лошу микробиолошку слику посебно у пијезометрима Ш-3 и Ш-9 где је бројност неких група бактерија била толико висока да није било могуће извршити процену. Резултати нису показали актуелно фекално загађење подземне воде, али опасност потенцијално увек постоји о чему сведочи висока бројност аеробних мезофила и психрофилне бактериофлоре. У августу месецу 2009. у подземној води пијезометара на изворишту Штранд бројност бактерија је углавном висока у свим испитиваним групама. Индекс фосфатазне активности показује да се углавном ради о загађеним, веома загађеним, па и прљавим водама.

Резултати мерења 2010. године Резултате је тешко сагледати с обзиром да је из неких својих разлога организација

„Водовод и канализација“ ускратила узорковање из свих објеката. Индекс фосфатазне активности (ИФА) као осетљив параметар квалитета воде показује да је вода експолатационих бунара углавном у категорији од слабо загађених до умерено загађених, али и до веома загађених вода

Резултати мерења 2011. године Квалитет подземне воде бунара варирао је током појединих месеци, али је

генерално гледајући бројност свих испитиваних група бактерија била висока, што се види


19

и из просечних вредности. Аеробне, мезофилне, потенцијално патогене бактерије су далеко превазилазиле границе прописане Правилником (300 cfu/ml). Подземна вода пијезометара на изворишту Штранд у испитиваном периоду 2011.године генерално је показивала лошу микробиолошку слику јер је бројност неких група бактерија у појединим месецима била толико висока да није било могуће извршити процену. Оно што забрињава је чињеница да 15% узорака показује тако високу ензимску активност да улази у категорију максимално прљавих вода, Практично такве воде су ван категорије, што уз високе бројности свих група бактерија озбиљно упозорава на нарушен квалитет подземних вода изворишта Штранд.

Резултати мерења 2013. године Подземна вода у пијезометрима на изворишту Штранд у децембра месеца 2013. је

показала генерално лош микробиолошки квалитет. У свим узорцима забележено је присуство физиолошких група липолитских и угљоводоник оксидујућих бактерија, што је показатељ оптерећености воде органским материјама. Бројност органотрофа на нисконутритивним подлогама је висока, што заједно са индексом фосфатазне активности указује на микробиолошку контаминацију воде пијезометара.

Квалитет површинских вода

Мониторинг квалитета површинских вода спроводи се на изабраним карактеристичним деоницама и мерним профилима, имајући у виду њихову репрезентативност и значај за добијање реалне слике стања квалитета површинских вода на подручју Новог Сада. Истраживањем су обухваћене 3 деонице на којима је успостављено 3 мерних профила:

Канал Татарница – један локалитет, на улазу на територију Новог Сада; Канал ДТД Нови Сад - Савино село – два локалитета, улаз на територију Новог

Сада (узводни профил) и пре улива у Дунав (низводни профил); Канал Субић– један локалитет, низводно од депоније пре улива у Дунав (код ц.с.

"Калиште").

Праћење квалитета површинских вода на подручју Града Новог Сада, на одабраним деоницама и профилима, настављено је и током 2012. године. Узорковање је вршено једном месечно. Квалитативном и квантитативном анализом обухваћени су следећи параметри:

Растворени кисеоник [mg/l]; Петодневна биохемијска потрошња кисеоника (BPK5) при температури од 20°С

[mg/l]; Хемијска потрошња кисеоника (HPK) из KMnO4 [mg/l]; Суспендоване материје [mg/l];


20

Суви остатак филтриране воде [mg/l]; Нитрати (NO3⎯) [mg/l]; Нитрити (NO2⎯) [mg/l] и Амонијум (NH4+) [mg/l].

Слика 7: Локације мерних места


Канал Татарница

Водоток Татарница истовремено је и главни канал система за одводњавање Бегеч који се простире на површини од 4750 ha, а лоциран је на око 20 km западно од Новог Сада. Укупна дужина главног канала је око 9,8 км, што уз још око 50 km канала нижег реда даје укупну каналисаност сливног подручја од 12,6m/ha. Упоредном анализом просечних вредности најважнијих параметара квалитета воде из периода 2006 - 2011, на каналу Татарница (слика 3.1.2.) констатује се стабилност БПК5, и према овом параметру канал Татарница претежно је у трећој класи бонитета, у 2011. години констатује се побољшање и прелази у другу класу. Вредности суспендованих материја, показују варијабилност, мада водоток углавном припада другој класи бонитета, осим у 2008. години, када је ван класе. Приметно је и повећање раствореног кисеоника у 2008. и 2009. години (прва класа), повратак у другу класу у 2010. и повећање у 2011. години (прва класа).


21

Канал ДТД, Планта Канал Нови Сад - Савино Село је један од магистралних канала Основне каналске

мреже вишенаменског хидросистема Дунав - Тиса - Дунав. Поред свих предвиђених хидротехничких, мелиоративних и осталих функција канал има намену и за прихватање употребљених загађених вода. Због значаја праћења и очувања квалитета воде канала на територији града Новог Сада који проистиче из важности овог водотока и утицаја различитих директних или индиректних загађивача успостављен је мониторинг квалитета воде.

Према раствореном кисеонику, квалитет воде је у 70% узорака задовољио захтевану другу класу (од тога у 42% се налазио у вишој, првој класи), док у око 30% није адовољен тражени квалитет када се концентрација раствореног кисеоника кретала у границама треће и четврте класе. Током 2006., 2010. и 2011. године, према просечној вредности од 6.9, 7.6 и 7.2 mg/l, задовољен је критеријум друге класе, а за периоде 2007, 2008. и 2009. године, просеци износе редом 8.9, 8.4 и 10.7 mg/l (прва бонитетна класа). Мониторинг квалитета површинских вода на подручју Града Новог Садa

Према показатељу органског оптерећења, БПК5, у 58% узорака задовољен је захтевани квалитет друге класе, при томе 11% се налазио у вишој I класи. 32% узорака се налази у трећој класи и 10% у четвртој класи квалитета. Просечна годишња вредност БПК5 се креће од 2.9 - 4.7 mg/l.

Анализа квалитета воде канала ДТД на улазу у градско подручје Новог Сада, према просечним вредностима параметара указује на стабилно стање и према већини параметара задовољава захтевани квалитет.

Канал Субић, Калиште

Канал Субић је главни мелиоративни канал на сливу Калиште који обухвата површину од 2180 ha. Лоциран је на простору између Новог Сада и Каћа и улива се у Дунав, гравитационо или пумпањем помоћу црпне станице "Калиште" капацитерта 2 x 2,0 m3/s. Подручје слива чине углавном пољопривредне површине. На овом сливу се налази насеље Шангај, нека индустријска постројења (ТЕ-ТО Нови Сад, Котекспродукт, ХГП итд.), као и градска депонија.

Према показатељу раствореном кисеонику, захтевани квалитет је постигнут у 32% узорака (у 14% се налазио и у најбољој, првој квалитативној класи). Међутим, у 68% узорака вредност раствореног кисеоника не задовољава другу класу. Просечневредности се крећу од 3.6 mg/l у 2010. до 5.8 mg/l у 2011. години. Према просечним вредностима квалитет воде из четврте класе прелази наредне две године (2007. И 2008.) у трећу, у 2009. у другу квалитативну класу, у 2010. у четврту и у 2011. години у трећу бонитетну класу.

Према показатељу органског оптерећења, БПК5, само у 14% узорака задовољен је захтевани квалитет (другу класа), а 25% узорака се налази у трећој класи. Највећи број узорака је у четвртој класи или ванкласном стању (61%). Према просечним годишњим


22

вредностима БПК5, за анализирани период, које се крећу од 7.3 - 13.5 mg/l квалитет воде је у четвртој квалитативној класи.

На каналу Субић забележено је лоше стање квалитета воде на основу вредности ХПК и БПК5 што указује на и даље велику загађеност органском материјом. Контаминација потиче од загађивача лоцираних на сливу, као и од процедних вода градске депоније. Такође констатује се и лошији квалитет воде према суспендованим материјама и сувом остатку.

2.3 Анализа и оцена стања квалитета земљишта

Земљиште је природни ресурс, који представља основну базу за производњу органске материје гајењем различитих биљних врста. Оно се састоји од минералних честица, органске материје, воде и ваздуха и животна је средина за биљке, животиње и микроорганизме.

Коришћењем земљишта често долази до поремећаја равнотеже појединих састојака земљишта, што неминовно доводи до његовог оштећења. Једна од мера заштите и очувања земљишта је спровођење мониторинга, што представља праћење промена у пољопривредном и непољопривредном земљишту, а посебно праћење садржаја опасних и штетних материја.

У циљу контроле квалитета пољопривредног земљишта и производње здравствено безбедне хране на територији Града Новог Сада, Градска управа за заштиту животне средине, заједно са Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду, од 2003. године, прати квалитет земљишта у баштама Града, на производним парцелама индивидуалних повртарских произвођача, као и загађеност непољопривредног земљишта у парковима и двориштима вртића предшколске установе „Радосно детињство“ Нови Сад.

Резултати мерења квалитета земљишта (2008. година)

Издвојене су три групе мерних места: Пољопривредно земљиште I поред фреквентних саобраћајница (1.Руменка,

2.Сремска Каменица, 3.Ковиљ и 4.Нови Сад-Клиса); Пољопривредно земљиште II у близини индустријских зона (5.Индустријска зона

„Шангај“ – НИС рафинерија нафте Нови Сад и 6.Руменка – асфалтна база); Непољопривредно земљиште (7.Предшколска установа „Различак“ Народног

фронта 45, НС и 8.Предшколска установа у Шангају). Основна хемијска својства

У Табели 2. приказани су резултати основних хемијских својстава земљишта на изабраним локалитетима.

Једно од најважнијих хемијских својстава земљишта је његова реакција (како активна тако и потенцијална киселост).

Реакција испитиваног пољопривредног и непољопривредног земљишта је у широком дијапазону. Потенцијална киселост земљишта у пољопривредног земљишта креће се од pH 5.97 до pH 7,34 јединица, односно од слабо киселе до слабо алкалне


23

средине. Највећи број испитиваних узорака припада класи слабо алкалних земљишта, што указује да на оваквим парцелама треба примењивати физиолошки кисела ђубрива (нпр. амонијум нитрат - АN, уреу и сл.).

Табeла 2: Основна хемијска својства земљишта

Лаб. број

pH CaCO3 % Хумус % Укупно N % AL-P2O5

mg/100g AL-

K2Omg/100g у KCl у H2O I Пољопривредно земљиште локације поред фреквентних саобраћајница ред. бр. 1-4

1 7,19 8,27 5,83 3,14 0,215 216,5 103,20 2 7,03 7,78 2,91 2,41 0,179 215,5 84,55 3 5,97 7,20 0 2,32 0,172 6,3 24,97 4 7,34 8,05 5,00 2,81 0,209 62,2 21,53

II Пољопривредно земљиште локације у близини индустријских зона ред. бр. 5 и 6 5 7,24 8,07 15,00 3.55 0,243 10,3 12,71 6 7,06 8,14 0,83 3,37 0,231 12,7 29,31

III Непољопривредно земљиште (предшколске установе) ред. бр. 7 и 8 7 7,41 8,35 8,33 2,51 0,186 - - 8 7,36 8,10 15,41 3,63 0,249 - -


Садржај CaCО3 у земљишту испитиваних локалитета је у широком распону од

бескарбонатног земљишта до 15,41%. Највећи број узорака припада класи врло карбонатних земљишта што може утицати на мању приступачност појединих микроелемената за гајене биљке.

На основу анализе хумуса, забрињавајуће је високо учешће слабо хумозних земљишта. На овим земљиштима је обавезна примена органских ђубрива (стајњак, компост и др.), а код пољопривредних земљиште и заоравање жетвених остатака.

Ђубрење без претходне анализе земљишта, какво је било најчешће у протеклом периоду, довело је до ситуације да се садржај лакоприступачног фосфора (AL P2O5) у испитиваним земљиштима креће у широким границама – од врло ниског до у два случаја токсичног садржаја. Вишак фосфора смањује нутритивни и технолошки квалитет повртарских производа. Овај проблем је изражен на локалитетима број 1 (садржај P2O5 је 216.5 mg/100g земљишта) и број 2 (215.5 mg/100g земљишта) на пољопривредном земљишту - локације поред фреквентних саобраћајница.

У погледу садржаја лакоприступачног калијума (АL К2О) стање је повољније. Његов просечан садржај одговара потребама повртарских и ратарских биљних врста. Микроелементи и тешки метали

У узорцима пољопривредног земљишта поред саобраћајница и у близини индустријских зона и у узорцима непољопривредног земљишта, одређен је укупни садржај микроелемената и тешких метала (Табeла 3 ). Максимално дозвољене количине


24

ових елемената у земљишту наведене су према Правилнику о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту - Службени Гласник Републике Србије 23/1994.

Изразом „тешки метали“ се означава велика група елемената која испољава изузетну токсичност по живе организме, односно животну средину.

Табeлa 3: Укупни садржај микроелемената и тешких метала у земљишту

Лаб. број

Cu mg/kg

Zn mg/kg

Co mg/kg

Mn mg/kg

As mg/kg

Pb mg/kg

Cd mg/kg

Ni mg/kg

Cr mg/kg

I Пољопривредно земљиште локације поред фреквентних саобраћајница ред. бр. 1-4 1 32,43 99,49 10,96 663,60 6,43 22,67 0,19 32,27 40,42 2 42,62 110,38 13,06 725,90 8,63 26,09 0,25 47,43 50,57 3 26,45 79,53 14,10 756,00 10,36 23,74 0,15 41,26 51,55 4 25,22 69,94 9,85 481,50 8,09 20,81 0,17 28,62 31,80 II Пољопривредно земљиште локације у близини индустријских зона ред. бр. 5 и 6 5 30,21 85,92 11,49 337,60 6,73 26,66 0,28 34,52 39,27 6 24,15 68,07 12,37 655,60 9,02 20,75 0,14 36,33 44,59

III Непољопривредно земљиште (предшколске установе) ред. бр. 7 и 8 7 18,05 65,40 8,49 390,00 6,17 19,02 0,15 24,33 29,53 8 24,69 81,12 7,78 288,30 6,00 19,88 0,22 32,32 28,77

МДК 100,00 300,00 / / 25,00 100,00 3,00 50,00 100,00 Извор:http://www.environovisad.org.rs

У свим узорцима пољопривредног земљишта које се налази у близини индустријских зона и фреквентних саобраћајница као и земљишта дечијих игралишта у оквиру објеката предшколске установе измерен је нижи садржај микроелемената и тешких метала од МДК према Правилнику о дозвољеним количинама опасних и штетних материја у земљишту (Службени Гласник Републике Србије 23/1994).

На локалитету Сремска Каменица-парк измерен је највиши садржај никла од 47,43 mg/kg који је веома близак максимално дозвољеној концентрацији од 50mg/kg, међутим, ранија истраживања Лабораторије за земљиште и агроекологију су показала да је никал у земљиштима на обронцима Фрушке Горе углавномгеохемијског порекла односно да се у овим земљиштима природно налази у повишеној концентрацији.

Веома је значајно да је садржај тешких метала, посебно олова и кадмијума у узорцима земљишта са дечијих игралишта веома низак, те не постоји опасност од акутног или хроничног тровања деце приликом случајне ингерстије овог земљишта.

Резултати мерења квалитета земљишта(2009. година)

Резултати истраживања и дискусија програма праћења квалитета земљишта 2010. Године. Локације узорковања земљишта су подељене у две групе:

Пољопривредно земљиште поред фреквентних саобраћајница (1. Петроварадин,

пут Р 107, Нови Сад – Беочин, 2.Лединци, пут Р 107, Нови Сад – Беочин, 3.Ковиљ, ауто пут Е75 Нови Сад – Београд, 4.Кисач - пут Р 127, Нови Сад – Врбас, 5. Футог - пут М7 Нови Сад - Б.Паланка и 6. Ветерник - пут М7 Нови Сад - Б.Паланка) и


25

Непољопривредно земљиште (7. Футог – плажа и 8. Н. Сад – плажа на Рибарском острву).

Основна хемијска својства

Табeла 4: Основна хемијска својства земљишта

Лаб. број

pH CaCO3 % Хумус % Укупно N %

AL-P2O5 mg/100g

AL-K2Omg/100g у KCl у H2O

I Пољопривредно земљиште локације поред фреквентних саобраћајница ред. бр. 1-4 1 7,04 8,19 9,57 3,13 0,215 123,0 40,9 2 7,20 8,27 11,24 3,21 0,228 9,0 17,3 3 6,99 8,37 1,00 2,92 0,217 11,6 27,3 4 7,23 8,57 5,41 3,42 0,234 75,5 59,0 5 7,33 8,35 10,41 1,46 0,126 57,5 15,9 6 7,02 8,30 0,83 1,42 0,120 23,8 16,8

II Непољопривредно земљиште (плаже) ред. бр. 7 и 8 7 7,48 8,59 14,71 0,54 0,059 12,6 4,5 8 7,55 8,37 12,90 0,36 0,033 8,5 4,5


Потенцијална киселост земљишта у пољопривредног земљишта креће се од pH 6.99 до pH 7,33 јединица, односно од неутралне до слабо алкалне средине. Највећи број испитиваних узорака припада класи неутралних земљишта. Непољопривредно земљиште (плаже) припада слабоалкалној класи.

Садржај CaCO3 у земљишту испитиваних локалитета је у широком распону класа од слабо до јако карбонатног земљишта (0,83 до 11,24 %). Највећи број узорака има задовољавајући садржај CaCO3. Изузетак је земљиште са локације у Ветернику (узорак бр. 6)са ниским садржајем што је узроковало неповољну структуру земљишта. Такође су изузеци и локације Лединци и Футог (узорци бр. 2 и 5) са високим садржајем CaCO3, што може узроковати неприступачност и отежано усвајање појединих, биљкама неопходних, микроелемената.

На основу резултата анализе може се закључити да је забрињавајући низак садржај хумуса (класа слабо хумозних земљишта) на локалитетима Ковиљ и поготово Футог и Ветерник (узорци бр. 3, 5 и 6).

Проблем вишка фосфора је изражен на пола узорака пољопривредног земљишта и то на локалитетима број 1 - Петроварадин (садржај Р2О5 је 123,0 mg/100g земљишта), број 4 - Кисач (75,5 mg/100g земљишта) и број 5 - Футог (57,5 mg/100g земљишта). У погледу садржаја лакоприступачног калијума (АL К2О) стање је повољније. Изузетак је парцела коју представља узорак бр. 4 - Кисач (садржај К2О је 59,0 mg/100g земљишта).


26

Микроелементи и тешки метали

Табела 5: Укупни садржај микроелемената и тешких метала у земљишту

Лаб. број

Cu mg/kg

Zn mg/kg

Co mg/kg

Mn mg/kg

As mg/kg

Pb mg/kg

Cd mg/kg

Ni mg/kg

Cr mg/kg

I Пољопривредно земљиште у близини фреквентних саобраћајница 1 307,80 126,20 11,57 641,5 12,83 48,74 0,253 37,24 47,42 2 42,40 77,82 12,75 654,3 10,95 29,07 0,149 70,78 73,93 3 27,73 91,14 14,17 759,7 9,87 27,05 0,069 43,21 60,36 4 47,30 88,97 11,77 658,4 9,12 24,52 0,211 36,53 49,80 5 16,60 62,56 8,36 396,1 6,19 19,43 0,076 24,64 33,12

6 18,47 72,33 11,92 521,7 8,73 19,70 0,085 33,80 44,86 * 100,00 300,00 / / 25,00 100,00 3,000 50,00 100,00

II Непољопривредно земљиште - плаже 7 6,62 65,01 5,30 292,1 2,90 10,73 0,088 14,41 19,88 8 3,90 36,77 3,91 201,4 2,41 7,47 0,050 10,64 13,72 ** 36,00 140,00 9,00 / 29,00 85,00 0,800 35,00 100,00 *** 190,00 720,00 240,00 / 55,00 530,00 12,000 210,00 380,00


У оквиру истраживања у овом пројекту у свим узорцима пољопривредног земљишта као и узоркованог земљишта плажа измерен је нижи садржај микроелемената и тешких метала од МДК. Изузетак су забележене високе вредности садржаја бакра у узорку са локалитета број 1 - Петроварадин (307,80 mg Cu /kg земљишта) и садржаја никла у узорку са локалитета број 2 - Лединци (70,8 mg Ni /kg земљишта). Такође, потребно је евидентирати да је на локалитету број 3 - Ковиљ садржај никла нешто повишен (43,21 mg Ni /kg земљишта) у односу на природни фонд овог елемента.

Резултати мерења квалитета земљишта(2011. година)

Локације узорковања земљишта су подељене у три групе: Пољопривредно земљиште - I у близини индустријске зоне или депоније (1.

Шангај, НИС рафинерија (400 m), ТЕ-ТО (600 m) и 2. Немановци, градска депонија (450 m));

Пољопривредно земљиште - II поред фреквентних саобраћајница (3. Футог - пут М7 Нови Сад - Б.Паланка, 4. Каћ - пут М7 Нови Сад – Зрењанин и 5. Велики Рит - пут М7 Нови Сад – Зрењанин);

Непољопривредно земљиште – паркови (6.Каменички парк, 7.Дунавски парк и 8.Футошки парк).


27

Основна хемијска својства

Табeла 6: Основна хемијска својства земљишта Лаб. број

pH CaCO3 % Humus % Ukupno N % AL-P2O5

mg/100g AL-

K2Omg/100g у KCl у H2O I Пољопривредно земљиште локације поред инд. зоне и депоније ред. бр. 2 и 5

1 7,36 8,09 15,64 3,49 0,239 54,4 10,0 2 7,62 8,59 13,52 2,39 0,178 22,0 10,0

II Пољопривредно земљиште локације поред фреквентних саобраћајница ред. бр. 1, 3 и 4 3 7,49 8,05 2,96 1,70 0,146 162,5 41,3 4 7,51 8,37 8,03 2,23 0,166 34,1 20,0 5 7,65 8,36 23,24 1,77 0,152 8,5 6,4

III Непољопривредно земљиште (паркови) ред. бр. 6 - 8 6 7,40 8,34 9,30 3,05 0,209 / / 7 7,39 7,96 17,33 3,33 0,228 / / 8 7,53 8,35 13,52 3,44 0,236 / /


Потенцијална киселост пољопривредног земљишта креће се од 7,36 до 7,65 pH

јединица, односно земљиште је слабо алкалне реакције. Оваква реакција има ограничења за примену појединих врста ђубрива, тј. на оваквим парцелама требапримењивати физиолошки кисела ђубрива.

Садржај CaCO3 у земљишту испитиваних локалитета је у широком распону класа одсредње до јако карбонатног земљишта (2,96 до 23,24 %). Највећи број узорака пољопривредног земљишта (бр. 2, 4 и 5) има висок садржај CaCO3.

На основу резултата анализе може се закључити да је забрињавајући низак садржајхумуса (класа слабо хумозних земљишта) на локалитетима Немановци (узорак бр. 5) и Каћ (узорак бр. 3) и поготово Футог (узорак бр. 1) и Велики Рит (узорак бр. 4).

Проблем вишка фосфора је изражен на парцелама пољопривредног земљишта на локалитетима Футог - узорак бр. 1(162,5 mg/100g земљишта) и Шангај - узорак бр. 2 (54,4 mg/100g земљишта).

Просечан садржај лакоприступачног калијума (АL К2О) одговара потребама повртарских и ратарских биљних врста,међутим, посматрано појединачно парцеле на локалитетима Шангај (узрак бр.2), Велики Рит (узорак бр. 4) и Немановци (узорак бр. 5) имају сиромашну обезбеђеност калијумом.


28

Микроелементи и тешки метали

Табела 7: Укупни садржај микроелемената и тешких метала у земљишту

Лаб. број

Cu mg/kg

Zn mg/kg

Co mg/kg

Mn mg/kg

As mg/kg

Pb mg/kg

Cd mg/kg

Ni mg/kg

Cr mg/kg

I Пољопривредно у близини индустријске зоне 2 34,12 112,5 11,40 365,9 7,97 30,44 нд 35,63 34,47 5 14,65 88,9 6,74 261,6 5,51 15,44 нд 19,53 22,89

II Пољопривредно земљиште локације поред фреквентних саобраћајница ред. бр. 1, 3 и 4 1 17,12 93,2 8,90 447,2 6,12 20,81 нд 25,03 23,96 3 19,29 75,4 10,28 473,9 8,40 22,73 нд 27,41 29,59 4 24,54 82,7 11,05 504,5 9,45 27,95 нд 30,95 32,14

МДК* 100,00 300,00 / / 25,00 100,00 3,00 50,00 100,00 III Непољопривредно земљиште (паркови) ред. бр. 6 - 8

6 17,57 91,4 12,65 549,0 8,52 56,06 нд 73,38 61,91 7 39,16 105,0 7,385 326,1 6,25 45,89 нд 23,12 22,46 8 35,94 95,9 10,18 421,6 9,53 39,75 нд 30,35 30,36

ГВ ** 36,00 140,00 9,00 / 29,00 85,00 0,80 35,00 100,00 РВ *** 190,00 720,00 240,00 / 55,00 530,00 12,00 210,00 380,00


У оквиру истраживања у овом пројекту непољопривредна земљишта паркова имају незнатно више вредности од граничних (ГВ) за бакар у Дунавском (узорак бр.7) и Футошком парку (узорак бр.8), односно за кобалт у Каменичком (узорак бр.6) и Футошком парку (узорак бр.8).

Узорак земљишта из Каменичког парка има садржај никла који прелази граничну вредност, али на основу ранијих истраживања са овог локалитета може се закључити да је овај, нешто повећан, садржај никла геохемијског порекла.

2.4 Анализа и оцена нивоа буке

Грaдскa упрaвa зa зaштиту живoтнe срeдинe у oквиру свoje нaдлeжнoсти, a нa oснoву Зaкoнa o зaштити oд букe у живoтнoj срeдини ("Службeни глaсник РС", бр. 36/09 и 88/10) oбeзбeђуje кoнтинуaлну кoнтрoлу и мoнитoринг букe у живoтнoj срeдини у Грaду Нoвoм Сaду.

Основни циљ утврђивања и праћења нивоа буке у животној средини је заштита здравља људи и очување и унапређење услова животне средине. Праћење нивоа буке у животној средини спроводи се према постојећој законској и стручној основи ради утврђивања стања животне средине, те правилног одабира превентивних мера у циљу заштите и унапређења здравља људи и очувања животне средине.

Град Нови Сад, као јединица локалне самоуправе, је субјект система заштите животне средине и у оквиру своје надлежности одређене законом обезбеђује контиуалну контролу и мониторинг буке у животној средини.


29

Програмом мерења комуналне буке у животној средини на територији Града Новог Сада утврђују се мерна места , начин и учесталост систематског мерења нивоа комуналне буке, као и одговарајуће оцењивање индикатора буке, укључујући евентуалне штетне ефекте.

Мерења се врше на мерним местима која су одабрана као репрезенти појединачних градских зона различите намене (подручја за одмор и рекреацију, стамбена подручја, зона градског центра и градских саобраћајница, индустријска подручја).

Мерни интервали су изабрани тако да се њима обухвати цео циклус промена нивоа мерене буке у току дневног, вечерњег и ноћног периода.

Слика 8: Мерна места јачине буке на подручју Града 2012. године




30

Табела 8: Резултати мерења комуналне буке

Назив мерног места Меродавни годишњи ниво комуналне буке (dB)

2009. 2010. 2011. 2012. 2014. Ул Ђорђа

Магарашевића 68,3 68,5 69,1 / /

Подбара 66 65,5 65,1 59,5 / Улица Цара Душана 71,8 71,3 71 69,7 /

Сајмиште 67,8 66,1 65,2 64 64,5 Партизанска улица-

Салајка 73,3 73 70,5 68,8 69

Лиман III 68,1 67,3 68,9 67,8 / ''СПЕНС'' 70 69 69,3 71,7 /

Булевар Михајла Пупина 69 68,1 / 64,1 75,5

Његошева улица 66 64,8 68,2 / / Ново насеље 65,5 65 60,1 58,3 58,5

Нова Детернала 69,8 69,1 64,3 57,6 / Кеј 70,7 69,8 71 69,2 /

Булевар Ослобођења 70,3 69 / 66,4 67,6 Футошка улица 69,7 68,7 68,5 67,4 / Петроварадин 66,4 65,5 68,8 68,8 70

Телеп 65,5 64,5 68,5 66,8 59,6 Руменачка улица 70,2 69,2 72,5 72,3 /

Ул. Народног Фронта 69,8 69 / / / Извор: http://www.environovisad.org.rs/

Године 2008, на подручју Новог Сада, јачина буке се мерила на 20 мерних места,

2012. године на 16, а од 2014 године (за месеце јануар, фебруар, март, април, мај, јун, јул, август), ниво буке се мери на само 7 мерних места:

Сајмиште (подручја за одмор и рекреацију), Ново насеље, Телеп, Петроварадин (стамбена подручја), Градски центар (Влада), Градски центар (зона градског центра и градских

саобраћајница) и Салајка (индустријска зона).

На основу табеле можемо закључити да ниво буке скоро на свим мерним местима

премашује дозвољени ниво. Највећи ниво буке од 75,5 dB је у самом центру града, односно у Булевару Михајла Пупина где се ниво буке и повећао у односу на 2009. годину.



31

График 3: Дневна, вечерња и ноћна бука у животној средини – Градски центар


Из графикона се види да на мерном месту ''Градски центар'' премашује и граничне вредности за дневну, вечерњу а и за ноћну буку. Иста је ситуација и на осталим мерним местима.

2.5 Анализа и оцена стања управљања отпадом

Један од великих проблема Града Новог Сада је проблем управљања урбаним отпадом. На територији Града издвајају се различите врсте отпадних материја: Комунални отпад; Индустријски и хазардни отпад; Метални отпад; Амбалажни отпад (стакло, пластика, папир, картон) и; Зелени отпад из башти и окућница и јавних површина.

Отпад из домаћинстава (комунални отпад) се уобичајено не сматра опасним отпадом.

Међутим, ова врста отпада може веома да варира у саставу, а то у великој мери зависи од начина живљења. Амбалажа чини значајан део комуналног отпада. Присутно у комуналном отпаду је и следеће: батерије и други електро материјал, канте и конзерве са остацима боје, уља, хемикалијама за домаћинства, агенсе за стерилизацију, лекове итд. Иако ове компоненте представљају мали удео у комуналном отпаду, оне су нарочито проблематичне зато што имају карактеристике опасног отпада, хемијски су нестабилне, а поступак њихове рециклаже или регенерације је веома скуп. Због тога се указује на потребу да је неопходна контрола и посебна пажња у вези са управљањем комуналним отпадом.



32

Количина комуналног отпада по становнику која се остварује у Новом Саду износи 0,90 kg дневно, а годишње 330 kg. У наредном двадесетогодишњем периоду Нови Сад ће достићи количину комуналног отпада од 1,2 kg по становнику дневно, што одговара просечној дневној количини достигнутој у развијеним европским градовима.

Табела 9: Подаци о количини и саставу отпада на депонији у Новом Саду (2010. година)

СТАЊЕ ОТПАДА

*подаци се односе на примљени отпад на депонију у 2010. години, отпад је довезен возилима ЈКП „Чистоћа“ и возилима трећих лица (правна и физичка лица), укупно просечно дневно за 365 дана у години, просечно

дневно 629,7т/дан. Просечна

дневна количина

комуналног отпада у

растреситом стању

Мешани комунални – општински

отпад

Отпад од чишћења

јавних површина

Кабасти отпад

Укупно комунални

отпад

t/дан 299,82 24,26 1,05 325,13

Просечна дневна

количина инертног и неопасног

индустријског отпада

Мешани индустријски отпад упућен

на депоновање

Отпадне гуме

из привреде

Мешани индустријски отпад сличан

кућном, упућен

на третман

Укупно индустријски

отпад

t/дан 9,27 0,04 0,77 10,08

Просечна дневна

количина других врста

отпада. 1

Инертни материјал и грађевински

отпад

Крупан грађевински

отпад Биоразградив отпад

t/дан 284,71 1,07 8,57 Извор: Регионални план управљања отпадом за град Нови Сад и општине Бачка Паланка, Бачки Петровац,

Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас

Највећи удео на депонији има комунални отпад, где од 325,13 t/дан, мешани комунални – општински отпад чини 92,22%. Количине индустријског и биоразградивог отпада су приближно једнаке, односно 10,8 t/дан : 8,57 t/дан.

На морфолошки састав утиче: број становника, клима, географски положај, годишње доба, економска ситуација и типологија насеља. У табели 8. приказани су подаци који се односе на уделе појединих компонената отпада, који је доспео на градску депонију.

1 (медицински и кланички отпад не долази на депонију)


33

Подаци из табеле указују на највећи удео органског отпада. Пре свега се такав однос очекује за градске средине, док је за сеоске средине карактеристично складиштење органског отпада на сметлишта у оквиру парцеле. Следећи по заступљености јесу папир и картон и пластика.

Табела 10: Тежински удео компоненти отпада (2010. година) Врста отпада Тежински удео (%)

Папир и картон 20,90

Стакло 3,83

Пластика 16,05

Гума /

Текстил 4,34

Кожа 0,89

Метал 2,32

Органски отпад 36,46

Грађевински /

Остало 14,69 Извор: Регионални план управљања отпадом за град Нови Сад и општине Бачка Паланка, Бачки Петровац,

Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас Градска депонија

Градска депонија у Новом Саду је контролисано и делимично санирано сметлиште. Коришћење депоније поверено је ЈКП „Чистоћа“, а ЈП „Завод за изградњу града“ реализује инвестиционе активности на изградњи и уређењу депоније. Градска депонија се на постојећој локацији налази од 1963. године. Депонија се налази на удаљености од око 6 km северно од центра Новог Сада, у непосредној близини раскрснице аутопута Београд–Нови Сад – Суботица и магистралног пута Нови Сад – Темерин – Бечеј. Јужна граница депоније удаљена је oko 170 m од аутопута, односно западна граница око 430 m од Темеринског пута, односно 700 m од најближих стамбених објеката насеља Клисе. На северној страни депонија се граничи са парцелама пољопривредног земљишта, а на југу се налази аутопут Београд- Суботица. На јужној страни локације налази се бесправно настало насеље. Лоцирана је у природно благој депресији, на тлу веома високог нивоа подземне воде. У експлоатацији је више од 35 година. Комплекс градске депоније обухвата површину од 29 око 52,4 ha Просечна висина депонованог отпада је од 5 до 12.0 m (од 74,5 m n v. до 90 m n.v.).

Пре санације 2002. године, депонија је имала својства дивљег сметлишта: били су присутни нерегистровани сакупљачи, често су избијали пожари, био је неконтролисан приступ људима и животињама, непријатни мириси су се простирали на ширу околину, а отицање отпадних вода је било неконтролисано. Санација сметлишта је спроведена 2002.


34

године, а инвеститор у име града је било ЈП „Завод за изградњу града“. Одабран је вид санације који омогућава примену минималних мера заштите животне средине, а све у складу са расположивим финансијским средствима.

Тада је постављена комплетна ограда и капија са рампом, како би простор био контролисан и како би се спречио улазак људи и животиња. Такође, изграђен је и ободни канал као баријера, али и место за одвођење површинских вода околног тла и депоније. Направљени су сервисни путеви за безбедно кретање возила која довозе отпад, а примењена је и дегазација. Постављен је низ вертикалних бунара, односно дегазатора, за евакуацију депонијског гаса, који је потенцијални изазивач пожара на депонији. Реконструкција дегазатора је извршена 2009. године, продужене су дегазационе цеви у складу са нивоом одложеног отпада и у складу са новим урбанистичким планом. Изградња нове санитарне депоније планирана је на простору непосредно уз постојећу депонију.

На градској депонији, од јесени 2002. године налази се и постројење за сепарацију и балирање отпада у којем радници који сортирају отпад, издвајају корисне сировине, које се након балирања пласирају на тржиште секундарних сировина.

Слика 9: Положај градске депоније

Извор: http://sr.wikipedia.org/Klisa

http://sr.wikipedia.org/Klisa


35

Јавно комунално предузеће ''Чистоћа''

Јавно комунално предузеће “Чистоћа” Нови Сад основано је 28.12.1954., а под садашњим именом послује од 31.12.1989. године. као Јавно комунално предузеће основано од стране Скупштине Града Новог Сада. Ово предузеће регистровано је за вршење делатности сакупљања отпада који није опасан, а такође је регистровано и за спољнотрговински промет и услуге у оквиру њега.

У оквиру предузећа ЈКП “Чистоћа” ради 4 врсте служби:

Служба за изношење смећа; Служба депоније; Служба јавне хигијене; Служба сервиса и Служба за изношење смећа.

Једну од примарних делатности у ЈКП “Чистоћа” Нови Сад представља служба за

изношење смећа. ЈКП “Чистоћа” пружа услуге изношења смећа на територија града Новог Сада и приградских насеља корисницима који су сврстани у три групе: домаћинства, велика и мала привреда. Према подацима ЈП „Информатика“ из априла 2011. године око укупан број становника у граду је 380 137, док је број становника обухваћених услугама сакупљања отпада 341 320, а број домаћинстава обухваћених услугама сакупљања отпада, на основу рачуна ЈП „Информатика" из априла 2011. године је 141 263. Последњих неколико година набављен је велики број нових аутосмећара, аутоподизача, неколико хиљада нових контејнера који су постављени на улицама Новог Сада.

Даљи развој ове Службе усмерен је ка увођењу подземних контејнера за одлагање смећа који је већ присутан у нашем граду, а увелико се примењује у земљама Европске уније.

Слика 10,11 : Подземни контејнери, ауто-смећар

Извор: http://www.novisad.rs/lat/javno-komunalno-preduzece-cistoca

http://www.novisad.rs/lat/javno-komunalno-preduzece-cistoca


36

Анализа процедних вода на депонији

Филтратне воде настају растварањем чврстих супстанци у води која се процеђују кроз тело депоније. Филтратне воде могу да садрже и нерастворљиве липофилне течне флуиде, као што су уља и суспендоване честице. У зависности од типа отпада, присуство осталих полутанатасе може сматрати резултатом хемијских реакција унутар саме депоније и процеса биоразградње отпада.

У пројекту „Прелиминарна квалитативна и квантитативна анализа процедних вода и гасова са депонија у циљу успостављања континуалног мониторинга“ мерења су вршена на четири локације на новосадској депонији, и то провера површинских водa, док је анализа подземних вода изостављена.

Слика 12: Сателитски снимак депоније са означеним локацијама мерења

Извор: „Прелиминарна квалитативна и квантитативна анализа процедних вода и гасова са депонија“

Изузетно ниске концентрације раствореног кисеоника на локалитетима у Новом

Саду (НС1, НС2 и НС3) чија је вредност < 0,5 mg О2/l, указују на оптерећеност ових вода органским материјама. Концентрација водоникових јона у узорцима воде из пијезометара кретала се у опсегу oд 7,05-7,73, тако да се све воде, према Уредби о класификацији вода, могу сврстати у класу вода I/IIа/IIб. У узорцима процедне воде, pH вредности су се налазиле у интервалу од 7,48-8,59 и закључено је да, у односу на садржај водоникових јона, филтратна депонијска вода, такође задовољава критеријуме класе I/IIа/IIб. Садржај органских материја одређен је у облику хемијске и биолошке потрошње кисеоника,као и утрошка калијум-перманганата. Садржај органских материја, изражен као БПК5, у води свих испитиваних локалитета прекорачује граничну вредност за IV класу од 7 mg/l,према Уредби о класификацији вода.

Изузетно висок садржај растворених соли калцијума и магнезијума детектован је и на локалитету НС1 што је у складу са саставом земљишта на ком је лоцирана депонија.


37

Садржај цинка у води из пијезометара, са свих мерних места, прекорачује максимално дозвољену концентрацију дефинисану за класу III/IV и ставља воду из пијезометара изван класе. Филтратна депонијска вода са локалитета НС3 се може сврстати у класу III/IV.

Садржај гвожђа у води свих одабраних локалитета, како пијезометара, тако и филтратних вода, прекорачује граничну вредност дефинисану Правилником за класу III/IV и сврстава ову воду изван класе, према критеријуму за концентрацију гвожна у води.

Рециклажа отпада и други облици коришћења отпада

Под појмом рециклаже отпада подразумева се обрада секундарног материјала у циљу добијања новог рециклираног материјала које се може поново користити у неку сврху. Појам рециклаже се меша са појмом сепарације, који представља један део система рециклаже или управљања отпада а то је одвајање секундарних - корисних сировина, на месту настанка (примарна сепарација) или након сакупљања помешаног отпада, секундарна сепарација, која се често изводи на локацији депоније.

На делу територијe Града Новог Сада постоје активности примарне селекције отпада, односно ПЕТ амбалаже. Територија града Новог Сада са постављеним контејнерима за ПЕТ се постепено проширује и очекује се да ће у наредним година на целокупној територији општине бити постављени контејнери за ПЕТ. Такође, после првог неуспешног покушаја постављања контејнера за папир у току 2004 – 2005. године, планира се са новим покушајем постављања посебних контејнера за папир и картон. Поред примарне сепрације, годинама у назад спроводе се активности издвајања појединих рециклабилних материјала у постројењу за сепрацију које се налази на локацији градске депоније.

На основу расположивих података утврђено је да се на поменутом постројењу свега 1 до 3% од укупне количине која стигне на локацију депоније успешно селектује. Такође, у наредном периоду планира се и изградња рециклажног дворишта у склопу депоније, где би се вршило одлагање рециклабилних компоненти отпада издвојених у постројењу, као и оних који су издвојени примарном сепарацијом и оних које би доносила трећа лица. Детаљнија спецификација овог објекта у смислу капацитета и начина рада у тренутку израде Плана нису позната.

На територији Града Новог Сада послује више предузећа која се баве откупом рециклабилних материјала и предузећа која се баве рециклажом односно прерадом рециклажних сировина.

Дивље депоније

Због немогућности адекватног сакупљања отпада и његовог одлагања на градску депонију, која је од појединих насеља удаљена и преко неколико десетина километара, јавља се читав низ сметлишта. Постоје акције месних заједница, које једном годишње уклањају сметлишта. Међутим, ове акције сматрају се безуспешним, јер се у врло кратком


38

року исти простори користе за непрописно одлагање смећа. Иако је ЈКП "Чистоћа " у сарадњи са комуналном инспекцијом протеклих година доста учинила на санацији дивљих депонија (4000), оне су и даље главни комунални, али и еколошки проблем. Овај проблем је могуће решити пооштравањем казнене политике, као и постављање контејнера на местима где су постојале дивље депоније, јер се сматра да ће се тако утицати на лошу навику становништва. Данас постоје 46 дивљих депонија, од тога 4 поред пута. Велики број дивљих депонија последица је мањег степена покривености услигама сакупљања отпада, али у већој мери људског немара и слабог рада инспекцијских служби.

Регионална депонија

Град Нови Сад заједно са општинама Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас имају потписан Споразум о међуопштинској сарадњи у области управљања чврстим комуналним отпадом који је усвојен 2011. године, уз сагласност да локација будуће регионалне депоније буде на територији града Новог Сада, као највећег економског, привредног и административног центра, као и града са највећим бројем становника па самим тим и генерисаним количинама отпада на својој територији.

Управљање отпадом на нивоу општина мора бити усклађено са будућим системом управљања отпадом на нивоу Региона, односно базирано на постојању регионалне санитарне депоније на коју ће се одлагати сав отпад прикупљен са територије Региона након сепарације која ће се обављати у постројењу на локацији депоније.

Слика 13: Локације трансфер станица

Извор: Регионални план управљања отпадом за град Нови Сад и општине Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и Врбас


39

Предвиђа се изградња трансфер станица у Бачкој Паланци и Врбасу. У пракси се често практикује да се трансфер станице граде на местима старих комуналних депонија, чему претходи санација тих депонија. Поменуте локације су одговарајуће и због чињенице да се налазе на већ постојећим трасама камиона којима се врши сакупљање отпада у општинама. Локације за трансфер станице се иначе одређују на основу анализа транспортних удаљености до регионалне депоније, укупног положаја општине, стања путних комуникација, и стања постојеће инфраструктуре. Трансфер станице се обично лоцирају у приградским зонама, у индустријским зонама, тамо где је власник земљишта општина и где је грађанима брз приступ и др.

2.6 Анализа и оцена стања аерополена

На неопходност мониторинга полена суспендованог у ваздуху указала је Светска здравствена организација (WHO) званичним закључцима састанка на тему „Phenology and Human Health: Allergic Disorders“ који је одржан у Риму 2003. године. WHO потврђује да је аерополен битан узрочник алергијских реакција током последњих 50 година и резултати мониторинга аерополена омогућавају проучавање, превенцију, дијагностиковање па и лечење поленских алергија.

Иако су до данас, резултати мониторинга аерополена највећу примену нашли у медицини, мора се напоменути да су у последње време аерпалинолошки подаци незаменљиви у пољопривредним областима, користећи се за праћење протока гена генетски модификованих усева али и за прогнозирање продукције анемофилних пољопривредних култура.

Како би се осигурао квалитет и употребњивост добијених података, мониторинг аерополена се спроводи стандардизованом Хирстовом волуметријском методом са апаратима за седмодневно континуирано узорковање ваздуха марке „Burkard Manufacturing Co.Ltd.“ или „Lanzoni s.r.l.“. Анализу аерополена морају да спроводе или контролишу лица са завршеним курсевима под надлежности Интернационалне аеробиолошке асоцијације.

Узорковање ваздуха у Новом Сади је спроведено апаратом марке „Lanzoni s.r.l.“. Сакупљено је 268 дневних узорка који су обрађени, припремљени за анализу и анализирани у Лабораторији за палинологију, Департмана за биологију и екологију, ПМФ Нови Сад. Квантитативно је анализирано 21 тип полена (јова, амброзија, пелен, бреза, граб, пепељуге/штиреви, леска, јасен, орах, бор/јела/смрча/кедар, боквица, платан, траве, храст, киселица, врба, тиса/чемпрес, липа, коприва, ива и боца) међу којима се налазе значајни узрочницима поленских алергија али и типови значајни у пољопривреди.

Аерополен тип јова

Године 2009. полен јове се појавио током прве декаде фебруара месеца. Временске прилике током фебруара су прекинуле период цветања што је довело до смањивања индекса полена. За разлику од 2008. године када је регистровано чак 7 дана са веома


40

високим концентрацијама, у протеклој сезони није забележен ни један дан са високо израженим ризиком за настанак алергијских симптома. Током маја и јуна месеца поново је забележен овај тип полена током неколико дана. Ова карактеристична појава представља резултат цветања јове на већим надморским висинама а њен полен ваздушним струјама може бити пренесен на веома велике удаљености.

Прва поленова зрна јове 2009. године су регистрована 15. фебруара а главни део сезоне је трајао месеца дана. Утврђено је 8 дана са израженим и 4 дана са високо израженим ризиком за 5 настанак алергијских симптома, што представља вишегодишњи просек за Нови Сад. Током 2010. године забележена је спорадична појава полена јове у мају и јуну месецу. Након тога није регистрована појава полена током године.

Прва поленова зрна јове 2011. године су регистрована 60. дана почевши од 8. Фебруара. Утврђено је мали број дана (5) са израженим и одсуство дана са високо израженим ризиком за настанак алергијских симптома. У 2011. години у мају и јуну месецу је карактеристична појава великог броја дана са концентрацијама полена јове од 1 и 2 ПЗ/m3 ваздуха.

Године 2012. Утврђено је 9 дана са повећаним концентрацијама од којих су 2 дана са високо израженим ризиком за настанак алергијских симптома. У 2012. години од 25. маја до 8. јуна полен јове је забележен 8 дана са дневним концентрацијама од 1 до 5 ПЗ/m3 ваздуха.

Аерополен тип амброзија

Дистрибуција просечних седмичних концентрација полена амброзије у 2009. години се уклапа у вишегодишњи просек. Током прве три недеље јављају се пјединачна поленова зрна. Три наредне недеље концентрација се креће у нивоу ниских вредности од 6 до 11 ПЗ/м3. Период високих и веома високих концентрација које изазивају симптоме код осетљивих особа је трајао 5 недеља. Смањење концентрација је наступило у периоду од 16. до 22. септембра када су само током појединих дана забележене високе концентрације. Појава ниских концентрација уз сталан тренд смањивања концентрација се наставио до краја октобра.

Тренд дистрибуције дневних концентрација полена амброзије у 2010. години се уклапа у вишегодишњи просек. Од 11. до 31. јула полен ових биљака се јављао спорадично. У периоду од 1. до 9. августа само су 7. августа утврђене високе концентрације. Утврђен је карактеристично дуг период високих вредности (преко 15 ПЗ/m3) од 10 августа до 18 септембра. До краја сезоне уз јасан тренд опадања дневних концентрације високе вредности су се појавиле током 4 дана.

Као и у 2010. години, тако и у 2011. дистрибуција дневних концентрација полена амброзије уклапа се у вишегодишњи просек. Од 11. до 31. јула полен ових биљака се јављао спорадично (1 до 2 ПЗ/m3 ваздуха). У периоду од 1. до 9. августа само су 7. августа утврђене високе концентрације. Утврђен је карактеристично дуг период високих


41

вредности (преко 15 ПЗ/m3) од 10 августа до 18 септембра. До краја сезоне уз јасан тренд опадања дневних концентрације високе вредности су се појавиле током 4 дана.

Дистрибуција дневних концентрација полена амброзије у 2012. години је неуобичајено прецизно варирао око вишегодишњег просека посебно на почетку и крају сезне. Карактеристично је да се одступања у односу на вишегодишњи просек нису јавила само у достигнутим дневним концентрацијама, него је и максимум сезоне забележен неколико дана раније него што је уобичајено. Утврђен је карактеристично дуг период дневних концентрација преко 15 ПЗ/m3 (од 7. августа до 30. септембра).

Аерополен везикулатни тип (бор, смрча, јела, кедар)

Сезона везикулатног полена се током 2009. године разликовала од вишегодишњег просека. Повећан је годишњи индекс полена, забележена је скоро 4 пута већа максимална дневна концентрација у односу на 2008. годину и утврђено је чак 12 дана са високим концентрацијама полена. У односу на 2008., 2009-те године за полен кедра су забележене знатно ниже дневне концентрације а полен се уобичајено појавио крајем сезоне током октобра месеца.

Током 2010. године наставио се тренд повећања годишњег индекса полена. Максимална дневна концентрација је нижа у односу на протеклу годину, али је повећан број дана са вредностима који носе повеђан ризик за настанак симптома код осетљивих особа. Број дана када је полен забележен у ваздуху је такође повећан током 2010. гоидне, мада се крајем сезоне због кишног периода смањила концентрацији и број дана када је полен кедра регистрован у ваздуху.

У односу на 2010., током 2011. године је утврђен већи полен индекс. Регистрован је знатно мањи број дана када је полен бора, смрче, јеле и кедра био присутан у ваздуху, краћи главни део сезоне и један дан када су просечне дневне концентрације полена у ваздуху представљале повећан ризик за настанак алергијских симптома.

У односу на 2010. и 2011. годину, у 2012. години је утврђен приближно исти интензитет сезоне (полен индекс и максимална дневна концентрација). Временски ток сезоне је значајније одступио јер је главни део сезоне започео раније, због појаве полена кедра крајем септембра и у октобру трајао дуже, са већи бројем дана када је полен регистрован у ваздуху. Није утврђен ни један дан са високим концентрацијама, па је повећан ризик за настанак алергијских симптома на овај тип полена могао да се јави ако су се осетљиве особе налазиле у непосредној близини процветалих стабала: бора, смрче, јеле и кедра.

Аерополен тип траве

Током 2009. године у односу на вишегодишњи просек забележено је повећање годишњег индекса полена и број дана када је полена трва регистрован у ваздуху. Истовремено је дошло до смањивања броја дана са високим и одсуство дана са веома


42

високим концентрацијама. Анализом наведених параметара утврђено је да се током 2009. године знатно повећао број дан са појавом појединачних поленових зрна односно да је дошло до повећања броја дана са појавом ниских вредности до 14 ПЗ/м3 ваздуха. Овакава прерасподела дневних концентрација полена је вероватно одговарала особама осетљивим на овај тип полена. Појава повишених концентрација на локланом нивоу, у близини извора полена – непокошени травњаци и зелене површине, су уз јака алергена својства полена трава свакако била узрок појаве највеђег броја симптома алергијских реакција код осетљивих особа.

Током 2010. у односу на 2009. годину забележено је повећање свих параметара карактеристике сезоне. Главни део сезоне је започео, али се и завршио 4 дана касније у односу на претходну сезону. Током главног дела сезоне дошло је до повећања броја дана када је полен траве био присутан у ваздуху, појаве већег броја дана са високим концентрација и један дан када су забележене вредности преко 100 ПЗ/m3 ваздуха.

Током 2011. године, у односу на 2010. годину и десетогодишњи просек, забележено је повећање полен индекса, броја дана са високим и веома високим концентрацијама као и већа максимална дневна концентрација полена. Узимајући у обзир број дана за које недостају подаци, током сезоне полена трава можемо са сигурношћу тврдити да би и број дана када се полен појављује у ваздуху и дужина главног дела сезоне била већа од десетогодишњег просека. Забележене карактеристике сезоне полена трава указују да је током 2011. године постојао повећан ризик за настанак алергијских реакција на полен трава.

Током 2012. године, у односу на вишегодишњи просек забележен је приближно дупло мањи полен индекс и утврђена је до сада најнижа максимална дневна концентрација. Временски ток сезоне (почетак, завршетак главног дела сезоне и број дана када је полен регистрован у ваздуху) је био уобичајен, односно у границама вишегодишњег просека. У односу на претходне године забележен је дупло мањи број дана са високим концентрацијама полена типа трава.

3. Еколошки проблеми Града Новог Сада

Највећи еколошки проблеми Града су:

Дивље депоније у насељима; Градска депонија која се налази у радној зони север; Индустрија – која je распоређена по радним зонама.

Новосадска индустрија, претежно смештена у индустријске зоне, доживела је

седамдесетих и осамдесетих година 20. века велику сеобу у поменуте зоне, уз истовремену знатну реконструкцију постојећих и изградњу нових капацитета.

Највећи део индустрије смештен је у индустријским зонама север и југ, са обе стране канала Дунав—Тиса—Дунав. Цео комплекс има изграђену инфраструктуру, ван зоне

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2%E2%80%94%D0%A2%D0%B8%D1%81%D0%B0%E2%80%94%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2


43

становања, са уграђеним уређајима који обезбеђују заштиту човекове околине, као и са пространим зеленим површинама.

Списак индустријских зона у Новом Саду:

Радна зона север 1. Радна зона север I (Индустријска зона север) 2. Радна зона север II (Индустријска зона југ) 3. Радна зона север III 4. Радна зона север IV 5. Римски Шанчеви 6. Депонија

Радна зона запад 1. Западна привредна зона (Радна зона запад) 2. Расадник (Радна зона запад)

Радна зона исток 1. Победа (Радна зона исток) 2. Марија Снежна (Радна зона исток)

Радна зона север I Радна зона север I, позната и као Индустријска зона север, налази се северно од

канала Дунав—Тиса—Дунав, у близини градских четврти Клиса и Горње Ливаде. Неки од привредних субјеката лоцираних у овој индустријској зони су индустрија за производњу меса и месних прерађевина "Неопланта", хемијска индустрија "ХИНС", "Техногас", "Новограп", "Изолација", "Миком", "Котекспродукт", "Стотекс", "Базар", ЈКП "Циклонизација", итд. У Радну зону север I спадају и неки привредни објекти на Видовданском насељу и Малом Београду.

Радна зона север II Радна зона север II, позната и као Индустријска зона југ, налази се јужно од

канала Дунав—Тиса—Дунав, у близини градских четврти Салајка, Первазово Насеље,Банатић, Детелинара, Авијатичарско Насеље, Југовићево и Сајлово. Овде се налазе новосадска фабрика кабла "Новкабел", предузеће "Машиноремонт", затим Новосадска млекара, индустрија делова за аутомобиле и мотоцикле "Мотинс" (некада се звала "27. март"), фабрика металне амбалаже за прехрамбену и хемијску индустрију "Лимпродукт", предузеће "Необус" (ранији назив „Аутокаросерија"), фабрика средстава за хигијену и козметику "Албус", аутобуска станица предузећа "АТП Војводина", предузеће "Стандард", Месна индустрија "Матијевић", робна кућа "Меркур", стадион фудбалског клуба „Нови Сад“, као и два гробља: алмашко (са капелом светих апостола Петра и Павла) и назаренско.


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0_(%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B5_%D0%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%98%D0%9D%D0%A1&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D1%81&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BF&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%B7%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%9B%D0%B5)&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BA%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A6%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_(%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4)


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BB&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83%D0%BA%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%B1%D1%83%D1%81

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B1%D1%83%D1%81_(%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%9B%D0%B5)&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%A2%D0%9F_%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%94_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B4_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%BA%D1%83%D1%80_(%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B0)&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4


44

Радна зона север III Радна зона север III се налази у северном делу Подбаре, јужно од канала Дунав—

Тиса—Дунав. Овде се налазе Лука Нови Сад, велики млин са силосима и фабрике тестенина и хлеба "Данубиус", фабрика вештачких ђубрива "Агрохем" и супермаркет "Темпо". У Радну зону север III спадају и неки привредни објекти на Салајци.

Слика 14: Лука Нови Сад

Извор: www.skyscrapercity.com Радна зона север IV Радна зона север IV је површински највећа индустријска зона у граду. Налази се на

североисточној периферији Новог Сада, у близини градских четврти Шангај, Мали Београд, Мишин Салаш и Велики Рит. У овој индустријској зони се налази и рафинерија нафте, која је тешко оштећена током НАТО бомбардовања 1999. године, а ту је лоцирана и термоелектрана-топлана. У ову зону се планира и пресељење Бродоградилишта из Дунавца код Штранда и изградња велике луке на Дунаву.

Римски Шанчеви Индустријска зона Римски Шанчеви се налази у северном делу града, у близини

градских четврти Клиса и Горње Ливаде.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%83%D1%81&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B3%D1%80%D0%BE%D1%85%D0%B5%D0%BC&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D0%BE_(%D1%81%D1%83%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%82)&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

https://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&docid=SkZNFUJwuar9iM&tbnid=9SuXS3d85tHyzM:&ved=0CAYQjB0&url=http%3A%2F%2Fwww.skyscrapercity.com%2Fshowthread.php%3Ft%3D1739712&ei=1ZwyVMGyE8TnyQPH_ICYCQ&bvm=bv.76802529,d.bGQ&psig=AFQjCNGyBXGbxMYpAcqZI0RXb8lZRKD7NA&ust=1412689485239853

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D1%88%D0%B8%D0%BD_%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%88&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%A0%D0%B8%D1%82

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%90%D0%A2%D0%9E_%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%A1%D0%A0_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0_(%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B5_%D0%9B%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B5


45

Депонија Депонија је индустријска зона на северу Новог Сада, у којој је смештена градска

депонија. Радна зона запад Ова индустријска зона се налази са обе стране Футошког пута, на Новом

Насељу и Телепу. На јужној (телепској) страни ове зоне налазе се предузећа "Новитет", "Графика", "Алба", "Авала", "Минаква", "Пластал", "Ентеријер Јанковић", итд. На северној страни Футошког пута, издвајају се Западна привредна зона на истоку и Расадник на западу, између којих је лоцирано предузеће "Аутокоп". У Радну зону запад спадају и привредни објекти на Југовићеву.

Западна привредна зона Западна привредна зона или Радна зона запад се налази у источном делу Новог

Насеља. У овој индустријској зони се налазе фабрике "Југоалат" (производња алата), "Југодент" (производња зубарске опреме), "Дунав" (производња ортопедских помагала), итд.

Расадник Расадник је назив дела Радне зоне запад на Новом Насељу и налази се у западном делу

ове градске четврти. На Расаднику се налази "Јавно Градско Саобраћајно Предузеће". Победа Победа је назив једног дела Радне зоне исток у Петроварадину. Најзначајније

предузеће у овој индустријској зони је "Победа", са разноврсним металопрерађивачким програмом.

Марија Снежна Марија Снежна је назив дела Радне зоне исток у Петроварадину. Налази се

југоисточно од насеља Садови.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE_%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%99%D0%B5_(%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4)


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BF

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%9B%D0%B5)&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D0%B1%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%9B%D0%B5)&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%9B%D0%B5)&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B2%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BF&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%BE



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D1%82&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%B2_(%D1%84%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0)&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%93%D0%A1%D0%9F_%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%B0_(%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%9B%D0%B5)&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8&action=edit&redlink=1


46

Слика 15: Радне зоне у Новом Саду

Извор: http://sr.wikipedia.org/


47

Индустрија у знатној мери загађује реке због испуштања отпадних технолошких вода директно у реке без претходног третмана. садрже различити врсте органских и неорганских материја, тешких метала, детерџената, боја, пестицида итд. У великој мери загађује се и ваздух, испуштањем разних честица и сумордиоксида, олова итд. Највећи загађивачи ваздуха су индустријска постројења, рафинерија нафте и термоенергетска постројења.

4. Предлог за унапређење мониторинга животне средине

Технолошки развој створио је много проблема и бројне опасности за животну средину, што се опет негативно одржава на живот и здравље људи, али и на друге вредности претећи да угрози опстанак човека.

Да би се отклониле негативне последице човекових активности у експлоатацији простора и мењању природних услова, односно њиховој деградацији, која захвата шире просторе, јавила се потреба за утврђивањем низа мера да се спрече, отклоне или умање извори угрожавања природних ресурса и створених вредности и то како на националном, тако и на глобалном плану.

Размере угрожавања животне средине су често такве да прелазе границе појединих земаља, па стога изоловане мере у оквиру једне државе немају ефекта. Логична последица тога је признавање значаја заштите животне средине како на нивоу држава, тако и између више држава и међународних организација, као што су UN, EU и OECD. Одговорност за очување животне средине и предузимање мера да се спрече и отклоне последице њеног угрожавања резултирало је врло разуђеном нормативном активношћу на међународном плану и у националном законодавству.

Принципи, критеријуми и мере ради успостављања интегралног управљања и заштите система животне средине, заснивају се на спречавању загађивања животне средине на месту настајања, предлагањем одговарајуће намене простора, измештањем загађивача на друге локације, планирањем заштитних појасева око потенцијалних загађивача, али и око објеката који не смеју бити угрожени, планирањем одговарајуће путне мреже, и друге инфраструктуре, распоредом намена дуж водотока и друго, а при планирању и извођењузахвата, који могу имати негативан утицај на животну средину, спроводи се поступак процене утицаја на животну средину.

Мониторинг животне средине у Новом Саду има своје предности и мане. Једна од битних предности је то што су подаци доступни на сајту http://www.environovisad.org.rs/ те је њихово преглед јако једноставан. Такође је позитивно то што је Град добро покривен мерним местима на којима се евидентирају резултати мониторинга. Након анализе мониторинга утврђено је да ипак нису сви сегменти подједнако добро обрађени.

У оквиру мониторинга квалитета ваздуха не мере се све загађујуће материје на 11 мерних станица тако да ни подаци не могу бити упоредиви у потпуности. Такође неки елемент је обрађен у току једне календарске године а у току наредне није. Предлаже се мерење свих загађујућих честица макар на оним мерним местима које су у непосредној близини центра и индустријских зона. Као замерка узима се то што се на подручју не

http://www.environovisad.org.rs/%20те%20је%20њихово%20преглед%20јако%20једноставан.%20Такође

http://www.environovisad.org.rs/%20те%20је%20њихово%20преглед%20јако%20једноставан.%20Такође


48

врши мерење концентрације олова, бензена и других канцерогених материја из саобраћаја и индустријских постројења.

Што се тиче анализе и оцене нивоа комуналне буке, у односу на 2009. годину смањио се број мерних места тако да се последњих година није обухватио северни део града као ни индустријска зона Шангај. Предлаже се праћење нивоа буке на предходно дефинисаним мерним местима (из 2009. године).

5. Закључак

У раду је приказано опште стање мониторинга животне средине, указано је на главне еколошке проблеме Града Новог Сада и дати су предлози за унапређење мониторинга животне средине.

Циљ мониторинга је прикупљање података квантитативне и квалитативне природе о присуству и дистрибуцији загађивача, прећење емисија и имисија, извора загађења и њиховог распореда, транспорта полутаната и одређивање њихових концентрација на одређеним мерним тачкама.

Праћење стања животне средине треба остварити обавезним успостављањем мониторинга према посебним методама за праћење прекограничног загађивања и то степена загађености ваздуха, земљишта, биодиверзитета, шума, воде, међународних вода, климатских промена, озонског омотача, јонизујућег зрачења, као и преузимањем обавеза из међународних уговора. Имајући у виду карактеристике подручја града Новог Сада потребно је формирати информациони систем за заштиту животне средине, успоставити мониторинг и формирати базе података за различите сегменте животне средине.

Гледајућу уопштено, мониторинг животне средине на подручју Града је на јако завидном нивоу. На сајту http://www.environovisad.org.rs/ - Градска управа за заштиту животне средине, доступни су резултаи мониторинга за:

Квалитет ваздуха; Квалитет вода; Бука у животној средини; Земљиште; Аерополен; УВ зрачење; Електромагнетско зрачење и Радиоактивност. Од ове године (2014.) мониторинг квалитета ваздуха врши се на 11 мерних места

(раније на чак 20). Неки елементи су обрађени у току једне године, али у току друге нису тако да је немогуће пратити промене са сигурношћу.

У оквиру мониторинга квалитета вода обрађује се : вода за пиће, јавна купалишта, површинска вода и подземна вода. Мониторинг квалитета вода је на јако завидном нивоу и урађени су пројекти: Мониторинг квалитета површинских вода на подручју Града Новог Сада ( за 2008., 2009., 2010. и 2011. годину), Мониторинг квалитета воде јавних купалишта на територији Града Новог Сада ( за 2009., 2010., 2011. и 2012. годину) и


http://www.environovisad.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=200&Itemid=85&lang=sr








http://www.environovisad.org.rs/images/monitoringrazno/povrsinske_vode_monitoring.pdf




49

Праћење микробиолошког квалитета подземних вода градских изворишта воде за пиће (за2010., 2011., 2012. и 2013. годину).

Мониторинг нивоа комуналне буке се од 2014. године врши на само седам мерних места док се 2009. и 2010. године вршио на чак 18 мерних места. Прaћeњe цeлoднeвнoг (днeвнoг, вeчeрњeг и нoћнoг) нивoa букe у живoтнoj срeдини нa тeритoриjи Грaдa Нoвoг Сaдa и oдрeђивaњe врeднoсти индикaтoрa укупнe букe врши сe прeмa прoписaнoj мeтoдoлoгиjи и у склaду сa вaжeћoм зaкoнскoм рeгулaтивoм.

У циљу контроле квалитета пољопривредног земљишта и производње здравствено безбедне хране на територији Града Новог Сада, Градска управа за заштиту животне средине, заједно са Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду, од 2003. године, прати квалитет земљишта у баштама Града, на производним парцелама индивидуалних повртарских произвођача, као и загађеност непољопривредног земљишта у парковима и двориштима вртића предшколске установе ''Радосно детињство'' Нови Сад.

Република Србија, као држава чији је приступ Европској Унији у почетној фази преговора, мора настојати да се прилагоди начинима заштите као и успостављању мониторинга животне средине који се примењују у осталим земљама ове заједнице. Неопходно је да се издвајају финансијска средства из Републичког буџета како би се постигли одговарајући ефекти мониторинга заштите животне средине. Могућност обезбеђивања додатних финансијских средстава представљају приступни и развојни фондови Европске Уније. Ови фондови представљају значајне финансијске изворе земљама у транзицији, које саме немају довољно средстава које могу издвојити за тзв. неекономске активности.

Унапређење мониторинга на подручју града је свакако препоручљиво али не може се рећи да је мониторинг на нивоу града на незавидном новоу. Напротив, неки сегменти су јако добро обрађени и њихово праћење је константно (земљиште, вода итд.).

http://www.environovisad.org.rs/images/monitoringrazno/podzemne_vode_2011.pdf


50

6. Литература

1. Група аутора. (2006). Генерални план града Новог Сада до 2021. године. Нови Сад: ЈП ''УРБАНИЗАМ" Завод за урбанизам.

2. Група аутора. (2011). Годишњи извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2010.године. Београд: Министарство животне средине, рударства – Агенција за заштиту животне средине

3. Група аутора. (2009). Годишњи извештај по пројекту ''Праћене стањаи прогнозе

полена у Новом Саду за 2009. годину''. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, природно математички факултет.

4. Група аутора. (2010). Годишњи извештај по пројекту ''Праћене стањаи прогнозе

полена у Новом Саду за 2010. годину''. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, природно математички факултет.

5. Група аутора. (2011). Годишњи извештај по пројекту ''Праћене стањаи прогнозе полена у Новом Саду за 2011. годину''. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, природно математички факултет.

6. Група аутора. (2012). Годишњи извештај по пројекту ''Праћене стањаи прогнозе полена у Новом Саду за 2012. годину''. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, природно математички факултет.

7. Група аутора. (2013). Извештај о стању животне средине у Републици Србији за 2012.годину. Београд: Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине – Агенција за заштиту животне средине.

8. Група аутора. (2009). Мониторинг квалитета ваздуха Града Новог Сада у 2009. години. Нови Сад: Градска управа за заштиту животне средине.

9. Група аутора. (2010). Мониторинг квалитета ваздуха Града Новог Сада у 2010. години. Нови Сад: Градска управа за заштиту животне средине



12. Група аутора. (2008). Мониторинг квалитета површинских вода на подручју Града Новог Сада током 2008. године. Нови Сад: Пољопривредни факултет, Департман за уређење вода.





51




16. Група аутора. (2009). Мониторинг комуналне буке у Граду Новом Саду у 2009. години. Нови Сад: Градска управа за заштиту животне средине.




20. Група аутора. (2009). Праћење микробиолошког квалитета подземних вода градских изворишта воде за пиће у 2009. години. Нови Сад: Градска управа за заштиту животне средине.



23. Група аутора. (2009). Пројекат: „Прелиминарна квалитативна и квантитативна анализа процедних вода и гасова са депонија у циљу успостављања континуалног мониторинга. Нови Сад: Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој.

24. Група аутора. (2008). Програм праћења пољопривредног и непољопривредног земљишта на територији Града Новог Сада у 2008. години. Нови Сад: Институт за ратарство и повртарство, Лабораторија за земљиште и агроекологију.










http://www.environovisad.org.rs/images/monitoringrazno/2009_godisnji_podzemne.pdf






http://www.environovisad.org.rs/images/monitoringrazno/zemljiste_monitoring.pdf




52



27. Група аутора. (2009). Студија заштите животне средине на подручју Новог Сада. Нови Сад: ЈП ''УРБАНИЗАМ" Завод за урбанизам.

28. Група аутора. (2011.). Регионални план управљања отпадом за град Нови Сад и општине Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Србобран, Темерин и

29. Врбас. Нови Сад: Факултет техничких наука.

30. http://www.environovisad.org.rs/

31. www.novisad.rs/

32. www.cistocans.co.rs/

33. http://sr.wikipedia.org/Klisa

34. www.skyscrapercity.com








http://www.novisad.rs/

http://www.cistocans.co.rs/

http://sr.wikipedia.org/Klisa

http://www.skyscrapercity.com/

Documents

Monitoring zivotne sredine u gradu Novom Sadu2