УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ

Просторно планирање

Мастер рад

Систем заштите животне средине у Граду Чачку

Ментор: Кандидат:Проф. др Дејан Филиповић Маја Стојановић 44/2014

Београд, 2015.

САДРЖАЈ

1. УВОД...................................................................................................................22. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У СРБИЈИ...........................................................4

2.1. Развијање еколошке свести као значајна карика у систему управљања животном средином.................................................................................................52.2 Учешће грађана у систему управљања животном средином у градовима.. .6

3. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА................................74. ОСНОВНЕ ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ......................9

4.1. Геолошке карактеристике.................................................................................94.2 Геоморфолошке карактеристике...................................................................94.3 Климатске карактеристике...........................................................................104.4 Хидрографске карактеристике....................................................................104.5 Педолошке карактеристике.........................................................................114.6 Биогеографске карактеристике...................................................................11

5. ОСНОВНЕ СОЦИО-ЕКОНОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ..........................125.1. Становништво..................................................................................................125.2 Насеља...........................................................................................................135.3 Привреда........................................................................................................13

6. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ.......................166.1 Анализа и оцена стања квалитета земљишта.............................................166.2 Анализа и оцена стања квалитета вода.......................................................176.3 Анализа и оцена стања квалитета ваздуха.................................................236.4 Анализа и оцена стања нивоа букe.............................................................246.5 Анализа карактеристика отпада на територији Чачка..............................286.6 Анализа и оцена стања биодиверзитета.....................................................34

7. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПОДРУЧЈА СА НАЈВЕЋИМ ЕКОЛОШКИМ ПРОБЛЕМИМА..........................................................................................................378. КАТЕГОРИЗАЦИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ................................................399. SWOT АНАЛИЗА.............................................................................................4110. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ......4211. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ.....................................................4312. ЗАКЉУЧАК......................................................................................................4613. ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................48

2

1. УВОД

Према Закону о заштити животне средине систем заштите животне средине чине мере, услови и инструменти којима се остварује одрживо управљање, очување природне равнотеже, целовитост, разноврсност и квалитет природних вредности и услова за опстанак свих живих бића, као и спречавање, контрола, смањивање и санација свих облика загађивања животне средине.

Законом о заштити животне средине као и посебним законима и другим прописима уређује се:

1) процена утицаја планова, програма и пројеката на животну средину;2) интегрисано спречавање и контрола загађивања;3) заштита природе;4) заштита ваздуха, вода, земљишта, шума, геолошких ресурса;5) управљање хемикалијама;6) управљање отпадом;7) јонизујућа и нејонизујућа зрачења;8) заштита од буке и вибрација.Субјекти система заштите животне средине јесу Република Србија, аутономна

покрајина, град, предузећа, друга домаћа и страна правна лица и предузетници који у обављању привредне и друге делатности користе природне вредности, угрожавају или загађују животну средину, научне и стручне организације и друге јавне службе, грађанин, групе грађана, њихова удружења, професионалне или друге организације.

У остваривању система заштите животне средине Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, правна и физичка лица одговорна су за сваку активност којом мењају или могу променити стање и услове у животној средини, односно за непредузимање мера заштите животне средине, у складу са законом.

Субјекти система заштите животне средине дужни су да међусобно сарађују, обезбеђују координацију и усклађивање у доношењу и спровођењу одлука.

Република Србија остварује сарадњу у области заштите животне средине са другим државама и међународним организацијама.

Велики недостатак јесте лош мониторинг животне средине у овим градовима. Он се на овим подручјима или не спроводи или се спроводи, али недовољно. Такође, као недостатак можемо навести и порицање институција које се баве животном средином са стањем њиховог рада у овој области. Они сматратрају да се довољно ради на заштити животне средине и поричу неефетивност њиховог рада. Тек онда када буду реално сагледали шта и колико се ради, може доћи до унапређења система заштите животне средине.

Зашто уопште долази до деградације животне средине и ко су главни кривци? Као што су институције у стању порицања када је њихов рад у питању тако су и грађани стању порицања када је у питању прихватање одговорности у погледу загађења животне средине. Хтели они да признају то или не, они јесу главни загађивачи. Meђутим, већи је проблем у томе да ли они знају колико је здрава еколошка средина битна за њих, тачније на ком

3

нивоу је њихова еколошка свест. Последњих година у већини градова дошло је до малог помака када је у питању подизање еколошке свести. Ради се на увођењу предмета везаних за животну средину у Основним и у Средњим школама и понекад се о заштити животне средине говори у медијима.

Ако упоредимо нашу земљу за развијеним земљама у Европи видећемо огромну разлику када је у питању заштита животне средине. Међутим, како наша држава жели да постане чланица ЕУ, а самим тим мора и да испуни њихове стандарде, сматрам да ће се у будућности стање поправити. Међитим, потребно је много већег подстицаја, нарочито неразвијеним градовима.

Због стања у држави какво јесте, грађани нажалост од других проблема (углавном економске природе) ни не примећују еколошке проблеме. Због тога је потребно да задатак локалних институција у градовима буде пре свега указивање грађанима на стварно стање животне средине у области којој се налазе, а затим и укључивање у послове везане за заштиту животне средине.

Сматрам да када се буде повећала еколошка свест, прихватила одговорност актера, извршила партиципација грађана, успоставио бољи мониторинг животне средине, тада ће и доћи до побољшања овог система у градовима. Наша држава мора бити свесна тога да им је то од великог значаја, односно да им побољшање овог система значи један корак ближе ЕУ.

2. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У СРБИЈИ

Проблеми животне средине су део ширег спектра проблема у институционално-правном устројству и спровођењу политике заштите животне средине у Србији. Основни проблем огледа се у дисконтинуитету рада државних органа и установа у овој области. Наиме, од октобра 2000. до данас, област животне средине била је у надлежности различитих минстарстава.

Овај дисконтинуитет се одразио на све активности у домену заштите животне средине, те се може сматрати највећим недостатком практичне политике у овој области. Очигледна лутања и неслагање око основних опредељења довели су до тога да велики број закона неприхватљиво дуго чека на усвајање.

Општа карактеристика система финансирања заштите животне средине јесте недовољност наменских средстава и децентрализованих извора финансирања.

Ограничени приходи прикупљени од накнада за загађење генерално се не троше на смањење загађења. Слабости система финансирања заштите животне средине произилазе из ограничене примене накнада за коришћење ресурса, високе зависности од републичког буџета, ограничења правног оквира и ограничене примене подстицајних инструмената. Уочљив је и недостатак координације и праћења реализације донетих планова, пројеката и инвестиционих активности.

Требало би редефинисати локалну еко-накнаду како би се проширила основица за прикупљање средстава, те би већи број привредних субјеката сносио терет заштите животне средине. Власници објеката за које је прописана обавеза израде анализе утицаја на животну средину не би требало да буду једини који сносе фискално оптерећење, а приватни власници теретних возила требало би да буду изједначени са државним. Било би

4

боље испитати могућности увођења ренте за коришћење природних ресурса, воде, ваздуха, земљишта итд, у виду обавезе да се по одређеној стопи наплати рента од исказаног бруто профита свих привредних субјеката који користе природне минералне или енергетске ресурсе, локације, воду или ваздух, без обзира на то у чијој се својини налазе.

Овако дефинисан економски инструмент омогућио би увођење стимулативности, кроз ослобађање обавезе плаћања локалне накнаде, за све привредне субјекте који сами инвестирају у заштиту животне средине, у нивоу годишње реализованих еко-инвестиција.

У оквиру одговорног управљања животном средином врло је значајна сарадња државних актера и грађана. Цивилно друштво мора преузети активну улогу у едукацији и ширењу свести грађана о проблематици заштите животне средине, као и у праћењу спровођења политика заштите животне средине на локалном и националном нивоу.

Потребно је улагати даље напоре на очувању и унапређењу сарадње невладиних организација и локалних медија, уз даљу афирмацију локалних радија и телевизије, уз преиспитвање могућности стварања посебних еко-програма и канала.

Садашњи недостаци политике заштите животне средине у Србији, испољавају се кроз правну недограђеност и недовољне капацитете институција, кашњење у приближавању стандардима и пракси ЕУ и њихово неадекватно спровођење.

2.1. Развијање еколошке свести као значајна карика у систему управљања животном средином

Формирање еколошке културе није лак задатак, поготово када се има у виду да је у друштвеном понашању деценијама превладавао немаран односа према природи и фокусирање на економском развоју.

Ниједан од постојећих еколошких проблема није могуће до краја решити уколико се не усресреди на мењање људског понашања.Чиниоци који утичу на формирање и мењање еколошке свести, ставова и понашања људи јесу култура, социјализација, едукација и многи други.

Што је веће знање о еколошким проблемима и њиховом настанку, и што је већи значај који се тим проблемима придаје, то ће понашање бити усмереније на ублажавање или елиминацију тих проблема.

Ситуација последњих година у Србији је таква да се све више расправља о проблемима заштите животне средине и истиче њихов значај. Међутим, јавне расправе нису и не могу да буду једини начин информисања о животној средини. Еколошки одговорна личност се формира од најраније младости, па је тако, обзиром на озбиљност еколошког проблема, неопходно увођење еколошког образовања на свим образовним нивоима. Увођење таквог концепта у наставу подстакло би младе на размишљање о овој битној теми, и истовремено би обликовало вредности и понашање у проеколошком правцу.

Влада Републике Србије је истакла да су едукација и подизање свести један од приоритета у сектору животне средине. Скупштина Србије изгласала је низ закона којима се уређују односи у овој области . Доношењем закона на институционалном нивоу делом су установљена правила понашања појединаца и организација у циљу заштите животне средине. Међутим, доношење закона јесте неопходан, али не и довољан услов промене понашања.

5

Поред примене закона неопходно је спроводити и сталне програме еколошке едукације на свим нивоима и охрабрити људе да се укључе у активности усмерене на заштиту околине. Еколошки проблеми данас постају једна од најактуелнијих тема, како у свету тако и од нас, па је стога информисање из ове области од изузетног значаја. У том смислу, важно је истаћи да се значај развијања еколошке културе не огледа само у циљу усмерења понашања у локалној средини у којој се појединац свакодневно креће, већ и у циљу општег деловања у правцу заштите животне средине на глобалном нивоу.

И поред закона које је усвојила Србија и даље не постоји функционалан систем еколошке едукације у градовима што представља значајан проблем.

Видљиво је да грађани препознају проблеме, али не и узроке и могуће последице, као ни могућа решења. Карактеристична је и ниска лична и институционална одговорност, када је у питању однос према природним вредностима.

Капацитети градова за подизање еколошке свести грађана представљају бројне институције, установе и предузећа који у своје радне програме би требало да укључе и разне едукативне садржаје.

Основни проблеми развијања еколошке свести у градовима јесу: Непостојање међусобне повезаности; Непостојање адекватне сарадње са локалним властима; Непостојање адекватне сарадње са грађанима; Недостатак потребних информација о еколошкој ситуацији је посебно наглашен

проблем; Недостатак одговарајућих прописа и неадеквана примена постојећих; Недостатак градске власти, поред недовољних финансијских средстава и стручног

кадра, незаинтересованост, како за питања заштите тако и за укључивање цивилног сектора.

2.2 Учешће грађана у систему управљања животном средином у градовима

Основна карактеристика учешћа грађана у систему управљања животном средином у градовима јесте недостатак континуитета њиховог укључивања у решавању различитих проблема који се тичу животне средине. Заинтересованост грађана као и њихово деловање у области политике заштите животне средине у градовима је у виду повременог, најчешће делимично организованог испољавања јавног незадовољства.

Недовољна организованост грађана или њихово недовољно повезивање како би се указало на неки акутни социјално-еколошки проблем, произилази из недовољне информисаности о сопственим правима и могућностима.

Идеју о партиципацији грађана могуће је посматрати као покушај ублажавања незадовољства влашћу, односно, њеном неефикасношћу у раду, неодговорношћу, неадекватношћу решења и слично. У исто време, партиципација грађана пружа могућност да грађани сами буду одговорни за реализацију одређених одлука док, јавна управа у градовима, обезбеђујући механизме за њихову партиципацију, не мора да сноси сву одговорност уколико се све не одиграва према плану. У дефинисању партиципације грађана у градовима полази се од тога да су грађани један од друштвених актера у систему заштите животне средине. При том се под системом заштите животне средине подразумева мрежа међусобно повезаних друштвених актера, различитог степена

6

организованости, моћи и утицаја која координисано делује (примењује расположиве мере и средства) у правцу уклањања и превенције социјално-еколошких проблема са циљем да се унапреди квалитет животне средине. Партиципацију грађана у систему заштите животне средине градова требало би посматрати у контексту идеје да они својим деловањем могу да имају утицај на квалитет животне средине, док, у исто време, сносе последице непосредног утицаја мера и активности које се спроводе са циљем њене заштите. Стога би се под партиципацијом грађана у систему заштите животне средине градова могло подразумевати њихово мање или више организовано и ефикасно деловање у процесима предлагања, планирања, одлучивања, спровођења мера и оцењивања ефеката политике заштите животне средине.

Претпоставља се да су грађани најбоље упознати са проблемима и потребама у заштити животне средине управо на нивоу градске заједнице којој припадају, а самим тим, претпоставка је да су и заинтересовани да се ти проблеми реше.

Партиципација грађана у систему заштите животне средине градова, мора бити анализирана кроз пресек општих обележја друштвене структуре, као и обележја система заштите животне средине и њихове социјално-еколошке свести. Питање партиципације грађана у систему заштите животне средине је питање могућности препознавања, артикулисања и аргументоване борбе за сопствене интересе. То је, уједно, и питање усклађивања интереса како на релацији грађани - институције, али ништа мање и на релацији грађани – грађани.

Партиципација може допринети решавању проблема у животној средини градова услед познавања потреба и брањења заједничких интереса конкретног простора. Међутим, сама партиципација може да буде узрок проблемима услед недовољне стручности и оспособљености грађана да одлучују, њихове неспособности да самостално артикулишу своје интересе и захтеве, повећања утрошка новца и времена, неспремности инстутуција да координирају активности од значаја за партиципацију грађана и слично.

Сагледавајући и позитивне и негативне стране партиципације грађана, уочава се да би је требало посматрати само као један од начина решавања проблема, а да би било погрешно у потуности се ослањати на исту.

3. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА

Грaд Чaчaк сe нaлaзи у срeдишњeм дeлу цeнтрaлнe Србиje, измeђу 20°7’15” и 20°38’30” истoчнe гeoгрaфскe дужинe и 43°44’ и 44°00’30” сeвeрнe гeoгрaфскe ширинe, у oквиру Moрaвичкoг oкругa. Moрaвички oкруг чинe oпштинe Гoрњи Mилaнoвaц, Лучaни, Ивaњицa и Чaчaк. Простире се на површини од 636 km². Надморска висина Града Чачка се креће од 204 m, на ушћу Бресничке реке у Западну Мораву, до висине од 985 m коју има Корона, највиши врх планине Овчар. Градско језгро Чачка лежи на надморској висини од 242 m.

Град се граничи на северу са општином Горњи Милановац и општином Лучани на југозападу. На западу се налази општина Пожега, која је у саставу Златиборског округа. На истоку се налази општина Кнић, која је у саставу Шумадијског округа, а на југоистоку се граничи са градом Краљевом, који се налази у саставу Рашког округа.

7

Слика 1. ˗Картографски приказ територије Чачка(Извор: Стратегија одрживог развоја града Чачка)

Положај Града Чачка, у склопу Моравичког округа, је такав да он има све одлике главног регионално-географског центра. Смештен је највећим делом у Западном Поморављу и представља везу између заталасаног побрђа Шумадије на северу и брдско-планинских области унутрашњих Динарида на југу. Централни део градске територије чини Чачанска котлина, смештена између планине Јелице на југу, Овчара и Каблара на западу и планине Вујан на северу, док је на истоку отворена према Краљевачкој котлини.

Слика 2. – Моравички округ(Извор: www.ekapija.com)

8

4. ОСНОВНЕ ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

4.1. Геолошке карактеристике

У геолошком смислу шире подручје Чачка и околине изграђују палеозојски метаморфити, ултрамафити, стене мезозојске старости, седименти неогена и вулканити. Најстарије стене припадају палеозоику.

У тектонском погледу, на територији града се могу издвојити две зоне: југо-западна, која припада унутрашњим Динаридима и северо-источна, која припада Вардарској зони. Југо-западна зона је изграђена од матаморфисаних карбонских творевина, при чему се структура палеозоика разликује од мезозојског и неогеног покривача. Северо-источна зона је изграђена од морфита планине Јелице и мезозојских творевина и ултрамафита.

Најстарија геолошка збивања која се могу регистровати на ширем подручју Чачка, потичу из времена старијег палеозоика, када се формира Јелица. Повлачење мора, које је започето крајем тријаса, наставља се у јури. У средишњем делу терена вршена је седиментација флиша. Претпоставља се да је крајем олигоцена и почетком миоцена, као последица тектонских покрета настала једна или више потолина. У овим потолинама, током миоцена је почела егзистенција језерских басена. Крајем доњег миоцена почело је отицање језерских вода, да би се током хелвета ове области преобратиле у копно. Карактер седимената указује на брзо тоњење језерског дна и релативно брзу и ритмичну седиментацију. Док се седиментација вршила у плиткој језерској средини, у појединим деловима басена, стварана су тресетишта.

Највероватније, у средњем плеистоцену, у оквиру раније створене језерске равни, формиране су долине Западне Мораве и других већих водених токова, на чијим странама су сачувани трагови три акумулационе фазе, са одговарајућим терасама-одсецима (Поповић И., 1996).

4.2 Геоморфолошке карактеристике

Територију Чачка, на основу заступљености геоморфолошких облика, можемо поделити у три морфолошке целине: Чачанску котлину, брдско-брежуљкасти предео и планински предео.

Чачанска котлина ce налази на надморској висини од 200-300 m, дужина котлине од Овчарско-кабларске клисуре до Краљевачког сужења износи око 40 km, док је њена површина 270 km2. На територији града котлина је оивичена планинама Овчар (985 m), Каблар (885 m), са запада, планином Јелицом (929 m) са југа, подгорином Маљена и Сувобора, Вујном (857 m) и Буковиком (850 m) на северо-истоку. Град Чачак се налази у централном делу Чачанске котлине, на обалама Западне Мораве (Бојовић Н. et al., 2007).

Брдско-брежуљкасти предео захвата простор од 300-500 m надморске висине и део је територије која чини прелаз између равничарског и планинског предела. Решчлањен је речним долинама које му дају изглед заталасаног земљишта које се спушта у Чачанску котлину (Бојовић Н. et al., 2007).

9

Планински предео захвата географски простор од 500 m до 985 m надморске висине. Планина Јелица представља природну границу између брдско-брежуљкастог Драгачева на југу и Чачанске котлине на северу док је од Овчара одвојена преседлином Стражевица (610 m) са које се стрмо диже купасти врх. На северној, стрмој, страни према Западној Морави усечена је Овчарско-кабларска клисура којом је одвојена од планине Каблар. Планински предео северно од Каблара представља подгорину Сувобора и Маљена на територији Чачка. Вујан (857m) представља планински венац који одваја Чачанску котлину на југу од Таковско-рудничког краја на северу. Терен је испресецан речним токовима и рашчлањен живописним долинама река Каменице и Чемернице.

Овчарско-кабларска клисура представља јединствену морфолошку целину, усечену између планинских масива Овчара и Каблара и ширине је између 50 m и 100 m. Њена дужина је око 20 km. Одликује се укљештеним меандрима које прави река Западна Морава (Бојовић Н. et al., 2007).

Слика 3. –Укљештени меандри Западне Мораве(Извор: www.panoramio.com)

4.3 Климатске карактеристике

У климатском погледу Град Чачак припада умерено-континенталном типу климе. Његов географски положај, у Западноморавској котлини са брдско-планинским залеђем, условљава благу умерено-континенталну климу на територији до 700 m надморске висине, а изнад ове надморске висине заступљена је субпланинску климу (Бојовић Н. etal, 2007).

4.4 Хидрографске карактеристике

Од хидрографских објеката Чачка, највећи значај имају реке, језера и термоминерални извори. Све воде територије Чачка припадају сливу Западне Мораве.

Западна Морава (268 km) постаје од токова који долазе са севера (Скрапеж), југа (Голијска Моравица) и запада (Ђетиња). Најдужа саставница јој је Голијска Моравица, а Ђетиња природни наставак. На улазу у град Чачак, између Пожешке и Чачанске котлине, река је усекла дубоку Овчарско-кабларску клисуру са укљештеним меандрима. На територији Чачка, Западна Морава је на четири места преграђена бранама, иза којих су формирана вештачка језера, а то су Међувршје, Овчарско-кабларско језеро, језеро Парменац и језеро у самом граду, изграђено у оквиру спортског центра „Младост“.

На територији Чачка постоји више извора термоминералне воде. У експлоатацији су три бање: Горња Трепча, Овчар бања, Слатинска бања.

10

Слика 4. – Језеро Међувршје(Извор: www.cacak.org.rs)

4.5 Педолошке карактеристике

Земљишта Чачанске котлине у погледу типске припадности представљају прави мозаик. Издваја се 18 типова и подтипова земљишта, не рачунајући ниже систематске јединице. Највише су заступљена: алувијална земљишта, смонице, гајњаче и параподзоли (Поповић И., 1996).

4.6 Биогеографске карактеристике

Основу за развој живог света чачанског краја представљају повољни климатски, педолошки и хидрографски услови. Смењивање већег броја копнених и водених екосистема доприноси предеоној разноврсности овог дела Западне Србије.

У флористичком саставу издвајају се доминантне храстове шуме, али постоје и предели обрасли буковим шумама. Основне врсте шумског дрвећа присутних у овом крају су: цер, граб, буква, брест, затим по ободима јасен, багрем, клен, липа и поред потока и река јова, врба и топола. Заступљено је и жбунасто растиње: глог, дрен, зова, трњина. Међу биљним врстама чачанског краја, налазе се и оне које представљају природне реткости Србије, као што су: златна папрат, барски раставић, ловоролисни јеремичак, златна и сива суручица.

Богатству флорног састава доприноси висока заступљеност лековитих биљака (кантарион, мајчина душица, хајдучка трава, плућњак, камилица). Лековито биље је заступљено како у равничарским, тако и у брдским крајевима и подручју Овчарско-кабларске клисуре.

Биолошкој разноврсности предела доприносе и бројне животињске заједнице. Карактеристични меандри, смењивање деоница брзог и споријег речног тока, уз

различитост речног дна, погодују развоју различитих рибљих заједница (ихтиофауни). Регистровано је присуство 25 врста из осам породица, са доминацијом шаранских врста.

Реку Каменицу, леву притоку Западне Мораве, настањује кркуша (поточна мрена) која је угрожена аутохтона врста Балканског полуострва.

Запана Морава представља повољно станиште за сталан или повремен боравак птица које су својим животним навикама везене за водену средину. Присутне су чапље, гњурци, корморана и водомара.

11

У приобаљу акумулационих језера живи већи број вилиних коњица. Вилини коњици су заштићени као природна реткост у Републици Србији.

У Овчарско-кабларској клисури забележено је 140 врста птица, међу којима су најбројније мочварице: сива чапља, која је симбол Клисуре, затим дивље патке и барске коке. Мање бројне су птице грабљивице: сиви соко, јастребови – кокошар и мишар, сури орао и орао змијар.

Од ловне и заштићене дивљачи присутни су дивље свиње, лисице, јазавци, срне, зечеви (Бојовић etal, 2007).

Слика 5. – Сива чапља(Извор:www.cacak.org.rs)

5. ОСНОВНЕ СОЦИО-ЕКОНОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

5.1. Становништво

Становништво Града Чачка је углавном српско, староседелачко и већином досељено након Другог светског рата.

Табела 1. ˗ Кретање укупног броја становника од 1948-2011. годинена територији Чачка

Година пописа Укупан број становника Градски центар1948. 70.032 18.8081953. 75.485 24.0201961. 85.439 34.9641971. 97.924 49.4221981. 110.801 62.2581991. 115.401 69.7072002. 117.072 73.2172011. 114.809 72.148

Извор: Републички завод за статистику

На основу података пописа становништва обављених у периоду између 1948. године до 2002. године, можемо доћи до закључка да је број становника константно био у порасту, како на подручју читавог града, тако и на подручју градског центра. Међутим,

12

подаци пописа становништва обављеног 2011. године показују да се број становника, на територији града смањио за 2.263 становника. Главни разлози истог јесу, пре свега емиграције и пад наталитета, који карактерише већину насеља у Србији.

Да би се допринело порасту наталитета, неопходно је да свака породица има најмање троје деце. Због финансијских средстава за издржавање деце, многи парови се не одлучују на тај корак.

У последње време, често су разлози за емиграцију бољи услови рада и веће могућности за образовање и усавршавање, насупрот устаљеном мишљењу да се највећи број становника исељава због сиромаштва.

5.2 Насеља

Територија Чачка обухвата 58 насеља, од којих се издваја једно градско насеље ˗ Чачак (72.148 становника) и 57 катастарских општина.

У категорију највећих села (више од 3.001 становника) не убраја се ниједно насеље. У категорију већих сеоских насеља (од 2.001 до 3.000 становника) убрајају се само два насеља ˗ Трнава (2.902) и Мрчајевци (2.761).

Категорија сеоских насеља средње величине обухвата две поткатегорије ˗ села величине од 501 до 1.000 становника и села величине од 1.001 до 2.000 становника. У прву поткатегорију спада 21 насеље, а у другу поткатегорију се убраја 10 насеља.

Најмање сеоска насеља се деле на патуљаста села (до 100 становника) и мала села (од 101 до 500). Птуљастих насеља има три, а малих села има 18.

Просечна величина насеља је 10,97 km², а катастарске општине је 11,16 km².Чланом 20, Закона о територијалној организацији Републике Србије проглашено је

23 града, којим је општина Чачак добила статус Града.

5.3 Привреда

Пољопривреда

Чачански крај има изузетно повољне услове за развој пољопривредне производње.Поред повољних географских и агроеколошких услова, развоју пољопривреде у

знатној мери су допринели и стручни капацитети и научне институције, међу којима се издваја Институт за воћарство са великим бројем селектованих сорти шљиве, купина, јабука, крушака, дуња и јагода, по чему се чачански крај препознаје у многим земљама света.

Индустрија

Индустрија заузима најзначајније место у чачанској привреди. Заступљене су све индустријске гране, нарочито металопрерада, прехрамбена индустрија, индустрија папира.

У оквиру прерађивачке индустрије најзаступљенија су предузећа из области металопрераде,производње од гвожђа, челика, прохрома, и алуминијума, производње машина, резервних делова иразних алата.

На подручју града Чачка наменска индустрија компаније „Слобода” узима значајно место, како по броју запослених радника, тако и по извозним резултатима.

13

У области хемије и неметала по свом квалитету препознатљиви су следећи производи: разне врсте лепкова, боја и заштитних средстава за метал и дрво, кућна хемија, сунђери, ПВЦ цеви и разни други производи.

Индустрија текстила, коже и обуће, која је некад била међу водећим гранама индустријске производње, лако враћа своје место у привреду Чачка. Најзаступљенија је конфекција за младе,женска конфекција, заштитна опрема, вез и остала фина израда.

Прерада целулозе и папира - бројна предузећа се баве производњом картонске и папирне амбалаже, еколошке амбалаже, израдом школског и биро прибора, производњом папирних убруса,хигијенског папира и свих врста штампе на разним подлогама.

У области производње грађевинског материјала као и у бројним грађевинским предузећима из области високоградње и нискоградње, заступљена је најсавременија грађевинско техничка опрема,где се све врсте грађевинских радова изводе по најстрожијим светским стандардима.

Пољопривредна и прехрамбена индустрија заузимају треће по реду место по броју привредних субјеката регистрованих за ову врсту делатности.

Туризам

Туризам је један од стратешких праваца развоја Чачка. На овом подручју су развијени различити сегменти туризма, пре свега у граду Чакчку постоје установе културе, културно-историјски споменици и археолошки локалитети, потом Овчарско-Кабларска клисура, Атомска бања, бања Горња Трепча, Овчар бања и Слатинска бања, као и сеоски туризам.

Заштићена природна добра Града Чачка јесу: Овчарско-кабларска клисура, меморијални природни споменик „Танаско Рајић”, стабло оскоруше у насељу Прислоница и фикус који се налази у Дому културе у самом центру града.

На територији Чачка се налази 87 археолошких налазишта, међу којима се може издвојити локалитет Градина на планини Јелици за који се претпоставља да је био верски и административни центар целог подручја који је подигао цар Јустинијан у 6. веку. Такође, на простору Чачка се налази и 66 заштићених објеката градитељског наслеђа, верски објекти, велики број споменика из прошлих ратова и споменици знаменитим личностима из чачанског краја.

Слика 6. ˗Градина на Јелици(Извор: www . turizamcacak . orд . rs )

Саобраћај14

Повољан саобраћано-географски положај града чине две саобраћајнице изузетног значаја које се укрштају у насељу Прељина. Од Ибарског пута, који води од Београда преко Горњег Милановца и Краљева, према Скопљу, одваја се код Прељине крак, који преко Чачка, Ужица и Златибора води ка Црногорском приморју. Од Прељине јужни правац води ка Косову и Метохији и преко Крушевца води ка источној и југоисточној Србији. Од Краљева преко Новог Пазара и Рибарића се може стићи у Црну Гору.

Издвајају се државни пут IА реда број 2 Београд – Чачак и државни пут IА реда број 4 Ужице – Појате.

Локална путна мрежа у Чачку је задовољавајућа, у току је изградња аутопута Београд – Чачак – Јужни Јадран коридор 11, који ће повезати град са осталим већим центрима у региону и олакшати приступ већем тржишту.

Кроз град пролази железничка пруга нормалног колосека Сталаћ- Пожега, која долином Западног Поморавља спаја две веома важне железничке комуникације ˗ пругу Београд-Бар, са међународном пругом Београд-Ниш-Софија.

Слика 7. - Саобраћајна повезаност Града Чачка(Извор: Бојовић Н. etal, 2007)

6. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Град Чачак са околином се може окарактерисати релативно високим степеном развоја привреде и трговине, развијеном саобраћајном инфраструктуром и енергетиком, урбанистичким проблемима, стихијском аграрном производњом, непостојањем стратегије у области управљања отпадом, заштите ваздуха од загађења итд. Све ово и још много тога се негативно одражава на стање животне средине.

На територији Града Чачка идентификовно је преко 300 појединачних проблема, који су разврстани у 9 основних група и у складу са тим је дефинисано 9 основних проблема у заштити животне средине:

Високе концентрације загађујућих материја у ваздуху на територији Чачка.

15

Угрожен принцип одрживог развоја различитих типова екосистема на територији града.

Недовољно развијена екосвест. Утицај отпада на животну средину на територији града. Угроженост река чврстим и течним отпадом на територији Чачка. Деградација обрадивог земљишта грађевинским радовима на територији

Чачка. Повећан ниво буке на територији Чачка. Проблем прљавих јавних површина на територији Чачка. Угроженост здравља становника који користе воду са сеоских водовода, који

нису у систему одржавања и контроле квалитета воде од стране ЈКП „Водовод” Чачак.

Градска управа Чачка је учинила неколико корака у смислу организованог приступа решавању проблема у заштити животне средине. Скупштина је именовала одбор за урбанизам и екологију, као и Комисију за заштиту животне средине, као стручно и саветодавно тело.

Уведена је редовна контрола квалитета воде за пиће, контрола квалитета вода у главним речним токовима, контрола квалитета ефлуената неких загађивача, контрола загађености ваздуха на неколико мерних места, контрола животних намирница. О резултатима контроле спроводе се редовни годишњи извештаји. Носиоци ових активности су Завод за заштиту здравља Чачак и лабораторија ЈКП “Водовод” из Чачка. У години 2004. усвојена је општинска Одлука о мерама заштите од буке.

6.1 Анализа и оцена стања квалитета земљишта

Подручје Града Чачка располаже значајним земљишним и пољопривредим површинама. Укупне површине износе 63 632 ha, у чему пољопривредно земљиште учествује са 43 563 ha (68,5%), шуме 15 002 ha (23,5%) и неплодно земљиште 5 067 ha (8,09%). Стога се велики број становника на подручју Чачка бави пољопривредом, међутим као последица нестручног руковања непрестано се одвијају следећи штетни процеси:

- неадекватна употреба агрохемикалија (пестицида),- неконтролисана употреба минералних материја, без претходне анализе квалитета

што наноси вишеструку штету поремећајем хемијског састава земљишта, а самим тим и поремећајем земљишне флоре и фауне,

- неконтролисана вишегодишња механичка обрада значајних површина скелетних земљишта брдско-планинског подручја Каблара, Овчара и Јелице, већ је изазвала трајан поремећај киселости тла и ерозију испитивањем немогућности обнове хумусног дела,

- неконтролисана сточарска производња на мини фармама у густо насељеним деловима града.

Ове проблеме пољопривредни произвођачи не могу самостално да реше због недостатка знања, финансијских средстава, дуготрајних улагања итд.

Такође, један од фактора који утичу на загађеност земљишта је и извођење грађевинских радова на овом подручју. Густа насељеност Града Чачка представља висок антропогени притисак на животну средину са посебно израженим притиском на земљиште. Једном заузето земљиште неким објектом је трајно изгубљено за животну

16

средину (Закон о планирању и изградњи, „Службени гласник РС“, бр.24/11). Најквалитетније земљиште се управо налази на периферији града и у приградским насељима, где је интензитет грађевинских радова највећи..

Не постоје тачни и поуздани подаци о деградираним површинама, али је појава видљива на сваком кораку. На овај начин се бесповратно губи једна од основних природних вредности, а штете по животну средину се у овом моменту не могу квантитативно изразити.

6.2 Анализа и оцена стања квалитета вода

Основни извори загађења вода на територији Чачка јесу привредни субјекти, установе, институције и становници. Они врше основни утицај на животну средину, односно врше загађивање вода разним загађујућим материјама из индустријских и других привредних објеката, енергетских постројења и уређаја, атмосферске канализације, домаћинстава и пољопривреде.

Квантитативно стање, врсте и концентрације загађујућих материја у водотоковима и акумулацијама на територијиЧачка, утврђује се на основу биолошких, микробиолошких и физичко-хемијских испитивања, која спроводи Завод за заштиту здравља Чачак.

Завод за заштиту здравља врши испитивања хигијенске исправности воде за пиће у складу са Правилником о хигијенској исправности воде за пиће („Службени Лист РС“', бр. 42/98) и то и у градском водоводу и у сеоским водоводима. Такође, завод је задужен и за испитивање квалитета атмосферских и отпадних водау складу са Правилником о начину испитивања квалитета отпадних вода („Службени Гласник РС“, бр. 47/83), Уредбом о Категоризацији водотокова („Службени Гласник“, бр. 5/68), Уредбом о Класификацији вода („Службени Лист“, бр. 6/78), као и одговарајућим Одлукама Скупштине општине Чачак о јавном водоводу и канализацији општине Чачак („Службени лист општине Чачак“, бр. 3/98) и о Заштити канализације отпадних вода у општини Чачак („Службени лист општине Чачак“, бр. 3/80).

У складу са наведеним прописима посебно се врше испитивања квалитета воде у рекама, а посебно карактеристика отпадних вода на подручју ГрадаЧачка (пре свега из главног градског канализационог колектора, али и из око 30 радних организација – емитера отпадних вода).

Према Уредби о категоризацији водотокова („Службени гласник Србије“, бр. 5/68), све реке су сврстане у класе и поткласе.

Мерна места, где Завод за заштиту здравља Чачак, врши контроле квалитета воде у овим рекама, са наведеном припадајућом класом односно поткласом према Уредби о категоризацији водотокова и Уредби о класификацији вода, а у складу са Правилником о опасним материјама у водама, су приказана у табели.

Табела 2. – Мерна места контроле квалитета воде у рекама на територији Града са припадајућом класом, односно поткласом водотока

Назив реке Локација (мерно место) Класа и поткласа водотокаЗападна Морава Испод бране у Међувршју II-а

Код рекреационог центра „Младост“ II-б

Код моста на кружном путу II-б

17

Код висећег моста у селу Станчићи II-б

Каменица Буђевац – Цагање I до II-аРујак – Пријевор I до II-а

Чемерница

Код старе школе у Миоковцима II-а

Код железничког моста у Прељини II-б

Код каскада у Прељини II-бДичина Пре улива у Чемерницу II-б

Извор: Просторни план општине Чачак

Анализа квалитета воде реке Западне Мораве

Анализа резултата извршених биолошких испитивања у 2003. години показала је да су узорцима воде реке Западне Мораве степен сапробности по Пантле-Буцку износио 1,7 до 2,4, што указује на присуство “бетамезосапробних” биоиндикатора, становника умереног загађења средње чистих вода.

Извршена микробиолошка испитивања у 2003. години су показала микробиолошку загађеност на свим контролним тачкама, тј. да, од укупно 46 узорака на четири мерна места, 33 узорка су ван оквира класе којој би требало да припадају. Квалитет воде реке у Међувршју и код рекреационог центра углавном у зимским и пролећним месецима био је ван оквира класе којој припадају. У речној води, посебно код моста на кружном путу и код села Станчићи присутно је енормно загађење које потпуно искључује овај део реке из класе којој припада.

На основу оваквих лабораторијских испитивања, у периоду од 2001. до 2003. године, може се констатовати да је загађење реке Западне Мораве све веће, а да је највеће на трећем мерном месту “код моста на кружном путу” и четвртом мерном месту “код висећег моста у селу Станчићи” и то како бактеријско, тако и садржај опасних материја амонијака и фенола.

Промене квалитета Западне Мораве су последица утицаја комуналних отпадних вода и индустријских отпадних вода из индустријских објеката и кланице, лоцираних у непосредној близини реке Западне Мораве. Другим речима загађење реке (бактериолошко и опасне материје: амонијак и фенол) је највеће на местима где је лоцирано и испуштање комуналних отпадних вода и индустријских отпадних вода.

18

Слика 8. ˗ Слив реке Западне Мораве(Извор: www . hidmet . gov . rs )

Анализа квалитета воде реке Каменице

Категоризација реке Каменице према Уредби није извршена, па се може усвојити да је прописана категорија од I до II-а, која је важећа за чисте воде.

У погледу физичко-хемијских показатеља (посебно биолошке потрошње кисеоника), река је некад иступала и изван оквира III класе.

Биолошка испитивања доказују у узорцима воде присуство “бетамезосапроба”, становника умереног загађења средње чистих вода.

Овакви резултати указују да река Каменица, посебно по физичко-хемијским параметрима и садржају опасних материја више не припада категоријама чистих вода, које су подесне за купање и рекреацију у води, за гајење мање племенитих врста риба, као и за употребљавање у снабдевању насеља водом или у прехрамбеној индустрији.

Анализа квалитета воде реке Дичине

Контрола квалитета реке Дичине вршена је на једном мерном месту пре улива у реку Чемерницу.

У погледу физичко-хемијских показатеља река је повремено показивала карактеристике воде и ван III класе, а кроз биолошка испитивања констатовано је

19

присуство “бетамезосапробних” микроорганизама, биоиндикатора-становника умереног загађења.

Анализа квалитета воде реке Чемернице

На основу резултата контроле квалитета воде реке Чемернице у току 2001. 2002. и 2003. године на карактеристичној локацији, пре уливања у реку Западну Мораву, може се закључити да је у погледу физичко-хемијских показатеља река показивала и карактеристике воде ван III класе. Биолошка испитивања констатовала су присуство “бетамезосапробних” микроорганизама, као био-индикатора-становника умереног загађења.

Слика 9. – Река Чемерница(Извор: www.cacak.org.rs)

Анализа загађености отпадних вода на територији Чачка

Микробиолошке анализе узорака отпадних вода указивале су на велико оптерећење ових отпадних вода бактеријама фекалног порекла.

Физичко-хемијске анализе су показале да су ове отпадне воде веома оптерећене органским материјама, пошто садрже врло високе вредности за концентрације амонијака, утрошак калијум-пергамангата, биолошку потрошњу кисеоника, хемијску потрошњу кисеоника, а врло ниске вредности за растворени кисеоник (врло често је ова вредност једнака нули). Осим тога ове отпадне воде имају и изузетно високе количине укупних масти и уља, као и знатно повишене вредности за фенол.

Оцене квалитета воде реке Западне Мораве пре и после улива главног градског колектора

Микробиолошке карактеристике воде реке Западне Мораве пре и после улива главног градског колектора су одређиване микробиолошким анализама којима је одређиван: укупан број бактерија у 1 ml воде, највероватнији број колиформних бактерија изражаван као у 100 ml воде и идентификација бактерија. Анализа резултата показује да je

20

река Западна Морава, пре улива некад одговарала, а некад иступала из своје II-б поткласе, а нако улива најчешће иступала изван оквира своје II-б поткласе.

Табела 3. - Упоредни просечни резултати физичко-хемијских анализаотпадних вода градског колектора и реке Западне Мораве

РедниБрој

ПараметарГрадски колектор пре улива у Западну Мораву

Западна Морава пре улива градског колектора

Западна Морава

после улива градског

колектора1 Мутноћа (НТУ степени) 18.12 3.80 5.002 Амонијак (mg/l) 44.125 0.250 2.9203 Утрошак КМnО4 (mg/l) 263.50 12.36 21.174 Растворени кисеоник (mg/l) 0.70 7.73 5.745 БПК-5 (mg/l) 96.75 3.82 7.686 ХПК (mg/l) 223.50 6.95 13.427 Детерџенти (mg/l) 0.300 0.020 0.0648 Феноли (mg/l) 0.088 0.003 0.0109 Укупна уља и масти (mg/l) 7.579 0.378 0.737

Извор: Локални еколошки акциони план општине Чачак

Физичко-хемијске анализе воде реке Западне Мораве пре и после улива главног градског колектора показују да је река Западна Морава пре улива углавном одговарала својој II-б поткласи (некада је чак одговарала и II-а поткласи),а после улива најчешће иступала изван оквира своје II-б поткласе и прелазила у категорију река III класе.

Након улива вредности параметара су се повећале знатно изнад максималне дозвољене концентрације: мутноћа, органолептичке особине, биолошка потрошња кисеоника, садржај органских материја изражених као утрошак калијум-перманганата, садржај опасних материја и то амонијака, нитрита, фенола и укупних масти и уља.

Слика 10. - Река Западна Морава на подручју ЧачкаИзвор: www.panoramio.com

Водоснабдевање на територији Чачка

На подручју Чачка становништво се снабдева водом за пиће из мреже градских и сеоских водовода као и из локалних водовода и водних објеката.

Табела 4. - Приказ резултата анализа узорака воде узетих из водовода, 2013. годинаБактериолошке анализе Хемијске анализе

21

Број

уз

етих

уз

орак

а

Неисправно

Број

уз

етих

уз

орак

а

Неисправно

Узр

ок

неис

прав

ност

и

Број % Узрок неисправности Број %

Градски водовод

1047 2 0,19 укупни број аеробних мезофилних бактерија

881 - - -

Сеоски водовод

302 60 19,87 -ук. бр. аероб. мезоф. бактериja -ук. колиформне бактerije; колиф. бакт. фекал. порекла;

300 13 4,33 NTU, Fe pH

Локални водовод

168 61 36,3 -ук. бр. аероб. мезоф. бактерија -ук. колиформне бактerije; -стр. коке фекалног порекла -колиф. бакт. фекал. порекла

170 51 30,0 ЕП, NO2, NO3 NH3, KMnO4

Оцена квалитетастања вода са јавних чесми

Мерна места која су се користила за оцену квалитела вода са јавних чесми јесу: чесма Матије Вујовића, Водице, Кандића чесма. Резултати лабораторијског испитивања вода са јавних чесми током 2014. године показују да микробиолошки налази неисправни док су физичко-хемијски налази исправни. Из ових налаза произилази закључак, да је вода микробиолошки неисправна за пиће, а као узрок се наводе обилне падавине протеклих месеца.

Слика 11. – Јавна чесма Караула(Извор: www.aroundguides.com)

6.3 Анализа и оцена стања квалитета ваздуха

Квантитативно стање, врсте и концентрације загађујућих материја у ваздуху, у Чачку показују редовни извештаји о контроли квалитета ваздуха.

Основне загађујуће материјекоје се мере су: ЅО2, чађ, Оx и таложне материје.Анализа таложних материја, поред мерења укупних таложних материја, обухвата и

следеће: рН вредност, специфичну електричну проводљивост, сулфате, хлориде, нитрите, 22

нитрате, калцијум, магнезијум, растворне материје, нерастворне материје, сагорљиви део, садржај пепела, олово, кадмијум, цинк и никл.

Параметри који се мере и приказују су: средња годишња вредност, медијана (С50), фреквенца високих концентрација (С98), минималне вредности, максималне вредности и број дана за ЅО2 и чађ, када је њихова концентрација већа од граничне вредности имисије. Вредности се приказују табеларно за сваку годину. Табеле представљају прилог са извештајима о приказу стања загађености ваздуха у граду. Концентрације ЅО2 и чађи одређиване су једном дневно током целе године. Укупне таложне материје одређиване су једном месечно. Прикупљени подаци су систематски обрађивани и анализирани у складу са Правилником о граничним вредностима, методама мерења имисије, критеријумима за успостављање мерних места и евиденцији података (''Службени гласник РС'', број 54/92).

Анализа измерених резултата за 2013. годину

Последња мерења извршена су 2013. године и као мерна места изабрана су: центар града „Коста Новаковић“ и саобраћајна зона „Путеви“.

Табела 5. – Годишњи извештај о контроли квалитета ваздухаЛокација: центар града „Коста Новаковић“ Година:2013

Параметри SO2 ЧађСуспенд.честицеПМ 2,5

Суспенд.честицеПМ 10

Азотдиоксид/24

mikro g/m3 mikro g/m3 mikro g/m3 mikro g/m3 mikro g/m3Гранична вредност 125 50 25 50 85Број мерења 330 330 56 56 329Средња год. вредност 2,85 17,43 35,72 53,10 46,50Медијана(Ц50) 2,00 11,00 31,10 43,35 40,00Фреквенца високих конц. (Ц98) 7,00 52,55 64,78 125,48 94,00Мин. вредност 1 5 0,00 0,00 3Макс. вредност 24 93 91,70 213,30 162Број дана > гранична вредност / датум 0 20 0 23 28

Извор: www.zdravljecacak.org/

Концентрација чађи, суспендованих честица и азот диоксида/24 у ваздуху знатно премашује граничне вредности док је максимална концентрација сумпор диоксида знатно испод граничне вредности. Средња вредности таложних материја износила је 105,98.

Табела 6.- Годишњи извештај о контроли квалитета ваздухаЛокација: Саобраћајна зона „Путеви“Година:2013

Параметри SO2 Чађ Сусп. чест. Азотдиоксид/24mikro g/m3 mikro g/m3 mikro g/m3

Гранична вредност 125 50 85Број мерења 358 358 335Средња год. вредност 2,82 19,95 21,93Медијана(Ц50) 2,00 5,00 19,00Фреквенца високих конц. (Ц98) 6,15 44,15 19,30

23

Мин. вредност 1 3 1Макс. вредност 16 104 81Број дана > гранична вредност / датум 0 12 0

Извор: www.zdravljecacak.org/

Једино је концентрација чађи у ваздуху изразито премашила граничну вредност, док је концентрација сумпор диоксид и азот диоксид у ваздуху била испод граничне вредости. Укупно 12 дана концентрација чађи је била изнад граничне вредности. Средња вредности таложних материја износила је 120,63.

6.4 Анализа и оцена стања нивоа букe

На основу Програма контроле буке у животној средини на подручју Града Чачка, за сваку календарску годину , врши се мониторинг буке у животној средини на дефинисаном броју мерних места у складу са мапираним зонама, а ради одређивања меродавних нивоа буке и оцене резултата мерења, како би се предузеле потребне мере у циљу заштите здравља људи.

 Мерење буке на подручју Града Чачка врши се у складу са Законом о заштити од буке у животној средини (Службени гласник РС бр. 36/09 и 88/2010), Правилником o методама мерења буке, садржини и обиму извештаја о мерењу буке ( Службени гласник РС бр. 72/10 ), којим се прописују методе мерења буке, садржина и обим извештаја о мерењу буке, Уредбом  о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини ( Службени гласник РС бр.75/2010)као и Одлуком о мерама за заштиту од буке на територији Општине Чачак ( Службени лист Општине Чачак бр. 9/04).

Слика 12. – Мерно место ОШ „Милица Павловић“ Слика 13. – Мерно место и дечији вртић „Мали Капетан“, дневно мерење насеље Атеница, ноћно мереИзвор: www . zdravljecacak . org Извор: www . zdravljecacak . org

Мерење буке на подручју Града Чачка се врши већ дужи низ година, према Програмима мерења буке за сваку календарску годину.

24

 Табела 7. - Приказ пописа мерних места по акустичким зонама у ЧачкуЗона Намена простора Назив и број (ознака) мерног места

1.

Подручја за одмор ирекреацију, болничке зоне и опоравилишта, културно историјски локалитети,велики паркови

11.- Градска болница „Др Д.Мишовић“14.- Бања Трепча17.- Велики градски парк

2. Туристичка подручја, кампови и школске зоне

9.- Школска зона: О.Ш. Милица Павловић, средња Медицинска школа, Д.В.“Мали капетан“13.- Сеоско насеље :Прељина –варошица15.- Туристичко подручје Бање Трепча

3. Чисто стамбена подручја7.- Раскрсница: Ул. Немањина  и Кнеза Милоша12.- Насеље Атеница18.- Насеље „Љубић кеј “

4.Пословно-стамбенаподручја, трговачко-стамбена подручја и дечја игралишта

8.- Улица Војводе Степе до раскрсн. Са Ул. В.Николаја Велимировића10.- Бензинска пумпа „Лукоил“16.-Ул.Бате Јанковића „Моравица“

5.

Градски центар, занатска, трговачка, административно-управнзона са становима, зонадуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница

1.- Градска пешачка зона (градско шеталиште)3.- Кружни ток „Солид“4.- Раскрсница код кафане „Цар Лазар“

6.Индустријска,складишна и сервисна подручја итранспортни терминали без стамбених зграда

2.- Аутобуска станица5.- Раскрсница:Ул.Бул. Ослободилаца Чачка и Ул.Бул. Ослобођења6.- Раскрсница Ул.Бул. Ослободилаца Чачка иУл. Балканска

Извор: www.zdravljecacak.org/

Мерење буке у животној средини у Чачку вршено је на  18 мерних места (по три мерна места из сваке зоне) једанпут у току 2012. и 2013. године, а у пет мерних интервала на сваком мерном месту (два дневна, један вечерњи и два ноћна интервала). Мерења су извршена у октобру месецу 2012. и септембру и октобру 2013. године. Мерна места су означена редним бројем од 1 до 18, редоследом како су вршена мерења по данима, што је приказано у табели, као и припадност мерних места одређеним зонама.

Уредбом  о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини (Службени гласник РС бр.75/2010)прописане су граничне вредности индикатора буке у насељеним местима, према зонама насеља. Граничне вредности су представљене у табели за дан и вече и ноћ.

Мерења су током посматране две године вршена на исти начин, истом методологијом,на истим мерним местима, што омогућава упоредну анализу резултата.

Мерење буке је вршено помоћу фонометра тип-2250, произвођача Bruel&Kjaer, Данска. Еквивалентни ниво ( Leq ) је мерен три пута у току дана и два пута у току ноћи ( пет интервала у току 24 часа), на мерним местима. Свако мерење је извршено у трајању по 15 минута. На основу добијених вредности за Leq израчунате су средње вредности за дан ( из три мерења) и за ноћ (из два мерења), односно меродавни дневни ниво буке за дан и меродавни  ниво буке за ноћ.

Табела 8. - Меродавни нивои буке за дан и ноћ у периоду  2012 – 2013.Град Чачак Доба Граничнавреднос Меродавни Меродавни Одступање

25

Мониторинг букеМерна места дана

т буке на отвореном простору

dB (A)

нивои букеdB (A)

нивои букеdB (A)

меродавних  нивоа букеод дозвољених

нивоа  dB (A)2012. 2013. 2012. 2013.

1.Градско шеталиште данноћ

6555

6151

6055

-4-4

-50

2.Аутобуска станица данноћ

6555

6153

6156

-4-2

- 4+1

3.Кружни ток „Солид“ данноћ

6555

6559

6560

0+4

0+5

4.Раскрсница-Кафана “Цар Лазар“

данноћ

6555

6557

6963

0+2

+4+8

5.Раскрсница-„Словас“

данноћ

6555

6460

6559

-1+5

0+4

6.Рскр.Бул.Осободилацаи Балканска

данноћ

6555

6864

6964

+3+9

+4+9

7.Рскрсница Немањина и К. Милоша

данноћ

5545

6357

6558

+8+12

+10+13

8. Улица В.Степе( OMW пумпа)

данноћ

6050

6559

6660

+5+9

+6+10

9.О.Ш.М.Павловић и дечји врт.„М.Капетан“

данноћ

5045

6563

6257

+15+18

+12+12

10.Бензинска пумпа „Лукоил“

данноћ

6050

6456

6558

+4+6

+5+8

11.Градска болница данноћ

5040

4943

5140

-1+3

+10

12. Насеље Атеница данноћ

5545

6759

6861

+12+14

+13+16

13. Прељина-варошица данноћ

5045

5947

6055

+9+2

+10+10

14.Бања Г.Трепча-Стационар

данноћ

5040

4438

4533

-6-2

-5-7

15. Турис.подручје Бања Г.Трепча

данноћ

5045

5339

4736

+3-6

-3-9

16.Ул. Б.Јанковић-„Моравица“

данноћ

6050

6959

6559

+9+9

+5+9

17.Велики градски парк данноћ

5040

5342

5242

+3+2

+2+2

18.Насеље „Љубић кеј“ данноћ

5545

6154

5748

+6+9

+2+3

Извор: www.zdravljecacak.org

Приказ меродавних нивоа буке за дан и вече, по мерним местима у 2012. и 2013. години, као и одступања од дозвољених нивоа буке на отвореном простору, представљен је у табели.

У 2012.години резултати мерења буке на 18 мерних места показивали су да меродавни нивои буке на 11 мерних места прелазе граничне вредности буке за дан, и на 14

26

мерних места за ноћ. Прекорачење  нивоа буке током дана је од 3 - 15 dB (A), а током ноћи је од 2 -18 dB (A), зависно од зоне намене.

Највеће одступање од дозвољеног нивоа буке у 2012. години је на мерном месту број 9- Раскрсница Основна школа „Милица Павловић“ и Дечији вртић „Мали Капетан“  (+15 dB (A) током дана  и +18 dB (A) током ноћи), затим на мерном месту број 12 - Насеље Атеница((+12 dB (A) током дана  и +14 dB (A) током ноћи), на мерном месту број 7-Раскрсница Немањина и Кнеза Милоша (+8 dB (A) током дана  и +12dB (A) током ноћи), на мерном месту број 16- Бате Јанковић-„Моравица“ (+9 dB (A) током дана  и +9 dB (A) током ноћи), мерном месту број 18- Насеље „Љубић кеј“ (+6 dB (A) током дана  и +9 dB(A)током ноћи) и на мерном месту број 6- Раскрсница Булевар Ослободилаца и Балканска (+3 dB (A)   током дана  и +9 dB (A)током ноћи).

На основу резултата мерења буке на 18 мерних места у Чачку у 2013. години, констатовано је да меродавни нивои буке на 12 мерних места прелазе граничне вредности буке за дан, и на 14 мерних места за ноћ. Прекорачење  нивоа буке током дана је од 1 - 13 dB (A), а током ноћи је од 1 -16 dB (A), зависно од зоне намене.

Највеће одступање од дозвољеног нивоа буке у 2013. години је на мерном месту  број 12 - Насеље Атеница (+13 dB (A) током дана  и +16 dB (A)током ноћи),на мерном месту број 9 -Раскрсница –Основна школа „Милица Павловић“ и Дечији вртић „Мали Капетан“  (+12 dB (A) током дана  и +12 dB (A) током ноћи), на мерном месту број 7 -Раскрсница Немањина и Кнеза Милоша(+10 dB (A) током дана  и +13 dB (A) током ноћи), на мерном месту број 13 -Прељина –варошица (+10 dB (A) током дана  и +10 dB (A) током ноћи), на мерном месту број 8 –Улица Војводе Степе ( OMW пумпа) (+6 dB (A) током дана  и +10 dB (A)током ноћи) и на мерном месту број 16 – Бате Јанковић-„Моравица“ (+5 dB (A) током дана  и +9 dB (A) током ноћи).

Поређењем резултата мерења буке у 2012. години са резултатима мерења у 2013. години, може се закључити да се регистровани нивои буке и даље одржавају, а одступања меродавних нивоа буке од дозвољених нивоа и даље су присутна на истим мерним местима са незнатним варијацијама у интензитету.

Резултати мерења буке омогућавају и знатно финије анализе на основу којих би се могле и сугерисати и применити одређене мере за смањење буке.

На локалном, градском нивоу, важно је утврдити и пратити нивое буке, предвидети удео буке при просторном планирању, планирању зелених површина и саобраћајница, при увођењу сваке нове делатности и спровођењу мера за смањење нивоа буке.

Резултати систематског мерења буке треба да послуже урбанистима при просторном уређењу и реконструкцији постојећих насеља и подручја, архитектама при пројектовању објеката у непосредној близини мерних места и медицинским стручњацима при оцени сметњи од буке.

6.5 Анализа карактеристика отпада на територији Чачка

Познавање количине и карактеристика отпада који генеришу насеља у Граду Чачку, као и индустријска производња у току одређеног временског периода су почетни и основни подаци неопходни за организовање управљања отпадом на одређеној територији.

У извештају о стању животне средине за 2001. годину процењена је количина отпада по становнику на годишњем нивоу у износу од 300 kg. Дневна количина отпада по

27

становнику у градовима износи око 0,8 – 1 kg, у урбаним насељима око 0,5 – 0,8 kg,док у руралним насељима износи око 0,5 kg.

Морфолошки састав комуналног отпада је променљив. Практично се континуално мењао последњих педесет година, при чему се знатно смањио удео минералних компоненти (пепео), а увеликој мери се повећао удео папира, пластике, стакла, лименки и друго. Ове промене су изазване,углавном, порастом удела амбалаже и променом начина грејања.

Табела 9. -Количине отпада на територији Чачка за 2009. годину

Укупне годишње количине прикупљеног отпада 1 Измерено2 Процена

Количинеt/год.

Комунални, осим кабастог отпада 1 25.400Комунални кабасти отпад 2 400Отпад из предузећа и установа (осим индустријског) 2 50Грађевински отпад и отпад од рушења 2 400 m3

Индустријски отпад Нема податакаОтпад са јавних површина Нема података

Извор: www.cacak.org.rs

Преглед стања комуналног чврстог отпада

Дневне количине смећа по подацима ЈКП „Комуналац“ су у просеку око 60 до 65 t / дан или око 200 m3на дан. Укупна запремина смећа коју ЈКП „Комуналац“ износи и одвози јесте око 160 m3 или око 90 t носивости. У структури смећа папир (хартија) учествије са 27.7%, пластика21.4%, органски отпад 16.6%, метални отпад 7.6%, стакло 5.3%, текстил 0.5%, а остали отпад укупно учествује са 20.9%.

Органски биљни отпад у структури смећа у Чачку чини 16.6%. То је углавном отпад који чине биљни отпаци настали у домаћинствима. У ове количине није урачунат део биљног отпада из окућница, башта, зелених површина, као и других пољопривредних парцела у градском и приградском подручју, који заврши на „дивљим“ депонијама или се спаљује на месту настанка усред насељеног подручја. Ако би се и ове додатне количине укључиле у укупну количину органског биљног отпада, овај отпад би сачињавао и до 30% од укупне количине комуналног отпада.У садашњем систему прикупљања, транспорта и одлагања комуналног чврстог отпада, биљни отпад се на месту настанка меша са осталим врстама отпада.

Папир представља процентуално највећи удео у комуналном чврстом отпаду (око 28%), који сакупља и одвози на градску депонију ЈКП „Комуналац“. Тој количини требало би додати и количине које повремено откупљују чачанска предузећа која се баве производњом и прерадом папира (ФХ „Божо Томоћ“, и„Папирпак – Дива“), или физичка лица као индивидуални сакупљивачи.

Пластика је заступљена са преко 21% у комуналном чврстом отпаду, који сакупља, транспортује и одлаже на градску депонију ЈКП „Комуналац“. Тој количини треба додати и количине које повремено сакупљају или откупљују откупљивачи пластике и то пре свега пет амбалаже („Пима“, „Елмер“).

Сакупљање и транспорт отпада

28

Сакупљање и транспорт комуналног отпада врши се специјалним наменским возилима–аутосмећарима и аутоподизачима, а кабасти и вртни (баштенски) отпад тракторима и аутоподизачима.

ЈКП „Комуналац“ у свом возном парку поседује 13 аутосмећара, 3 аутоподизача, 1 кипер сандучар и 2 трактора са приколицом.

Радна процедура

- Екипа за прикупљање отпада из канти састоји се од возача и четири радника на сакупљању отпада, од којих један иде испред возила и износи посуде из дворишта корисника, а остали празне отпадиз посуда у возило и враћају посуде у двориште корисника.

- Екипа за прикупљање отпада из контејнера састоји се од возача и три радника на сакупљању отпада, два радника празне, а трећи чисти иза њих.

- Екипу за прикупљање селектованог отпада из домаћинстава путем кеса чини возач и два радника, од којих један доноси кесе на једно место, а други их убацује у возило.

Возила се одржавају у кругу ЈКП „Комуналац“, али у изузетним приликама, када су потребне веће поправке (хидраулични систем) обраћају се другом лицу.

Град Чачак има 84, тј. 85 (град Чачак) насеља која су обухваћена програмом сакупљања отпада.

У Чачку за сакупљање отпада користе се следеће посуде:- канте од 140 l- жичани контејнери од 2.340 l- контејнери од 1,1 m3

- контејнери од 5 m3

- контејнери од 7-8 m3

- полиетиленске кесе запремине 90 l (за суви отпад).

Преглед стања нелегалних „дивљих“ сметлишта –депонија

Проблем нелегалних („дивљих“) сметлишта – депонија је значајан проблем у области „Управљања отпадом“. То је проблем на целој територији Чачка (у граду, било поред контејнера, било на слободним површинама, на сеоском подручју, у бањама, у приобаљу река и у речним коритима, у каналу за наводњавање, поред саобраћајница и путева, у планинским и брдским подручјима итд). Извор загађења су несавесни појединци, али и радне организације, који се не придржавају Законом предвиђених мера које регулишу немарно и недозвољено одлагање тј.„бацање“ отпада – смећа.

Мада количине и врста овог отпада нису познати, процена је да је састав донекле сличан саставу комуналног отпада и да су количине знатне, што представља стални притисак на животну средину и природне ресурсе.

Преглед стања депонија

29

Градска депонија „Прелићи“ заузима површину од 26 ha и на њој се отпад одлаже пуне четири деценије. Налази се на самом ушћу Атеничке реке у Западну Мораву, и у њеној непосредној близини, налазе се стамбени и индустријски објекати.

Капацитет депоније је исцрпљен, а стање градске депоније и поред делимичног уређивања, не задовољава не само стандарде Европске Уније, већ ни наше домаће прописе предвиђене за одлагање комуналног чврстог отпада.

На депонији се не врши издвајање биодеградабилног отпада,не спроводе се поступци третирања отпада, такође, одлаже се и индустријски, па чак и медицински и опасан отпад.

По категоризацији у „Националној стратегији управљања отпадом“, чачанска депонија се налази у последњој, четвртој категорији званичних депонија које су попуњене, не испуњавају потребне мере заштите и које треба санирати и рекултивисати.

Оваква депонија, самим својим постојањем у близини центра града, својом попуњеношћу, неиспуњавањем свих потребних мера заштите животне средине, представља значајан извор загађења. Међутим, депонија се и даље користи из због степена њене санације, чиме се обезбеђује њен додатни капацитет као избог непостојања градске санитарне депоније.

Слика 14. – Градска депонија „Прелићи“(Извор: www.cacak.org.rs)

Град Чачак је од 2011. године прикључен регионалном систему за управљање отпадом „Дубоко“, са још 8 општина Моравичког и Златиборског округа. Локација депоније се налази северо-источно од града Ужица, коме и припада. Постројење за управљање отпадом, Јавно комунално предузеће „Дубоко“, намењено је за сакупљање, селекцију и одлагање комуналног отпада са територија девет општина: Ужице, Чачак, Ариље, Бајина Башта, Ивањица, Пожега, Косјерић, Чајетина и Лучани. Површина депоније износи 144.248 km2, на којој се дневно депонује 250 тона отпада. Предвиђен век трајања за ову депонију јесте 12 година. Комплекс санитарне депоније укључује санитарну депоније, линију за сепарацију, систем за екстракцију и искоришћење гаса и постројење за третман отпадних вода.

30

Слика 15. - Регионална депонија „Дубоко“(Извор: www . duboko . rs )

Примарна селекција комуналног чврстог отпада

Преломна тачка у развоју локалне политике према проблему комуналног отпада био је тренутак усвајања Локалног еколошког акционог плана (ЛЕАП) 2005. године. ЛЕАП Чачка је класификовао бројне проблеме у животној средини и њихове узроке, дефинисао циљеве које би требало достићи у одређеном периоду и предложио механизме и активности које би требало користити да би се ови циљеви достигли. Једна од акција која је произашла из ЛЕАП-а је и пројекат „Развој примарне селекције амбалажног отпада из комуналног чврстог отпада“.

Примарна селекција КЧО успостављена је на 30 % градске територије. Центар за селекцију отпада је у развоју и за њега је задужена РЈ „Чистоћа“. У техничком смислу, интегрални концепт управљања отпадом подразумева следеће фазе:

1) Селекција отпада на месту настанка на потенцијално рециклабилну – сув отпад ипотенцијално биоразградиву компоненту – мокар отпад. Ову операцију треба да усвојим стамбеним и привредним објектима обаве грађани и привредници. Резултат овеоперације требало би да буде правилно селектован отпад који је доступан за преузимање одстране радника ЈКП „Комуналац“ у прецизираним терминима

2) Радници ЈКП „Комуналац“ преузимају селектоване компоненте отпада и одвозе их на одговарајуће третмане. Потенцијално рециклабилна компонента – суви отпад одвозисе у центар за завршну селекцију, где се на селекционој траци одвајају секундарне сировине, секундарно гориво и тренутно неупотрбљив отпад, који се привремено депонује. Мокри отпад се депонује, а део се одвози у пилот - компостану где се развија технологија прераде компостирањем.

У мокри отпад спадају баштенски отпад, кухињски отпад, пепео свих врста и физиолошки отпад (пелене и хигијенски улошци).

У суви отпад спадају све врсте пластике, стакла, гумено – техничка роба, папир и картон, вишеслојна амбалажа свих врста, ситни дрвени предмети, порцелан, керамика, текстил итд.

Током пројекта испитивана су три модела селекције отпада на месту настанка:31

А. Селекција отпада и одлагање у разнобојне контејнере постављене испред објеката колективног становања. Овај модел подразумева да грађани одлажу суви отпад уплави контејнер.

Б. Селекција отпада и одлагање у: плаве канте-суви отпад и зелене канте-мокри отпад. Канте различитих боја подељене су грађанима у индивидуалном начину становања,где је модел једино и применљив.

В. Селекција и одлагање сувог отпада у полиетиленску кесу запремине 90 литара, иодлагање зеленог отпада у стандардну посуду за отпад. Овај модел је применљив усвим објектима становања и у привредним субјектима. Овај модел се показао каонајприхватљивији, степен успешности селекције је преко 90%.

Модел В је одабран као најефикаснији, али и као применљив на све начине становања, напривредне субјекте и на зоне високе фреквенције пролазника.

Компостирање комуналног отпада

Национална стратегија управљања отпадом Републике Србије разматра разне опције управљања отпадом, међу којима су и биолошки третмани. Имајући у виду тренутну ситуацију у социјалном, техничком и економском смислу, краткорочно у Чачку би требало применити опцију компостирања, док остале опције требало би посматрати као реално оствариве у дугорочном смислу.

Систем компостирања се развија кроз 2 паралелна модела, који су комплементарни. Један модел се базира на развоју компостирања у индивидуалним домаћинствима, а други на формирању и развоју централне компостане. Током 2005. и 2006. године је реализован пилот пројекат компостирања биоразградивог отпада у индивидуалним домаћинствима, кроз који је набављено и инсталирано 20 комплета опреме за компостирање у 20 домаћинстава.

Такође,направљена је пилот – компостана у ЈКП „Градско зеленило“.Садашња пилот компостана је отпочела са радом 2005. године и послужила је као

одличан извор практичних информација. Компостана се налази при ЈКП „Градско зеленило“ и капацитета је 500 t сировине годишње.

Град Чачак покушава да нађе савременије начине прераде биоразградивог дела КЧО којим би се остваривали много већи бенефити, како економски, тако и социјални.

Из тог разлога, уз инсталирање постројења за компостирање, Град Чачак је израдиопредстудију и отпочео са израдом студије изводљивости за изградњу биогас постројења за прераду биолошки разградивог дела КЧО. Ова студија и резултати испитивања у пилот компостани кроз компаративну анализу определиће технологију за третман ове врсте отпада.

Компостана – крајњи производ компостирања је компост. Он се користи за побољшање структуре земљишта у повртарству и хортикултури и као производ је заживео на тржишту.

Биогас постројење – након завршеног процеса анаеробне дигестије (ферментације) настају биогас и ферментисана сировина (ђубриво). Биогас се претвара у електричну и топлотну енергију, а ферментисана сировина се испоручује на локална пољопривредна земљишта.

Модерна технологија производње биогаса може бити сува и влажна. Сама технологија би била примењена по први пут на територији Републике Србије, док је производња биогаса у Европској унији заступљена преко 20 година.

32

.Преглед стања ауто-отпада

Ауто-отпад представља такође значајну групу проблема у области „Управљања отпадом“ на територији Чачка. Стање представља велики број одбачених аутомобила, као и велика количина ауто-отпада и ауто-делова расутог на целој територији: у граду на улицама или слободним површинама, поред контејнера, поред саобраћајница и путева, на „дивљим“ сметлиштима. Извор загађења су, са једне стране несавесни појединци, али са друге стране неуређена законска и друга регулатива. Сложеност одсликава и чињеница да ауто-отпад представља више различитих, у којима има и опасних, врста отпада:мотори возила (и други метални одливци),метална роба (амортизери, опруге, осовине и слично),искоришћени акумулатори, старе отпадне гуме, отпадна уља, отпадна електрична и електронска опрема, остали отпадни делови (седишта, стакло, пластика, текстил).

Преглед стања индустријског отпада и опасног отпада

На територији Града Чачка, као и у целој Србији, проблем управљања индустријским отпадом веома је изражен, јер не постоји индустријска депонија на територији Републике Србије. Проблем индустријског и опасног отпада у Чачку је специфичан по бројности малих и средњих хетерогених загађивача. Извори загађења су хетерогени: хемијска индустрија, површинска заштита, ливнице, лакирнице, прерађивачи дрвета, прехрамбена индустрија.

Преглед стања медицинског отпада

Медицински отпад је такође проблем Града Чачка. Тренутно не постоји развијен поступак збрињавања ове категорије опасног отпада, нити постоји план. Тренутно се одлаже на градску комуналну депонију, а често се поједине компоненте виђају на дивљим сметлиштима широм овог подручја.

6.6 Анализа и оцена стања биодиверзитета

Преглед стања животне средине шумских екосистема

Састав шума на територији Чачка је доминантно лишћарски са изузетком вештачки подигнутих четинарских шума на површинама на којима је вршена заштита земљишта од ерозије или је вршена пионирска рекултивација. Шумски екосистеми су на овом подручју распоређени зонално и условљени су надморском висином, микроклимом, педолошким саставом, осунчаношћу и нагибом терена. Разликујемо неколико основних типова шумских заједница: врбово–тополове равничарске (плавне) шуме, храстове равничарске шуме, брдске мешовите шуме храста и других врста дрвећа, брдске храстово церове шуме, брдске грабово-букове шуме и брдско планинске букове шуме. Значај шума за очување биолошке разноврсности и квантитативно подизање биолошке основе је непроцењив.

33

Површине расположиве за пошумљавање износе око 930 ha и то је значајан потенцијал за подизање еколошке свести младих. Стање у одржавању шумског комплекса на територији Чачка може се описати кроз:

Угроженост шумских станишта бесправном и непланском сечом

Узроци ових проблема леже у малом броју шумских техничара, који не могу да стигну да исконтролишу сечу приватних шума. Велики број власника шума већ одавно сече шуме за своје потребе и за продају без дозволе надлежних служби и плаћања одговарајућих такси. Казне за починиоце су симболичне и не прелазе вредност таксе за редовну сечу. Поступци за гоњење починиоца су компликовани, скупи и дуготрајни-неефикасни. Штете које се наносе огледају се кроз смањење скромног шумског фонда и кроз формирање деградираних шума на просторима где је сеча обављена нестручно (чиста сеча).

Угроженост шумских станишта фрагментацијом

Изградња локалне путне мреже, постављање далековода, отварање непотребних каменолома, постављање репетитора на планинским врховима, чак и у подручјима под заштитом, нелегална изградња викендица, карактер пољопривредне производње, нерационална експлоатација камена (каменолом на планини Јелици), нелегална експлоатација песка и шљунка порад обала Западне Мораве.

Угроженост шума најездом губара

У последњих пар година дошло је до значајног повећања бројности полифагне штеточине губара Lymantria dispar, која се ове године са територије Краљева проширила на подручје Чачка. Стручњаци за биолшку разноврсност сматрају да је то једна од последица поремећености ланца исхране условљена антропогеним фактором. Штете које ће ова гусеница нанети наредних година, ако се опасност олако схвати као у суседним општинама ће бити велике и вишеструке:

Економске: изражене кроз губитак дрвне масе и издвајање значајних финансијских средстава за механичко и хемијско сузбијање штеточине.

Услед употребе пестицида, без обзира што данас постоје високо селективни препарати, ипак ће доћи и до у некој мери поремећаја природне равнотеже. На површинама са појавом голобрста доћи ће и до смањења транспираторног и асимилативног капацитета шуме.

Угроженост шума немаром корисника

Недовољна брига власника о стању у поседованој шуми: нередовна прореда, чишћење, обнова посечених шума. Неодговорно понашање ловаца, туриста, излетника према шумској флори, фауни и земљишту. Много је дивљих депонија формираних на шумском подручју. На некима се у великој количини налазе и опасне отпадне материје, чак и медицински отпад. Непотребно пошумљавање агресивним врстама (багрем, јасика, купине..).

Овчарско-Кабларска клисура, предео посебних одлика34

Овчарско-кабларска клисура се сматра орнитолошким парком, поготову кабларски део, где је студијом заштите евидентирано 104 врста птица, међу којима има и ретких врста и врста под заштитом.

Падине Овчарско-Кабларске клисуре, северна падина Каблара и источна падина Овчара су благе са испрелетаним шумским, ливадским и пољопривредним стаништима и имају предиспозиције за организовање органске производње хране и развоја разних еко едукативних садржаја. У центру клисуре налазе се геотермални извори чији капацитети и квалитет воде нису адекватно искоришћени. Подизањем две бране на Западној Морави човек је пре 50 година трајно променио изглед читаве клисуре. Повећаном пољопривредном активношћу у задњим деценијама узводно од територије Чачка дошло је до формирања великих наслага муља у језерима и лаганог формирања барских станишта о чему сведочи новоуспостављена флора и фауна. На овај начин несвесно је обогаћен природни садржај клисуре, али су створени и „идеални“ услови за разне врсте злоупотрба:

Дивља викенд насеља, од којих нека прекидају континуитет обале,Некотролисано испуштање течних загађућих материја у време великих вода,Дивље депоније, и велика количина отпада која дотиче са узводних територија и

таложи се у муљу и неконтролисано распада.

Бања Горња Трепча

Бањско лечилиште, подигнуто у атару села Горња Трепча, у јужном подножју планине Вујан, са својом околиним представља редак резерват природних вредности. Карактерише је богат шумски комплекс у залеђу и брдско- планинска села у окружењу са могућнишћу развоја органске пољопривредне производње и разноврсних еко-едукативних садржаја. Треба напоменути и Слатинску бању, која је у овом времену мање позната, али је са својим залеђем Бањица, Стјеник значајан потенцијал за развој еко–едукативних и развојних садржаја.

Слика 16. – Атомска бања Горња Трепча(Извор: www.atomskabanjagornjatrepca.com)

Острво Сува Морава

35

Острво је лоцирано северно, недалеко од градског језгра, а има површину од 30 ha. Захваљујући интензивним и темељним проучавањима орнитофауне у чачанском крају, може се рећи да је то сада један од најдетаљније изучених крајева у централној Србији. Најугроженија станишта су плавне врбово-тополове шуме око обала Западне Мораве. Управо у овим зонама је забележена највећа разноврсност птица, водоземаца, гмизаваца и сисара. Ово алувијално острво има изузетан значај за очување фауне приобалног појаса Западне Мораве. Острво се састоји од три станишта: водено, шумско и грмље и шибље. Веома је важно да су ова станишта до сада сачувана у свом изворном стању. На острву је досада установљено присуство 135 врста птица и сматра се да листа није коначна. Од регистрованих 135 врста, 57 се сматра сигурним гнездарицама, 20 могућим, а остале су у статусу пролазница, луталица или зимовалица. Овде се гнезди 23 врсте које су под заштитом Републике Србије као природне реткости. Осим фауне птица, регистровано је и 23 врсте ситних сисара.

Основни лимитирајући фактори који угрожавају острво су антропогени: лов и криволов, велико дневно и сезонско варирање водостаја, физичко-хемијска загађења, сеча топола и врба, хватање птица у клопке, узнемиравање од стране пецароша.

Слика 17. – Острво Сува Морава(Извор: www.cacak.org.rs)

Реализована активност пилот интервенције – уклањање инвазивних биљних врста

Пилот интервенција је активност која се односила на уклањање инвазивних биљних врста на одабраним локацијама, на територији Града Чачка, и то укупно три „Бељина“, „Овчар Бања“ и „СЦ Младост“. Ове локације налазе се у самом приобаљу реке Западне Мораве и представљају станишта алувијалних шума, шума врбе и тополе. Пре реализације ове активности, спроведен је мониторинг и оцена стања, односно очуваности аутохтоних станишта (алувијалних шума). Пилот интервенција, тј. уклањање инвазивних биљних врста спроведено је у периоду фебруар - март 2014. године. Уклањање ових врста спроведено је механичким путем, коришћење хемијских средстава било је потпуно искључено због близине речног тока. Резултати поновљеног мониторинга, након реализације интервенције, били су незадовољавајући. Врсте које су праћене и на које се интервенција односила, су инвазивне врсте (фалопија, кисело дрво и багрем) које се

36

размножавају и вегетативним путем, веома брзо се шире стварајући монокултуре чиме угрожавају аутохтону вегетацију. Када се искључе хемијске мере борбе и приступи се само механичком уклањању ових врста, онда тај процес захтева велику упорност. Механичко уклањање треба спроводити до два пута месечно, наредних 3 до 5 година. Биљке треба сећи до корена и материјал одлагати на гомиле, које би требало спаљивати или затрпавати земљом.

7. ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПОДРУЧЈА СА НАЈВЕЋИМ ЕКОЛОШКИМ ПРОБЛЕМИМА

Највеће уништавање земљишта налази се на градским периферијама, приградским насељима дуж обале Западне Мораве и Каменице, на обали језера Међувршје, атрактивним планинским позицијама. Главни узрок јесте нелегална грађевинска активност.

Главни извори загађења вода јесу непречишћене индустријске и комуналне отпадне воде које се испуштају у Западну Мораву без претходног пречишћавања.

Главни извори загађења ваздуха јесу индустрија, транспортни сектор (моторна горива) и термоелектране.

Доминантан извор буке у спољашњој средини је саобраћај, укључујући све облике превозних средстава (аутомобили, мотоцикли, камиони, аутобуси итд.) као и индустрија.

Највеће претње по околину:

Депонија „Прелићи“ која својим постојањем у близини центра града, капацитетом који одавно не задовољава потребе града, као и неиспуњавањем свих потребних мера заштите животне средине, представља значајан извор загађења. Међутим, депонија се и даље користи због непостојања градске санитарне депоније;

Дивље депоније лоциране углавном на обалама Западне Мораве, Атеничке, Лозничке реке и Лупњаче.

Индустрија, пре свега, металопрерађивачка индустрија („Цер“, „ФРА“), хемијска индустрија („Први мај Чачак“), папирна („Лито папир“), прехрамбена („МОКА“). У Чачку, индустрија је распоређена у пет радних зона:

Радна зона I - обухвата простор између З. Мораве, обилазнице и железничке пруге Чачак – Краљево. Ову радну зону чини и површина од око 49,00 hа око улица Симе Сараге, Кључке и Трећи децембар. У овој зони је распоређена хемијска индустрија („Први мај Чачак“), металопрерађивачка индустрија („Цер“, „ФРА“) и папирна индустрија („Лито папир“). Представља највећу радну зону у Чачку.

Радна зона II- обухвата постојеће радне комплексе формиране југоисточно у односу на главну градску магистралу, уз пругу према Краљеву, на површини од 20,00 hа. Најзаступљенија је прехрамбена индустрија („Мока“), а такође су заступљени објекти грађевинске индустрије („Електро Ђуровић“), индустрија хемикалија за пољопривреду („Семе продукт“), индустрија пластичних маса („БК Пласт“)

37

Радна зона III- чини низ постојећих мањих комплекса дуж главне граске магистрале (од пута за Атеницу до радног комплекса "Слободе"). Заступљена је индустрија оружја („Слобода“) и метална индустрија („Атеник комерц“).

Радна зона IV- обухвата низ појединачних комплекса, који нису повезани у целину, углавном са обе стране улица Ђорђа Томашевића, Радомира и Средоја Ковачевића. Заступљена је метална индустрија („Алфатерм“), индустрија боја и лакова („Епоксан“) и индустрија пластичних маса („Пластик промет“).

Радна зона V – састоји се из две одвојене целине. Једна је у Љубић пољу са обе стране главне градске магистрале ,а друга целина налази се у Коњевићима поред главне градске магистрале и трасе старе пруге за Горњи Милановац. У Љубић пољу је заступљена метална индустрија („Фабрика опруга Чачак“, „Прогрес“), а у Коњевићима такође метална индустрија („Плазметал“).

Карта идентификације подручја са највећим еколошким проблемима

38

8. КАТЕГОРИЗАЦИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Уопштено гледано Град Чачак према Просторном плану Републике Србије се убраја у подручје угрожене животне средине. За ову категорију треба обезбедити таква решења и опредељења којима се спречава даља деградација и умањују ефекти ограничавања развоја. Потребно је санирати и ревитализовати деградиране и угрожене екосистеме и санирати последице загађења, у циљу стварања квалитетније животне средине.

На основу категоризације загађености, према критеријумима из ППРС, имајући у виду природне услове и изграђене структуре на подручју Града Чачка, могу се издвојити четири категорије животне средине према загађености:

1. Подручја загађене и деградиране животне средине - КО: Миоковци, Риђаге, Парменац, Придворица, Атеница, Трнава, Чачак, Виљуша, Балуга Трнавска, Вапа, Кукићи, Заочани, Петница, Качулице, Горичани, Катрга, Доња Горевница, Мојсиње, Коњевићи, Љубић, Прељина, Прислоница, Ракова и Бечањ (у оквиру ових подручја налазе се дивље депоније, обухвата области око Ибарске магистрале и области око железничке пруге као и подручја на којима се налазе фабрике и градска депонија);

2. Подручја угрожене животне средине- КО: Јанчићи, Бресница, Горња Горевница, Вранићи, Трбушани, Кулиновци, Бањица, Липница, Премећа, Мрчајевци, Брезовица, Вујетинци, Станчићи, Балуга Љубићска, Соколићи, Милићевци и ( у оквиру ових подручја налазе се сеоска насеља, области око путева нижег ранга и сл.);

3. Подручја квалитетне животне средине- Јездина, Лозница, Јежевица, Рајац, Слатина, Мршинци, Остра, Бресница, Доња Трепча и ( у оквиру ових подручја налазе се простори прекривени шумама, ливадама и пашњацима, као и земљиште под пољопривредним културама);

4. Подручја веома квалитетне животне средине- КО: Горња Трепча, Међувршје, Врнчани, Пријевор, Паковраће, Бељина и Заблаће ( у оквиру ових подручја налазе се предели изузетних одлика од којих је најзначајнија Овчарско-кабларска клисура, која је усечена између планинских масива Овчара и Каблара. Уредбом Владе Републике Србије заштићена је као предео изузетних одлика и као природно добро од изузетног значаја и сврстана је у I категорију. Такође се убраја у пределе изванредне пејзажне разноликости, лепоте и атрактивности и подручје разноврсне и вишеструко значајне флоре и фауне).

39

9. SWOT АНАЛИЗА

Снаге (S) Слабости (W)

Квалитетно пољопривредно земљиште

Квалитетна изворишта пијаће воде (Овчар бања, бања Горња Трепча, Слатинска бања)

Овчарско-кабларска клисура (Заштићено подручје ,предео изузетних одлика I категорије)

Заштићена природна добра и друге предеоне целине очуваног биодиверзитета и хидролошких локалитета

Очувани земљишни ресурси, водни потенцијал, биодиверзитет и просторне и предеоне целине

Постојање великог броја дивљих депонија

Недовољан проценат шума (23%) Неуређени и нерегулисани

водотоци Загађени водотоци Негативни утицаји на животну

средину од стране предузећа која не користе мере заштите (стругаре, кланице...)

Негативан утицај на животну средину од стране предузећа која користе застарелу технологију у процесу производње

Недовољно развијена еколошка свест

Неконтролисана примена хемијских средстава у

40

пољопривреди Недовољна туристичка и

медијска презентација и промоције природних и културних добара

Неефикасне контроле непланске изградње

Могућности (O) Препреке (T)

Израда планске документације за Овчарско-кабларску клисуру

Сацувати пољопривредно земљиште

Планско коришћење минералних сировина

Формирање базе података о загађивачима

Едукација становништва из области екологије

Доток загађених вода из других општина

Појава настајања нових и активирање старих санитарних дивљих депонија

Нефункционисање контроле испуштања отпадних вода

Непостојање контроле примене хемијских средстава у пољопривреди

10. ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Као општи циљеви заштите животне средине на територији Града Чачка могу се издвојити следећи:

Обезбедити дозвољен ниво загађујућих материја у ваздуху; Смањити утицај отпада; Усагласити нивое загађујућих материја у водотоковима и акумулацијама са

прописаним законским нормама; Заштитити земљиште од деградације грађевинским радовима; Обезбедити дозвољен ниво буке; Заштићен и примењен принцип одрживог развоја различитих типова екосистема.

Разрађујући опште циљеве дефинишу се посебни циљеви:

Обезбедити одговарајућу заступљеност еколошких система грејања - развој система гасификације;

Обезбедити одговарајућу заступљеност еколошких система грејања - развој система топлификације;

Израдити план регулације саобраћаја Града Чачка - саобраћајни концепт Града Чачка;

Обезбедити контролу продуката сагоревања у енергетским постројењима и контролу издувних гасова мотора са унутрашњим сагоревањем;

41

Израдити катастар индустријских извора загађивања ваздуха; Смањити утицај комуналног чврстог отпада – примарна селекција и управљање

системом комуналног отпада; Извршити санација нелегалних („дивљих“) сметлишта – депонија; Извршити рекултивацију постојеће градске депоније; Затворен систем управљања ауто-отпадом; Израдити катастар индустријског и опасног отпада; Елиминисати утицај медицинског отпада; Изменити и допунити општинску Одлуку о заштити канализације отпадних вода на

територији Града Чачка; Комплетирање фекалне канализације отпадних вода; Израдити катастар извора загађења вода; Израдити план мониторинга отпадних вода; Реализовати „пилот“ пројекат за пречишћавање отпадних вода у „Техничком

ремонтном заводу“- Чачак и фабрици хартија „Божо Томић“ Чачак; .Заштићен и одржив принцип одрживог развоја у области пољопривредне

производње; Заштићен и увећан шумски фонд; Обезбеђен мониторинг над природним вредностима; Повећање површина под разним видовима заштите.

11. МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Концепт заштите и унапређења животне средине за подручје Града Чачка мора бити заснован на одрживом коришћењу природних ресурса, еколошки прихватљивом управљању природним вредностима, превенцији и контроли потенцијалних облика и извора загађивања.

Одрживо и еколошки прихватљиво управљање природним вредностима (ваздух, вода, земљиште, шуме, геолошки ресурси, биљни и животињски свет) и заштита животне средине од потенцијалних извора загађивања и угрожавања, оствариваће се:

доношењем и спровођењем одлука којима ће бити обезбеђена уравнотеженост економског развоја града и заштите животне средине, кроз имплементацију мера заштите животне средине,

усклађивањем општих и посебних циљева Стратешке процене утицаја Плана на животну средину,

усвајањем општих и посебних смерница Стратешке процене утицаја Плана на животну средину и успостављање принципа хијерархије и планске условљености,

планирањем и одрживим коришћењем природних, обновљивих и необновљивих ресурса и чиниоца животне средине,

успостављањем мониторинга, контроле квалитета и сталним унапређивањем стања животне средине,

ремедијацијом и ревитализацијом деградираних простора и угрожених зона и локација,

усвајањем и спровођењем стратегије управљања свим врстама отпада, (комуналног, опасног,секундарним сировинама) разврставањем, смањењем, поновним

42

коришћењем - рециклажом и безбедним депоновањем на планираној регионалној санитарној депонији,

установљавањем и успостављањем индикатора и информационог система о стању животне средине.Мере заштите животне средине се спроводе кроз мере заштите вода, ваздуха,

земљишта, мере управљања отпадом и мере заштите од буке.Заштита земљишта као необновљивог или тешко обновљивог ресурса спроводи се

мерама ограничења, забране и заштите: Земљишта од загађивања; Продуктивног земљишта од нерационалног коришћења и деградације; Контролом употребе хемијских препарата на пољопривредним површинама; Забраном депоновања отпада свих врста и других материјала ван простора који је

за то намењен и уређен. Заштита шума се такође спроводи кроз мере пошумљавања, ревитализације и

обнове.Заштита вода (површинских и подземних) од загађивања и неконтролисане

експлоатације мора бити обезбеђена: Забраном упуштања отпадних вода у водотокове истраживаног подручја; Обавезном проценом утицаја могућих количина и категорија отпадних вода, начин

третмана и управљања отпадним водама; Заштитом и очувањем тока и обала река Западне Мораве, Дичине, Каменице,

Чемернице и осталих водотокова од загађивања; Формирањем „зеленог коридора“ за пасивну рекреацију дуж обала поменутих река; Изградњом канализационе мреже и постројења за третман фекалних вода; Изградњом водонепропусних септичких јама и сл.

Заштита ваздуха треба да се спроводи као део стратегије и мониторске мреже контроле квалитета ваздуха:

Проценом могућих утицаја на стање и квалитет ваздуха (имисија, емисија); Избором најбоље понуђених решења и еколошки прихватљивих енергената; Обавезујућим и стимулативним мерама за коришћење обновљивих извора енергије

при реализацији објеката већих капацитета; Обавезним мерама биолошке заштите, нпр. озелењавање при формирању зона

заштите; Обавеза изградње уређаја за пречишћавање ваздуха за објекте који су извори

аерозагађења; Смањењем емисије неспецифичних полутаната атмосфере из индивидуалних

ложишта максималним прикључивањем на централизован начин снабдевања топлотном енергијом;

Укључивањем у јединствену стратегију локалног и регионалног мониторинга за праћење страња загађености ваздуха и утицаја на људско здравље.Заштита од буке подразумева:

Формирањем пејзажно уређених „зелених“ коридора, зона и појасева; Избор зеленила прилагодити зонским и локацијским условима у складу са

пејзажним и еколошким захтевима; Обавезним озелењавањем паркинг-простора;

Реконструкцијом саобраћајница за очекивану саобраћајну оптерећеност.

43

Мерама управљања отпадом требало би да се постигне умањен утицај комуналног чврстог отпада, односно примарна селекција и управљање затвореним системом комуналног отпада. Да би се то могло спровести, потребни су следећи кораци:

1. Примарна селекција комуналног отпада на месту настанка,2. Издвајање органског биљног отпада,3. Издвајање папира (и то разних врста хартије),4. Издвајање пластике – посебно „РЕТ-амбалаже’’,5. Издвајање осталог отпада у стандардне контејнере.Такође, потребно је извршити санацију дивљих депонија, рекултивацију постојеће

градске депоније, елиминисати утицај медицинског отпада и слично. Заштита биодиверзитетаје неопходна да би се могла очувати гентска

разноврсност ипотенцијал врста за еволутивни развој и подразумева: Спречавањем активности које без оправданих разлога утичу на биодиверзитет

(грађевинарство, површинска експлоатација минералних сировина); Уклањањем инвазивних врста; Заштитом угрожених врстаи јединки биљних и животињских врста

посебнихкарактеристика и одлика; Спречавањем непланске експлоатацијебиљних и животињских врста (бесправне

сече, лов, риболов); Проширивањем капацитете институција које се баве очувањем и унапређењем

биодиверзитета; Успостављањем нових заштићених подручја; Стручним надзором над употребом биодиверзитета,(биомасом); Обезбеђењем подршке у рализацији пројекатапредложених од стране стручних

лица, институција иљубитеља природе који се баве заштитом иунапређењем биодиверзитета;

Развојем пројеката заштите животне срединекоји су од интереса за град Чачак (рециклажа, рекултивација...).

44

12. ЗАКЉУЧАК

Као држава чији је један од приоритетних постављених циљева улазак у Европску Унију, Србија ће морати да изврши низ институционалних промена у области заштите животне средине. Осим усвајања еколошких принципа на институционалном нивоу, неопходно је и јачање еколошке свести грађана, и то, не само у циљу приступања Европској Унији, већ и у циљу усвајања таквих вредности које ће омогућити одржив опстанак нашег друштва у целини. Потребно је информисати грађане о еколошким проблемима, промовисати еколошке вредности и подстицати њихово учешће у решавању проблема који се тичу животне средине.

Основни проблеми развијања еколошке свести јесу недостатак информисаности о еколошкој ситуацији и самим тим недовољно учешће грађана у решавању проблема животне средине. Да би се грађани активирали у области животне средине, непходно је да буду информисани, а како би били довољно информисани, неопходно је ангажовање како државе, тако и градске власти да образују што више програма о развјању еколошке свести и информисању својх грађана о битним проблемима животне средине.

Основна карактеристика учешћа грађана у систему управљања животном средином у градовима јесте недостатак континуитета њиховог укључивања у решавању различитих проблема који се тичу животне средине. Заинтересованост грађана као и њихово деловање у области политике заштите животне средине у градовима је у виду повременог, најчешће делимично организованог испољавања јавног незадовољства.

Недовољна организованост грађана или њихово недовољно повезивање како би се указало на неки акутни социјално-еколошки проблем, произилази из недовољне информисаности о сопственим правима и могућностима.

Такође, значајан проблем представља и недовољна сарадња између актера надлежних у области животне средине, како међусобна, тако и са грађанима и невладиним организацијама.

Подстицање партиципације грађана у управљању жвотном средином је задатак градске власти. Управо, градска власт би требало да је подстиче на разне начине јер сами грађани најбоље спознају сопствене проблеме и боре се за решавање истих. Међутим, најбољи приступ у решавању проблема животне средине на нивоу градова јесте сарадња

45

свих заинтересованих актера уз усмеравање стручног координатора јер некада грађани не могу донети рационалне одлуке услед непоседовања довољно знања и неусмеравања од стране стручњака из ове области.

Међуградска сарадња у заштити животне средине, на политичком и на стручном нивоу, је корисна и потребна за боље функционисање државне управе и унапређење стања животне средине.

У циљу подстицања међуградске сарадње, осим праћења рада ресорног министарства, које има највећи утицај на њу, требало би подстицати сарадњу на основу специфичних интереса градова.

Такође, у управљању животном средином веома је значајан мултидисциплинаран приступ у решавању датих проблема. Да би се подстакао мултидисциплинарни приступ у заштити животне средине, потребан је већи утицај на свест запослених у градској управи чији су послови сродни или повезани са заштитом животне средине.

У раду је приказано опште стање животне средине, указано на главне еколошке проблеме Града Чачка, као и проналажење решења за исте.

Услед пренасељености, повећаног саобраћаја, отпуштања отпадних вода у Западну Мораву, без претходног третмана и постојања фабрика у непосредној близини центра града, долази до загађења основних елемената животне средине, што се негативно одражава на живот и рад становника Града Чачка.

Квалитет пијаће воде је све лошији, смањује се разноврсност флоре и фауне, деградација земљишта је у порасту, бука премашује дозвољене граничне вредности, долази до повећања броја „дивљих депонија“. Као последица нездраве животне средине, повећава се број плућних обољења, болести кардиоваскуларног система, пораст броја оболелих од канцера као и све чешћа појава алергија. Примењивањем одговарајућих мера и активности, у области заштите животне средине, довело би до стварања здравијег окружења. Требало би да се у плановима заштите примењују проактивне мере заштите, које доносе боље резултате у краћем временском року, при чему се могу уштедети велика финансијска средства.

Неопходно је увести јединствен информациони систем и повезати га са одговарајућим системима суседних градова, израдити комплетне катастре свих загађивача животне средине на територији Чачка, проширити области и параметре мониторинга, као и повећати стручну и материјалну способност локалних лабораторија. Од изузетне важности је утицати на развој еколошке свести грађана, путем различитих програма едукације. И на крају, потребно је појачати и рестриктивне мере,повећањем ефикасности рада инспекцијских служби и примене казнених мере, које ће се односити како на правна, тако и на физичка лица, која својим деловањем угрожавају животну средину.

Подизање квалитета животне средине у граду постигло би се измештањем индустрије из градског језгра, избацивањем фосилних горива из употребе, прикључивањем све већег броја корисника на централизовано грејање на гас, комплетирањем система фекалне канализације, која је предуслов каснијег отварања фабрике за пречишћање комуналних отпадних вода, употребом „зелених технологија“, увођењем процеса примарне селекције, израдом регулационих планова Овчарско-кабларске клисуре и бање Горње Трепче којим би се заштитио овај простор од неконтролисане урбанизације итд.

Негативни ефекти несавесних активности правних и физичких лица превазилазе локалне оквире, јер утичу на квалитет животне средине читаве државе и даље имају глобални утицај. Република Србија, као држава чији је приступ Европској Унији у почетној фази преговора, мора настојати да се прилагоди начинима заштите који се

46

примењују у осталим земљама ове заједнице. Неопходно је да се издвајају финансијска средства из Републичког буџета како би се постигли одговарајући ефекти заштите за садашње и будуће генерације. Могућност обезбеђивања додатних финансијских средстава представљају приступни и развојни фондови Европске Уније. Ови фондови представљају значајне финансијске изворе земљама у транзицији, које саме немају довољно средстава које могу издвојити за тзв. неекономске активности. Увођење еколошки одрживих технологија доприноси очувању животне средине не само на локалном, већ и на регионалном и глобалном нивоу.

13. ЛИТЕРАТУРА

1. Александра П. (2013). Систем управљања отпадом на територији града Чачак. Београд- Географски факултет

2. Бојовић Н. et al. (2007). Водич кроз Чачак. Туристичка организација Чачка. Чачак3. Генерални урбанистички план града Чачка (2013). Јавно предузеће за урбанистичко

и просторно планирање, грађевинско земљиште и путеве „Градац“. Чачак4. Крљанац С. (2012). Загађење и заштита вода на територији града Чачка. Београд-

Географски факултет5. Локални еколошки акциони план Града Чачка (2005). Управа за урбанизам,

стамбено-комуналне послове и заштиту животне средине. Чачак6. Локални план управљања отпадом на територији Града Чачка (Службени лист

Града Чачка бр. 08/2007).7. Марковић Ј., Павловић М. (1995). Географске регије Југославије. Београд8. Попис становништва, домаћинстава и станова у 2011. години. Упоредни преглед

броја становника од 1948. до 2011. године. Подаци по насељима. Књига број 20. Републички завод за статистику

9. Поповић Илија (1996). Општина Чачак, географска проучавања. Литопапир. Чачак10. Просторни план Града Чачка (2010). Јавно предузеће за урбанистичко и просторно

планирање, грађевинско земљиште и путеве „Градац“. Чачак11. Службени гласник Републике Србије бр. 66/199112. Службени гласник Републике Србије бр. 83/199213. Службени гласник Републике Србије бр. 67/199314. Службени гласник Републике Србије бр. 48/199415. Службени гласник Републике Србије бр. 53/199516. Стратегија одрживог развоја Града Чачка (2011). Чачак17. Стојановић, М. (2014). Заштита и унапређење животне средине Града Чачка.

Географски факултет. Универзитет у Београду18. Стојановић, М. (2015). Систем управљаеа животном средином у градовима средње

величине, неауторизован текст19. www.zdravljecacak.org20. www.mojgrad.rs

47

21. www.turizamcacak.org.rs22. www.hidmet.gov.rs23. www.cacak.org.rs

48