FINANSIRANJE ATITE IVOTNE SREDINE

Predmet: EKOLOKI MENADMENT Tema: FINANSIRANJE ATITE IVOTNE SREDINE

www.maturski.org

Sadraj:Uvod3

Izvori finansiranja zastite zivotne sredine4

Ukupni izdaci zazastitu zivotne sredine....5

Finansiranje zastite zivotne sredine.5 Ekonomski instrumenti u zastiti zivotne sredine.6 Reforma porezkog sistema8 Fondovi za zastitu zivotne sredine.9 Finansiranja zivotne sredine u BIH..10 Zakljucna razmatranja.12 Stanje finansiranja zivotne sredine u Srbiji13 Moguci izvori finansiranja zivotne sredine14 Preporuke za buducnost..15 Literatura17

UVODU neposrednoj vezi sa zastitom sredine,koju u potpunosti moze da prihvati svako iole razuma,jeste pitanje finansiranja zastite sredine i to kako u siromasnim I malim,tako I u bogatim I malim drzavama.Finansiranje zastitne zivotne sredine nebi trebalo da opterecuje drzavni budzet vec se moraju pronaci drugi izvori finansiranja.Za finansiranje zastite zivotne sredine kao dobra praksa ukazuje se formiranje nacionalnih,regionalnih i lokalnih fondova.Dugorocno posmatrano finansiranje zastite sredine nesme se posmatrati kao trosak.Na ulaganje u zastitu treba gledati kao na investicije inplicitno u buducnost i eksplicitno u izgradnju parkova ,banja i sporckih terena.Na otpad generalno treba gledati kao na sekudarnu sirovinu iz koje se mogu reparirati odredjeni proizvodi,dobiti jeftina energija ili reciklazni proizvodi.Financisk fondovi i njihovi korisnici pocinju da menjaju perspective zastite,upravo finansirajuci projekte koje imaju takav pristup na zastitu sredine.

IZVORI FINANSIRANJA ZATITE IVOTNE SREDINE Politika zatite ivotne sredine prestavlja dugorono djelatnost koja zahtijeva ogromna finansijska srestva.Njeno uspjesnost se temelji na osiguranje konstatnih ,stalnih i stabilnih izvora finansiranja . Jedino se na taj nacin mogu ostvariti ciljevi i mjere za zastitu i unapreenje ivotne sredine. Svi trokovi finansiranja zastite ivotne sredine prestavljeju javne reshode koji su namijenjeni unapreivanju njenog kvaliteta. Jo sod 70-ih godina XX vijeka javni troskovi ivotne sredine bili su podmirivani uglavnom iz dravnog budzeta.Meutim 80-ih godina sve vie su se primjenjivali ekonomski instrumenti kojima su se osiguravala srestva za javne izdatke za zatitu ivotne sredine.tako su ekonomski instrumenti obavljali dvije relevantne funkcije:1.Stimulisali su spreavanje zagaivanje ivotne sredine. 2.Postali su stalan izvor finansiranja zatite ivotne sredine.Ti ukupni izdaci ili troskovi zastite ivotne sredine veoma su razliiti u pojedinim zemljama.Tako,na primjer:1.Pojedine zemlje posjeduju snanije izraene problem zagaenja ivotne sredine od drugih zbog razlicite structure industriske proizvodnje , kvaliteta ivotne sredine i sl. 2.Prisutni su razliiti standardi kvaliteta ivotne sredine u pojedinim zemljama.3.Neke zemlje primenjuju napredne tehnologije koje poseduju minimalan negativan uticaj na ivotnu sredinu.Isto tako se u nekim zemljama posebna panja pridaje zastiti voda (Njemaka,Francuska),u drugim se zemljama pak ona pridaje zatiti vazduha(Japan,SAD). U ostalom to je sasvim logino zbog razliitih geografskih,klimatskih i razvojnih uslova koji su prisutni u tim zemljama.Upravo zbog toga se pri komparaciji visine srestava za zastitu ivotne sredine mora biti u potbunosti oprezanu zakljuivanju.Pored trokova za sprecavanje,kontrolu i zastitu ivotne sredine brojne zemlje ulau iznaajni dio srestava u instaraivanje na podruju ekologije i prirodnih nauka,a sve sa ciljem da bi se to bolje mogle shvatiti ekoloke promjene na zemlji,odnosno kako bi se moglo to efikasnije suprostaviti zagaenja ivotne okoline. Ukupni izdaci za zatitu ivota sredine troe se za:

1.Spreavanje, zatitu i naknadu tete zbog zagaenje;2.Kontrolu i praenje zagaenja;3.Implementaciju mjera politike zatite ivotne okoline;4.Upravljanje ivotnom okolinom.Finansiranje zatite ivotne sredine moze se osigurati iz:

1.Proraunskih srestava drave i jedinica samouprave;2.Optih i posebnih fondova za zatitu ivotne okoline;3.Sredstvima privrede;4.Kombinovanih izvora.Sto se tie razvijenih zemalja ,one su jos 70-ih usvojili naelo zagadjiva plaa prema kojem je zagaiva obavezan snositi sve troskove sprecavanj,kontrole I otklanjanja stete koju je sam prouzrokovao.Ovo na elo ne sadri finansiski zagaivacima osim u sluaju kada se uvode velike novine u politiku zatite ivotne sredine,odnosno kada se pojedine grane nalaze u velikim ekonomskim teskoama,a nastoje uvesti nove ,ekoloki zdraviju tehnologiju.Meutim ubrzo se primjetilo da to na elo nije bilo dovoljno za pokrie trokova zastite ivotne sredine pa se uvelo I drugo po redu naelo korisnik plaa posto zagaiva zagauje ivotnu sredinu a istovremeno koristi I prirodne resurse koje mora da plati.Primenjujui naelo korisnik plaa moe se stvoriti autonomni mehanizam za finasiranje zatitne sredine pri emu zagaiva I korisnik prirodnih dobara osigurava I sredstva za zastitu sredine koju ugroavaju.Budetska srestva za zatitu ivotne sredine prikupljaju se na temelju zakonskih odredba pri emu se najee ustraja,zbog kontrole troenja tih srestava,na podnoenju javnih izvjetaja.Meutim glavni nedostatak takvog prikupljanja srestava sastoji se u tome sto one zavise od stanja ili ekonomske snage budeta I poreskih obaveznika.

Ekonomski instrumeni u zastiti zivotne sredineZa razliku od naredbodavnih I nadzornih instrumenata, koji ne stvaraju prihode I najee ine finansisko opterecenje lokalnog ili sredinjeg budeta,stvaraju dodatne javne prihode uz neznatni varedni trosak.Ako se radi o naknadama kako sto su na primjer:korisnicke naknade za upotrebu vode, naknadu za prikupljanje I odlaganje otpada, naknade za upotrebu cesta ili parking takse koje pokrivaju trokove onda u tom sluaju prikupljeni prihodi pomau komunalnim slubama da odre kvalitet svojih usluga prema ivotnoj sredini,a istovremeno omoguavaju puni povratak trokova pod prepostavkom da se ustale na dovoljno visokom nivou.Ako je rije o subvencijama,ukidanjima ili reformama dravnih subvencijama u sektorima na primjer:poljoprivredi, prometu I proizvdnji koji su zasnovane na fosilnim gorivima u tom slucaju mogu se utedeti impozantni iznosi dravnih prihoda.o se tie prihoda I naknada u zatiti ivotne sredine,one se mogu upotrebljavati za finansiranje dravnih programa , podrke I sufinansiranja prioritetnih ulaganja u zatitu ivotne sredine ili za druge javne potrebe koje nisu vezane za izdatak finansiranja zastite ivotne sredine.U sklopu ekoloke poreske reforme prihodi od poreza u zatitu od ivotne sredine mogu se upotrebljavati ak I za poveanje prihoda sredinjeg budeta zbog smanjenja budeckog manjka.Prema tome sasvim je jasno, da posebno danas u savremenim dravama veoma vanu ulogu u zatiti ovjekove sredine imaju porezi I druge fiskalne takse.Zbog njihove namjene za koje se uvode I ciljeva koji se njima ele postici oni se nazivaju ekoloski ili eko porezi.U literaturi I svakodnevnom ivotu nazivaju se I zelenim porezima jer su ih najprije poeli zagovarati pripadnici pokreta I politikih stranaka u im programima rada je relevatno mjesto pripadalo zatiti prirode odnosno ljucke sredine. Kada je rije o ovim porezima , treba podvuci da se u praksi o porezivanje povlai jasna razlika izmeu ekonomskih poreza u uem I u irem smislu. Naime ekoloki porezi u uem smislu su oni gdje se ukljuuju dabine koje su uvedene na dobra koja doprinose zagaivanju ivotne sredine na primjer (fosilna goriva, otpadne materije I sl.) odnosno proizvedeno dobra ko ih nema dovoljno za potronju zbog nivoa njihove zagaenosti (voda za pie).Prema neki procjenama danas na Zemlji samo 3% pitke vode posmatrano u odnosu na njenu ukupnu koliinu. Ekoloki porezu irem smislu podrazomijeveju razliite ekoloke I druge sline dabine (registraciona taksa). Naime postoji miljenje da bi takoe I taksa za nepostovanje ekolokih standarda I ekolokih propisa trebalo svrstati u poreze u irem smislu, buduci da ovaj koloki instrument moe itekako da utie da se ekoloki standardi podignu na vii nivo.Zbog razliitih uslova razvijenosti,razvoja I dostignutog stepena ugroenosti od zagaivanja, zemlju lanice EU uvode razliite oblike oporezivanja I reformiranja poreskih sistema I poreske politike.

Reforma poreskog sistemaReforma poreskog sistema moe se osmisliti i tako da ukupni prihodi ostanu nepromijenjeni (to se esto naziva neutralnou prihoda) uz istovremeno preusmjeravanje oporezivanja, na primjer, pozitivnih stavki poput rada i kapitala, na negativne poput oneienja ili upotrebe prirodnih izvora. Sve je to mogue ostvariti smanjenjem postojeih poreza, kao to su porez na lini dohodak, koji umanjuju motivisanost na rad, ili poreza na promet koji ometa potroake odluke.Iako su pojedine zemlje jo 70 -ih godina bile osnovale prve fondove za zatitu ivotne okoline, ipak se tek 80 - ih godina bila uoila korisnost namjenskih fondova za zatitu ivotne okoline i od tog trenutka bilo je zapoeto njihovo masovnije osnivanje. Nastanak i razvoj ekolokih fondova povezuje se s razvojem ekonomsko - ekolokih instrumenata politike zatite ivotne okoline, poto se najvei dio prihoda tih fondova obezbjeivao uglavnom od ekolokih taksa, kazni i naknada. Bez obzira na razliitost fondova za zatitu ivotne okoline i njihove specifinosti, njihovi zajedniki ciljevi su:1. unapreenje djelatnosti i investicija za zatitu i poboljanje kvaliteta ivotne okoline; 2.minimaliziranje stvaranja otpadaka; 3. stimulisanje razvoja ekoloki povoljne ekonomske strukture;4. pomaganje istraivakih i razvojanih projekata I djelatnosti; 5. unapreivanje zatite prirodnih vrijednosti i prirodnih stanita;6. ouvanje bioloke razliitosti i 7. stimulisanje sticanja ekolokog obrazovanja I sistema praenja ivotne okoline.

Fondovi za zatitu ivotne sredine Fondovi za zatitu ivotne okoline naroito su znaajni za zemlje u tranziciji. U fazi ekonomskih I politikih promjena koje su prisutne u tim zemljama, one mijenjaju svoj odnos prema privredi, kreu se prema decentralizaciji funkcija drave, izgraujui pri tome nov sistem finansiranja ivotne okoline. S obzirom da u dravnom budetu uglavnom nema dovoljno sredstava, a i optereen je raznim trokovima reforme, konstituisanje fondova za zatitu ivotne okoline ima za tranzicione zemlje znaajnih prednosti. Fondovi za zatitu ivotne okoline, prema tome, predstavljaju relevantan oblik finansiranja njene zatite. Oni se javljaju u razliitim oblicima, te se mogu razlikovati zbog: 1. razliito postavljenih ciljeva;2. razliite organizacione strukture; 3. razliitih pravila raspodjele sredstava i 4. razliite teritorijalne organizacije. S tim u vezi treba posebno podvui da fondovi za zatitu ivotne okoline mogu posjedovati opti cilj da finansiraju njenu zatitu u cjelini i tako postaju u pravilu dopuna dravnom budetu. Mogu sekonstituisati i sa specifinim ciljem da finansiraju specifinu zatitu ili poseban ekoloki program, na primjer, kao to je uvoenje bezopasne tehnologije. Danas u svijetu brojne drave organizuju fondove za zatitu ivotne okoline kao posebne organizacione jedinice. Meutim, postoje i takva organizaciona rjeenja da su fondovi dodatak nekoj postojeoj ustanovi.Polazei od razliitih pravila raspodjele sredstava, mogu se razlikovati fondovi koji de facto finansiraju nove investicije u zatitu ivotne okoline, dok dravnom budetu preputaju finansiranje upravljanja i kontrole oneienja. Isto tako postoje i takvi fondovi koje finansiraju sve ekoloke aktivnosti. Oni mogu biti razliito teritorijalno organizovani, pa stoga postoje, na primjer, meunarodni, nacionalni i lokalni fondovi. Iako je prioritetni cilj uvoenja ekonomskih instrumenata politike zatite ivotne okoline -podsticaj za smanjenje emisija, ipak je, naroito za tranzicionu privredu, prikupljanje prihoda za zatitu ivotne okoline uz pomo ekonomskih instrumenata, jedan od sutinskih ciljeva.

FINANSIRANJE IVOTNE SREDINE U BIH Ova problematika u BiH regulisana je zakonom o Fondu za zatitu ivotne okoline BiH, odnosno FBiH. Naime, ovaj Zakon sadri ukupno 46 lanova koji su sadrani u devet poglavlja. U prvom poglavlju ovog zakona razmatraju se njegove opte odredbe, u drugom se analizira ustrojstvo Fonda, tree je poglavlje posveeno organizovanju i upravljanjem Fondom, u etvrtom se tretira finansiranje ivotne okoline, u petom se razmatra imovina i finansijsko poslovanje Fonda, esto poglavlje sadri analizu javnosti rada Fonda, sedmo poglavlje elaborira upravni nadzor Fonda, kaznene odredbe su sadrane u osmom poglavlju i u devetom poglavlju analiziraju se prelazne i zavrne odredbe Fonda. Budui da se Nacrt zakona o Fondu za zatitu ivotne sredine u RS jo uvijek nalazi u procedure usvajanja, iz tog razloga smo mogli da elaboriramo izvore finansiranja zatite ivotne okoline samo u FBiH. Naime, zakon o Fondu za zatitu ivotne okoline FBiH donesen je jo u 2003. godini. Poto se u ovom lanku fokusira problematika izvora finansiranja zatite ivotne okoline u BiH, stoga u daljem naem izlaganju navodimo prihode Fonda i sredstva Fonda koja se koriste za finansiranje zatite ivotne okoline.Prihodi Fonda za finansiranje zatite ivotne okoline, u skladu s ovim zakonom, osiguravaju se iz: naknada zagaivaa ivotne okoline; naknada korisnika ivotne okoline i posebne naknade za ivotnu okolinu koja se plaa pri svakoj registraciji motornih vozila. Prihodi Fonda osiguravaju se iz: sredstava ostvarenih iz osnova meunarodne bilateralne i multilateralne saradnje, te saradnje uzemlji na zajednikim programima, projektima I slinim aktivnostima u podruju zatite ivotne okoline; budeta Federacije; kredita banaka; sredstava i zajmova i pozajmica drugih pravnih lica i finansijskih institucija; donatorskih sredstava i drugih vidova podrke; poslovanja Fonda (naknada za obavljene usluge, otplate glavnica, kamata i dr.) i drugih izvora sredstava odreenih posebnim zakonom, drugim propisima ili ugovorom (lan 18.). Sredstva Fonda se koriste za finansiranje zatite ivotne okoline, a posebno za: zatitu, ouvanje i poboljanje kvaliteta zraka, tla, voda i mora, te ublaavanje klimatskih promjena i zatitu ozonskog omotaa; saniranje, podsticanje izbjegavanja i smanjivanja nastajanja otpada; iskoritavanje vrijednih svojstava, te obrade otpada; zatitu i ouvanje bioloke i pejzane raznovrsnosti; provoenje energetskih programa; programa razminiravanja; unapreivanje i izgradnju infrastrukture za zatitu ivotne okoline; poboljanje praenja i ocjenjivanja stanja ivotne okoline, te uvoenje sistema upravljanja ivotnom okolinom; podsticanje odrivog koritenja prirodnih dobara; podsticanje odrivih privrednih djelatnosti, odnosno odrivog ekonomskog razvoja i podsticanje istraivakih, razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, ukljuujui i demonstracijske aktivnosti (lan 26).

ZAKLJUNA RAZMATRANJA Na osnovu svega izloenog o finansiranju zatite ivotne okoline u BiH moemo zakljuiti da: u dananjim okolnostima, kada su razvoj i zatita ivotne okoline suprotstavljeni, potreba za zatitu ivotne okoline predstavlja imperativ svake drutvene zajednice, pa i naeg drutva u cijelosti. Prema tome, dinamiziranje naeg drutvenoekonomskog razvoja zahtijeva primjenu veoma istih proizvodno-tehnolokih sistema, koji e moi, ako ne u potpunosti sprijeiti, a onda bar minimalizirati zagaenje radne i ivotne okoline. Naravno, za sve to potrebne su i pozamane investicije, koje su de facto nedostatne gotovo u svakoj privredno nerazvijenoj zemlji pa i u naoj BiH. Oigledno je uspostavljanje efikasne zatite ivotne okoline u naoj zemlji, zbog gore spomenutog problema, dugoronog karaktera. politika zatite ivotne okoline, kao sastavnog dijela ukupne drutvene politike, mora u naoj zemlji postaviti nova pravila igre kako bi se cjelokupan na privredni sistem ukljuio u neizbjean proces prelaska na odrive oblike razvoja i efikasne naine poslovanja. To znai da ekoloka pitanja moraju u naoj zemlji postati predmetom odluivanja svih dravnih institucija, preduzea i ljudi. postoji sve vea potreba za koordiniranom ljudskom aktivnou sa ciljem iznalaenja efikasnog odgovora na ekoloke probleme, koji su prisutni kako na lokalnom, tako i na globalnom planu. Jedino tako se moe uspostaviti funkcionisanje ekoloki odrive privrede, stabilnog ekonomskog rasta, odrivog razvoja i ouvanja zdrave ivotne okoline. U sklopu odrivog privrednog razvoja, ekonomskog, drutvenog I politikog ivota, prije svega, preduzee predstavlja relevantni faktor zatite ivotne okoline. su trokovi finansiranja zatite ivotne okoline veoma visoki, te je stoga neophodno to prije obezbijediti dodatna finansijska sredstva za oneienje ivotne okoline. To predstavlja i kljuni problem svake zemlje, a posebno je izraen u privredno nedovoljno razvijenim zemljama, u kojima je ova problematika posebno danas aktuelna. je dolo krajnje vrijeme kada ovjek mora pronai svoje granice s prirodom, u kojima moe biti kreativno neogranien, te da bitie kao ljudsko bie sa svom svojom prirodnom ljepotom bogatstva duha i cjelokupnog rada. To znai da se svi mi moramo prilagoditi prirodi, a ne samo priroda nama, borei se svim raspoloivim sredstvima da je ni u kom pogledu ne ugrozimo. Na taj nain ostaviemo iza nas i mladim pokoljenjima zdraviju prirodnu okolinu, koja im je itekako potrebna.

Stanje finansiranja ivotne sredine u SrbijiNajvei izazov pred donosiocima odluka je u obezbeivanju adekvatnih i odrivih izvora finansiranja investicija u ivotnu sredinu, koje su u ovom trenutku u Srbiji na niskom nivou. Udeo drave i nain finansiranja projekata ne zadovoljavaju potrebe, nivo kvaliteta ivotne sredine nije znaajno promenjen, a ukljuivanje privatnog sektora nije u izgledu. Osnovni motiv za finansiranje projekata u oblasti ivotne sredine je pretpristupni proces Evropskoj uniji, ali ne postoji tana procena kolika finansijska sredstva taj proces zahteva.Zakonski okvir u zatiti ivotne sredine prua neophodnu osnovu za primenu ekonomskih instrumenata kao to su: naknada za korienje prirodnih vrednosti, naknada za zagaivanje ivotne sredine, subvencije, poreske podsticajne mere izuzea od plaanja naknada, novane kazne za neispunjavanje ekolokih standarda i naknade jedinica lokalne samouprave. Primena instrumenata nije na zadovoljavajuem nivou u Srbiji, usled sveopte neefikasnosti rada dravnih organa, na prvom mestu inspekcijskih i pravosudnih (tuilatvo i sudovi). eljeni kazneni efekat se ne postie ne samo zbog neodgovarajue primene postojeih normi, ve i zato to su i propisane nadoknade i kazne za krenje zakonskih propisa generalno ispod podsticajnog nivoa.Usled nedostatka jasnih strategija razvoja, politike nestabilnosti, nezrelih trinih uslova i zanemarivanja osnovnih postulata odrivog razvoja, u Srbiji se ne moe smatrati uspenom primena principa zagaiva plaa. Odsustvo adekvatnih naknada za zagaivanje i korienje prirodnih resusa, domai izvori finansiranja nisu dovoljno razvijeni da se nose sa nagomilanim problemima. Lokalne zajednice, usled malih sopstvenih budetskih sredstava, oslanjanju se na pomo drave i meunarodne donacije.

Mogui izvori finansiranja ivotne sredineNajznaajniji izvori finansiranja dolaze i iz javnog i iz privatnog sektora i samo uspenom kombinacijom finansiranja iz oba izvora mogu se investicije u ivotnu sredinu podii na vii nivo. Trei izvor finansiranja sredstva meunarodnih finansijskih institucija i EU mogu se iskoristiti samo uz jasno definisane strategije razvoja i odeivanje prioriteta u ivotnoj sredini, uz ostvarivanje uslova za trinu ekonomiju.Ukljuivanje privatnog sektora kroz javno-privatna partnerstva, potrebno je u domenu razvoja infrastrukture i ostvaruje se od pruanja tehnike pomoi, preko operativnih aktivnosti do potpune privatizacije. Kombinacija javno-privatnih partnerstava, treba da odigra najznaajniju ulogu u ostvarivanju ciljeva ivotne sredine. Pored toga, lokalnim zajednicama su na raspolaganju i formiranje eko fondova, uz propisivanje lokalnih naknada u oblasti ivotne sredine, kao sredstava finansiranja i izdavanje optinskih obveznica kao jo jedan vid finansiranja projekata. Proces decentralizacije neophodan je preduslov za obezbeivanje finansijskih sredstava i ostvarivanje potreba lokalnih zajednica.Eko fondovi, finansirani od adekvatnih naknada u oblasti ivotne sredine i meunarodne pomoi i kredita, mogu biti od velikog znaaja u pretpristupnom procesu EU, kroz finansiranje projekata koji e podii nivo infrasktrukture na nivo standrada Evropske unije. Definisanje jasnih strategija razvoja uz transparentnost naina finansiranja projekata i uee javnosti, neophodni su preduslovi efikasnog funkcionisanja fondova.Postoje nekoliko naina za ukljuivanje meunarodnih i nacionalnih banaka u projekte ivotne sredine pozajmice privatnom sektoru u primeni eko projekata, lokalnim zajednicama, javno-privatnim fondovima, privatnim kompanijama u infrastrukturnim projektima. Drava mora obezbediti prevazilaenje problema ukljuivanju banaka: politiku i ekonomsku stabilnost, kreditnu opravdanost projekata i ostvarivanje realnih naknada za korienje prirodnih resursa.

Preporuke za budunostEfikasna primena ekonomskih instrumenata u Republici Srbiji mora biti zakonski definisana i trino zasnovana. Mora biti integralni deo ukupne strategije razvoja, posebno tehnolokog razvoja i da utie na najracionalnije korienje resursa. Ekonomski instrumenti treba da obezbede sigurne izvore finansiranja zatite ivotne sredine, odnosno da poboljaju stepen zatite ivotne sredine.Neophodan je merljiv i sveobuhvatni sistem izvetavanja o ulaganjima u zatitu ivotne sredine i o prihodima, na bazi izvetaja EU, osigurati finansiranje projekata iz javnih prihoda, integrisati zatitu ivotne sredine u sve glavne investicione projekte, naroito u sektorima energetike, saobraaja i poljoprivrede.Neophodno je sistematsko praenje i procena postojeih ekonomskih instrumenata i prilagoavanje podzakonskih akata za primenu principa zagaiva plaa, korisnik plaa i drugih ekonomskih instrumenata.U efikasnoj primeni ekonomskih instrumenata neophodno je ukljuivanje svih zainteresovanih strana, u cilju revizije postojeih regulatornih i ekonomskih instrumenata za zatitu ivotne sredine i njihovog njihovog aktuelnog ekolokog i ekonomskog uticaja. Neophodno je kombinovati upotrebu ekonomskih instrumenata i tradicionalne regulative za smanjenje zagaenja i povisiti iznose naknade za zagaenje i regulatorne standarde na postepen i predvidiv nain, u periodu u kom bi preduzea mogla da razviju mehanizme za usklaenje sa stroijim standardima Evropske unije.Potrebno je razvijati fiskalne podsticaje koji bi promovisali korienje bezolovnog goriva, uz definisanje strategije za izbacivanje olovnih goriva iz upotrebe i progresivno smanjenje sadraja sumpora u benzinu i dizel gorivu do trenutnih EU zahteva. Potrebno je uporedo razviti i privremene fiskalne podsticaje koji e ohrabriti kupce na kupovinu novih vozila i odlaganje starih u staro gvoe.Izraditi okvir za efikasno upravljanje otpadom i reciklau uz odgovarajuu politiku naknada, kazni i stimulacija. Naknade bazirati na koliini proizvedenog otpada i utvrditi ih tako da stvaraju podsticaj za smanjenje proizvodnje otpada i reciklau. Odgovarajuom politikom stimulisati proizvoae u korienju ambalae sa minimalnim efektom na ivotnu sredinu.Stimulisati i pomagati lokalne zajednice u upravljanju otpadom i ukljuivanju u regionalne inicijative. Komunalno sakupljanje otpada iz industrije bazirati na upotrebi standardizovanih kontejnera i na prirodi otpada koji se sakuplja. Sve naknade raunati tako da one pokrivaju stvarne trokove.Drava bi morala pomoi jaanje kapaciteta optina i omoguiti uslove za uee privatnog sektora u obezbeivanju komunalno ekolokih slubi na optinskom nivou.Ostvarivanje pokrivenosti vodosnabdevanjem i odvodom otpadnih voda mogue je samo uz sveobuhvatnu reviziju i reformu naknada za vodosnabdevanje i odvod otpadnih voda u skladu sa principom zagaiva plaa. Uz ovo je neophodno uvesti efektivnu primenu subvencija za komunalne usluge koje bi pomogle domainstvima koja imaju problema sa plaanjem rauna za vodu. Za to je neophodna reforma tarifnog sistema u sektoru voda - postepeno poveavanje tarife do nivoa koji bi pokrivao potpune trokove za komunalne usluge i primena naknade za zagaenje voda na celokupnu koliinu otpadnih voda.Neophodno je revidiranje sadanjeg sistema korienja voda u privredi, eksploatacije izvora i optimizacija izvora prihoda od korienja voda uz odgovarajuu raspodelu u finansiranju nacionalnih prioriteta u sektoru voda.

LITERATURA

[1] M. rnjar, Ekonomika i politika zatite okoline, Ekonomski fakultet Sveuilita u Rijeci, 2002. [2] Lonari-Horvat, O., Mogunost finansiranja zatite i unapreenja ovjekove okoline u sklopu poreznog sistema, Financijska praksa, Zagreb, 1984.[3] M. rnjar, Ekonomija i zatita okolia, kolska knjiga, Zagreb-Rijeka, 1997.[4] Regionalni europski centar Budimpeta, 1999.[5] I. uvela, Politika zatite okolia u Republici Hrvatskoj, Zbornik, Pula, 1994.[6] Zakona o Fondu za zatitu okolia FBiH, Sarajevo, 2003.

www.maturski.org

- 1 -