UNIVERZITET U NIUFAKULTET ZATITE NA RADUOSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE

Predmet: Pravni osnovi zatiteSeminarski rad: PRAVO EVROPSKE UNIJE O ZATITI IVOTNE SREDINE

Mentor: Student:

Ni, 2015SADRAJ

UVOD...............................................................................................................................................11. Procesna prava u funkciji zatite ivotne sredine drutvene zajednice........................................2 1.1. Pravni status i tretman ivotne sredine..........................................................................3 1.2. Svrha primene procesnih prava u zatiti ivotne sredine...............................................32. Meunarodnopravni status prava na zdravu ivotnu sredinu.......................................................4 2.1. Ekoloka prava u okviru pravnih dokumenata o ljudskim pravima..............................4 2.2. Istorijat razvoja prava ivotne sredine u okviru Evropske Unije..................................4 2.3. Povezivanje prava ivotne sredina i ljudskih prava u okvirima Arhuske konvencije...53. POLITIKA IVOTNE SREDINE I UNUTRANJE TRITE EU...........................................64. NOVA DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE..................................................................................8 4.1. Poloaj i razvoj prava zatite ivotne sredine u Evropskoj uniji...................................8 4.2. Pravo zatite ivotne sredine Evropske unije pre donoenja nove direktive.................9 4.3. Sadrina nove Direktive..............................................................................................10 4.4. Polje primene ekoloka teta....................................................................................10 4.5. Finansijsko pokrie i osiguranje od tete.....................................................................11 4.6. Uticaj na industriju......................................................................................................13ZAKLJUAK.................................................................................................................................14LITERATURA...............................................................................................................................15

UVOD

Meunarodni i nacionalni pozitivno-pravni poreci sve intenzivnije prihvataju sasvim nov koncept zatite prava na ivotnu sredinu. Re je o formulisanju i ostvarenju ovog prava kao skupa procesnih prava, ime se ono usko povezuje sa korpusom osnovnih ljudskih prava, ili je ak, po nekim teoretiarima, ustanovljeno I zatieno kao jedno od ljudskih prava tree generacije. Ovakav trend regulisanja osnovnih prava u sklopu prava na zdravu ivotnu sredinu prihvaen je i kroz pravne okvire uoblien u modernim dravama Evropske unije, dok je u domaem zakonodavstvu jo uvek nedovoljno promovisan I zastupljen. Imajui u vidu injenicu da je harmonizacija nacionalnog pravnog okvira u oblasti ivotne sredine sa regulativom Evropske unije I standardima Aarhuske konvencije uvrena u listi acquis communautaire, dovoljno je jak razlog da nas podstakne u razmiljanjima koja slede.Acquis Communautaire (skraeno "acquis" oznaava komunitarno pravo, ali oznaava i pravne tekovine EU) skup je prava i obaveza zemalja lanica EU. Nije re samo o pravu u uem smislu, s obzirom da obuhvata: sadraj, naela i politike ciljeve osnivakih ugovora, zakonodavstvo usvojeno primenom osnivakih ugovora i presude Suda Evropske zajednice, deklaracije i rezolucije koje je usvojila EU, mere koje se odnose na zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, mere koje se odnose na pravosue i unutranje poslove, na meunarodne ugovore koje je sklopila EU, kao i na ugovore izmeu zemalja lanica na podruju delovanja EU. Svaka drava koja tei lanstvu EU mora prihvatiti odluke iz osnivakih ugovora i uskladiti svoje zakone.

1. Procesna prava u funkciji zatite ivotne sredine drutvene zajednice

Ubrzan razvoj tehnika i tehnologija suoava nas sa sve veim izazovima u pogedu racionalne i odrive upotrebe prirodnih resursa. Globalizacija ljudskih delatnosti i rada vodi nas kroz eruko-evolucije ekolokog, drutvenog i ekonomskog sektora, kako na nacionalnom, tako i na meunarodnom nivou. Usled toga, svaki pojedinani poduhvat ili radnja poduzeta i na najniem, lokalnom nivou, moe proizvesti efekte i posledice irih regionalnih ili globalnih razmera. Donosioci odluka na svim nivoima i najira javnost iz dana u dan sve ozbiljnije shvataju da se svaki uticaj oveka na ivotnu sredinu automatski odraava i na njen kvantitet, kao i na kvalitet.Jedan od aspekta uzrono-posledine veze izmeu oveka i njegovog drutvenog okruenja sa ivotnom sredinom, u velikoj meri je prisutan u konceptu procesnopravnog karaktera prava na ivotnu sredinu. Pravni reim ovog tipa predstavlja mehanizam kojim ovek, u kontekstu ireg javnog interesa i dobrobiti, tei da zatiti i pobolja naine upotrebe prirodnih resursa. Sistem kvalitetnog pruanja ekolokih informacija, mogunost uea graana u donoenju ekolokih odluka i prilika da graani svoja prava u vezi sa pitanjima iz oblasti ivotne sredine tite pred sudovima, moraju biti sastavni element organizacije i rada dravnih i drutvenih institucija.

1.1. Pravni status i tretman ivotne sredine

ivotna sredina se tretira kao zajednika svojina, koja se na najbolji nain tretra (njome upravlja) kroz izvestan vid tzv. menadmenta, odnosno saradnje izmeu dravne vlasti i najire javnosti. Sutina je u institucionalizovanom reavanju ekolokih problema, uzimanjem u obzir i usklaivanjem privatnih i zajednikih interesa i prava. U sistemu komenadmenta, graani imaju mogunost da se informiu i steknu uvid u pitanja od sopstvenog interesa, ime dobijaju prostor za preuzimnje znaajne uloge u tretiranju irokog spektra drutvenih problema. A to je tretman od kog drutvo na najbolji nain profitira, jer su upravo graani ti koji najbolje poznaju probleme i potrebe svog najblieg ivotnog okruenja i samim tim najpozvaniji da predloe efikasna, prihvatljiva i dugorona reenja.

1.2. Svrha primene procesnih prava u zatiti ivotne sredine

Nakon iznetih stavova u prilici smo da zakljuimo da su procesna prava u vezi sa zatitom ivotne sredine ustanovljena u nameri da se ljudima obezbede osnovni uslovi za ivot, rad i razvoj, odnosno da mu se u to veem obimu prui prilika da uestvuje u realizaciji irokog spektra ekolokih aktivnosti. Svakako, veoma smo svesni injenice da uslovi u kojima se odvija savremeni ivot u modernim drutvima i dravama (pre svega, imajui u vidu njihovu sloenost, rasprostranjenost, brojnost...), ne moe da prui priliku svakom pojedincu da uvek direktno uestvuje u ekolokim aktivnostima, ve se njihov angaman u velikom broju pitanja organizuje u vidu tzv decentralizovane kontrole rada organa koji sprovode politiku zatite ivotne sredine i organa koji donose zakone i druge pravne propise u ovoj oblasti. Sa druge strane, decentralizovanu kontrolu u pogledu delatnosti i rada industrijskog i biznis sektorakao zagaivaa zajedniki sprovode graani kao potroai u drutvu i dravna uprava.

2. Meunarodnopravni status prava na zdravu ivotnu sredinu2.1. Ekoloka prava u okviru pravnih dokumenata o ljudskim pravima

Izuzev dva regionalna instrumenta za zatitu ljudskih prava ne postoje izriiti iskazi o pravima ivotne sredine na meunarodnom nivou. Konvencija o pravima deteta, koja povezuje zagaenje ivotne sredine sa rizicima po zdravlje, najblie je povezana sa pravom na zdravu ivotnu sredinu! Na ovom mestu duni smo takoe da pomenemo i tokholmsku dekleraciju , kao prvi meunarodni dokument u kom je pravo na ivotnu sredinu bilo izriito pomento kao ljudsko pravo i kao preduslov za uivanje drugih ljudskih prava. Unapred pomenutoj Deklaraciji naglaeno je da ljudsko bie ima pravo na slobodu, ravnopravnost i adekvatne uslove ivotne sredine, u nekoj ivotnoj sredini iji kvalitet omoguava ivot u dostojanstvu i blagostanju, i sveanu obavezu da zatiti i unapredi tu ivotnu sredinu za generacije koje ive sada kao i za budue generacije. Za razliku od tokholmske deklaracije, Deklaracija iz Rio de eneira je korak u natrag u odnosu na formiranje ovog prava kao legalnog ljudskog prava, jer ne koristi termin legalno i nije posveena problemima odnosa izmeu meunarodnog prava i zatite ivotne sredine sa zakonske take gledanja ali, bez obzira na sve, ona vrlo vrsto podrava ideju odrivog razvoja ljudska bia su u centru brige za odrivi razvoj. Njima je dato pravo na zdrav i produktivan ivot u harmoniji sa prirodom. Meutim, kao to je prethodno reeno, postoje i neki drugi meunarodni dokumenti koji veliku panju posveuju temi prava I ivotne sredine (Afrika povelja, na primer, u lanu 24 kae: svi ljudi imaju pravo na univerzalno zadovoljavajuu ivotnu sredinu koja promovie njihov razvoj).

2.2. Istorijat razvoja prava ivotne sredine u okviru Evropske Unije

Mada Rimski ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEC Ugovor) iz 1957. g. ne sadri propise koji se odnose na ljudska prava ili ivotnu sredinu, to nije bila prepreka za budui razvoj Evropske Unije i institucija EU u oblasti prava ivotne sredine. Principi politike EU u oblasti ivotne sredine primarno su bili formulisani sedamdesetih godina prolog veka, i sve do sredine osamdesetih, odnosno do usvajanja Pojedinanog Evropskog Akta (SEA). Danas, lan 174-176 EU Ugovora naglaava znaaj principa odrivog razvoja. Kao to je prethodno reeno, problemi vezani za definiciju prava ivotne sredine, kao sutinskog prava, ne mogu da budu lako savladani niti reeni. Zbog toga u okvirima ekoloke regulative Evropske Unije ovo pravo nije tretirano kao sutinsko pravo, ali se radi na njegovom razvoju kao procesnog i participativnog prava kroz pravo na uee i pravo na zakonsko obeteenje. Dakle, vidimo da je pravo ivotne sredine EU razvijano u duhu demokratije, jer je posebna panja usmerena na status oveka kao individue i njegovog prava da uestvuje u donoenju najvanijih odluka. Mnogi meunarodni dokumenti, ukljuujui I samu Rio deklaraciju, pravo ivotne sredine reguliu kao skup procesnih prava, ija sutina se svodi na premise da e se na pitanja I probleme ivotne sredine najbolje odgovoriti ukoliko se u njihovo reavanje ukljue svi zainteresovani graani na relevantnom nivou. Na nacionalnom nivou, svaki pojedinac e imati odgovarajui pristup informaciji koja se tie ivotne sredine a koja je u posedu javne vlasti prilika da uestvuje u procesu donoenja odlukaEfikasan pristup sudskim i administrativnim postupcima bie obezbeen, ukljuujui obeteenje i pravni lek. Evropska Unija smatra ivotnu sredinu kao problem, koji nije vezan za nacionalne granice, ve je tretiran kao regionalni problem pravo zatita ivotne sredine je integralni deo politike EU, ije smernice su odreene akcionim programima za ivotnu sredinu (do sada je usvojeno 613). Pored prilagoenih smernica i drugih zakonskih instrumenata na nivou Unije, posebnu ulogu igraju i Evropski sud pravde i Evropski sud za ljudska prava.

2.3. Povezivanje prava ivotne sredina i ljudskih prava u okvirima Arhuske konvencije

Ne tako davno, stupila je na snagu jo jedna meunarodna konvencija ije smernice u najveem inspiriu predmet mog rada. Re je o Arhuskoj konvenciji, tj. Konvenciji o pristupu informacijama, ueu javnosti u donoenju odluka i pristupu pravosuu u vezi sa atitom ivotne sredine. Konvencija je usvojena 25. juna 1998. godine, kada ju je potpisalo 35 zemalja i Evropska Unija. Konvencija pod svojim okriljem, sa jedne strane okuplja zemlje zapadne Evrope, u kojima je slobodan pristup informacijama ve odavno uspostavljen, i zemlje istone Evrope, sa druge strane, u kojima je pristup informacijama o ivotnoj sredini uglavnom ogranien (zbog nedostataka u organizaciji i funkcionisanju institucija koje se bave zatitom ivotne sredine).Arhuska Konvencija, kao fundamentalno pitanje regulie pravo oveka na adekvatnu ivotnu sredinu, tj. pravo oveka da ivi u sredini koja garantuje zdravlje i dobro bitisanje. Istovremeno, konvencija promovie i obavezu da se ivotna sredina titi i njeno stanje poboljava u interesu kako generacija koje ive sada, tako i svih buduih generacija. Najiroj javnosti se mora obezbediti pravo na pristup informaciji, pravo na uee u donoenju odluka, pravo za zatitu pred ovlaenim dravnim organima i iznad i posle svega, pred upravnim i pravosudnim organima. Na ovaj nain kreirana su nova prava oveka vezana za ivotnu sredinu iako, sama po sebi, ova prava i nisu nova. Preciznije, ovo su univerzalna ljudska prava (pravo na informaciju, pravo na donoenje odluka, pravo na pravnu zatitu) koja imaju dugu tradiciju postojanja u mnogim vanim meunarodnim dokumentima u oblasti ljudskih prava. Novost je da su takva prava sada vrsto povezana sa ivotnom sredinom.

3. POLITIKA IVOTNE SREDINE I UNUTRANJE TRITE EU

Unutranje trite EU je definisan kao prostor bez unutranjih formalnih i fizikih granica u kojem se jemi pravo na slobodno kretanje radne snage, robe, usluga i kapitala. Ono se temelji na naelu slobodne konkurencije koje se odvija u skladu sa pravilima takmienja koja jednako vae za sve konkurentne na prostoru jedinstvenog trita (eng. level playing field). Propisi EU koji normiraju standarde kvaliteta ivotne sredine i njima komplementarne ekoloke standarde za proizvode, procese industrijske proizvodnje i poslovanja jesu pravila unutranjeg trita. Zapravo ekoloki propisi Unije su nivo ispod kojeg se slobodna trina utakmica ne moe odvijati. Stoga, politika ivotne sredine EU neodvojiva je od njene ekonomske politike, politika unutranjeg trita i zajednike trgovinske politike, konkurentnosti, energetske sigurnosti itd.Propisi EU koji sprovode politiku ivotne sredine Unije su u uem smislu instrument sprovoenja politke ivotne sredine utvrene na nivou EU. U irem smislu, zajednika pravila EU su sredstvo uklanjanja razlika izmeu nacionalnih propisa, odnosno ujednaavanja pravnog reima slobode kretanja robe, kapitala i usluga, na unutranjem tritu, sa aspekta zatite ivotne sredine. Istovremeno, ona odreuju tehnike zahteve pod kojima se roba moe staviti i uvoziti na jedinstveno trite, odnosno uslove po kojima se mogu ostvarivati greenfield i brownfield ulaganja u EU.Propisi EU utvruju standarde kvaliteta ivotne sredine, zahteve koji se odnose na proizvodne procese (ukljuujui i domen pruanja usluga), standarde koji se odnose na proizvode i zahteve koji se odnosi na planiranje i projektovanje. Standardi kvaliteta ivotne sredine definiu kriterijume stanja ivotne sredine ili jednog njenog dela (voda, vazduh, zemljite) posmatrano prema odreenom (fizikom, hemijskom, ekolokom) parametru, koji treba dostii, odrati i/ili unaprediti regulatornim ili drugim merama (Okvirna direktiva za vode, CAFE Direktiva, Direktiva o buci itd). Zahtevi koji se odnose na industrijske procese predstavljaju razliite zahteve ili uslove vezane, neposredno ili posredno, za vrenje odreenih proizvodnih aktivnosti, odnosno nain njihovog obavljanja. Drugim reima, govorimo o performansama u ivotnoj sredini koje te aktivnosti moraju zadovoljiti i tehnike koje moraju biti primenjene posmatrano u odnosu na (gore pomenute) standarde kvaliteta ivotne sredine, standarde emisija, zahteve energetske efikasnosti, odgovornog upravljanja prirodnim resursima i industrijske bezbednosti. Primeri takvog pristupa su Direktiva o industrijskim emisijama, Direktiva o deponijama, Direktiva o komunalnim otpadnim vodama, itd. koje se zasnivaju na standardu najboljih dostupnih tehnika (eng. best available technique). Standardi koji se odnose na proizvode definiu minimalne ekoloke performanse koje odreeni proizvod i/ili pakovanje treba da ispuni pre zakonitog stavljanja na trite. U pitanju su razliiti zahtevi EU direktiva koji se odnose na eliminisanje rizinog sastava, tetnih emisija ili buke, svojstva ili podobnost materijala za ponovnu upotrebu, reciklau ili bezbedno odlaganje, energetsku efikasnost, itd. U skladu sa naelom prevencije, odrivog razvoja i naelom uea javnosti u donoenju odluka koje mogu znaajno uticati na ivotnu sredinu direktive EU ustanovljavaju procedure odluivanja u domenu stratekog planiranja i projektovanja. Ti propisi imaju za cilj da omogue nadlenim organima da svoje razvojne odluke donose u skladu sa posebnom procedurom, uz prethodnu analizu svih aspekata uticaja planova, programa i projekata na ivotnu sredinu, razmatranje najpovoljnijih alternativa (ukljuujui i odustajanje) uz uzimanje u obzir svih najbolje dostupnih informacija. Istovremeno ti propisi su jemstvo prava javnosti da u odluivanju uestvuje i da zakonitost takvih odluka preispituju pred sudom (SEA direktiva i EIA direktiva).

4. NOVA DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE O ODGOVORNOSTI U OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE

4.1. Poloaj i razvoj prava zatite ivotne sredine u Evropskoj uniji

Izuzimajui izvestan broj ad hoc mera, o smislenom planu zatite ivotne sredine moe se govoriti tek od 1973 kada je usvojen akcioni program zatite ivotne sredine na nivou tadanje Evropske Ekonomske Zajednice. Od tog trenutka do danas, pravo zatite ivotne sredine prelo je dalek put transformacije od niza privremenih mera do sveobuhvatnog integrisanog sistema upravljanja ivotnom sredinom na vie nivoa. Dalje u ovom poglavlju baviemo se politikim razmatranjima koja su uticala na obim, razvoj i primenu evropskog ekolokog prava. Ukratko, karakteristike evropske regulative usvojene u periodu od 1973 do danas bile su opredeljenost na kratak rok i netransparentnost pregovora uz kompromise industriji i ministarstvima ekonomije zemalja lanica. Ocena celokupnog sistema otkrivala je praznine na polju primene - usled nedovoljnog interesa i angaovanja sa strane zemalja lanica, kao i na polju integracije - usled neuspeha da se pitanje zaite ivotne sredine uvede u proces odluivanja kako na evropskom tako i na nacionalnom nivou.

4.2. Pravo zatite ivotne sredine Evropske unije pre donoenja nove direktive

Razvoj prava zatite ivotne sredine je, od samog poetka evropske integracije, trpeo uticaje dve glavne struje unutar same zajednice maksimalista, koji su se zauzimali za blisku saradnju zemalja lanica i dalekoseniju nadlenost evropskih organa, a pogotovo u oblasti strane politike i monetarne saradnje, i minimalista, koji su se zalagali za ouvanje nacionalne autonomije zemalja lanica uz evropsku integraciju ogranienu na povrne oblike politike saradnje. U poetku, inicijative za razvoj ekolokog prava redovno su dolazile od zemalja poputNemake i Holandije koje su se trudile da nametnu svoje standarde zatite ivotne sredine, strepei za kompetitivnost svojih preduzea u odnosu na preduzea iz zemalja bez razvijenih ekolokih normi to je doprinosilo da njihova preduzea nemaju dodatne trokove koje iziskuje usaglaavanje i odraavanje proizvodnje u skladu sa ekolokim standardima.8 Prisutni antagonizam interesa uticao je da se, u periodu od 1973. do 1998, evropska politika zatite ivotne sredine razvija vrlo sporo uz obaveznu jednoglasnost Saveta ministara, ogranienu ulogu Evropskog parlamenta, zanemarljiv uticaj udruenja za zatitu ivotne sredine i regulativnu delatnost Komisije ogranienu na usko struna pitanja. Komisija se svesno bavila iskljuivo tehnikim pitanjima poput uspostavljanja standarda zarad izbegavanja politikih sukoba koja bi ulaenje u fundamentalna pitanja politike zatite ivotne sredine u tom momentu svakako izazvalo. Tek sa Jedinstvenim evropskim aktom od 1987. i Ugovorom iz Mastrihta 1993, zatita ivotne sredine dobija pravnu osnovu u osnovnim aktima Evropske unije. Ovim dokumentima zatita ivotne sredine integrisana je u optu politiku Evropske unije, a princip zagaiva plaa i princip prevencije i odrivog razvoja uzdignuti na nivo glavnih ciljeva Evropske unije. Usvajanje standarda i donoenje odluka olakano je kvalifikovanom veinom glasova u Savetu ministara, dok je uvoenje procedura saradnje i saodluivanja oslobodilo prostor za proaktivniju ulogu Evropskog parlamenta. Skorije regulatorne tendencije Evropske komisije govore u prilog kriminalizacije prava ivotne sredine. Tradicionalno, zatita ivotne sredine kroz krivino pravo obezbeivana je biima krivinih dela protiv ivota, zdravlja ili imovine, ime je zasnivanje odgovornosti mogue samo kada su i poinilac i rtva poznati i uzrona radnja izmeu aktivnosti i tete utvrdiva. Moderniji pristup regulisanja zatite ivotne sredine je uvoenje novih oblika krivinih dela, tzv. Prestupa protiv ivotne sredine (environmental offences) kojima se prirodni resursi tite bez dokazivanja da odreena osoba trpi nastalu ili izvesnu tetu. Po izvr- enoj uporednoj studiji prava zemalja lanica, Komisija je donela Okvirnu odluku (Framework Decision) u cilju izjednaavanja oblika i sankcija za dela teke povrede evropskog ekolokog prava.

4.3. Sadrina nove Direktive

Svrha Direktive je da uspostavi osnove odgovornosti za ekoloku tetu po prinicipu zagaiva plaa, kao i da utie na spreavanje ekoloke tete i regulie otklanjanje njenih posledica. Drugim reima, osnovni princip na kome Direktiva poiva je uspostavljanje finansijske odgovornosti operatera ijim delovanjem nastane ekoloka teta ili opasnost od takve tete, ime se operateri podstiu da usvoje mere i razviju procedure kojima se smanjuje rizik nastanka ekoloke tete a samim tim i njihova sopstvena odgovornost i finansijska izloenost. Ostvarenje ovih ciljeva u Direktivi zasnovano je na principu zagaiva plaa obuhvaenog u lanu 174 stav 2 Ugovora Evropske Zajednice (EC Treaty). Napomene radi, isti lan uspostavlja i druge osnovne principe Evropskog prava ivotne sredine: princip obezbeenja, zatite od tete i otklanjanja tetnih posledica na izvoru njihovog nastanka). Princip zagaiva plaa je po prvi put uveden u okvire evropskog prava ivotne sredine u Akcionom programu za ivotnu sredinu (Environment Action Programme) 1973-1976, da bi kasnije bio potvren 3 marta 1975. na koju se evropski sudovi i dalje pozivaju u sluajevima koji se tiu ivotne sredine.

4.4. Polje primene ekoloka teta

S obzirom da Direktiva uvodi odgovornost za naknadu ekoloke tete, prvo emo razmotriti definiciju ekoloku tetu, a zatim vrste tete na koje se Direktiva ne odnosi. Definicija ekoloke tete ukljuuje tetu nad zatienim vrstama i stanitem, zagaenje zemlje i vode. teta nad zatienim vrstama i stanitem nastaje u sluaju znaajnijih tetnih uticaja na uspostavljanje i odravanje pozitivnog stanja zatienih stanita i vrsta. Ova teta, drugim reima teta nad ekolokim sistemom, odnosi se samo na tetu nad ekolokim sistemom ve zatienim Evropskim ili nacionalnim pravom. Takva uslovljenost proizvodi da je ovom vrstom tete pokriveno samo 15% teritorije Evropske unije! Kontaminacija vode nastaje usled znaajnih negativnih uticaja na ekoloki, hemijski i/ili kvantitativni status ili ekoloki potencijal vode. Kontaminacija zemljita predstavlja bilo kakvo zagaenje sposobno da stvori znaajan rizik za negativne posledice po ovekovo zdravlje.Direktiva se namerno ne bavi graanskom odgovornosti za tetu, koja je na evropskom nivou regulisana Konvencijom Saveta Evrope o graanskoj odgovornosti za tetu prouzrokovanu obavljanjem delatnosti opasne po ivotnu sredinu donetom 1993. godine u Luganu. Pomenuta konvencija, takoe zasnovana na principu zagaiva plaa, irokom definicijom odgovornosti olakava teret dokazivanja titularima prava na naknadu tete. Konvencija je primenljiva na sva fizika i pravna lica koja imaju pod svojom uticajem/kontrolom obavljanje odre- ene opasne delatnosti. To znai da se lica sa odtetnim zahtevom za tetu pretrpljenu nad imovinom ili ivotom ili zdravljem izazvanom ekolokom tetom ili neposrednom opasnosti od ekoloke tete, ne mogu se pozvati na Direktivu. Prava takvih lica regulisana su nacionalnim pravom, odnosno gore pomenutom konvencijom u sluaju kada je ista ratifikovana i integrisana u nacionalno pravo. Naknada nuklearne tete ostaje regulisana Pariskom Konvencijom o graanskoj odgovornosti iz 1960. i Bekom Konvencijom iz 1963. Pomenute konvencija primenjuju se na smrt, telesnu povredu i tetu nad imovinom osim tete na instalacijama ili mestu nezgode. Obe konvencije ostavljaju nacionalnim pravima odreivanje maksimalnog iznosa nadoknade uz preporuku da se odgovarajue pokrie od osiguranja uzme u obzir prilikom ocene rizika vezanih za odreenu aktivnost. Konano, Direktiva se ne bavi ni zagaenjem obale i priobalnog pojasa naftom, prevozom opasnih materija morem, kopnom, eleznicom i kopnenim vodamaVrste odgovornosti - Direktiva usvaja princip stroge odgovornosti za operatere delatnosti koje su opasne po ivotnu sredinu. Lista delatnost za koje vai pretpostavka tetnosti po ivotnu sredinu preuzete su iz nizu direktiva i odredaba i nabrojane u Aneksu 1 Direktive. Za sve ostale aktivnosti van Aneksa 1, Direktiva predvia odgovornost po principu krivice. Dok stroga odgovornost pokriva svu vrstu ekoloke tete, odgovornost po principu krivice odnosi se samo na tetu nad ekolokim sistemom. Kako je ve napomenuto, odreene vrste ekoloke tete koje su ve pokrivene meunarodnim konvencijama o graanskoj odgovornosti izuzete su iz Direktive, npr. izlivanje nafte ili nuklearne nesree.

4.5. Finansijsko pokrie i osiguranje od tete

Komisija je donela Direktivu pod pretpostavkom da se preduzee u okviru Evropske unije moe osigurati od odgovornosti za otklanjanje ekoloke tete. Ova pretpostavka je delimino tana. Naime, trenutno je mogue osigurati samo tetu nastalu usled vie sile (accidental pollution), koja je inae Direktivom izuzeta od odgovornosti te stoga ovaj vid osiguranja ostaje bespredmetan. S ozbirom na razvoj pitanja odgovornosti za ekoloku tetu ostaje da se vidi da li e i na koji nain osiguravajua drutva pristupiti osiguranju ekoloke tete razvija-njem novih vrsta polisa alternativnih klasinom osiguranju od odgovornosti koje samo delimino dotie ekoloku tetu. Isto vai i za finansijsko trite uopte, jer e uspeh Direktive u krajnjoj liniji zavisiti od finansijskog kapaciteta operatera da podnesu odgovornost koju Direktiva uvodi. S druge strane, finansijsko pokrie od odgovornosti, poput osiguranja ili posveenih fondova, nije obavezno ve ostavljeno u diskreciju i nadlenost zemljama lanicama. Direktiva preporuuje zemljama lanicama da podstiu operatere da ugovore odgovarajue osiguranje ili drugo finansijsko pokrie od odgovornosti. ini se da je time zemljama lanicama data gotovo nemogua misija, imajui u vidu da trenutno trite osiguranja od ekoloke tete ne postoj.

4.6. Uticaj na industriju

U dananje vreme, nijedan ozbiljan ekonomski akter ne moe da ignorie uticaj svoje aktivnosti na ivotnu sredinu niti ostane ravnoduan na sliku koju ostavlja irokom javnom mnenju. Ovu promenu svesti karakterie trend saradnje nadlenih dravnih organa i privatnog sektora na dono- enju novih zakona, s tim da korporacije preuzimaju na sebe dodatne odgovornosti u odnosu na drutvo. Prednost saradnje u odnosu na konfrontaciju vlade i privatnog sektora u prolosti, jeste da pomae lake identifikovanje efikasnih mera zatite ivotne sredine, koje vlada inae ne bi bila u stanju da uoi sama bez povratne reakcije industrije. Takav sistem odluivanja pogoduje vladi u smislu da osigurava sigurno podrku industrije zakonodavnim predlozima, u isto vreme ostavljajui dovoljno fleksibilnosti i prilagodljivosti.57 Imati status zagaivaa je negativno ne samo iz razloga nepopularnosti i neprihvatljivosti ekoloki nesavesnog ponaanja u javnosti, ve i iz finansijskih sigurnosti i odrivosti povoljne finansijske slike preduzea. Usled globalizacije trita, rizik koje jedno preduzee preuzima neretko izaziva domino efekat; kod multinacionalnih preduzea gde negativne posledice mogu obuhvatiti celu grupu. Ovo pogotovo vai za preduzea kotirana na berzi i/ili amerike multinacionalne kompanije. Zagaiva ima velike anse da se suoi sa oteanim ili smanjenim mogunostima finansiranja. Na primer, u odreenim zemljama vlade obezbeuju odgovarajuu finansijsku pomo i podsticaje za ekoloki bezbedne industrijske sisteme i instalacije preko niskokamatnih zajmova, jednokratne pomoi i poreskih olakica. S druge strane, meunarodne finansijske organizacije takoe postavljaju vrenje ekoloke revizije predloga projekta kao uslov finansiranja odreenog projekta.

ZAKLJUAK

Nakon viedecenijskih napora, zatita ivotne sredine je dosegla nivo pozitivno pravne zatite na svim nivoima dravne, regionalne, nadnacionalne i meunarodne organizacije. Konkretne formulacije samog prava variraju od shvatanja ivotne sredine kao posebne vrednosti koja se stavlja u direktnu funkciju zdravlja, preko zatite putem ogranienja eksploatacije prirodnih resursa, do formulacija posebnog prava na odreene kvalitete ivotne sredine kao jednog od osnovnih prava oveka. Pravo zatite ivotne sredine je izuzetno bitan instrument regulisanja i upravljanja odrivim razvojem koji je opet jedan od glavnih ciljeva postavljenih u modernom meunarodnom pravu i politici. Put do odrivog razvoja vodi kroz tri elementa: socijalni, ekonomski i ivotnu sredinu, od kojih je poslednji element baziran na priznavanju injenice da se odrivi razvoj ne moe postii bez ukoliko se prirodni resursi i energija troe brim tempom nego to je planeti potrebno da ih obnovi, ili otpadi i zagaenje proizvode bre nego to je planeti mogue da ih razloi. U tom smislu, neophodno je uspostaviti takav sistem zatite ivotne sredine koji e dozvoliti smanjenje rizika zagaenja i ugroavanja ekosistema, kao i smislenu upotrebu prirodnih resursa.

LITERATURA

1. Bergkamp Lucas, The Proposed Environmental Liability Direktive, European Environmental Law Review, November 2002.2. Direktiva 85/337/ECC koja se tie procene uticaja izvesnih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu, objavljena u OJ L175 od 27. juna 1985.3. http://www.doiserbia.nb.rs/4. http://www.emins.org/sr/publikacije/knjige/11-vodic-kroz-eu-politike-zivotna-sredina.pdf5.http://cmsdata.iucn.org/downloads/training_guidelines_for_involving_csos_from_see_in_implementation_of_eu_nature_relate

2