SVEUILITE / UNIVERZITET VITEZ TRAVNIK

1. UVOD

Nastanak interneta je sa sobom povukao nove oblike poslovanja i komuniciranja. Shodno tome, razvojem interneta i informacionih tehnologija nastale su napredne informacione i komunikacijske tehnologije (IKT) koje su dovele do znaajnih i veoma velikih promena u nainu komuniciranja, poslovanja i dolaenja do informacija. Internet je omoguio povezivanje ljudi irom sveta i susretanje razliitih kultura, pa je i poslovanje tj. voenje biznisa i svih njegovih elemenata postalo internetizovano. Time poslovanje pomou raunarskih mrea i internet servisa dobija svoj naziv sa predznakom, elektronsko. Bolje reeno, sve aktivnosti koje su se do nedavno obavljale na druge naine, se sada obavljaju elektronskim putem, tj. pomou raunara i svih njihovih elemenata, raunarskih mrea i internet servisa, te se kao takve nazivaju elektronske. Predznak e podrazumeva elektronske oblike tih aktivnosti, pa imamo eBussiness, eCommerce, eMarketing, eGovernment itd.

Informacije se na internetu ire veoma brzim tokovima, a do tih informacija je veoma lako doi bez skoro nikakvih trokova pa i veoma malo ogranienja. Ova injenica dovodi do nastanka tzv. globalnog sela u kojem ne postoje geografska ogranienja koja bi uticala na tokove informacija.

1.1. Problem i predmet istraivanja sa hipotezom

Zbog brzog rasta i razvoja ePoslovanja, sam pojam eBussines-a je razgranat na vie razliitih delova, te su samim tim nastali i razliiti modeli radi razlikovanja i organizacije poslovanja na internetu. Ova injenica predlae postavljanje radne hipoteze ovog seminarskog rada, a to je da su internet poslovni modeli neophodni u svrhu organizacije poslovanja na internetu, to e ovaj rad uz objanjavanje tih modela nastojati i da dokae.

1.2. Svrha i ciljevi istraivanjaSvrha istraivanja modela ePoslovanja je najpre da se italac tokom njega bolje upozna sa tom temom rada. Cilj je da se stekne vlastito saznanje pomou kojeg e se dokazati hipoteza rada. Cilj ovoga rada je znai da se prikae na osoban i jasan nain pojam ePoslovanja i njegovih modela, te da se dokae koliko su zasita ti modeli neophodne grane u njegovom funkscionisanju, jer kao to i standardno poslovanje ima svoje modele tako mora imati i ePoslovanje, kao to nauke imaju svoje oblasti, te kao to firme imaju svoje razliite organizacije, tako i ePoslovanje ima svoje modele i oblike.

1.3. Naune metode

Metode koriene u pripremi i izradi rada su: istraivanje, dedukcija, metoda dokazivanja i opovrgavanja, metoda deskripcije, metoda klasifikacije.1.4. Struktura radaPrvo poglavlje je Uvod rada koji osnovnim opisivanjem teme rada uvodi itaoca u ono to e itati na narednim stranicama, te postavlja hipotezu rada koju e rad pokuati da dokae i izlae metode koriene u izradi rada, te strukturu rada.

Drugo poglavlje pod naslovom Elektronsko poslovanje e najpre da pojasni pojam ePoslovanja i eTrgovine u cilju uvoenja u temu rada da bi se ona bolje shvatila. Podnaslov Osnovni modeli ePoslovanja e nabrojati i blie opisati osnovne modele ePoslovanja i njihov nastanak i razvoj, a naredni podnaslov e razjasniti pojam eTrgovine.

Tree poglavlje Elektronsko trite i modeli e razraditi predmet eBusinessa u smislu oblika i naina poslovanja, te modela koji opisuju te naine poslovanja.

etvrto poglavlje je Zakljuak u kojem autor rada opisuje sve to je istraio i saznao prilikom pripreme i izrade rada istovremeno pokuavajui da dokae nain na koji smatra da je postavljena hipoteza rada istinita.

2. ELEKTRONSKO POSLOVANJENajpre je bitno istaknuti injenicu da pojam ePoslovanje podrazumevan onakav kakvim ga danas poznajemo prvi put nastaje 1996. godine osmiljen od strane poznate raunarske kompanije IBM. Elektronsko poslovanje je opti koncept koji obuhvata sve oblike poslovnih transakcija ili razmene informacija koje se izvode korienjem informacione i komunikacione tehnologije...

Elektronsko poslovanje je voenje poslova podrano IKT (ukljuujui intranet, extranet i web), to ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi on-line i organizacija (Business) prema klijentima (Customers).

Elektronsko poslovanje se odvija izmeu razliitih uesnika:

Izmeu preduzea

Izmeu preduzea i kupaca

Izmeu preduzea i javne administracije (eUprava)

Izmeu graana i javne administracije

Aspekti ePoslovanja:

Aspekt komunikacije elektronsko plaanje, isporuka informacija, proizvoda i usluga.

Poslovni aspekt automatizacija poslovanja i poslovnih transakcija pomou raunarskih tehnologija.

Aspekt stanovita usluga smanjivanje trokova i poveanje kvaliteta i brzine poslovanjaPrednosti ePoslovanja:

Ubrzavanje proizvodnje

Rast prihoda

Rast zaposlenosti

Uteda trokova

Poveanje zadovoljstva kupaca

Poboljanje podrke korisnicima

Poveanje brzine isporuke

Smanjivanje reklamacija

Nastupanje na globalnom tritu uz niske trokove

Nedostaci ePoslovanja:

nedostatak integracije poslovnih procesa,

nedovoljno dokazani poslovni modeli,

nepredvidljivost trokovne opravdanosti,

korporacijska struktura kao barijera promene,

nedovoljan broj kvalifikovanih strunjaka,

konflikt kanala onlajn ili oflajn,

problem nadlenosti,

IT upravljanje nasuprot istog upravljanja poslom.

nedostatak pravila i zakona,

carinska i poreska nesigurnost,

uloga vlade i drave,

poverenje i privatnost,

krae,

raspoloivost servisa,

pranje elektronskog novca.

Komponente ePoslovanja:

EC eCommerce (Elektronska trgovina)

BI Business Intelligence (Poslovna Inteligencija)

CRM Customer Relationship Management (odnos s potroaima)

SCM Supply Chain Management (upravljanje lanca snabdijevanja)

ERP Enterprise Resources Planning (planiranje resursa)

Ilustracija Opseg Elektronskog poslovanja, Izvor: http://www.link-elearning.com/site/kursevi/lekcija/6946

2.1. Modeli ePoslovanja

B2B (Business to Business) aktivnosti prodaje, preduzea kupuju sirovine, raunare i drugu opremu preko interneta.

B2C (Business to Consumer) razmena izmeu preduzea i kupaca.

C2C (Consumer to Consumer) razmena izmeu samih kupaca, nekad moe ukljuiti i treu stranu elektronsku aukciju.

C2B (Consumer to Business) kupci se udruuju da bi se u odnosu na snabdevaa postavili kao grupa i zajedno postigli povoljnije uslove nabavke.

G2G (Government to Government) vlada prema vladi kao komunikacioni kanal koristi se intranet vladin komunikacioni podsistem, informacije, servisi.

G2E (Government to Employee) vlada prema zaposlenom. Komunikacioni kanal je intranet vladini slubenici, organizovane diskusije, oglasna tabla, uenje.

G2B (Government to Business) vlada prema poslu. Komunukacioni kanal je Internet snabdevanje, informacije, servisi.

B2G (Business to Government) posao prema vladi. Internet je komunikacioni kanal komunikacija vlade sa poslovnim partnerima.

G2C (Government to Consumer) vlada prema potroau. Komunikacioni kanal je Internet posetioci, informacije, onlajn servisi, digitalna demokratija.

C2G (Consumer to Government) potroa prema vladi. Internet je komunikacioni kanal komunikacija vlade sa graanima.

B2E (Business to Employee) Posao prema zaposlenom. Komunikacioni kanal je Intranet evidencija radnog vremena, izvetaji o poslovanju, obuka i struno usavravanje.

Sloeniji modeli ePoslovanja:

B2B2C (Business-to-Business-to-Consumer) posao prema poslu prema potroau. Sutina ovog modela je u tome da dva ili vie preduzea stupaju u interakciju kako bi efikasnije zadovoljili potrebe krajnjeg korisnika.

C2B2C(Consumer-to-Business-to-Consumer) - potroa prema poslu prema potroau. Potroai obavljaju transakcije sa drugim potroaima koristei usluge preduzea kao posrednika. Primer ovog modela su veb sajtovi koji omoguavaju korisnicima koji imaju potrebu za strunim znanjem drugih korisnika, da ih posredstvom ovih veb sajtova i pronau.2.2. eTrgovina

Elektronska trgovina, tj. eCommerce je kupovina ili prodaja dobara ili usluga putem Interneta. Veoma esto dolazi do zabune jer u praksi se ovaj termin koristi kada se misli na eBusiness. Dakle kada se govori o elektronskom poslovanju podrazumeva se eTrgovina kao i takoe elektronsko plaanje, elektronske komunikacije, elektronska komunikacija i elektronska proizvodnja.

Termin e-Commerce moe se definisati i kao proces upravljanja on-line finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces ukljuuje maloprodajne i veleprodajne transakcije. Fokus e-Commerce-a je u sistemima i procedurama pomou kojih dolazi do razmene razliitih finansijskih dokumenata i informacija.

Sistemi i procedure podrazumevaju:

eCash (elektronska gotovina)

eBilling (elektronsko plaanje)

eCheques (elektronski ekovi)

Electronic invoice (elektronski rauni)

Transakcije pomou kreditnih kartica

Finansijski dokumenti (Narudbe, Izjave i sl.)

Modeli elektronske trgovine:

Aukcijski model

Portal model

Dynamic Pricing model

Online trading and lending

3. ELEKTRONSKO TRITE I MODELI BIZNISA

Elektronsko trite je elektronski sistem koji podrava makar jednu od funkcija klasinog trita:

identifikaciju partnera sa kojim e se trgovati,

pretraivanje proizvoda,

pregovaranje o ceni i uslovima prodaje,

obavljanje trgovakih transakcija,

plaanje,

isporuku,

pruanje podrke kupcu.

Za elektronsko trite koriste se najee termini trino mesto (electronic marketplace) i elektronski trini prostor (electronic marketspace).

Ve je spomenuto u poetku rada koji je smisao i koje su prednosti poslovanja na internetu. Ovde je bitno jo jednom istai injenicu da dananje drutvo koje tei ka globalizaciji, zahteva i poslovanje na globalnom nivou u cilju postizanja ciljeva preduzea i zaraivanja profita. U ovom poglavlju e se razmotriti razliiti tipovi i oblici poslovanja na web-u.

3.1. Storefront ModelStorefront kombinuje transakcione procese, bezbednost i online plaanje da bi omoguio trgovcima prodaju svojih proizvoda na internetu. Ovo je najosnovnija forma eCommerce-a u kojoj kupac i prodavac komuniciraju na direktan i interaktivan nain.

Da bi upravljali ovom vrstom eTrgovine prodavci moraju imati online katalog, mogunost primanja narudbi preko web sajta, opciju primanja uplata u sigurnom okruenju, imati nain slanja robe potroaima, upravljati podacima i profilima svojih klijenata i naravno imati nain na koji promoviu svoj biznis i svoj web sajt na internetu.

Tehnologije koje se koriste:

Shopping cart (Kupovna korpa) Kupci prolaze kroz odreen katalog proizvoda, a to je baza podataka artikala, i stavljaju u korpu sve to ele kupiti. Shopping cart tehnologija treba da omogui uvid u detalje artikala, cene, stanje na lageru i sl. Kupac moe odustati od kupovine bilo kada ili moe potvrditi narudbu plaanjem pomou razliitih servisa. Iako shopping cart tehnologija omoguava kupcima brze i lake transakcije, meutim imaju nedostatak privatnosti i sigurnosti potroaa.

Online Shopping Centar Online shopping centri nude potroaima irok dijapazon proizvoda i usluga. Pogodni su jer na njima je mogue lake pronai eljene proizvode umesto pretrage na posebnim stranicama. Kupci mogu kupovati vie razliitih proizvoda i usluga u jednoj transakciji, pomou shopping cart tehnologije. Veoma esto takve stranice upuuju na druge specijalizovane stranice za odreeni eljeni proizvodi.

3.2. Aukcijski model

Stranice kao to su ebay ili pik na naem podruiju nude opcije stavljanja artikala na aukciju u kojima prodavac postavlja minimalnu ili maksimalnu cenu, a kupci nude iznose koliko su voljni platiti za taj proizvod.

Primer ebay

Ilustracija Izvor: print screen

3.3. Portal model

Portali su inae veoma velike stranice koje pored velikog izbora razliitih informacija, o vestima, sportu, razliitim interesima itd, nude i informacije o nainu kupovine eljenih proizvoda i usluga tj. linkovi za stranice sa eljenim proizvodima, ili ak kupovina preko samog portala od treeg uesnika, tj. neke druge kompanije ili stranice. Strukture i naini nuenja ovih usluga na portalima variraju od portala do portala.

Primer - Yahoo Shopping:

Ilustracija - Izvor: Print screen

3.4. Dinamiko odreivanje cena

Web je promenio nain poslovanja i odreivanja cena. Danas u samo nekoliko klikova je mogue pronai niske cene za eljene proizvode i usluge. Jedna veoma poznata tehnika je grupna kupovina. Kupci kreiraju grupe za kupovinu odreenih proizvoda i na taj nain uspevaju od kompanija dobiti veoma niske cene proizvoda ili usluga. Danas postoje specijalizovane stranice a i kompanije koje nude mogunosti kupovine u grupama, pa se tako neki proizvodi mogu dobiti ak i besplatno. Kompanije sniavaju svoje cene na internetu uz pomo razliitih popusta i rabata.

Model reci svoju cenu podrazumeva mo kupca i nuenje mogunosti kupcu da odreuje cenu. Postoje posebni biznisi koji posreduju izmeu kupca i prodavca u svrhu prodaje robe i usluga. Kupac predlae cenu, a posrednik je dostavlja prodavcu koji odluuje da li e prodati za tu cenu, a ako ne, trai da se predloi druga. Jedan primer takve stranice posrednika je priceline.com.

Model uporeivanja cena - neke stranice omoguavaju kupcima da pretrae i uporede cene razliitih prodavaa da bi pronali onu najniu cenu, to ne znai da je to uvek ba najnia koja postoji. Ove stranice inae imaju partnerstva sa raznim prodavaima od kojih zarauju odreene dogovorene prihode.

Model osetljiv na potranju Web je omoguio kupcima da trae bolje, vie i bre za nie cene. Takoe je osnaio mo kupaca naroito kada se uzme u obzir grupna kupovina da bi se dolo do niskih cena. Koncept iza tog modela je taj da to vie kupaca trai odreen proizvod u samo jednoj transakciji, cena postaje sve nia.

Zamenske cene zamena jednog proizvoda za drugi. Za te servise takoe postoje posebne stranice kao to su ubarter.com. Prodavac inae nudi poetnu ponudu a na koncu zakljuuje konani dogovor sa kupcem. Ponekad to moe biti pola zamena a pola ke. Kompanije esto nude u zamenu odreene proizvode koji su viak, ili koji su moda zastareli i sl.

Specijalni popusti koriste se esto za privlaenje posetilaca na stranicu, pa kompanije esto nude specijalne rabate dana ili nekog odreenog proizvoda. To esto moe takoe biti u svrhu promocije proizvoda.

Nuenje besplatnih proizvoda i usluga Mnogi preduzetnici izgrauju svoj poslovni model oko tokova prihoda od reklamiranja. Radio stanice, televizijski kanali, asopisi itd. koriste reklamiranje u svrhu stvaranja profita i sredstava za svoje projekte. Mnoge od tih stranica sklapaju partnerstva za razmenu proizvoda i usluga za reklamne prostore i obratno.

Ilustracija - priceline.com, Izvor: print screen

Ilustracija - bottomdollar.com, Izvor: print screen

3.5. B2B Razmene i pruanje usluga

Pod pojmom B2B eCommerce-a se podrazumevaju saradnja, prodaja, kupovina i razmena proizvoda i usluga izmeu preduzea. B2B marketplaces je najbri rastui segment eCommerce-a i kao takav je meu mnogim industrijskim voama korien u svrhu poboljavanja metoda poslovanja na web-u. Dakle, B2B omoguava prodaju, kupovinu, aukcije, razmene i distribuciju proizvoda i usluga to dodatno doprinosi efikasnijem poslovanju i smanjivanju trokova.

Davaoci B2B usluga olakavaju transakcije izmeu preduzea i pomau preduzeima da poboljaju svoje poslovanje u smislu politika poslovanja, podrke korisnicima i sl.

Primeri

Ilustracija ICGCOMMERCE

Ilustracija Global Sources

Ilustracija Liveperson

3.6. Modeli online trgovanja

Ovo je jo jedan model eCommerce-a koji dosta brzo raste iz godine u godinu. Prodaja i kupovina deonica na web-u zahteva mnogo manje trokova nego konvencionalni nain trgovanja deonicama. Online brokerstvo je zbob toga poelo da sve vie zamenjuje stari nain brokestva.

Primer

Ilustracija eTrade

3.7. Online pozajmice

Online pozajmice su novi nain usluga davanja pozajmica. Ovo je sve popularnije a naroito u razvijenim dravama. Online pozajmice su mnogo bri, laki i praktiniji nain dolaenja do zajmova tako da kompanije koje se bave ovim biznisom moraju imati sve bitne elemente koji su sastavni deo na svojim web site-ovima. Takve stranice treba da omogue klijentima izraunavanje kamate, mesene rate i sl.

Pod pozajmicama se podrazumeva da te kompanije nude sve vrste pozajmica i kredita, u manjim i veim iznosima, pravnim i fizikim licima svih oblika.

Primer

Ilustracija eLoan

3.8. Zapoljavanje preko web-a

Danas je postalo normalno objavljivanje oglasa za zapoljavanje na webu na stranicama koje se bave nuenjem ovog tipa usluga. Isto tako se podrazumeva i pretraga i pronalaenje zaposlenja na web-u na tim stranicama. Jedna od poznatih stranica tog tipa na naim podrujima je posao.ba.

Ilustracija posao.ba

3.9. Servisi za online novosti

Moderno informatiko doba koje podrazumeva brz i lak tok informacija na globalnom nivou je sa sobom donelo i novi nain objavljivanja vijesti. Danas postoje mnogi portali koje nude arolik sadraj vesti i novosti iz sveta ili lokalnog podruja. Novinske agencije koje imaju vlastite tampane novine danas takoe imaju svoje web portale sa svim sadrajem vesti.

Ilustracija Dnevni Avaz

3.10. Online Turistike Agencije

Na internetu je veoma lako doi do ak pogodnijih i povoljnijih sadraja za odabir destinacije putovanja. Online servisi koji nude razne usluge, smetaja, prevoza i sl. su sve vie popularniji upravo zbog toga to se moe doi do kvalitetnijih opcija za putovanja.

Razvojem ovih usluga, sve vie je online agencija koje nude razne oblike putovanja za razliite svrhe. Pa su tu agencije koje se bave iskljuivo poslovnim putovanjima, portali koji iskljuivo nude jeftine karte za transport, organizovanje ekskurzija itd.

Primeri

Ilustracija Expedia

Ilustracija Cheap Tickets (Jeftine karte)

3.11. Online zabava

Obzirom da je internet dananjice postao centar najkvalitetnijih informacija i multimedija, moe se sa sigurnou tvrditi da se upravo najkvalitetniji sadraj koji se odnosi na zabavu, tj. Muzika, filmovi, knjige, igre itd nalazi ba na internetu. Proizvoai i davaoci proizvoda i usluga zabave su uvidjeli i do maksimuma koriste ovu prednost i bogatstvo interneta. Ali ipak pored toga postoje i mnoge kontroverze a koje podrazumjevaju nelegalan i eksplicitan sadraj.

Ilustracija IMDB

3.12. Online prodaja vozila

Postoje mnoge stranice na internetu koje se bave prodajom ili preprodajom vozila. Tu spadaju stranice koje oglaavaju prodaju rabljenih ili novih vozila te i sami proizvoai koji svoja vozila prodaju na web-u. Tu su takoe stranice koje se bave obavjetavanjem, vijestima, novostima, davanja informacija i promocijom automobila.

Ilustracija Autobytel

Ilustracija Autopijaca

3.13. eLearning

Informaciono drutvo je dovelo do novog oblika obrazovanja. Internet kao bogat izvor informacija sadri bogat izbor naina uenja i obrazovanja. Univerziteti i druge obrazovne ustanove pruaju ove vrste usluga, koja postaje sve popularnija. Tu spada i distance learning (Uenje na daljinu) upravo kao to je ovo koje nudi Sveuilite/Univerzitet Vitez u Travniku.

Primjeri

Ilustracija Distance Learning

Ilustracija Adobe Learning

4. ZAKLJUAK

Iz priloenog se moglo vidjeti da pored onih glavnih modela poslovanja na internetu, postoje i mnogi drugi oblici i modeli biznisa na web-u. Ovdje su nabrojani samo neki, a poto je informaciono drutvo, drutvo koje raste i koje se razvija veoma brzo kao to i sama informatika, tehnologija, te i internet rastu i konstantno se razvijaju kreirajui nove ideje i koncepte, novi oblici poslovanja se konstantno razvijaju i razvijati e se. Iza toga u biti stoje ovjekova kreativnost i sposobnosti da iskoristi te resurse na najbolji mogui nain. Ovo je zakljuak koji se nakon istraivanja i pripreme ovoga seminarskog rada moe izvesti iz svih prikupljenih informacija. Zbog svega toga to je uvieno u tom procesu, moe se rei da je dananji internet, poznat kao globalno selo, sve vie centar i glavni alat uspjenog poslovanja i na lokalnom i na globalnom nivou.

Ovaj rad je imao za cilj da dokae istinost postavljene hipoteze, a to je da su internet poslovni modeli neophodni u svrhu organizacije poslovanja na internetu. Kako je dakle ovaj rad to uspjeo dokazati? Na koji su to nain bitni ti poslovni modeli? Odgovor je u tome da kao to se moglo vidjeti u ovom radu, oni glavni modeli tj. B2B, B2C, C2C G2G itd su nastali i moraju postojati kao opi smisao podrazumjevanih subjekata koji sudjeluju u poslovanju ili meusobno sarauju na neki nain. Ostali modeli su tu kao koncept i nain poslovanja nekog subjekta u globalnom okruenju, u ovom smislu na internetu. Dakle, ve je pomenuto da ti oblici i modeli su nastali kao rezultat ovjekove inteligencije i kreativnosti da kreira naine poslovanja i funkcionisanja u cilju ostvarivanja uspjenih poslovnih rezultata i dolaenja do profita. Naravno, u tim modelima postoje i drugi bitni faktori kao to su odnosi sa potroaima, logistika, odnosi sa dobavljaima, finansijske operative, marketing itd. Sve su to sastavni dijelovi poslovanja openito pa i poslovanja na internetu, a primjena modela poslovanja je tu da razjasni nain na koji se to poslovanje obavlja, jer inae bez nekog ablona, modela ili sistema dolazi do nereda i dezorganizacije zbog kojih se nikakav posao niti uspjeh nebi mogao postii.

LITERATURA

http://www.os.ac.me/EP/EP09.pdf Lazo Rolji Elektronsko Poslovanje

http://software.ucv.ro/~cbadica/didactic/ce/documente/ModeleEBusiness.pdf http://www.link-elearning.com/site/kursevi/lekcija/6946