Modeli akcije, refrakcija racionalnosti i strategijsko
rezonovanje
Modeli akcije, refrakcija racionalnosti i strategijsko
rezonovanjeAleksandar tulhoferTeorijski uvodPolazite strukturalizma
uglavnom prouava uticaj kolektivnih sila, dominantnih vrednosti,
ideologije na ove pojave ovek ne moe da utieNa taj nain objanjava
drutveno ponaanje, ali i ire drutvene odnoseOvi autori se rukovode
naelima metodolokog kolektivizmaTeorijski uvodUnutar ovih
analitikih okvira, sociologiji nije potreban model akcije, a nejvie
to se o akciji moe rei jeste da je plod konformizmaDanas je
dominantnost ovih pristupa prevazienaAutori nominalistike
orijentacije interakcionisti, etnometodolozi i teoretiari igara i
racionalnog izbora vre veberijansku rekonstrukciju drutvenog
svetaTeorijski uvodKod ove grupe autora sve u drutvu poinje i
zavrava se individualnim akcijamaBudui da je svakodnevica (svet
ivota Lebennswelt) skup znaenja koja se stvaraju u procesu
situacijske interpretacije i interakcije, drutvo je samo naziv za
prostor u kojem se odvija niz individualnih akcija sa specifinim
rezultatimaNorme predstavljaju dogovore izmeu ciljno usmerenih
pojedinacaTeorijski uvodMultidimenzionalnost, ovi autori vide kao
posledicu autorstva situacionih interpretacija, odnosno njihove
vezanosti za posebne strukture linost, individualna iskustva i
preferencijeto se tie normi, postoje neslaganja u okviru
nominalistikog stanovita: psihologistika struja, koja zastupa ideju
konstrukcije realnosti normi i sa druge strane ekonomistika struja,
koja tvrdi da norme utiu na ponaanje kao troakTeorijski uvodPrema
ovom stanovitu, dakle, modeli akcije su conditio sine qua non
sociolokog poduhvataPotovanje i sleenje normi moemo nazvati
optimizacijskim ponaanjem - aktivnosti koje, rukovodei se principom
drutvenih oekivanja, poveavaju delotvnornost, kako individualnih
akcija, tako i samih normiTeorijski uvodLjudsko ponaanje se moe
locirati na kontinuumu gde je jedan pol homo sociologicus koji
prati optimizacijsko ponaanje i konformizam, a drugi homo
economicus, sa maksimizacijskim ponaanjem i egoizmomDefinisanje
sredinje pozicije (Z) moe da se izvede preko kritike oba
ekstremaKod homo economicusa ta kritika se odnosi na kritiku
teorije racionalnog izboraTeorijski uvodSledee eksperimentalno
variranje drutvenih okolnosti pokuae da rasvetli mehanizam
uslovljavanja tj. unutranju logiku individualne akcijeAnalizom
ponaanja u situacijama obeleenim razliitim nivoom normativnih
pritisaka, trebalo bi omoguiti ocenjivanje validnosti ova dva
modela akcijeTeorijski uvod Formuliu se tri
hipoteze:Maksimizacijsko ponaanje opada s uvoenjem drutvenih normi
- to su drutvene vrednosti i norme u odreenoj situaciji prisutnije,
individualno ponaanje e iskazati nii nivo racionalnosti.Sklonost
optimizacijskom ponaanju je funkcija socijalizacije -
optimizacijsko ponaanje e biti izraenije kod aktera ija
socijalizacija naglaava kooperativnost i socidarnostMaksimizacijsko
i optimizacijsko ponaanje nisu meusobno iskljuivi tipovi ve
suprotstavljeni modeli koje karakterie kompleksan odnos uzajamnog
ograniavanja.
Eksperiment: plaa, sladoled i konkurencijaIspitanicima je
prikazana sledea slika (slika1)
Eksperiment: plaa, sladoled i konkurencijaNa poziciji X su bila
4 mogua prodavca: automat, prodavac (35 godina), prodavaica (48
godina), devojica (12 godina). Posetioci pravilno rasporeeni.
Pitanje je gde e ispitanici postaviti svoja kolica sa
sladoledomEksperiment: plaa, sladoled i konkurencijaNa sledeoj
slici je logika reavanja. Pod pretpostavkom da je ispitaniku u
interesu da proda to vie sladoleda, njegovo razmiljanje nuno polazi
od toga da prodaja zavisi od fizike dostupnosti. Eksperiment: plaa,
sladoled i konkurencija
Eksperiment: plaa, sladoled i konkurencija
Eksperiment: plaa, sladoled i konkurencija
Eksperiment: plaa, sladoled i konkurencijaPostavlja se pitanje
kako protumaiti proseni rezultat (2,67) koji tei optimizaciji?ini
se da je plauzabilno objanjenje ono o ograniavajuem uticaju norme
pravednosti na maksimizacijsko ponaanjePrihvatanje ove ideje ide u
prilog treoj hipoteziEksperiment: plaa, sladoled i konkurencijaako
prihvatimo dinamiku kretanja ukupnih rezultata (UR) i indeksa
racionalnosti (IR), tj odstupanje UR od take Z na desnu (+) i levu
(-) stranu, uoiemo negativnu povezanost izmeu normativnih pritisaka
(NP) i sklonosti maksimizacijskom ponaanjuOvakav nalaz opravdava
prvu hipotezuEksperiment: plaa, sladoled i konkurencijaSlika5
Eksperiment: plaa, sladoled i konkurencija
Eksperiment: plaa, sladoled i konkurencija
Eksperiment: plaa, sladoled i konkurencijaVeliina indeksa
racionalnosti pete grupe govori u prilog tezi da su ispitanici
skloni maksimizaciji koristi ne samo kada je normativni pritisak
slab, ve i kada ga mogu na neki nain ublaitiOvo ukazuje da je
strategijsko ponaanje u stanju da menja normativni naboj
okolineZakljuno razmatranjePostoje bar dva razloga da se veruje u
temeljnu ljudsku racionalnost: Empirijski upuuju na svakodnevno
iskusvo drutvenih odnosaPraktini se odnose na injenicu da je
sociologija, kao nauna disciplina nezamisliva u suprotnom sluaju
iracionalno ponaanje je prema tulhoferu objanjivo jedino iz klinike
perspektiveZakljuno razmatranjeSocioloki modeli akcije se razlikuju
samo prema tipu racionalnosti (optimizacijska ili maksimizacijska)
koja upravlja ponaanjemUz metodoloke ograde, ini se da ovaj
eksperiment otkriva trei model akcije Z ponaanjeZakljuno
razmatranjeto se poetnih hipoteza tie moe se zakljuiti
sledee:Hipoteza 1 sklonost ka maksimizacijskom ponaanju zaista
opada s uvoenjem drutvenih normi. Snaenjem tog pritiska egoizam se
transformie u konformizamHipoteza 2 ispitanice sistematski iskazuju
veu sklonost optimizacijskom ponaanju: dok svaki peti ispitanik
bira maksimizaciju, svaka etvrta ispitanica bira optimizaciju.
Hipoteza 3 drutveni pritisci ograniavaju racionalnost
(maksimizaciju koristi), ali i da praenje sopstvenih interesa moe
da ogranii delovanje normi. Prvi smer uticaja je refrakcija
racionalnosti, a drugi strategijsko rezonovanje
Zakljuno razmatranjePitanje koje se odavde postavlja jeste da li
ovo ukazuje na alternativni model akcije?Ako je strategijsko
rezonovanje nalik gofmanskom lairanju, tj dramaturki osmiljenoj
samoprezentaciji, svi e rezultati oko take Z biti nazvani ponaanjem
adaptivnog egoiste, pre nego moralnog konformisteZakljuno
razmatranjeIako ljudi nisu maksimizatori koji norme koriste za
ostvarivanje svojih ciljeva, oito je da racionalno reaguju na
drutvene pritiskeU ovom smislu, Z ponaanje je blisko proirenim
znaenjima homo economicusa (opisanih u teoriji igara i teoriji
racionalnog izbora), a udaljeni od klasinog konkurentskog
modela
