Strategijsko Upravljanje i Pozicioniranje Hotela “BALKAN”

8/15/2019 Strategijsko Upravljanje i Pozicioniranje Hotela “BALKAN”

1/51

Univerzitet Singidunum

Fakultet za turisticki i hotelijerski menadžment

DIPLOMSKI RADStrategijsko upravljanje i

pozicioniranje otela !"ALKA#$

Mentor:

Kandidat:Prof. dr. Dragoljub Barjaktarovic Miloevic !na"#$%&''(

"eograd% Mart &'('.

"


2/51

Sadr)aj*

U+OD ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,

,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, -

I D.O

(, SA+R.M.#. /.#D.#0I1. #A /URIS/I0KOM /R2IS/U

1.1. Specifcnost turistickog trzista ……………….………………….

……..................................................... 4

1.2. Perspektive i vizija razvoja medjunarodnog

turizma ............................................................. (

&, USLO+I I MO3U0#OS/I 2A RA2+O1 /URI2MA U SR"I1I

&.". Osnovne karakteristike kretanja u turizmu Srbije……………..............................................……. 8

2.2. Dosadasnji ostvareni rezutati turisticke privrede Srbije).................................................). #

2.!. Daji pravci razvoja turizma uSrbiji ...................................................................................... 12

II D.O

1. OS#O+#. KARAK/.RIS/IK. RA2+O1A /URI2MA U ".O3RADU

1.1."uristi#ki resurski kao osnova razvoja turizma u$eogradu ........................................... 15

1.2. %oteska ponuda $eograda ............................

…………………………….....................................… 1&

1.!. S'O" anaiza beogradski((otea .................................................................................….… "$

III D.O

(, S/RA/.3I1SKO UPRA+L1A#1. 4O/.LSKIM PR.DU2.0.M1.1.%oteijerstvo kao reprezentativni deo

ugostitejstva ............................................................ 1)

&


3/51

1.2. Specifcnost (oteijerstva kao deatnosti

…………………........................................................… 22

1.!. *nacaj i uoga strategijskog menadzmenta u razvoju (oteijerstva………......…………....…... 2&

1.4 +etode i te(nike strategijskog menadzmenta .........…….........................................…………... 2,

1.-. oga strategijskog menadzmenta u (oteu $akan …....

…….....................................…….….. 28

I+ D.O

(, S/RA/.3I1SKO PO2I0IO#IRA#1. 4O/.LA "ALKA#

1.1. /storija (otea $akan

………………………………………………………….....................................………..

!8

1.2. 0okacija (otea …………………………………………….………………............................…...................... !)

1.!. %oteski

sadrzaji .............................................................................................................

...... 4

1.4. Obim turistickog

prometa .................................................................................................... 44

1.-. Promotivne aktivnosti

(otea ............................................................................................... 4,

1.&. izija (otea

$akan ..............................................................................................................

4-

2AKL1U0AK ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 56

*


4/51

LI/.RA/URA ,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,, 7'

U+OD

+avremeno turisticko tržiste izlozeno je sve ostrijim uslovima ,oslovanja.-s,esnost hotelskih ,reduzeca u sve vecoj meri zavisi od izbora o,timalnetrzisne strategije. +vi hoteli bez obzira na s,ecicnosti koje ih karakterisumogu razvijati/ u skladu sa tim/ i so,stvenu strategiju nastu,a na turistickomtrzistu/ izgradjenu na bazi segmentiranja turistickog trzista i diferenciranja

turistickog ,roizvoda. Poslovanje u uslovima ostre konkurencije namece kaoim,erative konkurentske ,rednosti za sve hotele. Menadzment i marketingstrategije usmeravaju se direktno na ,otrosaca0korisnika usluga/ u ciljuus,ostavljanja ,oslovne ,erformance kroz is,orucenu su,eriornu vrednostkojom se ostvaruje satisfakcija i lojalnost ,otrosaca.

1zucavanje i ,rimena menadzmenta u hotelijerstvu/ ,redstavlja vrloslozenu istrazivacku oblast u u,ravljanju/ u kojoj se susrecu i ,re,licu

2


5/51

razlicite/ ne samo naucne/ nego i ,rakticne disci,line: ekonomija/ statistika/matematika/ ,sihologija/ informatika/ sociologija i druge/ odnosno kojazahteva interdisci,linarni ,ristu,. 3blast istrazivanja i ,rezentacijeogranicava se na osnovne ,robleme menadzmenta u hotelijerstvu Beograda/cije aktivnosti direktno o,redeljuju rezultate ,oslovanja ,reduzeca. +a tog

as,ekta/ u,ravljanje je kritican ,rocess za hotelsku organizaciju/ liderstvo jestozer u,ravljanja/ a donosenje svih vrsta odluka je kljuc liderstva.+avremeno u,ravljanje hotelskim ,reduzecem skoncentrisano je naformulisanje celovitog razvojnog okvira i adekvatne turisticke ,olitike/ cimese uvazava i ,ostojanje razlicitih elemenata unutar hotelskog sistema istvaranja njihovog skladnog odnosa sa konkretnim okruzenjem. 1strazivanjasu ,okazala da je neo,hodno izbeci uvazavanje samo trzista ili samo,otencijala ,reduzeca i obezbediti uskladjenost izmedju ,ostizanjakonkurentske ,rednosti na trzistu i internih s,osobnosti. +toga se analizirala,rimena savremenih konce,ata menadzmenta u kojima strategijskou,ravljanje ,oziciom ,reduzeca4strategic ,osture management5 6 odgovarajuuslovima i organizacijama cije se okruzenje i buducnost mogu ,redvideti. 7rzisna ,ozicija hotelskog ,reduzeca rezultat je njegovog uku,nogsagledavanja i ,oznavanja svih relevantnih karakteristika turista u sklo,uodabranih segmenata.

8ajznacajniju ulogu u realizaciji o,redeljenja ,rema savremenimkretanjima/ ,ogledima i ,ozicioniranju hotelskih ,reduzeca na savremenomturistickom trzistu imaju u,ravljacke strukture hotelskih ,reduzeca. +toga jezadatak ovog rada da sagleda kom,etentnost menadzmenta hotela 9Balkansa stanovista iznalazenja mogucnosti u cilju us,esnog vodjenja hotela/odnosno o,stanka/ rasta i razvoja.

+inhronizovana i odgovorna uloga svih stejholdera koji stvaraju ili ucestvuju ustvaranju turistickog ,roizvoda 4drzavni organi/ turisticke organizacije/asocijacija ugostiteljskoturisticke ,rivrede/lokalna zajednica0stanovnistvo/

dobavljaci/ kanali ,rodaje5/ ,redstavljaju ,olaznu hi,otezu kojom ce se bavitiovaj rad/ sa ciljem realizacije strategijskog ,rilagodjavanja hotela 9Balkansavremenom turistickom trzistu/ odnosno njegovom sto boljem ,ozicioniranjuna trzistu.

;ilj istrazivanja je bio da se sagleda ,ozicija hotela nosti njegovogadekvatnijeg ,ozicioniranja u narednom ,eriodu.

(


6/51

I D.O

". SA+R.M.#. /.#D.#0I1. #A /URIS/I0KOM /R2IS/U

(,(, Speci8cnost turistickog trzista

?


7/51

3snovna s,ecicnost turistickog trzista je znacajna slozenost iraznorodnost/ jer se sastoji iz velikog broja usluga koje su usmerene kazajednickom cilju0 zadovoljenju turistickih ,otreba.-obicajeno se u literaturekao osnovne s,ecicnosti turistickog trzista/ koje ga odvajaju od ostalihtrzista/ navode njegove sledece karakteristike:

• 8asu,rot jedinstvenosti zahteva turisticke traznje/ u odnosu nakom,leks turistickih usluga/ mora ,ostojati ,rostorna i vremenskauskladjenost delovanja ucesnika turisticke ,onude6

• Postoji sezonska koncentracija turistickog ,rometa koja utice naneravnomerno koriscenje ka,aciteta turisticke ,onude/ izazivajuci niz,ro,ratnih negativnih efekata/ sto je ,otencirano i nemogucnoscuuskladistenja turistickih usluga/ zbog istovremenosti ,rocesa njihovogstvaranja i ,otrosnje6

• 7uristicka traznja se krece ,rema turistickoj ,onudi/ a ne obrnuto/ kao

na robnom trzistu/ sto ukazuje na vezanost turisticke usluge zaodredjeni ,rostor i njegove osobine6

• @nacajan je uticaj neekonomskih funkcija turizma na usmeravanjeturisticke traznje6

• 3graniceno je delovanje zakona vrednosti na turistickom trzistu6• Manja je ,odloznost razlicitim ekonomskim barijerama6• Aelativno je visoka elasticnost turisticke traznje u odnosu na ,rihode

nosilaca turistickih ,otreba6• +ve je naglasenija uloga ,osrednistva zbog distance izmedju

,roizvodjaca i ,otrosaca6

!nalizom navedenih karakteristika turistickog trzista/ koje se smatraju,red,ostavkama za njegovo odredjenje trzistem ,osebne vrste/ moze sezakljuciti da je vecina tih karakteristika zajednicka za sva trzista usluga. 7o seodnosi na vecinu osobina turisticke traznje i ,onude/ kao i na ,otrosnjuturisticke usluge na mestu nastanka i nemogucnosti njenog skladistenja.

- vecini ,roucavanja karaktera turistickog trzista bila je ,renaglasenanjegova ,osebnost/ sto je dovelo do jednostranog ,osmatranja turistickogtrzista kao trzista sui generis/ odnosno trziste ,osebne vrste. 3snovne

,osebnosti turistickog trzista mogu se vezati za karakteristike trzisnogobjekta0 turisticke usluge/ odnosno ,roizvodi i turisticke ,otrosnje/ koja senalazi sa njima u s,ecicnom odnosu. -z to na turistickom trzistu sesjedinjuje dejstvo ekonomskih i neekonomskih funkcija turizma.

8ekonomskih funkcija turizma/ sto dodatno cini slozenim ,roucavanjemtrzisnih odnosa u turizmu. +,ecicnost turistickog trzista i ,osebno ti, vezeizmedju turizma i ,rivrede/ u,ucuje na ,otrebu za detaljnijom analizom

$


8/51

stavova i ,reciznim odredjenjem ,ojma/ znacenja i mogucnosti ,rimenemarketinga/ kao osnove trzisnog ,oslovanja u turizmu.

(,&,Perspektive i vizija razvoja medjunarodnog turizma

edan od ,rojekata svetske turisti=ke organizacije jeste i dugoro=na,rognoza svetskog turizma". - ovom ,redviCanju kre>e se od "##(. godine idaju se ,rognoze za ,eriod od &'"'. do &'&'. godine. 1ako je razvoj turizmau ,oslednjih nekoliko godina bio dosta nestabilan/ smatra se da je i,akmogu>a dugoro=na ,rognoza. 1skustvo je ,okazalo da se meCusobnosmenjuju ,eriodi bržeg rasta 4"##(./"##?./&'''.5/ sa ,eriodima s,orog rasta4&''"./&''&./&''*.5.

3va ,rognoza ocenjuje da >e se meCunarodna kretanja turista kretati oko"/? biliona do &'&'. godine/ a meCu njima "/& biliona >e biti unutarregionalni/ dok >e *$ miliona =initi svetski ,utnici.

Kao glavne destinacije isti=u se Evro,a 4$"$ miliona turista5/ 1sto=a !zija iPacik 4*#$ miliona5 i !merika 4&& miliona5. 1ako !frika/ Bliski 1stok i užna!zija nisu na ,rva tri mesta i to su regioni u kojima se o=ekuje najve>i ,orastturisti=ke aktivnosti/ =ak ,reko ( godinje/ u odnosu na ,rose=nih 2/".

8ajzna=ajniju ulogu u meCunarodnom turisti=kom ,rometu >e imati onedestinacije koje imaju kvalitetne ,rirodne/ zdravstvene/ kulturno istorijske idruge sadržaje i atraktivnosti.

Grafkon 1. Vizija turizma 2020.

1 Turism 2020 vision, UNWTO


9/51

/zvor3 Svetska turisti#ka organizacija '"O5

Posebno je važno ista>i zna=aj razvoja savremene elektronske tehnologije/tj. interneta u budu>im turisti=kim kretanjima/ kao i ,romene u zahtevimasavremenih turista i u nivou životnog standarda. 1nternet je zbog brzog/ jednostavnog i neograni=enog ,ristu,a informacijama ,ostao veoma važan

za razvoj turisti=ke industrije.

Geliki zna=aj u budu>im turisti=kim kretanjima ima>e i ,romene kao to su:&

"5 težnja razvijenih turisti=kih zemalja za valorizacijom turisti=kih,otencijala tokom =itave godine/ a ne samo tokom glavneturisti=ke sezone6

&5 usmeravanje turista ka ekoloki o=uvanim/ nedirnutim iatraktivnim ,rirodnim ,rostorima6

*5 sve ve>a interesovanja turista za nove udaljene/ atraktivne i

neistražene destinacije/ to >e dovesti do dalje eks,anzije aviosaobra>aja6

25 ,ove>anje interesovanja za avanture/ eks,erimente i razne vrstezabava6

2 Turism 2020 vision, UNWTO

#


10/51

(5 veoma ofanzivan ,ro,agandno 0 ,romotivni nastu, novihturisti=kih zemalja/ ,osebno zemalja koje se nalaze u ,rocesutranzicije6

?5 kom,leksan razvoj turisti=ke ,onude i ,odizanje nivoa kvalitetaturisti=ke usluge 4sadržaji za rekreaciju/ zabavu/ izgradnja

Heksibilnih smetajnih ka,aciteta5/ kao i razvoj ostalih ,rivrednihgrana kom,lementarnih turizmu/ ,re svega/ saobra>aja/,oljo,rivrede/ trgovine/ graCevine itd.6

$5 ,rimena savremene informacione tehnologije/ ,romocionih idrugih aktivnosti6

5 ,itanje li=ne sigurnosti i bezbednosti turista.

- ,rvi ,lan dolaze turisti sa visokom ,latežnom mo>i/ turisti =iji je motiv,utovanja ,oslovnog karaktera kao i mlaCi turisti 4studenti i Caci5. @na=ajnomesto imati >e i turisti tzv. tre>eg doba koje odlikuje zna=ajna ,latežna moc iveliki fond slobodnog vremena. Bi>e ,risutna tendencija sve =e>ih a kra>ihodmora/ a najve>i ,romet se i dalje o=ekuje u toku glavne turisti=ke sezone.Motorizovani turisti >e i dalje imati dominantnu ulogu/ a sa javljanjem sveve>eg interesovanja za udaljene destinacije raste zna=aj vazdunogsaobra>aja.

&,USLO+I i MO3U0#OS/I 2A RA2+O1 /URI2MA U SR"I1I

&,(, Osnovne karakteristike kretanja u turizmu Sr9ije

-sled velikih ,romena u turizmu danas se gotovo trecina svetskogturistickog biznisa odvija izvan klasicno shvacenih ,utovanja. 8ovi oblici,utovanja/ novi turisticki ,roizvodi i nove destinacije su nove cinjenicesvetske turisticke industrije.

Ae,ublika +rbija je na istorijskoj raskrsnici gde se odvijaju intenzivna,rilagodjavanja evro,skim integracijama i gde se is,oljava snazan rastkonkurentskog ka,aciteta institucija/ ,reduzeca i ,ojedinca. +rbija je na ,utu

denisanja onih razvojnih klastera i ,rivrednih sektora sa sansama za us,ehgde ce samostalno i uz ,odrsku medjunarodne zajednice morati das to ,reizgradi i realizuje konkurentske strategije rasta. 7urizam se u tom kontekstunamece kao nezaobilazan kom,leks gde ,ostoji neiskorisceni ,otencijalnirast.

-,rkos brojnim atrakcijama/ sr,ski turisticki ,roizvodi nisu adekvatnorazvijeni niti komercijalizovani na internacionalnom turistickom trzistu. @bog

"'


11/51

zatvorenosti trzista/ kasnio je ,roces restrukturiranja i ,rivatizacije/ nije biloznacajnih ulaganja iz zemlje i inostranstva/ tako da nije doslo do razvojanovih oblika turisticke ,onude. @bog visoke centralizacije izostale suinvesticije u infrastrukturno odrzavanje nasledjenih turistickih destinacija/ jerlokalne zajednice nisu mogle nansijski da odgovore zahtevima odrzavanja i

novog razvoja. Ianac vrednosti u turizmu +rbije/ osim donekle u Beogradu/nije izgradjen. 7o otvara ,itanje standarda/ kvaliteta usluga i konacnolojalnosti ,rema +rbiji kao turistickoj destinaciji.

Postojeca statistika govori da turisticki sektor ucestvuje sa &/( unacionalnom bruto ,roizvodu i sa oko (0? u uku,noj za,oslenosti +rbije. 8aosnovu istrazivanja/ utvrdjeno je da ,rosecan hotel u +rbiji ima "'( soba/ da je star 2& godine/ da je ,oslednji ,ut donekle obnovljen ,re "* godina/ te dadominiraju hotelski objekti sa & i * zvezdice.

+rbija mora bitno da ,odigne konkurentnost i atraktivnost turistickih,roizvoda uzimajuci u obzir recentna svetska iskustva/ a oslanjajuci se naso,stvenu inovativnost i one ,roizvode u turizmu koji imaju globalnu,ers,ektivu i gde +rbija moze izgraditi globalnu konkurentnost.

Aealni konkurentski krug za sr,sku turisticku ,onudu cine danas odabranedrzave +rednje i ugoistocne Evro,e. 1majuci u vidu cinjenicu da se u,oslednjoj deceniji ni jedna od tradicionalnih zemalja nije okrenula turistickojvalorizaciji ,ojma 9Balkan koji bez sumnje ,redstavlja neiscr,nu osnovu za9branding turistickih iskustava/ vazno je istaci da bi ova o,cija mogla da

,redstavlja veliki marketinski ,otencijal u turizmu. Drugi bitan motiv +rbije jeDunav. Grednost i ,re,oznatljivost Dunava/ kao strateski evro,skikontinentalni turisticki resurs/ koji u svom najatraktivnijem delu integrisebrojne turisticke atrakcije/ kljucna atrakcijska ,rednost Beograda/ koji nakonBeca i Budim,este ,redstavlja trecu trecu dunavsku metro,olu. Kljucne reciza denisanje o,steg Brenda +rbije trebalo bi da budu i sr,ska kultura/sr,ska umetnost i literature/ ljudi skloni zabavi/ gosto,rimstvo ljudiotvorenog srca/ te s,oj tradicionalnog i modernog.

Da bi se ,ozicionirala kao relevantna internacionalna turisticka

destinacija/ +rbija mora ,reduzeti ozbiljne na,ore da ,ostigne o,erativnuekasnost turizma svih njenih kljucnih klastera i ,roizvoda. +misao jedelovanje na atraktivnost/ ,roduktivnost/ odnosno na marketing i u,ravljanjedestinacijama.

&,&, Dosadasnji ostvareni rezultati turisticke privrede Sr9ije

""


12/51

Dostignuti nivo razvoja turizma u +rbiji/ ,os vim ,okazateljima/ znatnozaostaje u odnosu na resurne i trzisne mogucnosti njenog razvoja.-gostiteljsko0 turisticka ucestvovala je sa oko &/" do &/( u drustvenom

,roizvodu/ sa oko * u uku,nom broju za,oslenih i sa oko $ u izvozu roba iusluga.

Proces globalizacije svetske ,rivrede/ koji se ,oslednjih godina ,roslogaveka ras,lamsava/ zaobisao je nasu zemlju. Dogadjaji na ,rostorima bivse ugoslavije i njenom ne,osrednom okruzenju imali su nesagledive negativne,osledice na uku,nu ,rivrednu situaciju/ a samim tim i na turisticku ,rivredu. 7i dogadjaji izrazeni kroz uvodjenje sankcija medjunarodne zajednice/ a,otom i skoro tromesecno bombardovanje nase zemlje od strane clanica8!730a i +!D0a/ doveli su do drasticnog zaostajanja u razvoju ove grane sto

se moze tabelarno ,rikazati.Tabela 2.: Dolasci,nocenja, prosecan broj nocenja turista u Srbiji o 1!"0.

Do 2000. Go.u #iljaama

Jodina Dolasci 8ocenja Prosecan brojnocenja

"#$' **&* $?$? &/*"#$( 2'&" ##?$ &/("#' 2*& "&'& &/"#( 2$2? "*#$ &/#

"##' *#2' ""?$' */'"##( &2*& "&( */*&''' &"?# $?#? */(&''" &" $"#( */2&''& &&"' $&'$ */*&''* "## ??( */*&''2 "#$& ??2* */2&''( "## ?2## */*&''? &''? ?(#& */*&''$ &*'? $*& */&&'' &&?? $**2 */&

/zvor3 Statisticki godisnjak Srbije 2. do 28. godine6

Grafkon $. : Dolasci turista u Srbiju periou o 2000%200". goine

"&


13/51

/zvor3 "uristi#ki godi7njak Srbije 28.

Grafkon &. : 'o(enja turista u Srbiju periou o 2000%200". goine

/zvor3 "uristi#ki godi7njak Srbije 28.

1ako se na osnovu ,rikazanih ,odataka ,rime>uje stagnacija turisti=kograzvoja/ odnosno variranje u ,ribližnim vrednostima/ uo=ava se ,ozitivnatendencija rasta broja no>enja inostranih gostiju. 7aj rast je u skladu sa sveboljim imidžom nae zemlje/ kao i sa razvojem i ,ro,agandom za,ostavljenihi možda zaboravljenih ,rirodnih bogatstava.

Devizni ,riliv od turizma u ,eriodu od &'''0&''. godine ,rikazan jeslede>om tabelom:

"*


14/51

Tabela ). : De*izni prili* o turizma u perio 2002.%200+. go

3odina Devizni priliv:u ilj, ;<

&''& &?/(

&''( 2'/'

&''& $$/*&''- "(/2

&''5 &&'/$

&''7 *'$/''

&''= 2"?/*&'

&''> $?/??(

&''? $2/$'2/zvor3 Podaci arodne banke Srbije

3no to se može uo=iti iz ove tabele jeste da se beleži konstantan rastdeviznog ,riliva ,o osnonu turizma/ to uliva ,overenje. 3vakvi ,odaci,redstavljaju realnu osnovu da se u daljoj ,ers,ektivi ostaruju jo boljirezultati/ s obzirom na zna=ajno ,ove>anje u iznosima.

&,-, Dalji pravci razvoja turizma u Sr9iji

7renutna situacija na svetskom turisti=kom tržitu daje velike ansezemljama kao to je +rbija/ koja se jo nije u ,ot,unosti ,ronala na tom,olju/ da za kratak vremenski ,eriod naCe svoje mesto na svetskoj turisti=kojkarti.

Pozitivna okolnost je ,re svega =injenica da na turisti=ku ma,u ulazi sveve>i broj manjih destinacija koje su iz godine u godinu sve ,rivla=nijeturistima/ ,osebno one koje imaju dvoj ,osebna ,e=at 4,re svega kulturni5.3no to ,redstavlja veliki/ a i dalje nedovoljno iskori>en turisti=ki ,otencijal+rbije jesu ,roizvodi ,ovezani sa ,rirodnim raskoom i bogatstvom i

ekoturizmom/ ruralnim turizmom kao i re=nim.

MeCutim/ ono to mora biti ,rvi korak jeste =vrsto ,re,oznavanje turizmakao zna=ajnog ka,aciteta ove zemlje i aktivno ulaganje u razvoj novih iosavremenjivanje ,ostoje>ih ka,aciteta. 8eki koraci u tom ,ravcu su ve>,reuzeti/ meCu kojim je najvažnije ,okretanje inicijative za izradu +trategijerazvoja turizma Ae,ublike +rbije do &'"'. godine/ ,rojekat koji je ,okrenulo

"2


15/51

Ministarstvo trgovine/ turizma i usluga jo &''2. godine. !kcenat je stavljenna ,laninski turizam/ kao i na banjski/ seoski/ kulturno0istorijski/ a naro=itolovni turizam. 3no to se ,ostavlja kao ,reduslov jeste izgradnja ,utneinfrastrukture i denisanje turisti=kog ,roizvoda +rbije.

Kao strateki ,otencijali +rbije se deniu:

*

• Pozitivan odnos stanovnitva +rbije ,rema turizmu/ otvorenost igosto,rimstvo

• Jeostrateki ,oložaj zemlje na meCi nekoliko kulturnih krugova/ i saBeogradom/ gradom koji ,redstavlja jo uvek neotkrivenu turisti=kumetro,olu Evro,e

• Geliki ,otencijal ,odzemnih i nadzemnih voda 4izvori/ banje/ reke5• 8edirnuta i raznolika ,rirodna ,rostranstva• 8asleCena batina s,omenika razli=itih kultura• Kulturno stvaralatvo koje je u ,oletu/ kao i sklonost slavlju i

festivalima

+a druge strane/ glavni strateki nedostaci +rbije su2:

• 8e ,ostojanje nacionalnog turisti=kog brenda koji jasno ,renosi slikuželjenog tržinog ,ozicioniranja

• 8edostatak o,te,rihva>ene nacionalne vizije turizma +rbije/nedostatak regionalnih vizija

• -sled nedovoljne saradnje i koordinacije izmeCu razli=itih državnihministarstava i relevantnih interesnih gru,a u turizmu +rbije/ javljase nedovoljno artikulisana i us,ostavljena urbanisti=ka regulativave>ine sadanjih i ,otencijalnih turisti=kih destinacija i%ili centara

• 8edovoljna svest i razumevanje o važnosti sistema turisti=kihiskustava i us,ostavljanje celovitog lanca vrednosti kod ve>inesadanjih ,roizvoda sr,skog turizma.

• 3grani=en ,ristu, ,ojedinim turisti=kim destinacijama u +rbiji zbogloe saobra>ajne infrastrukture

• 8edostatak internacionalno kvalikovanih hotelskih i turisti=kih

menadžera/ kadrova u novim turisti=kim zanimanjima 4animacija/zabava/ manifestacije/ tematski ,arkovi/i sl.5/ kao i niska mobilnost

3„Strategija turizma republike Srbije, !or"at# $onsulting % &konomski 'akultet u (eogra)u za *inistarstvotrgovine, turizma i usluga, 31+0+200-+

.“Strategija turizma republie Srbije“, !or"at# $onsulting % &onomsi 'aultet u (eogra)u za *inistarstvotrgovine, turizma i usluga, +1.05.200.

"(


16/51

radne snage i neHeksibilnost sistema za,oljavanja 4sezonski rad/Heksibilno radno vreme/ i sl.5

7akoCe/ u +trategiji razvoja turizma isiti=u se i neo,hodne investicionestrategije za ,ostoje>e objekte%,rojekte koje +rbija treba da ,rati do &'"'.Jodine. 3ni se mogu videti iz slede>e tabele:

Tabela . : -n*esticiona strategija za postoje(e objektaprojekte

"eogradskaregija

+ojvodina 1ugozapadna

Sr9ija 1ugoistocna

Sr9ija

Aestruktuiranje/ rehabilitovanje i ,odizanje kvaliteta glavnine ,ostoje>ihsmetajnih objekata/ turisti=ke su,rastrukture/ destinacijske infrastrukture/

i uslužnih delatnosti ,ovezanih sa razvojem turizma.

/zvor3 Strategija turizma repubike Srbije9: %or;at( konomski ?akutet u

$eogradu za +inistarstvo trgovine: turizma i usuga

Tabela ". : -n*esticiona strategija za no*e objekteprojekte

"eogradskaregija

+ojvodina 1ugozapadna

Sr9ija 1ugoistocna

Sr9ijaGisokokvalitetnimikro,rojekti

urbaneinter,olacije

Gisokokvalitetni ,rojekti razvoja novih konce,ata

smetajne ,onude koji su integrisani s ,rirodom ikon,atibilni s konce,tom održivog razvoja.

1novativni ,rojektiu funkciji razvojanovih turisti=kih

,roizvoda i,romovisanja

imidža Beograda i+rbije

1nteligentni ,rojekti integrisanog turisti=kog razvoja ufunkciji kreiranja ,ot,uno novih ,roizvoda i

meCunarodnog ,romovisanja imidža +rbije kao sveinteresantnije turisti=ke destinacije.


17/51

/zvor3 @Strategija turizma repubike Srbije9: %or;at( konomski ?akutet u

$eogradu za +inistarstvo trgovine: turizma i usuga

1nvesticiona strategija +rbije trebala bi biti usmerena na:

". restruktuiranje/ rehabilitovanje i ,odizanje kvaliteta ve> ,ostoje>ih

objekata turisti=ke ,onude u užem i irem smislu 4tržinore,ozicioniranje/ ,rimena internacionalnih kriterijuma u kategorizaciji5. 7o se ne odnosi samo na hotelske objekte u ve>im gradskim sredinamave> i na brojne kom,lementarne smetajne ka,acitete u državnom ili,rivatnom vlasnitvu u banjama i drugim odmorinim destinacijamakoje se danas slabo i neadekvatno koriste usled za,utenosti/ruiniranosti i ne,rilagoCenosti zahteima savremene tražnje. Posebnotreba naglasiti da bi rehabilitovanje ,ostoje>e smetajne ,onude/ =esto,ovezano i sa nedovrenim ,rocesom ,rivatizacije ,o ,ravilu trebaloda ima ,rioritet u odnosu na u dve reke/ Dunava i +ave. 7okom cele svoje istorije bio je meta razli=itih osvaja=a/ (' ,uta ruen i,onovo ,odizan/ to je gradu ostavilo mnogo tragova ali ne i s,omenika,rolosti. !rheoloka nalazita govore da je ,odru=je Beograda i njegoveokoline bilo naseljeno jo u 1G veku ,re nove ere.

"$


18/51

-že ,odru=je Beograda/ urbani deo/ obuhvata ,ovrinu od !& km2/ auku,na teritorija grada iznosi oko !22 km2. Klima Beograda je umerenokontinentana/ sa =etiri godinja doba. Prose=na godinja tem,eraturavazduha je 11:,e duva u jesen i zimu/ uintervalima od & do * dana/ brzinom od &( do 2* km%h. - Beogradu u

,roseku ima "*$ dana sa ,adavinama/ od kojih je &$ sa snegom. 8ajobilnije,adavine su u maju i junu/ a najmanje u februaru. 8aj=e>e su jednodnevnekie. Prose=na koli=ina godinjih ,adavina je &&):- Am2. Prema ,odacima iz&''(. godine/ na iroj teritoriji Beograda živi 1.,!2.4 stalna stanovnika.

3snovni turisti=ki resursni elementi Beograda su:

". Priroda 0 reke 4Dunav i +ava5/ letnje destinacije 4!da ;iganlija/ Gelikoratno ostrvo0Iido5/ !vala/ Kosmaj/ Koutnjak i 7o,=ider6

&. Kultura 0 istorijske atrakcije 4Kalemegdan/ Jardo/ mnotvo manastira5/boemski centar +kadarlija/ mnotvo muzeja/ galerija/ ,ozorita i ateljea6

*. DogaCaji i manifestacije B>S" C +eunarodni fmski ?estiva:+eunarodno takmi#enje muzi#ke omadine: $eogradski ?estivadokumentarnog i kratkometraEnog fma: $>0>B C $eogradski etnji?estiva: $/">B C $eogradski internacionani teatarski ?estiva: Fadost >vrope C +eunarodni susret dece >vrope: $>+S C $eogradskemuzi#ke sve#anosti: $eogradski dEez ?estiva6

2. GktivnostiC bogat i raznovrsan noHni Eivot: ov i riboov: bicikizam:sportski centri.

ajveHu atrakciju svakako predstavja najle,i i najve>i beogradski ,ark/Kalemegdan/ u kojem dominira Beogradska tvrCava iznad u>a +ave u

Dunav. 8aziv Kalemegdan odnosi se samo na ,rostorni ,lato oko 7vrCavekoji je osamdesetih godina "#. veka ,retvoren u ,ark. Plato je/ dok je 7vrCava bila glavno vojno u,orite Beograda/ služio da se ne,rijatelj osmotrii sa=eka za borbu. @bog toga i njegovo ime ,oti=e od turskih re=i kale0 grad/ to jest tvrCava i megdan 0 ,olje. 7urci su Kalemegdan nazivali i Fi>ir0bajir to zna=i breg za razmiljanje.

(,&, 4otelska ponuda "eograda

Beograd ras,olaže sa 2? hotela od kojih je 22 kategorisano/ * motela/ &kam,a i (& hostela ,rema ,odacima 7uristi=ke organizacije Beograda.-ku,an broj smetajnih jedinica u hotelima je ?.(**.

"


19/51

0 +adanje stanje strukture hotela ,rema kategorijama( :

I kategorija L ,et zvezdica ima 2 hotela: Natt/ @latnik/ !leksandar Palas i;ontinental

II kategorija L =etiri zvezdice ima "& hotela: Best Oestern otel M/ !dmiral/

18 hotel/ Moskva/ Balkan/ olidaN 1nn/ Mažestik/ Palas/ +lavija I-/ BestOestern Qumadija/ 7oRnhouse &$

III kategorija L tri zvezdice ima "# hotela.

I+ kategorija L dve zvezdice ima ? hotela.

+ kategorija L jednu zvezdicu imaju * hotela

Dva hotela nemaju kategorizaciju/ a to su: @ira i Design hotel MA President.

Tabela +. : /roj #otela, smetajni# jeinica i zaposleni# u /eograu 2000.,

200)., 200. i 200". goine

&''', &''7, &''=, &''>,Ukupan 9roj

otela*$ 2' 2* 2?

Ukupan 9rojle)aja

$"2' ?*$ ?*& ?(**

Ukupan 9rojzaposleni &(#? &?" &2$" &?&'/zvor3 Statisti#ki godi7njak $eograda 2,.

Broj ležaja se ,rocenjuje na oko ?''' od =ega je kategorisanih oko 2'''.Prema ,odacima iz &''$. godine u odnosu na broj soba/ u beogradskimhotelima dominiraju hoteli sa tri zvezdice koji u=estvuju sa ?( / dok hotelinajviih kategorija u=estvuju sa svega oko *' .

Promet turista u Beogradu za ,eriod od "#$'. do &''$. godine ,redstavljen jeslede>im grakonima:

Grafkon !. : Dolasci turista u /eogra u periou o 1!"0. o 200".

/o)ai Turistike organizaije (eogra)a

- (ez po)ataka privatnog sektora

"#


20/51

/zvor3 Statisti#ki godi7njak $eograda 2,. godine

Kao to se vidi/ najve>i obim turisti=kog ,rometa realizovan je "##'. godineu kojoj je Beograd ,osetilo skoro "/2 miliona turista/ a ostvarena no>enjadostigla cifru od skoro &/& milona.-deo stranih turista je neto vise od 2''hiljada u dolascima i oko $'' hiljada u no>enjima. Pad boja turista nakon"##'. godine kao i "###. godine nastali su kao jasna ,osledica nestabilnostidržave. Prime>uje se da je doma>i turisti=ki ,romet meren brojem dolazaka ino>enja imao u ,osmatranom ,eriodu zna=ajan ,ad/ dok je inostranituristi=ki ,romet imao zna=ajan rast.

Grafkon 10. : 'o(enja turista u /eograu u periou o 1!"0. o200"


&'


21/51

Tabela 11. : Dolasci turista u /eogra u periou o 1!"0. goine o 200".goine u #iljaama

(6>', (66', &''', &''=, &''>,Ukupno ?$$."?* ".*$2.(** $#(."$ $'(.2*# $?2.2??

DomaBi gosti *$?.**& #2.2&2 $'$.*2' 2&2.2$" *&.(&

Strani gosti *''.*" 2&?."'# .2$$ &'.#? 2*(.#*


1z tabele se vidi da je broj dolazaka turista bio najve>i "##'. Jodine/ anakom toga je jako o,ao usled teke ekonomske i ,oliti=ke situacije. 3no/ tose takoCe uo=ava je ,ozitivan trend dolaska sve ve>eb roja stranih država uBeograd/ koji ,olako dobija svoje zasluženo mesto meCu evro,skim

metro,olama.

Tabela 12. : 'o(enja turista po *rstama oblika za smetaj u /eograu u

#iljaama

/zvor3 Statisti#ki godi7njak $eograda 2,. Iodine

7abela jasno ,okazuje da najve>i broj gostiju koristi hotele za no>enje/ jeroni ,redstvljaju osnovne nosioce turisti=ke ,onude Beograda. 8jihovaraznovrsnost/ tj. Postojanje razli=itih kategorija zadovoljava zahteve,otroa=a sa razli=itim ,latežnim mo>ima.

&"


22/51

Tabela 1$. : -skori(enost smetajni# kapaciteta u /eograu u 200". i

200+. goini u procentima

-K-P83 oteli MoteliPreno>it

e

Kam,ovi Kola zas,ava

nje

3stali

objekti

januarCjun&''>

*(/2 2' $/# **/( */* &'/* ?/2

1anuarCjun&''?

**/2 *?/# 2/? *"/? "/ &"/" "/&

/zvor3 Privredna komora $eograda

- &''(. godini godinja ,rose=na ,o,unjenost smetajnih ka,acitetaiznosila je *(/" / to je u skladu sa ,rocentom iz &''$. godine/ meCutimzabrinjava =injenica da je tokom &''. godine dolo do ,ada ,o,unjenost na**/2.

(,-, Sot analiza 9eogradski otela

+O37 analiza je jedan od instrumenata koji menadžment koristi ukreiranju strategije ,oslovanja jednog ,reduze>a. 3vo je kvalitetananaliti=ki metod koji koroz svoja =etiri elementa ,rikazuje snage/ slabosti/anse i ,retnje odreCene ,ojave ili situacije. MeCutim/ treba uzeti u obzir dase radi o subjektivnoj metodi/ i svako ,reduze>e treba da vodi ra=una oso,stvenom unutranjem i s,oljanjem okruženju. - tom kontekstu/ ovaanaliza se može razumeti kao ,rikaz unutranjih snaga i slabostiorganizacija/ i s,oljanjih ansi i ,retnji sa kojima se ta ista organizacija

suo=ava. !ko analizu ,osmatramo sa vremenskog as,ekta/ snage i slabosti,redstavljaju sadanjost temeljenu na ,rolosti/ dok anse i ,retnje,redstavljaju budu>nost temeljenu i na ,rolosti i na sadanjosti.

Primena +O37 analize konkretno na beogradsku hotelsku industrijutreba da ukaže na anse i o,asnosti beogradskih hotela/ kao i na to kako,re,oznati snagu a ,revazi>i slabosti. 7o ,odrazumeva analizu okruženjakroz s,ektar ,ovoljnih 4anse5 i ne,ovoljnih 4,retnje5 faktora kao i analizu

&&


23/51

same destinacije kroz elemente koji sa=injavaju snagu i slabosti destinacijei omogu>avaju kreiranje odgovaraju>e strategije. - +O37 analizi ,rikazanojslede>om tabelom/ jasno se vide svi elementi internog i eksternogkaraktera koji uti=u na ,oziciju hotela.

Tabela 1&. : S34T analiza beograski# #otela"

1ake ta@ke Sla9e ta@ke0bogato kulturno0istorijsko nasleCe4Kalemegdan/ Gin=a/ manastiri50atraktivna ,riroda okoline4reke/ jezera/ ,lanine u okruženju50bogata etni=ka arolokost5

0gosto,rimstvo ljudi0bogat no>ni život u restoranima i nas,lavovima0veoma ,ovoljne lokacije svih hotelavisoke i vie kategorije0,odrka 73+0a i 73B0a0mogu>nost za s,eci=ne ,rograme

0zastareli smetajni ka,aciteti0nedovoljna ,rimena savremenihinformacionih tehnologija0relativno visoke cene smetaja0slaba ,latežna s,osobnost doma>eg

stanovnitva0loa signalizacija0nedostatak ,arkinga0ne,ostojanje adekvatnih sadržaja zavikend ,rograme0nedovoljna zastu,ljenost ostalihsadržaja/ trgovina/ suvenira/kozmeti=kih ,roizvoda.

Eanse Pretnje0diferencijacija destinacijskog,roizvoda

0zajedni=ki marketing nastu, na tržitu0saradnja sa obrazovnim institucijama0segmentacija tržita 4kongresni/s,ortski/ zeleni turisti/ ekskurzije50edukacija na svim nivoima0dobra saobra>ajna ,ovezanost

0nestabilna ,oliti=ka situacija0ekonomska snaga doma>eg

stanovnitva0druge atraktivne destinacije uokruženju 4rvatska/ ;rna Jora/MaCarska/ Aumunija/ Bugarska50us,oren ,roces ,rivatizacije0nezavren ,roces ,oslovnetransformacije

/zvor3$arjaktarovic D. Priagoavanje (oteske ponude $eograda savremenim trendovimau (oteijerstvu: *bornik radova %oteska kuca %OF>S 28.

III D.O

(, S/RA/.3I1SKO UPRA+L1A#1. 4O/.LSKIM PR.DU2.0.M

(arjatarovi- . /rilagoavanje #otelse ponu)e (eogra)a savremenim tren)ovima u #otelijerstvu, borni ra)ova !otelsa u-a !O&S 2003.

&*


24/51

(,(, 4otelijerstvo kao reprezentativni deo ugostiteljstva

- istoriji hotelijerstva dugoj vie od dva veka susre>emo razli=ita tuma=enjai shvatanja ,ojma hotelijerstva. Geoma =esto hotelijerstvo se ,oistove>uje sa

ugostiteljstvom/ jer zna=ajan broj teoreti=ara hotelijerstvo tretira kao deougostiteljstva/ odnosno ,olazi od stanovita da ugostiteljstvo u svom sastavusadrži i oblast hotelijestva. Aadi ,ot,unijeg sagledavanja hotelijerstva kaos,eci=ne delatnosti neo,hodno je ,ojmovno razgrani=enje terminaugostiteljstvo i hotelijerstvo i njihovo denisanje/ kako bi imali jasan ,ristu, unjihovom ,ojmovnom i sutinskom razlikovanju.

7ermini ugostiteljstvo i hotelijerstvo imaju zajedni=ki koren. Poti=u odlatinskih re=i ospital :#ospitalis5 to zna=i gosto,rimstvo/ gostoljubivost6ospitali to zna=i gostovati6 ospitium to zna=i svratite za ,utnike.

Josto,rimstvo se/ uobi=ajeno/ vezuje za gosta 0 ,rolznika ili namernika/ kojemse ,ružaju usluge smetaja ili hrane/ =ime se izražava dobrodolica/ to ovaj,ristu, =ini is,ravnim i o,ravdanim.

8a engleskom govornom ,odru=ju stru=na literatura ,oznaje termine:5otels -nustr6 koji se uobi=ajeno u,otrebljava za ,ojam hotelijerstvo i5ospitalit6 -nustr6, koji se u,otrebljava za ,ojam ugostiteljstva/ to u,u>ujena zaklju=ak da se ,ravi razlika izmeCu ovih ,ojmova.

Prema ameri=koj stru=noj literaturi/ re= hotel ima zajedni=ki koren u re=i

(ospitaitJ / to zna=i gostoljubivost.Francusko odreCenje ove re=i asocira na gradsku rezidenciju bogatih i

uglednih li=nosti.

1z ovih ,ojmovnih odredita koja se vrlo =esto ,re,li>u neo,hodno jedenisati ,ojmove ugostiteljstva i hotelijerstva/ kako bi imali jasan ,ristu, unjihovom ,ojmovnom i sutinskom razlikovanju.

- stru=noj literaturi i ,raksi susre>emo rali=ite denicije ovih ,ojmova =ijase sutinu može svesti na ,ribližno isti ,ristu,/ da se radi o ,ri,remanju i ,rodaji

hrane i ,i>a i iznajmljivanju soba za no>enje/ odmor ili boravak 4kra>i ili duži5.

7ako ,rema Kobai>u/ hotelijerstvo 4otels industria alberhiera i sl.5obuhvata hotelerie/ I industrN/ otelsgeRerbe/ I sve ,rofesionalne 4uglavnomkomercijalne5 jedinice koje ,ružaju usluge smetaja/ odnosno bave se

&2


25/51

izdavanjem nametenih soba ili kreveta ,utnicima i turistima 4uz mogu>nost,ružanja i ostalih usluga5.

8ajras,ostranje/ ujedno i naj,rihvatljivi je ,ristu, koji je i ,reovlaCaju>i urazvijenim turisti=kim zemljama/ ,o kojem je hotelijerstvo ,rivredna delatnost uokviru ugostiteljstva/ i to delatnost koja ima status reprezentati*neugostiteljske elatnosti. 3na u okviru ugostiteljstva ,rostorno i funkcionalnoobjedinjuje usluge smetaja sa uslugama hrane i ,i>a/ uklju=uju>i i druge,rate>e/ do,unske i ,omo>ne usluge koje ,rate osnovne usluge. +tatusre,rezentativne ugostiteljske delatnosti hotelijerstvu je s ,ravom dodeljen/ jerkroz hotelijerstvo odslikavaju se sve najvažnije karakteristike ugostiteljstavavezane za ,ružanje usluga smetaja/ hrane i ,i>a i drugih usluga koje ,ratesmetaj i hranu. 3vakav ,ristu, u odreCivanju statusa ove delatnosti temelji sena tradicionalnom ,ristu,u denisanja ugostiteljske ,rivredne delatnosti/ koji je,rihva>en u zvani=nim turisti=kim zakonodavstvima najve>eg broja razvijenih

turisti=kih zemalja. Po tom ,ristu,u ugostiteljst*a elatnost porazume*a pru7anje usluga smetaja, pripremu, proiz*onju i uslu7i*anje #rane,

pi(a i napitaka. Kao to se vidi iz navedenog ,ristu,a/ odnosno denicije,ojma ugostiteljstva/ ugostiteljstvo kao ,rivredna delatnost obuhvata dvasegmenta/ odnosno dva sektora 4de,artmana5: sektor epartman pru7anjausluga smetaja i sektor epartman pru7anja usluga #rane i pi(a % priprema: proizvodnja i usuEivanje (rane: piHa i na,itaka 0 ema br."(.5 .

Eema 9r, 1).: 4sno*ni elementi ugostiteljst*a

Funkcionisanje ugostiteljstva/ o ,osebno hotelijerstva kao delatnosti/,odrazumeva zi=ko ,ostojanje objekata koji treba da is,unjavaju odgovaraju>e,rostorne/ tehni=ko L tehnoloke i organizaciono 0 kadrovske standarde za

Kobašić, A., Organizacija i poslovanje OURA u ugostiteljstvu, Informator, Zagreb !"#.

&(

UGOSTITELJSTVO

Sektor

smeštaja

Sektor hrane i

pića

Različite vrste

ojekata za pr!

"sl! hr! i pića

#OTELIOstali "$!

oli%i smešt!


26/51

obavljanje/ odnosno odvijanje ove delatnosti delatnosti. 3vo ne zna=i da je svakiobjekat u kome se ,ružaju usluge smetaja i ishrane i ,i>a hotel. 3n je samo jedan od brojnih vrsta objekata metajne ,onude/ s,eci=an i sa kontrolisanomu,otrebom/ koja ,odleže ,rimeni odreCenih standarda/ odnosno koja ras,olažeodgovaraju>im nivoom komfora i asortimana usluge. Sinjenica je da brojnost i

raznovrsnost objekata koji ,ostoje na tržitu/ otežava ,recizno denisanjehotela. 8o/ i,ak usluga hotelskog ti,a ,odrazumeva vii nivo konfora/ iris,ektar usluga i brojne neugostiteljske kom,onente/ drugim re=ima garantovanikvalitet/ koji ga i ,re,oru=uje gostu.

1z dvojake sutine ugostiteljskih usluga 4usluge smetaja i usluge hrane i,i>a5 izdvajaju se i dve osnovne gru,acije/ odnosno vrste ugostiteljskihobjekata:

"5 ugostiteljski objekti za ,ružanje usluga smetaja 4hoteli/ moteli/

,reno>ita/ ,ansioni/ hosteli/ turisti=ka naselja/ kam,ovi/ ku>e/ vile/ i sl.5/ i&5 ugostiteljski objekti za ,ružanje usluga hrane i ,i>a 4razli=ite vrste

restorana 0 klasi=ni/ s,ecijlizovani/ nacionalni/ eks,res/ restoran doma>e kuhinjei sl. 0 kafana/ kr=ma/ bife/ ,icerija/ ,e=enjara/ gril/ bar/ i td.5.

- ,raksi se u novije vreme/ ,ored ove dve osnovne gru,acije ugostiteljskihobjekata/ ,ojavljuje i tre>a vrsta ugostiteljskih objekata za koju se odoma>iotermin o9jekti za ketering, - tim objektima ,ri,rema se hrana/ ,i>e i na,iciradi usluživanja i ,otronje na drugom mestu/ odnosno mestu koje zi=ki i,rostorno nije vezano.za taj objekat. @a razliku od ugostiteljskih objekata ukojima se ,ružaju usluge hrane i ,i>a u namenskom objektu/ u ovim objektimahrana se ,ri,rema i dostavlja da se usluga ,ruži na drugom mestu. 3bjektiovakvog ti,a mogu imati i ,ersonal za dostavu/ servisiranje i ,osluživanje namestu dostave/ kao i dostavno vozilo.

Polaze>i od ovakvog ,ristu,a nije teko zaklju=iti da se po #otelijerst*om porazume*a ugostiteljska pri*rena elatnost koja se,

kao osno*nom elatno(u, pre*as#ono ba*i pru7anjem usluga

smetaja i usluga #rane% ,ri =emu treba imati u vidu da hotelijerstvo ne,odrazumeva kao obavezu i ,ružanje usluga hrane i ,i>a/ to ga =ini is,eci=nim u odnosu na ostale segmente ugostiteljstva. @a,ravo/ ta osnovnafunkcija L ,ružanje usluga smetaja i =ini hotelijerstvo razli=itim od drugihdelova ugostiteljstva. +ve druge funkcije ,redstavljaju do,unske ili ,omo>nefunkcije. 7akoCe/ treba imati u vidu da deo hotelskog ugostiteljstva/ ,oredzadovoljavanja ,otreba gostiju koji su smeteni u hotelu i =ije je mestostanovanja daleko od samog hotela/ služi i zadovoljavanju ,otreba lokalnogstanovnitva.

&?


27/51

Dakle/ ,o ovom tradicionalnom ,ristu,u/ hotelijerstvo ,redstavlja,odsistem ugostiteljstva.

+a stanovita odnosa u turizmu kao ,rivrednoj delatnosti deo ugostiteljstva/koji je ,revashodno usmeren na ,ružanje usluga smetaja u kombinaciji sarazli=itim vidovima ishrane/ smatra se baznim segmentom turisti=ke ,rivrede.3vaj deo ugostiteljstva ima status reprezentati*nog ugostiteljst*a%s,eci=nog ,o ,rostornom i funkcionalnom objedinjavanju usluga smetaja iusluga hrane u kombinaciji sa drugim za turiste bitnim uslugama. Kao tohotelijerstvo ,redstavlja re,rezentativnu delatnost ugostiteljstva/ tako je i hotelre,rezentativni smetajni ugostiteljski objekat/ koji svojim funkcionisanjemodslikava sve bitne odlike radnog ,rocesa u ostalim vrstama ugostiteljskihobjekata smetaja. !ko hotelski ,roizvod nastaje kao rezultat funkcionisanjahotela koji je re,rezentativni ugostiteljski objekat/ tada je osnovano zaklju=iti daon re,rezentuje ,roizvode ostalih vrsta ugostiteljskih objekata. #

4otelijerstvo se sve viFe smatra eterogenom% slo)enom i veomaprometnom delatnoFBu, Ono postaje jedno od najzna@ajnijimultikompleksni grana svake nacionalne privrede,

otelijerstvo u novim uslovima ,o,rima karakteristike sistema i ono je/za,ravo/ celina koja se sastoji od aktivnosti ve>eg broja delatnosti kao to su:,oljo,rivreda/ trgovina/ graCevinarstvo/ industrija/ turisti=ke agencije/ saobra>aji trans,ort/ s,ortsko0rekreativni/ kulturno0zabavni/ bankarski i drugi ,oslovi.

otelijerstvo/ za razliku od delatnosti koje u=estvuju u njegovomfunkcionisanju/ ne može samostalno da egzistira niti da ,osluje bez ostalihdelatnosti. -koliko ne ,ostoje dobre saobra>ajne veze/ dobri ,utevi/ dobrainfrastruktura/ dobra snadbevenost hotelijerstva fakti=ki ne bi ni bilo. 3staledelatnosti koje u=estvuju u stvaranju hotelskog ,roizvoda 0 saobra>aj/ trgovina/,oljo,rivreda/ graCevinarstvo/ zanatstvo i sl./ mogu da ,ostoje i ,osluju i bezhotelijerstva.

(,&, Speci8cnost otelijerstva kao delatnosti

Kao najzna=ajnije s,eci=nosti hotelskih usluga/ oko kojih ,ostoji i najve>iste,en saglasnostti meCu stru=njacima iz ove oblasti/ koje se izuzetno odražavaju nakvalitet u hotelijerstvu mogu se izdvojiti:

+imultanost 0 istovremenost ,rocesa ,roizvodnje i ,rocesa ,otronjeusluge6

4ai6, 7., /oslovanje #otelsi# pre)uze6a (eogra) 1885. str19..

&$


28/51

8eo,i,ljivost zna=ajnog dela usluga6

8emogu>nost skladitenja 4odlaganja5 ,otronje usluge6

3dsustvo svojine nad uslugom6

Gisok ste,en inter,ersonalnog kontkta za,osleniog osoblja i turista %gostiju6

otelijerstvo je vezano za odmor/ rekreaciju/ razonodu/ zabavu/ ,oslovne/s,ortske i druge ,otrebe6

otelijerstvo je delatnost buducnosti gde je umesanost ljudskog radanezamenljiva6

- hotelijerstvu snobizam 4teznja za druzenjem sa ljudima iz visegdrustvenog sloja0 klase5 1ma vecu s,ecicnu tezinu u odnosu na druge

delatnosti6 - hotelijerstvu su igre na srecu/ vazan deo hotelskog ,roizvoda6 otelijerstvo je delatnost/ za razliku od mnogih drugih veoma osetljiva na

sve ,romene/ ,ocevsi od vremenskih/ ,reko ekonomskih/ ,olitickih doratnih6

-sluge u hotelijerstvu su veoma heterogene/ u najvecem broju slucajevaneo,i,ljive/ nekada nevidljive/ delimicno kvarljive/ a sve zajedno cinene,onovljiv ,roizvod/ za koji je najbitnije da tako ukon,onovan zadovoljigosta6

otelijerstvo je jedna od retkih delatnosti u kojoj se veliki ,romet

nansijskim transakcijama/ odnosno ku,ovinom i ,rodajom hotela/ atakodje i standardima/ odnosno licencama ,oslovanja6

oteli danas u svetu sve vise ,ostaju 9galerije odnosno sve vise lice namesta jedinstvenog enterijera koji cine luksuzna o,rema i artikli kojima jehotel namesten i o,remljen.

@emlje sa visokim zivotnim standardom su ujedno i razvijeneturisticke zemlje/ gde je turizam vazna ,rivredna delatnost. Kada sevisokom zivotnom standardu doda i slobodno vreme/ dve su kljucne,red,ostavke za razvoj turisticke delatnosti is,unjene.

Ijudi sa vise slobodnog vremena sve vise zele da ,romene/ zele dau,oznaju ono sto nisu imali ,rilike ranije/ beze od guzvi/ svakodnevnihdesavanja/ beze od samih sebe/ zele ,romenu mesta/ doma/ ambijenta.3ni koji imaju manje slobodnog vremena zele krace/ ali cesce ,romenesredine. 3vo obavezuje hotele da njihovi ,roizvodi budu atraktivni/neuobicajeni/ jednom recju treba da odudaraju od svakodnevnog zivota.

&


29/51

@ahvaljujuci naglom razvoju tehnike/ automatizacije/ robotizacije/savremenih informacionih sistema/ ukljucujuci nesagledive mogucnostiinternet kao ,oslovnog sistema/ koji je usao u sve ,ore ,rivrede i zivota/covek ce sve manje raditi/ a sve vise imati slobodnog vremena. +ve ce bitiveca traznja za ,utovanjima/ ,rovodom/ razonodom/ avanturama.

otelski ka,aciteti bice tesni da se odu,ru tom izazovu. 7o su,red,ostavke koje govore da ce turizam kao grana/ a u okviru njega ihotelijerstvo/ sve vise biti u eks,anziji.

+ve je vise automatizovanih ,oslova. Medjutim/ kada je u ,itanjuhotelijerstvo/ gosti najvise vole da budu usluzeni tamo gde umetnostljudskog faktora dominira/ gde im ,ri,remaju hranu i sluze ih vrhunskimajstori hotelsko0 ugostiteljske struke. Aucni rad i majstorstvo vitezovakulinarstva/ barmenstva i drugih vestina kao sto je komunikacija/ imaju,osebnu draz u odnosu na druge delatnosti. Dakle/ za razliku od ostalih

delatnosti ovde je ljudski factor/ odnosno covek/ nezaobilazan0 kljucni idominantan.

7uristi hoce ,romene u odnosu na svakodnevni zivot. +tari hoteli/obicaji i rituali dobijaju na znacaju/ ,a je ,ruzanje usluga na starinskinacin/ atraktivno i za savremenog coveka ,oucno. 1stovremeno/ svi ostali,oslovi ti,a //back oTce sve se vise automatizuju. 7ako hotelijerimaostaje sve vise vremena da usavrsavaju umetnost kontaktiranja ikomunikacije sa gostima. 7o je ,otvrda da je hotelijerstvo/ na najboljimoguci nacin/ ,ovezuje sadasnjost sa ,rosloscu i sadasnjim generacijama

,okazuje obicaje svojih ,redaka da se ne otmu od zaborava. Pred,ostavkesavremenog hotelijerstva treba traziti u nivou i razvijenosti ,ojedinihljudskih ,otreba. 7e ,otrebe mogu imati kao ,odlogu odredjeni drustveniugled/ rekreativno0 zabavnu osnovu/ zdravstvenu ,otrebu/ ,oslovnu/s,ortsku/ ,otrebu za ugledom i ,restizom a u ,oslednje vreme i zelju i,otrebu za raznim avanturama/ eks,erimentima/ egzibicionizmom i sl.

otelijerstvo ukljucuje ili je u uzrocno 0 ,osledicnim odnosima sabrojnim delatnostima iz okruzenja i unutar ,reduzeca. 3va delatnost sezasniva na ,rojektovanju i gradjavinarstvu/ tehnologiji hrane/

mikrobiologiji/ nansijama/ ,ravu/ informatici/ itd. Mali je broj naucnih istrucnih disci,lina koje na odredjen nacin/ direktno ili indirektno ne uticuna oblast hotelsko turisticke ,rivrede. +avremeno hotelijerstvo ne mozesamostalno da o,stane te je u direktnoj zavisnosti od nivoa razvijenosti/saobracaja/ gradjavinarstva/ trgovine/ ,oljo,rivrede/ male ,rivrede/komunalne infrastructure i ostalih delatnosti. @a razliku od hotelijerstvasve te delatnosti koje ,artici,iraju u hotelijerstvu mogu da ,ostoje i da


30/51

,osluju samostalno i bez hotelijerstva. -koliko ne ,ostoje dobresaobracajne veze/ dobri ,utevi/ dobra infrastruktura/ hotelijerstva faktickine bi ni bilo.

Proces ,roizvodnje i koriscenja usluge u ovoj delatnosti nije ,rostornoniti vremenski odvojen/ sto bitno utice na organizaciju i menadzment.

@elja za boravak u hotel veceg ranga 0 kategorije 0 klase i druzenja saljudima vise klase smatra se elementom ,restiza. Geca cena stimulativnodeluje na goste ,a se ,o kategoriji hotela u kome gosti odsedaju cestoodredjuje i status/ odnosno nivo gostiju.

8ize cene destimulativno deluju na goste iz viseg nivoa0 sloja.8aj,oznatije svetske kockarnice su u,ravo smestene u hotelima najvecihkategorija. Primera radi //Ias Gegas ostvaruje godisnji ,rihod od igara nasrecu izmedju 2'' i ('' miliona dolara/ sto daleko ,revazilazi ,rihode

hotela ,o osnovu boravka i drugih/ uobicajenih hotelskih sadrzaja.

+ve vise hotela danas je o,remljeno a,aratima za igru 4automatima5/koji su ,rogramirani da manje ili vise donose dobitak i gotovo da ne,ostoji a,arat koji gubi na stetu vlasnika. Koliko se kockanju ,o ,otrebiozbiljno ,rilazi govore cinjenice da se u razvijenim za,adnim zemljama/koje su ujedno i razvijene turisticke zemlje/ kockanje ,osebno izucava navisokim ,oslovnim hotelskim skolama.

Greme/ kao faktor boravka gosta/ moze znatno uticati na ,oslovanje

hotela. Iosi vremenski uslovi tokom letnje sezone u ,rimorskim mestimamogu is,razniti te hotele. Posebno negativne ,osledice na ,oslovanjehotela imaju nestabilna ,oliticka i ekonomska situacija/ ratna dejstva/,rirodne/ vremenske i druge ne,ogode.

+tara trgovacka mudrost je ku,iti sto jeftinije a ,rodati sto sku,lje.3va mudrost se ,otvrdjuje kroz ,roces ,rivatizacije hotela u zemljamakoje se nalaze u ,rocesu tranzicije/ a iz dana u dan i u nasoj zemlji dobijasvoju ,unu ,otvrdu. Geoma znacajan ,romet ,oznati hotelski lanci svevise ostvaruju kroz ,rodaju menadzmenta. @a,ravo zakljucivanjem

ugovora o menadzmentu sa odredjenim hotelskim kucama/ na odredjeni,eriod/ davaoci usluga za us,esan menadzment uzimaju najveci ,rocenatod ostvarenog ,rota.

+avremeni hoteli su danas/ a bili su i u ,roslosti masta za uzor u,ogledu najnovijih tendencija smestaja i boravka/ odnosno stanovanja.8ajsavremeniji dizajnerski i tehnoloski ,oduhvati u ,ogledu uredjenja io,remanja svoju trzisnu ,otvrdu nalaze naj,re u hotelijerstvu.

*'


31/51

(,-, 2na@aj i uloga strategijskog menad)menta u razvojuotelijerstva

- savremenim uslovima ,oslovanja turisti=ka ,rivreda i ,reduze>a dosta

zavise od adekvatnog menadžmenta koji je u direktnoj zavisnosti odljudskih ,otencijala. 3brazovaniji/ aktivniji i moralniji kadrovi koji rade uhotelijerstvu imaju mnogo ve>e anse da neutraliu negativne uticajeodreCenih ,romena u okruženju radi ,ostizanja to boljih rezultata u svojojsredini. -slovi ,oslovanja/ sa stalnim konkurentskim ,ritiscima ,redstavljajuvelili izazov za us,eno ,oslovanje svakog ,reduze>a/ kadrova koji rade natim ,oslovima/ ,a samimi tim i hotela.

Menadžment ,redstavlja složen ,roces usmeravanja gru,e ljudi uizvravanju ,oslova i raznih zadataka/ radi ,ostizanja ve> una,red

,ostavljenog zajedni=kog cilja. Menadžment se sastoji iz ,et klju=nihsegmenata:

"5 Organizacioni ciljevi 0 3ni daju svrhu u,ravlja=kom ,rocesu.3bezbeCuju us,enost oorganizacije i ,ojedinaca ukoliko suizazovni ali i ostvarivi/ a ,redstavljaju željena ili krajnja stanja kojatreba ostvariti/ i krajnji ishod svih akcija.

&5 2ajedni@ko delovanje0 3no je neo,hodno zbog ostvarenjazajedni=kih ciljeva/ us,enosti u,ravljanjem ,utem ,ostavljanjem,ravih ljudi na ,rava mesta/ kao i radi obezbeCenja us,enosti u,rocesima regrutovanja/ obu=avanja i motivisanja ljudi.

*5 "alansiranje eGektivnosti i e8kasnosti0 8eo,hodno je,ostizanje takvog ste,ena ekasnosti koji ,odrazumeva ostvarenjeciljeva uz minimalnu u,otrebu resursa. Bavi se i ,roblemomidentikacije ciljeva kao i uvrCivanja standarda za merenjenjihovog is,unjenja u uslovima limitiranih resursa.

25 Ograni@eni resursi0 8eo,hodno je u svakom trenutku imatisvest o ograni=enim resursima/ ,a samim tim i organizovanje,rocesa u,ravljanja uz njihovu racionalnu u,otrebu.

(5 Promenljivo okru)enje0 Menadžment mora da bude svestan i

da uvažava ne,restane ,romene u ,rirode i granicama okruženja/ ida u skladu sa tim oblikuje adekvatne odgovore na mogu>nosti/,robleme i krizne situacije koje kao rezultat tih ,romena nastaju.

- radu menadžmenta mora biti konstantno ,risutna ,raksa organizovanjau zavisnosti od ,ostoje>e situacije. +amo tako se može ,osti>i maksimalnaekasnost i efektivnost u celoku,nom ,rocesu rada uklju=uju>i i =etiriosnovne aktivnosti menadženta L ,laniranje/ organizovanje/ liderstvo i

*"


32/51

kontrola. MeCu ovim aktivnostima ,ostoji meCuzavisnost i one ,redstavljajusamu sutinu menadženta.

Menadžment ,redstavlja ,roces koji je usmeren na željenu budu>nost,reduze>a i ostvarenje ,lana. Menadžeri/ ,ored razumnog stratekog ,lana iorganizacione strukture/ moraju da ,odsti=u i ,održe ljude koji deluju unutarstrukture/ i koji s,rovode una,red odreCene ,lanove. 7o je za,ravonajsu,tilniji deo vetine u,ravljanja. Geoma je bitno ,odsticati i održavatimotivaciju kod za,oslenih/ da bi nastavili sa se koncentriu na ciljeve jer jeza s,rovoCenje stratekih ,lanova uvek ,otrebno vreme/ dok se liderstvomuti=e na o=uvanje zajedni=kog rada gru,e.

-s,eh ,reduzeca direktna je ,osledica dobrog rada menadzera odnosno ljudikoji se nalaze na rukovodecim ,olozajima u ,reduzecu. -s,esni menadzeriuticu na razvoj ,roizvoda i usluga i ,ruzaju ,odrsku licnom razvoju ljudi koji

rade za njih. Dakle/ sustina menadzmenta su ljudski odnosi/ odnosno eksnou,ravljanje ,rocesima i ljudima.

7ermin stretegijski menadžment je nastao u +!D0u i novijeg je datuma.Kao zadatak stretegijskog menadžmenta isti=e se omogu>avanjeblagovremenog i racionalnog reagovanja na ,romene u odgovaraju>oj,oslovnoj sredini/ u kojoj ,reduze>e obavlja svoje ,oslovne aktivnosti.+tretegijski menadžment ,rihvataju i ,raktikuju ,reduze>a suo=ena sa svevie ,romenljivom/ turbulentnom i kom,leksnom sredinom. Kom,letan,roces strategijskog menadžmenta je kontinuiran ,roces koji ,re svega

,odrazumeva analizu sredine/ usmeravanje organizacije/ formulisanjestrategije/ im,lementaciju stretegije i strategijsku kontrolu. Prema 1goru!nsofu "' strategijski menadžment ,redstavlja sistematski ,ristu, glavnoj i,ove>anoj odgovornosti generalnog menadžmenta: ,oziciji i ,ovezanostiorganizacije sa njenim okruženjem na na=in koji >e osigurati njen kontinuiranius,eh i obezbeCenje od iznenaCenja.

Aazvoj menadžmenta i angažovanje menadžera na ,ojedinim zadacima uodreCenoj sredini zavisi od te konkretne sredine. -koliko se radi ozahtevnijim hotelima/ organizacija menadžmenta >e biti usmerena na

angažovanje menadžera iz ve>eg broja sektora delatnosti kao to su :,rijemno odeljenje/ sektor hrane i ,i>a/ doma>instvo/ odeljenje za ,rodaju imarketing / kao i odeljenje za ljudske resurse. -s,eh ,reduze>a direktna je,osledica dobrog rada menadžera/ odnosno ljudi koji se nalaze narukovode>im ,ozicijama u ,reduze>u. +utina menadžmenta su ljudski

10 5gor 6nso'' 712+12+141+81.+0+2002+9, ruski matematiar, smatra se za oa strategijskog mena):menta

*&


33/51

odnosi odnosno ekasno u,ravljanje ljudima i ,rocesima/ ,a je jako bitnadobra i tesna saradnja meCu menadžerima.

//Prema tome/ moze se reci da je zadatak strategijskog menadzmentaomogucavanje racionalnog i blagovremenog reagovanja na ,romene uodgovarajucoj ,oslovnoj sredini/ u kojoj to ,reduzece obavlja svoju ,oslovnuaktivnost. Proces strategijskog menadzmenta je kontinuirani ,roces koji,odrazumeva analizu sredine/ usmeravanje organizacije/ formulisanjestrategije/ im,lementaciju strategije i strategijsku kontrolu.""

(,5, Metode i tenike strategijskog menadzmenta

Da bi hotelsko ,reduze>e/ ,rimenjuju>i konce,t strategijskogmenadžmenta/ bilo s,osobno da odgovori ,romenama i izazovima kojidolaze iz okruženja neo,hodno je da u ,rocesu strategijske analize/strategijskog izbora i strategijske ,romene koristi odgovaraju>e metode/konce,te i tehnike. -,ravo/ takav ,ristu, do,rinosi da strategijskimenadžment ,redstavlja ekasan konce,t.

- nau=noj literature i stru=noj ,raksi iz oblasti menadžmenta/ koristi seveliki broj metoda i modela/ meCu kojima su najzna=ajnije:

•8ort9olio koncept 4sku, kombinacija odreCenih elemenata5 ,o=iva nakoordinciji ,oložaja i s,osobnosti ,reduze>a u odnosu na okruženje. -savremenim uslovima ,oslovanja kreiranje strategijske ,ozicije ,reduze>anezamislivo je bez u,otrebe neke od ,ortfolio matrica.

•8-S program, ,redstavlja em,irijsko istraživanje bazirano na uticajutržinih strategija na ,rot.

•eto scenarija ,redstavlja s,ecikaciju raznih o,cija sa domenommogu>ih budu>ih scenarija. +utina je u iznalaženju reenja kako se i na kojina=in može do>i do odreCene hi,oteti=ke situacije/ kao i kako i na koji na=in je mogu>e s,re=iti/ ,reusmeriti ili ,održati odreCeni ,roces.

•;ost % /eneft nosti ,reduze>a i u tom ras,onu da sekreiraju strategije.

11 *asi, (+, Strategijski mena):ment, (eogra), 2001+ str +

**


34/51

S34T ili T43S analiza koristi se da bi se identikovale sadanje ibudu>e anse i ,retnje iz okruženja 4eksterne faktore5 s jedne/ i snage islabosti 4interne faktore5 ,reduze>a/ s druge strane. 8a osnovuu,oreCivanja internih snaga i slabih ta=aka sa s,oljnim ansama i ,retnjamamenadžment ,reduze>a denie viziju/ misiju i ciljeve i formulie o,timalnu

strategisku o,ciju

•/enc#marking ,odrazumeva ,rimenu najboljeg iskustva tuCe iliso,stvene ,rakse. Podru=je ,rimene ben=markinga je veoma iroko i najboljese može videti iz slede>eg ,regleda :slika 9r, H5.

Slika 9r,(=, * 8oru>je primene benc#markinga

+7A!7EJ1+K3 PI!81A!8E → utvrCivanje kratkoro=nih i

UUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU dugoro=nih ciljeva

PAEDG1V!8E → ,redviCanjedolaze>ihtrendova UUUUUUUUUUUUU u relevantnim ,oslovnim ,odru=jima

83GE 1DEE → funkcionalno u=enje

K3MP!A!;1! PA31@G3D! → kom,ariranje s konkurentima ili

1 PA31@G3D81 PA3;E+! kom,anija s najboljom ,raksom

-7GAV1G!8E ;1IEG! → utvrCivanje ciljeva ,oslovanja u

odnosu na nivo dostignu>a

izvrsnih kom,anija

/zvor3 Fenko: .: $en#marking u strategiji marketinga. +ate: *agreb: 1)).: str.14.

*2


35/51

7akoCe/ ,ored ovih modela koriste se i drugi modeli i metode kao to sunansijski metod/ kriva iskustva/ metod životnog ciklusa osiguranja itd.

(,7, Uloga strategijskog menadzmenta u otelu "alkan

Kada govorimo o ulozi startegijskog menadžemta otela Balkan ,re svega,ažnju treba usmeriti u slede>im ,ravcima:

Opasnosti*

•-ticaj ekonomske krize

•8eizvesna ,oliti=ka situacija

•Promene u okruženju

•+ve ve>i broj kvalitetnih hotela u Beogradu

Eanse*

•Kvalitetna usluga•Jastronomija

•Josto,rimstvo

Sla9osti*

•Gisoke cene

•8eadekvatan kvalitet kadrova*(


36/51

Snage*

W 1midž

W Bogastvo kvalitetnih sadržaja 4Dunav/ +ava/ +kadarlija/ no>ni život5

Kulturno0istorijsko bogastvo

I+ D.O

(,S/RA/.3I1SKO PO2I0IO#IRA#1. 4O/.LA "ALKA#

(,(.Istorija otela "alkan

otel //Balkan ima tradiciju dugu od ,reko "('. godina. 1zgraCen je oko"?'. godine/ kada u beogradskoj arhitekturi vlada romantizam/ u vremekada na 7erazijama nije bilo zna=ajnijih graCevina/ osim njega. 1me vlasnikanije ,oznato/ ali se zna da ga je ,rojektovao cuveni beogradski arhitekta/inzenjer/ !ndrija Gukovic.

8ajstariji ,odaci o hotelu ,oti=u iz "$?. godine/ kada je u Beograd doaoda bi ratovao s 7urcima/ ,oznati Jaribaldinac/ 1talijan Duze,e Barbanti 0Brodano. +tigavi u Beograd/ nije mogao da nadje ,reno>ite. Posle dužeglutanja najzad ga je dobio u hotelu //Balkan/ i ostavio je za,is : 1me je

veli=anstveno i s,oljanjost zgrade odgovara muX. 7okom svog boravkasvakoga dana u kafani hotela/ za stolom/ na,olju ,od drve>em/ ,io bi odli=nutursku kafu/ kakve nije bilo u 1taliji i !ustriji. 1z iste godine ,oti=e i najstarijisa=uvani fotografski snimak hotela/ ruskog ratnog re,ortera 1.G. Jromana/koji je takodje doao u +rbiju zbog rata sa 7urcima.

- Godi=u Beograda iz "#?. godine/ hotel //Balkan zaveden je kao hoteltre>eg reda/ ,ogodan za sve staleže/ sa "& soba/ =ija je cena bila &0? dinara.

*?


37/51

1,ak/ stari hotel je dotrajao/ ,a tadanji vlasnik doneo odluku da ga ,orui isagradi novi.- ,role>e "#*(. godine/ stara zgrada je sruena i na njenom mestu izdigaose hotel koji i danas stoji i gostima sa svih strana ,ri=a svoju istoriju dugu $'godina.

slike* otel%%"alkan$

1zvor: RRR.hotelbalkan.rs

(,&, Lokacija otela

4otel %%"alkan$ je oaza mira i udobnosti smetena usred uzavreleenergije i burnog života centra Beograda/ koji svakodnevno ,oseti hiljadeljudi i ,redstavlja idealnu bazu kako ,oslovnim ljudima/ tako i onima koji,utuju iz uživanja.

- ne,osrednoj je blizini Knez Mihailove ulice/ etalita u kome možeteosetiti sav arm Beograda/ na ,ar koraka od 7rga Ae,ublike/ nadomakmnogobrojnih ,ozorita/ muzeja i biosko,a/ kao i +kadarlije 0 stare boemske=etvrti. 7akoCe se nalazi u ne,osrednoj blizini +ku,tine grada Beograda/

Privredne Komore +rbije/ Privredne Komore Beograda/ brojnih ministarstava iostalih institucija relevantnih za ,oslovne ljude.

8a velikoj gradskoj ,oslovnoj sceni/ ovaj hotel je savrsen s,oj modernog,oslovanja/ odmora i konferencijskih mogucnosti. Pre,oznatljiv je ,ostandardno visokom nivou usluge/ ,o komforu koji obezbedjuje svojimgostima i ,o ,rijatnosti boravka. 3na nastaje kao s,ecican s,oj srdacnosti i,rofesionalnosti celoku,nog ,ersonala.

*$


38/51

slika* Mapa

1zvor: RRR.ma,egrada.rs

(,-,4otelski sadrzaji

Smestajni kapaciteti #otela:

Prema ,ro,isima o kategorizaciji hotel


39/51

( trokrevetnih soba telefon/ sef *# dvokrevetnih soba bezicna internetkonekcija"' tRin bed soba bade mantil&' jednokrevetnih soba fen za kosu

slika* Izgled so9e


slika* Izgled apartmana


4sim soba, #otel nui i mnot*o rugi# usluga i to:

• restoran 3rient E\,ress &20 sata• letnja bata

*#


40/51

• konferencijske sale

• faks%fotoko,iranje

• servis za ,eglanje/ obuca blista

• menja=nica

• sef

• room service

• ,erionica

• ,arking sa obezbeCenjem $ ,arking mesta sa video nadzorom &2his,red hotela ,o ceni od 2''/'' A+D ,o danu 4,otrebna je rezervacija5

• ] Parking mesta u garaži u blizini hotela ,o ceni od ''/'' A+D ,o

danu 4,otrebna je rezervacija5• ots,ot bezicni internet je dostu,an u celom hotelu i bes,latan..• ] +huttle bus sa "$ sedista je na ras,olaganju &2 =asa za relaciju

aerodrom 0 hotel 0 aerodrom ,o ceni od".2'' A+D 4a,,ro\. "( E-A5 ,oosobi u jednom ,ravcu.

Gastronomija:

Aestoran %%ORI.#/ .HPR.SS$ koji se nalazi u sklo,u hotela i nacionalna isvetska ,i>a u a,eritiv baru i letnjoj bati/ nudi ,rivatnost i udobnost boravka

uz vrhunsku domacu i internacionalnu kuhinju/ nude se izvrsnia jela/,rvoklasna usluga i iroki izbor menija. 8a ras,olaganju su dve luksuznoureCene sale i G1P salon/ a namenjen je i za organizaciju ,romocija/ koktela/,rezentacija/ keteringa/ konferencija/ kom,anijskih sve=anosti/ ,oslovnihru=kova i sli=nih ,rilika sa ka,acitetom do &'' gostiju.8udi rad u ,rijatnom ambijentu uz ,ristu, internetu i irok izbor stranih idoma>ih =aso,isa i dnevne tam,e.

2'


41/51

slika* Restoran %%Orient .Jpress$


Vienamenski prostori i sale za kon9erencije:

4otel %%"alkan$ ,oseduje idealnu konferencijsku salu za organizaciju,oslovnih dogaCaja. Prostor za sastanke sadrži kom,letnu o,remu za audio 0vizuelne ,rezentacije i bes,latan ,ristu, 1nternetu/ =ine>i/ na taj na=in/savreno mesto za sastanke/ seminare/ treninge/ konferencije za tam,u ili,rodajne ,rezentacije.Aaznovrsna ,onuda hrane i ,i>a je na ras,olaganju zaradni ru=ak. Prostor je zaista 8!B3I1 u centru grada za organizacijuseminara do "'' u=esnika. +a najboljom uslugom/ 4otel "alkan ,ružasvoj li=ni ,e=at sastancima i dogaCanjima.

Konferencijska sala može se ,rilagoditi raznim ,otrebama.

2"


42/51

U O9lik / O9lik U@ionica KonGerencija-7 -7 =' -7

Kvadrat "ioskop stil "anket stil Koktel stil-7 ('' -' (7'

- ,reseku ,olja dati su ka,aciteti Konferencijske sale za odreCeni stil4uku,na ,ovrina "*( m&5.

(,5. O9im turistickog prometa

3stvarena ,o,unjenost ka,aciteta u ,eriodu od &''(. do &''. godine,rikazan je u slede>oj tabeli

Tabela 1".: 8opunjenost soba #otela ,,/alkan? u periou o 200). o 200+.

4otel "alkan

&''7 &''= &''> &''?

Ukupan 9rojso9a

* ( $ $

popune ??/' ?$/?$ ??/?* ?#/"(

1zvor: +o,stveni ,rora=un na osnovu dobijenih ,odataka od hotela

2&


43/51

1z tabele se može uo=iti da iako je ,ostojao kontinuitet u broju gostijutokom ,erioda od &''(. do &''$. godine/ dolo je do blagog ,orasta ,oseteu &''. godini.

Tabela 1+: 8opunjenost soba #otela ,,/alkan? po mesecima u periou o

2002. o 200+. u #iljaama

1zvor: +o,stveni ,rora=un na osnovu dobijenih ,odatakahotela

;ena smestaja u 5otelu ,,/alkan?:

;ena je instrument marketing miksa koji bi trebalo da naj,ot,unije odraziuku,ne ciljeve ,oslovanja. 3dluka o ceni u ne,osrednoj je vezi saostvarivanjem nansijskih rezultata/ odnosno dobiti. Pod cenom se,odrazumeva sa stanovista ,otrosaca ono sto se daje/ odnosno zrtvuje/ da bi

se dobio ,roizvod. - tom smislu/ cena ukljucuje/ osim naravno izrazenihtroskova i utroseno vreme/ cenu traznje i ,sihicku cenu. ;ena je novcaniizraz vrednosti i nezaobilazni instrument marketing miksa.

//;ena je startegijska ,romenljiva kojom se utice kako na realizovanjeobima ,rodaje i dobiti u kratkom roku/ tako i na rad i razvoj ,reduzeca udugom roku. ;ena je instrument marketing miksa koji je kvantitativnoizrazen i ciji je odnos sa dobitkom lako uocljiv sto nije slucaj sa ostalim

2*


44/51

instrumentima marketing miksa 4,roizvodom/ distribucijom i,romocijom5"&

Tabela 1 . : ;ene smetaja @ #otelu ,,/alkan? u eurima

T-8 S4/= ;='< '4;='A< ED83KAEGE78! +7!8D!AD8! 4manja

soba/ standardni krevet5"*'^

_-EE8 soba 4soba sa francuskimkrevetom5

"2(^

7O18 soba 4dva standardna kreveta5 "2(^;3MF3A7 soba 4francuski krevet/ ve>a

soba5"?(^

7A3KAEGE78! soba 4francuski krevet ` jedan standardni krevet5

"2(^

P3I-!P!A7M!8 4francuski krevet ` sofa/ve>a soba5

"'^

!P!A7M!8 4francuski krevet u s,ava>ojsobi ` dnevni boravak5

&"'^

EE;-71GE a,artman 4francuski krevet us,ava>oj sobi ` dnevni boravak/ G1

s,rat5

&*'^

1zvor: 1nterni ,odaci hotela

• ;ena uklju=uje doru=ak/ PDG/ boravinu taksu i hotelsko osiguranje.• Deca is,od "& godina ne ,la>aju boravak u sobama/ ako su u ,ratnji

dve odrasle osobe.

8aj=e>e se koriste jednokrevetne sobe/ to ukazuje na to da su gostiuglavnom ,oslovni ljudi koji dolaze u Beograd ,ovodom sastanaka/konferencija/ sim,ozijuma i sl./ to i ,redstavlja jednu od osnovnih delatnostihotela.

otel //Balkan je tokom ,roteklih godina ugostio veliki broj inostranihgostiju/ kao to se može videti na ,rikazu dole:

Tabela 20: Struktura turista u #otelu /alkan u B

12 *ilosavljevi, 1442+go)ine, str+23+

22


45/51

&''> &''?

DomaBi *&/2( &

Stranci ?$/(( $&

/zvor3 /nterni podaci (otea

1z ove tabele se može videti da se zastu,ljenost stranih gostiju ,ove>ava/to verovatno ,roizilazi iz dobrih kritika koje je otel //Balkan dobio nasvetskim internet stranicama za ocenjivanje smetaja u razli=itim državama.

- strukturi stranih turista dominiraju gosti iz Jr=ke/ +lovenije/ 8ema=ke/kao i državljani rvatske/ Bi i Makedonije. 7akoCe/ veliki broj gostiju/

,rocenjuje se na =ak $ =ine ,oslovni ljudi to se objanjava ne,osrednomblizinom brojnih ministarstava i ostalih institucija relevantnih za ,oslovneljude.

(,7,Promotivne aktivnosti otela

Pro,agandna sredstva su naj=e>i instrument marketing miksa kod hotela

i ona se obi=no i ,odrazumevaju ,od re=ju ,romocija. - marketingu ,ostojiveliki broj denicija ,ojma ,romocije/ ali ga treba shvatiti kao una,reCenje,lasmana odnosno kao sistem komuniciranja izmeCu ,roizvoCa=a i ,otroa=asa ciljem da se ostvari ,ozitivan stav o ,roizvodima i uslugama koji vodi kanjihovom favorizovanju u ,rocesu ku,ovine na trzistu. 8ajzna=ajnija/ a kodnas najmanje razvijena vrsta ,ro,agandnih sredstava jesu informacionisistemi.

Pod ,ojmom ,romotivnih aktivnosti ,odrazumevaju se svi oblicikomuniciranja izmedju nosilaca ove aktivnosti i ciljnog trzista/ koji,ovecavaju o,i,ljivost turistickog ,roizvoda i ,odsticu ,otrosace na ku,ovinu,roizvoda.

- cilju ,ovecanja ,rometa turista/ hotel //Balkan koristi sledeca,ro,agandna sredstva:

". 3ra8cka sredstva u vidu ,ros,ekata koji se kao i ostala grackasredstva/ koriste samostalno/ tj. bez ,osredovanja masovnih medija.

2(


46/51

Pros,ekt hotela //Balkan sadrzi slike koje se odnose na s,oljasnjiizgled hotela/ izgled soba/ a,artmana i restorana. Pored slika ,ros,ektsadrzi i osnovne ,odatke o sadrzaju boravka u hotelu ukljucujuci ibrojeve telefona i kontakte za informacije i rezervacije. Pros,ekti suizlozeni na ,ultu rece,cije i u sobama6

&. Oglasna sredstva u vidu oglasa u stam,i/ radio i televizijskih oglasa.Posebno znacajni oglasi hotela se nalaze u caso,isima i adresarimaBeograda. - gru,u oglasnih sredstava/ kao najsavremeniji vid,ro,agande hotel //Balkan se ,romovie ,re svega ,reko svog sajtaRRR.hotelbalkan.rs/ naj=e>e se ,romovie ,utem elektronskih medija/obzirom da je mogu>a on0line rezervacija za strance.

*. Am9lemska sredstva su takodje zastu,ljena u hotelu //Balkan .Pre,oznatljiv je zastitni znak hotela koji se nalazi na svim stam,animdokumentima i materijalu koji se izdaje u hotelu 4 na ,rimer na

racunima/ ,oslovnim obrascima itd.5

edan od na=ina li=ne ,ro,agande jeste i nastu,anje na sajmovima turizmau Beogradu i 8ovom +adu na kojima hotel //Balkan ucestvuje.

(,=, +izija 4otela

otelska ,reduze>a u osnovi svog ,oslovanja orjentisana su nameCunarodno turisti=ko tržite. 7o je uslovljeno karakterom turizma kaodrutveno0ekonomskom ,ojavom. Da bi ,reduze>e moglo us,eno ,oslovatina meCunarodnom turisti=kom tržitu ,otrebano je ,rilagoCavanje svih,oslovnih aktivnosti zahtevima tražnje i uku,nim tržinim tendencijama.Proirenje asortimana usluge/ una,reCenje uku,ne tehnologije ,oslovanja/uvoCenje nove komjuterske tehnologije/ ,oboljanja u oblasti ,rodaje susamo neka od ,odru=ja koja zahtevaju zadovoljavanje ,otreba savremenihturista i adekvatnije ,ozicioniranje hotela na savremenom turisti=kom

tržitu.

!ko viziju ,reduze>a ,osmatramo kao ,ogled u budu>nost/ odnosno,retstavu o onome ta se želi ,osti>i/ onda se uku,na aktivnost hotela morausmeriti u tom ,ravcu. 7o ,odrazumeva novi na=in reagovanja na ,romenekoje se deavaju na tržitu. Pozicija/ okruženje i konkurencija o,redeljuju>edeluju na budu>e ,ravce aktivnosti hotela. 1maju>i u vidu relativno ,ovoljnu

2?

http://www.hotelbalkan.rs/http://www.hotelbalkan.rs/


47/51

startnu ,oziciju/ a u cilju ,ot,unije orjentacije hotela


48/51

otel //Balkan9 4nova zgrada5 izgraCen je ,re $'. godina kao svojevrsnouto=iste/ gosto,rimstva i udobnosti. Danas hotel //Balkan9 zahvaljuju>izna=ajnim ulaganjima/ ,redstavlja zatitni znak beogradskog i sr,skoghotelijerstva. +adrzi $ soba sa savremenim namestajem i o,remom. +vaka

soba je drugacija i na,ravljena kao zasebna oaza/ a njihov moderan dizajn/savremena o,remljenost/ i tehnicke karakteristike u ,ot,unosti odgovarajuvisokim standardima hotelijerskih i ugostiteljskih usluga. 8jegov,re,oznatljiv imiž/ ,osebno u ,oslovnom svetu do,rineo je da Beogradbude ,re,oznatljiva turisti=kom destinacija. Josti hotela bili su ,oznatijasvetska imena ,rivrednog i kulturnog života.

otel //Balkan9 je ,rivatizovan &''(. godine od strane domace kom,anije//OEJ+1+7EM9. 8akon ,rivatizacije je renoviran i od hotela =etvrtekategorije 4&Y5 kategorisan je kao hotel druge kategorije 42Y5. @ahvaljujucizna=ajnim ulaganjima znatno je una,redjen kvalitet ,roizvoda/ to je

do,rinelo ,oboljanju njegove ,ozicije na turisti=kom tržitu.1ako je ,utem ,rivatizacije i ,relaskom sa &Y na 2Y/ zna=ajno una,redio

kvalitet svoje ,onude i ka,acitete u odnosu na startnu ,oziciju/ i dalje ,ostoji,otreba za novim ulaganjem/ ,roirenjem sadržaja i ,odizanjem nivoakvaliteta uku,ne usluge.

otel //Balkan9 radi na una,redjenju svog ,oslovanja. 7o se ,osebnoodnosi na ,rimenu marketing konce,cije. Marketing konce,cija koju,rimenjuje hotel //Balkan9 daje za sada zadovoljavajuce rezultate. 3snovni,okazatelj toga je ,ovecanje broja gostiju/ njihovo zadovoljstvo ,ruzenim

uslugama u hotelu i zelja da se ,onovo vrate i naravno/ ostvareni ,rihodi.

- cilju ostvarivanja utvrCene strategije ,reduze>a i u=vr>ivanja ,ozicijena turistickom trzistu Beograda/ ,ored ,oboljanja sadržaja i ,oboljanjakvaliteta usluge/ neo,hodna su i zna=ajnija ulaganja u ljudske resurse/,osebno u delu koji se odnosi na uslužni sektor i rece,ciju/ gde dolazi dokomunikacije za,oslenog ,ersonala sa gostima/ to se odražava na uku,noe,oslovanaje hotela. 3vo ,odrazumeva ne,rekidno usavravanje i edukacijusvih za,oslenih. Postaje jasno da je znanje jezika kod za,oslenih u turizmu ihotelijerstvu uslov bez kojeg se ne može raditi niti jedan ,osao koji

,odrazumeva kontakt sa gostima. MeCutim/ jezici su tek osnova/ ono u tatreba da se ulaže jeste ne,rekidno obrazovanje i una,reCenje za,oslenih naviim ,ozicijama/ menadžera/ koji treba da donose nove i sveže ideje i kojimoraju biti u toku sa novim tendencijama u hotelijerstvu da bi u skladu satime una,reCivali ,oslovanje i da bi bili u stanju da odgovore na stalnorastu>e zahteve savremene tražnje.

2


49/51

- hotelijerstvu nikada se ne može re>i da je sve zavreno/ da nema vienita to bi se moglo ,o,raviti/ una,rediti/ obogatiti. otel //Balkan9 imadobru startnu ,oziciju da se uvrsti u red ,re,oznatljivih hotela u naoj zemlji/na to uti=e izuzetna lokacija/ izgradjena marka/ ,ozitivne kritike i dobraorganizacija/ i u koliko se svi ka,aciteti budu na ,ravi na=in iskoristili ne

,ostoji razlog zato se to ne bi i ostvarilo. Da bi bogatstvo sadržaja i kvalitet uku,ne usluge kao osnovni moto,oslovne lozoje ovog hotela doao do izražaja ulaganja u stru=ne kadrovemoraju biti osnovni i ,ermanentni zadatak menadžmenta hotela //Balkan9.

2#


50/51

LI/.RA/URA

". Baki>/ 3./ -nkovic/ +./ Marketing u turizmu/ Ekonomski fakultet/ Beograd/"##".

&. Bakic/ 3./ Marketing u turizmu/ Sigoja Qtam,a/ Beograd/ &''(. godina

*. Barjaktarovi>/ D./ Menadžment hotelskog ,reduze>a na savremenomturisti=kom tržitu/ -niverzitet +ingidunum/ Beograd/ &''. godina

2. Barjaktarovi>/ D./ PrilagoCavanje hotelske ,onude Beograda savremenimtrendovima u hotelijerstvu/ @bornik radova/ otelska ku>a 3AE+/ &''.godine

(. Sa=i>/ K./ Poslovanje hotelskih ,reduze>a/ Ekonomski fakultet/ Beograd/"##(. Jodina

?. Serovi>/ +./ +trategiski m turisti=ke ,rivrede +rbije/ elind/ Beograd/ &''&.

$. Serovi>/ +./ Menadžment u turizmu/ Sigoja // Beograd/ &''*.

. Kosar/ Ij./ 3bim i struktura hotelijerstva +rbije u kontekstu budu>eg razvoja/@bornik radova/ otelska ku>a 3AE+/ &''. godine

#. Kosar/ Ij./ otelijerstvo teorija i ,raksa/ Gisa hotelijerska skola/ Beograd/&''&.

"'. Kobai>/ !./ 3rganizacija i ,oslovanje 3-A! u ugostiteljstvu/1nformator/ @agreb "#&

"". Maic/ B./ +trategijski menadzment/ Beograd/ &''". godine

"&. Po,esku/ ./ Menadzment turisticke destinacije/ -niverzitet+ingidunum/ Beograd &''.

"*. -nkovi>/ +./ @e=evi>/ B./ Ekonomika turizma/ Ekonomski fakultet/Beograd/ &''$.

"2. Gasiljev/ +./ Marketing/ -niverzitet +ingidunum/ Beograd/ &''(.

Ostali izvori

"(. Ae,ubli=ki zavod za statistiku +rbije/ +tatisti=ki godinjak +rbije/Beograd/ &''. godine

"?. Ministarstvo trgovine/ turizma i usluga/ +trategija razvoja turizmaAe,ublike +rbije/ Beograd/ &''?. godine

('


51/51

"$. Ministarstvo trgovine/ turizma i usluga/ +trategija razvoja turizmagrada Beograda/ Beograd/ &''. godine

". 1nterni ,odaci hotela //Balkan.

"#. 7urism &'&' vision/ -8O73 +trategija turizma re,ublike +rbije9/orRath ;onsulting Ekonomski fakultet u Beogradu za Ministarstvo

trgovine/ turizma i usluga/ *".'(.&''?.

.lektronski izvori*

&'. RRR.serbia0tourism.org

&". RRR.Rebrzs.st.atserb.sr.gov.Nu

&&. RRR.Rorld0tourism.org

&*. RRR.beograd.org.Nu

&2. RRR.tob.co.Nu

&(. RRR.hotelsbelgrade.info

&?. RRR.biznisnovine.com

&$. RRR.hotelbalkan.rs

&. RRR.unRto.com

. RRR.statserb.sr.gov.Nu
http://www.serbia-tourism.org/http://www.webrzs.st.atserb.sr.gov.yu/http://www.world-tourism.org/http://www.beograd.org.yu/http://www.tob.co.yu/http://www.hotelsbelgrade.info/http://www.biznisnovine.com/http://www.hotelbalkan.rs/http://www.unwto.com/http://www.statserb.sr.gov.yu/http://www.serbia-tourism.org/http://www.webrzs.st.atserb.sr.gov.yu/http://www.world-tourism.org/http://www.beograd.org.yu/http://www.tob.co.yu/http://www.hotelsbelgrade.info/http://www.biznisnovine.com/http://www.hotelbalkan.rs/http://www.unwto.com/http://www.statserb.sr.gov.yu/

Documents

Strategijsko Upravljanje i Pozicioniranje Hotela “BALKAN”