Mlazni motori (JAT-ov priručnik za obuku)

7/21/2019 Mlazni motori (JAT-ov prirunik za obuku)

1/61

{ f

, I

-l

r

koruRr'.

f l IIIII | i

S-

K

t4/W

SX)

2-

-i

{

o4zz

-

12f,

l-',

t \

V


2/61

*s{r+ft*sfi$(

**-{rs

tffiF-*-

!

,.r

q

i*l$ifi-

ttrtf

*i'*{*X-!$d*

,

'

?1;

WAqIYI"{.a4ffiruilTg,q9$I

t .:

MTAENIH

MONORA

lta

sLtoi

2,L,r lata

Je

krtta

potrebnog

potiskat

ke

snage

potrebne

z,a

rle,zne

brzlne

leta

Jednog

na,

sa

dobrin

aerocllnanibkln obLlolrr&r

,-J*'1---L"g

" r '

t l

ba

t l

hl

,ptt

v

at

l.

tt

n r r t t a -

.

aaxatt

ailk!

.t.r

A.

fD0nIJA

I

OSIS

IIAZDUHOPI'OI/TIH

1.

o

MI,AZNTM

OTOnIMA

.gPsTE

1.

Prelnudstvo

i

prlnena.ulaznih

nc'bora

*

'' Dolc smo pre nekollko godina

u va,ud"uhoplovotnr lmali

sa.mo edan

tlp

notora

-

k1asi6an, kltpnl

motor,

dotle danas

vaarluhoBLovstvo

raspolaEe

sa nekoLlko tlpova notora.

PostoJe

mnogi

uzroci*pojrye

novth tXpova motora,

kao Eto

FoE-

.

toJe

I

uelovi koJl

srittu

poJavlr

omo.guCXl-i

Prvl

uzrok

poJave'

novlh tlpova notora lsEi

u tefinj,I'dti

tlgne lio veCa

brzl.na aviona,

a

us to I veCa

vletna. t

l,eta. Ironstruktorl

ou

otpor

aviona

amanJtll

skoro

tlo

nlnlnunal

1

d,alJe

poveCanJe

raine'rnoglg

Fe'.postldi

jedtno

poveCanJen

" pogoneke srl&goo

1

B,

na

njoJ t ta6-

gavne&enog

avao-

-

*5:+'++'ftf

Danas

traepo-1aEcmo

liF4in

ao

Lo;

rLn&'odl

34Cr0

KSr a

na dtJagranu

vlcllrro da nJlma

ne

rno[emo

preCt

bra lnu

od,

900

tu/h.

Za

uLazak

u

zrnrEnu

obLast,

trebaLo bi

nan

.12.400 KS, Sto kL ipn i rnotor sa

, eLlson ne

moEa

nl

u kon

sludalu

'

da

:razvl.Je, a

da

i

ne

govorlmo

o

snazlr

potrebnoJ

za

prolaaak

km z

zrmdnu obLast

o

a

[ok

nlaznl rirotorl nogu'da

pn Ee

te

ve].ik'e

snage.

?ored

veLike

snager'oni, kao

Sto

Ceno

kasni.Je vlr tetl ,

lmaJu i

odl l .6ne.

osod

btne

u

pogl"edu

naLe

e#lne,

naLe

deone

pov::Eine

1

i-akog

o.d.r-

EavanJa.

Zasacla,im

e

j.edina

n&mavelika

potroXnjn,

goi i .ya,

Hto

de

ver.ova'bno okon

vremena

bi"bi

sne,rrjBno,

DrugX

uzrok

koj l :Je

usl"ovio

ostvarenJe

novog

moturp veuan

ie

sa

karakteristj"koll

el1sar

preko

koa,e:je rlonedavno

pogon

avi"ona

Je-

dino i

ostvariv&hr

Krajevi. elise'okreCu

se

brzln&m&.

bJ-|.skinn

brzlni zwkq,

SovodanJen

brzlne

leta

a.vlona

vrhovl eLJ.se

dos-

tiEu

brzlnu zvuka,

Eime

oe

ne.glo

poveCava;otpo,r

obrtanJ&,

'a

sa nJJ-neL

Bnaga

potrebna

n&

njeno

okretianje.

fakor'r&

pryiner,

prL

brzini od

500 !ilr/h, eJ.lga

tro$i

np,

ctojo

riekorisue oi;pure

L5F

snage motora,

pni

f'uu

m/fr

25fit a

pnl

L'300

kn/h 50fr

tako

da

.bl

pri

da$e4

povedanju

brztne utro6ila

srnr snagu

notora na

nehordene

otpore,

ne ostevlJaJu6i

slro::o

nlnaLo

snage

za

Bogon

aviona. DakLer i u:sluIaju rna koliko snaEnognotora pogon 6a

elLson

ne

rnoEe

la ostvari brztne Lznad

900

lg./h.

[ada

se mlaanX.

motor

nanede kao

jedlno

reEenje.

t r .

15.09.71

Slrotrkl

I.cnlrr

r.

Trhlrrlng

canttD.lr'ilsn

-ltul

_ r " a , , r . , , ,

L

,

i

l

ffr

N'

@

? b

I

l . n

l , -

.r-

| t &q

,

E.'il

i l

I


3/61

ted

rani je

Je

bl]o

jasno

cLa

Je

kl ipni

motor

samo

edno

pfi- '

vremeno

reEenje.

u

svom

radu

on

sad'rZi

jedan

isprekidani

te:modlna.nldkl

proces,

kao

i

ditav

sistem

osci latornih

kre-

Itanja.

Samin

tin

on

postaje glarrni

nosj.Iac vlbraci ja,

koje

se

prenose

na

ditav

avion,

optereCuiuCl

ga

Fte.tnimr

Pa

6esto

,t kritifinln naprezaniima. I potedsvega togar klipni notor ie

mnogo.

dtnio

za

vazduhpJ-ovstVo,'dajuCi

uu snagu

sve

dok

teh-

,

nlka

nije

stvorila

uslove

i

omcigudila

ostvarenje nlaznih

Ugtora.

UpoznaCeno

ete ea

tri

talrrra

znadajna uslova.

Prvi

usloy

je

da kod

tf"lgtf,

fiotora

ima,no

kao

glavne

elemen-

.

te

kompresor,

komonr

""goF".tanja

i

gasnu turbinu.

Pre

pojave

nlaznih

motora

ove smo

elenente

nogli

naii

kao

etamostalno

aeroilina,nidke

oblike,

dine

su

omogu6ene

velike

brzj.ne Ieta.

alne, svaka

na5ina

je

oBravilana

samo

ako

ie

ekonomidna

u

racLu,

a

Eto mlazni

motor

postaje

tek

pri

velikln

brzinama

leta. Svoj puni zamahpostigao ie razvoi nlaznih motora tek

posle

drtugog evetskog

ratai

Ako

vrEino

upored.jenJe

klipnih

L

mlaznJ.h

motorae

onda

Ceno

naibdl-ie

uofiiti

Preclnostl

i

ne-

clostatke

ovih

posJ-ednj ih.

I

1.

Prectnost mlaznih motora

a) U

od.nosu

na

gnaElt!

-

rezvl iaiu

mnogovedu

snagu

po

iedinici

teZine;

'drili5,

poEto

nemaju d.elova

sa

povratnim

kretanjem,

to

su

nogUCi

mnogovedi

brojevi

obrtaja motora,

motorJ.

su

l-ak5j", Eeone

povr-

Eine su im znatno nanje 5to omogUCava oclesnije ugradjivanjet

dakle

postizanje

povolJnl i ih

aerodinamidkih

obl ika

avlona,

a

porecl

toga

snanjuje

se

i

teXlna

pojedinj.h

avionskih

clelova

ier

,

Je

racl

motora

ravnomerr:iJi

(nena

vibraelie)

;

-

sa

poveianJen

brzine leta

aviona snaga

se

del lmiUro'po-

Vedava

usl-ed

povoljnog

deistva

dinanidkog

pritiska

vazcluha.

I t

v s \

t l

i i l f i

b) U

odnosu

ne

eksploataci. ju:

fUlrrh; i , . -r. r i

.

,. .

,l

lorurnmT*

, i i ' : , . , ,r i , , ,

a u

nU{di rnogu

d"a

ete

kOrlgtel

dnrge

Vrste

gOriVa,

kao

Eto

su

" ' l

i ' ,

1 . , . , ,

l :

u - a * r . r - r

. : a i

r . : ; ^ ' r . - ' l - i a r

' , 1i,"",,;,

a u

nuEai mogu

d"a

ete

kor"lstel

dnrge

vrste

goriVa,

kao

Eto

su

,

,

. '

1, '

1,

, ' r , .Fetro1eJ

l i cl izel-ul ja;

l :

' "

t

-

poclnaziva.nJe

e jednostavni je,

jer

nena

kl lznih

povr-

:

.; i ! ' l i '1,,1111

Hlhg i

leEaJl

nisu

preoptereCeni;

.

'

, ' ,

, . '

.

,

, i , l . t ,

, ;

, i 1 i 1 ' 1 ; , , , n , ; . 1 , , , - . , r , ,

r , ,

.

'

_riaoionarne

maEine.

DrigogoillEnJl

radoVi

I rezultati

na

teo-

;"

fi/rLlskon

i

braktidnom

ispltlvanju

tih

naEina

bili

su

polazna

r''*f,F

tadka za

konstruktore

nLaznih

motora.

D&

nije bil-o

tog us-

ll

Lova, ostiarenje mlaznog notora bilo bi sigurno ocLloEeno.

,vt

$

Dnrsi

uslov

se

od.no t

na

savremena

clo

tignuCa

u

oblaetj,

teh-

t'f

n'oGgij" netala

i

oetvarenje

legura

otpornih

na visoke

tem-

lf

,

perature.

Kvalitet

motora,

kao

i niegov

vek

neposreclno

ze.-

1.,

vise

od. visine

radnih

temperatura

tt

motc::tt.

}3ss*

*.

q

TreCt-uslov

konstnrktori

su

ostvarili

daJu6i

avionu

savr5ene


4/61

ehoot

]

7},

IM,AZNI

3AI{3TNI MOTOFT

-

,

A. TEORIJA

I

OPIS

.VS.ZDUHOPIOT/1WH

lTLAZIIIH

{OTORA

I.

O

XMAZNIM 'IONONIMA

OPSTS

-

vei i h l-ad"njacl

n isu

potrebni,

jer

:rr f t {d!*hq,

koja

prolazi

kroz

motor l

- prethodno zagrevanje pri pu5tanju

nego

kocl kl ipnih

motora;

-

ugradJlvanje

i

skidanje

motora

na

avlon.

je

lak5e

i

Fovol j-

ni jer

pB

prema

ione

i

kradeoa

sem

toga

onl

su

i

pristupabni j i

za

pregieo

I

siidne rao.ove na

f,rEijii;

-

otpada

potreba

teSkj.f

kompresora za

prehranj ivanJe

na

visi-

nama;

-

staJni . organl

eu Lak5l r

.Jer

nema

el lse;

. . :

,

,

! . , ,

-

povolJnl

tne[tafl

notora onogudava

dal.atco

bolJu

vldUlvoEt

!

pJ. lo tu .

Iz naved.enih razLoga znatno je poveCBrr roj dasdva resursa

rtavremnih

mlaznih

motora.

.

c)

U od.no$r

na

izrad.u:

-

manji br.o

raunorod.nih.delova

omoguCava

erlposta' ,rni ;u,

brZu

i

relativno

jeft ini ; ju

proi.zvodnju;

-

proJektovanje

i

konstt:ukci ja

novih

t

l -

'----:-2-;'te0-Qs-!-ap!-4l1-a

zni

h

mo

o

ra

Pored.

ovlh

znaEaJnih

prednost i

motora,

posto je .

svakbko,

i t "h6s:

J

t a e l , o d ko j i h t r e b a p o m e n u t i : i ; .

I

:

ve l iku

oset l j ivost

na

stanje

i

d istoCr- i .

poletno-sletnr i ih

,d laf+p

\suranar

pa

nakar

i

si tna

te la

i

predmeti

koje

usieava

motbr

sa

strujom

vazduha

mogu znatno

d.a

ga

o5tete)

;

,

,

:

pot{pFniu

goriva.koja

je

veJ- ika,

narodl to kod nekih

vrs, ta

u.r-azf l ih

notora;-

' .

i

\'

-

velika

termidka

i

mehanidka

napre zffirja

lopatica turbine

ko ja

poveCava ju

ose t l j i vos t ,

a

sem

toga

us lov l java ju

i upo t rebu ,

spee i ja ln ih r

Fe

za to

shrpoeen ih

vrs ta

mate r l ja lao

}cao

p : :ee iz : rLJe

r

roce=:

li;?i3"lrf";fi]ilffi '"tora raznitt otisaka ou ni e rako

6)

hlad

j

enj e

vr5.r

stnrj a

,;;l:

.r

S.

,{triW

,F#r

u rad. je mnogo kraie ,. r

' ' ;

r l { l

motora

jd

ol.hkEana.

: ' l

I

i i

t :

t :

. l

: i i

, t

t

t

I

t

I

f l

l l ,

t ,

I

ostvariti

kao Eto

je

to

sludaj kod. lcl.ipnih

moto:ra

t ,

-

izradu

mlaznih motora

ea mal im

pot iscimar

jer

je jo5

uve.k

dosta

konpl ikovana

(iako

je

u

tom

emislu

u

poslednje

vreme

mnogo

u 6 i n J e n o ) ;

I

-

potrebu

brze

i

p.ravi lne

intervenei je

i

real izaci je

pi lota

pri

po

qvi

*r

najnanj.e netspravno.stl

rada motora.

-

I

.

i i , ,ug

pu,Lr ' ,ebe

peci

ja ln ih

ured.;aJa

zB"

lroverr, : rada

po

ed. in ih

eleme-

natar

opravka

uotora

je

osetl- j iva,

te?6"1

kornpl ikovani ja

j

te zato

zahteva

bezuslovio

prid.rZavanJe

odredjenih

uputstava

i

propisa;

svaka inprovizaai ja ie najdeECe inati nepreclvid"ien_e.,*"&g?.1jene oB-

*@

cl-rrr . -r

ryrr . r-TE

r.r- l r r .n3; srrrrrg i l

IOfUC

NO

;15 '09 . I f

t.

r,..

i l , l i

'


5/61

2,

?oJAM

REAKCIJE

RF,AK[I\4{OC

OGONA

M1azni

pogon

obidno

se

nazJ-va eaktivrlim

,:ogonoxa,

t ivnog dejstva

dobro

je

upotreb i t i

u

ovom

sludaju,

Fava razumevanje

principa

mlaznog

pogone,

t '

?r i '

kretanJu

tela kyoz

f lu id

(tebnost

i l i

gas),

pr incip

reakcl ie

. ; i .

i z raz i t . Iakor Dr i p r imer , b rodsk i moto r i p reko e l ise po t is lu -

i '

u

vodu

unazad.r

o

pot isnuta

voda

odgovara reakci jom

na el isur

Po-

.irreCuCi

brod unapred..

S1i6an

je

sludaj

sa

avionom i

njegovont

eI lson,

kao

i

sa

avionom

1-mlaznim motOrOm.

Naime,

utro5kom

energi je

goriva

u

nlaznon

?rotor i

vrEi se

akci ia

ubrzavanja

gr"rJg-nt iza

unazad.,

koj l

r t

svoje strane

vr5i

reakcl ju

na

ele-

mente

ko

i

ga

ubrzavaju, stvaraju6i

, t ime

pot isak

za

polcretanje

avi,ena

unapred,.

'

i i6 .kon

akci je

i

reakci je Cemo

naj

jasni je

protumadit i

jedninr

odi-

, 'g l -ednlrn

pr{nerom.

Uzmimo

Eupl ju

del- idnu

loptu

(s l .

2.2)

zid"ova

j , , 'dovol jng jakih da izdr%e unutraEnj i pr i t isak gasova, nastal ih

1,r :

r i

sagorevanju

goriva

u

njenoj unutra5nost l .

Uneseno u

nju

sno-

,.1

Fu

goriva

i

vazd.uha

i zatvorimo

je

her"4eti6ki.

?omoiu

elektnidne

, i

varnice,

preko

ugrad. jene sveCiee,

zapal imo

tu

smeEu.

Pri l lkom

i

sagorevan ja

sme5e razv i jade

se

gasov i

ko i i

de ,

u

teZn j i da

se

,; '1",-

Hire,

vr"Xi t- i -

ra l , 'nomelan

pri t isak

u svim

pravcima

na zidove

lcug-

, . . .

* 1 r '

_ -

-

i f

1e. Smatramo

.a

e

pal jen je

izvrFeno u sred i5tu,

i i la

se

pr i t is-

.

, +

' '

i J - - . , i J - f , - - - i - - - ! - - i

y - ^

- - - - - - i - ^ - i - -

fazvijaju

sinetridno

u

svim

pravelma.

?oHto

*qe

pri t isci

uvek

posmatraju

u oqposq.na.

pgyr{ ipp".pp

koju

delu ju, to Cemo zclvoj i t i nekol iko elementarnih

povr5ina

u

ta6-

kama

od,

1 do

6,

Pritisak na

el-ementarnu

povrHlnu

u

tadki 1, kao ravan

po

velldi-

ni

a suprotan

po

smenr sa

prltiskon

na

istovetnu

elementarnu

po-

vrEinu

u

tabki

4,

b ide ovim

poslednj im poni5ten,

odnosno

rr&vrre-

teZen. Ist i

s l -u6aj Ce

bit i

u

pral /ci 'ma

2-5 i

3-5.

Po5to

se na

ovaj nadin

svi

pr i t isci

na

elementarne

povr5ine

zidova

medjusob-

no

ponlstavaju,"

to

ie

rezultantni

pritiserk

biti ravan

nu'l1

r

p&

ie

i h rz ina kre tan ja kug le

pcd

de js tvom

iasova

b i t i

V

=

O. t j ,

kugla

ie

mirovat j - ,

Izvr5lmo

sacla

drugl

opi t

satom

lorglom na

ko o j ieno prethoi lno napravi i ; i o tvo y na mestu A (s1. 2.3.) ;

Pri

sagorevanju

sme5e

u

kugJ.i

opet

ie

se

razviSati

gasovi

koji

Ce

teZit i

da

se

51re kao i u

prethodnom

slu6aju.

Dok

ie

u

svim

pravc ima,

sem'u

pravcu

3r4

i

5 ,

gasov j -

na i laz i t i na

prepreku

koju

dine

zidornl

kugle koj i

sto je

na

pravcu

nj ihovog kretanJa,

dot le ie

gasovi .

u

pravcu

3r4

i

5

naj ' l -azi t i

na o-bvor u mestu At

te nesmetano stnrjit i u vidu mlaza

napol-je.

Na,rc't 'no,

t-1

ci'oll

u iubaSu

oni ne vrEe

nikt i ,kerv'

l j " f isak

na

zld"ove }argle,

jer je

t td,

tom

mestu

otvor. Dok

de se

pri t isci ,

kao u

prethodnom pri-

t h e r u r

u ' p r a vcu .

1 i

6 r

zL 7

med jusobno

u r a vn o t e Z a va t i , d a j u i i

reauX,tantnL .pritisak ravan nuli, d.otl-e Ce prit isci u pravclma

i '

i

Po

am.r reak-

-

' ,

je r

to o lak-

'4) ! :

-."h--:+*'

I

f. I

. l

I

, i

I

I

I

I

I

, t

: l

1

, , i ,

:


6/61

:

,

, 1

'

i,,i,'

f

;

2,

POJAIU

EAKCIJX

RF,IKTI\NOG 0GONA

,

,

Mlazni

pogon

obiEno

se

naziva

:'eaktivninr

:

t ivnog

dejstva dobro

je

upotreb i t i

u

ovom

Sava

razumevanje

principa

mlaznog

pogona.

Pri

kretanju te l-a

kroz f lu icl

( tednost

iJ. i

gas),

pr incip

reakci je

je izrazLt. Takor h& primer, brodski motor j - preko el ise pot islnr-

ju

vod.u

unazad.r

&

pot isnuta

voda

odgovara

reakci jom

na el isur

po-

kreCu6i brod unapred.

Sl idan

je

sludaj sa

avionom

i n jegovom

el lsom, kao i

sa

avionom 1

mlaznim

motordm.

Naime,

utro6kon

energi je

gori .va

u

mlaznom

lotorf

vr6 i se

akci ja ubrzavanja

gasnogm7-aza

unazad,

koj l

s; l svoje strane vr51 reakei ju na

ele-

'

mehte

koj i

ga

ubrzavaju,

etvaraju i i

t ine

pot isak

za

polmetanje

aviona

unapred.

._;_:

+

T'. tkon

akei je i

reakci je

6emo

naj

jasnl je

protumadit i

jednirr

odi-

Slednln

prinerom.

Uzmimo dupl ju

6e1i6nu

loptu

(sI .

2.2) zidova

\-

,doyol ing

jakih da izd"r\e unutra5nj i pr i t isak gasova, na$tal ih

. 'pr i

sagorevanju

goriva

u

njenoj

unutra5nost i .

Unesemo

u

nju

srn6-

'

5u

goriva

i

vazduha

I zatvor imo

je

hermetidki .

?omo6u

elektr idne

'

varniee,

preko

ugrad. jene

sveCice,

zapal j -mo tu

sme5u.

Pri l ikorr

,

sagorevanja

smeEe razvi ja ie

se

gasovi

} io j i

ie ,

u

teXnj i

c la

se

;

Hire,

vr5lt i

ravnomeran

pritisak

u evixn

pravcima

na

zicLove

kug-

"

l -er

Suabramo

d.a

je

pal jenje

izvr6eno

u sred. j -Etu, i

i la

se

prl t is-

i:

l lrazvijaju

simetri6no u

svim

pravcima,.

I

?o5to

se

pri t lsci

u.vek

Bosmatraju

u

odngsrl

na.

poyr6i im,pg

koju

;t

cle lu jur

to

Cemo

zcivoj i t i

nekol iko

elementarnih

povr5ina

u

tad-

kama od 1 cLo 6,

'

;

Prit isak

na

elementarnu

povr5inu

u tadki

1, kao

ravan

po

velidi-

,

oi

a

suprotan

po

smeru sa

pritiskom

na istovetnu

elementarnu

po-

.

vrHinu u

tadki

4,

b iCe o 'r im

poslednj lm

poni5ten,

odnosno

uravne-

.

teZen.

Isti

sludaj

6e

bit i

u

Bra\rcima

2-5 i

3-6.

PoHto

s.e na

\- ;

ovaj nadln

svi

pr i t isci

na

elementarne

povr5ine

zldova

medjusob-

r

no

ponlEtavaju,"

to

ie

rezul tantn i

pr i t isak

bi t i

ravan nu. l i r

F&

ie

i

b rz ina

kre tan ja

kug le

pod

de js t rom

gasova

b i t l

V

=

O.

t j .

kLrgla

ie

mirovat i ,

Izvr5imo

sada

drugi

opi t

sa 'botn krrg lom na

ko j o j

i eno

p re thodno

n a p r a v i t i o t vo r n a m e s t u A ( s1 . 2 . 3 . ) ;

Pri

sagorevanju

smede

u kugll opet

ie se

razvijatL

gasovi

koji

ie

teXit i

da

se

Sire

kao i

u

prethodnom

sludaju,

Dok

ie

u

svim

pravcima,

sem

u

praveu

3r4

i

5,

gasovl

nai lazi t i

na

preprelrr

koju

dine

zidovi

kugle

koj i

sto je na

pravcu

nj j -hovog

kretanja,

do t le

ie

gasov i

u

pravcu

3 ,4

i

5

na i laz i t i

na

o-bvor

u mestu

A,

te

nesnetano

strq j i t i

u

vidu ml-aza napol je.

Narovno,

u ovom

s1l6oj ' - r

nr, i

ne

V"r^6e ikakav'nr i - t j .sak

ner.zidove

lmg1e,

jer

je

na

tom'mestu

.o tvo r .

Dok

de se

pr i t i sc i ,

kao

u

pre . thodnom

pr i -

n e r u , u . , p r a vcu .

1 i 61

2

i T m e d Ju so b n o

u r a vn o t e Z a va t j - ,

d a j u i i

re[ultantnj. prlt lsak ravan nuli1 d.otle 6e prit lsci u pravcima

p-ogonom.

Po

a,m

reak-

V .

s luda ju ,

je r

to o lak-

:

, . "

1 . , ,

I

i

I

r l

t

I

i

, l

, l

. 1


7/61

stc jn i

orgard

su

LakEi r .Jer

nemael lse;

-

povoJ-jnl

sne5taj

motora omogudava

aleko bol ju vidl j iv.ost '

p i lo tu .

lz navedenlh razloga znatno je poveCanbroj dasdva resursa

rra,vrenenih

mLaznih

motora.

.c)

U

odnozu na izradu:

manji

brrc

raznorodni.h-delova

omoguCava

ednostavni ju,

brZu

,

relatlvno

jeft ini iu

prolzvodnju;

1,;-

-

projektovanJe

i

konsttrukei ja

novih motora

je

o1.b,k5ana.

iPored

ovth

znadajn ih

preclnost i

motora,

postoje.

svakako,

i neiLos-

taei , od koj ih treba pomenuti : i

ve l i ln r

ose t l j i vos t na

stan je

i

d is toCu

po le tno-s le tn ih

s taza

(stfana,

pa

makar

1

si tna

te la

i

prednet i

koje usisava

notbr

sa

i

stmjom vazduha

rnogu

znatno cla

ga

oBtete)

;

r

-

po t ro5n ju

gor iva ,ko ja

je

ve l i ka ,

narod i to kod

nek ih

vrs ta

nlaznih motorai

-

velika

te:mi6ka

i

mehani6ka

naprezanJa lopatica

koja

povedavaju

oset l - j ivost ,

a sem

oga

uslov l java ju

i

speci jalnihr

PB

zato

skr"rpocenlh

rsta materi jalai

lcao

procese

izrade i kontro le

,

* l

' -

t ip izaciJu mlaznih motora raznj .h pot isakd

ostvariti kao

Eto

je

to

sludaj kod

kl.lpnih motoral

ko ju

PBf

nu( i f l I f , ,

Zn

( 'BUN,I I -

TBATNIT\ 'G

fr rAl |

uarr

eheet

?il. I\{LAZNI

sAIprNr

MgloRI

A. IEORTJA

I OPIS

.VAZDUHO?IOTNqIHIAZI{II{

IfOTONA

I.

0

lff,LZNIM

MOTORIMA

OPSTX

F

Vazduha

-

nego

kod

-

n i j e r

F &

pregled

nana

i

-

izraclu n laznih

motora sa mal im

pot iselmar

jer

dosta

konpLikovana

(iako

je

u

tom

smislu

u

poslednje

ve6 i

h ladn jac i

n isu

po t rebn i ,

je r

h lad ien ie

vrd i

s tm ja

ko ja

B:o1az i

k roz moto r ;

prethod.no

zagrevanje

pri pu5tanju u rad je mnogo krr:, ie

kl.ipnih

motora

I

ugradj ivanje

i

skidanje

motora

na avion.

ie

lak5e

i

povol j -

Brema

tome i

krade,-a

sem

toga oni su

i

pr istupadni j i

za

i

slidne radove

na

F:mi.'if:

o tpada

potreba

teEki l |

konpresora

za

prehranj ivanje

na

vis i -

turbine

\-

upotrebu

,

p::e

el

znt

j

e

ni je l-ako

I

r--

I

I

j e jo5

uvek

vreme

mnogo

. , ]

j

1 l

I I

j r

,i I

. l $

u d i n j e n o ) ;

-

potrebu

brze i

pravi lne

intervenci je

i

real izaci je

pi lota

pri

pojavi

I

najnanje

neisprayrrosti

rod.a

motora.

I

E'i.rug

o

,r.ebe

speciJalnlh

urecljaJa

za

proveru

rada

po

edlnih

eleme-

nata, opravka motora

je

osetl j lva,

teta

t komplikovani jaj

te

zato

zahteva

bezuslovno

pridrEavanje

odred.jenih uputstava

i

propisa;

svaka inprovi zacJ-ia ie naidesde imati nepredvidjenq,*"lnE"fjene po$r-

1 e t r 8 L o l r L | g 3 1 t 1 ; r r 1 r T l r l n l n g o l o t ' " - i I k ; * " ]

1 5 .0 9 .1 1

' 1

I


8/61

#4

i' n IfrFtfli

S-

n d-6

n

r-xipfn*i

rr*

n

;r

-..-,.

-\"--'

*s\

Tr t f t l

4 . i , .7 I

^

f f iANUAL

"n"of

i

, . *

?1.

ts4E$LJ,

iAEiryrul

iill'gs}_

,.

'

A. EE0ItTJA

CPIS

TAlnUIiQf'I.'(t'l,1{III/3AZIffiI{ }':0'llt)RA

: I,. 0 l':IAiI{l}l

'M(,fgRLIliA

tTtl}ii'xE

i ,

--i"

S l i ka ? . 2

S l lka

?.3

Iirg

i

10 cleLovati na zid

tmgl-e i

dati

rezuL,tan',1;nl,

ritlsak

u

Ffrrltcu

3r

Je::

Ce

ovirn

priblseinn

jeda.a.ki,

a nrr.protni

Bo

smetru,*

prltisci

u.

pre.vcu

3r4

i

5

bitr-ravnj. nuli u odno$u na zl,i.ovo

ryi'

kU.gl-e.

Dejstvo

StrenJa

,f ls.sr:va

T'ravcu

A,

izra{eno ir ,nJiho-.

vom

st:uje.nju u

vldu mlaa$

kroz

otvor

A.

br; irron

t l

plodstavlJa

akei iu.

Itejr tvo

Sircnja

*jneoya

,r

sneru

3, izraZeno

prf

i j .slcom

ga$ova

na

zirlove

u taEki

11,

i,zazi-va

krei;e,,trje nrg1e

r.:!.

rnerrl

]J

brzinorn

V

i

uovo

se

reakci jom

stnrjanjrd,g&sor,ra troz

otvor.

-

Ta.ho

se, za,hv:rLJr:r j rrdi 'otnrjanj ir

lai :a.5rtsova 1:lroz

r-Uvor

alcci ja)

postiEe

lcretenje kugle

u

suprotncrn sltenl

(reeiceija)

,

pri

Eemu

bralne kretanja gasava I lrrrgle imaju suprotne smerolre & ?E?,-

1i61te

vel.idine zbog

rapl.j.ditih

rnaaa, 0c1.nosno

eEine

geeova

i

kugie"

S{la

pritiska

koJa

u vidn

reakeije lzlaslca

nlaza

FEasova'

lzaaive

}cretanje

kugle

u

brneirr suprotnora

od.

sr*'ra

izl.agka

gasoo

va naziva

so

potlsak.

Ne

i.ston ovom

prlneipu

za, oetvarenj

e

Bogona

noEe

se iekorist i t i

ist icanje

na

kog dnr,gog

fluida bil.o

gaoovito,g

btlo teUnog.

Prfuner

reaktivnog

doj*

stva lsticanJa

vode irna,no cod dobro

poznate

baHtenske

prskalice

lli

Se,g-

I

nerovog

kols

(s1.

2.4) .

Radi

jo$

potpunl jeg

i Eireg

olr ja$nje-

nja

pojma

reaktlvnog

.pogona

poslui i-

Ceno ee

Jednlm

dnrglrn,

talcodJe

pros-

-,1

t '

I

, j

tin

prlnerom.

ZamlsLimo

der;nska

osoba

sedl

ne kolieirua

kreCu brz,lnon

V d"uE

Jerirre

pollee

nn

lll

joj

su

porodJade

'|

u

Jednom

izu

(e1 .

2 ,5 ) .

. i .

vozailur

koji

funa

r.rzinu

kretanja

v, iz8red.ace

ka'o da

opeke do-

J"azek njenu br:ztnom v, a o.n kao d.a nimje. u deljl da dohvati

Jednu

opeku,

vozad

de

biti

Lrrirnore,n

d.a

upotrebi

j.zvesnu

silu

ko ja

s6

opeke

Sltkr. 2.'l

glolrtt

.6i1ta;a

rntnhs

6pailair

i::$:t:fi"

15'09'71


9/61

r

kako

bi zami5l jenu

brzinu opeke

izjednadio

sa

svojom

brzinom,

t j .

nulomr

clnrgin

redirna

da brzinu opeke

svede na

nu1u. Pos-

ma,tra jno ovo zbivanje

i na

drugl na61n. Nama,

koj i

sto j imo

,neponidno

pored.

po1lce,

izgledade

kao d,a voza\

uzinnajuCi

opelnr

sa

pol ice

povelava

opeci

brzinu

od

nule

naV, t j .

dot l -e

nepomidna

opeka

dob i ja b rz j -nu .V

ko jom se kre iu ko l i ca , te

za

:vo

ubrzan je

opeke

vozad , .de js tvu je

na

n ju i zvesnom

si lom.

Odigled.no

je

d,a ta

si la kojom

opeka delu je na

vozada i l i

vozad

na opekur

prema

tome

s

koje

strane

posmatra

zbivanje,

u

svakom

sl-udaju

ima

supfNltan

tmer dejstva od

smera

kreta-'

n ia

-kol ica.

Ako

je

brzina l /

ko

orn

vo

zad

ocLbacuje

opeke

jed-

naka

po

velldini

brzini

kolica

V

a

suprotnog smera, ond.a

je

sila koion

wzad

d.el-u.jena

opeku bacajudi

je

:urra.zacL

avna si-

1- l

kojom

opeka deuje

na

vozaba kad.

je

on

uzme

sa

pol ice,

pr i

demu

su

te

clve

Jednake

sile suprotne

po

smeru d.el-ovanja.

\-- ' Pretpostavimo sludaj da vo za\ baea opeku brzlnom W veiom od.

brzine

kol ica

V. Iad.a

je

si la kojom

wzal

pr i

bacanju

delu je

na

opeku

veCa od .

s i le ko jon

opeka

_de lu je

na

vozada

kada

je

ovaj

uzme, te

pozi t lvna

razl ika ovih dveju

si la

r le lu je

kao

61st

potisak

u

smeru kretanj'a

kolica, Za na.q,

llao nepomidne

posmatrade.

oTreka

6o

lnat l

izvesnu

relat ivnu

brzinu

u

odnosu

na

polieu,

usmerenu

suprotno

smeru kretanja

kolica.

-

-

lffiu

vozad

Zeli

da odrZi stal-no

ovaj

potisak

da

bi

savladao

otpor

todkova

i ubrzao

kretanje

kol ica, on

6e morat i nepre-

kidno

d"a

grabi

opeke

i

baca

j.h

unazad..

Ako

zamenlmo

kol iea

i

vozadb"

mlaznim

motorom

(s1.

2,5)

i l - i

k l ipn im

moto rom

sa

e l isom

s1. 2 ,6 ) ,

a

opeke

dest icama f lu ida ,

na

primer,

vazduha,

dobijamo

monnalni

reaktlvnl

pogon

obifinog

.

od.nosno

mlaznog

aviona.

dist

vazduh

Ce

prid.oJ.azi.-ti

i

ulaziti

u motor

brzinom

Vr a vazd.uh

izmeEan

sa

proizvodima

gorlva

u

\-

motonr

bide

izbacivan

unazad.

brzinom w, i

ukil iko

je

ova

pos led .n ja

veCa

od

prve ,

s tva raCe

se

poz i t i van

po t isak

ko j i

de

rrgurat i rr

avion

napred

.

Ova

dva

prosta

primera

jasno

naJn

pokazuju

stvaranje

sile lrod

k l ipn ih moto ra sa e l lsom, je r ' je p r inc ip i kod

S"bdn ih

dnr -

g ih

potpuno

ist1.

Treba

imati

na

umu d.a

se

pri

opitu

sa kuglom

kugla

ne kre6e

'

napred

ne zato

5to

se

gasovi

prl

Lzlazu oduplru

o

vazduh nego

se kao

rezultat

uzajamnog

dlejstva

lnrgle

i

mlaza

gasa

kug1a,

izbacujudi

rr laz

gasap

safto

od.upire o

g&sr

i

obratno

gas

o

.

lnrg lu,

Si la

lo ja

je

etvorena.kao

rezultat ist ica lr ja

gasova,

a

usmerena

je

u

suprotnu

stranu od istieanja

naziva

se reak-

ti_vna

stIa.

Kretanje koje ona Lzaziva naziva.se reakt ivno kreganje, a

uredjaji

koj i

stvaraju

reaktivnu

silu nazivaju

se

reaktivni

ili

nlazni

motori

a, '

, I


10/61

P$rnu*ilttr

?A

OBUXIT*

B4$rrilo

tE!fi

nfiAI{UitL

nhcrt

--ffiffiir-

4

,

'

,,;F

r;

,S&Al*,tfi-J

Hffi4r=l{?S$$*

'';

-i5m*'fi1fr'ftff^'ililffi1f'-

II,AZNIH

M0?0I?A

\

:!

$Liks

,2,9*,

8 A L 8 t

A*eflA

' !

I

eiztm

lvtortA

Sli]ra

2

"

6

I.) Vel161nrt nile ltotisaka,

$Lla

potieka

Je

oenovna

veLlEirra

lroJa

karekt*rl,{e

ul"szrte

nioturet

i

stuEt

z& aavl"adJfvanJe

alLe

Eeonog

otpoyn

pri

lcretnnju

nviona'

ona

ss

LzredunavR

Ircr

dltgon

Njrrtnovon

za,lconu

oJi

gla$it eiLa

potieka

sraumelslo

Jo

proporo*onaJ.ner

nasl

Lrunr);f,enrrJ

u'

ttbrua-

,rjem.

ProLavoql

mafre

L

ubrzanJo.

r&van.Je

sil' l '

I


11/61

0vi le

j

e:

tr1

brzina iz laska

gasova

iz

mlaznog

motora

u

m/s;

V - brzlna ulaska vazduha u motor, odnosno brzina l-eta avlona

m / s .

n

I \ Iasu moZemo

smatrat i

pr ib l iZno

konstantnom

tako da

se

pro-

I

menFi,

rrrzine

W

-

V

menja sa*koli&nom

kretanja

I. Znamoda

svako

ubrzanje,

odnosno

promdra

kol id ine

kretanja mora

d.a

ima

kao

uzrok

s i lu

akc i je , a kao

pos led icu

s1 lu

reakc i je r

ko ja

je

po

!?r?. l . '?u

' , 'e116in i

je, inaka

si le

aire lJe

a

po

gmeru

sup-

ro

t i la ,

. \_ Mttematidkl to izgleda

P = r r - 1 1

f . I [ -

v=g

( r n l - v ) k g )

ova

n

k o :

Ova

jednadina

omoguCava

da

se

odredi

pot lsak

mlann.ng

motora

,

ko

i

racli

na

prineiprr

r:.lrrza,vanja

gasnih

masa

5to znadj-

rLa

tu

spacta

r-

e l lsni

motor.

Ksd:==aviona

a

mlazni

pogor,

$

predstavlja

masu

gasova

koja

'prodje

kroz

motor

za

jednu

EelnrniLu.

3.

I'0DET,A

MI,AZNIH

MOTORA

Po3to danas

u sve tu

jod

nena

jed . lns tvene

pod"e le

n lazn ih moto ra ,

uzeCemona j .osnovnS. ju

Hemu

pode le ,

ko

a

6e

u

po tpunost i

zadovo l j i -

_

t i

potrebe,

i lok

Cemo

d.urge

vrste samo

usput spomenutl .

?ored

navedene

podele,

turbomlazne

motore

d.el imo

io5

prema

l r , r ynp le

SO U .

a) Sa aksi ja ln im kompresoroms

-

sa s tepen ima

n iskog

i

v isokog

pr i t i ska

i

sa stepenima

niskog

pri t iska.

b)

Sa

radi ja ln im

kompresorom!

j e d n o s t e p e n i ,

-

dvostepeni

; i S cc t cp e n i .

F::ema

koniori sagorevanja:

- sa prstehast im komorama,

sa

korrbinovanlm

komorolnor


12/61

-s

*-

l|ssffi ur-ffi

rITr-&rH

I

H

6l

ia4(Qtrs

rrtfttil6nlb

1'H

TU

I}fAHUAL

- ;-

flncst

4.

6 . ' I J

l\4r*lf*tr1*/r\ |

L::"':---)

t*"-----l

b + J l t I

t ' - . _

_ t i _ . *

_ 41

lk-Hi_*_*^il

L-:ttttttttttttttts**w)

,.\i""Tl-"

[fi.&f,t{T

n*,XEti:fIH0'ICIffi

.:,,.

a,

Tffiffiffir::oyruu

MT/rrzlirg

toToaA

I. O ilffAfiml{

U0romMT

IIC'rBfA

fTY-."-F.

.t-

[:

l'

':]-

\*atii-'-J

Futttdena(ltg

rn*

I

$l tka 2.7

' r '

Prerna

turblnl"

r

s) .reclnontopena

urbJ.nar

*

nkcJ"ona

*

r6alrei.oha,

?,)

Yl$setepone turbtna

Srsms

milElltrikrr

#gl

l.ql.{rr.:ti

iour

stnl

nog

.pi-eerekil,

* $sr sr]-nrp:ikom Bromnl"Jtvc'g preeeikan

?r:ems.

nestu

$agdrovauJa

i

-

haz

nak:raclno,g

firigorevefl,,tlr

Hltoon]azno

motnre noXemo

podalltl.

; io6l

Prema

reduktonr

I

"

-

! - -

r ' - . f . n

* n *

Crc t r "

r tLt r r t t ! iJ i ; *

- i {

t

.

-

l"reu

re$uktorao

frenr.a

o].tel

t

$e Jed.nqn elleonr l

. i

ga

dvg

el" lgef

irrr''''1'!lr!rr'|;twtimmmr-8.hc11ht

616gs1-

Tr rlnlrg

asrt,,'gp

llllr:*"&o

''5'oq"/J


13/61

\

W&

rmrnuilrrx-uA

onrrxn-Ta-aimsrxs

mANwA"::i-

o,t,

EE's**

:#

?r.

Ml$zNI

r

RAI(HINT

oT0BI

A.

HOPT,OVTIIH

IAZNIH

MOTORA

II.

GIAVIW

DET,OITJ

LAZN]H

MOTORA

Da

bj.smo

lak$e

proudi l i mlazne

motore

i

radne

Broceser

prethoclno

Cemo

upoznat i

n i ihove

glavne

delove.

1)

Uvodqik

vazd.uha

r

I

Mad.a

se

uvod.nik

vazduha

o'r$dno

smatra

kao

deo

aviona,

ipak 6emo

se

ovde s

ni i .m

upoznat i

e

otu i*om

na

njegov

veoma

vel ik i

ut ieaj

na

performange

turbomotora.

.-curbomotor

trc

5i

6

i 10

puta

vecu

kolibinu

vazduha

na

das

nego

klipni

motor

e}cvivalentne

snage.

Zbog

toga

ie

presek

uvod'n1ko'

\&z-

d u h a v e c i . S d r u g e s t r a n e , u v u d . n i k v a z d u h a k o d t u r b o m o t o r a i m a

daleko

vedi

uticai

na

perfonnanse

motora

i

avj-ona

nego

Eto

ga

ima

kod

kl ipnih

motora,

narodi to

pr i

vel ik im

brzinama'

Neef ikasnost

uvodnika

ima

za

posledieu

poveCanie

gubitaka

k.toz

ostale

delove

motora,

Uvodnj-k

vazd.uha

ima

dva

zad'atka

koji

se

od'nose

n'c

mo

Lor

i

jedan

koi i

se

odnosi na

avinn.

U

ocltrgsu

na

motor,

uvod'n ik

mora

6a-pretvori

dinani[ki

pritisak

slobodne

vazd,u$ne

struje

u

ulru'pni

prit isak

na

ulazu

u

konpreF,or

sa

6to

manie

gubitaka.

Ova se

po-

-jt .rt

naziva

naboJni

efekat.

S

druge

strane

uvod'nik

mora

d'a

d"ove-

a*

vazclu$nu

stnrJu

pred.

u],az

u

kompresor

sa

5to

manje

turbulen-

ei je i sa $to ravnomerniJirn rasporedom brzina

po

preseku' U

od-

nosu

na

avj.on

uvodnik

mora

da

stvara

5to manj i

spol jn i

otpor '

Ravnoinerno

stnr janie

vazduha

u

uvodni lnr

obezbed-ju je

se

uvodje-

nejm vazcluha

sa

minj.malnom

turbulencijom

na

ulazu.

Da

bi

obezbed'io

ravnonerno

stnr ianje,

uvod,nlk

mora

da

bude

'na

izvesno

j

duZini

prav.

Oblik

mlaznog

clela

uvoclnika

zavisi

od mesta

ugrad-nje

moto-

ra u

avionu,

zat j -m

ocl

brzine

i visine

1eta,

kao

i od '

polo1aia

aviona.

ovi

e lementj .

se

usvaia ju

prema nameni

aviona.

Postoje

dva

osnovna

t ipa

uvod.nika:

centra ln i

i rabvast i .

Cen t ra . l -n i uvod .n ik

je

na jp ros t i j i

i

na je f l kasn i j i ,

ie r

s je

na | Ia 'z i

ispred

motora

i

na isturenim

d.elovima

aviona

tako

tLa

zahvaba 6is-

tu

vazd.u5nu

stru ju '

On

je

obidno

izveden

pravo i l1

sa

blaglm

krivinama.

Kod

jednomotornih

aviona

'kod

koj ih

ie

motor

ugrad' jen

u

zadnjem

delu

trupa,

uvod"nik

ie

dugadak,

te

je

i

gubitak

pri- .

t i ska ve6 i ,

a l i

ie

s tn r jan je

ravnomern i je .

Kod

v isemoto rn ih

av io -

na kocl

kojih

su

motori

ugrad.Jeni

u krilnin'r

goniiolama,

uvodnici

su

kratki ,

gubici

pr i t iska

u

uvocln iku

man' ' i i r

n ' l i -

za+a

rr lazni '

8u-

bict veci

zbog

turbuienicije

rra

ulazu,

narocito

pri

malin

btzj--

nama

i velikim

napaclnim

uglovima.

central-ni

tip

uvodnika

pri-

kazan

ie

na el ie i

2. .8.

i

f..

....,...r-rdfntrr

Etolrtl

orurrr

r

f3llatng

oonrao

-r

ijiif*is*

.39

,?1

I


14/61

@

. - z rd ' ' ' ' - '

{ .'-";-''*.--

)J09|',

slikir 2.8o

Sg$Sge9l-ggg$g*$

Iosto

rlman;uj"

cnntrntnt

uvodnek kojl

niJe

pcr,godan

a

led.nomotorne

lovntllr4

ssi+ne lrcd

t*;!i"hr

ee

tb*g

HEa,nJgnJa

eone

povrHlne

ttupai

tefii.

ka

Eto

nlEoin

i

iSto

Je

mo#u6o

vl"6e napred

pomrenom

ne$tuJu

pl3.ota.

T-l

vodnikr

dljl ee nJ"aznJ.otvor:i.

ne].ezd

sn obe s'brgne

tnrF&

u k:onst::uk-t ivnom

eklopu kr lLa

(E1. ,? ,9) . ' iL l

tnrpn

(sI ,Z. lO) .

'

----

f-'-

.-tt).-/

-t''

l F

Documents

Mlazni motori (JAT-ov priručnik za obuku)