Jovan Arandelovi6Filozofski fakultetBeograd

Prikaz

Mile Savi6,VANREDNO STANJ E(Filip Vi5nji6, Beograd, 1999)

U naslovu nove knjige M. Saviia istakny/je pojam u kojemse na podesan nadin izralavajl bitne moguinosti autorovogprilazapaZljivo izgradivanog pred odima ditaoca. eini se da snaga togprllaza izvire iz brige da se dospe do pojmova koji bi imali osvet-ljavajuiu mo6 u odnosu na ono Sto se o svetu Zivota, uvreZenimpogledima i predstavama, obidno prikriva, pre6utkuje, potiskuje i,time, izopadeno zami5lja i prikazuje. Iz tih osvetljavajuiih pojmova,iz njihovih sloZenih spletova otvaraju se sasvim neobidni i, desto,vrlo neodekivani uvidi o Zivotnom dogadanju, o odnosima koji gadine i odreduju. IstraZivadko oko autora polazi od odredenog ra-zumevanja modernog stanja, od onog Sto se pokazuje u povesnojcelini moderne, da bi se postupno istraZivanje pro5irivalo do onogaSto se dogada t tzv . marginalnim dru5tvima. Posebno je vaZno Stose od tih op5tih razmatranja analiza prenosi na razinu onoga 5to sedogada u na5em svetu, u jugoslovenskoj zajednici, onoga Sto vaZiza srpsku povest novijeg vremena. Lakoia filozofskog kretanjakoja ne zastaje u apstrakcijama, koje se ne gubi u onome Sto bivaZilo za moderni svet u celini, odnosno ta potreba da se dospe doonog Sto vredi za svet Zivota u jugoslovenskoj zajednici jedna jeod najznadajnijih odlika ovog rada i, ujedno, ono u demu se saZimajunjegove bitne vrednosti.

NajvaZnije je, medutim, istaii da to duhovno kretanje negubi filozofsku razinu kao Stoje to obidno sludaj u naSoj ,,filozof-skoj" publicistici. Ono nije nekakva ispovest ili svedodanstvo oautorovim mnenjima, ve6 sigurno vodeno istraZivanje koje plenipaZnju ditaoca svojom uverljivo5iu dak i kad korenito odudara oduvreZenih pogleda, od onoga Sto se smatra razumljivim ili, dak,prosto odiglednim.

X

oF4J)lio

-u

NoJ

1 5 3

12

6zcc

z

?

Mile Savii ne robuje modernim pojmovima i prilazima kao

sto to obidno dine filozofi njegove generacije, da o onim starijim i

ne govorimo jer se nekako dini razumljivim, kad je o njima red, daje nekome ko je Zivot proveo filozofirajudi na nadin novovekovnog

mi5ljenja teie danadini zaokret. Kao i u njegovim ranijim radovima

tako je i u ovom vidno da su mu dobro znane granice modernihprllaza i ideja. Zalo se njegovi napori usmeravaju na traZenje

drugadijih puteva. Iako je odigledno da se otvara prema odredenim

idejama i postupcima postmodernog mi5ljenja, nipo5to se ne mo-

i.e re(i da je on zatodenik tih pogleda. Svoj stav prema ova dva,

obidno protivstavljena stanovi5ta, uverljivo iskazuje u odredenju

da se u novijoj istorijskoj i egzistencijalnoj situaciji ,,ptevazllazeokviri kontraverze" moderne i postmoderne, odnosno da se izlazi

izvan tih okvira, da se oni nadilaze. Zanimljivo je njegovo gledi

Ste da se u nekim sludajevima moZe pretpostaviti da 6e filozof-

ska sukobljavanja o logocentridkoj metafizici pre biti zaboravljenanego razre5ena. I tu se kao tazlog navodi neSto Sto u njegovim

izvodenjima ima izuzetan zna(aj, naime promena konteksta u ko-

me takvo spore- nje ima egzistencijalno-praktidni smisao. Po re-

dima M. Savi6a, i postmoderna kritika uma i moderna rekonstruk-

cija racionalnosti kao univerzalne vrednosti Zapada mogu, pod

odreilenim pretpostavkama, postati sredstvo u sluZbi zapadne do-

minacije.Knjiga sadrZi potpunije razvijanje i konkre'dizaciju vaZnih

uporista zaono za sto u nasoj savremenosti dolazi namesto filozofijep-ovesti, odnosno namesto onog razumevanja povesti u kojem ova

postaje iskljudivi izazov distog teorijskog, kontemplativnog ili

metafizidkog prtlazakoji se time Siri, sa modernom filozofijom, i

izvan svojih povesnih podrudja, na oblast dovekove praktidne delat-

nosti i na svet koji njome nastaje. Sagledavanje povesti od kojeg

polaz\ M. Savi6 ne prihvata klasidno protivstavljanje vladajuiih

naroda svim drugima koji se grubo marginalizuju i koji, ne samo

da ne spadaju u svetsku povest nego, time prestaju biti bilo kakav

izazov-frlozofskog bavljenja njome' Takvo sagledavanje nije ni

nalik Hegelovom, na primer, u kojem nema mesta za marginalne

narode i niitrovu povest jer ova ne donosi nista novo dime bi bila

obogaiena svetska povest. U tome se jasno pokazuje da pisac knjige

o tcoio; govorim ne robuje modernim predstavama' To znadi da on

uvida kako se u odnosu na moderno stanje nije promenio samo

svet Zivota i njegova povest, nego se iz osnova menja i sama

filozofija pa time i njeno razumevanje tako izmenjene povesti.Izrazito obeleZje ovog rada je obrt u kojem se ispitivanje marginal-nog sveta podiZe na najvi5u razinu postajudi ravnopravno sa ispiti-vanjem zapadnog sveta. Ako se u ovom postupku uop5te neito,,usredi5tuje", onda je to sudbina savremene Jugoslavije u perioduposle drugog svetskog rata. Pri tom je valno istaii da M. Savi6uvek ima na umu naj5iri plan naSe savremenosti i da su5tinu njego-vog prilaza dini uvid da se bez pomoii filozofije na ovakvo putovanjene moZe ni po6i. Samo se tako i moZe izi6 iz okvira prirodnogfilozofiranja dija su upori5ta nekakvo ,,oseianje za stvar" i ono Stosvako vidi, navodno, Sto je odigledno. To je put na kojem se moZedospeti do ozbiljnog, promi5ljenog i osmi5ljenog filozofskog sudao zbivanjima u dana5njem svetu i, posebno, u Jugoslaviji.

Govoreii o ,,marginalnoj tadki gledi5ta" M. Savi6 kaZe daona pruZa nove uvide i drugadije razumevanje same Evrope i za-padnog sveta u celini. Ovaj izmenjeni prilaz u razlikovanjtZapadai marginalnog sveta baca novo svetlo na sam svet Livotai omogu6avadrugadije sagledavanje smisla i vrednosti evropske paradigme.Odnos marginalnih dru5tava prema zapadnom ne posmatra se viSekao odnos zavisnosti u kojem je na jednoj strani uzor, a na drugojono Sto se njemu saobraZava, ili, dak, Sto se njemu mora u svemuprimeriti. Prihvatajuii odredene domete zapadne paradigme, mar-ginalna dru5tva udvr5iuju sopstvene tradicije, pa se svet ne pojav-ljuje kao celina iz dijeg se sredi5ta Siri zapadni duh na marginalnedelove. Ta promena zahteva drugadije prllaze i otvara drugadijeperspektive od onih zapadnih. lzazov u ovoj promenjenoj perspek-tivi uop5te nije pojavljiv anje novog na putu napredovanja ili stalnoguspona, vei pojavljivanje razLika. One su ono novo u jednom iz-menjenom svetu. Op5ta marginalnost raspr5uje zamisao jedneuniverzalne povesti. Time se moderna filozofija povesti, ne samokao izraz metafizidke zamisli sveta, ve6 i zbog promena u svetu,zbog opdte marginalnosti, stavlja ustranu. To su samo neke promenekojima je u ovoj knjizi pridat zna(aj,a svedode o istro5enosti velikemoderne zamisli filozofije povesti, odnosno metafizidke predstavepovesnog dogatlanja. Ujedno, to su promene koje name6u potrebuffaLenja drugadijih puteva u razumevanju povesnog dogadanja.

SnaZna filozofska upori5ta u koja nije ugraileno samo knji5koi duhovno iskustvo, vei i plodovi nastojanja da se promi5lja sop-stveni svet, Zivotno iskustvojugoslovenskih naroda, otvaraju novemoguinosti istraZivadkim nastojanjima. Poruka ovog spisa je, dini

><

F4)-cc

;a

L

N

J

TL

t 5 41 5 5

12

6zcc

z

?

Mile Savii ne robuje modernim pojmovima i prilazima kao

sto to obidno dine filozofi njegove generacije, da o onim starijim i

ne govorimo jer se nekako dini razumljivim, kad je o njima red, daje nekome ko je Zivot proveo filozofirajudi na nadin novovekovnog

mi5ljenja teie danadini zaokret. Kao i u njegovim ranijim radovima

tako je i u ovom vidno da su mu dobro znane granice modernihprllaza i ideja. Zalo se njegovi napori usmeravaju na traZenje

drugadijih puteva. Iako je odigledno da se otvara prema odredenim

idejama i postupcima postmodernog mi5ljenja, nipo5to se ne mo-

i.e re(i da je on zatodenik tih pogleda. Svoj stav prema ova dva,

obidno protivstavljena stanovi5ta, uverljivo iskazuje u odredenju

da se u novijoj istorijskoj i egzistencijalnoj situaciji ,,ptevazllazeokviri kontraverze" moderne i postmoderne, odnosno da se izlazi

izvan tih okvira, da se oni nadilaze. Zanimljivo je njegovo gledi

Ste da se u nekim sludajevima moZe pretpostaviti da 6e filozof-

ska sukobljavanja o logocentridkoj metafizici pre biti zaboravljenanego razre5ena. I tu se kao tazlog navodi neSto Sto u njegovim

izvodenjima ima izuzetan zna(aj, naime promena konteksta u ko-

me takvo spore- nje ima egzistencijalno-praktidni smisao. Po re-

dima M. Savi6a, i postmoderna kritika uma i moderna rekonstruk-

cija racionalnosti kao univerzalne vrednosti Zapada mogu, pod

odreilenim pretpostavkama, postati sredstvo u sluZbi zapadne do-

minacije.Knjiga sadrZi potpunije razvijanje i konkre'dizaciju vaZnih

uporista zaono za sto u nasoj savremenosti dolazi namesto filozofijep-ovesti, odnosno namesto onog razumevanja povesti u kojem ova

postaje iskljudivi izazov distog teorijskog, kontemplativnog ili

metafizidkog prtlazakoji se time Siri, sa modernom filozofijom, i

izvan svojih povesnih podrudja, na oblast dovekove praktidne delat-

nosti i na svet koji njome nastaje. Sagledavanje povesti od kojeg

polaz\ M. Savi6 ne prihvata klasidno protivstavljanje vladajuiih

naroda svim drugima koji se grubo marginalizuju i koji, ne samo

da ne spadaju u svetsku povest nego, time prestaju biti bilo kakav

izazov-frlozofskog bavljenja njome' Takvo sagledavanje nije ni

nalik Hegelovom, na primer, u kojem nema mesta za marginalne

narode i niitrovu povest jer ova ne donosi nista novo dime bi bila

obogaiena svetska povest. U tome se jasno pokazuje da pisac knjige

o tcoio; govorim ne robuje modernim predstavama' To znadi da on

uvida kako se u odnosu na moderno stanje nije promenio samo

svet Zivota i njegova povest, nego se iz osnova menja i sama

filozofija pa time i njeno razumevanje tako izmenjene povesti.Izrazito obeleZje ovog rada je obrt u kojem se ispitivanje marginal-nog sveta podiZe na najvi5u razinu postajudi ravnopravno sa ispiti-vanjem zapadnog sveta. Ako se u ovom postupku uop5te neito,,usredi5tuje", onda je to sudbina savremene Jugoslavije u perioduposle drugog svetskog rata. Pri tom je valno istaii da M. Savi6uvek ima na umu naj5iri plan naSe savremenosti i da su5tinu njego-vog prilaza dini uvid da se bez pomoii filozofije na ovakvo putovanjene moZe ni po6i. Samo se tako i moZe izi6 iz okvira prirodnogfilozofiranja dija su upori5ta nekakvo ,,oseianje za stvar" i ono Stosvako vidi, navodno, Sto je odigledno. To je put na kojem se moZedospeti do ozbiljnog, promi5ljenog i osmi5ljenog filozofskog sudao zbivanjima u dana5njem svetu i, posebno, u Jugoslaviji.

Govoreii o ,,marginalnoj tadki gledi5ta" M. Savi6 kaZe daona pruZa nove uvide i drugadije razumevanje same Evrope i za-padnog sveta u celini. Ovaj izmenjeni prilaz u razlikovanjtZapadai marginalnog sveta baca novo svetlo na sam svet Livotai omogu6avadrugadije sagledavanje smisla i vrednosti evropske paradigme.Odnos marginalnih dru5tava prema zapadnom ne posmatra se viSekao odnos zavisnosti u kojem je na jednoj strani uzor, a na drugojono Sto se njemu saobraZava, ili, dak, Sto se njemu mora u svemuprimeriti. Prihvatajuii odredene domete zapadne paradigme, mar-ginalna dru5tva udvr5iuju sopstvene tradicije, pa se svet ne pojav-ljuje kao celina iz dijeg se sredi5ta Siri zapadni duh na marginalnedelove. Ta promena zahteva drugadije prllaze i otvara drugadijeperspektive od onih zapadnih. lzazov u ovoj promenjenoj perspek-tivi uop5te nije pojavljiv anje novog na putu napredovanja ili stalnoguspona, vei pojavljivanje razLika. One su ono novo u jednom iz-menjenom svetu. Op5ta marginalnost raspr5uje zamisao jedneuniverzalne povesti. Time se moderna filozofija povesti, ne samokao izraz metafizidke zamisli sveta, ve6 i zbog promena u svetu,zbog opdte marginalnosti, stavlja ustranu. To su samo neke promenekojima je u ovoj knjizi pridat zna(aj,a svedode o istro5enosti velikemoderne zamisli filozofije povesti, odnosno metafizidke predstavepovesnog dogatlanja. Ujedno, to su promene koje name6u potrebuffaLenja drugadijih puteva u razumevanju povesnog dogadanja.

SnaZna filozofska upori5ta u koja nije ugraileno samo knji5koi duhovno iskustvo, vei i plodovi nastojanja da se promi5lja sop-stveni svet, Zivotno iskustvojugoslovenskih naroda, otvaraju novemoguinosti istraZivadkim nastojanjima. Poruka ovog spisa je, dini

><

F4)-cc

;a

L

N

J

TL

t 5 41 5 5

<_)t

d

zt

z

o-

se, da se mi ukljudujumo u evropska i svetska ispitivanja ne lime

Sto se kreiemo u njihovim okvirima, odnosno, Sto se bavimo samo

njegovim izazovima, ve6 time Sto ih obogac'ujemo sopstvenim

kulturno-istorijskim i nacionalnim iskustvirna, onim sto se pokazu.le

u na5em svetu i, uop5te, u marginalnim dru5tvima. Umesto pukog

uklapanja u tuda ispitivanja i teZnje da se ona obogate, mi u njih

ugradujemo sopstvene izazove i traZenie odgovara na njih, koristeci

se, razume se, i dostignu6ima drugih, odnosno oslanjajuii se na

tzv. ,,svetske domete" u nauci i filozofiji' MoZda je u ovoj misaonoj

vezi pogodno ista6i da nadin na koji o drjalogu ili o drugim i'zazovimagouor" teoretidari vladajuiih naroda - kojima obidno i nije lako da

problemima prllaze iz marginalnih ili zapostavljenih i ugroZenih

naroda - ne mora i u svemu zadovoljiti one od kojih se moZe

odekivati da problemu prilaze i iz zapostavljenog ugla, il i iz ugla

onog Sto se pokazuje u marginalnom svetu. Uostalom, obidno se

ne vidi da se samo tako i moZe neSto doprineti produbljivanju

onoga do dega dolazi misao zapadnog sveta. Kakve se moguinostitakvom prilazu otvaraju ditalac ove knjige imaie priliku da se

uveri, na primer, kad njen autor raspravlja o negranidenom dijalogui uskraienoj mo6i, ili kad govori o vanrednom stanju itd. Put na-

laLenja pilaza i izazova koji omoguiavaju originalna, podsticajna

i sveZa razmatranjamoZe se naznaditi upravo na tim promiSljanjima

o dijalogu i mo6i. ,,Uklapanje" teorijskih ispitivania u konkretne

spletove Zivotnih odnosa, njihovo dovodenje u vetu, jedan je od

'ridinu na koji se otvaraju putevi produbljenih analiza. To je nadin

da se pojmovi poput clijaloga obogate konkretnim odredbama i da

se ujedno na produbljen nadin osvetle i sami Zivotni odnosi u

kojima se ispoljava mo6 dijaloga, granice te moii itd. Razmatranja

o dijalogu su izuzetno podsticajna i prodorna jer se o njemu ne

govori apstraktno, vei prema onom Sto se pokazuje u stvarnim

iivotnirnodnosima. Isticanjem u prvi plan pitanja o odnosima moii

i dijaloga otvara se prilaz za mnoge uvide koji ne osvetljavaju

samo ono Sto odreduje Zivotno dogadanje, vei oboga6uje i sam

pojam dijaloga. Vredno je pomenuti razmatranje o znadaju koji za

poiitifn Oliulog ima konstituisanje naroda kao politidkog subjekta.

ba bi se moi vratila u politidke ustanove, neophodno je priznati

politidku zrelost naroda. ,,Nastojanje na neogranidenom neposred-

nom clijalogu odlaZe trenutak stvarne konstitucije javnog dijaloga'

Paradoksalno on pothranjuje odrZavanje skrivenog dijaloga i neob-javljenog vanrednog stanja."

Posebno vrednim u ovom radu moZe se oznaditi uvidanjeda pojmovi imaju ne samo osvetljavajudu vei i prikrivajuiu moi ida je vaZno ne samo ,,uoditi" il i ,,osetiti" korenitost promena usvetu Zivota, vei i to da one ru5e ili dine istro5enim nasledene,,jasne" i ,,precizne" pojrnove kako god oni bili uvreZeni i smatrani,,pravim", ,,konadnim". Sa ru5enjem starih pojmova i predstavanameie se potreba traZenja novih - onih koji nede prikrivati Zivotnodogadanje, veC (e olak5ati nastojanje da se ono potpunije i sves-trani je osvel. l j i misaono izrazi .

Kad je red o prikrivajuioj moii pojmova onda se moZenavesti klasidno, ali, ujedno, i moderno poimanje rata koje skrivanjegove dana5nje likove pojavljivanja i oteZava da se njegovo ispo-ljavanje u prepoznatljivim likovima - prepoznatljivim prema mo-dernoj predstavi o njemu - valjano razume kao ne5to iznenadujuiei neodekivano, il i kao neSto Sto je ,,palo s neba", vei kao ne5to Stoje u skrivenim, na primer, u latentnim vidovima, postojalo i uvremenu koje prethodi ,,vidljivosti", koje prethodi razre5enju ratnogstanja u otvorenom ratnom sukobljavanju.

Moi koju imaju pojmovna ra5dlanjavanja na najbolji nadinse pokazuje u razmatranjima o ratnom stanju. Pogubnost prikriva-nja, strategije pre6utkivanja, nepriznavanja prava da se razlidita iliprotivstavljena nadela, koja odretluju sdmo Zivotno dogadanje, slo-bodno rzrazei da se njihovim otvorenim sukobljavanjem dospe donekog razja5njenja, ili, tadnije, do nekog izmirenja na duhovnomplanu, vodi tome da se razre5enje mora tra'ziti - sa promenomkonteksta - u Zivotnom, zbiljskom sukobljavanju, odnosno ugradanskom ratu. Tek se u tom ishodu jasno pokazuje da mu jeprethodilo stanje skrivenog ili preiutkivanog rata. Nemoi da sepristupi racionalnom razre5enju rezultiraia je u stvarnom ratnomsukobljavanju kao putu da se ono potiskivand i prikrivend ne samojavno ispolji, ve6 da se nametne kao izlaz, kao istinsko razre5enjeneodrZivog povesnog stanja koje je vodilo raspadu Jugoslavije lpostavljene posle drugog svetskog rata.

Tek takva razmatranja mogu imati ne samo teorijsk;Zivotni zna(,aj. Pokazuje se kako filozofija moZe biti pl'ako se ne izdvaja i ne osamostaljuje prema svetu Ziv'pojmove, odnose medu njima ne ispreda prema neki oseianjima, vei u stalnoj sprezi s onim 5to sZivotnog dogadanja, 5to ona razotkrivaju. Torazbija tamu preiutanog, potisnutog ili skri'

lo

1 5 6

{)=ot-uz(r

z

-

se, da se mi ukljudujumo u evropska i svetska ispitivanja ne timeSto se kreiemo u njihovim okvirima, odnosno,Sto se bavimo samonjegovim izazovima, vei time Sto ih obogaiujemo sopstvenimkulturno-istorijskim i nacionalnim iskustvima, onim Sto se pokazujeu na5em svetu i, uop5te, u marginalnim dru5tvima. Umesto pukoguklapanja u tuda ispitivanja i teZnje da se ona obogate, mi u njihugradujemo sopstvene izazove itraienje odgovara na njih, koristeiise, razume se, i dostignu6ima drugih, odnosno oslanjajuii se natzv. ,,svetske domete" u nauci i filozofiji. MoZda je u ovoj misaonojvezi pogodno ista6i da nadin na koji o dijalogu ili o drugim izazovimagovore teoretidari vladajuiih naroda - kojima obidno i nije lako daproblemima prllaze iz marginalnih ili zapostavljenih i ugroZenihnaroda - ne mora i u svemu zadovoljiti one od kojih se moZeodekivati da problemu pilaze i iz zapostavljenog ugla, ili iz uglaonog Sto se pokazuje u marginalnom svetu. Uostalom, obidno sene vidi da se samo tako i moZe neSto doprineti produbljivanjuonoga do dega dolazi misao zapadnog sveta. Kakve se mogudnostitakvom prilaz:u otvaraju ditalac ove knjige imaie priliku da seuveri, na primer, kad njen autor raspravlja o negranidenom dijalogui uskraienoj modi, ili kad govori o vanrednom stanju itd. Put na-IaLenja pilaza i izazova koji omoguiavaju originalna, podsticajnai sveZa razmatranja moZe se naznatrti upravo na tim promi5ljanjimao dijalogu i moii. ,,Uklapanje" teorijskih ispitivanja u konkretnespletove Zivotnih odnosa, njihovo dovodenje u vezu, jedan je odnadina na koji se otvaraju putevi produbljenih analiza. To je nadinda se pojmovi poput dijaloga obogate konkretnim odredbama i dase ujedno na produbljen nadin osvetle i sami Zivotni odnosi ukojima se ispoljava moi dijaloga, granice te moii itd. Razmatranjao dijalogu su izuzetno podsticajna i prodorna jer se o njemu negovori apstraktno, vei prema onom Sto se pokazuje u stvarnimZivotnim odnosima. Isticanjem u prvi plan pitanja o odnosima moiii dijaloga otvara se prilaz za mnoge uvide koji ne osvetljavajusamo ono Sto odreduje Zivotno dogadanje, vei oboga6uje i sampojam dijaloga. Vredno je pomenuti razmatranje o znadaju koji zapolitidki dijalog ima konstituisanje naroda kao politidkog subjekta.Da bi se mod vratila u politidke ustanove, neophodno je priznatipolitidku zrelost naroda. ,,Nastojanje na neogranidenom neposred-nom dijalogu odlaZe trenutak stvarne konstitucije javnog dijaloga.Paradoksalno on pothranjuje odrZavanje skrivenog dijaloga i neob-javljenog vanrednog stanja."

Posebno vrednim u ovom radu moZe se oznaditi uvidanjeda pojmovi imaju ne samo osvetljavajuiu vei i prikrivajuiu moi ida je vaZno ne samo ,,uoditi" ili ,,osetiti" korenitost promena usvetu Zivota, vei i to da one ru5e ili dine istro5enim nasledene,,jasne" i ,,precizne" pojmove kako god oni bili uvreZeni i smatrani,,pravim", ,,konadnim". Sa ru5enjem starih pojmova i predstavaname6e se potreba taLenja novih - onih koji ne6e prikrivati Zivotnodogadanje, ve(, ee olakdati nastojanje da se ono potpunije i sves-tranije osvetli i misaono izrazi.

Kad je red o prikrivajuioj moii pojmova onda se moZenavesti klasidno, ali, ujedno, i moderno poimanje rata koje skrivanjegove dana5nje likove pojavljivanja ioteiava da se njegovo ispo-ljavanje u prepoznatljivim likovima - prepoznatljivim prema mo-dernoj predstavi o njemu - valjano razume kao ne5to iznenaduju6ei neodekivano, ili kao ne5to Sto je ,,palo s neba", vei kao ne5to Stoje u skrivenim, na primer, u latentnim vidovima, postojalo i uvremenu koje prethodi ,,vidljivosti", koje prethodi razre5enju ratnogstanja u otvorenom ratnom sukobljavanju.

Mo6'kbju imaju pojmovna ra5dlanjavanja na najbolji nadinse pokazuje u razmatranjima o ratnom stanju. Pogubnost prikriva-nja, strategije pre6utkivanja, nepriznavanja prava da se razlidita iliprotivstavljena nadela, koja odreduju sAmo Zivotno dogadanje, slo-bodno izrazei da se njihovim otvorenim sukobljavanjem dospe donekog razja5njenja, ili, tadnije, do nekog izmirenja na duhovnomplanu, vodi tome da se razre5enje mora traiiti - sa promenomkonteksta - u Zivotnom, zbiljskom sukobljavanju, odnosno ugradanskom ratu. Tek se u tom ishodu jasno pokazuje da mu jeprethodilo stanje skrivenog ili preiutkivanog rata. Nemod da sepristupi racionalnom razre5enju rezultirala je u stvarnom ratnomsukobljavanju kao putu da se ono potiskivan6 i prikriven6 ne samojavno ispolji, vei da se nametne kao izlaz, kao istinsko razreienjeneodrZivog povesnog stanja koje je vodilo raspadu Jugoslavije us-postavljene posle drugog svetskog rata.

Tek takva ruzmatanja mogu imati ne samo teorijski, nego iZivotni zna(aj. Pokazuje se kako filozofija moZe biti plodna samoako se ne izdvaja i ne osamostaljuje prema svetu Zivota, ako svojepojmove, odnose medu njima ne ispreda prema nekakvim shemamai oseianjima, vei u stalnoj sprezi s onim Sto se pokazuje u svetuZivotnog dogadanja, Sto ona razotkrivaju. To je put na kojem misaorazbila tamu predutanog, potisnutog ili skrivenog.

X

Faf

o

-L!

N

1 5 6 t 5 T

X

oF{J)ltro

f

oN

)t!

nf,

U

z(r

z

a

Mile Savii je izabrao tegoban put traZenja tzlaza iz neplodnihpoku5aja filozofiranja bez filozofije, odnosno mi5ljenja koje sevi5e ne oslanja na modeme predstave, ali to odbija cla prizna, odnos-no nema smelosti ili, svejedno, snage datrali dlugadije puteve ujednom potpuno izmenjenom svetu u odnosu na moderno stanJe.Te promene se ne pokazuju samo u svetu livota, vec, sasvim ra-zurnljivo, i u filozofiji i l i u duhovnom svetu. M. Savii je ovomsvojom knjigom kao i svojim ukupnim radom, izborio znadajnomesto u na5oj filozotiji. Kad to kaZem oncla posebno imam naumu njegove jasne uvide o neophodnosti snalaZenja u vremenu ukojem promene modernog sveta Zivota namedu potrebu traienjadrugadijih puteva filozofskog mi5ljenja, dakle ne prosto nekih njenihnovih ili visih oblika unutar jedinstvene, neprekinute tradicije mo-deme, vei puteve kojima se izlazi izvan njenih okvira, kojima seona prekoraduje.

Treba posebni ista6i njegovo nastojanje da bude samosvojan,da upori5ta zaono Sto misli nalazi u sopstvenom duhovnom iskustvui obrazovanosti. I;rko je dobro ovladao ne samo savremenom filozo-fijom, vei modemim mi5ljenjem u celini, on ne navodi, on vrednostsvojih izvoilenja i mi5ljenja ne poku5ava da dokazuje posvedode-njem da ona i nisu njegova, ve6 da su preuzeta. Tu odliku da sa-mosvojno misli, da veruje u sopstevne moguinosti unapredivanjafilozofije - smatram izuetno vrednim ne samo u ovom njegovomradu, vei u njegovoj spisateljskoj celini.

Osvrnu6u se ne5to potpunije i na jedno mi5ljenje MiletaSaviia koje mi se dini posebno spornim. To ie mi omoguditi nesamo da na kraju, u saZetom vidu, iznesern svoje povoljno mi5ljenjeo njegovoj op5toj usmerenosti u filozofiji, nego i da naznadimza5to su spisi poput ovog od najveieg zna(aja za na5u dana5njufilozofiju. Sporno mi5ljenje koje imam u vidu u na5oj sredini vrloje rasprostranjeno pre svega medu filozofima koji nisu pripadalipraxis filozofiji. Tvrdeii da je moguinost politidke opozicije ubiv5em poretku bila praktilno iskljudena, M. Savid ipak kaZe dasu jedini oblik opozicije dinili marksistidki intelektualci. Tu ocenu,medutim, relativizuje tvrdenjem da je njihova delatnost bila moguia

,,zbog pripadanja istoj paradigmi". Spor je postojao oko ,,izvornogmarksizma" i ,,ostvarivanja revolucionarnog programa" itd. Iakose izridito ne pominju praxis filozofiji, odigledno se misli i nanjih. eini se da pojam intelektualca upotrebljava u striktnom smislutako da se on ne odnosi i na dogmatske rnarksiste koji uostalom i

nisu bili nikakvi filozofi. Dogmatizam se, u svorn ideolo5kom ob-Iiku, koji treba jasno razlikovati od izvornog filozofskog oblika,ne moZe, niti sme pobrkati sa bilo kakvom filozofijorn i mislim dato ne dini ni M. Savii.

Problem je, medutim, ono odredenje da je red o istoj para-digmi. Kod izricanja ovakvih i slidnih ocena, meni se dini, zaboravljase da je uvaZavanje na(e praxis filozofije i izvan jugoslovenskihokvira imalo svoj koren u njenoj otvorenosti prema gotovo svimznadajnijim tokovima u evropskoj filozofiji posle drugog svetskograta, a ne samo prema Marksovoj misli. To se ne bi smelo gubiti izvida, iako je tadno da je toj misli - uostalom kao i nekim drugimznadajnim usmerenjima evropske filozofije - uglavnom pripadalonajznadajnije mesto. Ta otvorenost praxisfilozofije i na5e dru5tvenemisli u celini, ukoliko je ova bila pod uticajem te filozofije, zna(Llaje, pored ostalog, traLenje odredenog izmirenja razliditih, destoprotivstavljenih teznji u savremenoj filozofiji pre nego Sto je uovoj problem ishodi5ta ili temelja postao izazov od op5teg i, takode,od najveieg zna(aja. U tom smislu se moZe reii da se praxisusmerenje kretalo u okvirima moderne filozofske paradigme naslidan nadin kao preovladujuii deo filozofije tog vremena.

Do promene zna(aja i vrednosti ove filozofije dolazi ondakad ona podinje da gubi tu svoju otvorenost i prema izuzetnoznadajnim promenama kojima je bila zahvaiena evropska filozofija- posebno sa zamahom krize moderne misli. Kad se evropskafilozofija podela korenito menjati, kad je u njoj dovedena u pitanje,na razlidite nadine, njena moderna usmerenost, kad su uvelikouznapredovala razll(,ita i desto vrlo znadajna ogranidavanja tognjenog vladajudeg llka,praxis orijentacija je podela da gubi svojuZivotno vaZnu zavisnost od evropske filozofije, od promena kojimaje ova bila zahvaiena, jer je i dalje uporno istrajavala na svomstarom liku su5tinski odredenom modernom paradigmom, odnosnofilozofijom subjektivnosti. NaSa filozofija nije udestvovala usporovima i sukobljavanjima o postmodernom mi5ljenju, na primer,koje je naprosto ignorisano u uticajnim tokovima na5e filozofije.Tako je bio prekinut Zivi odnos izkojeg je praxis filozofija dobijalanajdublje podsticaje. Koren istro5enosti na5e filozofije bio je presvega u njoj samoj, a ne u rdavo uspostavljenom odnosu premavladajuioj ideolo5koj paradigmi. ZIa sudbina te paradigme, kad jered o na5oj sredini, najpotpunijeje nagove5tenaiizraLena upravou na5oj filozofiji. To nije ni5ta neobidno, niti iznenadujuie. To je

1 5 8 1 5 9

X

oF{J)ltro

f

oN

)t!

nf,

U

z(r

z

a

Mile Savii je izabrao tegoban put traZenja tzlaza iz neplodnihpoku5aja filozofiranja bez filozofije, odnosno mi5ljenja koje sevi5e ne oslanja na modeme predstave, ali to odbija cla prizna, odnos-no nema smelosti ili, svejedno, snage datrali dlugadije puteve ujednom potpuno izmenjenom svetu u odnosu na moderno stanJe.Te promene se ne pokazuju samo u svetu livota, vec, sasvim ra-zurnljivo, i u filozofiji i l i u duhovnom svetu. M. Savii je ovomsvojom knjigom kao i svojim ukupnim radom, izborio znadajnomesto u na5oj filozotiji. Kad to kaZem oncla posebno imam naumu njegove jasne uvide o neophodnosti snalaZenja u vremenu ukojem promene modernog sveta Zivota namedu potrebu traienjadrugadijih puteva filozofskog mi5ljenja, dakle ne prosto nekih njenihnovih ili visih oblika unutar jedinstvene, neprekinute tradicije mo-deme, vei puteve kojima se izlazi izvan njenih okvira, kojima seona prekoraduje.

Treba posebni ista6i njegovo nastojanje da bude samosvojan,da upori5ta zaono Sto misli nalazi u sopstvenom duhovnom iskustvui obrazovanosti. I;rko je dobro ovladao ne samo savremenom filozo-fijom, vei modemim mi5ljenjem u celini, on ne navodi, on vrednostsvojih izvoilenja i mi5ljenja ne poku5ava da dokazuje posvedode-njem da ona i nisu njegova, ve6 da su preuzeta. Tu odliku da sa-mosvojno misli, da veruje u sopstevne moguinosti unapredivanjafilozofije - smatram izuetno vrednim ne samo u ovom njegovomradu, vei u njegovoj spisateljskoj celini.

Osvrnu6u se ne5to potpunije i na jedno mi5ljenje MiletaSaviia koje mi se dini posebno spornim. To ie mi omoguditi nesamo da na kraju, u saZetom vidu, iznesern svoje povoljno mi5ljenjeo njegovoj op5toj usmerenosti u filozofiji, nego i da naznadimza5to su spisi poput ovog od najveieg zna(aja za na5u dana5njufilozofiju. Sporno mi5ljenje koje imam u vidu u na5oj sredini vrloje rasprostranjeno pre svega medu filozofima koji nisu pripadalipraxis filozofiji. Tvrdeii da je moguinost politidke opozicije ubiv5em poretku bila praktilno iskljudena, M. Savid ipak kaZe dasu jedini oblik opozicije dinili marksistidki intelektualci. Tu ocenu,medutim, relativizuje tvrdenjem da je njihova delatnost bila moguia

,,zbog pripadanja istoj paradigmi". Spor je postojao oko ,,izvornogmarksizma" i ,,ostvarivanja revolucionarnog programa" itd. Iakose izridito ne pominju praxis filozofiji, odigledno se misli i nanjih. eini se da pojam intelektualca upotrebljava u striktnom smislutako da se on ne odnosi i na dogmatske rnarksiste koji uostalom i

nisu bili nikakvi filozofi. Dogmatizam se, u svorn ideolo5kom ob-Iiku, koji treba jasno razlikovati od izvornog filozofskog oblika,ne moZe, niti sme pobrkati sa bilo kakvom filozofijorn i mislim dato ne dini ni M. Savii.

Problem je, medutim, ono odredenje da je red o istoj para-digmi. Kod izricanja ovakvih i slidnih ocena, meni se dini, zaboravljase da je uvaZavanje na(e praxis filozofije i izvan jugoslovenskihokvira imalo svoj koren u njenoj otvorenosti prema gotovo svimznadajnijim tokovima u evropskoj filozofiji posle drugog svetskograta, a ne samo prema Marksovoj misli. To se ne bi smelo gubiti izvida, iako je tadno da je toj misli - uostalom kao i nekim drugimznadajnim usmerenjima evropske filozofije - uglavnom pripadalonajznadajnije mesto. Ta otvorenost praxisfilozofije i na5e dru5tvenemisli u celini, ukoliko je ova bila pod uticajem te filozofije, zna(Llaje, pored ostalog, traLenje odredenog izmirenja razliditih, destoprotivstavljenih teznji u savremenoj filozofiji pre nego Sto je uovoj problem ishodi5ta ili temelja postao izazov od op5teg i, takode,od najveieg zna(aja. U tom smislu se moZe reii da se praxisusmerenje kretalo u okvirima moderne filozofske paradigme naslidan nadin kao preovladujuii deo filozofije tog vremena.

Do promene zna(aja i vrednosti ove filozofije dolazi ondakad ona podinje da gubi tu svoju otvorenost i prema izuzetnoznadajnim promenama kojima je bila zahvaiena evropska filozofija- posebno sa zamahom krize moderne misli. Kad se evropskafilozofija podela korenito menjati, kad je u njoj dovedena u pitanje,na razlidite nadine, njena moderna usmerenost, kad su uvelikouznapredovala razll(,ita i desto vrlo znadajna ogranidavanja tognjenog vladajudeg llka,praxis orijentacija je podela da gubi svojuZivotno vaZnu zavisnost od evropske filozofije, od promena kojimaje ova bila zahvaiena, jer je i dalje uporno istrajavala na svomstarom liku su5tinski odredenom modernom paradigmom, odnosnofilozofijom subjektivnosti. NaSa filozofija nije udestvovala usporovima i sukobljavanjima o postmodernom mi5ljenju, na primer,koje je naprosto ignorisano u uticajnim tokovima na5e filozofije.Tako je bio prekinut Zivi odnos izkojeg je praxis filozofija dobijalanajdublje podsticaje. Koren istro5enosti na5e filozofije bio je presvega u njoj samoj, a ne u rdavo uspostavljenom odnosu premavladajuioj ideolo5koj paradigmi. ZIa sudbina te paradigme, kad jered o na5oj sredini, najpotpunijeje nagove5tenaiizraLena upravou na5oj filozofiji. To nije ni5ta neobidno, niti iznenadujuie. To je

1 5 8 1 5 9

X

Fal(ro

!LoN

J

L

onome Sto je najvaZnije, dakle prema promenama koje donosivreme.

Govor o fiLozofskoj publicistici je sasvim opravdan, ali samoako je red o politidkom spisateljstvu koje ima snaZna upori5ta ufilozofiji, u njenim uvidima. Kad se taj odnos prema filozofijisasvim oslabi ili dak kad se prosto prekine, onda se upori5te moratraZiti u nedem drugom, na primer u nekakvom oseianju za stvar,u pukim opredeljenjima, a misao uzima oblik ,,prirodnog filozo-firanja". Zavr(ava se u filozofiranju bez filozofije. Ako se za mo-derno otvaranje filozofije prema,,vrevi svetskih dogadaja" moglore6i da je bilo veliko delo Hegelove misli, onda se za fiozofiranjeo kojem govorim moZe re6i da u njemu, osim za tu vrevu vi5e nijebilo mesta ni za Sta drugo, pa dak ni za filozofiju. Glas filozofijevi5e se nije duo.

Mislim da se ne moZe poricati da se na(apraxis filozofija uvremenu svog uspona bila izborila za odredenu slobodu i samostal-nost kao i drugi oblici svesti. Ta sloboda bila je uvek ogranidavanakada se procenjivalo da filozofija stide dru5tvenu moi i, pogotovu,da moZe ugroziti ,,politidku paradigmu". Ponekad mi se dinilo dasu filozofi manje brinuli, pa dak i manje znah o putevima sticanjamo6i, nego oni koje je ona mogla da ugrozi. Zajednidko nastupanjefilozofa, naudnika i, narodito knjiZevnika, dakle ta Siroka intelektu-alna zajednica, koja je odista jedan od uslova bilo kakve moguinostida filozofija uopSte stekne neku dru5tvenu mo6, bila je posebanizazov vladajuioj politici i onaje tada obidno i reagovala. Sa takvimobjedinjavanjem pojadavani su i pritisci, posebno na filozofe. Ovopominjem kako bih istakao da proganjanja filozofa nisu bila nikakvasludajnost, nikakvo iskakanje iz ,,iste paradigme", ve6 jedan oduverljivih pokazatelja da smo mi imali filozofiju koja se ne moZeizjednaditi sa tom paradigmom. U protivstavu prema svodenju pra_r-ls filozofije na ,,politidku paradigmu", meni se dini da se moZeredi kako je taj sukob ili nemogudnost izmirenja ono Sto je bilouverljiv znakda se poredak, u kojem je takvo izmirenje neostvarlji-vo, ne moZe ni odrLati. Ako ovaj i nije propao zbog tog sukoba,sasvim je sigurno da je upravo njime najavljena njegova neodrZi-vost.

Sada se moZe postaviti pitanje kako mi neslaganje o takovaZnim ocenana na5e filozofije sa M. Saviiem ipak omoguiava dapohvalu njegove knjige i njegovog rada u celini izrazim na saZet iupedatljiv nadin istiduii ono Sto je od svega najvaZnije za takvo

t 6 l

!JoJuJ

zt

z

-

najmanje Sto se moZe odekivati od filozofije ako ona u odredenojsredini uop5te postoji, odnosno ako to Sto postoji uop5te moZe snekim opravdanjem biti nazvano filozofijom. Nemogudnost da poli-tidka paradigma bude priznata od filozofije uvek je znak istroSenostiili neodrZivosti te paradigme. Progoni filozofa praxis usmerenjasvedode da je postojala svest o opasnostima po poredak, o tome daovo usmerenje ugroZava ideolo5ku paradigmu u njenom vladaju-iem liku.

Zanemarivanje znadajnih promena o kojima govorim naneloje najvede Stete onima koji su i dalje, sve do danas, istrajavali naparadigmi koja je u evropskoj filozofiji postala izazov najveiihsporova i sukobljavanja. Ti sporovi su udinili svoje. Naime, i onikoji su ostali u okvirima moderne paradigme znatfio su odstupaliod svojih nekadainjih pogleda. Habermas je najbolji primer zaovo.

Vrednost prilaza za koji se ovde zalaLemje u tome Sto nampredodava mogu6e izlaze iz krize u koju je zapala na5a filozofijasa gubljenjem snage njenog praxis usmerenja. OZivljavanje odnosaprema savremenim strujanjima u evropskoj filozofiji je ono naj-vainlje - to je pretpostavka mogu6nosti da se savlada kriza. Vremepraxis filozofije je, razume se, pro5lo kao vreme tolikih drugihusmerenja u posleratnoj evropskoj filozofiji. Na vaZnim zaokretima,posebno kad filozofija dovodi u sumnju svoje osngye,kada traZidrugadije puteve - ne, dakle, samo neka nova usfrlerenja unutarstarih, znanih i neupitnih osnova - ona se, sasvim razumljivo,okrede sebi, svojim ishodi5tima i kao da podinje nekakvo njenodrugadije kretanje. Upravo u takvom ,,trenutku" savremene filo-zofije na5a praxis misao istrajavala je na svojim uspostavljenimishodi5tima sva usmerena prema Zivotnim dogadanjima. Tako jena5a filozofija, svojom maticom, ostala izvan filozofskih previranjakoja su se ticala nje same, samih njenih osnova. Ostaju6i ista, nemenjajudi se, ona je gubila svoju najvredniju odliku - otvorenostprema strujanjima u savremenoj filozofiji i vremenom sve vi5edospevala na njihove margine.

Taj govor vodio je one koji su uporno istrajavali na starompraxis stanovi5tu udaljavanju od filozofije ili, grubo redeno, premanekom filozofiranju bez filozofije. Zavr5ilo se politidkom spisa-teljstvu i publicistici koji vi5e svoju snagu ne dobijaju iz samefilozofije, iz njenih savremenih dometa ili sporova koji su na razliditenadine oplotlivali filozofiju kao otvorenu misao, otvorenu prema

1 6 0

X

Fal(ro

!LoN

J

L

onome Sto je najvaZnije, dakle prema promenama koje donosivreme.

Govor o fiLozofskoj publicistici je sasvim opravdan, ali samoako je red o politidkom spisateljstvu koje ima snaZna upori5ta ufilozofiji, u njenim uvidima. Kad se taj odnos prema filozofijisasvim oslabi ili dak kad se prosto prekine, onda se upori5te moratraZiti u nedem drugom, na primer u nekakvom oseianju za stvar,u pukim opredeljenjima, a misao uzima oblik ,,prirodnog filozo-firanja". Zavr(ava se u filozofiranju bez filozofije. Ako se za mo-derno otvaranje filozofije prema,,vrevi svetskih dogadaja" moglore6i da je bilo veliko delo Hegelove misli, onda se za fiozofiranjeo kojem govorim moZe re6i da u njemu, osim za tu vrevu vi5e nijebilo mesta ni za Sta drugo, pa dak ni za filozofiju. Glas filozofijevi5e se nije duo.

Mislim da se ne moZe poricati da se na(apraxis filozofija uvremenu svog uspona bila izborila za odredenu slobodu i samostal-nost kao i drugi oblici svesti. Ta sloboda bila je uvek ogranidavanakada se procenjivalo da filozofija stide dru5tvenu moi i, pogotovu,da moZe ugroziti ,,politidku paradigmu". Ponekad mi se dinilo dasu filozofi manje brinuli, pa dak i manje znah o putevima sticanjamo6i, nego oni koje je ona mogla da ugrozi. Zajednidko nastupanjefilozofa, naudnika i, narodito knjiZevnika, dakle ta Siroka intelektu-alna zajednica, koja je odista jedan od uslova bilo kakve moguinostida filozofija uopSte stekne neku dru5tvenu mo6, bila je posebanizazov vladajuioj politici i onaje tada obidno i reagovala. Sa takvimobjedinjavanjem pojadavani su i pritisci, posebno na filozofe. Ovopominjem kako bih istakao da proganjanja filozofa nisu bila nikakvasludajnost, nikakvo iskakanje iz ,,iste paradigme", ve6 jedan oduverljivih pokazatelja da smo mi imali filozofiju koja se ne moZeizjednaditi sa tom paradigmom. U protivstavu prema svodenju pra_r-ls filozofije na ,,politidku paradigmu", meni se dini da se moZeredi kako je taj sukob ili nemogudnost izmirenja ono Sto je bilouverljiv znakda se poredak, u kojem je takvo izmirenje neostvarlji-vo, ne moZe ni odrLati. Ako ovaj i nije propao zbog tog sukoba,sasvim je sigurno da je upravo njime najavljena njegova neodrZi-vost.

Sada se moZe postaviti pitanje kako mi neslaganje o takovaZnim ocenana na5e filozofije sa M. Saviiem ipak omoguiava dapohvalu njegove knjige i njegovog rada u celini izrazim na saZet iupedatljiv nadin istiduii ono Sto je od svega najvaZnije za takvo

t 6 l

!JoJuJ

zt

z

-

najmanje Sto se moZe odekivati od filozofije ako ona u odredenojsredini uop5te postoji, odnosno ako to Sto postoji uop5te moZe snekim opravdanjem biti nazvano filozofijom. Nemogudnost da poli-tidka paradigma bude priznata od filozofije uvek je znak istroSenostiili neodrZivosti te paradigme. Progoni filozofa praxis usmerenjasvedode da je postojala svest o opasnostima po poredak, o tome daovo usmerenje ugroZava ideolo5ku paradigmu u njenom vladaju-iem liku.

Zanemarivanje znadajnih promena o kojima govorim naneloje najvede Stete onima koji su i dalje, sve do danas, istrajavali naparadigmi koja je u evropskoj filozofiji postala izazov najveiihsporova i sukobljavanja. Ti sporovi su udinili svoje. Naime, i onikoji su ostali u okvirima moderne paradigme znatfio su odstupaliod svojih nekadainjih pogleda. Habermas je najbolji primer zaovo.

Vrednost prilaza za koji se ovde zalaLemje u tome Sto nampredodava mogu6e izlaze iz krize u koju je zapala na5a filozofijasa gubljenjem snage njenog praxis usmerenja. OZivljavanje odnosaprema savremenim strujanjima u evropskoj filozofiji je ono naj-vainlje - to je pretpostavka mogu6nosti da se savlada kriza. Vremepraxis filozofije je, razume se, pro5lo kao vreme tolikih drugihusmerenja u posleratnoj evropskoj filozofiji. Na vaZnim zaokretima,posebno kad filozofija dovodi u sumnju svoje osngye,kada traZidrugadije puteve - ne, dakle, samo neka nova usfrlerenja unutarstarih, znanih i neupitnih osnova - ona se, sasvim razumljivo,okrede sebi, svojim ishodi5tima i kao da podinje nekakvo njenodrugadije kretanje. Upravo u takvom ,,trenutku" savremene filo-zofije na5a praxis misao istrajavala je na svojim uspostavljenimishodi5tima sva usmerena prema Zivotnim dogadanjima. Tako jena5a filozofija, svojom maticom, ostala izvan filozofskih previranjakoja su se ticala nje same, samih njenih osnova. Ostaju6i ista, nemenjajudi se, ona je gubila svoju najvredniju odliku - otvorenostprema strujanjima u savremenoj filozofiji i vremenom sve vi5edospevala na njihove margine.

Taj govor vodio je one koji su uporno istrajavali na starompraxis stanovi5tu udaljavanju od filozofije ili, grubo redeno, premanekom filozofiranju bez filozofije. Zavr5ilo se politidkom spisa-teljstvu i publicistici koji vi5e svoju snagu ne dobijaju iz samefilozofije, iz njenih savremenih dometa ili sporova koji su na razliditenadine oplotlivali filozofiju kao otvorenu misao, otvorenu prema

1 6 0

X

Fal(r

:-L

NoL

JuJ

z{r

z

-

vrednovanje. Odgovor je jednostavan: sa ovim razmatranjima opraxis filozofiji dospevamo do mesta sa kojeg postaje vidno danjegova knjiga, na slidan nadin kao i njegovi raniji spisi,jesu uspe5notraLenje izlaza iz krize na5e filozofije. U osnovi njegovih nastojanjaje jasan uvid da se mnogo toga mora promeniti da bi na5a filozofijauop5te mogla ste6i mod koju je nekad imala. Knjiga o kojoj govorimplod je napora da se na putu suodavanja sa Zivotnim izazovimavremena i, posebno, na5e zemlje oslonci traLe t samoj filozofiji, unjenim savremenim dometima, u savladavanju onoga Sto je na5udruStvenu misao podelo da udaljava od savremene filozofije. KnjigeMileta Saviia, a posebno ova najnovija, svedodanstvo su o jednom

mogudem putu filozofskog promi5ljanja sveta iivota u vremenu ukojem je praxls filozofija dovr5ila svoj put.

Vladimir Cvetkovi6Filozofski fakultctNovi Sad

Pikaz

Mile Savi6 ,VANREDNO STANJE(Filip ViSnjii, Beograd, 1999)

Nova knjiga Mileta Saviia sa prorodkim naslovom Vanrednos t anj e predstavlj a nastavak njegovi h studij a posveienih krucijalnimtokovima savremene istorije i filozofije. Za razllk:u od prethodneknjige (Izazov marginalnog) koja je kroz striktno filozofsko i5dita-vanje posredovanja moderne i postmoderne nastojala da ukaZe naraznolike politidke, odnosno ideoloike sadrZaje i konotacije togepohalnog ukr5tanja, u svom novom delu Savi6 se takoreii,,spu5ta"na konkretno-istorijsko tlo koje propituje u disciplinarno manjeobavezuju6em - esejistidkom kljudu. Op5ti hermeneutidki okvirpostavljen t lzazovu marginalnog, ovde je posluZio kao teorijskaosnova za ne5to specifidniju analizu politidkog i kulturnog oblik-ovanja zajednica koje obituju na marginamaZapadnog sveta, teglavne i op5te metafore neumoljivih procesa modernosti.

Savi6 polazi od teze da aktulena (post)moderna stvarnostima sasvim razll(ita kulutrna i ideolo5ka zna(enja u ,,srcu" i na,,periferiji" modernosti. Kao globalni,,projekat" ustrojstva druStvasa univerzalisidkim ambicijama i za(,et na tlu Zapadne Evrope,Moderna je danas dospela u evidentnu krizu vlastitog identiteta iciljeva kojima teZi. Samoizboreno pravo vodstva Zapada u svetskimokvirima, dovedeno je u pitanje kada su se istanjile legitimacijskeosnove koje su ga tokom nekoliko prethodnih vekova promovisalekao konadno pronadeni i jedino na razumu zasnovani projekat or-ganizacije ljudske zajednice. Kako autor s pravom primeiuje uuvodnom, teorijski najrelevatnijem delu knjige (,,Ram za skicu"),ogromna premoi zapadnoglmodernog, nad drugim - ,,tradiciona-lnim" projektima zajednice, odituje se u paradoksalnoj dinjeniceda su njegove sopstvene ,,neogranidene" i ,,nepregledne" pret-postavke - uistinu ogranidene i porozne. Otuda, ,,Svet je istinskipostao konadan tek kad je ovaj (zapadni - prim. recez.) projekat

t 6 2 163