Milan Rakic - Iskrena pesmaO, sklopi usne, ne govori, cuti,ostavi misli nek se bujno roje,i rec nek tvoja nicim ne pomutibezmerno silne osecaje moje.Cuti, i pusti da sad ile mojezabrekcu novim, zanosnim zivotom,da zaboravim da smo tu nas dvojepred velicanstvom prirode; a potom,Kad prodje sve i malaksalo teloponovo padne u obicnu camu,i ivot nov i nadahnuce celonecujno, tiho potone u tamu,Ja cu ti, draga, opet reci tadaotunu pesmu o ljubavi, kakoceznem i stradam i ljubim te, madau tom trenutku ne osecam tako.I ti ces, bedna zeno, kao vazdasluati rado ove reci lane,i zahvalices Bogu to te sazda,i oci ce ti biti suzom vlane.I gledajuci vrh zaspalih njivakako se sputa nema polutama,ti neces znati ta u meni biva,da ja u tebi volim sebe sama,I moju ljubav naspram tebe, kad meobuzme celog silom koju ima,i svaki ivac rastrese i nadme,i osecaji navale ko plima.Za taj trenutak ivota i milja,kad zatreperi cela moja snaga,neka te srce moje blagosilja,al' ne volim te, ne volim te, draga!I zato cu ti uvek neto reci: cuti,ostavi duu nek spokojno sniva,dok kraj nas lide na drvetu utii tama pada vrh zaspalih njiva.Milan Rakic - Iskrena pesmaO, sklopi usne, ne govori, cuti,ostavi misli nek se bujno roje,i rec nek tvoja nicim ne pomutibezmerno silne osecaje moje.Cuti, i pusti da sad ile mojezabrekcu novim, zanosnim zivotom,da zaboravim da smo tu nas dvojepred velicanstvom prirode; a potom,Kad prodje sve i malaksalo teloponovo padne u obicnu camu,i ivot nov i nadahnuce celonecujno, tiho potone u tamu,Ja cu ti, draga, opet reci tadaotunu pesmu o ljubavi, kakoceznem i stradam i ljubim te, madau tom trenutku ne osecam tako.I ti ces, bedna zeno, kao vazdasluati rado ove reci lane,i zahvalices Bogu to te sazda,i oci ce ti biti suzom vlane.I gledajuci vrh zaspalih njivakako se sputa nema polutama,ti neces znati ta u meni biva,da ja u tebi volim sebe sama,I moju ljubav naspram tebe, kad meobuzme celog silom koju ima,i svaki ivac rastrese i nadme,i osecaji navale ko plima.Za taj trenutak ivota i milja,kad zatreperi cela moja snaga,neka te srce moje blagosilja,al' ne volim te, ne volim te, draga!I zato cu ti uvek neto reci: cuti,ostavi duu nek spokojno sniva,dok kraj nas lide na drvetu utii tama pada vrh zaspalih njiva.Milan Rakic - Iskrena pesmaO, sklopi usne, ne govori, cuti,ostavi misli nek se bujno roje,i rec nek tvoja nicim ne pomutibezmerno silne osecaje moje.Cuti, i pusti da sad ile mojezabrekcu novim, zanosnim zivotom,da zaboravim da smo tu nas dvojepred velicanstvom prirode; a potom,Kad prodje sve i malaksalo teloponovo padne u obicnu camu,i ivot nov i nadahnuce celonecujno, tiho potone u tamu,Ja cu ti, draga, opet reci tadaotunu pesmu o ljubavi, kakoceznem i stradam i ljubim te, madau tom trenutku ne osecam tako.I ti ces, bedna zeno, kao vazdasluati rado ove reci lane,i zahvalices Bogu to te sazda,i oci ce ti biti suzom vlane.I gledajuci vrh zaspalih njivakako se sputa nema polutama,ti neces znati ta u meni biva,da ja u tebi volim sebe sama,I moju ljubav naspram tebe, kad meobuzme celog silom koju ima,i svaki ivac rastrese i nadme,i osecaji navale ko plima.Za taj trenutak ivota i milja,kad zatreperi cela moja snaga,neka te srce moje blagosilja,al' ne volim te, ne volim te, draga!I zato cu ti uvek neto reci: cuti,ostavi duu nek spokojno sniva,dok kraj nas lide na drvetu utii tama pada vrh zaspalih njiva.