Click here to load reader

Milan Rakic poezija

  • View
    136

  • Download
    8

Embed Size (px)

DESCRIPTION

.................

Text of Milan Rakic poezija

(1876-1938) (, 30. 1876 , 30. 1938) . 30. (18. ) 1876. . , 1888. , . . . , . , . , 1904. . , , [1] [2]. 1915. 1917. , . 1921. , 1927. .[3] . 30. 1938. . 18. 1922, 12. 1934. . [] 1902. (1903. 1912.), . , . [] . , . , , . , : , (), , ( ) . ; , , . . , , , , , . , , , . , , . , , , . , . , ; , . . , , , . , , , . , .

. , . , .[footnoteRef:2] , . , , , . [2: , , , , ,1971,.68, .]

, . .[footnoteRef:3] , , . . . '' ''.[footnoteRef:4] [3: , , , , ,1971,] [4: ]

, . , . . , , . , , , , , , , , .[footnoteRef:5] , . , , : [5: , , , , ,1971,.68]

'', , ! , , !, , .''

, , , . , , , , , :

'', ! . ? ?, !

, , .

'' , , , , , , , , , ' , .''

, . , - , . . . , , , . ? , . '' - , , , .'' [footnoteRef:6] . , , , . : [6: , , , , 11, , , 1970]

'' , , , , .

, , , , , , ...

, , , ...'''

, ? . , . ? . , . , , , . , . , . , , . , , . , , , , . , :

'' , ''

()

'' ? ! , ;, , ; - '! ''

()

'' ...''

( )

, - - , , ; , , , , , , .[footnoteRef:7] [7: ]

, . . , , , .

'' , .''

()'' , , .''( ) '', , '', .[footnoteRef:8] [8: ]

'' , , , .''

( )

, , , , , . , , . '', '', , '' ''. , , , '' '' [footnoteRef:9], '' , , , '' [footnoteRef:10], , reductioadabsurdum, . . [9: , .8] [10: ]

; ; . , , . , . , . , , . , , - : , . . . , . . . , . , , . . ? . , , ''''. , . :

'' , , ''

, , . , , , . '''', . '''' . '''' , .[footnoteRef:11] , , , , . , , , , . [11: , - , 123, , 1985]

, , . , , ( ) . . . , , , . :

'' , , , , .''

( )

, , :

'' , , .''

( )

. . , , , . , , , , , . , . . , , . :

'' . , .''

( )

. . ''''. , , . , . . . , , . '' '' . . , , , , . :

'' , , ; , .''

. ''''. . , , , , , . , . . , . , :

'' .''

( )

, , . , , . , , , : , .

'', , , .

, , ? ! , .

( )

'' . : , .''

()

. . . , . . , . [footnoteRef:12] . ( 11 12). . (--; -; -) . , , , 17. . [12: , .53, ,1975]

, , , . , , , , , , '''' , , . , , , . . , , , , , , , , , , , . , , . . , . . , , , , . , . . , . , , , . , , , , , .

. , . :1. , - ;2. , ;3. , , . , . , , . , , , , . , , , , , , , , . , , , , , , , . , , , . , . , , . , , : , , , . , , , . . , , .

Milan Raki - Pesme - Kosovski ciklusMilanRaki usvojojrodoljubivojpoezijiizraavapotpunonovodnospremaotadbini. Njegovepesmepredstavljajusintezukosovskogstradanjaivelikihzadatakakojioekujunjegainjegovugeneraciju.MilanRaki jebiosrpskikonzuluPritinipredkrajprvedecenijeXXveka, iuneposrednomdodirusaKosovom, kojejejo bilopodTurcima. TadajenastaopoznaticikluspesamaNaKosovu. Ovajciklussadrisamosedampesama. Prva pesma tog ciklusa Minare napisana je 1905. godine, a poslednja Naslee 1911. godine.Iz ciklusa pesama Na Kosovu posebno se istie pesma Na Gazimestanu u kojoj Milan Raki iskazuje smireno svoja patriotska oseanja. U nekoliko impresivnih slika prikazuje bitku na Kosovu i propast srpskog carstva. Za njom sledi jedan zavet. On je vrsto uveren da ni u junatvu, ni u spremnosti za rtvovanje on i njegova generacija nee zaostati za slavnim precima. To je oseanje ispunjeno sveu o veliini, vrednosti i spremnosti rtvovanja za otadbinu.I u pesmi Naslee Milan Raki opeva duboke korene koji ga vezuju za srpsku istoriju. On osea da u njegovim venama tee krv slavnih predaka, koje ne mogu unititi tui kalemovi. Pred mukama predaka, muenika koji su "umirali utke na stranome kolju", iezle su sve line slabosti i boljke.Pesme Jefimija i Simonida nose u sebi boju srednjeg veka. U njima je pesniki oivljena njihova tragina sudbina. Stanje na Kosovu prikazano je bolom Jefimije, skromne monahinje. Jefimija, ena despota Ugljee, posle kosovskog poraza doivela je nesrenu i usamljeniku sudbinu. Pesma Simonida je nastala u jednom pesnikom susretu sa freskom manastira Graanice, sa ijeg je lica neprijateljski vojnik u godinama robovanja i ratova noem iskopao njene divno obojene i usaene oi. Stihovi ovih pesama su puni tananih rodoljubivih oseanja i vezanosti pesnika za svetlu istoriju predaka.Rodoljublje Milana Rakia je otmeno i plemenito, proeto diskretnou i smerovima modernog mislioca. U njegovim rodoljubivim pesmama se reaju istorijske slike, pejzai, manastiri, portreti, duh istorije. Pred njih izlazi pesnik, kao predstavnik svoje generacije, da izrekne svoj zavet i svoju veru. Iako odraz tadanjih politikih prilika, rodoljubiva poezija Milana Rakia nadrasta svoje vreme i osvetljava put mnogih generacija.

Rakieve pesme s kosovskom tematikom nastale su tano u periodu koji je pesnik - iako s povremenim kratkim prekidima - proveo u konzulatu u Pritini, dakle od 1905. do 1911. godine.Osam je Rakievih pesama inspirisano zavetnim kosovskim iskustvom. Po redosledu nastanka, to su:Minare(1905),Na Gazi-Mestanu,SimonidaiBour(1907),JefimijaiKondir(1910),Naputena crkvaiNaslee(1911). Sem Boura i Naslea (koje su prvi put objavljene u zbirci Nove pesme, Beograd 1912), i Jefimije (koja je, zajedno sa pesmom Kondir, tampana u Srpsko - hrvatskom almanahu) sve druge pesme objavljene su u Srpskom knjievnom glasniku.Grupiui, meutim, pesme u ciklus s naslovom "Na Kosovu" Raki se nije drao hronolokog, ve semantikog kriterijuma rasporeivanja. Po tom merilu, na prvo mesto dola je pesma Bour; iza nje usledile su: Simonida, Na Gazi-Mestanu, Naslee, Jefimija, Naputena crkva i, u epilokoj funkciji, Minare.Nije, prema tome, teko vaspostaviti opte duhovno znaenje i socijalnoistorijski smisao Rakievih rodoljubivih stihova. Pesniku se najpre pokazuje kosovsko minare, belo iznad crnih kua, simbol turske vlasti. Tmurno raspoloenje to ga je, tako, zahvatilo pri stupanju na kosovsko tle, produuje se u tri potonje pesme. Zatim mu se u viziji javlja Arnautin koji bode oi kraljici Simonidi na fresci, pa monahinja Jefimija kako plae nad srpskim plemenom "koje obuhvata tama, dok svetlosti nema na vidiku celom". Zapevanje i pla Stare Crne Gore prenosi se, onda, na stranu ikonu u naputenoj crkvi, na kojoj, "oajan i straan, Hristos ruke iri, / Veno ekajui pastvu, koje nema"."Umirahu utke na hladnom kolju"U pesmi Naslee, poslednjoj po nastanku, dogaa se, meutim, preokret - mit i predanje postaju aktivan inilac istorije i pesnikove sadanjosti: in identifikacije lirskog subjekta ostvaruje se u dimenziji koja vremenske pojavnosti doivljava svenarodne stradalnike povesti (relacija: nekad - sad, u preimenovanoj atribuciji: sjaj - tama, mit - kulatura) brie kao ne - otoloki izraz bia, to znai da etnika odreenost prerasta u generiku predodreenost, zamrla kolektivna svest u probuenu nacionalnu samosvest, i u spremnost da se izazov prolosti prihvati kao odgovornost za budunost. Najbolje se to vidi u zavrnim strofama Naslea:Ja oseam ipak, ispod sveih granaI kalema novih, da, ko nekad jaka,U korenu starom struji snana hrana,Neiscrpna krepkost starinskih junaka.Sve iezne tada. Zaboravljam bolju,A preda me staju redom preci moji,Muenici stari, i junaci kojiUmirahu utke na stranome kolju.Svesna, razumna ljubav prema svom narodu.S Rakievim kosovskim pesmama ivelo je i njima se napajalo sve Srpstvo, ne samo Stara Srbija - mada ona najvie. Skerli ih je nazvao dubokima, naglasivi pritom da "svesnu, razumnu ljubav prema svome narodu niko nije bolje izrazio no Raki, u pesmi Na Gazi-Mestanu".Uopte, nema meu Rakievim rodoljubivim pesmama ostvarenje koje se po svome drutvenom znaenju i neposrednom uticaju moe uporediti sa gazimestanskim stihovima. Isidora Sekuli oznauje ih kao signale i peate:- Kada se navede: Ja u dati ivot, otadbino moja, Znajui ta dajem i zato ga dajem, onda svi vidimo kamen mea na prelomu istorijskih vremena pijemontske Srbije."Lozinka pokoljenja, pesma-poruka, Na Gazi-Mestanu mogla je, opet, delovati tako osveujue ne zato to je to pesma koja parazitski ivi od kosovskog mita, ve stoga to je ona taj mit oivljavala i preobraavala (Nikola Koljevi) - uzdiui ga istovremeno, posredstvom jedne sugestivne i slikovite, samo Rakiu svojstvene pesnike retorinosti, na visine proroanstva koje, samim tim to se javlja kao izraz jedinstva Rakievog drutvenoga i duhovnoga bia, podrazumeva krajnje dosledno postupanje u ivotu, bezuslovan izbor - lino pregnue, individualni in.U Rakievom primeru obistinila se i ova druga, nacionalno - patriotska strana ovekove linosti. Na dva naina. Najpre u njegovim publicistikim tekstovima. U kosovske teme Rakieve valja naime, pored pesama, ubrojiti i tri njegova lanka o Arnautskoj pobuni 1910. godine, u kojima je autor, ukazavi najpre na uzroke, podrobno razmotrio moguan "odraz" pobune na poloaj i stanje Srba u njihovoj drevnoj postojbini.lanci su objavljeni 1910. godine u Beogradskom Slovenskom jugu, svi pod pseudonimom "Z", istim onim pseudonimom pod kojim je Raki 1902. tampao prve svoje pesme.Srpska diplomatija ne samo to je pomenute lanke zapazila, ona ih je i svestrano "upotrebljavala". O tome postoje brojna svedoanstva. Naveu samo jedno: tadanji srpski poslanik u Parizu Milenko Vesni isticao je u svojim izvetajima i prepisci da su odlini i da ih je on, na poloaju na kom je, iskoristio do maksimuma.BOURKako je lepa ova no! Gle, svuda,S topole, rasta, bagrema, i duda,U mlazevima zlatokosim padaNesutastvena meseina. Sada,Nad livadama gde trava mirie,U rascvetanim granama, svrh njivaKoje su crne posle bujne kie,Velika dua meseeva sniva.Sve mirno. Tajac. uti polje ravnoGde nekad pade za etama eta... Iz mnoge krvi izniknuo davno,Crven i plav, Kosovom bour cveta...U kosovskoj noi pod meseinom "uti polje ravno - gde nekad pade za etama eta", a po njemu cveta crven i plavbouriznikao iz crvene srpske i plave turske krvi.JEFIMIJAJefimija, erka gospodara Drame,I ena despota Ugljee, u miru,Daleko od sveta, puna verske tame,Veze svilen pokrov za dar manastiru.Pokraj nje se krve narodi i gue,Propadaju carstva, svet vaskolik cvili.Ona, veno sama, na zlatu i sviliVeze strane bole otmene joj due.Vekovi su proli i zaborav pada,A jo ovaj narod kao nekad grca,I meni se ini da su naa srcaU grudima tvojim kucala jo tada,I u mune ase narodnoga sloma,Kad svetlosti nema na vidiku celom,Ja se seam tebe i tvojega doma,Despotice srpska s kaluerskim velom!I oseam tada da, ko nekad, sama,Nad nesrenom kobi to stee sve jae,Nad plemenom koje obuhvata tama,Stara Crna Gospa zapeva i plae...MonahinjaJefimijakoja "veno sama, na zlatu i svili - veze strane bole otmene joj due", podsea pesnika da "jo ovaj narod kao nekad grca" a "svetlosti nema na vidiku crnom".KONDIRPouj, draga, rei iskrene i jasneJedne bolne due, tvojoj dui prisne,Pre no oluj stigne i grom strani prasne,I nemirno srce najedanput svisne,Pouj ove pesme uzaludno strasne.Pre odsudnog boja ja ti nisam daoKoprenu, ni burmu, ni azdiju, kaoStarinski junaci, po emu e menePomenuti kada stigne udes zaoI zapite deca i zaplau ene.Sad na razbojitu lei le do lea.Plemii i sebri. Lei strana smea.No se hvata. Samo munja katkad blisne.Dok poslednje rtve stari krvnik veaNepregledna hrpa ranjenika kisne...Hoe li me nai meu njima tvojeBistre oi, draga? Hoe l' iz kondira,Ko pretea skromna veitoga mira,Pasti kap na rane to zjape i gnoje?Hoe l' pasti kaplja to bolove spira?ekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne.No prosipa tamu i asove kasne,Ni zvezde na nebu da za trenut blisne.- ekam. Nigde nikog. Uz vapaje glasneNepregledna hrpa ranjenika kisne...MINAREStri minare iznad crnih kua,Tanko i belo. No lagano pada,Kao dan jasna no i kao dan vrua,I s breuljaka vraaju se stada.Vonjaci, cvea i pesama puni,Gde zaikuju kosovi slavuje,I na ovcama, zaraslim u vuni,Klepetue to ravnomerno bruje.Ali e sve to proi, i, u asu,Nepregledna e no ostati sama,Obui e se svet u crnu rasu,Progutae ga neprozrana tama,Samo e, kao znak istrajne moiI osvajakog starog nadahnua,Strati mirno u toj optoj noiBelo minare iznad crnih kua.Prvi susrst sa Kosovom i prvi doivljaj je tanko i belominarekoje e "kao znak istrajne moi - I osvajakog starog nadahnua, - Strati mirno u toj optoj noi. Crne kue i otta no su donvljajkosovske stvarnosti, koji uznemiruje i vrea pesnikovo srce.NA GAZI MESTANUSilni oklopnici, bez mane i straha,Hladni ko va oklop i pogleda mrka,Vi jurnuste tada u oblaku praha,I nastade tresak i krvava trka.Zaljuljano carstvo survalo se s vama...kad oluja proe vrh Kosova ravna,Kosovo postade nepregledna jama,Kosturnica strana i porazom slavna.Kosovski junaci, zasluga je vaato poslednji beste. U krvavoj stravi,Kada trulo carstvo oruja se maa,Svaki le je svesna rtva, junak pravi.Danas nama kau, deci ovog veka,Da smo nedostojni istorije nae,Da nas zahvatila zapadnjaka reka,I da nam se due opasnosti plae.Dobra zemljo moja, lau! Ko te voli,Danas, taj te voli, jer zna da si mati,Jer pre nas ni polja ni krevi goliNe mogoe nikom svesnu ljubav dati!I danas kad doe do poslednjeg boja,Neozaren starog oreola sjajem,Ja u dati ivot, otadbino moja,Znajui ta dajem i zato ga dajem!Gazi Mestan, mesto gde je po legendi protekla odsudna bitka Kosovskog boja, oivljava u pesniku spike bitke, silnih oklopnika, nepregledne jame kosturnica, survavanje srpskog carstva i podstie zavet:I danas kad doe do poslednjeg boja,Neozaren starog oreola sjajem,Ja u dati ivot, otadbino moja,Znajui ta dajem i zato ga dajem!Meu njima se svojim iskrenim i zanesenim rodoljubljem naroito istie pesma Na Gazi-Mestanu. Raki tu duhom savremenog, modernog oveka oivljava kosovsku epopeju i podvige njenih heroja. U ime itave svoje generacije, koja je sa ponosom negovala u sebi duh slavnih predaka, on peva o nesebinoj ljubavi prema slobodi domovine i o svesnoj spremnosti na svaku rtvu koju budu zahtevali njeni interesi:I danas, kad doe do poslednjeg boja, Neozaren starog oreola sjajem,Ja u dati ivot, otadbino moja, Znajui ta dajem i zato ga dajem!

NAPUTENA CRKVALei stara slika raspetoga Hrista.Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra;Oi mrtve, usne blede, samrt ista;Nad glavom oreol od kovana srebra.Dar negdanjet plemstva i pobonog sebra,erdan od dukata o vratu mu blista.Po okviru utisnuta srma ista,A okvir je rez'o umetnik iz Debra.Takav lei Hristos sred pustoga hrama.I dok neosetno, svuda pada tama,I jato se nonih ptica na plen sprema,Sam u pustoj crkvi, gde krue vampiri,Oajan i straan, Hristos ruke iri,Veno ekajui pastvu, koje nema...Kao poslednja i najmunija slika kosovskog pejzaa ostala je u pesnikunaptena crkva, kao simbol naputene zemlje, zaborava i nestajanja. Viena mesta i evokacija prolosti praeni su rezignacijom, tugom i nespokojem to i danas "ovaj narod kao nekad grca".

. ; , , ; .

, . , ' .

. , , ,

, , , , , ...

1911. ,[1] -- , , , , , , . , , ? .

, , ; , . ? , () ( ) , , , . ( , , , .) , , , .

( ), ( , , , , ), ( ) : , .

, , , , , , , , . . , . (, . ), () .

, , ( ) : , , .

, , , ( ?), . , : ( . .) , ... , : , , .[2]

-, .

? , . , , , . , , , , ( , , ) , , , , . ? , ? , / , ...

, ? , XXI , , . ( ) , , , ( ) . !

? , , . , XXI , ! , , : , , , , ( ) .

, , . ( ?) . ?

, . , ( ) , , , , . , ( ), , , , , , , ! , , ?

[1] 1928. (. , 19131; 2002), , : ' ' . , . , . , . . . , , . , , . . , : ', . , .' .NASLEEJa oseam danas da u meni teeKrv predaka mojih, junakih i grubih,I razumem dobro, u to mutno vee,ZatoI prezirem tugu, zaboravljam bolju,Jer u meni tee krv predaka moji',Muenika strarih i junaka kojiUmirahu utke na sranome kolju.

Jest, ja sam se dugo sa prirodom rv'o,Uspeo sam sve se moe kad se hoe -Da na ovo staro i surovo drvoNakalemim najzad blagorodno voe.

I sad, ako plaem kad se mesec kreneS oreolom modrim niz nebesne pute,Il' kad stare ume, arobne sirene,Jedno tuno vee zlokobno zaute,

Ja oseam ipak, ispod sveih granaI kalema novih, da, ko nekad jaka,U korenu starom struji snana hrana,Neiscrpna krepost starinskih junaka.

Sve iezne tada. Zaboravljam bolju,A preda me staju redom preci moji,Muenici stari, i junaci kojiUmirahu utke na stanome kolju...bojne igre u detinjstvu ljubih.PesmaNasleepripada ciklusu Rakievih rodoljubivih pesama Na Kosovu. Ovo istorijsko mesto, koje u svesti srpskog naroda zrai tugom i divljenjem, nije ostavilo ravnodunim ni pesnika Rakia. Ipak, tema pesme nije kosovsko stradanje i podvizi pojedinca i naroda, nego duhovno i moralno naslee, prisutno u svakom ljudskom biu ove zemlje, naslee koje je neodvojivi deo linosti svakog pripadnika srpskog naroda. Relacije danas - sutra proimaju celu pesmu i svaku poetsku sliku. Sredinja misao pesme i jeste misao o odnosu izmeu sadanjosti i prolosti, i o prirodi toga odnosa.Lirski subjekt "Ja" kazuje o svojim oseanjima i mislima sa aspekta sadanjice, trenutka pevanja ("oseagm danas"), ali i sa aspekta apsolutnog saznanja "da u meni tee - krv predaka mojih". To saznanje je objasnilo i nekadanju deaku ljubav prema bojnim igrama - junako naslee pobuuje na junaka dela. Preci su ovde sagledani kao junaki i grubi - junatvo je njihova uroena osobina koja ih odrava u ivotu; grubost je proizvod vremena i uslova ivota. Junatvo je uroeno i unutranje svojstvo, koje se nasleuje; grubost je spoljanja manifestacija koja je promenljiva i nestalna. Sa aspekta sadanjice, ovi preci deluju grubo i nekultivisano, ali im to ne umanjuje vrednost, onu psiholoku i moralnu - nisu grubi zato to im je karakter grub, nego zato to je i vreme bilo grubo i neprosveeno. Zato se epitet "grubih" vie ne ponavlja, jer ta osobina, uslovljena vremenom i stepenom razvoja drutvene svesti, nije ono to se nasleuje od predaka - od njih se nasleuje ljubav prema domovini, junatvo, vitetvo i dostojanstvo."Krv predaka mojih'", muenika i junaka koji su utke umirali "na stranome kolju", uliva snagu i samopouzdanje pa lirski subjekt moe da kae "i prezirem tugu, zaboravljam bolju". Ono to danas predstavlja bol ili izaziva tugu, ne moe da se poredi sa mukama i bolom nekadanjih junaka. Slika kolja dovoljno upeatljivo govori o vremenu kada su iveli i delali ti junaci: to je bilo vreme primitivizma, neznanja i neovetva. Ali i u tome vremenu, preci su umeli utke i bez roptanja da podnose muke - utanje je izraavalo prkos i pretnju, ali je ono i izraz dostojanstva: ne poniziti sebe i svoj narod pred krvnikom.Trea strofa sadri sredinji problem pesme: kako pomiriti prolost i sadanjost, kako "da na ovo staro i surovo drvo / Nakalemim najzad blagorodno voe". Hrvanje sa prirodom je sukob u linosti oko toga da li se osloniti na prolost (tradiciju) i uzeti iz nje ivotvorne sokove ili je se potpuno odrei kao nekorisne i zastarele. To je stalna tema, veiti motiv sukoba starog i novog, roditelja i dece, prolosti i sadanjosti. Novo, po prirodi stvari i po nunosti razvoja, kontrastira se sa starim i u stalnom je sukobu: novo obezvreuje tradiciju, odbacuje je i ignorie. Ali istovremeno se javlja svest da je nemogue novo bez oslanjanja na staro. Pesnik se posluio dobrom slikom da pokae mogunost plodotvornog i blagotvornog povezivanja starog i novog. Slika kalemljenja blagorodnog i pitomog voa na staro i surovo drvo dokaz je da se staro stablo moe oblagoroditi i oplemeniti. Stari sokovi (rodoljublje, junatvo, vitetvo i dostojanstvo predaka) sastavni su deo ivotnih sokova savremenih generacija. Dok su se ranije ti sokovi manifestovali kroz junaku snagu, danas se oni manifestuju kroz moralnu i duhovnu snagu.etvrta i peta strofa ine jednu sintaksiku i sadrinsko - smisaonu celinu, ali je svaka strofa posebna poetska slika. Najpre je tu slika lirskog subjekta ("plaem") koji se nalazi pred prizorom meseevog kretanja nebeskim putevima ili pred prizorom starih uma koje "zlokobno zaute". Smisao ove strofe prilino je nejasan: lirski subjekt plae dok posmatra kretanje meseca (odlazak) ili se nae pred zanemelim umama. Sintagma "arobne sirene", koja u dvostihu - reenici ima funkciju apozicije, ukazuje na mogui pravac razumevanja cele strofe. Ovde je re o pesnikovom pevanju: to su pesme o mesecu i meseini, o ljubavi i ljubavnom bolu; uma, poput arobnih sirena, mami pesnika da opeva njene lepote. I kad presahnu takve pesme.Ja oseam ipak, ispod sveih granaI kalema novih, da, ko nekad jaka,U korenu starom struji snana hrana,Neiscrpna krepost starinskih junaka.U sebi osea jaku struju snanih inspiracija u ijem je sreditu krepost starinskih junaka. Ovde je dakle re o onome to se i dogodilo u stvarnosti pesnikovog stvaranja: presuili su inspirativni izvori ljubavne i deskriptivne lirike, ili je pesnik osetio stvaralaki zamor usled motivske jednolinosti, pa se odjednom sav okrenuo rodoljublju kao prirodnom ljudskom oseanju i prolosti svoje zemlje, koja je ivela u sadanjici kosovskih prostora u kojima se obreo. I zato "Sve iezne tada. Zaboravljam bolju", jer pred sobom vidi svoje pretke, muenike i junake, koji "umirahu utke na stranome kolju". U ovim stihovima je poenta pesme: preci i istorija, njihova slava i dostojanstvo, melem su koji lei i tugu i bol, koje ovek moe da oseti u ivotu. Tako je i pesnik, posle pevanja o ljubavi, prirodi i ivotu u kome su poeli da preovladavaju pesimistiki tonovi, naao duhovno osveenje u pevanju o prolosti - u rodoljubivim pesmama.Sirene- U grkoj mitologiji fantastina bia arobnog glasa; tim glasom su mamile mornare na opasno stenje o koje su se razbijali njihovi brodovi. Predstavljane su kao ptice sa enskom glavom ili kao devojke sa krilima i kandama. U mitovima im je broj razliit: od devet pa nanie. Po imenima im se vidi lepota glasa: Aglajofona - Jasnoglasa, Telksiepija - Zamamna, Pisinoja - Umiljata, Molpa - Raspevana. Figurativno: ene zavodnice. U knjievnosti se javljaju u legendi o Argonautima i u Odiseji; est su motiv u likovnim umetnostima: na grkim vazama Odisej i Sirene: Sirene i Odisej, Hor Sirena i Sirene Pee Milosavljevia.SIMONIDAFreska u GraaniciIskopae ti oi, lepa sliko!Veeri jedne, na kamenoj ploi,Znajui da ga tad ne vidi niko,Arbanas ti je noem izbo oi!Ali dirnuti rukom nije smeoNi otmeno ti lice, niti usta,Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veoPod kojim lei kosa tvoja gusta.I sad u crkvi, na kamenom stubu,U iskienu mozaik-odelu,Dok mirno snosi sudbu svoju grubu,Gledam te tunu, sveanu, i belu;I kao zvezde ugaene, kojeoveku ipak alju svetlost svoju,I ovek vidi sjaj, oblik, i bojuDalekih zvezda to ve ne postoje,Tako na mene sa mranoga zida,Na poaaloj i starinskoj ploi,Sijaju sada, tuna Simonida,Tvoje ve davno iskopane oi.Freska u Graanici, na kojoj je lik kraljice Simonide, "tune, sveane i bele", a kojoj je arbanaki no iskopao oi, inspirisala je pesmuSimonida.Boravei na Kosovu,Rakije upoznao mnoge spomenike nae drevne kulture i knjievnosti. Godine 1906. iz Pitine, tadanjeg turskog carstva, pisao je:- Sa oajanjem mora ovek misliti na budunost naega naroda, ako nam stanje potraje jo koje vreme. Sa svih strana uju se glasovi oajanja, pa i od onih koji su tu da pomognu stradalnicima. Jadna pomo... A ja sam uveren da je za ovakvo stanje kriv na zloinaki nerad.

Isto je tako lepa Rakieva pesma Simonida. Mirna i sveana u svom osnovnom tonu, ova pesma je stvorena u jednom pesnikom susretu sa freskom manastira Graanice sa ijeg je lica neprijateljski vojnik u godinama robovanja i ratova noem iskopao njene divno obojene i usaene oi. I pesma Jefimija i pesma Simonida neposredan su izraz Rakievog rodoljubivog interesovanja za slavu nae nacionalne prolosti i kulture. One su isto tako i izraz njegovog dara da umetniki skladno i sugestivno oivi duh dalekih vremena i dogaaja.JEFIMIJA. ena despota Ugljee, ki cesara Voihne. Jefimija je bila naa prva pesnikinja. Ovi stihovi govore o traginim zbivanjima u naoj istorijskoj prolosti. Posle marike pogibije pokaluerila se i dobila ime Jefimija. Njeno mirsko ime nije poznato. U Hilandaru ima jedna zavesa koju je Jefimija izvezla i poklonila manastiru.

U njoj je pesnik, prikazujui stanje Kosova, bolom Jefimije, skromne monahinje, vezao pokosovsko doba s dobom naeg nacionalnog poraza posle aneksije Bosne, kada je izgledalo da "svetlosti nema na vidiku celom". I u pesmi Naputena crkva onaj "oajni i strani Hristos", u starom srpskom manastiru, koji s rairenim rukama eka pastvu, koje nema, shvaen je kao potresni simbol nacionalne tragedije.

JEFIMIJA

Jefimija, erka gospodara Drame, I ena despota Ugljee, u miru,Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar manastiru.

Pokraj nje se krve narodi i gue, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili. Ona, veno sama, na zlatu i svili Veze strane bole otmene joj due.

Vekovi su proli i zaborav pada, A jo ovaj narod kao nekad grca, I meni se ini da su naa srca U grudima tvojim kucala jo tada,

I u mune ase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se seam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluerskim velom!

I oseam tada da, ko nekad, sama, Nad nesrenom kobi to stee sve jae,Nad plemenom koje obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva i plae...Vizantijski car Andronik II prilikom zakljuenja mira sa Srbijom 1299. godine darivao je srpskog kralja Milutina svojom erkom Simonidom (1289 - 1349), kao garancija trajnog mira i prijateljstva dve zemlje. Lepoti srpske kraljice divili su se i Latini i Ugri, vojskovoe i velmoe. Simonidina freska je u manastiru Graanica i predstavlja posebnu dra. Naalost ta freska je oteena i Simonida je bez oiju. Milan Raki je posvetio Simonidi, istoimenu lirsku pesmu, a Milutin Boji napisao je psiholoku dramu "Kraljeva jesen".Simonida je umrla 1340. godine kao monahinja. U predavanju kod Srba, ona je simbol lepote, ednosti i tragike enske u vremenima oluja i bura kad nestaju vojske, kraljevstva i carstva, a kamoli i krhko telo lepe ene.

Raki je takoe umeo da se sa vanrednom uivljenou unese u svetle i slavne trenutke istorije svoga naroda. Pesmi Jefimija je sugestivna umetnika evokacija jedne dramatine ljudske sudbine iz vremena prvog nadiranja Turaka u nae krajeve. Jefimija, ena despota Ugljee, posle marikog i kosovskog poraza doivela je nesrenu i usamljeniku sudbinu. U tim godinama gaenja nae srednjovekovne drave ona je ispoljila veliku rodoljubivu brigu za sudbinu svoga naroda i te svoje misli utkala u poznatu Pohvalu knezu Lazaru. Taj dostojanstveni i rodoljubivi lik nae srednjovekovne ene inspirisao je Rakia da pesniki oivi njenu traginu sudbinu.Isto je tako lepa Rakieva pesma Simonida. Mirna i sveana u svom osnovnom tonu, ova pesma je stvorena u jednom pesnikom susretu sa freskom manastira Graanice sa ijeg je lica neprijateljski vojnik u godinama robovanja i ratova noem iskopao njene divno obojene i usaene oi. I pesma Jefimija i pesma Simonida neposredan su izraz Rakievog rodoljubivog interesovanja za slavu nae nacionalne prolosti i kulture. One su isto tako i izraz njegovog dara da umetniki skladno i sugestivno oivi duh dalekih vremena i dogaaja.Milan Raki, pisao je 1906. godine iz Pritine, tadanjeg turskog carstva:- Sa oajanjem mora ovek misliti na budunost naega naroda, ako nam stanje potraje jo koje vreme. Sa svih strana uju se glasovi oajanja, pa i od onih koji su tu da pomognu stradalnicima. Jadna pomo... A ja sam uveren da je za ovakvo stanje kriv na zloinaki nerad.

Vuk Drakovic, pie: - Da li su ... Metohija i Kosovo svojina onoga duha koji je zidao, zlatom oblagao i na nebeski nain ukraavao Bogorodicu Ljeviku, Devi, Graanicu, Visoke Deane... ili onoga, pak, duha koji hoe da ih pretvori u konjunice i koji u njih odlazi sa ekiem i dletom, da iskopa oi svecima na freskama?!

- , - . - : , (1912); , (1971) , , (1991)1. , , . : .1. . . , - . , , , . - , , , . - 2, - - . - . , - , ( - 1924, ). , - , . - , , ( , , ), : , , , , , , . -, - , . /.../ , - , ; - , , .3 ( ), - - - - . , - . , - , , : , , , -, - . . . - , , .4 ( ) , . - . - . , : ( - ) . - 5. 1906. , .6 - - . - , . , . . . , , . , - , . . , : , . , . -7. , , , , - , , - . , , .2. . - , : (1905), , (1907), (1910), (1911). , - , () / - , , : / , , . - , -, -. , , , , . , - : - , , , . , . (1912) - , - : , - : , , , , , . - . : , - , - . , , . , . , (, ) ( ). ( , , , ) . - ( , ) , , , .[footnoteRef:13] [13: , , : , - : XIX - - . - . . , . , - , . , , . . - , , . 135.]

, , , . . , . - - . , . , - . , , , . - . , - , ( )9, , - . , ( , / , , , / ). . , / : , - ( , / - , / , , / ! - - ), - ( , / , / , / , // , , , , / ... - ). , , - , ; . , , , ( - : ^ ), - ( , ^ ) - .10 - , - . , - , .113. . , - ( ) . , : ! , , , , , , . , , , , . . . ... , , ... . , - , - , , . , - , , () . - , , . ( . | . | ): , . , , , . - , , - , .12 , , . , . - - , , , - . , , , : , . , , ., , , , , . , , , , , . , , . - - , , , : , , , / . , , , ? , , : , - ., ? , , , , ( - , , ). , , . . ( ) - - - ? , , : , , / ( ). , . : . , . , , , , , - , - (, - ). - . - - . , , , , , , - , () - ( , / - ). , , , . , . , - . , ( ) . , - - - .

- . . : , , , , , , , , , . , , . (15/28. 1389) . , . , , , . , , 1389. ".1 . .2 (1876-1938) . , . , (1904). 19081911, , . , . 20. .3 . . . , , . , 20. , . , , . , , . , . . - , 4. . , , - : : , . , , , . , : . . ...... , , ... , . , , ( ). , . , , 21. . . . . . , . , , - . . , . . , , , , .5 : , , ...( ) : , , , , , .(") . (1402). . :, , . ; . , , , , , 6: , , , , , , ! : , , , , , ... , , , : , , , , , ... , , , . . , . , , . 7 (,,). . . , , .8 . , , . . . . . , . . , , . - . 9 - .

SILNO ZADOVOLJSTVO

Ja imam asova dugog oajanja, Beznadene tuge, obmana i jada; Ja imam asove kad se slatko sanja I poudno eli i blaeno strada.

Ja imam asove edne, krotke, smerne, Kad istotom trepte misli moje mlade, I u mojoj dui, pobone i verne, Zaumore himne, pohvale, i nade.

Jest, dua je moja ko kutije stare, to u svetom hramu na dovratku stoje, Gde prolaznik svaki sputa skromne dare Za smirene svece i za blinje svoje.

Pokolenje svako, veliku il' malu,Spustilo je u nju milostinju koju, Ljubav ili mrnju, pogrdu il' hvalu, Osmeh ili otrov i aoku svoju.

Sad kroz ile moje struje krvi razne, Ja ropem i pevam, ja kunem i slavim, I koraam smelo, bez straha od kazne,Krivudavom stazom i putima pravim!

Oajanje, tuga, beda? Prazne rei! Kad na zemlji vie nema moi te Da u mojoj dui pomuti il' sprei Silno zadovoljstvo, oseati sve!Drugi deo Rakievih pesama, svojim temama kao i svojom osnovnom intonacijom, spada u isto misaonu poeziju. Sve te pesme su snano obeleene linou pesnikovom, ali ipak nisu individualistike u romantiarskom smislu, nisu izraz jedne u se zatvorene linosti, koja nosi samo svoj bol i na prvo mesto postavlja samo svoje line elje. Njemu nije dovoljno da peva o velikim afektima, o tuzi i oajanju, ni o bedi pojedinca; njegovo "silno zadovoljstvo" je "oseati sve", jer on u sebi ne osea samo krv predaka, on vidi, kada analizira svoja oseanja, raspoloenja i misli, da je kao pesnik tuma svih naslaga koje su u njegovoj dui ostavile generacije. Tu su se, na jednoj irokoj skali, nale i strasti i vrline. Ako je istina da miljenje boli, onda je Rakiev bol i njegov pesimizam misaonog porekla, iako nije izraz jednog odreenog filozofskog pogleda na svet. Jer, kad pogledamo one Rakieve pesme u kojima prevlada momenat emotivni nad intelektualnim, videemo da je u njima stvarno sadrana afirmacija ivota; tu pesimistika misao izmie ispred ivotnog elana, izraena prkosom i pouzdanjem u snagu i zdravu jezgru svoje generacije. O , , , , ' , .

, , ! , ' , ' .

, 3 , , ! ,

, , , ,, ,

, , , , ...

, , , : , .

, , . , ,

, , , ' !

, , !' , , !

: ! , ' , .

Preuzetosa: : , - , - , , - , - , . , - , , . - , , . , , - . , - , , , , . , , , , , , - , , - , , , , , , . - , [footnoteRef:14], . , , , , - - - /, , , . [14: . , , . 30.]

, , - - . , - , , . , , , , , . , - , - - - . : , - , , , - , , ( ). , - - , . - , - , , , - .[footnoteRef:15] [15: 1903. , ( 1905. ), .]

- , , . , , - , : , .[footnoteRef:16] , , - . , : [16: . , , . 15.]

, , , ?(...) , , , : ! , , , . , , , , , , . . : , , , , , , , , . , 1$, , , - $ , , , : . - - , . - , - , , , , : . , . - - ( ) , - : , , , . . , - . - , , - , . , , . , . - . , : , , - , , - , - , - - , , , - , , . .[footnoteRef:17] : . [17: . , , . 469.]

, , , , - . , 1$. , , , , , - , . - . - , - , 1$ , , , 1, . [footnoteRef:18] [18: : . . , - . : , , , , . , , . 11.. . [. , , . 465.]]

- : - , , , , - - , , . , , - - : , , , , ., ( I, - - - - , - - , , , - , !$. , , , ? , . - , - , , . (...) , - - , , , . - . , , , , [footnoteRef:19] , . , : , - . - , , . , , . - , , - : [19: . , , . 472. . , .]

, , , , . - , , , , , , . - . , , , , , , . , , - . , $-, !($-. , - , , - , , . , , , - , , , - . , - : , , - , - , . , , . - . , , , , - . , , , - , . - . (?) - : - , , . , , , - . , , , , . , , , , , , , , , .[footnoteRef:20] [20: , : - , : - , - , ? , , , , , , , , . , - , , . , , , , , . [. , , . 479.]]

- , - , - - . , - , : , - , , , , - : . - , . - - , . , : , , , , , , - . (VI - IX ) - ' , - . , - , , , , . - , , , , , - , . - - , , , . , , , . , , - , , , - - .[footnoteRef:21] , , , - , - , , - [footnoteRef:22] - , . - , , , , , , . , - , - : , - - [21: , , . [. , , . 456.]] [22: . 1, 8: / 1 , . 400.]

??