Z o r k a Z e b aDipl. ekonomista – menadţer u zdravstvu

Viša medicinska sestra – dispanzersko patronaţnog smera

Metodologija zdravstvenog

obrazovanja i promocija zdravlja (2)

Sadrţaj 1. dela prezentacije:

Metodologija i metode rada u zdravstvenom vaspitanju – pojam,

značaj i podela

Nastavne metode (obuka/trening) obuhvataju:

Individualni zdr.vaspitni rad

• Intervju i savetovanja kao individualne metode

- Primer u praksi ms:

Grupni zdr.vaspitni rad

• Predavanja, radionice, diskusije kao grupne metode

- Primer u praksi ms:

•medijske tehnike kao masovni mediji, aduiovizuelna sredstva,

kompjuterska tehnika, itd.

- Primer u praksi ms:

ZDRAVSTVENO OBRAZOVANJE

ZDRAVSTVENA EDUKACIJA

ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANJE

VASPITANJE ZA ZDRAVLJE

ZDRAVSTVENO VASPITANJE

1. Zdravstveno informisanje - odnosi se na davanje

informacija o zdravlju i bolesti ili o zdravom načinu

ţivota;

2. Zdravstvena kultura - govori o odnosu pojedinca

prema vlastitom zdravlju i zdravlju zajednice, a zavisi o

stavovima i društvenim normama;

3. Promocija zdravlja - zajedničko ulaganje pojedinca,

grupe, zajednice i zdravstvenih stručnjaka u unapreĎenje

zdravlja – saradnja u svim aspektima zdravlja.

Zdravstveno vaspitanje u zdravstvenoj zaštiti

ima dva aspekta:

1.Metode i sredstva zdravstvenog vaspitanja primenjuju se

tokom pripreme i trajanja zdravstvene aktivnosti sa ciljem

pripreme i pridobijanja ljudi za učešće u samoj zdravstvenoj

aktivnosti/akciji.

2.Metode i sredstva zdravstvenog vaspitanja su isključivo

vaspitni (terapeutski) jer sluţe za sanaciju zdravstvenih

problema, a to su zdravstvene aktivnosti koje se sprovode

da bi se uklonile štetne i nezdrave prilike, kao i loše

zdravstveno stanje koje se otkrilo npr. sistematskim

pregledom.

METODOLOGIJA I METODE RADA U

ZDRAVSTVENOM VASPITANJU

METODOLOGIJA kao posebna disciplina, izučava logične

operacije i istraţivačke postupke u sklopu sticanja naučnih

saznanja i sistemski se bavi razvojem i primenom metoda.

Metod(a) = odreĎeni, svrsishodni, planski postupak, koji se

primenjuje radi postizanja nekog cilja ili ostvarenja nekog

zadatka.

Pojam “Metode” potiču od grčke reči methodos i označavaju

put i način/smišljen i usmeren postupak usmeren na postizanje

nekog cilja na filozofskom, naučnom ili praktičnom području ili

ustaljen i smišljen način obavljanja neke delatnosti. (Pedagoška

enciklopedija II, st.29)

Jedna od najstarijih podela metoda:

1. DIDAKTIĈKE METODE

– podrazumevaju pristup u izlaganju materije “ex katedra”

(najpoznatija metoda: predavanje)

2. SOKRATSKE METODE

– interaktivne metode koje označavaju savršenije metode

uključujući učesnike/slušaoce kroz pitanja i odgovore, kao i

interakciju izmeĎu samih učesnika (najpozatija metoda: rad u

maloj grupi)

METODE ZDRAVSTVENO –VASPITNOG RADA(Green, 1991.)

Komunikacijske metodeIndividualne metode: intervju (formalni i planirani),savetovanje; Predavanja; Diskusije; Medijske tehnike–masovni mediji, audovizuelna sredstva, programsko učenje(kompjuterski programi i igre), edukativna TV.

Strategije sticanja veština - metode treningaGrupni rad, sticanje veština, demonstracija veţbe,Simulacije - igre, dramatizacije, sociodrame, igranje uloge,studije slučaja, kompjuterizovani modeli, kreativneradionice

Organizacione metode–društvene akcije, kampanje, rad sa udruţenjima i grupamaza samopomoć; društveno planiranje i organizacioni razvoj

NOVIJA PODELA METODA ZDRAVSTVENOG VASPITANJA

Nastavne metode (obuka/trening) obuhvataju:•intervju i savetovanja kao individualne metode•predavanja, radionice, diskusije kao grupne metode•medijske tehnike kao masovni mediji, aduiovizuelna sredstva, kompjuterska tehnika, itd.

Organizacione metode obuhvataju:•preventivni i promotivni rad u zajednici•društvene akcije - kampanja, propaganda, akcioni dogovor u zajednici (akcioni plan)•grupe za pomoć i samopomoć•edukativna istraţivanja – studijske posete i terenski rad •primena komunikacijskih metoda u zdravstvenom vaspitanju

METODE RADA

U ZDRAVSTVENOM VASPITANJU

METODE = NAČINI PODUČAVANJA

Metode rada u zdravstvenom vaspitanju su veoma

značajne. Uspeh često zavisi od sprovedene metode rada.

Značajno je da zdravstveni radnik sve metode prilagodi

uzrastu pojedinca/grupe, obrazovnom i kulturnom nivou i

temi koja se obraĎuje.

USMERENOST AKTIVNOSTI

ZDRAVSTVENOG VASPITANJA

Zdravstvenim vaspitanjem bi trebala biti obuhvaćena

celokupna populacija i unutar nje izdvojene grupe:

Zdravo stanovništvo

Grupe pod rizikom (trudnice, deca i mladi, stara lica)

Nozološke grupe (pacijenti oboleli od šećerne bolesti

posle infarkta miokarda, šloga i sl.)

Klasiĉna podela metoda rada u zdravstvenom

vaspitanju je prema broju osoba kojima je namenjen:

•podela na individualne metode (rad sa pojedincem) i

• podela na grupne metode

Zdravstveno vaspitni rad u zdravstvenim ustanovamaRealizuje se kroz aktivnosti zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u programima

zdravstvenog vaspitanja (kroz multidisciplinarni tim) namenjenim ciljnim grupama i

pojedincima.

•Dom zdravlja - programski zdravstveno vaspitni rad: na primer: Program “Škola za trudnice

sa psihofizičkom pripremom za poroĎaj”, Program “Promocija zdravlja dece predškolskog

uzrasta”. Program “Promocija zdravlja dece školskog uzrasta”, Program “Zaštita i unapreĎenje

zdravlja radno aktivnog stanovništva”, Program “Prevencija i rano otkrivanje faktora rizika za

hronične nezarazne bolesti”,

•Bolnica - programski zdravstveno vaspitni rad obolelima od šećerne bolesti, posle infarkta,

moţdanog udara i slično.

Zdravstveno vaspitni rad u porodiciRealizuje se kroz patronaţne posete koje realizuju polivalentne patronaţne sestre u porodici.

Zdravstveno vaspitanje u lokalnoj zajednici Realizuje se kroz aktivnosti zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i saradnika u

lokalnoj zajednici (kroz multisektorski tim - mediji, saobraćajna policija, volonteri, ...) u

programima za mobilizaciju struktura u zajednici za unapreĎenje i zaštitu zdravlja. Mesto

realizacije: predškolske ustanove, škole, mesne zajednice, radne organizacije, mediji, klubovi,

udruţenja graĎana, javne površine (manifestacije, maratoni, bazar zdravlja, ...)

Nastavne metode (obuka/trening) obuhvataju:

I Intervju i savetovanja kao individualne metode

II Predavanja, radionice, diskusije kao grupne metode

III Medijske tehnike kao masovni mediji, aduiovizuelnasredstva, kompjuterska tehnika, itd.

VEŢBA: ORGANIZACIONI SASTANAKDogovor o planiranim aktivnostima i dinamici izvoĊenja

Mesto: Škola (strukovna ms-PPS, pedijatar, direktor, pedagog ili psiholog)

Mesto: PU – vrtić (strukovna ms- PPS, pedijatar, direktor, psiholog, ms na preventivi)

Mesto: Mesna zajednica (strukovna ms – PPS, sekretar MZ, predsednik MZ)

Mesto: Rad.org. (strukovna ms – PPS, lekar sp.o.m./spec.med.rada, psih, soc.rad)

Mesto: po izboru

Individualni zdravstveno vaspitni radZdravstvena usluga: Planirani razgovor - intervju

INTERVJU - razgovor sa ciljem.

Najčešće korišteni metod rada u komunikaciji pacijent -

zdravstveni radnik.

Osnovni uslov za dobro voĎenje intervjua je sposobnost da

razumemo sebe i slušaoca.

Potrebno je :

- dobro isplanirati intervju

- odrediti vrstu i cilj intervjua

- odrediti olik i sadrţaj pitanja za diskusiju

- motivisati sagovornika

FORMALNI INTERVJU - Najčešće je nedelotvoran za aktivnosti u promociji

zdravlja i zdravstvenom vaspitanju jer, ma koliko da je pacijent motivisan, stav

ispitivača, zdravstvenog profesionalca, nameće psihološku barijeru koju vrlo često

ne moţe premostiti ni motiv, ni potreba pacijenta. Savetovanje zdravstvenog

radnika moţe da ide ka zastrašivanju, prekoru i neshvatanju psihičkog stanja

slušaoca.

TERAPIJSKI ILI SAVETODAVNI INTERVJU - Cilj je ohrabrivanje, kao i

unapreĎenje načina suočavanja sa problemima. Npr. radno-terapijski intervju čini

okosnicu u planiranju radno-terapijske intervencije. Radni terapeut kao član

zdravstvenog tima ima za potrebu da posmatra aktivnosti osoba, vrstu i učestalost

obavljanja aktivnosti.

PLANIRANI INTERVJU - Zahteva da intervjuisanu osobu veštinom

komuniciranja pridobijemo i privučemo, a nakon toga podvrgnemo procesu

podučavanja i savetovanja; U odnosu sa slušaocem treba poštovati njegove

interese, potrebe, verovanja, stavove, običaje i na njegov problem gledati sa

saosećanjem, a ne sa saţaljenjem (empatski pristup).

INTERVJU – PODELA PREMA SVRSI:

VRSTE INTERVJUA

1. ZATVORENI INTERVJU sa predviĎenim odgovorima.

Postavljaju se unapred odreĎena pitanja, a pacijent izabere izmeĎu

ponuĎenih odgovora.

2. STANDARDIZOVANI, STRUKTUISANI INTERVJU

Formulacija i redosled pitanja su unapred odreĎeni. Pitanja su

formulisana kao potpuno otvorena.

3. POLUSTRUKTUISANI INTERVJU

Teme su odreĎene unapred. Pitanja su odreĎena samo okvirno.

Prati oblik razgovora. Prilagodljiv je situaciji.

4. NEFORMALNI, NESTRUKTUISANI INTERVJU

Sličan je nevezanom razgovoru u kojem do izraţaja dolaze interesi

i zdrav.radnika koji vodi intervju i intervjuisanog lica.

FAZE INTERVJUA

1. faza: ZAPOĈINJANJE KOMUNIKACIJE (poĉetak razgovora)

svrha: uspostavljanje odnosa i poverenja

sadrţi: pozdrav, predstavljanje, poziv na razgovor, inf. o svrsi i trajanju razgovora

tehnike: minimalni podsticaji i ohrabrenja, reflektiranje emocija

2. faza: TRAJANJE KOMUNKACIJE (sredina razgovora)

svrha: razgovor usmeren na problem i njegovo rešavanje

Sadrţaj i tehnike - prikupljanje podataka i pojašnjenje problema (tehnike: pitanja,

parafraziranje, reflektiranje, saţimanje, razjašnjavanje uloga u procesu)

Prikupljanje informacija: U kojoj meri problem remeti svakodnevno

funkcionisanje? Kako se osoba oseća? Šta doţivljava? Koliko dugo problem traje?

Šta je do sada preduzimao i koliko je to pomagalo? Koje su mu još ideje za

rešavanje? Ko čini socijalnu mreţu?

3. faza: ZAVRŠAVANJE KOMUNIKACIJE (kraj razgovora)

svrha: završavanje razgovora

sadrţi: rezimiranje razgovora, saţeti plan akcije, isticanje ostvarenog napretka

Na kraju, potrebno je ustati, rukovati se, gledati sagovornika u oči, zahvaliti na

razgovoru i ako je potrebno da se zakaţe ponovni intervju.

USPEŠAN INTERVJU – uputstva:

Obezbedite prijatan prostor za razgovor (bez buke i ometanja kolega, pacijenata

ili telefonom).

Poštujte privatnost. Razgovor obavite bez prisustva drugih lica.

Skoncentrišite se na pacijenta (ne okrećite papire pred njim).

Gledajte sagovornika u oči.

Fokusirajte paţnju na glavni zdravstveni ili socijalni problem pacijenta.

U početku razgovora postavljajte otvorena pitanja da bi pacijent mogao da

iskaţe svoja osećanja kroz širinu odgovora.

Podstaknite diskusiju u smislu “recite mi nešto više o tome” ili “da, razumem,

molim Vas, nastavite”.

Dozvolite pacijentu da postavi pitanje koje ga interesuje.

Obavezno fokusirajte razgovor na “sada i ovde”.

Pri kraju, koristite saţimanje odgovora pacijenta da Vas čuje i ako treba da

ispravi neke prethodno date odgovore.

Promovišite zdrav stil ţivota, a ne lekove.

Koristite promotivni materijal.

KARAKTERISTIKE INTERVJUA

Prednosti - odnos poverenja i podrške od strane učesnika

intervjua u ostvarivanju zajedničkog cilja.

Nedostaci - mali obuhvat, vremenski i ekonomski

neisplativ, osoba koja vodi intervju ne vlada često veštinom

komuniciranja, te pacijent postaje objekat.

Intervju – primer iz prakse ms:

Cilj intervjua:

I slučaj: Procena ponašanja u vezi sa osnovnom bolešću (Dmell) ili npr.

II slučaj: UtvrĎivanje znanja i stavova roditelja o vakcinaciji dece (HPV vakcina)

Vrste pitanja:

Otvorena pitanja: ___________________________________________________

Zatvorena pitanja: __________________________________________________

Sugestvna pitanja: __________________________________________________

Višestruka pitanja: __________________________________________________

Proveravajuća pitanja: _______________________________________________

Saţimanje razgovora: ________________________________________________

Zakljuĉak intervjua:

I slučaj: Na osnovu dobijenih odgovora od pacijenta MM (69) koji ima Diabetes

mell. zaključuje se da pacijent treba da koriguje ponašanje u vezi sa ishranom i

potrebno je da se uputi kod nutricioniste dijetetičara za savete i uputstva.

II slučaj: Na osnovu dobijenih odgovora roditelja NM (33) zaključuje se da ima

potrebna znanja i pozitivne stavove u odnosu na vakcinaciju dece (HPV vakcina).

GRUPNE METODE RADA

GRUPNI ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD

•Osnovna praktična tehnika rada je da grupa vrši pritisak na

pojedinca da se prilagodi, promeni ili uskladi svoje

ponašanje sa ostalim članovima grupe.

•Nema autoritativnog stava zdravstvenog profesionalca,

ni nametnutih savetovanja.

Grupne metode rada podrazumevaju rad u maloj i velikoj

grupi. (Mala grupa broji 10 -15 članova, a velika 16-35

članova).

Bolji uspesi postiţu se sa radom u maloj grupi

Grupu ĉine:

• voĎa grupe

• profesionalac iz odreĎene oblasti relevantne za

oblast/temu koja se obraĎuje

• objektivni posmatrač

• zapisničar i

• ostali učesnici grupe

Karakteristike grupnog rada

Prednosti:•aktivni odnos svih članova grupe

•edukator je ravnopravan član grupe, a ne prenosilac znanja

•dvosmernost prenosa informacija

•naglašena kooperativnost i motivisanost za uspeh akcije

•najviši efekat u sticanju znanja

Nedostaci:

•manji obuhvat

•vremenski i ekonomski neisplativo

P R E D N O S T I grupnog zdravstveno vaspitnog rada u odnosu na individualni:

• Olakšava učenje kroz imitaciju i razmenu znanja

• Grupno odlučivanje ima prednosti u odnosu na

individualno donošenje odluka

• Grupa povećava motivaciju za rešavanje problema

Grupa pojedincu omogućava:

•spoznaju da nisu jedini koji imaju odreĎeni problem

•da podeli svoje brige, opaţanja, strahove itd.

•da pruţi i dobije podršku, razumevanje, korisne ideje i

povratne informacije

PREDAVANJE

Najstarija metoda korišćena u formalnom obrazovanju.

Cilj predavanja je da sistematizovano, logično, organizovano,

pregledno i povezano slušaocima prezentuje odreĎenu

materiju.

Oblici predavanja:

- Predavanje bez diskusije

- Predavaje sa diskusijom i pitanjima

- Predavanje bez korišćenja panela

- Ciklus predavanja

- Predavanje uz prezentaciju (PowerPoint)

•Najstariji oblik širenja zdravstvenih informacija.

•Predstavljaju klasični vid komunikacionih jednosmernih

metoda.

•Svako predavanje počiva na interesima i potrebama ljudi,

bazirano je na predhodnim znanjima podučavanih osoba.

•Broj slušalaca koji imaju većeg interesa je mali, auditorijum je

nehomogen, tako da u najvećem broju nikakvo predavanje ne

moţe zadovoljiti interese svih slušalaca.

•Predavanja se obično dopunjavaju novim metodama kao što su

to diskusije na kraju predavanja putem postavljanja pitanja i

dobijanja odgovora – interaktivni pristup problemu.

ZDRAVSTVENO PREDAVANJE

PREDAVANJE

Predstavljanje, zadobijanje poverenja

Izlaganje teme mora biti po svim pedagoškim

paincipima u obrazovnom procesu

Drţanje paţnje slušalaca

Omogućiti slušaocima da iznesu svoje mišljenje

Argumentima odbaciti li prihvatiti odreĎene stavove i

mišljenja slušalaca

Formirati zaključke – aktivno učešće slušalaca

KAKO USMERITI PAŢNJU UĈESNIKA?

•Počnite čas na vreme

•Napravite teatralan, ali ne prepotentan ulazak u salu da

bi polaznici ućutali i da bi ste zadobili njihovu paţnju

•Pozdravite učesnike

•Počnite predavanje zagonetkom, pitanjem, humorom,

paradoksom, karikaturom na slajdu

PREDAVANJE - karakteristike

Prednosti:•jednostavnost•ekonomičnost•praktičnost

Nedostaci:•najslabiji efekat u sticanju znanja i promeni ponašanja•jednosmerni proces komuniciranja bez uticaja auditorija•pasivan odnos auditorija

IGRANJE TUĐE ULOGE KAO METOD Z.V.RADA

kroz iskustvo iz stvarnog ţivota pomaţe se ljudima da:

- bolje shvate uzroke problema,

- način rešavanja i

- potrebu promene ponašanja radi njegovog razrešenja.

Igranje uloga (eng. role play) je aktivan metod učenja koji se

bazira na obradi iskustva učesnika, na taj način što im se da

scenario u kome svaki učesnik u grupi ima odreĎenu ulogu.

Osnovna ideja je da učesnici imaju priliku da doĎu do više

saznanja kroz obradu i razmatranje sopstvenog iskustva, ali i

iskustva drugih.

IZLOŢBA

Naziv izloţbe: “Sve za zdravlje, zdravlje za sve”

Na nacionalnom nivou: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“

Izloţba povodom „31.januara – Nacionalnog dana bez duvanskog dima” (na slici)

Na okruţnom nivou: Npr. Zavod za javno zdravlje Subotica

Na lokalnom nivou: Npr. O.Š. “Banović Strahinja”, Beograd, Broj učesnika: npr. 750

METOD ŢIVOTNE DEMONSTRACIJE

Često se koristi:

- Opšta populacija: osposobljavanje ljudi u pruţanju prve

pomoći

- Ţene: samopregled dojki, dojenje, izmlazanje majčinog

mleka

- Deca: pravilno pranje ruku, pranje zuba, priprema obroka

- Adolescenti: pravilno korišćenje kondoma (JAZAS)

Potrebna je dobra priprema izvoĎača, aktivnost svih učesnika,

prilagoĎena uzrastu, obrazovnom i kulturnom nivou učesnika.

Radionica

RADIONICE

Radionica je savremeni oblik grupnog zdravstevno

vaspitnog rada sa ograničenim ciljevima. Učesnici se ciljno

okupljaju radi konkretne „praktične” obuke ili takve obuke u

kojoj polaznici zaista aktivno učestvuju u zdrav.vaspitnom

procesu.

•Naglašava rešavanje problema uz aktivnu participaciju i

direktan trening.

•Koristi mnoge kreativne tehnike i moţe se organizovati na

bilo koju temu i za sve uzraste.

•Ovaj oblik zdr.vaspitnog rada je posebno popularan u radu

sa decom.

Radionica (engl. workshop) je savremeni oblik interaktivnog

učenja i poučavanja koji je usmeren na polaznika sa ciljem

razvijanja veština i/ili jačanja osetljivosti za odreĎene probleme.

Zbog specifičnog oblika rada didaktičari radionicu uvrštavaju u

područje obrazovnih strategija kojima se oblikuju načini i metode

rada u nastavnom procesu (Bognar i Matijević, 2005).

Radionica je najdelotvornija metoda socijalnog i globalnog učenja

i poučavanja (Fountain, 1995.) koja se odvija unutar grupne

interakcije 15-20 učesnika.

Učesnici radionice zajedno rade na razvijanju veština i stavova

kojih (često) nije pre postojalo.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE RADIONICE -

strukturisana i ciljno orijentisana komunikacija koja

podrazumeva lično i aktivno zalaganje svakog učesnika,

kao i interaktivne metode poučavanja.

Radionica se oblikuje prema modelu iskustvenog učenja

(Kolb, 1984) koji je usmeren na proces i lično sticanje

veština, a ne na neposredni ishod i preuzeto znanje.

Kreativne radionice – čiji je osnovni cilj

podsticanje i razvijanje stvaralačkog mišljenja i

izraţavanja (podsticanje višestrukog, slobodnog i

lično obojenog traganja za rešenjem).

Dramske, pesničke, likovne i druge radionice.

Edukativne radionice – čiji je osnovni cilj

sticanje saznanja u širokom smislu reči.

RADIONICA - podstiče se saradničko i iskustveno učenje

strukturisano odreĎenim aktivnostima u svrhu intelektualnog

podsticanja i delotvornog odrţavanja motivacije učesnika.

Teme i sadrţaji radionice su metodički strukturisani i

pristupačni u različitim procesima poučavanja sa naglaskom na

aktivne načine učenja putem doţivljavanja, razumevanja i

uopštavanja.

Kljuĉni cilj radionice je da učesnici steknu praktične veštine

koje će koristiti u radnom i ţivotnom okruţenju. U tom smislu,

radionica se percipira kao oblik rada u kojem procesi razmene i

sticanja informacija moraju da budu ureĎeni i voĎeni (Fountain,

1995.)

VODITELJ RADIONICE

• priprema teme koje će se odraditi na radionici u

skladu sa potrebama polaznika.

• treba da pokrene niz strateških kompetencija

usmerenih na koordinaciju aktivnosti u planiranju,

programiranju i sprovoĎenju/realizaciji radionice.

PLANIRANJE RADIONICE odnosi se na proces

kreiranja u kojem je vaţno odgovoriti na pitanja

zašto i što raditi da bi se postigli očekivani ishodi

učenja i razvile odreĎene kompetencije ućesnika

radionice (Powers, i Roughton, (1979).

Svrha planiranja i pripreme radionice je da se

obezbedi njena dobra realizacija zbog postizanja

očekivanih ciljeva.

Posebnu paţnju treba posvetiti odabiru i izradi materijala za

odrţavanje radionice jer o kvalitetnoj i detaljnoj pripremi i

odabiru radnog materijala zavisi, u najvećoj meri, i uspeh

radionice, kao i poštovanje planiranih vremenskih okvira

(10 Steps to Plan a Workshop).

Za pomoć u odabiru materijala pomoći će razmišljanje o

tome šta bi učesnici:

– morali da znaju (prethodno znanje)

– trebali da znaju i mogu da učine (postojeće kompetencije)

– mogli da znaju i čine (steći nove kompetencije)

RADNI MATERIJALI

1.materijali koji su namenjeni učesnicima i omogućuju njihovo

nesmetano obavljanje svih radnih zadataka koje im dodeljuje

voditelj radionice.

1.materijali koji sluţe voditelju za odrţavanje radionice:

detaljan plan i program rada, evidencijski list, pisana uputstva,

veţbe i zadaci za rešavanje, evaluacijski listići, razni radni

materijali za samoučenje, memorijski stick sa PowerPoint

prezentacijama, listići, kuglice, karte za igranje ili druga

pomagala potrebna za formiranje grupa i sl.

Radni materijali su u kontekstu sa sadrţajima, primereni

osnovnom znanju ciljne grupe. Oblikovani su tako da zadovolje

različite stilove učenja i podstiču motivaciju učesnika.

Potrebno je u scenariju precizno naznaĉiti

predviĊene oblike - tehnike grupnog rada

(Vladilo, Kratki podsetnik o radionici):

• razmena u celoj grupi – osnovni oblik rada kojim

počinje i završava svaka radionica

• razgovor u krugu – govor po redu sedenja

• grupna diskusija – manje strukturisana razmena, vaţno

je meĎusobno slušanje i neskretanje sa teme

• simultana individualna aktivnost – zahtev usmeren na

unutrašnji angaţman učesnika (prisećanje, razmišljanje..)

• rad u parovima ili malim grupama – (3 do 5 članova)

Pri izradi scenarija radionice potrebno je odrediti:

•naziv radionice, ciljnu grupu i broj polaznika,

•sveobuhvatni cilj radionice,

•kompetencije,

•ishode učenja,

•metodologiju,

•vremensko trajanje svake aktivnosti,

•materijale potrebne za sprovoĎenje svake aktivnosti,

•odgovornu osobu za sprovoĎenje pojedine aktivnosti (ako je

više voditelja radionice),

•dodatne ili alternativne aktivnost – “plan B” i

•instrument za evaluaciju

REALIZACIJA RADIONICE

•Voditelj je odgovoran je za realizaciju ciljeva i sadrţaja radionice u

skladu sa potrebama učesnika, njihovim veštinama i nivoom iskustva.

•Voditelj aktivno uključuje učesnike u razvoj zajednički dogovorenih

ishoda učenja na način da sprovodi uravnoteţene aktivnosti.

1/4 - uvod, ostvarivanje kontakta, predstavljanje ciljeva, aktivacija

polaznika;

2/4 – glavni deo, prenos informacija odgovarajućim metodama i

oblicima rada,

1/4 – uopštavanje, uklapanje informacija u šire tematsko područje,

završetak, uočavajući pri tome dinamiku grupe.

Tako strukturisane aktivnosti omogućuju voditelju da uspostavi jasan

reciprocitet i saradnju meĎu učesnicima, primeni odgovarajuće

tehnike motivacije i intervencije tokom pojedinih etapa radionice.

Veţba:

Radionica “Kako saĉuvati zdravlje”

(rad u grupama)

ZDRAVSTVENA TRIBINA

Grupna metoda koja podrazumeva izlaganje odreĎenih

zdravstvenih tema, gde se na kraju donosi neki sud ili predlozi o

stavovima i ponašanju u skladu sa zdravim načinom ţivota.

Ne koristi se dovoljno u zdravstveno vaspitnom radu.

U zavisnosti od namere i strukture učesnika, tribina moţe biti:

Struĉno – nauĉna tribina koja je namenjena stručnjacima u

cilju usavršavanja svojih znanja, koji se bave zdr.vaspit. radom

Popularna tribina - namenjena opštoj ili ciljnoj populaciji.

MEDIJSKE TEHNIKE (1)

Sredstva masovnih komunikacija imaju velike

mogućnosti u afirmaciji zaštite i unapreĎenja zdravlja.

Proces komunikacije sastoji se iz nekoliko kanala:

- pošiljaoca poruke

- poruke

- primaoca poruke

- povratne veze sa odašiljačem

MEDIJSKE TEHNIKE (2)

Brzina prenošenja jednostavnih poruka i sadrţaja

doprinosi da mas-mediji dobiju posebno mesto u

preventivnim akcijama i kampanji u zajednici, posebno

gde je širenje jasnih i preciznih informacija presudno za

uspeh akcije (npr. vakcinacija).

Osnovna uloga mas-medija je da ljude informišu, upute,

obrazuju, relaksiraju ili zabave, a da pri tome prihvate

zdravstveno promotivnu poruku.

NAJĈEŠĆE KORIŠTENI MAS-MEDIJI

•Televizijski program je najpristupačniji i najprihvatljiviji

za prenos informacija sa zdravstvenim sadrţajem.

•Radio je takoĎe dobar prenosilac informacija, ali je

njegova slušanost daleko manja.

•Novine se manje čitaju, čitaoci su uglavnom sa višim

stepenom obrazovanja.

KARAKTERISTIKE

MEDIJSKIH TEHNIKA

Prednosti

- brz prenos informacija

- obuhvat velikog auditorija

- ekonomičnost

- dostupnost

- jednostavnost

- utiču na kreiranje novih modusa ponašanja

Nedostaci

- nepoznavanje auditorijuma

- jednosmernost prenosa poruke bespovratne informacije

u komunikacji

VEŢBA

PLANIRANI RAZGOVOR (INTERVJU)Strukovna MS – pacijent oboleo od DM; Strukovna MS – roditelj škol.deteta)

ZDRAVSTVENO PREDAVANJETema: “Promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata”

RADIONICA“Prevencija i rano otkrivanje faktora rizika za nastanak HNO”

METOD ŢIVOTNE DEMONSTRACIJE“Pravilna ishrana”, “Znaĉaj higijene”, „Samopregled dojke“...

IZLOŢBA “1. oktobar – MeĊunarodni dan starih”

PAUZA

Sadrţaj 2. dela prezentacije:

1. Mesto zdr.vaspitnog i promotivnog radaZajednica - pojam i značajPorodica - pojam i značajZdravstvena ustanova

2. Primer iz prakse – Zdrav.vaspitni rad PPS u porodici, DZ i zajednici3. Zdravstveno vaspitna sredstva

Organizacijske metode obuhvataju: preventivni i promotivni rad u zajednici društvene akcije - kampanja, propaganda, akcioni dogovor u zajednici (akcioni plan) grupe za pomoć i samopomoć edukativna istraţivanja – studijske posete i terenski rad primena komunikacijskih metoda u zdravstvenom vaspitanju

“ ZDRAVLjE je nivo do kojega je pojedinac ili grupa u mogućnosti, sa jedne strane, da ostvari teţnje i zadovolji potrebe, a sa druge strane, da promeni ili da se suoči sa

problemima iz okruţenja.” (def. SZO,1984.)

” Zdravlje stvaraju ljudi u prilikama svakodnevnog

ţivota, gde uče, rade, igraju se i vole. Zdravlje se

stvara brigom za samog sebe i druge,

osposobljenošću da se odlučuje i da se kontrolišu

ţivotne okolnosti, te obezbeĎenjem ţivota u

takvom društvu koje će omogućiti svim svojim

članovima da postignu zdravlje.” (Ottawa, 1996.)

ČOVEKOVO PONAŠANjE - Ponašanje

pojedinca nije samo glavni uzrok nekog

zdravstvenog problema, već moţe da bude i

njegovo glavno rešenje.

ZDRAV NAČIN ŢIVOTA - najbezbedniji put za

postizanje optimalnog zdravlja i podrazumeva

opšti način ţivota pojedinaca zasnovan na

meĎusobnoj interakciji najšire shvaćenih uslova

ţivota i individualnog ţivota i individualnog

ponašanja.

Osnov zdravstveno vaspitnog rada u zajednici

ĉini zdravstvena edukacija - udruţeno

osposobljavanje osoba u oblasti samozaštite i

njihovo puno učešće u sprovoĎenju kolektivnih

mera na stvaranju uslova za zdrav i kvalitetan

način ţivota.

Zajednica je centralno mesto i prirodni prostor za

razvoj saradnje i meĎusobne komunikacije onih koji

brinu o zdravlju i onih o čijem se zdravlju radi.

Zajednica se sastoji od grupa i pojedinaca koji su

orjentisani na uzajamnu saradnju u cilju funkcionisanja

zajednice.

Pojedinci u zajednici povezani su zajedničkim interesima,

potrebama i orjentisani su na saradnju.

Procesi uĉenja i akcija olakšani su u organizovanoj

zajednici.

Delovanje zajednice kao celine i aktiviranje ljudi u njoj

je metod koji je primenljiv za odrţanje zdrave ţivotne

sredine ili rešavanje socijalnih ili drugih problema (droga,

pušenje isl.)

Društvene zajednice - čine grupe ljudi nastale na opštim

interesima zajedništva, kulture i običaja jedne sredine

koje su osnova stabilnosti društva.

Odnosi u zajednici

-kreću se od prisnih do posrednih odnosa meĎu

članovima;

-pokazuju odreĎeni stepan solidarnosti (posebno

u kritičnim ţivotnim trenucima);

- štite i čuvaju članove svoje zajednice

DRUŠTVENE ZAJEDNICE - podela

Primarne zajednice

•porodica

•škola

•radna organizacija

Graniĉne zajednice

•lokalna zajednica - mesna zajednica i opština

Sekundarne zajednice

• nevladine, humanitarne, stranke, partijske, verske

zajednice

PRIMARNE ZAJEDNICE

I UTICAJ NA ZDRAVLJE I BOLEST

Primarne zajednice

• zajednice u kojima osoba ţivi i radi

• imaju neposredan uticaj na zdravstveno stanje osobe, kvalitet ţivota

i korišćenje zdravstvene zaštite

U bolesti, zajednica moţe imati pozitivnu ili negativnu ulogu.

•Pozitivna uloga je davanje podrške od strane članova zajednice i

doprinosi lakšem prevazilaţenju teškoća koje bolest donosi

•Negativna uloga se posebno iskazuje pri masovnoj pojavi bolesti

(epidemija). Reakcija zajednice kreće se od sukoba straha za sebe i

svoje najbliţe do ţrtvovanja za zajednicu.

ORGANIZACIONE METODE ZDR.VASPIT. RADA

Organizacione metode rada u zdravstvenom vaspitanju nisu

klasične nastavne metode, već predstavljaju organizovani

rad ljudi u zajednici u cilju menjanja stavova i ponašanja.

Organizacione metode rada u zdravstveno vaspitnom radu

obuhvataju:

•Razvoj zajednice

•Društvene akcije

•Kampanjski rad

•Rad sa grupama za samopomoć

•Društveno planiranje i organizacioni razvoj

Razvoj zajednice odnosi se :

• na sva mesta gde ljudi ţive

• prema mestu gde ljudi rade

• prema etničkoj pripadnosti i dr.

Preventivne i promotivne aktivnosti u lok.zajednici

Zdravstveno vaspitanje u lokalnoj zajednici

Realizuje se kroz aktivnosti zdravstvenih radnika,

zdravstvenih saradnika i saradnika u lokalnoj zajednici

(mediji, saobraćajna policija, volonteri, ...) u

programima za mobilizaciju struktura u zajednici za

unapreĎenje i zaštitu zdravlja.

Mesto realizacije: predškolske ustanove, škole, mesne

zajednice, radne organizacije, klubovi, udruţenja

graĎana, javne površine (manifestacije, maratoni, bazar

zdravlja, ...)

•Društvene akcije - kampanje, rad sa udruţenjima i

grupama za samopomoć;

•Kampanjski rad odnosi se na rad sa ugroţenim

segmentima stanovništva i grupama za rešavanje

njihovih problema (stari, osobe sa posebnim

potrebama). Kampanje i akcije ukoliko su dobro

pripremljene mogu dati zadovoljavajući rezultate jer

podstiču velike grupe na aktivnosti.

DRUŠTVENE AKCIJE I KAMPANJE

Kampanje mogu biti usmerene na:

- manifestacije

- protesne skupove (borba protiv pušenja, promocija dojenja,

- kupovinu zdrave hrane, promociju vakcinacije i sl.)

- grupe sa posebnim potrebama (invalidi, hendikepirani i sl.)

- vulnerabilne grupe (trudnice, majke sa malom decom

starije i stare osobe ...)

- grupe stanovništva obolele od odreĎenih bolesti (rak,

šećerna bolest...)

Kampanja i propaganda

Prednosti:

- obuhvataju grupe stanovništva kojima

je potrebna pomoć (deca, stari, hendikepirani)

- mobilišu sve društvene snage

Nedostaci:

- nemaju efekta na ostalo stanovništvo, ili samo

delimično

- ekonomski su često neisplative

•Rad sa grupama za samopomoć osnivaju ljudi

podstaknuti zajedničkim problemom koji samo udruţeni

mogu da reše ili da bar skrenu paţnju javnosti. Njihovi

ciljevi su sledeći:

- davanje informacija i saveta,

- meĎusobna emocionalna podrška,

- pomoć članovima u rešavanju problema, razne društvene

aktivnosti,

- osnivanje grupa za društveni pritisak na one koji odlučuju

u cilju promene stava društva prema ljudima sa odreĎenim

problemom.

•Društveno planiranje i organizacioni razvoj.

KARAKTERISTIKE ORGANIZACIONIH

METODA

Rad u grupama za podršku, pomoć ili samopomoć

predstavljaju organizovane napore zajednice za pomoć i

podršku majkama u dojenju, razvoju dece, pravilnoj

ishrani, prevenciji hroničnih bolesti, slepim i slabovidim

osobama i sl. putem NVO–udruţenja graĎana.

Rad u grupama za podršku, pomoć ili samopomoć

Prednosti:•emocionalna podrška meĎu članovima grupe•aktivan odnos svih članova•animiranje pomoći društvene zajednice

Nedostaci:•zahtevaju stalnu ekonomsku podršku ipermanentan rad (kampanjski rad ne dolazi u obzir)

Grupe za podršku, pomoć i samopomoć

predstavljaju organizovane napore zajednice za

pomoć i podršku ...

- majkama u dojenju,

- razvoju dece,

- pravilnoj ishrani,

- majkama u dojenju,

- prevenciji hroničnih bolesti,

- slepim i slabovidnim

- ...

Prednosti:•obuhvataju grupe stanovništva kojima je potrebna pomoć (deca, ţene, stari, hendikepirani, siromašni, ...)•mobilišu sve društvene snage

Nedostaci:•nemaju efekta na ostalo stanovništvo, ili samo delimično•ekonomski su često neisplativi

- kampanje i propaganda

KARAKTERISTIKE ORGANIZACIONIH METODA

Karakteristike mass medija

Prednosti:•brz prenos informacija •obuhvat velikog auditorija •ekonomičnost•dostupnost •jednostavnost•utiču na kreiranje novih

modela ponašanja

Nedostaci:•nepoznavanje auditorija •jednosmernost prenosa poruke bez povratne informacije u komunikacji

Zdravstveno vaspitni rad u zajednici

Prednosti :

•mobilizacija velikog broja

ljudi na zajedničkom zadatku

•uspeh često zagarantovan

Nedostaci:

•zahteva dugotrajnu i dobru

pripremu

•zahteva angaţman svih aktera

u implementaciji što je vrlo

teško postići

ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD U

ZAJEDNICI – VRTIĆI I ŠKOLE

PRIMER IZ PRAKSE PPS -

TEMA: „PREVENCIJA ZARAZNIH BOLESTI”

- ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD PPS U PU -Primer iz prakse PPS: „PREVENCIJA ZARAZNIH BOLESTI“

Značajno je da:

formalni edukatori imaju sposobnosti i umeća rada u

grupama;

edukacija učenika ne bude samo kampanjska, već

kontinuirana, timski organizovana i da se pojedinac/grupa

prati dok postoji potreba.

PROMOCIJA ZDRAVLJA U ŠKOLI uključuje:

Ohrabrivanje i podsticanje zdravog načina ţivljenja dece, njihovih

porodica i školskog osoblja;

Osposobljavanje svih učenika da iskoriste svoje fizičke, psihičke i

socijalne potencijale i unaprede samopoštovanje podučavanjem učenika

znanjima i veštinama koje su potrebne za jasne odluke o vlastitom

zdravlju;

Negovanje dobrih odnosa izmeĎu učenika i osoblja kao i učenika

meĎusobno i dobre veze izmeĎu škole, porodice i zajednice uključivanjem

zajednice pri podršci akcija promocije zdravlja raspoloţivim sredstvima i

mogućnostima;

UnapreĎenje zdrave okoline za rad i učenje kao ureĎenje prostora za

boravak i igru, poštovanje mera bezbednosti, uvoĎenje i unapreĎenje

pravilne školske ishrane itd.;

Planiranje jedinstvenog nastavnog plana zdravstvenog vaspitanja

primenom interaktivnh metoda učenja;

Uključivanje PPSluţbe i Sluţbe za zaštitu zdravlja školske dece u

aktivnosti koje pomaţu učenicima da postanu aktivni korisnici zdravstvene

zaštite;

Kriterijumi za školu koja promoviše zdravlje su:

Razvijanje dobrih odnosa izmeĎu zaposlenih i učenika, kao i izmeĎu učenika

u svakodnevnom ţivotu škole.

Razumevanje i evaluacija ciljeva škole koja promoviše zdravlje od zaposlenih

i učenika.

Pruţanje podsticajnih izazova učenicima kroz širok raspon aktivnosti.

Poboljšanje fizičkog okruţenja škole.

Razvijanje dobre povezanosti izmeĎu škole, domova i zajednice.

UnapreĎenje dobre povezanosti učenika svih obrazovnih nivoa u planiranju

jedinstvenog zdravstveno edukativnog plana i programa.

Aktivno promovisanje zdravlja i dobrog osećanja radnika.

Razmatranje uloge osoblja u zdravstvenim pitanjima.

Razmatranja povezanosti školskih obroka na zdravstvenu edukaciju.

Korišćenje saveta i specijalističkih usluga u zajednici za zdravstveno

vaspitanje.

Razvoj edukacijskog potencijala školske zdravstvene sluţbe, izvan rutinskog

nastavnog programa.

Izvor: The European Network of Health Promoting Schools – Resource Manual. Copenhagen:

WHO/EURO, 1993.

- ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD PPS U ŠKOLI -

Primer iz prakse: “PREVENCIJA ZARAZNIH BOLESTI”

I - IV razred osnovne škole

- zdravstveno vaspitni rad

- UnapreĎenje i zaštita zdravlja učenika mlaĎeg školskog uzrasta

- Zdravstvena zaštita – pregled kod lekara, vakcinacije

- Uticaj porodice na zdravlje dece

- Značaj higijene za zdravlje

- Značaj ţivotne sredine za zdravlje

V – VIII razred osnovne škole

- zdravstveno vaspitni rad

- Zaštita i unapreĎenje zdravlja adolescenata

- Zaštita i unapreĎenje reproduktivnog zdravlja

- Uticaj porodice na zdravlje školske dece

- Faktori koji utiču na zdravlje

- Zdravlje i zdrava ţivotna sredina

- Zdravlje i zdravi stilovi ţivota

- Značaj higijene

I - IVrazred osnovne škole

- zdravstveno vaspitni rad

- UnapreĎenje i zaštita zdravlja adolescenata

- UnapreĎenje i zaštita reproduktivnog zdravlja

- Zdravlje i rizična ponašanja za zdravlje

- Značaj porodice za zdravlje mladih

PREVENCIJA ZARAZNIH BOLESTI

- nehigijenska naselja -

- Zdravstveno vaspitni rad

- Vakcinacije

- Akcije za unapreĎenje zdravlja i smanjenje siromaštva

- Nacionalne kampanje

- Grupe za podršku

RADNA ORGANIZACIJA

PRIMER IZ PRAKSE – Teme:

“Prevencija profesionalnih bolesti

“Prevencija povreda i bolesti u vezi sa radom”

“Prevencija faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti”

“Prevencija i rano otkrivanje zaraznih bolesti”

“Prevencija mobinga”

“Prevencija hronične iscrpljenosti I sindroma izgaranja na poslu”

“Prevencija stresa”

MESNA ZAJEDNICA

PRIMER IZ PRAKSE – Teme:

- “Prevencija i rano otkrivanje faktora rizika za nastanak hipertenzije”

- “Prevencija kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti”

- “Prevencija i rano otkrivanje malignih bolesti”

- “Prevencija i rano otkrivanje šećerne bolesti”

- “Promocija zdravlja u porodici”

- “UnapreĎenje kvaliteta ţivota starijih i starih osoba”

- “Kako sačuvati zdravlje”

- ”Grip ili prehlada” …....

Realizuje se kroz patronaţne posete koje realizuju

polivalentne patronaţne sestre u porodici.

POLIVALENTNA PATRONAŢNA SESTRA

treba da ima optimum znanja o porodici kao

sistemu, porodičnoj rutini i da prepoznaje

indikatore/pokazatelje porodičnog zdravlja.

ZDRAVSTVENO VASPITNI RAD

U PORODICI

Porodica

- osnovna demografska, socijalna i biološka zajednica

koja se susreće u svim društvima, od samih početaka

ljudske istorije.

- zasniva se najčešće na krvnom srodstvu njenih članova,

odnosno vezi izmeĎu osoba suprotnog pola,

koja uključuje roditelje i decu.

•Domaćinstvo predstavlja skup osoba koje ţive zajedno

u istoj kući ili stanu i obuhvata osim roditelja i dece i

druge roĎake u bliskom krvnom srodstvu (npr. braću).

Osnovne funkcije porodice

1.Reproduktivna-Biološka: raĎanje dece, produţenje vrste,

seksualni odnosi.

2.Ekonomska: obezbeĎenje materijalnih dobara za izdrţavanje

članova porodice; primarnu ulogu ima otac, a u

novije vreme majka ili starija deca.

3.Zaštitna: podrška i pomoć članovima porodice, posebno

izdrţavanim članovima: deci, starijim, bolesnim i članovima sa

posebnim potrebama.

4.Vaspitna: vaspitanje dece - porodica sluţi kao posrednik

izmeĎu sredine i deteta, prenosu osnova kulture i utiče na razvoj

prvih navika i načina ponašanja vaţnih za zdrav budući ţivot.

Porodica u kojoj čovek ţivi ima uticaj na:

• njegovo zdravstveno stanje

• osećanje zadovoljstva i zdravlja

• korišćenje zdravstvenom zaštitom

U pojedinim porodicama postoji :

•aglomeracija pojedinih bolesti i zdravstvenih rizika,

•različito zdravstveno ponašanje - neke bolesti se češće

pojavljuju u pojedinim porodicama (nasleĎe, navike u

načinu ţivota i ishrane, te zajednički opšti uslovi ţivota,

stanovanje, ţivotni standard itd.)

ZDRAVLJE PORODICE

Socijalni i psihološki odnosi unutar porodice su

jedan od vaţnih faktora u nastanku poremećaja

zdravlja njenih članova.

Porodica moţe postati izvor zdravstvenog rizika za

svoje članove ako su unutrašnji odnosi u njoj loši.

Porodiĉna klima i iskustvo koje se stekne od

najranijeg detinjstva imaju presudni uticaj na

socijalno sazrevanje i buduće ponašanje u vezi sa

zdravljem.

ZDRAVLJE PORODICE

Demografske karakteristike porodice - prosečan broj članova

porodice, prosečna starost porodice, broj dece, broj

roĎenih, broj umrlih, broj izdrţavanih članova porodice, broj

starih članova, obrazovna struktura, i sl.

Indikatori planiranja porodice - broj trudnoća, broj pobačaja

prema vrsti, korišćenje kontracepcije.

Indikatori socijalnog i ekonomskog statusa - broj

zdravstveno osiguranih članova, prosečna mesečna primanja

porodice, struktura zaposlenih, stanovanje (po ĉlanu,

vodosnabdevanje, kanalazacija, buka, svetlost, vlaţnost i sl.);

posedovanje telefona, automobila.

PROCENA ZDRAVLJA PORODICE (1)

Indikatori zdravstvenih rizika - prisustvo osnovnih faktora

rizika (pušenje, alkohol, ishrana itd.) i drugih faktora vezanih za

uslove stanovanja i specifičnosti okruţenja.

Indikatori zdravlja - Pozitivni indeksi zdravlja:

• antropometrijski (tel. teţina, tel. visina, ITM),

• psihometrijski (indeks inteligencije)

• sociometrijski indeksi (indeksi adaptacije, komunikacije),

• biološki standardi (glikemija, broj E, broj L itd.)

Indikatori bolesti - prisustvo bolesti, vodeće bolesti

(hronične), najčešći uzroci smrti.

PROCENA ZDRAVLJA PORODICE (2)

Realizuje se kroz aktivnosti zdravstvenih radnika i zdravstvenih

saradnika u programima zdravstvenog vaspitanja (multidisciplinarni

timski rad) namenjenim ciljnim grupama i pojedincima.

•Dom zdravlja - programski zdravstveno vaspitni rad: na primer:

Program “Škola za trudnice sa psihofizičkom pripremom za

poroĎaj”, Program “Promocija zdravlja dece predškolskog uzrasta”.

Program “Promocija zdravlja dece školskog uzrasta”, Program

“Zaštita i unapreĎenje zdravlja radno aktivnog stanovništva”,

Program “Prevencija i rano otkrivanje faktora rizika za hronične

nezarazne bolesti”, ...

•Bolnica - programski zdravstveno vaspitni rad obolelima od

šećerne bolesti, posle infarkta, moţdanog udara i slično.

Zdravstveno vaspitni rad u zdravstvenim ustanovama

Zdravstveno

vaspitna

sredstva

Zdravstveno vaspitna sredstva

oruĎa za rad koja, ako se primenepogodnom metodom, mogu uticati na brţemenjanje stavova i navika pojedinaca izajednice, na sticanje znanja u vezi sazdravljem.

•predstavljaju tehnička pomagala koja sluţeza prenošenje zdravstveno vaspitnihinformacija na pojedinca i grupu.

ZDRAVSTVENO VASPITNA SREDSTVA

- predstavljaju tehnička pomagala koja sluţe za prenošenje

zdravstveno vaspitnih informacija na pojedinca i grupu.

To su oruĎa za rad koja, ako se primene pogodnom

metodom, mogu da utiču na brţe menjanje stavova i navika

pojedinaca i zajednice, na sticanje znanja u vezi sa

zdravljem.

Sadrţaj zdravstveno vaspitnih sredstava treba da bude

prilagoĎen karakteristikama pojedinca ili grupe kojoj su

namenjeni.

Oĉigledna sredstva

•Izloţbe – opšte i specijalne

•Pokretne slike – pokretne slike – film

•Nepokretne slike – album, crteţ,

•Pisana/štampana sredstva – plakati, slikovnice,

letak, knjige, brošure cirkularno pismo

•Sredstva masovnih komunikacija

–TV, radio, novine, časopisi

U izboru zdravstveno vaspitnih sredstava odlučuju:

- Tema i sadrţaj zdravstveno vaspitnog rada

- Odabrani metod zdravstvenog vaspitanja

- Karakteristike populacije

- Tehničke mogućnosti za primenu odreĎenih sredstava

Plakat

– jasna poruka, aktuelna, koja ne zastrašuje,

do 7 reči i boje koje privlače paţnju

Letak - Prenos brze poruke (savet “ voda nije za piće “)

Brošure

Agitke – pisani tekst

Radni materijal za potrebe izvoĎenja radionice

Radni materijal za potrebe izvoĎenja radionice

METOD ŢIVOTNE DEMONSTRACIJE

TEMA:

DOJENJE, IZMLAZANJE MLEKA, SAMOPREGLED DOJKE

Organizacioni prikaz izloţbe

“Sve za zdravlje, zdravlje za sve”, 2018.

“Znanja koja smo stekli ne treba da liče na veliku

prodavnicu u neredu i bez inventara, treba da znamo šta

sve imamo i da se njime sluţimo po potrebi.” (Seneka)

HVALA NA PAŢNJI!