Metodika nastave početnog čitanja i pisanja

  • Upload
    -

  • View
    8.660

  • Download
    9

Embed Size (px)

Citation preview

Metodika nastave poetnog itanja i pisanja

4. Problemi nastave poetnog itanja i pisanja Problemi nastave poetnog itanja i pisanja su: 1. Kada poeti sa uenjem itanja i pisanja? Neki teoretiari se zalau za odlaganje uenja itanja i pisanja za zrelije godine, a kao argumente navode: da deca uzrasta prvog razreda ne pokazuju dovoljno interesovanja za uenje itanja i pisanja; da treba potovati princip najpre stvari pa rei; da je proces analize i sinteze za decu apstraktan; da deca nisu psihofiziki spremna za uenje itanja i pisanja. Meutim, savremeni uslovi ivota, obrazovanja i vaspitanja, negiraju te argumente. S obzirom na veliku ulogu predkolskog vaspitanja, kao i na razvoj vizuelnih sredstava (radio, film, kompjuteri), nema razloga za odlaganje uenja itanja i pisanja. Kod nas deca od 7. godine poinju sa uenjem itanja i pisanja. 2. Redosled uenja slova Ovo je drugi problem kod uenja poetnog itanja i pisanja. Da bi se utvrdio redosled uenja slova, moraju se uzeti u obzir sledei kriterijumi: fonetska struktura glasova, grafika struktura slova, uestalost glasova i slova u jeziku, grafika slinost slova, itljivost slova, nareje, izbor metoda i postupaka, izbor pisma. 3. Kakvim slovima poeti? Teoretiari imaju razliita miljenja o tome kojim slovima treba poeti uenje itanja i pisanja- malim ili velikim, pisanim ili tampanim... Potrebno je na poetku uenicima objasniti pojam velikog i malog slova, tampanog i pisanog, a kasnije ih nauiti da se imena ljudi, nazivi mesta i ulica piu velikim poetnim slovom, kao i da se na poetku reenice pie veliko slovo. 4. Individualne razlike uenika Znanje koje uenici donose u kolu izuzetno je vano za nastavu poetnog itanja i pisanja. Uvid u broj slova koje uenici poznaju, kao i to da li uenik zna da ita i pie, pomae nastavniku prilikom izbora metoda i postupaka rada.

Poznavajui dobro individualne razlike uenika, nastavnik e kvalitetnije i lake izvoditi nastavu. Uenicima koji znaju da itaju pomagae da usavre taj proces, a uenicima koji zaostaju pomagae da bre napreduju... 5. Nastavni plan i program U nastavnim planovima i programima nastava poetnog itanja i pisanja prolazi kroz tri faze: priprema za itanje i pisanje, uenje itanja i pisanja i usavravanje itanja i pisanja. Uglavnom se istie slobodan izbor metoda i postupaka. Ali, izbor metoda i postupaka odreuje bukvar. Programski zahtevi bi morali vie da podstiu istraivako-eksperimentalnu metodiku rada. 6. Govor uenika i govor nastavnika Govor nastavnika mora biti uzoran, jer utie na govor uenika. Nastavnik uvek mora govoriti savremenim knjievnim jezikom, uz jasno i isto izgovaranje, jer je poznato da uenik imitira nastavnika. 7. Pisanje i levorukost Levoruko dete je, u koli, u znatno teem poloaju nego desnoruko dete. Uzrok tome su zahtevi desnoruke populacije. Levoruku decu ne treba prisilno preorijentisati na desnu ruku, treba ih pustiti da ue pisanje levom rukom, a posle navrenih osam godina mogu uiti da piu i desnom rukom, pritom mu ne treba braniti da obavlja radnje levom rukom. Nastavnik levorukom ueniku treba da posveti posebnu panju prilikom uenja novih slova.

5. Fizioloke i psiholoke osnove itanja itanje je sloena fizioloka aktivnost i sastoji se iz mnotva operacija. Pri itanju, oi se ne kreu kontinuirano, ve se pomiu i zastaju. itamo samo za vreme mirovanja oiju, a ne za vreme njihovog pokretanja. Mirovanje oiju uslovljava prepoznavanje i shvatanje odreenog znaka. Oko pravi male skokove razdvojene fiksacijama. Pokreti oiju su brzi skokovi od jedne fiksacije do druge, ali italac to ne primeuje, jer on re ita kao celinu. Ako je tekst teak, ako ga italac prvi put ita, broj fiksacija e biti vei, a to znai sporije itanje. Uenik u poetku fiksira svako slovo posebno, zatim prelazi na indirektno gledanje, kada fiksira samo neka slova, dok druga automatski sliva u jednu celinu. Vremenom se taj proces potpuno automatizuje. Prilikom itanja dolazi do regresivnih pokreta oiju, odnosno vraanja na ve proitane rei. Regresivni pokreti su negativna pojava i esti su kod uenika. Psiholoke osnove itanja

- moemo posmatrati: 1. sa stanovita razvojne psihologije i pitanja kada dete moe a ui itanje, s obzirom na svoje sposobnosti i 2. prema smeru problematike vezane za odredjene mentalne aktivnosti, kao to su miljenje i govor. Miljenje o tome kada deca treba da ponu sa uenjem itanja su podeljena. Neki smatraju da deca mogu ue ve od tri godine. Masovno se sa uenjem moe poeti od 5. ili 6. godine. Miljenje i govor Deca od 6-7 godina imaju razvijene osnovne operacije dejeg miljenja. Miljenje je vie iskustveno nego apstraktno, konkretno logiko miljenje je sve razvijenije. Dete sa 7 godina ima sve razvijeniju sposobnost analize i sinteze, iako mu se sposobnost apstraktnog miljenja poveava i opti pojmovi imaju sve veu ulogu u njegovom miljenju, ono svoju aktivnost uglavnom zasniva na konkretnim predstavama. Stoga je bitno da u nastavi bude razvijen visok nivo oiglednosti. kola mnogo utie na bogaenje uenikog renika. Nepravilno je nove rei uiti nezavisno od teksta ili govorne situacije, jer rei same za seba nita ne znae. Nastavniku koji dobro poznaje probleme razvojne psihologije, posebno miljenje, govor, kao i formiranje pojmova, bie mnogo lake da savlada odreene potekoe u bukvarskoj nastavi.

6. Lingvistike osnove poetnog itanja i pisanja Govor je proces proizvodnje glasova i glasovnih kompleksa. Govor je iri pojam od jezika i dar je prirode, dok je jezik, kao sistem znakova, drutveni proizvod koji se zasniva na dogovoru grupe ljudi. Za govor su potrebni pravilna artikulaija glasova i misaono-emocionalna angaovanost govornika. Osnovne funkcije jezika su komunikaciona i poetska. Komunikaciona je vezana za svakodnevno sporazumevanje, a poetska funkcija jezika vezana je za umetniko knjievno stvaranje. Jeziki znak je jedinstven spoj onog ime se neto oznaava i onoga ta se time oznaava. Oznaka je ime predmeta, pojava ili bia, to je niz glasova, koji ima neko znaenje. Smisao i oznaka ine jeziki znak, a predmet je nejezika pojava na koju se jeziki znak odnosi. Za formiranje pojmova bitno je razlikovati ove relacije, razlikovati predmet od pojma tog predmeta i od imena tog predmeta. Dogaa se da uenik prvog razreda ne razlikuje oznaku od oznaenog, ime od pojma. Npr., ako pitamo dete koja je re dua-konj ili zei, dete e rei da je to re konj, zbog onoga to taj pojam oznaava. Pojava razumevanja odreenih grafema, izraza i reenica na osnovu konteksta, naziva se redundansa. Nastavnik moe da organizuje vebe prepoznavanja redundantnih glasova i slova, posebno posle obrade novog glasa. Redundansa se moe ispoljiti dvostruko:

na leksikom nivou- kada su pojedini glasovi u reima redundantni (jzk,...) i na sintaksikom nivou- kada reenica nije gramatiki dobro normirana, ali je shvatljiva (mi jue gledati dobar film).

Alfoni (fonetske varijante) To je razlika u izgovaranju istog glasa u zavisnosti od pozicije u kojoj se nadje u reima. Jedan glas se ne izgovara na isti nain u razliitim reima, npr. glas m u rei mati se izgovara kao bilabijalno, odnosno dvousno m, dok se u rei tamvaj izgovara kao usneno-zubno m. Fonemska struktura srpskog jezika Srpski jezik je po svojoj prirodi fonetski, to znai da svakom glasu odgovara odreeni znak, odnosno slovo. Fonologija kao nauka o fonemama danas svakom nastavniku moe pomoi da pouzdanije sagleda odnose izmeu glasa i slova, da sagleda kako se odreenom fonetskom sklopu menja znaenje u zavisnosti od uea fonema u njemu. Takve vebe mogu biti veoma korisne za uenike. Fonetska struktura glasa, artikulacija Metodika nastave poetnog itanja i pisanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje procesa formiranja glasova; da dobro artikulie glasove. Jo u periodu priprema za pisanje i itanje, uenika treba upoznati sa govornim organima i izvoditi razne vebe artikulacije. Nastavnici uopte ne obraaju panju na fonemske varijante u nastavi poetnog itanja i pisanja. Nasuprot fonemskim varijantama, u nekim primerima se odstupa od fonetskog principa izgovaranja. Npr. pravilno se pie bratski, gradski, a u izgovoru se uje bracki, gracki. Nastavnik na to mora obratiti panju. Vebe artikulacije treba to ee primenjivati.

7. Globalna metoda Polazite globalnog metoda ini saznanje da je dete, ivei u savremenim uslovima, primorano da na odreen nain ui i pre kole. Idui ulicom, dete se susree sa mnotvom objekata savremenog ivota: nazivi ulica, prodavnica, reklame... Nain ivota uticao je da se promeni i nain saznanja, odnosno nain uenja. Dete samostalno upoznaje odreene ivotne okolnosti, ui aktivno, a ne pasivno. Ono stie svoja iskustva, ui samostalno, ne ekajui da mu nastavnik, sistemom obrazovanja spolja utiskuje odreena znanja. Okolina ga podstie da se samostalno ukljuuje u proces opismenjavanja. Okolnosti koje su uslovile pojavu globalnog metoda:

socijalne (uticaj industrijske revolucije), psiholoke (novi elementi u razvojnoj i pedagokoj psihologiji), pedagoke (pojava novih pedagokih ideja i reformi), jezike (priroda jezika; koliko struktura jezika odgovara ovoj metodi). Metodoloke osnove ove metode, nastale krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka, zasnivaju se na injenici da su pojave u prirodi, drutvu i miljenju uvek date kao celina, pa ih tako treba i doivljavati, saznavati i uiti. Otuda i zahtev da se ui globalno, po principu odreenih celina. Drugi razlog iroke primene globalne metode u engleskom i njemu slinim jezicima, je u njihovom etimolokom pravopisu. Postupak globalnog uenja itanja, donekle je slian metodi normalnih rei. itanje se ui zapamivanjem rei i reenica koje se ne rastavljaju na elemente, ve se u svesti uenika fiksiraju kao celine sa odreenim znaenjem. Osnovna jedinica itanja po ovom metodu jeste re, njen grafiki izgled se prima kao slika. Globalizacija u poetnom itanju poinje posmatranjem predmeta, odnosno njegove slike. Ispod slike, a nekad i preko nje, napie se ime tog predmeta. Metodom razgovora, uenici se upuuju da upamte sliku predmeta, zatim sliku izgovorene rei, tj. tu re u tampanom obliku, ali se ta re ne rastavlja na manje govorne elemente, ve se pomou nauenih tampanih rei sastavljaju reenice. Globalni metod se kod nas ne koristi kao ist metod, ve samo u nekim svojim elementima i u kombinaciji sa drugim metodama. Opravdano je njegovo korienje u pripremnom periodu, kada se uenici globalizacijom uvode u proces itanja i pisanja. Pobornici ovog metoda istiu, kao prednost, mogunost individualizacije nastave poetnog itanja i pisanja. Globalni metod insistira da uenik usvaja itanje kao to usvaja govor.

8. Sintetike metode u nastavi poetnog itanja i pisanja 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. metod sricanja, metod itavanja, metod glasanja, slogovni metod, metod prirodnih glasova, fonografiki metod, pojmovni (fonetiki) metod, fonomimiki metod, uenje itanja pomou pisanja.

Metod sricanja

Uenje poetnog itanja pomou sricanja poinjalo je upoznavanjem svih slova redom (nekada su se slova drugaije imenovala- az, buki, vjedi,...). Nakon uenja slova prelazilo se na sricanje, koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i, potom, slogova u rei. Uili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom i obrnuto, pa onda dva suglasnika sa samoglasnikom... To je staro sricanje. Sricanje je danas prevazieno i samo se u nekim kolama kod nas moe naii na tzv. novo sricanje, gde uenici prvo u sebi izgovore slova, pa tek onda naglas. Metod itavanja (zglaavanja) itavanje se sastoji u tome to se u toku itanja pojedini glasovi u rei koji itamo oteu malo vie nego u govoru, ali se glas, dok se otee, spaja sa sledeim, inei tako jednu glasovnu celinu. Tokom otezanja glas se ne prekida, a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog e. Proitana re lii na tu re izgovorenu u svakidanjem govoru, a to omoguava da uenik razume ono to je proitao. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme prei u pevanje. itavanje se danas koristi u sintetikim vebama koje se organizuju u pripremnom periodu itanja i pisanja.Vebanjem se duina otezanja smanjuje dok se ne doe na oblik normalnog itanja. Uenika treba nauiti da prethodno slovo itava sve dok sledee vizuelno ne prepozna. U procesu itavanja treba koristiti individualan rad. itavanje moe biti glasovno i slogovno. Metod glasanja Postupak metode glasanja podrazumeva da nastavnik pokrije drugo slovo i tako redom svako sledee, a uenici glasno izgovaraju (glasaju), dok nastavnik ne otkrije sledee pokriveno slovo i tada spajaju prvi glas sa drugim u jedan slog, odnosno re. Npr. kod itavanja rei zima metodom glasanja, nastavnik bi pokrio u prvom slogu slovo i dok uenici izgovaraju glas z, a im ga otkrije, uenici ga glasovno poveu (u slog-zi). Isto je i sa dugim slogom. U dananjem itavanju se koristi jedino postupak dugog izgovaranja (otezanja glasa), a svi ostali elementi ovog metoda su prevazieni. Slogovni metod Ovaj metod prolazi kroz tri faze: u prvoj, uenici usvajaju pojedine glasove i slova i spajaju ih u slogove. U drugoj fazi, uenik shvata celi slog odjednom, a trea faza je sinteza cele rei od ve nauenih slova. U celom ovom procesu, najbitnija je druga faza, tj. celovito shvatanje sloga. Metod prirodnih glasova Polazite ovog metoda je glas kao jedinica itanja. Sintetikim putem se usvaja glas koji se uoava u svom prirodnom kontekstu, tj. glasovi se uoavaju u prirodi i okolini, pa se oponaaju u uionici, da bi se postupno dolo do njegovog pojma. To mogu biti onomatopejske slikeutanje lia (---), zujanje pela (z-z-z-z-z) itd., ljudski glasovi iznenaenja o-o-o-o to

boli, u-u-u-u to je lepo i tome slino. Ti glasovi se ne oponaaju samostalno, ve uvek u okviru neke prie. Ovaj metod je interesantan, zabavan i unosi dinamiku, to su njegove prednosti, dok su nedostaci vezani za njegovu ogranienost- rad se moe pretvoriti u suvinu igru, preterivanje u traenju glasova... Fonografiki metod Sastoji se u traenju veza izmeu oblika predmeta i oblika slova. Tako se slova lake shvataju (O-obru, irilino P-vrata...). Ovaj metod se danas koristi samo kao etapa u analitiko-sintetikoj metodi. Pojmovni metod Ima za cilj da olaka shvatanje veza izmeu glasa i slova. Polazi od saznanja do kojih je dola fonetika. Uenici ue kako se formira glas, kakav poloaj zauzimaju govorni organi. Pomou slika, fotografija i drugih modela, nastavnik objanjava kako nastaje glas. Meutim, uenicima prvog razreda je preteko da ue anatomiju govornih organa. Fonomimiki metod Polazi od naina izgovaranja glasova u raznim ivotnim situacijama, pa se za nain izgovaranja vezuje mimika kao spoljanji izraz izgovaranja. Izgovaranje glasa se vezuje za oseanje straha, uenja,... Ako je, recimo, glas O izgovoren u uzbuenju, izraz lica, karakteristian za to uzbuenje, uzima se kao znak za glas O i uenici pamte te mimike pokrete. Danas se ovaj metod koristi samo delimino, u okviru drugih metoda. Uenje itanja pomou pisanja Po ovoj metodi najpre se obraivao glas, pa tek onda slovo, a zatim se sve to pisanjem spajalo u rei, i dok se te rei piu, ui se itanje.

10. Metode u nastavi poetnog itanja i pisanja

Sve metode su po prirodi empirijske. U naoj literaturi je ustaljena podela na: sintetike, analitike,

analitiko-sintetike i globalna metoda. Cilj savremenih metoda jeste da uenik to jednostavnije, bre i efikasnije naui da ita i pie. Podela metoda je izvrena na osnovu osnovnog postupka uenja- da li uenje poinjemo od elemenata jezika (glasova i slova) ka celini (rei i reenice) ili od celine ka elementima. Ukoliko se poe od elemenata jezika (glasova i slova), pa se sintezom doe do celine (rei, reenice i tekst), u pitanju je sintetika metoda. Meutim, ukoliko se poe od celine, pa se analizom doe do elemenata, radi se o analitikoj metodi. Procesu analize i sinteze prethodi formiranje pojmova glas, slovo, re, reenica, to se radi u pripremnom periodu. Analiza u poetnom itanju podrazumeva razlaganje ili rastavljanje odreenih celina na delove koje ih ine (reenica na rei, rei na slova). Analizom reenice utvruje se koliko ima rei u reenici, redosled rei, koliko glasova ima u odreenoj rei, izdvajanje odreenog glasa i slova. Uenici uoavaju da glas i slovo sami za sebe ne znae nita i da znaenje dobijaju tek u reima. Sinteza je suprotna analizi. Nju koristimo kada uenici slau slova na slovarici, kada ta slova slau u rei i rei u reenice. Najvii oblici sinteze su itavanje i itanje.

Metode i postupci u nastavi poetnog itanja i pisanja

I Sintetike metode 1. Metoda sricanja 2. itavanje

II Analitike metode 1. Metoda teksta 2. M. normalnih reenica

III Globalna metoda

3. Metoda glasanja 4. Slogovna metoda 5. M. prirodnih glasova 6. Fonografika 7. Pojmovna 8. Fonomimika 9. Uenje itanja pomou pisanja

3. M. normalnih rei 4. M. normalnih slogova

IV Analitiko-sintetike metode 1. Glasovna analitiko-sintetika metoda

Postupci obrade slova: a) monografski, b) grupna obrada slova i c) kompleksni postupak.

10. Faktori koji utiu na izbor metoda i postupaka

1. Struktura jezika Na izbor metoda utie duina rei. Jezici sa kraim reima pogodniji su za analitike metode, kao i za globalnu, jer se njihova grafika slika brzo pamti i shvata kao celina. Frekvencija pojedinih glasova utie na izbor metode i postupaka obrade slova. Frekventnost slova utie na redosled obrade slova. 2. Pravopis Izbor metoda zavisi i od toga da li je pravopis odreenog jezika fonetski ili etimoloki. Na pravopis je fonetski, to znai da svakom glasu odgovara odreeni slovni znak. 3. Pedagoka tradicija Skloni smo tome da se, zbog potovanja pedagokog naslea, vrsto drimo pedagoke tradicije, ma koliko svesni bili njene sumnjive vrednosti. Otpor prema inovacijama u nastavi neizbeno vodi u pedagoki konzervatizam, zbog koga najvie trpe uenici. 4. Uticaj drugih zemalja Nekritiko prihvatanje metodiko-didaktikih uticaja iz drugih zemalja moe biti riskantno, moe stvoriti tekoe u nastavi. Koliko smo skloni da se odupremo inovacijama, toliko smo spremni da prihvatamo tue pedagoke tekovine koje ne odgovaraju naem jeziku. 5. Drutvena sredina Novi ivotni uslovi, brz tempo ivota i veoma brze promene u kulturnom ivotu odreene drutvene sredine, znatno utiu na izbor metoda i postupaka. 6. Uzrast uenika Prvo se postavlja pitanje telesne zrelosti, tj. da li je dete toliko razvijeno za ispunjavanje zahteva uenja itanja i pisanja. Zatim se postavlja pitanje emocionalne i socijalne zrelosti. Takoe se govori o funkcionalnoj zrelosti, tj. da li je uenik sposoban da uoava celine, da prati analitike i sintetike vebe.

7. Intelektualne sposobnosti uenika Deca razliitih intelektualnih sposobnosti razliitim tempom usvajaju glasove i slova, proces itavanja, itanja i razumevanja proitanog. Naprednija deca zahtevaju efikasnije postupke rada. 8. Spremnost nastavnika

Struna sprema nastavnika, njegovo opte obrazovanje, kao i pedagoka invencija, vani su faktori za izbor metoda i postupaka. Dobar nastavnik e se truditi da primenjuje razliite metode i postupke. 9. Prethodna znanja uenika Obzirom da uenici puno toga naue u predkolskom obrazovanju, nastavnik ta znanja mora stvaralaki upotrebiti. Ako veina uenika poznaje sva, ili vei deo slova, monografski postupak bi bio neefikasan i dosadan. 10. Nastavni plan i program Nastavni planovi i programi su pitanje izbora metode i postupaka prepustili nastavniku. Pitanje je, meutim, da li je u tom izboru presudna volja nastavnika ili nauno verifikovani faktori. U nastavnom planu nije konkretnije razraen izbor metoda i postupaka. 11. Bukvar ili poetnica Pitanje izbora metoda i postupaka se, za nastavu poetnog itanja i pisanja, obino reava izborom bukvara ili poetnice. Izbor postupaka je uslovljen izborom odvojenog, uporednog ili kombinovanog uenja itanja i pisanja. 12. Faktor racionalizacije i efikasnosti Vreme kojem pripadamo zahteva da uimo racionalnije, efikasnije i ekonominije. Kompleksni postupak obrade slova se smatra najefikasnijim, dok se monografski smatra neefikasnim.

11. Redosled uenja slova Kriterijumi koji se moraju potovati za dobar redosled uenja slova su: 1. fonetska struktura glasova, 2. grafika struktura slova, 3. frekvencija slova i glasova u jeziku, 4. grafika slinost slova, 5. itljivost slova, 6. nareje, 7. izbor metoda i posupaka i 8. izbor pisma.

1. Fonetska struktura znai da emo prvo uiti glasove koji se lake izgovaraju. Prvo emo uiti vokale, jer su najjednostavniji, ali slova koja e se prvo uiti ne treba da budu samo vokali. Vokale treba kombinovati sa suglasnicima, da bi uenici mogli da grade rei. 2. Grafika struktura slova podrazumeva da se prvo obrauju slova koja su laka za pisanje. 3. Frekvencija glasova i slova u jeziku podrazumeva da se u poetku uzimaju glasovi, odnosno slova vee frekvencije, tj.vee uestalosti upotrebe. 4. Grafika slinost slova podrazumeva da se izbegavaju slova slina po obliku, odnosno da se ne obrauju jedno za drugim, jer ih uenici mogu pomeati. 5. itljivost slova- postoje slova koja svojim oblikom deluju jednostavno i brzo se vizuelno shvataju. To pomae ueniku da ih bre prepozna i ita. 6. Nareje- redosled uenja slova na ekavskom i ijekavskom jezikom podruju ne moraju se sutinski razlikovati, ali izvesne razlike moraju postojati. 7. Izbor metoda i postupaka- u radu po monografskom postupku postoji bezbroj modela za redosled slova. U grupnom postupku grupe slova moraju biti usklaene sa organizacionim specifinostima tog postupka. 8. Izbor pisma- sasvim je opravdano da se slova latinice obrauju po jednom redosledu, a slova irilice po drugom. To diktira njihova grafika struktura.

12. Raspored uenja poetnog itanja i pisanja itanje i pisanje, u nastavi poetnog itanja i pisanja, moe se uiti na tri naina: 1. odvojeno uenje itanja i pisanja, 2. uporedno uenje itanja i pisanja i 3. kombinovano uenje itanja i pisanja. Koji od ova tri naina e biti primenjen, diktiraju sledei faktori: uslovi ivota, znanje uenika steeno pre polaska u kolu, predkolsko obrazovanje i vaspitanje, programski stavovi, stav nastavnika, vrsta bukvara ili poetnice. 1. Odvojeno uenje itanja i pisanja Metodiari koji se zalau za ovaj nain uenja itanja i pisanja, istiu da je vetina pisanja mnogo tea od vetine itanja i da ih stoga treba odvojeno obraivati.

Prema jednom modelu rada, najpre se izvode predvebe za itanje, koje uglavnom obuhvataju glasovna vebanja. Zatim se ui itanje, dok se istovremeno vre pripreme za pisanje i na kraju se ui pisanje. Odvojeno uenje itanja i pisanja je neefikasno i neekonomino, jer uenici naue da itaju i piu za godinu dana. Postoje miljenja da se odvojeno ue pisana i tampana slova, kao i velika i mala slova. 2. Uporedno uenje itanja i pisanja Uenici istovremeno ue itanje i pisanje. Vebanje itanja pomae pisanju i obratno. Uei se da ita rei, uenik se priprema za pisanje, a uei pisanje, usavrava itanje. Poto su itanje i pisanje sloene vetine, njihovom uporednom uenju prethode obilne pripreme. 3. Kombinovano uenje itanja i pisanja Neki metodiari smatraju da slabosti odvojenog i uporednog uenja itanja i pisanja mogu da se prevaziu kombinacijom ta dva naina. Uenici ne moraju da naue da itaju sva slova da bi preli na pisanje. Nakon to uenici naue da itaju odreen broj slova, ue da ih piu, kako bi se to pre zadovoljila njihova zainteresovanost za itanje i za pisanje. Postoje razni modeli primene kombinovanog uenja itanja i pisanja i ima bezbroj kombinacija.

13. Odvojeno uenje itanja i pisanja Metodiari koji se zalau za odvojeno uenje itanja i pisanja, istiu da je vetina pisanja mnogo tea od vetine itanja i da ih zbog toga treba obraivati odvojeno. Prema jednom modelu rada, najpre se izvode predvebe za itanje, koje uglavnom obuhvataju glasovna vebanja. Zatim ue itanje, dok se istovremeno vre pripreme za pisanje i na kraju se ui pisanje. Odvojeno uenje itanja i pisanja je neefikasno i neekonomino, jer uenici naue da itaju i piu za godinu dana. Postoje miljenja da se odvojeno ue pisana i tampana slova, kao i velika i mala slova. Zagovornici odvojenog itanja i pisanja navode sledee razloge za takav raspored uenja: tampana slova su grafiki jednostavnija od pisanih, pa prvo treba nauiti uenike da itaju, pa onda da piu; pisana slova su dosta sloenija, i grafiki i u nainu povezivanja u rei, pa ih zato treba obraivati posle itanja; uenici, u poetku, nemaju razvijene sitne miie, potrebne za pisanje;

ako se itanje i pisanje odvojeno ue, predbukvarski period moe biti kratak; odvojeno uenje itanja i pisanja pogodnije je za slabije uenike...

14. Greke u poetnom itanju Iskusniji nastavnici bi trebalo da znaju koje greke uenici najee prave u uenju itanja, kao i to kako te greke treba korigovati. Greke u itanju, na ovom uzrastu, je teko korigovati. Korigovanje greaka je individualan rad. Nastavnik mora da prati uenika, njegov razvoj u itanju, da vodi evidenciju napredovanja uenika, da otkriva tipine greke. Na vebama itanja, uenicima se ukazuje na odreene greke, koje nastavnik komentarie i daje uputstva kako da ih prevaziu. Greke u poetnom itanju su: nepravilna artikulacija odreenih glasova; uenik ne prepoznaje, odreenom brzinom, grafiku strukturu slova; teko sliva i povezuje slova u celinu; neuravnoteena dinamika izgovaranja pojedinih glasova u rei; zamenjivanje slova sline grafike strukture; izostavljanje pojedinih slova; sricanje; nepravilno disanje; loa dikcija; mehaniko itanje; slogovno itanje; ponavljanje proitanog; seckanje u toku itanja; unoenje dijalekatskih i lokalnih karakteristika u itanje; izostavljanje glasova na kraju rei; nerazumevanje proitanog; nepravilna intonacija; otezanje prvog slova u rei; naglaeno i odseno itanje rei; iznenadno podizanje i sputanje glasa; zapaanje take tek kada se do nje doe; monotono itanje; usporeno itanje; prebrzo itanje; nepravilno slivanje rei u reenici;

neprirodno itanje; subvokalizacija (poluglasno izgovaranje rei u toku tihog itanja ili itanja u sebi); regresivno itanje (u toku glasnog itanja, uenik se nekontrolisano vraa na proitane rei ili na samo jednu re i tako zastaje, zapinje i isprekidano ita ve proitano). Ne treba uenike terati da jedan tekst itaju nekoliko puta, jer ga naue napamet. Treba jednako da itaju i prozne i poetske tekstove.

15. Pripreme za poetno itanje i pisanje Trajanje priprema za itanje i pisanje (trajanje predbukvarskog perioda) zavisi od predznanja uenika. On treba da traje samo onoliko koliko je potrebno da se uenici pripreme za uenje itanja i pisanja. Od pripremnog perioda zavisi kvalitet uenja itanja i pisanja. Mora se primenjivati to vie vebanja koja treba da budu raznovrsna.

Zadaci pripremnog perioda: opti: - upoznavanje uenika; stvaranje odeljenske zajednice; snalaenje uenika u kolskoj sredini; izgraivanje kolektivnog ivota; upoznavanje uenika sa nainom korienja pribora i bukvara ili poetnice; izgraivanje kulture sluanja govornika; upoznavanje uenika sa potrebnim oblicima ponaanja u koli. posebni: vizuelne vebe (vebe u posmatranju); akustike vebe; prianje i prepriavanje; opisivanje; vebe artikulacije; vebe disanja; usvajanje i razumevanje pojma glasa;

usvajanje i razumevanje pojma rei; usvajanje i razumevanje pojma reenice; analitika vebanja; sintetika vebanja; globalno itanje; vebe u otklanjanju dijalekatskih, lokalnih i argonskih karakteristika govora; leksiko-sintaksika vebanja; motorike vebe. Vizuelne vebe- nastavnik usmerava uenike da posmatraju svoju okolinu, potujui principe od blieg ka daljem, od konkretnog ka optem. Posmatra se najpre u uionici, a zatim i u iroj okolini. Vizuelno se opaaju oblici, boje, poloaj neeg, pokreti, mimika... Akustike vebe- vezane su za razvijanje sluha. Uenici sluaju govor nastavnika, drugova, razne vrste artikulisanih i neartikulisanih zvukova. Treba obratiti panju na zvuke onomatopejskog tipa, jer su oni potrebni za obradu slova. Prianje i prepriavanje- ove vebe poinju slobodnim razgovorom o dogaajima iz uenikovog ivota, ali mogu prepriavati i bajke, crtane filmove... Opisivanje- ovaj proces mora biti postupan. Prvo uenici opisuju odgovarajui na pitanja nastavnika, a potom se osamostaljuju. Opis moe biti tematski vezan za neku sliku ili motiv u prirodi. Vebe artikulacije- prilikom prethodnih ispitivanja, nastavnik je saznao koji uenici nemaju dobru artikulaciju i sa njima izvodi posebne vebe. Panja se posebno posveuje izgovoru glasova r, , , , d. Vebe disanja- pravilno disanje je bitan uslov za uenje itanja i pisanja. Kada dete nepravilno die, nepravilno izgovara glasove, samim tim nepravilno i ita. Zato se izvode razliite vebe kojima se podstie pravilno disanje. Razumevanje pojmova reenica, re i glas- formiranje ovih pojmova obavezno je u pripremnom periodu. Uenici treba da shvate ove pojmove, da uoavaju reenice, rei i glasove u govoru i tekstu, da osete reenicu kao jedinicu saoptavanja, da samostalno sastave reenicu, da je analiziraju i uoe da se ona sastoji od rei, a rei od glasova. Analitika vebanja- izvode se na usmenom nivou i od velikog su znaaja za poetno itanje i pisanje. Najpre se uoavaju glasovi u razliitim pozicijama u rei, pa se, zatim, rei rastavljaju na glasove. Sintetika vebanja- znaajna su jer uenike pripremamo za itavanje, odnosno itanje. Suprotno analizi, u ovim vebanjima, uenici od glasova sastavljaju rei. Leksiko-sintaksika vebanja- cilj je bogaenje renika uenika i razvijanje oseaja za reenicu. Mogu se posebno organizovati morfoloka vebanja, stvaranje porodica rei, fonetska vebanja vezana za izgovaranje pojedinih glasova, odnosno rei. Kod razvijanja oseaja za reenicu, mora se voditi rauna o: duini reenice, rasporedu rei u reenici,

izboru rei, vrstama rei, misaonoj sloenosti reenice, tematskoj oblasti reenice, intonaciji, poreklu saznanja reenice. Motorike vebe- vebanja pokreta ruke, ake, prstiju i njihova koordinacija u modelovanju, crtanju i pisanju. Treba dati prednost vebama kojima se utie na razvoj sitnih miia, jer su oni nosioci osnovnog napora u procesu pisanja. Postoje razni tipovi ovih vebanja: za razvijanje ruke, ake i prstiju, za oslobaanje ruke, crtanje jednostavnih likova, slobodno crtanje, crtanje figura iz narodne ornamentike.

16. Grupna obrada slova Grupna obrada slova podrazumeva da se na jednom asu obradi vie slova, odnosno grupa slova. Postoji mnogo razloga za ovaj nain obrade slova: bogatija znanja koja uenici donose u kolu, potreba za efikasnijim i ekonominijim uenjem, masovno irenje kulture i pismenosti, pojaalo je interesovanje za itanje knjiga i pismeno komuniciranje, predkolsko obrazovanje stvara dobru osnovu za bre uenje, znatno se skrauje vreme uenja itanja i pisanja, uenici su vie angaovani, ubrzan tempo rada... Merila za formiranje grupe slova su neujednaena. Postoje neka opta merila: ii od jednostavnijih ka sloenijim slovima, od lakih ka teim. Grupe pisanih slova treba da budu iste kao i grupe tampanih. Etape asa su iste kao i kod monografskog postupka. Prilikom grupne obrade slova nastavnik bi trebalo da ima na umu sledee: da je grupna obrada slova mnogo tea od monografske, jer je uenik optereen dodatnim aktivnostima i za krai vremenski period treba da izvri vei rad. Zbog toga se vie zamara, panja mu opada. Iz tog razloga je bitno praviti manje pauze; grupa slova se moe obraditi sinhronizovano i kontinuirano. Sinhronizovano znai da se sva slova u grupi obrade odjednom, a da se njihovo utvrivanje u celini izvri na istom asu. Kontinuirana obrada podrazumeva obradu grupe slova na istom asu, ali jedno po jedno, odnosno jedno posle drugog;

ako radimo grupu slova, pogotovo ako je grupa tea, uvek moramo organizovati razna vebanja za utvrivanje slova; poto ovakva obrada slova znai ubrzano uenje, to se moe odraziti na kvalitet itanja. Zbog toga je neophodno svakodnevno organizovati sistematska vebanja itanja. Treba voditi rauna o razumevanju proitanog.

17. Metodika struktura asa obrade slova po monografskom postupku Monografski postupak podrazumeva obradu po jednog slova na svakom asu (svako slovo predstavlja jednu nastavnu jedinicu). Slovo se obrauje detaljno, uz potpunu zastupljenost svih metodikih aktivnosti koje doprinose njegovom kvalitetnijem usvajanju. Ovim postupkom se mogu obraivati tampana i pisana slova, odvojeno ili uporedo. as obrade slova je organizovan po odreenim, postupno vezanim etapama, a svaka etapa ima odreenu funkciju. U monografskom postupku se uvek veliko i malo tampano slovo obrauju istovremeno. Ukoliko se itanje i pisanje ue uporedo, na istom asu se ue etiri znaka- veliko i malo tampano slovo i veliko i malo pisano slovo. Etape: I Pristup glasu Metodom razgovora se stvara odreeno raspoloenje, uenici se postupno uvode u sadraj asa. To je intelektualna, psiholoka i jezika priprema uenika za obradu slova. Kroz razgovor, do izraaja dolaze rei koje sadre glas planiran za obradu. Do pojma glasa dolazi se postupno, i to na dva naina- metodom prirodnih glasova (onomatopejske slike) i analizom rei na glasove (kod glasova koji se ne mogu obraivati metodom prirodnih glasova). II Obrada glasa 1. Izdvajanje glasa Izdvajanju glasa prethodi pria, razgovor o slici... Izvoenje glasa mora tei postupno. 2. Isticanje nastavne jedinice Uenik mora biti obaveten o tome ta se radi, tj. koji se glas ui na odreenom asu. 3. Uoavanje glasa u raznim reima Pronalaze se rei u kojima se novi glas nalazi u sve tri pozicije: na poetku, na sredini i na kraju rei. Prvo nastavnik izgovara rei, a uenici utvruju poziciju glasa, a onda uenici smiljaju rei u kojima se taj glas nalazi (na poetku, u sredini i na kraju rei). 4. Vebanje izgovora novog glasa

Vebe artikulacije su veoma znaajne. Da bi pravilno izgovarali glas, potrebno je da nastavnik pokae kako se glas izgovara, ukazujui na poloaj usana, zuba, jezika... Zatim, uenici izgovaraju glas. 5. Povezivanje sa glasovima u prirodi Kad god je to mogue, preporuljivo je da uenici samostalno poveu glas koji se obrauje sa glasovima u prirodi, odnosno u nekoj ivotnoj situaciji. Da kau gde su taj glas uli u prirodi ili ivotnoj situaciji, kako je ve napomenuto. III Obrada slova 1. Pokazivanje i uenje novog slova Uvek se najpre skrene panja uenicima na to da svaki glas ima svoj odgovarajui znak, tj. slovo, pa se, zatim, slovo pokae na slovarici, a onda se komentarie njegova grafika struktura (prvo velikog pa malog slova). 2. Fonografika veba Podrazumeva traenje veze izmeu oblika slova i oblika predmeta. 3. Uoavanje slova u raznim reima Uoava se novo slovo u raznim reima, i to, na poetku, u sredini i na kraju rei. 4. Uporeivanje sa drugim slovima Novo slovo se obino uporeuje sa slinim, nauenim slovima. 5. Samostalan rad na oblikovanju slova Uenici oblikuju slovo od raznih materijala- drvca, plastelin... 6. Pisanje slova Prvo nastavnik pie slovo na tabli, usmeravajui panju uenika na to kako da vuku linije pri ispisivanju tog slova. Zatim uenici piu slovo u sveskama, dok nastavnik kontrolie njihov rad i ispravlja eventualne greke. IV itanje Zadatak ove etape je da se vebanjem razvija vetina itanja odreenih reenica i tekstova.

1. Slaganje rei na slovarici Uzimaju se lake i uenicima poznatije rei. Svaki uenik za sebe slae rei na slovarici. Te rei se zatim itavaju. Kada uenici savladaju slaganje rei, treba prei na slaganje kraih reenica. 2. itavanje rei Pravilno itavanje je slivanje glasova, bez predaha, u re. Postupak itavanja rei tee na sledei nain: ~ nastavnik demonstrira itavanje, ~ analiza, ~ horsko itavanje,

~ grupno itavanje, ~ pojedinano itavanje, ~ reprodukovanje sadraja. Postoje tri oblika itavanja: dodavanjem i oduzimanjem slova, zamenjivanjem slova i itanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana). 3. itanje i interpretacija teksta iz bukvara Najpre nastavnik proita tekst, dok uenici prate. U poetku mogu prstom povlaiti reenicu koja se ita. Zatim uenici pojedinano itaju, a nakon toga se vri analiza proitanog, tako to nastavnik postavlja pitanja koja moraju biti jasna i sadrajna. Tekst se moe i prepriati. 4. Vebanje itanja teksta itanje se moe vebati na sledee naine: ~ glasno itanje, ~ tiho itanje (najpre u sebi, pa onda glasno), ~ naizmenino itanje (jedan uenik proita pasus, a drugi uenik nastavlja i tako redom), ~ itanje sa takmiarskim usmerenjem (nastavnik iz svakog reda odredi po jednog takmiara; nakon itanja se vodi razgovor o tome ko je kako itao, ta je bilo dobro, a ta ne...), ~ horsko itanje (organizuje se u poetku), ~ fleksibilno itanje (itanje rei koje su ispisane u stupcima, itanje reenica koje su ispisane u vertikalnim nizovima...), ~ itanje uz kasetu, ~ izraajno itanje nastavnika. V Samostalni i stvaralaki rad uenika Primenjuju se razliite aktivnosti: sastavljanje rei od zadatih slova, sastavljanje reenica od zadatih rei, pisanje rei, pisanje rei/reenica na osnovu slika, dopunjavanje zapoete reenice, rad na deformisanim reenicama, nastavni listii, tehniki radovi i crtanje, ispunjalke, rebusi i ukrtene rei. VI Domai zadatak Uenicima se moe zadati da napiu 1-2 reda novog slova, da izreu slova iz novina...

18. Metodika struktura asa obrade tampanog slova I Pristup glasu (psiholoka, intelektualna i jezika priprema); II Obrada glasa 1. izdvajanje glasa; 2. isticanje nastavne jedinice; 3. uoavanje glasa u raznim reima; 4. vebanje izgovaranja glasa; 5. povezivanje sa glasovima u prirodi. III Obrada slova 1. pokazivanje i uenje novog slova; 2. fonografika veba; 3. uoavanje slova u raznim reima; 4. uporeivanje sa drugim slovima; 5. samostalan rad uenika na oblikovanju slova; 6. pisanje slova. IV itanje 1. slaganje rei na slovarici; 2. itavanje novog slova: a) itavanje i itanje dodavanjem i oduzimanjem slova; b) itavanje i itanje zamenjivanjem slova; c) itavanje i itanje palindroma ili anagrama; 3. itanje i interpretacija teksta iz bukvara; 4. vebanje itanja teksta: ~ glasno ~ tiho ~ naizmenino ~ sa takmiarskim usmerenjem ~ horsko ~ fleksibilno ~ itanje uz kasetu ~ interpretativno itanje. V Samostalni i stvaralaki rad uenika 1. sastavljanje rei od zadatih slova; 2. sastavljanje reenica od zadatih rei; 3. pisanje rei; 4. pisanje rei/reenica na osnovu slika; 5. dopunjavanje zapoete reenice;

6. rad na deformisanim reenicama; 7. nastavni listii; 8. tehniki radovi i crtanje; 9. ispunjalke, rebusi i ukrtene rei. VI Domai zadatak

19.

Obrada pisanog slova

Pisana slova su, po svojoj grafikoj strukturi, mnogo tea od tampanih i zato se uvek obrauju posle njih. U pripremnom periodu treba obratiti posebnu panju na razvoj motorikih sposobnosti za pisanje (razvoj sitnih miia, pravilno dranje tela...), na savladavanje grafike strukture slova, na koordinaciju oka, ruke i mentalnih aktivnosti. Redosled uenja pisanih slova zavisi od redosleda uenja tampanih. Neophodno je u toku obrade napraviti paralelu sa istim tampanim slovom, da bi uenici uoavali slinosti i razlike. Obraditi pisano slovo znai sledee: upoznati uenike sa oblikom slova; osposobiti uenike da prepoznaju pisano slovo; nauiti uenike da pravilno povezuju pisana slova u reima, kao grafikim celinama. Struktura asa: I Pripremni razgovor- itanje teksta, zasienog slovom koje se obrauje II Izdvajanje rei u kojima se nalazi slovo koje se obrauje, uoavanje slova koje se obrauje III Najava nastavne jedinice IV Pokazivanje novog pisanog slova na slovarici V Uporeivanje novog slova sa istim, tampanim slovom, uporeivanje sa slinim pisanim slovima VI Analiza grafike strukture slova VII Pisanje slova: 1. nastavnikovo pisanje, najpre tampanog, a zatim pisanog slova; 2. pokazivanje naina pisanja pisanog slova (bitan je nastavnikov komentar u toku pisanjanastavnik treba da objasni kako se u sistemu linija, kako slovo poinje, kako se vuku linije, kako se spaja i kako se zavrava); 3. pisanje slova, pomou prsta, u vazduhu i po kolskoj klupi; 4. jedan uenik pie slovo na tabli, a ostali uenici ga prate i iskazuju svoja zapaanja; 5. pisanje slova u svesci (jedan red);

6. pisanje rei i reenica. VIII itanje pisanog slova, itanje teksta pisanog pisanim slovima IX Samostalni i stvaralaki rad uenika (prepisivanje i diktat) X Domai zadatak

20. Pojam reenice, rei i glasa u nastavi poetnog itanja i pisanja Formiranje ovih pojmova je obavezno u pripremnom periodu. Kako je reenica za decu apstraktna kategorija, proces njenog usvajanja je dosta sloen i teak. Do pojma reenice moe se doi globalnim i sintetikim putem. Globalnim putem se sve reenice, bez obzira da li su vezane ili nevezane za gradivo (slovo) koje se obrauje na asu, itaju globalno. Potom jedan uenik ita prvi red, odnosno prvu reenicu, a zatim se utvrdi da je to reenica i da se kraju reenice nalazi taka. Tako se postupa do kraja teksta. Sintetiki nain- polazi se od pojma rei. Poto uenici naue neke rei, na slovarici slau ili tampanim slovima piu reenice. Panju uenika je potrebno usmeriti i na usmeni i na pismeni oblik formiranja reenice. Pritom, treba imati na umu da usmeni oblik prethodi pismenom. Treba poi od lakih reenica, tematski vezanih za ivotnu okolinu uenika. Vano je da uenici osete granice reenice, njen poetak i kraj, da osete nain izgovaranja. Ciljevi formiranja pojma reenice: da uenici uoavaju reenicu u govoru i tekstu; da osete reenicu kao jedinicu saoptavanja; da razviju umenost u samostalnom sastavljanju reenica; da naue kako se izgovaraju... Pojam rei se formira nakon formiranja pojma reenice. Najpre se da pojam reenice, pa se, zatim, ona analizira, rastavlja se na rei i, na kraju, uvruje se da se reenica sastoji iz rei koje neto znae. Pri formiranju pojma rei, treba poi od konkretnog predmeta, pa, preko pojma slike tog predmeta, doi do pojma rei. To je najpouzdaniji put formiranja pojma rei. Pojam glasa se moe formirati analitikim i induktivnim putem. Kod analitikog, polazi se od predmeta, razgovara se o njemu, obrauje se naziv tog predmeta, a zatim se ta re rastavlja na glasove. Kod induktivnog, polazi se od oponaanja zvukova u prirodi (z-z-z-z-z-pele; -----lie...). taj glas se prepoznaje u raznim reima- na poetku, u sredini i na kraju rei.

21. Uporedna analiza monografskog i kompleksnog postupka Ispitivanje o efikasnosti monografskog i kompleksnog postupka, koje je sproveo Muhamed Muradbegovi, pokazalo je sledee: kompleksni postupak u potpunosti koristi prethodna znanja, tako da se znanje koje se stie u kolskom periodu nadograuje, odnosno nastavlja na nivo znanja steen u predkolskom periodu. S druge strane, monografski postupak zanemaruje prethodna znanja, tako da svi uenici itanje i pisanje ue ispoetka; zahvaljujui pravilnom korienju oblika rada i nastavnih sredstava, kompleksni postupak prua iroke mogunosti za razvijanje individualnih sposobnosti i napredovanje uenika, u skladu sa njegovim tempom rada; usvajanje itanja po kompleksnom postupku je znatno ekonominije i, u proseku, upola skrauje vreme usvajanja slova i itanja, u odnosu na monografski postupak; kvalitet itanja je bolji kod kompleksnog postupka; kod kompleksnog postupka, interesovanje uenika za itanje deje tampe i za vannastavni program, je vee; rad po kompleksnom postupku podstie uitelja na aktivniji odnos prema organizaciji i izvoenju nastave.

22. Kompleksni postupak uenja poetnog itanja i pisanja Vrednost kompleksnog postupka se prvenstveno ogleda u njegovoj efikasnosti. Tvorac ovog postupka je Jelena Mio, uiteljica iz Beograda. Slova se, prema ovom postupku, ne obrauju ni pojedinano ni grupno, ve u neprestanom kontaktu sa svim slovima i deca ih individualno usvajaju, svako sopstvenim tempom i redom. Ne postoje jedinstveni zahtevi za sve uenike, ve se svakom ueniku prilazi sa posebnim ciljevima i zadacima, u zavisnosti od njihovog znanja i sposobnosti za napredovanje. Nastavnik, uenicima koji brzo napreduju, daje dodatne zadatke, a sa uenicima koji sporije napreduju radi postupno i strpljivo. Tokom prvog polugodita, uenici se ne ocenjuju. Nastavnik ne odrava klasinu nastavu, ve organizuje zajednike aktivnosti, u kojima uestvuju svi uenici, bez obzira na nivo znanja. Postoji posebna tabela u kojoj se registruje i prati napredovanje uenika. Slova se ne usvajaju pojedinano, ve celovito, sinhronizovano u kontekstu celokupnog ivota u uionici.

Poetnica za rad po ovom postupku je veoma bogata tekstovima i od poetka se insistira na njihovoj umetnikoj vrednosti. Kompleksni postupak zahteva od uenika maksimalno angaovanje i visok stepen samostalnosti. Meutim, primenom ovog postupka, ne posveuje se dovoljno panje obradi glasa, rei i reenice. asovi su veoma raznovrsni po nainu organizacije, ali se, u nastavi poetnog itanja i pisanja, mogu uoiti etiri faze: 1. pripremni period, 2. usvajanje slova i savladavanje itavanja rei i kratkih reenica, 3. izgraivanje pravilne tehnike itanja i razumevanja proitanog i 4. usavravanje logikog itanja. U pripremnom periodu se radi na uspostavljanju veza izmeu akustike slike glasa i njegovog znakovnog predstavljanja. U etapi usvajanja slova, polazi se od jezikog saznanja da je re nosilac znaenja, a ne slovo ili slog. Uenici slova usvajaju individualno i po svom izboru; slau rei i reenice pomou slovarice i vebaju itavanje. Osnovni oblici rada su: zajednika vebanja sa ilustrovanim slovaricama, samostalni rad na slovarici, ueniko zapisivanje tampanim slovima, razna obavetenja i upuivanje u deju tampu. U treoj etapi, uenici se osposobljavaju za samostalno itanje sa razumevanjem, radi se na izgraivanju tehnike itanja. itavanje prelazi u itanje. Bitno je da uenik shvati ta je proitao. Usavravanje itanja podrazumeva pravilno, tano i teno itanje, odreenu brzinu itanja, sposobnost shvatanja sadraja, razvijanje kulture pismenog i usmenog izraavanja.

23. Odnos poetnog itanja i pisanja Pisanje je mnogo sloeniji proces od itanja, a navika itanja je tesno povezana sa navikom pisanja. Ako uenik slabo ita, teko mu je da savlada pisanje. Potujui didaktiki princip od lakeg ka teem, u bukvarskoj nastavi, prvo se ui itanje pa pisanje i prvo se ue tampana pa pisana slova. Pisanje doprinosi usavravanju itanja. Dok pie, uenik razvija mo zapaanja, uoava detalje, ume da razlikuje bitno od manje bitnog, obogauje svoje predstave o reenici, obogauje

sopstveni reniki fond, uvebava mehanizam koordinacije raznih aktivnosti. Kroz pisanje se razvija i takmiarski duh (pogotovo kada je re o lepom pisanju). itanje je vizuelna aktivnost u kojoj uenik odreene grafike znake sliva u jednu celinu, koja se naziva re, a potom u reenicu. Odnos itanja i pisanja uglavnom moemo posmatrati sa dva aspekta- lingvistikog i psiholokog. Psiholoki posmatrano, pisanje je sloeniji i apstraktniji proces od itanja. U procesu itanja postie se automatizam, pa rei i reenice shvatamo celovito. U pisanju smo veoma svesni radnji koje obavljamo. Sa lingvistikog aspekta gledano, pisanje je kodiranje- pisano oformljenje odreene informacije, a itanje je dekodiranje- proces prevoenja jezikih znakova u, govorom iskazanu, misao ili oseanje.

24. Sricanje i itavanje Uenje poetnog itanja pomou sricanja poinjalo je upoznavanjem svih slova redom. Nekada su se slova drugaije imenovala- az, buki, vjeci... Nakon uenja slova prelazilo se na sricanje, koje se sastojalo u spajanju slova u slogove i, potom, slogova u rei. Uili su kako se spaja svaki suglasnik sa svakim samoglasnikom... To je staro sricanje. Sricanje je danas prevazieno i samo se u nekim kolama kod nas moe naii na tzv. novo sricanje, gde uenici prvo u sebi izgovore slova, pa tek onda naglas. itavanje se sastoji u tome to se u toku itanja pojedini glasovi u rei koji itamo oteu malo vie nego u govoru, ali se glas, dok se otee, spaja sa sledeim, inei tako jednu glasovnu celinu. Tokom otezanja glas se ne prekida, a izbegava se umetanje prizvuka poluglasa ili muklog e. Proitana re lii na tu re izgovorenu u svakidanjem govoru, a to omoguava da uenik razume ono to je proitao. Otezanje ne sme biti neprirodno i ne sme prei u pevanje. itavanje se danas koristi u sintetikim vebama koje se organizuju u pripremnom periodu itanja i pisanja.Vebanjem se duina otezanja smanjuje dok se ne doe na oblik normalnog itanja. Uenika treba nauiti da prethodno slovo itava sve dok sledee vizuelno ne prepozna. U procesu itavanja treba koristiti individualan rad. itavanje moe biti glasovno i slogovno. Pravilno itavanje je slivanje glasova, bez predaha, u re. Postupak itavanja rei tee na sledei nain: ~ nastavnik demonstrira itavanje, ~ analiza, ~ horsko itavanje, ~ grupno itavanje, ~ pojedinano itavanje,

~ reprodukovanje sadraja. Postoje tri oblika itavanja: dodavanjem i oduzimanjem slova, zamenjivanjem slova i itanje palindroma ili anagrama (Ana voli Milovana).

25. Karakteristike poetnog itanja i pisanja itanje predstavlja vii stepen savladanosti glasova i slova. Uenik, od nauenog slova do kvalitetnog itanja, prolazi odreene faze: prepoznavanje oblika slova, itavanje, itanje- ovladavanje tehnikom itanja, usavravanje itanja- uvoenje u izraajno itanje, izraajno itanje. Prelazak iz faze itavanja u fazu itanja treba da bude lagan. Uenicima koji bre napreduju treba davati dodatne zadatke, a sa onima koji sporije napreduju treba dodatno raditi na asu i van asa. Povezivanje slova u rei, kao i rei u reenice, mora se odvijati postupno, potujui brzinu napredovanja svakog uenika. Uenici, u poetku, ne misle na ono to itaju, ve na savladavanje tehnike itanja prepoznavanjem slova i nainom izgovaranja glasova, rei i reenica. Zbog toga ih je neophodno usmeravati na znaenje proitanog, tj. na razumevanje. Pomou vebanja treba proveriti: stepen savladanosti tehnike itanja, razumevanje proitanog, da li je (ili nije) uenik usvojio odreenu instrukciju. Izvestan broj uenika proces itanja savlauje veoma sporo i, iz tog razloga, sa tim uenicima treba organizovati individualan rad. Uvebavanje itanja mora biti svakodnevni zadatak. Pisanje nije samo savladavanje tehnike pisanja, ve i nain miljenja i izraavanja. Uenik prvog razreda tek ui kako da pie slova. Prva slova pie mehaniki, jer, dok pie, preokupiran je samom tehnikom pisanja, a ne sadrinom onoga to pie. Piui rei, uenik mora da izvri njihovu analizu, da utvrdi od kojih se glasova sastoji, a onda da pie slovo po slovo. Uenik ak i

slova rastavlja na elemente, diui olovku sa hartije kada napie jedan element ili slovo. Misli i o tome kako dri olovku, svesku, kako sedi. Uenik, sve dok se pisanje ne automatizuje, svaku operaciju kontrolie svesno. Nastavnik je obavezan da prati razvijanje rukopisa uenika i da utie na poboljanje istog. Nastavnik otkriva greke, komentarie ih sa uenicima i daje instrukcije kako da se te greke isprave i prevladaju. Neke od greaka u poetnom pisanju: ~ nepravilan poloaj tela, ~ nepravilno dranje pribora za pisanje, ~ pritiskanje na podlogu, ~ nepravilno povezivanje slova, ~ nepravilan oblik slova, ~ suvini pokreti u toku pisanja, ~ pisanje kosim pismom, ~ nejednaka visina slova.

26. Razvijanje i merenje brzine itanja Kada uenik, poetnik, savlada tehniku itanja, onda se poinje sa vebama za razvijanje brzine itanja. Brzina itanja esto zavisi od samog uenika, od njegovih psihofizikih mogunosti. Ona podrazumeva i stepen savladanosti tehnike itanja i razumevanja proitanog. Od brzog itanja nema koristi, ako uenik nije razumeo to to je proitao. Brzina itanja mora ii istovremeno sa brzinom shvatanja, a merilo brzine mora biti stepen razumevanja proitanog. Vebe za ubrzavanje itanja: 1. Tiho itanje sa ogranienim vremenom Najpre se odredi vreme za koje uenici treba da proitaju odreeni tekst. Vreme se odreuje prema duini i teini teksta. Sa uenicima treba prethodno razgovarati o ciljevima ovog itanja. Nakon itanja utvruje se vreme za koje je uenik proitao tekst, a kroz razgovor se proverava da li je i kako uenik razumeo proitano.

2. Izborno itanje U okviru odreenog teksta, uenicima treba dati da, tokom itanja, otkrivaju odreene reenice ili rei. Uenici itaju u sebi i pronalaze zadate reenice i rei. 3. Dopunjavanje teksta za izborno itanje

Odreeni tekst se napie na grafofoliji ili tabli, ali sa izostavljenim kljunim reima (umesto tih rei se stave crte). Uenik ita i zapisuje samo rei koje su izostavljene. 4. Veba brzog prepoznavanja rei Odreene rei se ispiu na kartonima manjih formata, pritom, na svakom kartonu treba ispisati nekoliko rei, jednu ispod druge. Uenici, zatim, nekoliko sekundi posmatraju kartone, a kada se kartoni sklone, treba proveriti koliko je rei svaki uenik proitao i da li je razumeo zadate, odnosno, proitane rei. 5. Veba brzog prepoznavanja reenica Ova veba se izvodi na isti nain kao i prethodna, samo to su, u ovom sluaju, u pitanju reenice (dakle, na kartonima se ispisuju reenice). 6. itanje teksta sa video kasete, sa razliitim ubrzanjem Tekst koji se ita na ekranu najpre tee usporeno, a onda se polako ubrzava. Brzina itanja zavisi i od toga da li je to to se ita ueniku poznato ili nepoznato. Naravno, uenik e bre itati poznate tekstove nego nepoznate. Merna jedinica brzine itanja je, obino, 1 minut i meri se broj rei proitanih za taj vremenski period. Merenje brzine glasnog itanja vri se individualno, sa svakim uenikom posebno, dok se merenje brzine tihog itanja moe vriti sa svim uenicima istovremeno. Brzina glasnog itanja moe se meriti jo u prvom razredu, a brzina tihog, tek od drugog razreda.

27. Kombinovani tip organizacije asa obrade slova Kombinovani tip organizacije asa polazi od saznanja da uenici dolaze u kolu sa odreenim znanjima, koja nisu uvek merljiva, i ta znanja treba iskoristiti. Ovaj tip organiizacije asa znai uspostavljanje sasvim drugaijeg sistema rada. Na jednom asu obrade odreenog slova, ostvaruju se, tematski i programski, razliiti zadaci. Obrada glasa i slova su dominantne aktivnosti, ali se ostvaruju i programske aktivnosti vezane za usmeno i pismeno izraavanje, za jezik, bogaenje renika... Na asu se, istovremeno, radi i slovo i kultura izraavanja; sve aktivnosti koje proistiu iz nastavnog plana i programa. Na taj nain, as postaje bogatiji, zanimljiviji i dinaminiji. Kombinovani tip organizacije asa se moe ostvariti na dva naina: 1. Kombinacija tematsko-programskih sadraja Na asu je dominantna obrada glasa i slova, ali se dodaju i programski sadraji drugih nastavnih podruja, kao to su vebe itanja, vebe pisanja, bogaenje renika... 2. Rad na nivoima Izdvajaju se tri nivoa uenika- 1.) grupa koja sporo napreduje; 2.) osrednji uenici i 3.) natproseni uenici. Svaka grupa dobija zadatke u skladu sa svojim sposobnostima i brzini napredovanja.

28. Pismene vebe u nastavi poetnog itanja i pisanja Pismene vebe u ovom periodu, uglavnom su usmerene na savladavanje tehnike pisanja, bogaenje renika, na izgraivanje reenice, kao i na primenjivanje gramatikih i pravopisnih pravila. Pismene vebe mogu biti: ~ prepisivanje, ~ diktat, ~ pisanje odgovora na postavljena pitanja, ~ vebe sastavljanja reenica. Prepisivanje- kroz vebe prepisivanja uenik se osamostaljuje, stie veru u sebe, izgrauje odreene navike. Prepisivanjem se izgrauju i navike pisanja- pravilan poloaj tela, pravilno dranje olovke, razvijanje pravilnih pokreta ruke i ake i nain dranja sveske. Osnovni zadaci prepisivanja su: 1) savladavanje tehnike pisanja, 2) razvijanje smisla za urednost i lepotu rukopisa, 3) razvijanje sposobnosti za tanost, preciznost. Prepisivanje zahteva odreeni misaoni napor. Uenik prvo mora dobro da proui tekst koji prepisuje. Najbitnije je da uenik razume taj tekst. Oblici prepisivanja: prepisivanje rei, prepisivanje reenica, prepisivanje kraeg teksta, prepisivanje kraeg odlomka, prepisivanje sa dopunjavanjem reenice, prepisivanje sa proirivanjem reenice, prepisivanje tampanog teksta pisanim slovima, prepisivanje uzornog rukopisa. Diktat- prilikom upotrebe diktata, reenice i tekstovi koji se diktiraju moraju biti jednostavni, jasni, razumljivi i primereni uzrastu uenika. Vano je istai da uenik mora biti motivisan za rad, odnosno za diktiranje, potrebna je dobra koncentracija i, zbog toga, ne treba diktirati kada su uenici premoreni. Osnovni ciljevi diktiranja su usmereni na savladavanje tehnike pisanja, na izgraivanje pravilnosti i urednosti rukopisa. Oblici diktiranja: diktat kao jednostavna veba za unapreivanje pisanja, diktat sa predusretanjem greaka, autodiktat,

izborni diktat. Pisanje odgovora na postavljena pitanja- osnovno pravilo je da uenik na postavljeno pitanje da odgovor u obliku pune reenice. Vano je da uenik shvati da mu je pola odgovora ve dato u postavljenom pitanju. Ovaj oblik pismenih vebi se moe razliito organizovati: nastavnik usmeno postavlja pitanje, a uenik pie odgovor, pitanje se ispie na tabli ili grafofoliji, a uenik: 1) prepisuje pitanje i odgovara na njega, 2) pie samo odgovor na pitanje. Vebe sastavljanja reenica- imaju znaajnu ulogu u procesu razvijanja jezike kulture. Vebe mogu biti: sastavljanje reenica na slovarici, sastavljanje reenica na osnovu slike, sastavljanje reenica na osnovu datog predmeta, sastavljanje reenica na osnovu datih rei, sastavljanje reenica na osnovu date teme, dopunjavanje reenica, proirivanje reenica.

29. ANALITIKI METOD 30. ANALITIKO-SINTETIKI METOD 31. PROCES PISANJA, ZAHTEVI PRAVILNOG PISANJA 32. UENJE DRUGOG PISMA 33. KOMPJUTERI U NASTAVI POETNOG ITANJA I PISANJA