0

FILOLOŠKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

METODIČKA PRIPREMA ZA OBRADU NASTAVNE JEDINICE

PRIČA O KMETU SIMANU IVE ANDRIĆA

student: Aleksandar Ristić

grupa: 05

Beograd, februar, 2011. god. broj indeksa: 011677

profesor: Ljiljana Bajić

asistent: Zona Mrkalj

1

Škola: OŠ Drinka Pavlović

Razred: sedmi

Predmetni nastavnik: Slavka P.

Redni broj časa:

Datum i vreme održavanja časa:

Oblik rada: frontalni

Nastavne metode: dijaloška, monološka, tekstovna

Nastavna sredstva: udžbenik, kreda, tabla

Literatura :

za učenike:

- Ivo Andrić, Priča o kmetu Simanu (odlomak iz istoimene pripovetke), Čitanka za sedmi

razred, Kreativni centar, Beograd, 2010.

Za nastavnika:

- Ivo Andrić, Priča o kmetu Simanu (odlomak iz istoimene pripovetke), Čitanka za sedmi

razred, Kreativni centar, Beograd, 2010.

- Milija Nikoli ć, Metodika nastave srpskog jezika i književnosti, Zavod za udžbenike,

Beograd, 2010.

- Vuk Milatović, Književno delo Ive Andrića u nastavi, Zavod za udžbenike, Beograd, 1996.

- Milka Andrić, Nastava srpskog jezika i književnosti u 7. razredu osnovne škole - priručnik

za nastavnike, Zavod za udžbenike, Beograd, 2010.

- Tanja Popović, Rečnik književnih termina, Logos Art, Beograd, 2007.

2

NASTAVNI CILJEVI

Osnovni svrha interpretacije nekog književnog dela je ostvarivanje obrazovnih, vaspitnih i

funkcionalnih ciljeva u nastavi.

Obrazovni ciljevi omogućavaju pravilno doživljavanje, shvatanje i tumačenje nekog

književnog dela. Uopšteni obrazovni ciljevi su sticanje naučnog pogleda na svet i razvijanje

kritičkog mišljenja, a do njih dolazimo posupnim ostvarivnjem manje uopštenih, elementarnih,

preciznijih ciljeva ustanovljenih za svako konkretno književno delo. U Priči o kmetu Simanu

vidimo dvojicu likova koji su postavljeni na istorijsku pozornicu u vremenu austrijske okupacije

Bosne. Pisac je umetničkom nadgradnjom oživotvorio jedan istorijski događaj usredsređujući se pre

svega na pojedince, na refleksiju tog društvenog kretanja kroz njihove ličnosti. Učenici bi čitanjem

dela trebalo da se upoznaju sa istorijskim prilikama toga doba. Trebalo bi, takođe, učeničku pažnju

usmeriti ka rasvetljavanju nekih ekonomskih i socijalnih činioca života predstavljenih u delu.

Zapažamo ostatke feudalnog uređenja u odnosu između age, feudalca i Simana, kmeta, koje opstaje

uprkos dolasku Austrije i kapitalističkog ueđenja. Kroz ova dva lika vidimo njihovu versku i klasnu

razliku, nacionalno određenje, odnos prema tradiciji. Obrazložiti kako sebe Siman doživljava, ne

samo kao čoveka (individuu) već i kao pripadnika srpskog naroda vekovima potlačenog od strane

islamskog zavojevača i zato u njemu iskri želja za osvetom, za uspostavljanjem novih vrednosti.

Uspostaviti vezu između Simanove tragične sudbine i sudbine njegovog naroda i njegove vere.

Proniknuti u psihologiju dvojice likova kroz način na koji oni ostvaruju sebe u stvarnosti pri čemu

posvetiti pažnju odnosu između emocionalnog i racionalnog unutar čovekovog bića. U obrazovne

ciljeve takođe spada i upoznavanje učenika sa stvaralačkim postupcima kojima se pisac služi da bi

što bolje načinio fiktivni svet umetničkog dela. Ukazati na koje sve načine pisac karakteriše junake.

U ovom slučaju on to čini kroz govor i postupke junaka i putem svojih komentara, takođe junake ne

određuje jednoznačno, crno-belo, već složeno koristeći se spoljašnjim, fizičkim i unutrašnjom,

psihološkim portretisanjem. Učenici bi trebalo da prepoznaju razliku između narativnih i deskriptih

delova teksta i da otkriju poziciju pripovedača (sveznajući pripovedač). Nastavni plan nalaže da se

učenicima kroz interpretaciju još predoče pojmovi fabule, sižea, pejzaža i situacije.

Sto se tiče vaspitnih ciljeva, oni su pre svega značajni za razvijanje humanosti kod učenika

i njihovu valjanu socijalizaciju. Priča o kmetu Simanu je pogodna za dostizanje tih ciljeva jer

prilikom njenog tumačenja učenici se suočavaju sa moralnim dilemama i kroz njihovo rešavanje

donose ispravne vrednosne sudove i proširuju svoj pogled na svet. Podsticati učenike da pažljivo

analiziraju misli, reči i postupake junaka, da se trude da proniknu u piščeve poruke i ideje i da

razvijaju osećaj za lepotu piščevog jezika i stila. Dovesti učenike do ideje da stalna borba protiv

3

nepravednog ustrojstva sveta praćena optimizmom i verom u sebe kad tad mora da se isplati, ma

koliko to trenutno izgledalo uzaludno. Uputiti ih na zaključak da postupak glavnog junaka nije

izraz sebičnosti već pretstavlja svojevrsnu žrtvu zarad ostvarivanja boljeg života kolektiva prema

kojem oseća pripadnost. Sa druge strane, problematizovati moralnu stranu načina na koji on to čini

da bi došli do ideje da svako nosi u sebi i dobre i rđave osobine i da idealan čovek ne postoji.

Navesti učenike da što potpunije dožive umetnički svet dela, da otkrivaju njegovu estetsku

vrednost, da delo nije samo skup poruka i ideja do kojih oni moraju da dopru već i sve ostalo i time

će se podsticati ljubav prema lepom, ljubav prema umetnosti uopšte.

Produktivno vođenje nastave i što veće angažovanje stvaralačkog mišljenja kod učenika

omogući će ispunjavanje i funkcionalnih ciljeva. Osnovni funkcionalni cilj je osposobiti učenike

da samostalno doživljavaju, saznaju i tumače književno delo. Pre svega kroz istraživačke zadatke

učenike usmeravati da tokom istraživačkog čitanja izdvajaju bitne elemente od manje bitnijih, da ih

dovode u različite odnose i sagledaju iz različitih uglova. Da se u toku interpretacije pozivaju na

tekst kada bi trebalo da opravdaju neke od zaključaka do kojih su došli. Pomocu dijaloske metode,

kroz pravilnu formulaciju pitanja i radnih naloga, omogućiti angažovanje analitičkog, sintetičkog,

asocijativnog mišljenja. Učenici bi trebalo da usvajaju književnoteorijska znanja i da ih koriste

tokom formiranja svog mišljenja i stavova o delu. Da uočavanjem uzročnoposledičnih veza unutar

dela sa posebnim akcentom na motivisanost postupaka junaka nastoje da prave korelaciju sa

stvarnim svetom. Prilikom čitanja teksta učenici u svesti uvek nanovo stvaraju svet književnog

dela, zato je potrebno pobuditi njihovu stvaralačku maštu, navesti ih da budu emocionalno

angažovani.

ISTRAŽIVAČKI ZADACI

- Informišite se o istorijskom događaju koji predstavlja pozadinu zbivanja u delu.

Razmislite zašto predmet piščevog interesovanja nisu istorijski poznate ličnosti već

obični ljudi iz naroda.

- Pretpostavite kakav je odnos vladao između aga i kmetova u to vreme i uporedite ga sa

odnosom između Ibrage i Simana u odlomku. Zašto Siman tako burno reaguje na

Ibragin zahtev i zašto se Ibraga jače ne usprotivljuje Simanovom buntu?

- U čije sve ime Siman priča i kome se zapravo obraća kad govori sa agom?

- Zašto je Simanu milije to što govori nego „ovaj rod, koji on sada smatra svojim, i sav šljivik,

sa svim voćkama iz korena“ ?

- Objasnite zašto pisac, kada govori o Ibragi, upotrebljava izraz „duševan aga“ i stavlja ga

pod navodnike.

4

- Obrazložite zašto se Ibragi put koji je morao da pređe od Simana do njegovih kola pri

odlasku učinio mnogo dužim nego taj isti put pri dolasku, iako je išao još i nizbrdo.

- Pronađite opise u delu i odredite koju funkciju imaju. Obratite pažnju na poređenja.

Koja se sve čula angažuju?

- Pošto je ovo samo odlomak pokušajte da pretpostavite sta se dalje desilo.

UVODNI DEO ČASA

Učenici su pročitali deo pripovetke koji se nalazi u čitankama i da bi imali kompletan uvid u

sadržaj koji su tom prilikom primili potrebno je na samom početku časa uže i šire lokalizovati taj

odlomak. S obzirom na to da u tekstu nema nekih velikih nepoznanica za učenike što se tiče

istorijskog konteksta, za šire lokalizovanje je potrebno samo naznačiti da se radnja dela odigrava

1878. godine nakon održanog Berlinskog kongresa gde je jedna od odluka dogovora velikih sila

bila i pripajanje Bosne i Hercegovine Austriji ne bi li se umanjila moć Otomanskog carstva.

Austrija je tada okupirala Bosnu, dok je aneksija konačno izvršena 1908. godine. Uža lokalizacija

podrazumevala bi da se ukratko ispriča dalja Simanova sudbina koja iz ovog odlomka moze da se

nasluti, ali ipak ničim nije zasigurno pretpostavljena. Dovoljno je da se kaže da Siman na kraju

gubi i porodicu i dom, odaje se alkoholizmu i postaje jedan od onih ljudi koje je sredina sa

podsmehom i osudom odbacila. On na kraju tuberkulozan gusla po kafanama trazeci da mu

zauzvrat ko udeli koju čašicu rakije, a nekad je bio, reklo bi se, čovek za uzor. Ovo završno

lokalizovanje odlomka ima za cilj da naglasi koliko je kobna zapravo bila Simanova odluka da

Ibragi ne da njegov zakonom propisani deo od letine, s tim što nećemo odmah to pitanje stavljati u

prvi plan već malo kasnije, kad dođe vreme za uvođenje problemske situacije.

Kroz upečatljiv li čni doživljaj književnog dela, dakle, putem njegove estetske funkcije,

ostvaruje se mogućnost da ono deluje na moralne stavove učenika. Tek ako se delo jako proživi

stvara se pogodna atmosfera za adekvatnije i više angažovanje u njegovom tumačenju. Shodno

tome prvobito ćemo razgovarati o generalnim utiscima koje je delo ostavilo na njih postavljajući

neka uopštenija pitanja. Kako vam se svidela ova priča? Koja je osećanja pobudila u vama? Šta vas

je uzbudilo, nasmejalo, oduševilo, zabrinulo? Na koja razmisljanja vas je priča navela? Koji je lik

ostavio veće simpatije i zašto? Da li ste se u toku čitanja poistovećivali sa njim? Koliko se razlikuje

svet ostvaren u priči od sveta u kome mi živimo danas? Ova pitanja su tu čisto da pokažu u kojim

se sve pravcima kreće misaona usmerenost učenika i da podstakne zainteresovnost za dalju obradu.

Tu će učenici izneti neke svoje stavove i utiske i po mogućstvu potkrepiti primerima iz teksta i

polako se uključiti u dijalog sa nastavnikom i međusoban dijalog. Bilo bi zgodno da se tad da

zahtev da neko u kraćim crtama prepriča odlomak čisto da bi ostali imali jasniji pregled nad

5

celokupnom predmetnosti priče. Plan teksta nije potrebno praviti jer siže ovog odlomka nije toliko

komplikovan da bi učenicima bio problem da sve njegove delove drže u glavi tokom interpretacije.

GLAVNI DEO ČASA

Posto smo razmenili utiske pitaćemo učenike koja je osnovna tema dela, o čemu se zapravo

u delu radi, ne bi li dobili odgovor da je to Simanovo odbijanje da Ibragi da njegov harač i onda se

usredsređujemo na stvaranje problemske situacije. Samo delo nam obicno nudi jedan ili više

problema oko kojih se može razviti rasprava, napraviti polemična atmosfera koja bi rezultovala

donošenjem ispravnih zaključaka. Suština nije u problemu već u načinu na koji će se doći do

njegovog rešenja, a taj način podrazumeva potpuno misaono angažovanje učenika, njihovu

sposobnost da upoređuju, maštaju, analiziraju, sintetišu... Osnovno pitanje bi bilo: Da li je Siman

ispravno postupio time sto se usprotivio da da agi njegov deo? Pretpostavimo da bi većina rekla da

jeste, dok bi jedan deo učenika odgovorio suprotno. Ukoliko se desi da niko od učenika ne misli da

Siman nije bio u pravu ili to kaže samo nekolicina, mi ćemo pokušati da ih navedemo na mišljenje

da i takav odgovor dolazi u obzir, nastojaćemo da valjanim primedbama uverimo učenike u

ispravnost i takvog rešenja.

- Kako se aga odlučuje da ode kod Simana po harač? Po čemu se u toj situaciji on razlikuje

od Simana? Siman se ishitreno, preuranjeno, lakomisleno poveo za glasinama da je dolaskom

austrijske vlasti izmenjen zakon po kome je kmet u obavezi da daje deo svog prihoda agi, dok se

aga blagovremeno informisao pa tek onda otišao po svoj deo.

- Možete li da zamislite kako je Siman živeo do te godine? Mislite li da je činjenica što je

godina bila izuzetno rodna bila dodatni podsticaj da Siman ovako postupi? Siman je godinama

unazad uspevao da ishrani svoju porodicu i sa onim delom godišnjeg prinosa koji je njemu

pripadao tako da mu nije bilo preko potrebno da zahteva i agin deo, pogotovo sad kada jos nije bio

siguran u to da je drugačiji zakon donet. Činjenica je da je bas ta godina bila izuzetno rodna pa bi

prostim zaključivanjem mogli da kažemo da je polovina šljiva te jeseni mogla da bude i više nego

dovoljna, nije bilo potrebe da požuruje u svojoj odluci, kad je tolike godine čekao nista mu se ne bi

desilo i da je te godine pričekao i ispoštovao zakon. Kao da se u njemu probudila sitnosopstvenička

želja da ima još više nego sto mu je potrebno. Napomenućemo da je Siman kasnije te zime, u delu

pripovetke koji je izvan ovog odlomka, samo uspeo da se ugoji od aginog dela i kupi sebi konja da

bi se pokazao pred drugima.

6

- Šta Siman na kraju govori agi? Uporedi novo vreme koje Siman najavljuje sa stirim

vremenom i izdvoj razlike. Ako je takva odluka ispravna zašto on kao razlog nije nešto pametnije

naveo nego: „Četiri stotine godina ste vi jahali nas, sada ćemo četiri stotine godina mi vas, a poslije ćemo

se razgovarati ko će koga jahati za onih trećih četiri stotine godina“, on tu ne nudi nista bolje od onog sto

je i do sada bilo, samo prostu zamenu mesta, ne razmišlja o korenitoj promeni društvenih odnosa

tako da u globalu sve ostaje isto.

Pored ovih tvdnji valjalo bi sad izaći sa tvrdnjama koje idu u prilog Simanovom postupanju.

- Kakva je razlika između položaja Simana i položaja ostalih kmetova? Po čemu je

njegova odluka da se pobuni posebno značajna? Kako bi izgledao svet da nema ljudi poput

Simana? Za razliku od drugih kmetova koji su svojim agama odnosili harač Simanu je aga dolazio

po harač jer je živeo samo na sat hoda od njega. Ostali kmetovi su tako iskoristili priliku da u

opštoj pometnji ne odnesu agi deo dok je Siman bio u situaciji da se među prvima pobuni, ne samo

da se pritaji i sačeka konačnu odluku nove vlasti, već da digne glas i kaže šta ima i šta mu je na

duši. Ta njegova odluka je značajna jer je on među prvima donosi i na taj način predstavlja

pokretača novog, pravednijeg života kmetova. Siman je svestan da da bi došao do svojih prava

čovek mora sam da dela, ništa ne dolazi samo od sebe, bez uloženog truda, bez žrtve. Da nema ljudi

poput njega ništa se ne bi menjalo, uslovi za bilo kakav napredak ne bi postojali i samim tim

čovečanstvo bi nazadovalo.

- Siman je ogorčen, pun srdžbe i u mnogim trenucima van sebe. Navedite neke od

osnovnih razloga kojima on sebe opravdava i one gde pisac komentariše ispravnost njegovih

postupaka. Pokušajte da to potkrepite primerima iz teksta. Kakvo bi to veme po Simanovom

mišljenju trebalo da nastupi? Zašto Siman govori „ono što se zove tvoje“, umesto da kaže „ono što je

tvoje“? Sto se tice Simanovog govora, učenici mogu navoditi bilo koji deo teksta gde se on obraća

agi: „ ...drugo vrijeme, druga prava, pa i druga sudija (...) I tvoje je bilo nekad naše, pa u neko vrijeme i po

nekoj pravi postalo vaše. E, kad je ono što je od davnina bilo moje moglo postati tvoje, može vala i ovo što

se zove tvoje postati moje, kao što je i bilo (...) Ne dam; hoću da te vidim kako se vraćaš sa praznim

sepetima odanle odakle si se uvijek vraćao sa punim. To mi je merak i to mi je, znaj, svima mojima mrtvima

za dušu, za četiri stotine godina“. Siman se poziva na to da je pre dolaska Turaka sva zemlja bila u

vlasti njegovih predaka i da je sad došlo vreme da ponovo bude. Oseća potrebu za ponovno

uspostavljanje ravnoteže koja je nekada davno narušena. On čak, kada govori o toj zemlji, ne

priznaje da je ona ikada bila agino vlasništvo, a to se vidi iz njegovih reči: „ ...moze vala i ovo sto

se zove tvoje postati moje,...“ Time što jasno kaže da su ga mrtvi obavezali da učini ovo što čini, on

govori da u ovom trenutku nije on toliko važan koliko su važni svi oni koji su vekovima kulučili za

7

svoje age, svojim znojem hranili drugoga. U svojim neposrednim komentarima, datim pretežno u

zagradama u tekstu, pisac samo eksplicitno potvrđuje tu ideju. Kaže da se u Simanu nataložila

gorčina stotine hiljada ljudi i desetina predhodnih generacija. U ovom trenutku možemo učenicima

napomenuti da se pisac koristi različitim postupcima u karakterisanju junaka, a ovde primećujemo

indirektnu karakterizaciju, kroz govor samog lika, i direktnu, kroz kroz piščeve stavove i komentare

o njemu. Bilo bi prigodno da navedemo jos neke primere gde se javlja glas pripovedača . Govor

ima pre svega funkciju da oživi lika, tek tad lik postaje samosvojan, autentičan, otud bi bilo od

koristi da se više pažnje posveti dijalogu između Simana i Ibrage. Tim dijalogom je omogućeno da

se likovi predstave čitaocu i takođe on ima veliku ulogu u psihološkoj karakterizaciji likova.

- U kom emocionalnom stanju se nalaze likovi tokom razgovora? Kako se razgovor odvija?

Koju ulogu ima ćutanje? Pokažite gde Siman u svojoj verbalnoj nadmoćnosti vešto koristi reči

koje Ibraga izgovara, izvitopruje ih i daje im smisao koji njemu odgovara. Siman je ushićen, pun

sebe, verbalno agresivan; Ibraga rezervisan, zbunjen, iznenađen načinom na koji mu se kmet

suprotstavlja. Razgovor se odvija u pokušajima Ibrage da nekako postigne neko kompromisno

rešenje za nastalu situaciju i Simanovim odlučnim odbijanjem svakog Ibraginog predloga. Dakle,

imamo naizmenični smenjivanje predloga i replika koji su praćeni povremenim ćutanjem. Ćutanje

ima ulogu da naglasi Ibraginu nemoć i Simanovu nadmoć. Kako razgovor odmiče, Siman se sve

više prepušta bujici reči koja izvire iz njega, biva sve ubedljiviji u svojim replikama i komentarima

dok se Ibraga sve više povlači pred njim ne nalazeći načina da mu parira. Simanova sposobnost da

se u trenutku snađe, njegova dovitljivost, prikazana je načinom na koji on barata rečima. Kad mu

Ibraga kaže da je došao da „smiri“ ono malo njegovih šljiva, misleći da ih obere, Siman u odgovoru

toj reči vraća ono osnovno značenje pa govori da su šljive „mirne“, nema ih potrebe smirivati. Od

posebne je važnosti način na koji uzvraća Ibragi na njegovu primedbu da je otišao daleko u svom

protivljenju govoreći: „ Mogu ja danas da idem kud god hoću“.Tim odgovorom je on ozvaničio svoju

slobodu i povraćeno dostojanstvo, u jednoj rečenici najsažetije pokazao razlog svog bunta.

- Postoji li nesklad između misli i reči kod nekog od dvojice likova? Gde to primećujete u

tekstu ? Pokušajte da objasnite zašto je to tako? Zašto Ibraga podilazi Simanu ? Pošto Ibraga zatiče

Simana kako leži nemajući nameru da ustane i pozdravi ga i na taj način ukaže dužno poštovanje

koje jedan kmet ukazuje jednom agi, on to veoma teško prihvata i doživljava kao atak na svoju

ličnost. Pisac tada u svom komentaru poprilično jasno osvetljava njegovo unutrašnje stanje: „Ispod

mirne maske »duševnog age« u njemu je sve kuvalo od sopstveničkog besa i povređenog aginskog ponosa,

ali su ga strah i obzir obuzdavali“. Kada to uzmemo u obzir prilikom daljeg tumačenja videćemo da je

svaki njegov pomirljiv i razuman gest samo na izgled takav. On je mislio da će podilaženjem uspeti

da privoli Simana da odustane od svoje namere da mu uskrati harač pa umesto da kaže da oberem

8

šljive on kaže da ih smirim,takođe, kasnije, tokom razgovora, on će dva puta reći „ pametan si ti

čovek Simane“ pre nego što iskaže protivljenje Simanovim stavovima. Iz ovoga zaključujemo da je

on promišljen, proračunat, sposoban je da vlada sobom i svojim emocijama i da vrlo dobro

odmerava svaku svoju reč i postupak. Svestan je toga da je Turska oslabila i da postoji realna

mogućnost da se sve ono sto kmet govori uskoro i ostvari pa se u skladu sa tim i ponaša.

- Kako Siman doživljava Ibragu? Siman Ibragu ne vidi kao nekog posebno rđavog čoveka,

što pisac i napominje, on njega pre svega vidi kao agu i upravo zato želi da ga ponizi. Ni u jednom

trenutku on neće reći ništa ružno o Ibragi. Njega pogađa nepravda da će on ceo život provesti kao

kmet, taj zao usud koji mu je rođenjem dat.

- Prikazuju li se negde u tekstu fizičke karakteristike junaka? Koju ulogu one imaju? Tek

kada Ibraga vidi Simana opruženog na zemlji, a ne pogurenog, snishodljivog, kakav je obično bio,

on uviđa koliko je Siman krupan, velik čovek. U tom trenutku ibraga oseća strah od svog kmeta jer

shvata da kmet može da mu naudi pošto je fizički jači. Otuda bi se dalo zaključiti da je pisac

pokazujući Simanovu fizičku veličinu u trenutku kada se on buni protiv age pokazao veličinu

(snagu) njegove ličnosti. Tu se učenicima može pomenuti da prema drugačijim merilima

klasifikacije karakterizacija može biti spoljašnja (fizička) i unutrašnja (psihološka). Spoljašnja

karakterizacija se ostvaruje opisom junakovog izgleda i odeće, a unutrašnja prikazivanjem

njegovog duševnog, psihološkog portreta. U ovom slučaju vidimo da su ova dva tipa

karakterizacije međusobno povezana piščevom namerom da junakov spoljašnji izgled iskoristi za

prikazivanje njegove psihe.

- Pokušajte da uspostavite odnos između narativnog i deskriptivnog u tekstu. Koja je

funkcija opisa u tekstu? Iz opisa Simana koji predhodi dolasku Ibrage pokušajte da otkrijete kako

se Siman oseća. Objasni simboliku zemlje, šljiva i neba u opisu koji sledi posle rečenice I Siman

govori. Zašto njegove reči pisac poredi sa slatkim pićem? Šta zaključujete iz načina kako Siman

izgovara svoje „ne“? Primećujemo da se pripovedanje i deskripcija međusobno kombinuju, da

nema dužih čisto deskriptivnih delova (kada je protok vremena priče ravno nuli) i obratno. Opisi

imaju ulogu da posredno karakterišu junake, u ovom tekstu pretežno Simana jer se uglavnom

vezuju za njegov lik. Izdvojićemo neke delove teksta koji svojom izražajnošću, posredstvom čulnih

slika, uspevaju da iznesu na površinu Simanovo emocionalno stanje. Kao i Ibraga i mi Simana prvo

zatičemo kako obasjan sunčevim zracima leži ispod šljive pune roda stavivši ruke iza glave i

zadovoljno se osmehuje. Ta slika je odraz njegove bezbrižnosti u koju je uplovio pošto je već

duboko uveren da su dani kada je morao da daje agi deo svog imetka davna prošlost.

Pretpostavimo da je taj osmeh koji mu se iskrada podstaknut mislima kako će da utroši taj novac

9

koje će zaraditi od prodaje letine. Iz tog laganog, dnevnog sanjarenja budi ga rezak i neprijatan

zvuk škripe kapije koji najavljuje Ibragino stupanje na scenu. Ovaj opis predočen je vizuelnim i

auditivnim dražima pa samim tim deluje kompaktnije i svrsishodnije. Drugi, centralni, mozda i

najznačajniji opis iz ovog odlomka postavlja Simana u središte pejzaža gde se njegova figura

izdvaja kao glavna i u čvrstom je saglasju sa okolnim predelom. Naznačeno je da je pod njim

zemlja, on na joj sigurno stoji jer sad oseća da je njegova. Zemlja mu daruje šljive koje su na putu

između njega i neba, na putu između njega i njegovih želja, i one mu omogućavaju da dosegne te

svoje želje. U ovom slučaju želje su predstavljene u vidu oblaka i kao što su ti oblaci pamučni,

opipljivi, realni, tako su i njegove želje sada opipljive, realne i ostvarive. Daljim poređenjem

njegovih reči sa slatkim pićem potvrđuje se značaj Simanove potrebe da govori jer što više reči

bude izgovorio više će slatkog pića da čuvstvuje. Iako tako savršeno tokom razgovora barata

rečima one Simanu nisu dovoljne da iskaže sve ono što želi pa pokušava gestovima i mimikom

svoje reči da osnaži. Vidimo ga kada izgovara ono njegovo „ne“ Ibragi kako se okreće na sve četiri

strane sveta, pa put neba. On tako želi da proglasi svetu svoju radosnu vest da je konačno došao taj

istorijski trenutak kada je ono što je četiri veka bilo san svakog ugnjetenog seljaka postalo

stvarnost. Nije slučajno pisac to njegovo ne usporedio sa pucnjem plamenog biča ili male puške,

time je želeo da naglasi da je reč izuzetno moćna, moćnija od bilo kakvog oružja.

- Nabrojite što više osobina oba lika. Šta primećujete? Možemo reći da je Ibraga sujetan,

proračunat, pritvoran, licemeran, lukav, konformista, ali on je i razuman, nenasilan, staložen. Siman

je hrabar, inteligentan, domišljat, uporan, jake volje, nepokolebiv, optimista,ali je i nepromišljen,

lakoman, osvetoljubiv. I jedan i drugi imaju pored vrlina takođe i mane i obratno. To nam govori da

je njihova karakterizacija složena, nije crno-bela, samim tim ti književni junaci postaju više

upečatljivi, lakše ih je zamisliti kao stvarne ljude jer ne postoji čovek koji je sav sazdan od vrlina

kao što ni ne postoji čovek sazdan samo od mana. Na taj način mi ovde ne vidimo agu kao tipičnog

agu ni Simana kao tipičnog kmeta. Oni nemaju podređenu ulogu u priči, kao sredstvo kojim se

pisac služi da bi izneo neku određenu ideju, već oživljavaju za sebe.

U ovoj pripoveci zapažamo da su pisac i pripovedač ista ličnost i da pripovedač ne uzima

učešće u delu kao jedan od aktera već stoji izvan fiktivnog sveta dela. Pisac dakle neposredno

pripoveda priču koju je uobličio u svojoj mašti, nije mu potreban posrednik da bi priča dobila na

autentičnosti ili istinitosti. Pripovedanje je ostvareno u trećem gramatičkom licu i sam pripovedač

predstavlja sveznajućeg pripovedača, a to vidimo prevashodno iz komentara koje daje opisujući

situaciju, lika ili dogadjaj, iz njegove sveprisutnosti, moći da se „spušta“ u svest dvojice likova

zadirući u one najintimnije kutke i tumačeći svaki postupak bolje nego što bi oni ikada mogli.

Njegovo oko je božansko oko, ono sve vidi i ne postoji nikakva fizička prepreka koja bi mogla da

10

ograniči njegov pogled. Moglo bi se takođe reći da on u cilju postizanja objektivnosti koristi taj vid

pripovedanja, ali pri tom žrtvuje prisnost koju bi mogao da ostvari sa čitaocem pripovedajući u

prvom licu. Zapžamo da je pripovedač depersonalizovan, što je takođe odlika sveznajućeg ili

auktorijalnog pripovedača. Pripovedanje u trećem licu može biti i personalizovano, ali to ovde nije

slučaj. Dakle, osnovne karakteristike ovog vida pripovedanja bile bi : 1. Pripovedač se nalazi izvan

sveta fiktivne priče. 2. Njegovo pripovedanje je objektivno. 3. On je sveznajuć (neograničenog

znanja) i sveprisutan. 4. Ne otkriva svoj identitet, depersonalizovan je.

Pročitaćemo učenicima jedan kraći deo iz odlomka i zatim postaviti određena pitanja ne bi li dosli

do ovih zaključaka.

„Činilo mu se da ni približno nije sve kazao i da je pun neizrečenih reči koje naviru u rojevima. Širio je ruke i

prste na rukama, nadimao grudi, zadržavajući u sebi sladak vazduh i izdišući ga glasno i polagano kroz

stegnute zube. Krivo mu je bilo što je nestalo age ispred njega, jer šta ti vredi da imaš i imanje i silu kad je

nemaš kome pokazati.“

Koji glagoli i zamenice u pročitanom tekstu upućuju na treće lice? Pokušajte da da oblike

trećeg lica zamenite oblicima prvog lica (zamislite da ste vi Siman). Ovim ce učenici steći uvid u to

kako izgleda pripovedanje u trećem licu, a kako u prvom, a to su dva osnovna oblika pripovedanja.

Kakav utisak u vama budi tako izmenjen tekst? Čini li vam se da tekst preveden u prvo lice deluje

bliskije, neposrednije? Zašto? Učenici će shvatiti da je to tako jer pripovedač u prvom licu uzima

učešće u događajima za razliku od pripovedača u trećem licu koji priča sa distance, izvan priče pa

je samim tim i objektivniji. On ne samo da ne uzima učešće u događajima već uopšte ne postoji u

nutar fiktivnog sveta priče. Navedite primere iz odlomka kada pisac komentariše o Simanu, a kada

o Ibragi. Šta je vidljivo pod njegovim pogledom, a šta ostaje skriveno? Pokušavamo da dodjemo do

ideje da za pisca nema nepoznanica, nema tajni, pa otuda mozemo reći da je on sveznajući i

sveprisutan. Međutim, mi nikad ne možemo saznati šta je pisac prećutao, izostavio iz teksta, i to je

jedina stvar koja nas navodi da posumnjamo u njegovu apsolutnu objektivnost. On samim

selektovanjem dogadjaja ipak usmerava naše zaključivanje u određenom pravcu i to je jedan od

puteva kojim dolazimo do osnovnih poruka dela.

11

ZAVRŠNI DEO ČASA

Šta iz ovog odlomka možemo da izdvojimo kao svevremensko, uvek aktuelno? Kakvu

ulogu ima činjenica da Siman na kraju pripovetke ostaje nedorečen? Svevremenska je borba

između klasno suprotstavljenih pojedinaca. Ta boba je negativna time što obično iziskuje ljudske

žrtve, a pozitivna jer uslovljava kretanje ka napred u celokupnom razvoju ljudske civilizacije. Kroz

istoriju javljaju se periodi mirnog života i periodi burnog života, velikih prevrata i revolucija, i oni

su dijalektički povezani, neodvojivi jedan od drugog. Pisac je borbu ovde konkretizovao na dva lika

kroz njihov razgovor, govorno sučeljavanje. Siman na kraju odlomka izlazi kao pobednik,

otpravljuje agu kući sa praznim „sepetima“ i uživa u dosegnutoj slobodi. Jedino što mu kvari

celokupan doživljaj je to što, ma koliko je u toku razgovora pokušavao, nikako nije mogao da kaže

sve ono što mu je bilo na duši. Pisac s namerom naglašava tu njegovu nedorečenost, postavlja je

kao predznak, crnu slutnju njegove nesreće koja je vrlo brzo usledila. Na kraju možemo pročitati

učenicima onaj deo pripovetke gde Siman sebe poredi sa petlom (orozom) i naglasiti da je tom

samokarakterizacijom najneposrednije iskazana suština Simanovog lika a i same pripovetke uopšte.

12

IZGLED TABLE

KARAKTERIZACIJA LIKA

I DIREKTNA INDIREKTNA KOMBINOVANA

pripovedanje govor i delanje samih junaka objedinjuje oba tipa

(piščevi komentari,procene) (dijalog Simana i Ibrage, opisi)

II SPOLJAŠNJA -------(povezane)------ UNUTRAŠNJA

fizički izgled psihološko

III SLOŽENA CRNO - BELA

kompleksni likovi jednoznačni likovi

(Siman i Ibraga)

PRIPOVEDANJE U TREĆEM LICU

- izvan sveta priče

- objektivan

- sveznajuć

- depesonalizovan