METODE I TEHNIKE ISTRAIVANJA U PSIHOLOGIJI

Faze naunog istraivanjaFormulacija problema - uoavanje problema u praksi- uoavanje protivrenih nalaza u literaturi- uoavanje praznine u znanju2. Definisanje ciljeva istraivanja- teorijski- praktini

Faze naunog istraivanja3. Postavljanje hipotezaHipoteza je nedokazana tvrdnja ili pretpostavka o postojanju neke pojave ili o povezanosti odreenih pojava koja poiva na znanju, iskustvu ili logiciEksplorativna ili eksplikativnaNulta hipoteza4. Definisanje varijabliKontinuirane i diskontinuiranePrema sadrini: stimulus varijable, bihejvioralne varijable, organizmike varijablePrema funkciji: nezavisne i zavisne varijable

Faze naunog istraivanja5. Izbor metoda i tehnika6. Izbor uzorkaDeo populacije uzet na osnovu odreene procedure, sa ciljem da adekvatno predstavlja populaciju u celiniReprezentativan uzorakSluajni uzorakStratifikovani uzorakPrigodni uzorak

Faze naunog istraivanja7. Sprovoenje istraivanja8. Obrada i analiza podataka9. Saoptenje dobijenih rezultata

METODEOpti nain organizovanja istraivanja psihike stvarnostiS obzirom na prirodu pojava:PosmatranjeSamoposmatranje (introspekcija)S obzirom na nain organizacije istraivanja:EksperimentSistematsko neeksperimentalno istraivanje

Samoposmatranje Metod impresije (ogranieno psihofiziko samoposmatranje)Sistematsko samoposmatranjeFenomenoloka metodaZamerke introspekciji:NepotpunostPristrasnostRetrospektivnostNauna neobjektivnostPromena predmeta posmatranja...ta su prednosti?

PosmatranjeNaturalistiko/terensko naspram laboratorijskog posmatranjaSistematsko i strukturisano naspram nestrukturisanogPosmatranje s ueem naspram posmatranja bez ueaPrednosti?Mane: Ogranienost na ono to je vidljivo

EksperimentPostupak u kome namerno, sistematski i planski menjamo nezavisnu varijablu sa ciljem da izazovemo promenu u zavisnoj varijabliKontrola putem: RandomizacijeUjednaavanja grupaEliminacije varijabli

EksperimentVrste eksperimentalnih nacrta:Nacrt sa kontrolnom grupomNacrt sa paralelnim grupama

Prednosti eksperimenta: Mogunost ponavljanjaPouzdanost u donoenju zakljuaka o uzrono-posledinim vezama izmeu pojavaMane eksperimenta?

Sistematsko neeksperimentalno istraivanjePrirodni eksperimentiKorelaciona istraivanja

Studija sluajamultimetodsko ispitivanje pojedinca koje za cilj ima rekonstrukciju dinamike, sklopa i razvoja njegove linostimetodoloki okvir sa malim stepenom strukturiranosti (Berger)irok spektar informacija:OpservacijeBiografski podaciPsiholoki izvetaj (podaci dobijeni putem psiholoke eksploracije linosti)Podaci od znaajnih drugihIzvetaj strunjaka...

Terminoloke nedoumiceMetod VS Tehnika Tehnike za obradu podataka

Vrste tehnikaDirektne (upitnik, intervju)

Poludirektne (skale procene)

Indirektne (projektivne tehnike, testovi znanja, fizioloke reakcije ....)

INTERVJU

Vrste intervjuaStrukturisan (npr. AAI- Adult Attachment Interview)

Polustrukturisan (npr. psihijatrijski intervju, LOBI)

Nestrukturisan (npr. eksplorativni intervju, intervju prilikom zaposlenja)

Prednosti intervjuaProuavanje pojava nedostupnih direktnom posmatranju (stavovi, elje, vrednosti...)

Provera kako je i da li je ispitanik razumeo pitanje (Znam da me neki ljudi prate)

Dublji nivo podataka

Validacija odgovora posmatranjem ponaanja i emotivnih reakcija

Nedostaci intervjuaSlaba mogunost poreenja odgovora

Tekoe u kvantifikaciji odgovora

Slaba kontrola uticaja ispitivaa

Slaba kontrola uticaja interakcije ispitanika i ispitivaa

UPITNIK

Prednosti upitnikaU odnosu na posmatranje:Prouavanje pojava nedostupnih ili teko dostupnih posmatranjuSve tri vremenske dimenzijeEkonominiji

U odnosu na intervju:Vremenski ekonominijiJednoobraznost Anonimnost Vie vremena za ispitanika

Vrste podataka koje dobijamo upitnikom A. Sociodemografske podatkePolUzrastZanimanjeBrani statusMaterijalni status B. Psiholoke podatkeStavoviVrednostiMiljenja, uverenjaOseanjaCrte linosti...

Motivacija ispitanika a. Interes oekuje neto od ishoda istraivanjab. Interesovanje nekoga to i zanimac. Potreba za komunikacijomd. Pruanje pomoi e. Novana nadoknadaf. Nauni autoritet pomaganje razvoju nauke

Upitnik faze u izradiRalanjivanje sloenih varijabli na indikatoreFormulisanje veeg broja pitanja za svaki indikatorIzbor i doterivanje pitanjaUtvrivanje redosleda i izgleda upitnikaIzrada kljua za kodiranje odgovoraPilot testiranje i korekcija

Materijalno stanjeMeseni prihod po lanu porodiceMeseni trokovi po lanu porodiceNekretnine u poseduPokretna imovinaUteevina ...Mogui indikatori za:Zadovoljstvo ivotomZadovoljstvo linim emotivnim ivotomZadovoljstvo aktualizacijom u posluZadovoljstvo socijalnim statusomGeneralna ivotna orijentacija(optimizam/pesimizam)...Neke varijable se lako prevode u pitanja Npr. pol, uzrast...Ali neke druge nisu tako jednostavne Ralanjivanje sloenih varijabli na indikatore

Formulacija pitanja problemiProblemi smisla ta pitamo?Informisanost oekujemo da ispitanik zna o temiNepoznate rei struni termini, neprecizni, svakodnevni terminiReferentni okvirSocijalna poeljnost

Problemi verbalne formulacije kako pitamo?Zatvorena vs otvorena pitanja

Zatvorena pitanjaZAPROTIV1. Ekonominost (za odgovaranje i obradu)2. Usmeravaju na referentni okvir3. Kategoriu odgovore u skladu sa ciljevima istraivanja4. Nema nepreciznih i neodreenih odgovora1. Podstiu vetako opredeljivanje (i ako nema stav ili ne zna)2. Ponueni odgovori neadekvatni ili nedovoljni(Ispitanik izabere najpribliniju alternativu, a mi je tretiramo kao autentian stav)3. Isti odgovor, razliito znaenje za razne ispitanikeOtvorena pitanja1. U eksplorativnim i preliminarnim istraivanjima2. Kada je cilj kvalitativna analizaVrste pitanja

Zatvorena pitanja - vrste:a. Dihotomnab. Viestruki izborVoditi rauna!Bez indikacija o tanom odgovoru (najdui, najkrai, srednja vrednost)Kraj i poetak liste (nije mesto za socijalno poeljne odgovore) Ponuditi i odgovor Neto drugo. ta?Kategorije se ne preklapajuAdekvatan broj odgovora (do pet, est)Uputstvo za odgovaranje (jedan ili vie)Ispituju samo valencu ne i intenzitet stavaVrste zatvorenih pitanja

Utvrivanje redosleda pitanja i izgleda upitnikaA. Psiholoka strategija rasporeda pitanjaIdeja: 1. motivisati ispitanika za rad2. zadrati motivaciju

Sugestije za redosled pitanja:

1. Postepen prelaz od lakih ka teim2. Dobro pozicionirati emotivno osetljiva pitanja3.Dozvoliti mogunost objanjenja stavova koji odstupaju od oekivanog4. Pridravati se sugestija za eliminisanje tendencije ka socijalnoj poeljnosti

Utvrivanje redosleda pitanja i izgleda upitnikaB. Logika strategija rasporeda pitanjaPostupak1. Levak (opte specifino)2. Obrnuti levak (specifino opte)

Utvrivanje redosleda pitanja i izgleda upitnikaGALUPOV PLAN-KVINTAMENZIONALNI PLAN KOMBINACIJA PET KATEGORIJA PITANJA:

1. FILTER PITANJA (MERENJE INFORMISANOSTI) Da li ste uli za eutanaziju?

2. OTVORENA PITANJA ta mislite o njoj?

3. DIHOTOMNA PITANJA Kada bi sutra morali da se odluite za zakon o legalizovanju, kako biste glasali?

4. PITANJA ZATO (MERENJE RAZLOGA)Zato biste tako glasali?

5. PITANJA ZA MERENJE INTENZITETAU kojoj meri podravate svaki aspekt eutanazije?LegalizacijuIdeju Itd...

Pilot testiranje i korekcijaTipini pokazatelji da neto ne valja s upitnikom:

1. Odgovori se ne slau sa poznatom ili oekivanom distribucijom revolucionarno otkrie (1%) napravili smo greku (99%):definisanje, operacionalizacija varijabli, uzorak2. Odgovori tipa sve ili nita ekstremna greka socijalno poeljne formulacije previe gruba kategorizacija3. Veliki broj ne znam-ne razumem otpor ili nerazumevanje4. Veliki broj odbijanja5. Veliki broj primedbi ili dopisivanjaalternative neadekvatne, uvek ostaviti opciju Drugo, ta?6. Odgovori variraju u zavisnosti od redosleda pitanja ili ponuenih odgovora

Problem direktnih tehnika?Pretpostavljamo da je:

Ispitanik svestan svog miljenja, oseanja...

Ispitanik sposoban da verbalizuje

Ispitanik spreman da nam kae

Poludirektne tehnikeOdreivanje mesta pojedinca na lestvici u pogledu posedovanja i razvijenosti odreene osobine

Odreujemo indikatore stavaDobijemo specifine reakcijeIzvodimo zakljuak o stavu

Likertova skala proceneLista tvrdnji

5-stepena skala (ne)slaganja ili drugi vid gradacije

Stav = zbir poena ispitanika na svim tvrdnjama

Prednosti:Jednostavna i brza konstrukcija/obradairoko primenljiva

Indirektne tehnike Imamo dobre direktne i poludirektne tehnike - ta e nam indirektne? Drutveni pritisak Problem da se iskae stav (npr. deca) Eksperiment

TestStandardizovan merni instrument kojim se meri uzorak ponaanja koji dobro reprezentuje neku psiholoku osobinuPostupak standardizacije utvrivanje normiOsnovne metrijske karakteristike testova:Validnost (valjanost)Relijabilnost (pouzdanost)Diskriminativnost (osetljivost)Objektivnost

TestPrema nameni:Testovi sposobnostiTestovi linostiTestovi znanjaPrema nainu zadavanja:IndividualniGrupniPrema vrsti funkcija koje zahvataju:VerbalniNeverbalni (manipulativni)Prema tipu:Testovi brzineTestovi snage

PitanjeDa li isti test moemo koristiti na razliitim uzorcima iz razliitih kultura?

Projektivne tehnikePretpostavka - kada struktuiramo ili dovravamo nepotpun ili nejasan materijal projektujemo svoje osobine Rorarhove mrlje

TAT

Crte ljudske figure

Jungov test asocijacija rei

Rorschah test10 tabli sa simetrinim mrljama na beloj osnoviUniverzalna instrukcija: ta ovo moe da bude?Razraen sistem kriterijuma za ocenjivanje odgovora:Opaanje celine, delova, meuprostoraOpaanje forme, boja, pokreta, dubineUestalost odgovora: popularni ili originalni odgovoriGovorno izraavanje: loginost izlaganja, gramatika, stil

Test nedovrenih reenicapoluprojektivna tehnikaispitivanju osobina linosti uzrasta preko 16 godinaajtemi su grupisani u razliite ivotne tememajka, otac, porodica, partnerski odnosi, prijatelji, autoriteti, sposobnosti, oblast rada, saradnja, strah i nesigurnost, krivica, stres, prolost, budunost, ciljevi, identitet

TAT (Test Tematske Apercepcije)projektivna tehnika kojom ispitujemo potrebe, stavove, oseanja, sentimente, reagovanja na svet i sebeispitaniku se pokae 10 karata, koje se izaberu iz grupe od 30 karata i postave mu se pitanja:ta se deava (sada) na slici?ta je tome prethodilo?ta misle i oseaju osobe na slici?ta e se desiti posle?

**********