mehanimzi odbrane

7/30/2019 mehanimzi odbrane

1/11

Kako nastaju psiholoki mehanizmi odbrane?

ovek je ivo bie, i kao takav, iako je u mnogim stvarima na neki nain superiorniji od ostalih, unekim drugim i dalje poseduje identine odlike kojih se nije oslobodio tokom svoje evolucije.Postoje neka oseanja koja se javljaju kod svih ivih bia, poput straha, za koje se pretpostavlja sau osnovi imaju adaptivnu funkciju. Kao to je verovatno ve poznato, oseanje straha izazivaodreenu fizioloku reakciju u organizmu, osoba je obazrivija, njeni miii postaju napeti, a ulaizotrena, pa osoba u celini postaje spremnija da se suoi sa potencijalnim izvorom opasnosti. Nataj nain, organizam prirodnim putem formira odbranu protiv opasnosti koja postoji u spoljanjemokruenju i koja direktno preti da ugrozi fiziki identitet osobe. Tako stvari stoje u realnom,spoljanjem svetu.

Sa druge strane postoji unutranji svet. Svet u kome neije misli i oseanja mogu postati realnaopasnost gotovo na isti nain kao to bi divlja ivotinja ili prirodna nepogoda bila opasnost uspoljanjem svetu. Problem je to u unutranjem svetu, svetu koji je sazdan od misli, emocija,ideja, jednom reju, psihikom svetu, nije mogue jednostavno se skloniti od izvora opasnosti, i bitisiguran da e proi jo jako puno vremena do ponovnog susreta sa njim. Nije mogue ni upotrebiti

prirodne fizioloke mehanizme, poput opreznosti, pojaane koncentracije ili miine spremnostikako bi se suoili sa ovom neobinom opasnou. Meutim, koliko god o njoj govorili kao oneobinoj ili drugaijoj, ova opasnost je univerzalana pojava. Kako to?

Od roenja, tokom detinjstva, adolescencije i daljeg razvoja, svaka osoba stvara o sebi odreenusliku. Nju ini sve ono to znamo o sebi, sve ega se seamo, ili to smo o sebi saznali iz reakcijadrugih ljudi, svi oni dogaaji koji govore o naim osobinama, sistemima vrednosti, svaka uspomenana neto to je dovelo do promene u nama ili to je jednostavno predstavljalo iseak neke naesvakodnevnice - jednom reju, slika koju imamo o sebi je jedna jedinstvena celina svih doivljaja iiskustava koje smo imali od roenja do danas. Ona je ujedno i ono to stvara oseaj jedinstva naelinosti, kontinuiteta ivota i svest o sebi. Nije ni udo onda to jedna takva struktura zauzimatoliko vanu poziciju u psihi oveka. Ona predstavlja osnovu naeg svakodnevnog funkcionisanja,filter kroz koji se prelamaju emocije, ali i informacije koje dobijamo iz spoljanjeg sveta. Ukoliko sejedna ovakva struktura u odreenom smislu doivi kao ugroena, onda nastaje problem.

Hajde da vidimo, ime to ona moe biti ugroena?

Svako novo oseanje, misao, elja ili impuls koje se javi u nama kao reakcija na spoljanji dogaaj,ili jednostavno kao posledica razvoja, sazrevanja ili odrastanja moe se ugraditi u nau sliku o sebii na taj nain postati sastavni deo nae svesne linosti. Meutim, ukoliko to novo oseanje ili novamisao istovremeno ugroava neki deo ve postojee strukture, nemogue je da egzistira u sklopu

nje. Tada, ukoliko se ne uloi vei napor da se ta struktura barem u izvesnoj meri izmeni kako bibilo mogue prihvatiti novu injenicu kao sastvani deo svoje linosti i time proiriti svoju sliku u sebido tada nepoznate aspekte, novo oseanje ili misao jednostavno bivaju odstranjeni iz svesnog delalinosti. Oni naravno, nastavljaju da postoje, im su se jednom pojavili u unuranjem svetu, ali uizvesnom smislu izolovani od slike i svesti o sebi koju bi inae morali da narue ili izmene. Ba kaoi u fizikom svetu, gde pretnja od naruavanja fizikog integriteta predstavlja osnovu straha, ovdepretnja od naruavanja psihikog oseanja jedinstvenosti i kontinuiranosti postaje osnova zaaktiviranje tog prirodnog mehanizma odbrane.


2/11

Nesvesni deo linosti

Sadraji (misli, oseanja, elje...) koji su ostali neprihvaeni od strane svesnog dela linosti ineintegrisani u sliku o sebi postepeno grade izvesnu strukturu koja postoji u svakoj linosti. Ona

predstvalja nesvesni deo linosti, koji prema ovom, psihoanalitikom shvatanju, iako vandomaaja svesnog promiljanja i prihvatanja njenih uticaja, u velikoj meri deluje na ponaanje,izbore, postupke, pa i na svesno razmiljanje. Frojd je smatrao da svi psihiki problemisavremenog oveka proizilaze iz njegovog nesvesnog dela linosti, koji je sainjen prvenstveno odneprihvaenih linih seklsualnih tenji, elja i impulsa. Savremeni psihoanalitiari, kroz viegodinjirad sa ljudima stiu mnogo dalje od nega. Oni u svom iskustvu terapeutskog rada nalaze nabrojne, esto veoma zanimljive sadraje koji su iz razliitih razloga bili neprihvaeni od straneosobe i samim tim sklonjeni sa strane svesnog razmiljanja i svesti o sebi.

Jedno od osnovnih dostignua psihoanalize je svakako i saznanje da mehanizmi odbrane, kojipodrazumevaju sve one procese koje svesni deo linosti (najee Ego) koristi kako bi odstranio

neprijatne sadraje, predstavljaju prirodno dat put rastereenja psihe oveka, koji po pravilu nijepatoloki niti nepoeljan. Kao to priprema organizma u fizikom svetu ima za cilj odbranu odopanosti iz okruenja, tako ovi mehanizmi slue odbrani integriteta linosti i uuvanju psihikeravnotee.

Setimo se, recimo, kako ljudi esto na gubitak bliske osobe reaguju neprihvatanjem i nevericom(to nije mogue, ne, to se nije desilo). U prvom trenutku, u fazi oka, ova odbrana koja senaziva poricanje moe imati vrlo korisnu funkciju. Ona titi linost od naglog preplavljivanjaemocijama, spreava raspad sistema i omoguava izvesno distanciranje od situacije koje stvaraprostor da se informacija obradi i prihvati racionalno, kako bi nakon toga poela emocionalnaobrada koja je znatno tea, dugotrajnija i zahteva vie slobodnih kapaciteta osobe. Meutim,ukoliko se faza neverice i neprihvatanja produi, ukoliko osoba i nakon izvesnog perioda neprihvata da nekoga njoj bliskog vie nema, ukoliko poricanje kao mehanizam odbrane i daje deluje,polako njegov efekat vie nije zatita integriteta linosti, ve sve vee udaljavanje od svetarealnosti, to dalje vodi tekoama, pa i potpunpoj nemogunosti snalaenja u svakodnevnomivotu to prouzrokuje oseanja velike patnje, nesigurnosti, straha i brige.

ta je zajedniko za sve psiholoke mehanizme odbrane?

Postoji prilian broj mehanizama koji ljudi koriste. Neke, naravno, koriste ee i vie, neke ree imanje. Takoe, svaki ovek ima svoje favorite mehanizme koje koristi najee. Pod uticajemovih uhodanih mehanizama, postepeno se formiraju izvesne obrasci miljenja i oseanja koji seautomatski ukljuuju i ponavljaju u svakoj situaciji koja kod osobe izaziva neprijatnost, ili koja sedoivljava kao potencijalno opasna po odranje slike i svesti o sebi.

U tim situacijama osnovne funkcije mehanizama odbrane su:

Da to je mogue vie smanje anksioznost, oseanja zabrinutosti, straha, neprijatnosti


3/11

Da zatite linost od naglog preplavljivanja emocijama i neprijatnim sadrajima

Da omogue i podre zadravanje neprijatnih sadraja van svesti

Psiholoki mehanizmi odbrane u ovom smislu su korisni za osobu dokle god:Spreavaju oseanje neprijatnosti i preplavljivanje negativnim oseanjima

Omoguavaju ekonomino funkcionisanje osobe (pa tako, kada iskoristivi deo svoje energije onapotisne odreene sadraje, i dalje ostaje odgovarajua koliina snage za funkcionisanje usvakodnevnom ivotu i eventualno, kasniju proradu potisnutog materijala).

Pored ovog, zajedniko za sve mehanizme odbrane je i da, pored toga to su korisni zaoveka, u odreenim situacijama mogu predstavljati ne samo smetnju, ve i neto to delujeunazaujui ovekovu mogunost adaptacije na okruenje. Preterano korienje psihokihmehanizama odbrane, naroito kada su u pitanju uhodani obrasci koji se stalno ponavljaju vode

dosledno istim oblicima ponaanja i emocionalnog reagovanja, stvaraju postepeno stereotipnost unainima suoavanja sa razliitom situacijama i rigidnost u nainu na koji osoba promilja i prihvatasvet oko sebe.

Na primer, osoba koja je tokom svog ivota navikla da na svaku stresnu situaciju reaguje tako tointelektualno prorauje, razmilja i povezuje injenice nezavisno od emocija, uvek pronalazeineko vie pravilo, univerzalnu uzrono-posledinu zakonitost, koja bi objasnila trenutno stanjestvari, dosledno zamenjujui svoja oseanja logikim objanjenjima u skladu sa time prestaje daobraa panju i na tue emocije podovodei ih pod iste kategorije. Na taj nain ona postiesigurnost jer njene neprijatne emocije nee biti otkrivene ni njoj samoj u pravom obliku, bezintelektualne obrade, ali to ujedno proizvodi i nemogunost sagledavanja tuih emocija, sticanje

uvida i razumevanje tuih postupaka i ponaanja u celini. Na taj nain rigidno selekcionisanjesopstvenih sadraja vodi istom takvom rigidnom sagledavanju drugih osoba. Ono to neprihvatamo kod sebe negirajui njegovo postojanje, sigurno neemo biti u stanju ni da uoimo kodnekog drugog. U tom smislu, psiholoki mehanizmi odbrane na odreen nain suavajumogunosti osobe ograniavajui njene kapacitete da na razliite naine sagledava svet oko sebe iprilagoava mu se na razliite naine.

Koji sve psiholoki mehanizmi odbrane postoje?

Ponekad izgleda da je lista naina na koji se ljudi suoavaju sa svojim tekoama velika koliko i

vrste problema sa kojima se sreu. Svako daje neki svoj lini peat obrascima koji se formiraju, iponekad izgleda kao nedostian cilj shvatiti ta sve zapravo stoji iza neijih oseanja i postupaka.Ipak, godine iskustva u radi sa ljudima, omoguile su terapeutima stvaranje razliitih klasifikacijapsiholokih mehanizama odbrane. Ovde smo dali jednu od njih, koja je napravljena na osnovunjihove Zrelosti. Naime, ni jedan mehanizam odbrane ne moe se razviti pre nego to se razvijeodreena psiholoka struktura koja e ga podrati. Pored toga, neki mehanizmi koji su korisni udetinjstvu ili adolesceniji mogu imati loe posledice ako se koriste u odraslom dobu. Na osnovu tihkriterijuma stvorena je klasifikacija na osnovu koje je barem priblino mogue proceniti psiholoku


4/11

zrelost linosti, pri emu su mehanizmi odbrane podeljeni u etiri nivoa:

1. Nivo psiholokih mehanizama odbrane

Mehanizmi na ovom nivou, gotovo uvek kada deluju, vode shvatanju sveta koje je u tolikoj merirazliito od realnosti da se naziva patolokim. Ove tri vrste obrane delujui zajedno omoguavajupotpuno iskrivljeno sagledavanje sveta i sebe ujedno eliminiui potrebu osobe da se suoi sarealnou. Patoloka upotreba ovih mehanizama i drugim ljudima deluje nenormalno, i obinokarakteriu osobu koja ih koristi kao ludu. U pitanju su odbrane karakteristine za psihozu.Meutim, one se mogu javiti i u snovima normalnih ljudi, kao i kod dece kao zdravi mehanizmi kojiimaju svoju svrhu u smanjivanju oseanja neprijatnosti i omoguavanju daljeg razvoja. Timehanizmi su:

Poricanje U pitanju je psihodinamiki mehanizam koji se mora razlikovati od laganja, neiskrenostii drugih vrsta svesnih i namernih falsifikacija stvarnosti. Verovatnije je da poricanje pripada delulinosti koji se nalazi izmeu svesnog i nesvesnog, dakle na niijoj teritoriji, u sivoj zoni, toomoguava nesvesno izvrtanje injenica koje su u naoj svesti, iskrivljanje realnosti i stvaranjesamo delimino realne slike sveta i svojih iskustava. To vodi postojanju odreene grupe ideja (ilirecimo, seanja) koja se zasnivaju na doivljajima u spoljanjem svetu, ali obojenih i izmenjenihunutranjim iskustvima i usklaenih sa sadrajima koji su prihvatljivi naoj svesti.

Izvrtanje realnosti koje se obino manifestuje kao preoblikovanje i prilagoavanje informacija izspoljanjeg sveta, tako da se one usklauju sa tenjama koje postoje u unutranjem svetu. Na tajnain dolazi se do potpuno pogrenog razumevanja ponaanja drugih ljudi koje se doivljava kaonamerno zlo, odbacujue ili ugroavajue sa jedne strane, ili pogrenog shvatanja dogaaja koji sevide kao povezani na neobine naine, ili doivljavaju kao jasno usmeravjui u odreenom pravcu.

Samoobmanjujua projekcija koja podrazumeva postojanje obmana vezanih za spoljanji svet,druge ljude i deavanja. Ove obmane obino imaju proganjajui karakter i stvaraju izrazito jakooseanje neprijatnosti I bespomonosti.

2. nivo psiholokih mehanizama odbrane

Ovi mehanizmi su esto prisutni kod odraslih ljudi, ali su jo uobiajeniji u periodu adolescencije.Njihova osnovna funkcija je da smanje anksioznost koja je uzrokovana neprijatnostima sa kojimase osobe suoavaju u realnosti koju oni deivljavaju kao neprihvatljivu. Ljudi koji preterano koristeove mehanizme odbrane obino se u drutvu doivljavaju kao detinjasti, nezreli, socijalno

nesnalaljivi ili nesposobni da se usoe sa realnou. Ovi, takozvani nezreli psiholoki mehanizmiodbrane esto vode neuspenom prevldavanju kriznih situacija do kojih nuno dolazi tokom ivota.Ljudi koji preteruju u oslanjanju na njih skloni su da na velike ivotne promene reagujubespomonou, depresijom, ponekad i razvijajui prave poremeaje linosti. U adolescenciji jeoslanjanje na njih i njihova primena u suoavanju sa tekoama odrastanja normalno.

U ove mehanizme spadaju:


5/11

Fantaziranje tendencija da se povlaenjem u svet fantazija pronalazi nain da se izbegnedirektnno suoavanje sa spoljanjim ili unutranjim konfliktima i neprijatnostima.

Projekcija U pitanju je primitivan oblik paranoje. Projekcija takoe redukuje oseanjeanksioznosti, omoguavajui ispoljavanje neprihvaenih tenji, elja i impulsa bez toga da osobapostane svesna njihovog postojanja u sebi. Pripisujui drugim osobama neke osobine, misli ilioseanja koje doivljavamo kao nepoeljene ili ak, potpuno neprihvatljive oslobaamo se tenzije inapetosti koja bi postojala u nama da smo osvestili ove karakteristike kao svoje. Najee osobinekoje se pripisuju drugima su: gordost, ljubomora, preosetljivost, neiskrene tenje, negativnaoseanja, preterana radoznalost, kao i mnoge druge. Izbor ovih osobina, oseanja ili motivanaravno u mnogome zavise od same osobe. Ono to najtee prihvatamo kod sebe, najlakeuoavamo kod drugih ljudi.

Hipohondrija Transformacija negativnih oseanja prema drugima u neprijatna oseanja premasebi. Neprijatna oseanja koja postoje u osobi, i ne nalaze put da se oslobode pokazuju tendencijuda izazivaju rastuu anksioznost koja se manifestuje kroz opte stanje zabrinutosti, uznemorenostii nespokoja. Kako je ova oseanja jako teko doivljavati ako su nevezana za neki objekat-osobu,

ako su stalno prisutna i sve podsea na njih, jednostavniji put je usmeriti brigu na sopstveno telo ilipsihu. Na taj nain stvara se preterana okupiranost sopstvenim zdravljem i stalna briga za njega.Do ovoga posebno lako dolazi u adolescenciji, kada su i realno prisutne velike promene ne samona telu, ve i u nainu miljanja i kvalitetu oseanja mladih osoba.

Pasivna Agresija podrazumeva da agresivna oseanja koja se normalno razvijaju prema drugimosobama ne nalaze put direktnog rastereenja (na primer, kada se osoba suzdrava da pokaeneprijateljstvo prema nekome, najee iz moralnih razloga ili lepog vaspitanja). U tom sluajurazvija se itav sistem pasivnog izraavanja neprijateljskih oseanja, kojih ni sama osoba koja ihima obino nije svesna. Najee se manifestuju kroz stalno kanjenje na sastanke, pasivnost urealizovanju razliitih zajednikih planova, dosledno iskazivanje nerazumevanja u komunikaciji i

slino.Akting Aut Ponekad dolazi do direktnog ispoljavanja (bukvalno: odigravanja) sadraja (tenji,impulsa, elja) iz nesvesnog dela linosti, bez svesti o emociji koja je izazvala ta ekspresivnoponaanje.

3. nivo mehanizama odbrane

Ovi mehanizmi se jednim imenom nazivaju Neurotini, i najei su kod odraslih ljudi. Ovakve vrstepsiholokih odbrana obino pruaju kratkotrajnu pomo u prevladavanju teih situacija. Meutim,one isto tako mogu izazvati dugotrajnije negativne posledice u vezama sa drugim ljudima, radu inainu nakoji se ivot posmatra i uiva se u njemu, kada se koriste kao jedino sredstvo suoavanjasa ivotnim promenama.

Ovi mehanizmi odbrane su:

Pomeranje U pitanju je odbrambeni mehanizam koji premeta agresivne, neprijateljske iliseksualne tenje na prihvatljivije mete, na taj nain preusmeravaui emocije na druge, sigurnije,objekte u spoljanjem svetu. Koristei ovaj mehanizam odbrane, ljudi uspevaju do odreene mere


6/11

da se oslobode tenzije u njima, a da pri tome ne osveste u potpunosti oseanja koja suneprihvatljiva za njih.

Disocijacija Odnosi se na privremenu, ali drastinu modifikaciju neijeg identiteta kako bi seizbegao emotivna bol. U pitanju je razdvajanje, ili zapostavljanje emotivnog dela linosti koji binormalno bio aktiviran u datoj situaciji, ali bi njegovo dejstvo bilo toliko preplavljujue, da bionemoguilo normalno funkcionisanje linosti.

Intelektualizacija To je jedan oblik izolacije, usmeravanja panje iskljuivo na intelektualneaspekte situacije u kojoj se osoba nala uz istovremeno distanciranje osobe od sopstvenih emocijakoje bi izazvale veliku koliinu zbunjenosti ili straha. Podrazumeva odvajanje oseanja od misli iideja, miljenje o sopstvenim eljama na strogo formalni nain, nemogunost uoavanja sopstvenihoseanja i neproivljavanje istih, jednostavno naputanje neprihvatljivih emocija i fokusiranje naintelektualne elemente.

Reaktivna formacija Okretanje (konvertovanje) nesvesnih elja ili impulsa koji bi za linost mogliimati negativne posledice u njihovu suprotnost. Koristei ovaj psiholoki mehanizam, osoba se

ponaa potpuno suprotno od onoga kako bi zaista htela ili elela, ega i nije svesna. Ovde stvarneelje izazivaju veliku koliinu anksioznosti, to osobu tera u oseanja suprotna onim koja sustvarno izazvana. Ovakva odbrana moe se uspeno koristiti izvestan period vremena, ali nakontoga e najee prestati da radi.

Potiskivanje Podrazumeva proces guranja misli u nesvesni deo linosti i prevenciju bolnihoseanja koja bi se mogla javiti kao pratioc tih misli. Frojd je smatrao da najvei deo nesvesnogdela linosti ine upravo potisnuti, gurnuti sadraji. Problem sa potiskivanjem je to se na tajnain iz svesti uklanjaju samo misli, dok emocije vezane za njih ostaju, i vezuju se za neke drugesvesne sadraje.

4. Nivo mehanizama odbrane

Ovi mehanizmi odbrane se obino uoavaju kod odraslih i emotivno zrelih osoba. U pitanju supsiholoke odbrane koje se posmatraju najzrelijim, iako mnogi od njih imaju svoje osnove na manjezrelim nivoima. U pitanju su tokom godina prilagoeni naini suoavanja sa tekoama u ivotu,radu i odnosima sa drugim ljudima. Korienja ovih mehanizama odbrane poveava zadovoljstvoosobe koja ih koristi kao i njeno oseanje kompetentnosti i odreene vrste gospodarenja samimsobom. Ove odbrane omoguavaju osobi da integriu razliite suprotna oseanja ili misli. Ovakveosobe su obino od drugih ljudi doivljene kao veoma samosvesne i sposobne. Ovi mehanizmiukljuuju:

Altruizam konstruktivno pomaganje drugima koje samoj osobi donosi oseanje zadovoljstva iline satisfakcije

Anticipacija realistino planiranje i pripremanje za budue neprijatnosti

Humor Otvoreno iskazivanje ideja i oseanja (naroito onih neprijatnih za razmiljanje i razgovoro njima), tako da i samoj osobi a i drugima izazove prijatna oseanja. Ovo je u neku ruku veomaslino pomeranju (mehanizmu odbrane sa treeg nivoa)

Identifikacija Nesvesno oblikovanje neije linosti prema karakteru ili ponaanju nekog drugog.


7/11

Ovaj mehanizam, naravno, moe imati i negativne posledice, ali ukoliko je u pitanju identifikacija samodelom koji i sam pronalazi uspene naine za prevladavanje sopstvenih strahova i anksioznostii prihvatanje svojih oseanja, veoma je verovatno da e i osoba koja koristi identifikaciju na istinain uspeti da se suoi sa svojim tekoama.

Introjekcija - Identifikacija sa nekom idejom koja je toliko izrazita, da i sama ideja postaje deo telinosti

Sublimacija Predstvalja poseban mehanizam odbrane koji je poseban po tome to negativneemocije preusmerava u pozitivne aktivnosti, socijalno prihvatljiva, pa ak i poeljna ponaanja. Ovopreusmeravanje psihike energije u velikoj meri predstavlja osnovu razvoja kulture i civilizacije.Psihoanalitiari esto navode sublimaciju kao jedini zaista uspean mehanizam odbrane, jer kodnjega zaista dolazi da korienja energije koja bi inae drugim mehanizmima bila zablokorana ineiskoriena. Najei primer koji je Frojd navodio piui o sublimaciji ili preusmeravanjuseksualne enrgije je ples. Ljudi izmeu kojih postoji hemija odlino e plesati i veoma uivati utome, ali ukoliko seksualna energija pronae svoj prvobitni put rastereenja, kroz seksualni odnos,sekundarni nain pranjenja, u ovom sluaju ples izgubie na znaaju u ovom smislu.

Potiskivanje Ovog puta, u pitanju je svesni proces premetanja odreenih misli u predsvesni deolinosti, svesna odluka da se panja usmeri na neke druge sadraje, koji se u tom trenutkuocenjuju kao znaajniji. Pri tome, da bi to bio zaista zreo mehanizam odbrane, neophodno je i dapostoji mogunost i spremnost da se ti sadraji ponovo prorade kako bi se integrisali u celovitulinost.

Zato mehanizmi odbrane nisu uvek korisni?

Psiholoki mehanizmi odbrane imaju svoju svrhu, prirodnu funkciju u ivotu oveka. Oni sepostepeno razvijaju od primitivnijih ka sve sloenijima kako bi mogli da odgovore na zahteve svesloenijeg, pre svega unutranjeg, psihikog ivota oveka koji se postepeno razvija od deteta do

zrele osobe. Normalno je da odbrane koje su nekada zaista sluile svrsi sa vremenom postanuzastarele. Tada je potrebno ulagati mnogo vie energije u njihovo odravanje, ili se jednostavnomoe prei na zrelije mehanizme koji omoguavaju obradu vee koliine iskustava, racionalnijupotronju psihike enrgije i uspenije snalaenje u realnosti. Dosledno nastavljanje upotrebe nekihod primitivnih mehanizama odbrane nakon odreenog, za tu vrsu odbrana pogodnog stadijumarazvoja moe imati razliite posledice. Oni pre svega postaju automatizovani, aktiviraju se u svakojsituaciji nezavisno od realnih mogunosti osobe da se svesno suoi sa situacijom. Osoba kojakoristi primitivne mehanizme odbrane nee uspeti da integrie svoja iskustva stvarajui na taj naincelovitu sliku sebe, prihvatajui sebe i razumevajui svoje postupke. U izvesnom smislu nekisadraji ostajae sve vie zatrpani novim iskustvima, neproraeni i nepripremljeni da buduprihvaeni u sliku koju ovek ima o sebi. Zanemarujui na taj nain svoja iskustva, oseanja ili

motive osoba moe vremenom prilagoditi celokupno svoje funkcionisanje odravanju trenutnogstanja. Na taj nain postaje gotovo nemogue napredovati, razvijati se i formirati svoje oseanjeidentiteta na jednoj realnoj i zdravoj osnovi.

Pretpostavimo, recimo da osoba koja se odavno moe posmatrati kao odrasla, koja je odavnoizala iz razvojnih perioda puberteta ili adolescencije svaki put kada naie na situaciju koja u njojizaziva uznemirenost, reaguje povlaenjem u sebe i matanjem, zamiljanjem pozitivnih ishodasituacija i sanjarenjem o sebi kao o junaku dana. Ova osoba svakako da nee ni oseati potrebu


8/11

da se razdrma i izvue iz svojih fantazija, jer van njih predstoji suoavanje sa stvarima kojima nijedorasla tokom svog ivota provedenog u sanjarenju i matanjima. Fantazije, toliko normalne irazvojno oekivane u ranijim periodima razvoja kod odrsle osobe predstavljaju veliku prepreku usuoavanju sa realnou. Trenutno oseanje zadovoljstva i rastereenja koje nastaje prilikomfantanziranja ne moe koristiti daljem razvoju osobe niti je stvarno motivisati u odraslom dobu da

preduzme odreene, jasne korake u postizanju svog cilja.

Zato je onda gotovo nemogue bez njih?

Mehanizmi odbrane mogu ometati na razvoj, mogu i voditi rigidnom i stereotipnom miljenju,mogu oteavati suoavanje sa realnou. Meutim, mehnizmi odbrane su istovremeno ineophodni uslov i obavezni pratioc razvoja. Niko se ne bi mogao snai u moru informacija kojejedno tek roeno dete mora da obradi. Niko se ne bi snaao u velikim emotivnim krizama kroz kojemora proi na putu odrastanja da ne postoji izvesna struktura zasluna za selekciju svega onogato bi inae dolazilo do nae svesti. Mehanizmi odbrane su ti koji omoguavaju da odreeni

sadraji ostanu u pozadini dok se osoba ne suoi sa onime sa ime moe u tom trenutku, da bise u nekom kasnijem stadijumu razvoja vratila i usmerila svoje kapacitete na proradu onoga tonije bilo zavreno.

Svi mehanizmi vode rastereenju od napetosti i drugih neprijatnih oseanja, omoguavajuoseanje kontinuiteta koje je nuno da bi smo sebe prihvatili kao linost koja postupa u skladu saodreeni pravilima i da bi smo svet prihvatili kao neto to se moe razumeti i predvideti.

Kako mehanizmi prestaju da deluju?

Jednom reju: napred-nazad. Razvoj kod osobe kree se napred sve do take kada stara iskustva,neadekvatni mehanizmi odbrane ili drugi neproraeni psiholoki sadraji ne ponu da koe i

onemoguuju dalji napredak.Zato je to tako?

U psihoanalizi vai jedno pravilo: dokle god postoji neto to je zapostavljeno u razvoju, nemogueje ii napred. Nedovrene stvari u prolosti uvek postaju prepreka u sadanjosti. Ono to nijeproraeno i reeno, predstavljae kamen spoticanja, sve dok se osoba ponovo ne vrati na to, irazreivi ga omogui sebi dalji razvoj od take na kojoj je stala.

U trenucima kada dolazi do otkrivanja nekih sadraja kojih osoba nije bila svesna barem nekovreme, pored emocija koje do tada nisu postojale kao takve ili kao vezane za tu uspomenu javljase i svest o oseanjima straha, anksioznosti ili zabrinutosti. Kao njima pratee, javlja se i oseanje

bespomonosti. Celo ovo stanje jednim imenom moe se nazvati regresija.

UU psihoanalizi vai jedno pravilo: dokle god postoji neto to je zapostavljeno u rarazvoju,nemogue je ii napred. Nedovrene stvari u prolosti uvek postaju prprepreka u sadanjosti. Onoto nije proraeno i reeno, predstavljae kamen spspoticanja, sve dok se osoba ponovo ne vratina to, i razreivi ga omogui sebi dadalji razvoj od take na kojoj je stala.


9/11

Regresija postoji u svakom razvoju. Kada nismo sigurni kuda i kako napred, kada smo zabrinutizbog razliitih mogunosi izlaza iz trenutne situacije, kada smo nesigurni u svoje sposobnosti, a

ipak svesni da treba nastaviti i proiriti svoja znanja o sebi i umea snalaenja u spoljnom svetu,javlja se potreba da se vratimo na raniju taku razvoja, u period kada je formirano sve ono to sadane deluje vie toliko sigurno i korisno.

Osnovna funkcija regresije u razvoju pojedinca je da omogui ponovno proraivanje i preispitivanjenekih ve utvrenih obrazaca, sistema reakcija koje se ve donekle automatski ponavljaju usituacijama sa kojima se pojedinac susree u svom svakodnevnom ivotu.

Jedno od bitnih pitanja je i kako dolazi do situacije u kojoj se osobi sa ve izraenim mehanizmimai procesima odbrane ponovo prua prilika da ih preispita i izmeni na bolje? Do toga obino dolazigotovo spontano, tokom samog razvoja individue. Postoje odreeni periodi ivota koji se nazivajuivotnim krizama, poput puberteta, krize srednjih godina i drugih u kojima nastupaju velikepromene u ivotima ljudi. One ih na neki nain navode da ponovo usmere panju na neka pitanjakoja su do skoro bila posmatrana kao potpuno reena i dovrena. One ih usmeravaju i opominju nasve one stvari koje su uzimane zdravo za gotovo, a koje zapravo nose mnogopodrazumevajueg, ili suvie neosveenog i neprihvaenog u potpunosti.

Na taj nain prirodni put stvari postaje da vii i sloeniji mehanizmi odbrane zamenjuju oneprimitivnije koji vie nisu dorasli svrsi, koji ne uspevaju da na kreativan ili konstruktivan nainzadovolje potrebe osobe istovremeno je oslobaajui negativnih emocija i napetosti.

ivotne krize nas navode da ponovo usmerimo panju na neka pitanja koja su do skoro bilaposmatrana kao potpuno reena i dovrena

Regresija kao mehanizam odbrane

Regresija se moe posmatrati i kao vrsta mehanizma odbrane koji se esto koristi kada ljudioseaju da su pod stresom ili u opasnosti. Moete li da se setite neke situacije u kojoj ste samoelili da vas neko zagrli,da se isplaete i prepustite nekom drugom da zavri sve vae poslove?Oseanje umora i prezasienosti esto prethodi ovom javljanju bespomonosti i potrebi dazauzmete pasivniju poziciju. Mehanizam regresije javlja se esto u kriznim ivotnim periodima,kada doalzi do prelaska iz jedne ivotne faze u drugu. Tako deca koja krenu u osnovnu kolu moguponovo poeti da mokre u krevet, ili mladi nakod prekida jedne emocionalne veze mogu poeletida pokuaju ponovo vezu sa prethodnim partnerom. Regresija je na neki nain vraanje napoznatu, sigurniju poziciju. To je pozicija koja je u razvoju prevaziena, ali kada se osoba osea

ugroeno, ona e ponovo skliznuti u nju. Kao i svi drugi mehanizmi odbrane, i regresija ima svojufunkciju.

Vraanjem u stanje koje podrazumeva oseanje sigurnosti stvaraju se uslovi za ponovnouspostavljanje ravnotee, prikupljanje snaga i prevazilaenje problema pred kojima je osobaposustala. Regresija kao mehanizma odbrane esto je karakteristina za starije osobe, koje, delomiz straha od usamljenosti ili bolesti, a delom uzrokovano optom zasienou i umorom od ivotnihiskustava poinju da se oseaju jo bespomonijim nego to jesu. Iako esto nailaze na


10/11

nerazumevanje mlaih osoba, injenica jeste da se oni zaista oseaju sve nemonijim. Njihovofiziko zdravlje pri tome moe biti sasvim ouvano, ali esto neprekidno prisutna strepnja,nesigurnost i gubitak ivotne volje kod njih stvaraju potrebu da budu zatieniji ne samo odpostojeih ve i od potencijalnih opasnosti koje sagledavaju kao mnogo verovatnije nego kada subili mlai.

U literaturi se mogu nai brojni primeri regresije koriene kao mehanizam odbrane, koji vrloesto u velikoj meri optereuje ivote pojedinaca.

Recimo, ena koja odbija da vozi kola, iako ih je nekada vozila bez problema, pri emu je zbogtoga mnogo tee organizovati ivot porodice u celini. Njen mu preuzima deo njenih obaveza, akada ona lino mora da obavi neto, on mora da ide sa njom. Rezultat njenog odbijanja je da jenjen mu vodi svuda gde ona eli da ide. Ovde je praktino prisutno vraanje u periodnesamostalnosti i odbijanje da se preuzme rizik za bilo kakve eventualne probeleme koji mogunastati.

Drugi primer bi bio student koji i dalje paljivo vodi rauna da ponese svog medu sa sobom

gde god da ide (i ne eli da spava bez njega). Iako neto neobiniji primer, on takoe predstavljaodraz istog procesa regresije, ija je osnovna svrha smanjenje oseanja uznemirenosti i napetosti.Problem odvajanja od realnih neivih objekata mnogo je ei kod male dece, i tada ukoliko jeumeren predstavlja normalan korak u razvoju.

I na kraju svega...

ta raditi sa mehanizmima odbrane? Korisni su, ali i smetaju. Vode razvoju, ali ga i koe. Treba ihimati, ali i sistematski ih rasturati...

Da, sve ovo donekle i jesu preporuke psihologa. injenica jeste da psiholoki mehanizmi odbraneimaju svoju funkciju u razvoju osobe, da je bez njih nemogue zamisliti jedno zdravo i normalno

odrastanje i da je njihova uloga neprocenjiva u svakoj kriznoj situaciji sa kojom se ovek susretnetokom svog ivota.

Ipak, treba prepoznati trenutak u kome oni poinju da upravljaju ivotom vodei stalno istimobrascima reagovanja i ponaanja. Fleksibilnost i prilagodljivost reagovanja jedan je od kriterijumauspenog psihikog funkcionisanja oveka. Ako mehanizmi odbrane to onemoguuju, onda je injihova funkcija izmenjena. Uoavanjem kod sebe izvesnih dosledno istih obrazaca ponaanja veje preduzet prvi korak u njegovom prevazilaenju. Ukoliko moete da zapazite da neke razliitesituacije kod vas stvaraju uvek ista oseanja, ukoliko moete da prepoznate svoja oseanja iimenujete ih, to znai da je ve znaajan deo procesa kod vas zavren.

Na alost, rad na sopstvenim mehanizmima odbrane gotovo je nemogu bez neije pomoi.

Zapravo, mehanizmi odbbrane i postoje zato da neto ne bi ste otkrili. Pokuaji njihovog otkrivanjai proraivanja moe delovati kao igranje murki, i to je ono to ih jednim delom ini tolikostabilnim u naim ivotima.

Psihoanalitiari najvei deo svog rada sa klijetima usmeravaju upravo na otklanjanje psiholokihodbrana formiranih i uvrenih tokom detinjstva i kasnijeg razvoja. Njihov osnovni cilj u tome jeirenje znanja o sebi, uenje osobe da prihvata sebe i svoja oseanja, na taj nain omoguujuiosobi veu slobodu u donoenju odluka i veu svest o tome kuda one vode.


11/11

Documents

mehanimzi odbrane