Medijska Arheologija Book of Abstracts

Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, 29-30. oktobar 2015.

Faculty of Dramatic Arts, Belgrade, 29-30 October 2015

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA Knjiga sažetaka

MEDIA ARCHAEOLOGY Book of abstracts

Međunarodni naučni skup

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA KNJIGA SAŽETAKA

International Conference

MEDIA ARCHAEOLOGY BOOK OF ABSTRACTS

Fakultet dramskih umetnosti, Beograd Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Međunarodni naučni skup MEDIJSKA ARHEOLOGIJA Fakultet dramskih umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju Beograd, 29-30. oktobar 2015. International Conference MEDIA ARCHAEOLOGY Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film, Radio and Television Belgrade, October 29-30, 2015 Programski odbor Prof. mr Zoran Popović, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd Prof. dr Nevena Daković, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, Predsednica odbora Prof. dr Mirjana Nikolić, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd Prof. dr Milena Dragićević Šešić, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd Prof. dr Jelica Novaković-Lopušina, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu Prof. dr Žak Boniel, Univerzitet u Lionu Vanr. prof. dr Iris van der Tuin, Univerzitet u Utrehtu Prof. dr Mišel Pavlovski, Univerzitet Sv. Ćirilo i Metodije, Skoplje dr Ljiljana Rogač Mijatović, naučni saradnik, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd Program Committee Prof. Zoran Popović, Faculty of Dramatic Arts, Belgrade Prof. Nevena Daković, Faculty of Dramatic Arts, Belgrade, President of the Board Prof. Mirjana Nikolić, Faculty of Dramatic Arts, Belgrade Prof. Milena Dragićević Šešić, Faculty of Dramatic Arts, Belgrade Prof. Jelica Novaković-Lopušina, Faculty of Philology, University of Belgrade Prof. Jacques Bonniel, Université Lyon2 Ass. Prof. Iris van der Tuin, Utrecht University Prof. dr Mišel Pavlovski, Univerzitet Sv. Ćirilo i Metodije, Skoplje Ljiljana Rogač Mijatović, PhD. Research Fellow, Faculty of Dramatic Arts, Belgrade Glavna i odgovorna urednica / Editor in chief dr Ljiljana Rogač Mijatović Lektura i korektura / Proofreading mr Aleksandra Protulipac mr Gorana Vencl Institut za pozorište, film, radio i televiziju FDU [email protected] Konferencija je organizovana uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije kao deo projekta br. 178012 Identitet i sećanja: transkulturalni tekstovi dramskih umetnosti i medija i deo međunarodnog projekta COST IS1307 Novi materijalizam. The Conference has been organized with the support of Ministry of Education, Science and Technological Development of Republic of Serbia as part of the project no. 178012 Identity and memory: transcultural texts of dramatic arts and media, and part of the international project COST IS1307 New Materialism.

SADRŽAJ / CONTENTS

UMETNOST, NAUKA I TEHNOLOGIJE / ARTS, SCIENCE AND

TECHNOLOGIES _9 Dobrivoje Lale Erić - Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke / European Digital Art and Science Network _10 Dobrivoje Milijanović, Chris Bruckmayr - Audio-vizuelni rad „Šesti talas masovnog izumiranja” / Audio-visual performance “The Sixth Wave of Mass Extinction” _11

PLENARNO PREDAVANJE / KEYNOTE _13

Jelica Novaković-Lopušina i Sven Peeters - „Iskopavanje” Principa: Od arhivskog rada do

dobre priče/ Digging up Princip: From archive work to a good story _14

FILM I MEDIJACIJA KULTURNOG SEĆANJA / FILM AND MEDIATION OF

CULTURAL MEMORY _15 Nevena Daković - Istorijski revizionizam: četnici i srpski filmski narativi / Historical Revisionism: Chetniks and Serbian Screen Narratives _16 Aleksandar S. Janković - Rđa umiruće ideologije - kraj partizanskog filma 1989 -1991 / The Rust of Dying Ideology – The End of Partisan Film 1989 - 1991 _17 Boris Petrović - Ratni plakat Velikog rata / War Posters of the Great War _18 Velimir Ćurgus Kazimir, Aco Divac - Pokretne slike i izbledeli naratori / Moving Pictures and Fading Narrators _19

ZAPISI MATERIJALNE PROŠLOSTI U SADAŠNјOSTI / SCRIPTS OF THE

MATERIAL PAST IN THE PRESENT _21 Mišel Pavlovski, Loreta Georgievska - Jakovleva - AIUI: Ćirilo i Metodije u digitalnom dobu AIUI: Cyrill and Methodius @ Digital Age _22 Marina Mučalo - Kad sjećanje postane povijest: slučaj rukopisa Rudolfa Habeduša Katedralisa / When the Memory Becomes History: the Case of Manuscripts of Rudolf Habeduša Katedralis _23 Aleksandra Mančić - Svećar Đordana Bruna / Candlebearer by Girdano Bruno _24 Łukasz Byrski - Stari sistemi pisanja u prizmi modernih medija i kulture / Ancient Writing Systems in the Prism of Modern Media and Culture _25

MEDIJSKI NARATIVI SEĆANјA / MEDIA MEMORY NARRATIVES _27 Mirjana Nikolić - Konstrukcija ili rekonstrukcija sećanja u narativima TV serija Više od igre (1976) i Montevideo, Bog te video (2012) / Construction or Reconstruction of Memory in Narratives of TV Series Više od igre and Montevideo, Bog te video _28 Dragana Čolić Bilјanovski - Medijsko pamćenje - ekranizacije dela Branislava Đ. Nušića u kinematografiji i televiziji / Media Remembrance - Adaptation of Branislav Đ. Nušić's Work in Cinema and Television _29 Sofija Božić, Dušan R. Bajagić - Istorijske teme u štampanim medijima u Srbiji: primer Srpskog/ Književnog lista (2002–2015) / Historical Topics in Print Media in Serbia: Serbian/ Literary magazine (2002–2015) _30 Maja Ristić - Reprezentacija pozorišnog festivala u elektronskim medijima: BITEF 2005 - 2015 / Representation of Theatre Festival in Electronic Media: BITEF 2005-2015 _31

PLAY: VIDEO IGRE / PLAY: VIDEO GAMES _33 Mirko Stojković - Pervazivna igra Zatamnjenje - igrač u monomitu, Bloomsday u Beogradu / Pervasive Game Fade to Black - Gamer in Monomyth Bloomsday in Belgrade _34 Aleksandra Jovanić - Prilagođavanje pravila: računarske igre i umetnost / Bending the Rules: Computer Games and Art _35 Vera Mevorah - Ozbilјnost igranja: Video igre kao umetnost u Srbiji / Seriousness of Play: Video Game Art in Serbia _36 Bilјana Mitrović - Medijska arheologija i igranje MMORPG video-igara / Media Archeology and MMORPG Video-games Playing Experience _37

DIGITALNE ARHIVE I DISEMINACIJA SEĆANјA / DIGITAL ARCHIVES AND

DISSEMINATION OF MEMORY _39 Aleksandra Milovanović - Digitalne arhive i očuvanje kolektivnog sećanja: Fama kolekcija Sarajevo / Digital Archives and Preservation of Collective Memory: Fama Collection Sarajevo _40 Nataša Delač - Nova drama – arhiva sećanja: mnemotop Beograda u dramama dve spisatelјice / New Play – Archive of Memories: Belgrade Mnemotop in Two Playwrights' Dramas _41 Milena Jokanović - Novi stari mediji: umetničke arhive u digitalno doba / The New Old Media: Artist's Archives in the Digital Age _42 Irina Stojković Kikić - Teatroslov - digitalno sećanje na pozorište u Srbiji / Teatroslov - Digital Memory of Serbian Theater _43 Nikola Đorđević, Marko Đorđević i Sonja Vrkatić - Intersticium: arhiviranje neostvarenog / Intersticium: Archiving the Unaccomplished _44

(NOVA) HUMANISTIKA I ZNANјE U DIGITALNOM DOBU / (NEW)

HUMANISTICS AND KNOWLEDGE IN THE DIGITAL AGE _45 Divna Vuksanović - Šta istražuje arheologija medija: kritika uma u digitalnom dobu / What Explores the Archeology of the Media: Criticism of Mind in the Digital Age _46 Ljilјana Rogač Mijatović - Stvaranje znanja u dobu „velikih podataka”: kritička pitanja za novu pismenost / Crafting Knowledge at the Age of Big Data: Critical Questions for New Literacies _47 Neda Radulović - Posthumanizam kao nova ili stara kritička misao / Posthumanism as New or Old Critical Throught _48 Nedelјko Kovačić - Pol Otlet i Mundaneum / Paul Otlet & Mundaneum _49 Dragana Koštica - Uticaj društvenih medija na jezičke promene / The Impact of Social Media on Language Transition _50

OŽIVLjAVANјE PROŠLOSTI - NASLEĐE, IDENTITET, ZAJEDNICA /

REVIVING THE PAST - HERITAGE, IDENTITY, COMMUNITY _51 Milena Dragićević Šešić - Posredujući prošlost - politike spomenika i prakse neslaganja - od Rastka Petrovića do Ane Vilenice / Mediating the Past - Monument Policies and Practices of Dissent - from Rastko Petrović to Ana Vilenica _52 Jacques Bonniel - Stvaranje nasleđa u kvartu društvenog stanovanja: Toni Garnier u Lionu / La patrimonialisation d’un quartier d’habitat social: la cité Tony Garnier à Lyon _53 Višnja Kisić - Izlaganje zamišlјenog Balkana: Višak ili dobra praksa u medijaciji (trans)nacionalnih sećanja / Exhibiting the Balkans Imagined: An Excess or Good Practice in Mediating (Trans) National Memories _54

METAMEMORIJA I STRATEGIJE SEĆANјA/ METAMEMORY & MEMORY

STRATEGIES _55 Ksenija Radulović - Digitalna baza Muzeja pozorišne umetnosti Srbije / Digital Database of Museum of Theatrical Arts of Serbia _56 Ivan Medenica - Medijsko pamćenje istorijskog sećanja: rani performansi DAH Teatra / Media Remembrance of Historical Memory: Early Performances of DAH Theatre _57 Ágnes Bakk - Postoji li onlajn pozorište sa svojom onlajn zajednicom? - Onlajn pozorišne strategije za stvaranje novih zajednica / Is There an Online Theatre with its Online Community? - Online Theatre Strategies for Creating New Communities _58 Franjo Maletić, Blago Markota - Održivi modeli digitalizacije arhivske građe javnih medijskih servisa u regionu Balkana sa naglaskom na stanje meta-podataka / Sustainable Models of Digitization of Archive Content of Public Service Media in the Balkan Region with Emphasis on the State of Metadata _59

NACIONALNI IDENTITET I KULTURNI OBRASCI/ NATIONAL IDENTITY AND

CULTURAL PATTERNS _61 Vesna Đukić - Duhovna pokolebanost: uticaj sekularizacije na kolektivno pamćenje i politiku identiteta u Srbiji nakon Drugog svetskog rata / Spiritual Vacillation: the Impact of Secularization on Collective Memory and Identity Politics in Serbia after World War II _62 Radomir D. Đorđević - Grafit-murali kao vid urbanih medija i u funkciji prezentacije prošlosti i nacionalne homogenizacije / Graffiti Murals as a Form of Urban Media and in the Function of the Presentation of the Past and National Homogenization _63 Danijela Vićentijević - „Oživlјavanje” arheoloških lokaliteta Srbije u funkciji kulturnog turizma / Revival of Archaeological Sites in Serbia in the Function of Cultural Tourism _64 Jovana Karaulić - Digitalno artikulisanje tragova prošlosti - Studija slučaja: Svesokolski slet u Beogradu 1930. godine / Planned oblivion vs. Digital articulation of the past - Case study: Sokol's rally in Belgrade, 1930 _65

(RE)PRODUKCIJA SEĆANJA I IDENTITETA / (RE)PRODUCTION OF

MEMORY AND IDENTITY _67 Ana Martinoli - Kreiranje alternativnog medijskog prostora u trenutku raspada Jugoslavije – programska i produkciona analiza medijskog projekta Radio Brod / Creating an Alternative Media Space at the Time of the Breakup of Yugoslavia - the Programming and Production Analysis of the Media Project Radio Brod _68 Zorana Popović - Sećanje i transkulturno prevođenje: adaptacija serije Betipul - Na terapiji u Srbiji / Memory and Transcultural Translation: Adaptation of TV Series Bettypol on Therapy in Serbia _69 Jagoda Stamenković - Dekapitacija Evrope - reprezentacija nasilјa i smrtne kazne u evropskom filmu / Decapitation of Europe - Representation of Violence and Capital Punishment in European Cinema _70

Vladimir Cerić - Silovanje i špansko društvo u filmovima Pedra Almodovara / Rape and Sapnish Society in Films of Pedro Almodovar _71 Jelena Gledić - "Iskopavanje" bloka 70: Posredovani identitet kineske populacije u Srbiji od 1995. do 2014. / Excavating Block 70: Mediated Identity of the Chinese Population in Serbia from 1995 to 2014 _72

INTERNET, NOVI MEDIJI, UMETNIČKE PRAKSE I OTPOR/ INTERNET, NEW

MEDIA, ARTS PRACTICES & DISSENT _73 Nina Mihalјinac - Umetnost devedesetih, internet i medijski aktivizam / The Arts of the 90s, Internet and Media Activism _74 Vlatko Ilić - Umetnički mediji i nasleđe avangardnih pokreta / Art Movements and Legacy of the Avant-garde movements _75 Lidija Marinkov Pavlović - Internetske meme kao polјe diskurzivnog konstruisanja identiteta i prostora otpora / Internet Memes As a Field of Discursive Construction of Identity and Space of Resistance _76 Ana Letunić - Politike produkcije novomedijske umjetnosti: Studentski kulturni centar u Beogradu 1970. / Policies of production of new media art: the Student Cultural Center in Belgrade in 1970 _77

UMETNOST, NAUKA I TEHNOLOGIJE

//

ARTS, SCIENCE AND TECHNOLOGIES

MEDIJSKA ARHEOLOGIJA Knjiga sažetaka // MEDIA ARCHAEOLOGY Book of Abstracts | 10

Добривоје Лале Ерић Центар за промоцију науке

Европска мрежа дигиталне уметности и науке Европска мрежа дигиталне уметности и науке је пројекат који има за циљ да повеже научне аспекте и идеје са приступима који се користе у дигиталној уметности, кроз подстицање интердисциплинарног рада и интеркултурне размене. Пројекат представља јединствени спој савремених научних открића и актуелних пракси у домену дигиталне уметности – интерактивна уметност, дигитална музика и звук, дигитални дизајн, дигиталне архитектонске инсталације, компјутерске анимације, филм, фотографија и визуелни ефекти, дигиталне заједнице и друштвене мреже, хибридна уметност, перформанси и кореографија. Постоји јак нагласак на улози уметности као катализатора у процесима друштвене обнове. Стварањем слика и прича које се баве потенцијалним ризицима и надградњом својственим технолошком и научном развоју, уметници врше велики утицај на то како друштво у коме живимо третира ове иновације. Координатор пројекта је Арс електроника из Линца (Ars Electronica), а поред Центра за промоцију науке из Београда, партнери су и Сајенс гелери из Даблина (Science Gallery), галерија Џи Ви арт из Лондона (GV Art), Лаборал из Хихона (LABoral), Етопија из Сарагосе (Etopia), галерија Капелица из Љубљане и ДИГ галерија из Кошица. Европска мрежа дигиталне уметности и науке је финансирана кроз програм Креативна Европа Европске комисије. Dobrivoje Lale Erić Center for the Promotion of Science

European Digital Art and Science Network

European Digital Art and Science Network is a project that aims to link up scientific aspects and ideas with approaches used in digital art, through fostering interdisciplinary work and intercultural exchange. The project represents a unique blend of modern scientific discoveries and current practice in the field of digital art - interactive art, digital music and sound, digital design, digital architectural installations, animation, film, photography and visual effects, digital communities and social networks, hybrid art, performance and choreography. There is also strong emphasis on art’s role as a catalyst in processes of social renewal. By creating images and narratives dealing with the potential risks and rewards inherent in technological and scientific development, artists exert an important influence on how our society comes to terms with these innovations. Project coordinator is Ars Electronica from Linz, and beside The Centre for the Promotion of Science from Belgrade, project partners are Science Forum from Dublin, GV Art from London, Laboral from Gijon, Etopia from Saragossa, Kapelica Gallery from Ljubljana and DIG gallery from Kosice. European Digital Art and Science Network is funded through the Creative Europe program of the European Commission.


Chris Bruckmayr Ars Electronica Futurelab Dobrivoje Milijanović Faculty of Dramatic Arts, University of Arts in Belgrade

Audio-visual performance The sixth wave of mass extinction Audio-visual performance “The Sixth Wave of Mass Extinction” premiered at the opening of Ars Electronica Festival 2015, in a train hall of the abandoned postal logistics center in downtown Linz, Austria. Artistic team comprised of sound and visual artists used modern audiovisual tools and procedures to transform the abandoned concrete hallway into immersive audio-visual environment. In this performance we reflected upon how this seemingly unnoticed loss of species affects city dwellers. Do the loss of species and the change from a through wilderness influenced environment towards a designed world effect our (collective) psyche? Does it sadden us or are we beyond the still deeply ingrained remnants of the life in the wilderness, we all stem from as the human animal? “The Sixth Wave of Mass Extinction” displayed critical use of both new and obsolete tools and procedures to produce waves of auditive and visual noise in the performance space. By invading audience’s personal spaces, these huge bubbles of noise shook the people and made them resonate with performance’s beat. By carefully selecting various analogue and digital audio-visual tools and instruments from the domain of DIY electronics, circuit-bending and data-bending, and then using them to perform live on-stage, we built micro-universes that filled the performance space and immersed the audience into a different reality. The performance aimed at the amygdala of our post-modern societies both sonically and visually to unearth the potentially hidden unease we all might harbor faced by the sixth wave of mass extinction. An amygdala protected by smart technologies and 21st century policing systems. With us already are the silent ghosts of all the gone species, so who is next?

PLENARNO PREDAVANJE

//

KEYNOTE


Jelica Novaković-Lopušina Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu Sven Peeters

Digging up Princip

From archive work to a good story

Građenje mostova i spajanje obala jeste strast koja nam je oboma – Jelici Novaković iz Beograda i Svenu Petersu iz Antverpena – već neko vreme zajednička. Obeležavanje stogodišnjice Principovog pucnja a ujedno i početka prvog mondijalnog obračuna pružilo nam je priliku da nastavimo s našim istraživanjem veza između Nizozemlja i Srbije/Jugoslavije. Za tim vezama smo tragali dijahrono i sinhrono, u holandskim i flamanskim štampanim izvorima, pokušavajući da razaznamo lik Gavrila Principa pod stoletnim slojem sedimentnih naslaga. Čitavih stotinu godina Princip je trpeo etiketiranje, interpretiranje, revidiranje, ideologiziranje, stigmatizovanje, simbolizovanje. Naš cilj je bio da na osnovu pisanja holandske i flamanske štampe ali i na osnovu književnih i likovnih izvora razotkrijemo ove slojeve i damo pregled i sintezu predstava o Principu i njegovom činu u poslednjih sto godina, zaključno sa komemorativnom 2014.

Srpsko-nizozemski ugao gledanja na Gavrila Principa i početak rata nije nimalo nesuvisao ako se zna da je Bosanac srpskog porekla u ruci držao belgijski pištolj kada je pucao u austrijskog prestolonaslednika. Ili ako se zna da su zbog ratnih stradanja Belgija i Srbija nazivane dvoma siročićima i najvećim žrtvama Prvog svetskog rata. Na to su ukazivali pisci poput britanskog istoričara Džordža M. Treveljana i umetnici poput britanskog slikara nemačkog porekla Sigismunda Gecea, koji je ovekovečio Srbiju i Belgiju na svom muralu Brittanica Pacificatrix. I sa Holandijom postoje paralele koje daju nove uvide, jer iako je Holandija ostala neutralna tokom rata, holandski narod je od samog početka pokazao veliko saosećanje kako prema svom susedu Belgiji tako i prema dalekoj Srbiji. Prihvatio je skoro milion belgijskih izbeglica, a u Srbiju je slao medicinsku pomoć i ambulante Crvenog krsta.

Metoda kojom smo se služili pripada žanru literarne non-fikcije. Mada živimo i radimo u različitim gradovima, na jugoistoku i na severozapadu Evrope, virtuelnim putem zajedno istražujemo. Rezultate svojih istraživanja predstavili smo, dakle, onako kako smo ih i mi razmenjivali: skajpujući. Naš dijalog smo započeli u nekadašnjoj anarhističkoj kafani Zlatna moruna koja je nedavno ponovo otvorena pod tim imenom. Preostala tri dijaloga odvijala su se u Amsterdamu, Antverpenu i Briselu. Premišljajući pisane izvore koje smo pronašli i citirajući iz njih u tematskom i hronološkom sledu, ponudili smo jedan širi kontekst i dali smo svoju imagološku analizu i sintezu. Naš mešoviti pogled ne počiva, dakle, na amaterskoj impresiji već na stručnoj i dokumentovanoj analizi kontakata i predstava koje su međusobno stvarane. Mi, naime, već godinama istražujemo istoriju odnosa Srbije i Nizozemlje kao i imagologiju koja je iz toga proistekla.

FILM I MEDIJACIJA KULTURNOG SEĆANJA

//

FILM AND MEDIATION OF CULTURAL MEMORY


Nevena Daković Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Istorijski revizionizam: četnici i srpski filmski narativi Cilj ovog rada je analiza reprezentacije i funkcije četnika u filmovima o I i II svetskom ratu kao osnovi i eksponentu istorijskog revizionizma. Funkcije i figure četnika u klasičnim partizanskim spektaklima su nesporno bile kao antagonista, izdajnika, arhi neprijatelja partizana i vernih nemačkih saradnika. No prvi stidljivi, nezgrapni i relativno nezapaženi pokušaji utemeljenja drugačijih figura četničkog pokreta nastali su još tokom I i II svetskog rata - The Chetnics (1942, Louis King) i izazovniji The Undercover (1943, Sergei Noblandov). Od ovih prvih filmova “drugih” o “našem” ratu, proteći će mnogo vremena (prekinutog samo specifičnom pojavom četvorodelne serije Poslednji čin, 1981, da bi u novoj atmosferi preispitivanja i revizije istorije I i II svetskog rata nastala punokrvna ostvarenja poput serije Ravna Gora (2013) i filma Za kralja i otadžbinu (2015, Radoš Bajić). Nevena Daković Faculty of Dramatic Arts Belgrade

Historical Revisionism: Chetniks and Serbian Screen Narratives

The aim of this paper is to analyze the representations and functions of the Chetniks in the movies about World War I and World War II as a base and the exponent of historical revisionism. The functions and figures of Chetniks in the classic partisan spectacles have indisputably been set as antagonists, traitors, the enemy partisans and faithful German collaborators. But the first shy, clumsy and relatively unnoticed attempt to establish different figures Chetnik Movement emerged as early as during the First and the Second World War - The Chetnics (1942, King Louis) and challenging The Undercover (1943, Sergei Noblandov). From these first films of the "others" about "our" war much time will pass (interrupted only by a specific appearance of four-part series Poslednji čin, 1981, so that in the new atmosphere of requestioning and revision of the history of World War I and World War II, a full-blooded achievements such as the series Ravna Gora ( 2013) and the film Za kralja i otadžbinu (2015, Radoš Bajić) would be created.


Aleksandar S. Janković Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Rđa umiruće ideologije - kraj partizanskog filma 1989 -1991.

Usled velikih političkih turbulencija krajem osamdesetih u Srbiji (kao delu SFRJ) koje su anticipirale reviziju i regresiju nacionalnog diskursa, i posle finansijskog kolapsa Neoplanta filma i poslednjeg velikog partizanskog spektakla (Veliki transport, 1983, Veljko Bulajić), ideološko čitanje II svetskog rata upada u zanimljiv i specifičan vakuum. Medijski, ovaj kratak period je zanimljiv zbog salonskog revizionizma u svim aspektima koji predstavlja distorziranu i zakasnelu sliku zaostavštine Crnog talasa. Vreme Čuda, Gorana Paskaljevića (1989), Gluvi barut, Bahrudina Bata Čengića (1990), Seks, partijski neprijatelj broj jedan, Dušana Saboa, (1990) i Original falsifikata, Dragana Kresoje, (1991) započinju prirodnu promenu geneze žanra i ideologije uvodeći nacion u predstanje katarze. Ovi filmovi će u stvari započeti ali i odmah završiti pitanje stranputice i implozije umirućeg sistema velike istočnoevropske države. Uz novozavetne alegorije (Vreme čuda) preko prijateljskih izdaja (Original falsifikata) do nacionalne konfuzije početka rata (Gluvi barut) ovi filmovi spadaju u začudan deo jugoslovenske kinematografije, jer za razliku od država koje su svoju pravdu i slobodu dobili kao recidiv pada Berlinskog zida, SFRJ će svoju katarzu (i pravdu) dočekati na sasvim drugačiji i kataklizmičan način. Aleksandar S. Janković Faculty of Dramatic Arts Belgrade

The Rust of Dying Ideology – The End of Partisan Film 1989 - 1991

Following the financial collapse of Neoplanta Film and the last great partisan spectacle Veliki Transport, 1983, Veljko Bulajic, (The Great Transport), the ideological reading of WW2 falls into an interesting and peculiar vacuum due to significant political turbulences during the late 1980s in Serbia (as part of SFRY) which anticipated a revision and regression of the national discourse. Media wise, this short period is interesting because of salon revisionism in all aspects, giving a distorted and belated picture of Black Wave’s legacy. Vreme Čuda (Times of Miracles), Goran Paskaljević (1989), Gluvi barut (Deaf Gunpowder), Bahrudin Bata Čengić (1990), Seks, partijski neprijatelj broj jedan (Sex, Party Enemy Number One), Dušan Sabo, (1990) and Original falsifikata (The Original of a Forgery), Dragan Kresoja, (1991) are the films which herald a change in the genesis of the genre and its ideology by taking the nation into a sort of pre-catharsis state. In effect, these films almost simultaneously started and finished the issue of sidetracking and implosion of a dying system of a great East European state. By showing New Testament allegories (Times of Miracles), friendly betrayals (The Original of a Forgery) and national confusion during the war’s early days (Deaf Gunpowder), these films belong to a wondrous part of Yugoslav cinematography. Unlike states which got their justice and freedom with the fall of the Berlin Wall, SFRY will get its catharsis (and justice) in a completely different and cataclysmic manner.


Boris Petrović Université Paris Sorbonne

War Posters of the Great War

This proposal offers an analysis of the several key war posters used in World War One to describe the enemy. More precisely, it would focus on those posters where Serbs were represented as enemies; those posters aimed at dehumanizing the enemy, so that going to war against such enemy would be made easier. Dehumanization of enemies has always been a persuasion tool aimed at galvanizing the participants of a certain war, giving them extra reasons to go wars against such enemies but also, perhaps more importantly, exculpating participants from any guilt that would come from murdering such enemies. Our methodology of analysis would coincide with the historical and factual context. World War One was a time when Freud’s theories where presented and lively debated upon in Europe – many of the techniques of dehumanization on an enemy can be traced back to Freud’s ideas - enemy as the Great Other, enemy as an incarnation of the beastly Id, enemy as a force driven against civilization as such, enemy as the incarnation of all of “our” fears, etc. The presentation would follow another line of inquiry. World War One posters followed a line developed in the 19th century, that of usage of allegorical representations of nations as women – Columbia for U.S.A, Britannia for Great Britain, Marianne for France etc. A nation would be represented as a women, adorned with motherly features – one should protect a nation as he would his own mother. Down those lines, we shall also represent a visual formulation of the enemy as an allegorical representation of all of the above mentioned traits – anti-civilization, anti-Christian, anti (or sub) human, etc. We shall aim to analyze that visual formulation as an allegory placed in a larger cultural and anthropological context – to try and see how a certain society sees itself by analyzing how it sees its enemies.


Velimir Ćurgus Kazimir Aco Divac

Moving Pictures and Fading Narrators

The intention of this paper/presentation is to bring attention to, explore and explain the forgotten parts of film history: the phenomena of narrators and the retelling of films as part of cinema and social culture. Our archaeological view is influenced or deflected by today’s prism. It was the time, at the turn of the 20th century, an era of flourishing hybrid art forms, reflecting the optimism in better futures through technological progress. Film as a new art form was sharing the destiny and often the venues of popular culture, for example cabarets, back rooms of cafes and fairgrounds. The beginning of the art of film was more syncretistic, as the social and physical milieu was, with dancing, music, magicians, illusionists, comedians, heelers, fortune tellers, fighting and shooting even. A far cry from today’s stereotype of sacred silences of dark cinema rooms. The so called silent movies were not silent at all as narrators were one of the main cinema features, a fact well known but easily forgotten. Their role varied from describing the actions, explaining the plot to entertaining the public. Retelling films had emerged and existed as a genre, a kind of oral culture or subculture in the period after the Second World War until the late sixties and seventies. It was a spontaneous vocal companion of overall development of film cultures and film critiques, a substantial part of film culture of the time.

ZAPISI MATERIJALNE PROŠLOSTI U SADAŠNјOSTI

//

SCRIPTS OF THE MATERIAL PAST IN THE PRESENT


Mišel Pavlovski University Ss. Cyril and Methodius Loreta Georgievska - Jakovleva University Ss. Cyril and Methodius

AIUI: Cyrill and Methodius @ Digital Age

The digital (virtual) space is the place (some would go as far as to call it the most democratic of all spaces) where ideas and opinions class, where new meanings are being created, where new values and beliefs are being forged. At the same time, digital space is the site where meaning is shaped and defined. This paper aims at exploring possible changes in meaning when examining Cyril and Methodius via digital space. Hence, said transformations practically help forge new meanings about the past. By situating Cyril and Methodius within the context of the virtual media space, this paper aims at examining how a culture’s heritage and its representation within digital time stand in direct correlation with the needs of contemporary politics and dominant discourses. Thus, the representations of Cyril and Methodius forged within the digital space breathe new meanings into old legacies, i.e., they de/construct and re/construct it. The research shows that said process though mostly chaotic and partial is always compatible with powerful (even if oftentimes contradictory) discourses. Along those lines, if juxtaposing the meaning of a culture’s heritage with said culture’s contemporality, we can in fact ascertain its function, meaning, and influence on contemporary cultural processes. Or, to paraphrase Simon During, to examine the ways in which past traces and representations enter contemporary (popular) culture.


Marina Mučalo Fakultet političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu

Kad sjećanje postane povijest: slučaj rukopisa Rudolfa Habeduša Katedralisa

Autentične službene dokumentacije početka emitiranja i prvih desetak godina rada „Radio Zagreba“, nema. Nagađanja o namjernom ili slučajnom uništavanju ili otuđenju, ionako ništa ne mijenjaju. Izvori su rijetki, a svaka rekonstrukcija moguća većinom iz povremenih ili prigodnih tekstova u dnevnom tisku ili periodici. Ondašnja se znanost nije bavila „Radio Zagrebom“ niti je itko mogao pretpostaviti da će baš taj radio postati referentnom točkom razvoja ukupne hrvatske radiodifuzije. Uostalom, odgovore na slična pitanja ne znamo ni danas, ali poučeni iskustvom i razmaženi tehnologijom, jednostavno skladištimo sve. Novinska arhiva Hrvatske radiotelevizije raspolaže s oko sedam milijuna novinskih članaka i među najbogatijima je u regiji. Usprkos započetoj digitalizaciji materijala, većina (oko 75%) još nije došla na red. Gradivo se i danas pretražuje isključivo osobno i ručno, a pronalazi zahvaljujući (i) iskustvu samih arhivara. U jednoj takvoj pretrazi nađen je i rukopis novinara i književnika Rudolfa Habeduša-Katedralisa (1894.-1960.) pod naslovom „Prilozi za pribiranje provjerene građe o povijesti pobuda, o osnutku i o prvom razdoblju rada Radio stanice Zagreb“. Potječe iz 1951. godine, kad je autor zabilježio svoja sjećanja na početke „Radio Zagreba“. Prvom je emitiranju i osobno prisustvovao. Prožet duhom vremena u kojem je nastao i izraženim pripovjedačkim pristupom, tekst je mješavina povijesnih činjenica, vrijednosnih sudova i sjećanja. Iako povijest uvijek sumnjičavo gleda na sjećanja, neosporno je da može biti koristan u restauraciji oštećene slike osnutka i razvoja radiodifuzije u Hrvatskoj. Ovaj rad donosi kratak izbor nekih autorovih bilješki o „Radio Zagrebu“ i ljudima koji su ga stvarali. Marina Mučalo Faculty of Political Science, Zagreb

When the memory becomes history: the case of manuscripts Rudolf Habeduša Katedralis

There is no authentic official documentation of broadcasting and the first ten years of "Radio Zagreb". Speculation about the intentional or accidental destruction, does not change the fact. The sources are rare, and every reconstruction is possible only by using occasional articles in the newspapers or periodicals. At that time, the science was not interested at the "Radio Zagreb", and nobody thought that this radio could be the origination for development of all Croatian broadcasters. Similar doubts, what will be important in the future, we do have even today, but based on the experience and technology, we are simply saving all. Newspaper archives of Croatian Radio Television has around seven million articles and is one of the most extensive in the region. Despite initiated digitization of materials, most of them (about 75%) are queuing. The material is being searched even today exclusively in person and by hand, and findings often are based on the experience of archivist. In one of such searches, we found the manuscript of journalist and writer Rudolf Habeduš-Katedralis (1894th-1960th), entitled "Contributions to the gathering tested materials on the history of the initiative, on the draft and on the first period of broadcasting Radio station Zagreb". It originates from 1951, when the author wrote his memories of the beginnings of "Radio Zagreb". He personally attended the first broadcast. Text is a mixture of historical facts, value judgments and memories, imbued with the spirit of the times, written in very narrative style. Although history is always looking suspiciously at the memories, it could be very helpful for restoring unknown history of broadcasting in Croatia. This article provides a brief selection of some of the author's notes on "Radio Zagreb" and the people who created it.


Александра Манчић Институт за књижевност и уметност, Београд

Свећар Ђордана Бруна Полазећи од појма „медија из геолошког времена“ (deep time media) Зигфрида Зјелинског и његове теорије варијантности, истражујемо везе између „филозофије театра“ и „театралности филозофије“ код Ђордана Бруна са савременим разумевањем веза између позоришта и филозофије, у XX и XXI веку. Веза између филозофије и позоришта дуга је и дубока. Ренесансна мисао инсистира на тој вези, у првом великом повратку на предсократовску филозофију Грка „у трагичном раздобљу“. Дидро у Парадоксу о глумцу остварује један од повратака својствених просветитељству. У Паризу шездесетих година, присуствујемо повратку Дидроа у расправе о позоришту. То је доба када позориште – али и филозофију – потреса питање Артоовог театра суровости, и истраживање веза између мишљења и тела које се успостављају у позоришту. „Позориште је оно што се дешава између глумца и гледаоца“, каже Јежи Гротовски Еуђенију Барби 1964. године. У истраживању овог односа између филозофије, тела и театра као ослонац користимо представу Брунове комедије Свећар коју је Љубомир Драшкић поставио 1992. године у београдском Атељеу 212, и представе Макијавелијеве комедије Мандрагола, постављене исте године на сцени Народног позоришта, стављајући их наспрам поставке Свећара као монодраме, 2011. године у Риму. Кроз ове поставке откривају се односи политичког, или тачније, друштвеног ангажмана, филозофског виђења света, драмски нивои Брунове филозофије и њихово функционисање у савременом свету. Aleksandra Mančić Institute for Literature and Art, Belgrade

Candlebearer by Girdano Bruno Starting from the concept of „deep time media " of Siegfried Zielinski and his theory of variantology, we explore the relation of "philosophy of theater" and "theatricality of philosophy" of Giordano Bruno, to the contemporary understanding of the links between theater and philosophy in the XX and XXI century . The relationship between philosophy and theater is long and deep. Renaissance thought insists on this connection, in the first big return on a pre-Socratic Greek philosophy "in a tragic period". Denis Diderot, in The paradox of acting, achieves a sort of such a return inherent to the Enlightenment. In Paris in the sixties, we are witnessing the return of Diderot’s ideas in discussions about theater. This is the age when the theater - and philosophy – is shuttered by the question of Arto’s theater of cruelty, and the links between thinking and body are investigated in the theater. "The theater is what is happening between actor and spectator," says Jerzy Grotowski to Eugenio Barba in 1964. In the study of the relationship between philosophy, the body and the theater we start from Bruno’s Candlebearer, by Ljubomir Draškić in 1992, in Belgrade theater Atelje 212, and Machiavelli's Mandragola, from the same year, at the National Theatre, putting them against the performance of the Candlebearer as a monodrama, in 2011 in Rome. Through these settings, we intend to reveal types of political, or more precisely, social engagement, philosophical visions of the world, the dramatic levels of Bruno’s philosophy and their functioning in the modern world.


Łukasz Byrski Jagiellonian University in Kraków, Poland

Ancient Writing Systems in the Prism of Modern Media and Culture The proposed topic will explore the phenomenon of how the writings of past or exotic cultures were and are represented in the cinematic and television movies. There is considerable amount of examples were the „other“ type of writing system is seen in the movies. When they appear they either play important role or just take minor part as a decoration. The more important are the ones from the first group. Many of these examples contain mistakes. If they occur they are effect of ignorance of the authors or maybe rather common belief in society about this matter which is in agreement with what filmmakers want to show to general public and because of this there is no need for scientific consultation. This „common belief“ is what will be the core of this presentation as it is not as common as one would may think. It is one of the effects of globalization and westernization (americanization) of popular culture. For the Serbian society it may have no sense at all as two alphabets are used in parallel and thus it is not so esoteric knowledge to be able to use more than one writing system which is somehow similar to the situation in the antiquity or medieval times with the one difference that reading was not so widespreadly learned skill at those times. In the western countries on the contrary even knowledge of Greek alphabet taught at school in the past – now is a „black magic“ or „hieroglyphics“.

MEDIJSKI NARATIVI SEĆANјA

/ /

MEDIA MEMORY NARRATIVES


Mirjana Nikolić Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Konstrukcija ili rekonstrukija sećanja u narativima TV serija

Više od igre i Montevideo, Bog te video Televizijske serije danas predstavljaju ne samo medijski već i društveni, kulturološki i ekonomski fenomen. U istoriji elektronskih medija, prvi serijski programi vezani su za radio i fenomen sapunskih opera – dramskih minijatura, obično melodramskog zapleta koje su emitovane u više dnevnih termina i uživale veliku popularnost žena kao slušalačke publike. Sapunske opere svoj razvijeni oblik dobijaju na televiziji, u televizijskim serijama koje su generalno postale samosvojan fenomen televizije kao medija. Nekada redovni nedeljni, a danas i dnevni, termini u kojima se emituju igrane strukture serijskih programa, neizostavni su deo programa modernih tv stanica. Osim što predstavljaju vrlo privlačan deo programa, kontinuirano obezbeđuju veliki deo specifikovane publike i stalne oglašivače, televizijske serije su i važan deo kulturnog identiteta i segment koji ima potencijal da se kroz njega očuvaju sećanja, rekonstruiše prošlost, a potom otvori prostor za neke oblike njene reinterpretacije pri ponovnom emitovanju čitavih ili delova serijala. Centralna tema ovog rada je analiza narativa tv serija Više od igre (1976) i Montevideo, Bog te video (2012) koje spaja jedinstvena tematika – fudbal. Sport kao tema i motiv igranih i dokumenatrnih filmova i tv serija, poslednjih godina je sve popularniji u domaćoj produkciji, mada ovaj trend počinje još sedamdesetih godina serijom Više od igre, a kulminira serijom (i filmom) izuzetne popularnosti Montevideo, Bog te video. Radnja obe serije je smeštena u Srbiju, tridesetih godina XX veka, pri čemu u seriji Više od igre pratimo rivalitet dva fudbalska kluba Radnički i Građanski, u fikcionom sprskom gradiću Gradina, dok serija Montevideo, Bog te video govori o pripremama fudbalske reprezentacije Kraljevine Jugoslavije za svetsko prvenstvo u fudbalu u Urugvaju 1930. godine. Obe serije iza centralne teme, prate i interpretiraju društvene, političke, istorijske i kulturne prilike iste zemlje, u istom periodu, ali sa istorijski različitih pozicija – pozicije unitarne, socijalističke Jugoslavije (Više od igre) odnosno samostalne i tranzicione Srbije (Montevideo, Bog te video). U kojoj meri aktuelni politčki diskurs utiče na različitu (re)interpretaciju prošlosti, kako se čitaju medijski tekstovi u premijernom i repriznom emitovanju TV serija od kojih neka mogu biti i nakon više decenija, neka su od centralnih pitanja ovog rada. Njima se dodaje i dilema u kojoj meri su umetnička dela i narativi audiovizuelnih umetnosti adekvatna arheološka građa za izučavanje i očuvanje kolektivnog sećanja i identiteta. Mirjana Nikolić Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Construction or reconstruction of memory in narratives of TV series Više od igre (1976) and Montevideo, Bog te video (2012)

The main topic of this paper is the analysis of the narratives of two TV series: Više od igre (1976) and Montevideo, Bog te video (2012), which are connected by a common theme - football. The plot of both series is set in Serbia, during 1930’s. TV series Više od igre follows rivality of two football clubs Radnički and Građanski, in a Serbian fictional town of Gradina, while the series Montevideo, Bog te video presents the preparation of the Yugoslav national football team for FIFA World Cup in Uruguay in 1930. Behind the central theme, both series interpret the social, the political, the historical and the cultural conditions of the same country (Kingdom of Yugoslavia), during the same period, but with historically different positions - positions of a unitary socialist Yugoslavia and of Serbia as an autonomous and transitional country. Some of the main questions of this study are how political discourse affects the (re)interpretation of the past, how to read media texts in their premiere or in re-run broadcasting after several decades. Finally, the research question of this paper is what are the capacities of artworks and narratives of audiovisual arts for the study and preservation of the collective memory and identity.


Dragana Čolić Biljanovski Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Medijsko pamćenje - ekranizacije dela Branislava Đ. Nušića u kinematografiji i televiziji

Studija revitalizuje medijsko pamćenje pozorišnih, filmskih i televizijskih umetnika, u pristupu delima Branislava Đ. Nušića (1864-1938.), našeg najvećeg komediografa i svestrane umetničke ličnosti, koji je obeležio kraj 19. i 20. veka. Na pragu evropskih integracija, u kojima smo bili prisutni krajem 18, 19 i 20. veka, naše znamenite velikane iz svih oblasti prepoznaje evropska kultura kao imidž i brend južno istočnog podneblja Evrope i sveta. Delom i imenom genijalnih umova možemo stvarati publiku novog milenijuma i snove nacionalnog povratka u budućnost. Publikacijom Nušić prvi srpski scenarista i «Hadži- Loja», 1996. godine, Stevan Jovičič, otkriva, da je drama Hadži- Loja Branislava Nušića smimljena za film, 1908. godine u Beogradu, i zato tvrdi da je prvi srpski film snimljen 1908. godine a prvi filmski scenarista je upravo Branislav Nušić. Septembra 1930. godine, Nušić odlazi u Beč sa Margitom i Dejanom Dubajićem, na snimanje skeča Paramunt- parada, pod nazivom Evo nas opet. Stvaranjem države SHS 1918, Nušić postaje prvi Načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, od 1919. do 1923. godine, i definiše stavove Ministarstva o filmskoj produkciji na državnom nivou. Posle Drugog svetskog rata 1945, prva ekranizacija po delu Branislava Nušića bila je Muva u produkciji Zvezda filma Beograd 1950. godine. Potom slede ekranizacije i drugih Nušićevih ostvarenja na filmu i televiziji do savremenog doba. Većina ekranizovanih dela Branislava Nušića i danas, prve decenije dvadeset prvog veka, povremeno se prikazuju, na brojnim novonastalim privatnim i lokalnim televizijskim stanicama u Srbiji, ali i bivšim jugoslovenskim zemljama. Nova publika, kao i ona kojoj je u živom sećanju, vreme što ostade iza nas, podjednako uživa u reprizama, bez obzira na pojedine negativne ocene televizijskih ostvarenja. Dragana Čolić Biljanovski Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Media Remembrance - Adaptation of Branislav Đ. Nušić's Work in Cinema and Television The aim of this paper is media memory of the theater, film and television artists, and creative approach to works of Branislav Đ. Nušić (1864-1938), the greatest comedist and versatile artistic personality, who marked the end of the 19th and the entire 20th century. He is a writer not only of comedy but also other literary genres: drama, melodrama, one-act plays, novels, poetry, vaudeville, couplets, amusing talk, librettos for operas, operettas, film scripts, etc. On the verge to European integration, in which we have been present since the end of 18th, 19th and 20th centuries, from the time of Dositej Obradovic, Vuk Karađžić, PP Njegoš and many others. Personalities like them are recognized by European culture as the image and the brand of South Eastern Europe and the world. Partly by name and domestic brilliant minds we can create an audience and realize the dreams of national return in the future. The study shows Nusic’s ratio and interest to create new visual arts, cinema, from the early twentieth century, and then advocating for legislation of film and television productions as he was a head of the Art Department of the Ministry of Education of the Kingdom of SHS. Greatest part of the study discusses work of Branslav Nušić in film and television, after World War II, starting from 1950 up to the present time. Branislav Nušić’s screened work today, in the first decade of the twenty-first century, occasionally appears in the emerging private and local television stations in Serbia, but also in former Yugoslav countries. The new audience, as well as those who remember it in the memory, the time that remained behind us, equally enjoys and looks forward to each retransmission of his works.


Софија Божић, Душан Р. Бајагић Институт за новију историју Србије

Историјске теме у штампаним медијима у Србији: Пример српског/књижевног листа (2002–2015)

У раду ћемо анализирати чланке из области историографије објављиване у Српском/Књижевном листу, месечнику за књижевност, уметност и културу. Ова значајна периодична публикација донела је, од покретања 2002. године до данас, између осталог и велики број прилога посвећених историји, старијој и новијој, општој и националној. Њихови аутори били су како професионални историчари, тако и стручњаци из других, сродних дисциплина заинтересовани за прошлост Србије и српског народа. Историјске теме објављиване су у различитим рубрикама: критике, промоције, награде, истраживања, јубилеји, интервјуи, одломци из књига и другим, али и као есеји изван сталних рубрика. У више од сто до сада штампаних бројева КЛ/СКЛ српски интелектуалци изнели су битне резултате својих истраживања и своја виђења многих питања из српске прошлости која су актуелна и у наше време, често изазивајући полемике и дубоке поделе и у савременом српском друштву. Анализирајући њихове текстове утврдићемо како савремена српска наука интерпретира питања везана за функционисање држава у којима је живео српски народ током историје и природу власти, институције, политичке системе, политичке странке, покрете, идеологије, елите, међународне односе, дипломатију, војску, просвету, науку и културу. Фокусирајући се на теме какве су, на пример, српске династије и владари, велике личности из српске историје, однос према Западу и Истоку, Балкански ратови, Први светски рат, Други светски рат, геноцид, стварање Југославије и њен распад, српско-хрватски односи и друго, намера нам је да установимо какву слику прошлости нуди један од репрезентативних штампаних медија у Србији, односно на који начин утиче на обликовање јавног мњења и формирање друштвене свести о минулим временима. Sofija Božić, Dušan R. Bajagić Institute for Modern History of Serbia

Historical Topics in Print Media in Serbia: Serbian/Literary magazine (2002–2015)

In this paper we analyze the articles in the field of historiography published in Serbian/Literary magazine, the monthly magazine for literature, art and culture. This significant periodic publication brought, starting from 2002 to the present day, among other things a large number of reports on the history, older and recent, the general and national. Their authors were professional historians, as well as experts from other related disciplines interested in the history of Serbia and the Serbian people. Historical themes have been published in different sections: critiques, promotions, awards, researches, anniversaries, interviews, excerpts from books and other, but also as assays outside the regular sections. In more than one hundred so far printed numbers of SM/SLM Serbian intellectuals voiced essential results of their research and their views of the many questions from the Serbian past that are current in our time also, often provoking polemics and deep divisions in contemporary Serbian society. By analyzing their texts we will determine how the contemporary Serbian science interpret issues related to the functioning of the states in which lived Serbian people throughout history and the nature of government, institutions, political systems, political parties, movements, ideologies, elite, international relations, diplomacy, military, education, science and culture. By focusing on themes such as, for example, Serbian dynasties and rulers, great figures from Serbian history, the relationship towards the West and the East, the Balkan Wars, World War I, World War II, genocide, the creation of Yugoslavia and its disintegration, the Serbian-Croatian relations and others, the intention is to establish a picture of the past which offers one of the representative printed media in Serbia, that is in what way influence the shaping of public opinion and the formation of social consciousness of the past times.


Maja Ristić Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Reprezentacija pozorišnog festivala u elektronskim medijima: BITEF 2005 - 2015. Osnovni cilj rada: Bitef festival u elektronskim medijima je da istraži načine očuvanja slike o Bitef festivalu, kao jednog od najznačajnijih pozorišnih festivala i kulturnih brendova u Srbiji od zaborava, prvenstveno u televizijskim emisijama: Hronika Bitefa, koja se emituju svake godine na programima Radio televizije Srbije. Rad želi da istraži i načine prezentovanja arhivirane građe (prikazi i snimci prvih predstava, izveštaji sa okruglih stolova, kamerom zabeležene portrete reditelja) prošlost Bitefa u kultnoj emisiji: Trezor, koja se takođe emituje na programima javnog servisa. Sadržajima i repriziranjem ovih emisija, Bitef se „štiti“ od zaborava. Ove emisije „šire priču“, sećanje, jednu iluziju na veličinu ovog festivala. Najznačajnije predstave, reditelji, od Grotovskog, preko Pitera Bruka, do Boba Vilsona, Tomasa Ostermajera, zabeleženi su u intervjuima, u emisijama su prikazani delovi njihovih režija. Sačuvane su od zaborava njihovi različiti (revolucionarni) pogledi na pozorište, život i umetnost. Na osnovu njihovih predstava i emitovanih i režiranih priloga publika ima različite doživljaje, recepciju i sećanje na ovaj, prvo avangardni, a sada čak meinstrim festival. Bitef je ostavio najznačajniji trag na estetski razvoj našeg pozorišta. Mladi reditelji, dramski umetnici, učili su na Bitefu. Za osnivanje Bitefa vezuju se i sećanja na dva velika imena u istoriji Srpskog pozorišta: Miru Trailović i Jovana Ćirilova, konceptante i osnivače ovog festivala. I o njima postoje „priče“ koje su mediji zabeležili na različite načine i u različitim formama: izveštajima, intervjuima, prikazima. Mediji su uspeli da prošlost pretvore u sadašnjost. Tema sećanja i arheološkog medijskog „čuvanja“ događaja sa Bitef festivala biće u radu istraženo upotrebom metode studije slučaja emisija: „Trezor“ i „Hronike Bitefa“, ali i korišćenjem sociološke teorije prizora i medijske recepcije Viktorije de Aleksander i teorije nostalgije Svetlane Bojm.

PLAY: VIDEO IGRE

//

PLAY: VIDEO GAMES


Мирко Стојковић Факултет драмских уметности, Београд

Первазивна игра «Затамњење» - Играч у мономиту, Bloomsday у Београду Џејмс Џојс је 1922. године објавио роман Уликс. Пратећи структуру Одисеје, Џојс је Леополда Блума, главног јунака свог романа, учинио својеврсном реинкарнацијом Одисеја, а Даблин са почетка двадесетог века својеврсном реинкарнацијом Старе Грчке. Створивши јунака од такозваног обичног човека у једнако обичном свету, Џојс је на одређени начин поставио темељ модерној поп култури. Четврт века касније, Џозеф Кембел је објавио књигу «Херој са хиљаду лица» у којој је доказао да митови из различитих цивилизација имају исту структуру. Ту структуру је назвао «мономит», што је кованица коју је исковао управо Џојс. Недуго потом, мономит је постао драматуршка основа већине филмова снимљених у Холивуду. Данас је, пре свега захваљујући својој савршености која га је и сачувала током хиљада година, али и бројним курсевима такозваног креативног писања, видљив скоро свуда: од већ споменутих филмова као што су Ратови звезда, преко бестселера као што је серијал о Хари Потеру до најпопуларнијих видео игара као што је Скајрим. Џојсов Уликс је у међувремену задобио довољно патине да у комбинацији са својом неспорном херметичношћу стресе некадашњу етикету порнографије и шунда и постане редован гост на листама најзначајнијих романа двадесетог века. Та популарност је довела и до стварања занимљивог обичаја слављења 16. јуна, дана када се одиграва радња романа Уликс. Тај својеврсни празник се назива Bloomsday и већ деценијама се обележава широм Европе. Будући да су мономит и поп култура централне тачке мог бављења уметношћу, одлучио сам да за свој докторски уметнички пројекат направим первазивну игру Затамњење у којој ћу једном играчу омогућити да на београдским улицама током једног дана прође путевима Одисеја и Леополда Блума, да постане Херој са хиљаду лица, да осети снагу мономита и да ужива у популарној култури. Након вишегодишњих припрема, игра је одиграна 16. јуна 2015. године, чиме је по први пут обележен Bloomsday у Београду. У свом раду представићу игру и њене резултате који потврђују да мономит функционише и у первазивним играма, сасвим новој миметичкој уметности.


Aleksandra Jovanić Akademija umetnosti u Beogradu

Prilagođavanje pravila: računarske igre i umetnost

Tokom protekle decenije često se diskutovalo i dolazilo do različitih odgovora na pitanje da li su video i kompjuterske igre umetnost ili ne? Tržište je dopunjavano igrama različitih tema i žanrova, tako da je postalo potpuno jasno da granice između komercijalnih i umetničkih igara postaju sve nevidljivije. Stoga, sve manje postoji potreba da se analizira koje su to karakteristike nekih igara koje ih kvalifikuju u kategoriju umetničkih dela. S druge strane, evidentno je da su video i kompjuterske igre uticale na aktuelnu umetnost, dotle, da se organizuju izložbe umetničkih radova srodnih igrama. Video i kompjuterske igre se cene i kao umetnička forma sama za sebe, ali i kao alat za kreiranje umteničkih dela. Pravila su ključni element kompjuterskih igara. Ona su esencijalna za igrača, jer određuju njegove akcije, a kompjuteru su pravila neophodna kako bi mogao da obradi igračeve aktivnosti. S druge strane, igranje je dobrovoljna aktivnost koja će biti u direktnoj vezi sa ciljem, motivacijom, progresijom igre, povratnom reakcijom na igračevu aktivnost, nagradama, konfliktima, izazovima, učenjem... Sve ovo znamo iz teorije igara i teorije dizajna kompjuterskih igara, koje su do sada veoma podrobno obrađene oblasti, pa se metode za kreiranje uspešnih igara mogu testirati na umetničkim igrama. Ako neki rad, u formi igre, ne pretenduje da bude komercijalna kompjuterska igra, pitanje je, kako primenjene metode funkcionišu u umetničkom delu? Ali i koja pravila možemo da promenimo, prilagodimo ili zanemarimo, a da uspešno kreiramo umetničko delo u formi kompjuterske igre?


Vera Mevorah Univerzitet umetnosti u Beogradu

Ozbiljnost igranja: Video igrice kao umetnost u Srbiji Umetnički projekat Aleksandre Jovanović, Over 7 seas & 7 mountains, jednostavna i prijatna vizuelna evokacija na jednu od prvih video igrica Space Invaders, jeste umetnička video igra koja kroz svoj narativ poziva na razmišljanje o svakodnevnim problemima mentalnog zdravlja u današnjem društvu. Nadalje, projekat digitalne društvene igre (board game) Can you feel the spill? autorskog tima Les Mislerebles (Isidora Todorović, Andrea Palašti and Luka Ranisavljević) posebno se fokusira na ekološko i društveno pitanje izlivanja nafte kroz teoretizaciju koncepta ozbiljnih igara Klarka Abta (Clark Abt) i njegove primene u umetničkim aktivističkim praksama. Delo Katarine Kaplarski, Symbols of Fortune, komunicira kroz digitalizovanu formu dečije igre žabica od papira, probleme i neophodnost optimističkog pogleda na svet u društvenom sistemu sa malo odgovora, a puno pritisaka. Ova onlajn umetnička dela imaju zajedničku temu ozbiljnosti u igri, ili umetničkog suprotstavljanja elementu razonode i poigravanja u kulturi video igara, koju umetnici koriste kako bi ukazali na niz društvenih problema u svetu danas. Kroz analizu ovih dela u širem diskursu video igara kao umetnosti, cilj nam je da dođemo do boljeg razumevanja ovog žanra savremene umetnosti u posebnom kontekstu srpskog društva. Vera Mevorah University of Arts in Belgrade

Seriousness of Play: Video Game Art in Serbia

Aleksandra Jovanovic’s Over 7 seas & 7 mountains, a simple, easy looking evocation of one of the earliest computer games, Space Invaders is a video game artwork that provokes thinking about some common issues of mental health today. Then, a digital board game project by Les Mislerebles trio (Isidora Todorovic, Andrea Palasti and Luka Ranisavljevic), Can you feel the spill? focuses on ecological and social issue of oil spills around the world while theorizing the concept of Serious games (Clark Abt) and its uses in art activism. The online artwork game by Katarina Kaplarski, Symbols of Fortune, communicates through digitally mediated children paper fortune teller the necessity of staying optimistic in the world with little answers and lots of pressure. These Internet based artworks all share a theme of seriousness in play, or the artistic opposition to the element of leisure and playfulness in computer gaming culture, which these artists use to stress a number of social issues that our both local as well as global. By analyzing these works in the wider discourse of video game art we are hoping to come to a better understanding of this contemporary art genre in its specific Serbian context.


Biljana Mitrović Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Medijska arheologija i igranje MMORPG video-igara Cilj ovog rada je da razmotri i analizira mogućnosti čuvanja i arhiviranja igračkog iskustva video-igara u kojima veliki broj igrača istovremeno pristupa svetu igre – MMORPG (massively multiplayer online role-playing games). MMORPG video-igre, kao novomedijska praksa imaju specifičnu strukturu koja se između ostalih mogućnosti može beležiti upravo drugim novomedijskim sredstvima/opcijama. Video-igre spadaju u digitalne medije, čije igranje poseduje određene odrednice performansa, kao vremenskog i prostornog čina određenog sa „sada i ovde”. Sa druge strane, bitan faktor u beleženju, čuvanju i arhiviranju ove vrste izvođenja predstavlja svrha ovakvih tragova igračke prakse – znanje, odnosno prenošenje znanja o određenim postupcima i načinima postizanja ciljeva u svetu igre. Imajući to u vidu, u radu se analiziraju pristupi kao što su tekstualno beleženje, beleženje slike, video-snimci i komentari igrača i članova igračke zajednice, koji se najćešće prezentuju na internetu i mogu da predstavljaju svojevrsne arhive igračkih iskustava ali i čuvanja dizajna igara: na YouTube kanalima, galerijama slika, forumima, blogovima ili specijalizovanim sajtovima. Na ovaj način ispoljava se specifična vrsta sajber-kulture, nastale iz kulture učestvovanja i multiplikovanja uloga pojedinca kao igrača, autora i korisnika. Biljana Mitrović Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Media archeology and MMORPG video-games playing experience

The aim of this paper is to review and analyze possibilities of storing and archiving MMORPG (massively multiplayer online role-playing games) video game playing experience. MMORPGs as a new media practice have a specific structure which, among other possibilities, can be recorded by other new media resources/options. Video games are digital media, the playing as well as interaction with them contain certain characteristics of (art) performance as a temporal and spatial act defined with "here and now". On the other hand, one of the notable factors in the recording and archiving of this kind of performance is the purpose of tracing of the playing practice – showing and exchanging know-how and show-how. Having that in mind, analyzed recording practices are: textual recordings, screenshots, video clips, players’ and gaming community members’ comments, usually presented on the Internet. These recordings may represent archives of gaming experience but also preservation of game design on platforms such as: YouTube channels, image galleries, forums, blogs or specialized web pages. In this way a specific form of cyber-culture is expressed, culture emerging from the participatory culture and multiplication of one's role as a player, author and user.

DIGITALNE ARHIVE I DISEMINACIJA SEĆANјA

//

DIGITAL ARCHIVES AND DISSEMINATION OF MEMORY


Aleksandra Milovanović Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Digitalne arhive i očuvanje kolektivnog sećanja: Fama kolekcija Sarajevo U ovom radu biće ispitana metodologija i struktura projekta Fama kolekcija, kao izvora informacija ili modela za slične projekte i načine formatiranja digitalnih arhiva. Cilj ovog rada je da pokaže kako proces digitalizacije (dokumenta, sećanja, pamćenja, itd), kao način formiranja digitalnih arhiva, prevodi prošlost u aktivno dostupnu sadašnjost. Posle raspada SFRJ projekat Fama počeo je prikupljanje i sistematizaciju sećanja stanovnika Sarajeva u periodu 1992-1996. Posebnost ove arhive je u tome što sadrži sećanja prikupljena neposredno po završetku rata, te tako predstavlja korpus svedočenja koja nisu promenjena pod uticajem drugih svedoka, kulturnih i političkih činioca ili medija. U ovom radu biće predstavljeni i analizirani transmedijalni tekstovi Fama kolekcije koja se sastoji od: video serije (Oralna istorija, 10 VHS), filma (Vodič za preživljavanje, Suada Kapić, 2005), enciklopedije Opsada Sarajeva 1992-1996, Edukativnog paketa (podeljenog svim regionalnim bibliotekama i arhivama), dve mape Raspad Jugoslavije 1991-1999 i Mapa za preživljavanje, Internet sajta Fama Collection, 3D muzeja opsade Sarajeva– umetnost življenja. Fama kolekcija digitalizuje sećanja kako bi pamćenje na događaje iz prošlosti bilo sačuvano i preneto budućim generacijama. Ovaj projekat, zajedno sa drugim digitalnim projektima, predstavlja značajan izvor za moguće tumačenje raspada SFRJ (1991-1999) u regionalnoj edukaciji i utiče na opštu istorijsku sliku i sud o ovom istorijskom periodu. Aleksandra Milovanović Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Digital Archives and Preservation of Collective Memory: Fama Collection Sarajevo

This paper will investigate the methodology of construction and structure of the Fama Collection project, as the source of memories, information about the past or model for the formation of digital archives, in general. The aim of this paper is to show how the process of digitalization (documents, memories, etc.), as a way of forming new media archives, transforms the past into a permanently available present. After the break up of Yugoslavia Fama Project began collecting and systematizing the memories of the siege of Sarajevo, 1992 – 1996 and destinies of its inhabitants. The distinctiveness of this archive lies in the fact that it contains memories collected directly after the war and which has not been altered under the influence of other witnesses, cultural and political factors or media. This paper analyses the text as transmedia project which consists of: video series (Oral History, 10 VHS), film (The Ultimate Survival Guide, Suada Kapić, 2005), an encyclopaedia (The Siege of Sarajevo 1992-1996), Educational package (distributed to all the regional libraries and archives), two maps (The Fall of Yugoslavia 1991-1999 and Survival map), the Internet site Fama Collection, 3D The Siege of Sarajevo Museum, The Art of Living, etc. Fama Collection digitalizes memories, so that remembrance of the events from the past would be preserved and passed on to future generations. This project, together with other digital projects, represents an important source for the education about the break up of Yugoslavia within the region, as well as it affects a general historical picture and opinion of the period.


Nataša Delač Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Nova drama – arhiva sećanja: mnemotop Beograda u dramama dve spisateljice Rad polazi od pretpostavke da je dramski tekst neophodno razdvojiti od ostalih literarnih formi, jer je njegova osnovna funkcija da služi kao predložak pozorišnoj predstavi. Posmatrajući dramu na ovaj način, moguće je napraviti čvrstu vezu između dramskog teksta i medijske prakse. Takođe, analizirane drame su deo otvorene online arhive koja se nalazi na internet stranici http://nova-drama.org.rs/ što pruža uvid javnosti ne samo u stvaralačku praksu autora, već omogućuje ekspanziju i skladištenje perspektiva i sećanja umetnika koji su i sami pripadnici generacije obuhvaćene u njihovim dramama. Predmet istraživanja je hronotop Beograda u periodu 1990-2000. godine sadržan u dramama dve savremene srpske dramske spisateljice: Milene Bogavac („Dragi tata“, „Tdž ili Prva trojka“) i Maje Pelević („Ler“, „Deca u formalinu“). Mapiranjem i analizom mesta sećanja, kao i figura sećanja (Jan Asman), nastojaću da odredim osnovne odlike Beograda u vremenu 90-ih i 2000-ih godina i da ukažem koliko je sećanje na ovaj period u službi stvaranja distopijske i postutopijske slike sveta. Posebnu pažnju ću posvetiti pojmu „izgubljena generacija“ i generacijskom sećanju. Dramski tekst kao materijalni trag o prošlosti poslužiće kao instrument u povezivanju individualnog i kolektivnog sećanja na prostor Beograda, kako na fikcionalnom planu drame, tako i na planu društvene stvarnosti. Iako se svet drame ne može izjednačiti sa društvenom stvarnošću, nesumnjivo je da dramski tekst ima funkciju u oblikovanju pomenutog mnemotopa (Pjer Nora) i njegovoj društvenoj kontekstualizaciji, što ga čini relevantnim prostorom za istraživanje sećanja. Nataša Delač Faculty of Dramatic Arts, Belgrade New Play – Archive of Memories: Belgrade Mnemotop in Two Playwrights' Dramas' The work starts from the assumption that the dramatic text is necessary to separate from other literary forms, because its main function is to serve as a template of the theater play. Considering the play in this way, it is possible to make a strong link between the dramatic text and media practice. Also, analyzed dramas are part of an open online archive, which is located on the website http://nova-drama.org.rs/ providing the public insight not only into the creative practice of the author, but also into an expansion and storage of perspectives and memories of artists who are themselves members of generation included in their dramas. The research topic is the Belgrade chronotope in the period of 1990-2000 contained in two dramas of contemporary Serbian playwright Milena Bogavac ("Dear Dad", "Tdž or the first three") and Maja Pelević ("Out of gear", "Children in formalin"). By mapping and analyzing the places of remembrance, as well as the figure of memory (Jan Assmann), I will try to determine the main features of Belgrade during the 90s and 2000s, and to point out how much the memory of this period is in the service of creating a dystopian and post-utopian world view. Particular attention will be paid to the concept of a "lost generation" and generational memory. The dramatic text as a material trace of the past will serve as an instrument in connecting individual and collective memories of the area of Belgrade, in terms of both the fictional plan of drama and social reality. Although the world of drama can not be equated with social reality, there is no doubt that the dramatic text has a function in the formation of the said mnemotop (Pierre Nora) and his social contextualization, which makes it relevant space to explore memories.


Milena Jokanović Faculty of Philosophy, University of Belgrade

The New Old Media: Artist's Archives in the Digital Age

Assuredly, the era we live in could be characterized as the age of well developed technology, many possibilities to preserve documents and information in various different media, but also the age when billions of new images are produced every day. Many artists are consequently driven with the nostalgic feelings towards the forgotten times and supressed things, and tend to become archivists of their own lives. They collect different dejected mass produced objects creating installations out of them, criticizing the contemporary value systems, political and social happenings. The goal of this paper will be to recognize the old, baroque Cabinets of Wonders in the contemporary art installations and to understand the need of many artists to express themselves often through this media finding the inspiration in their personal memories.


Ирина Стојковић Кикић Музеј позоришне уметности Србије, Београд

Театрослов - дигитално сећање на позориште у Србији Успех у очувању културне (позоришне) баштине изискује дефинисање националне стратегије и њену доследну примену кроз стандардизацију усвојену на националном нивоу. Мада истраживачима препушта већу слободу и ширину у потрази за моделима пословања, недостатак ових инструмената заправо доводи до беспотребног расипања људских и материјалних ресурса. Ентузијазам и иницијатива „одоздо“ дају добре резултате, али херметични пројекти овог типа на макро плану остају невидљиви. Театрослов је оnline електронска база театрографских података о професионалном позоришту у Србији од настанка до данас са дигиталним колекцијама насталим на основу фонда музејских, позоришних и приватних збирки. Развијен је у Музеју позоришне уметности Србије с намером да се угроженом музејском фонду обезбеди боља заштита, а рад институције прилагоди потребама савремених корисника. Да музеј не би остао тамничар историјских извора, универзалну информацију o предмету, мора да замени индивидуално искуство које сваки појединачни посетилац стиче у личној комуникацији са предметом. Међутим, овакав заокрет у музеологији дешава се и могућ је у друштвима у којима се увелико подразумева изврсност понуде, тј. у институцијама које располажу функционалним и устаљеним системима прикупљања, обраде и чувања грађе, па сада, трагајући за оним што чини разлику, обезбеди бољу презентацију и већи профит музеју, решење проналазе на страни посетилаца уместо у својим депоима. Студија случаја Театрослов широј јавности представља Театрослов, а уско-стручној заједници предлаже платформу на којој је он постављен као основ за формулисање националне стратегије и стандардизације у области дигитализације театролошке грађе чиме се прави стабилан корак на унапређењу заштите културног наслеђа Србије и осавремењавању музејске праксе. Irina Stojković Kikić Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd

Teatroslov - Digital Memory оf Serbian Thater The success in preserving the cultural theatrical heritage requires defining the national strategy and its consistent application through standardization adopted at the national level. However, the lack of tools and instruments for such a development allowed researchers the freedom and latitude to pursue business models, which in fact led to the needless waste of human and material resources. In contrast, the enthusiasm and initiative outlined below gave excellent results, despite the fact that such hermetic projects remain invisible at the macro level. Teatroslov is an online electronic database for information on professional theater in Serbia since its early beginnings up to the present times. The digital collections were created on the basis of museum’s funds, the theater and private collections. Teatroslov is established in order to better preserve endangered museum collections and to adapt the institution to the needs of modern users. In order for the museum not to remain a jailer of historical forces, universal information about records must be replaced by individual experience created through the personal communication with the artifact. However, this turnaround in museology is possible in societies that greatly involve excellent offers, i.e. in institutions that have functional and well-established systems of collection, processing and storage of materials. And now in trying to identify the factors that make the difference, secure better presentation and more profit to the museum, the solution must be found in relation to the visitors and friends of the museum instead of in the storages. Case Study Teatroslov represents it's data base system to the general public, and it shows to the narrowly specialized community proposes a platform which provides the basis for the formulation of a national strategy and standardization in the field of digitization of theatrical material. This is indeed a real and stable step towards improve the protection of cultural heritage and modernization of museum practice in Serbia.


Nikola Đorđević, Marko Đorđević i Sonja Vrkatić Neformalna kustosko-umetnička grupa (NKUG)

Intersticijum: arhiviranje neostvarenog

U ovom radu iznosimo teoretsku interpretaciju našeg umetničkog rada pod nazivom Intersticijum. Reč je vrsti fiktivnog arhiva koji beleži nerealizovane, nedovršene i neuspele projekte u gradskom prostoru. Obrađena građa se sastoji od tekstova konkursa, urbanističkih planova, pojedinačnih arhitektonskih projekata, relevantnih akademskih i novinskih članaka i dodatne dokumentacije u vezi sa širim lokalitetom Trga Slavija u Beogradu. Iako u formi arhiva, Intersticijum je izgrađen kroz odstupanja od zvaničnih arhivskih pristupa ovladavanja prošlošću i skladištenja sećanja. On se samo uslovno može shvatiti kao arhiv jer pohranjuje ne minule, već moguće događaje. Interpretacija je trodelna. U prvom delu se koncentrišemo na osnovne teoretizacije arhiva u radovima Fransoa Liotara, Hala Fostera i Stivena Spikera. Drugi deo je posvećen pojavi arhiva u savremenoj umetnosti sa posebnim osvrtom na Intersticijum i njegovo izlaganje na 55. Oktobarskom salonu. U trećem delu upoređujemo teoretska polazišta pomenutih autora sa sopstvenim iskustvima i izvodimo kritičke zaključke o mogućim pravcima daljeg razvoja ovog rada.

(NOVA) HUMANISTIKA I ZNANјE U DIGITALNOM DOBU

//

(NEW) HUMANISTICS AND KNOWLEDGE IN THE DIGITAL AGE


Divna Vuksanović Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Šta istražuje arheologija medija: kritika uma u digitalnom dobu Saopštenje problematizuje odnos medija i uma u današnjem vremenu, posmatrano iz ugla filozofije medija. Najpre, ispituje se relacija savremenih medija i tradicionalnih prostorno-vremenskih kategorija. Potom se istražuje odnos medija i (mogućeg) saznanja. U tekstu se, takođe, preispituje svet simboličkih formi koje se medijski posreduju. Naposletku, ispituje se šta je mogući predmet istraživanja arheologije medija, šta je njen epistemološki doprinos i čemu treba da služe ova saznanja. Divna Vuksanović Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

What Explores the Archeology of the Media: Criticism of Mind in the Digital Age

The paper examines the relationship between the media and the mind in modern times, from the viewpoint of the philosophy of media. Firstly, the relation between modern media and traditional space-time categories is being examined. Then it investigates the relationship between the media and the (potential) knowledge. The paper also examines the world of symbolic forms that are mediated through media. Finally, the paper examines what is the possible subject of media archaeology, what is its epidemiological contribution and what is the purpose of these findings.


Ljilјana Rogač Mijatović Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Stvaranje znanja u dobu „velikih podataka”: kritička pitanja za novu pismenost

Razvoj novih tehnologija dovodi do sve većih promena društvene dinamike i kulturnih praksi, sa tendencijom transformacije načina i ishodišta ljudskog saznanja. Informatički obrt zahvatio je i polje humanistike, tako da se sаdа digitаlna humаnistika bavi i novim аrtefаktima koji su nastali kao digitаlni. Pаrаdigmа „velikih podаtаkа” odnosi se mаnje na mаsivne količine podаtаkа, а više na sam kаpаcitet zа nаvigаciju, međureferentnost i zbirno predstavljanje podаtaka na širem planu. To se pokazuje u rekonceptualizaciji referentnosti kroz nove metode i instrumente za dokumentaciju, istraživanje i interpretaciju, kao što su onlajn digitalne medijske platforme, digitalne arhive i digitalna memorija. U dobu tehnološke dominacije „velikih podаtаkа” uzdrmani su epistemološki i etički temelji istraživanja i stvaranja znanja. Stoga je neophodno kritički preispitati ključne pretpostavke i implikacije (i praktične i saznajne) u vezi sa procesom istraživanja, kao i pozicijom samih istraživača. U svetlu ovih tema, potrebno je ispitati relevantnost i odnos različitih segmenata pismenosti (medijska pismenost, digitalna pismenost, akademska pismenost, itd.) u stvaranju nove pismenosti i održivih ekologija znanja. Ljiljana Rogač Mijatović Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Crafting Knowledge at the Age of Big Data: Critical Questions for New Literacies The development of new technologies has rapidly been producing changes of both social dynamics and cultural practices with a tendency towards transformation of ways and outcomes of human knowledge. Computational turn has spread over the field of the humanities, so that digital humanities now also concern themselves with the new artifacts which are born digital. Big Data paradigm relates less to the massive quantities of information, and more about the capacity to navigate, cross-reference and aggregate data sets at large scale. This is exemplified in the reconceptualising referentiality through new methods and tools for documentation, research and interpretation, such as online digital media platforms, digital archives and digital memory. In the age of technological domination of Big Data, the epistemological and ethical underpinnings of research and knowledge production are being shaken. It is therefore necessary to examine critically the key assumptions and implications (both practical and knowledge–making) with regard to the research process, as well as the position of the researchers themselves. In the light of these issues, it is necessary to review the relevance and the relationship among various segments of literacy (media literacy, digital literacy, academic literacy, etc.) in creating new literacies and sustainable knowledge ecologies.


Neda Radulović Univerzitet umetnosti u Beogradu

Posthumanizam kao nova ili stara kritička misao O posthumanizmu se neretko govori kao o potpuno novom zaokretu u društvenim naukama, ali pre nego što pristupimo ovom pojmu kao novoj tendenciji, neophodno je osvrnuti se na sam pojam „novo”. Svaka nova tendencija u promišljanju subjekta u okolnostima neoliberalnog kapitalizma, posebno ona koja ima pretenziju da problematizuje i polemiše sa uslovima i okolnostima u kojima nastaje, epitetom „novo” - kapitulira pred sistemom na koji se kritički osvrće. Naime, termin „novo” pristaje na dualizam staro/novo i implicitno prihvata logiku konzumentskog trenda u akademiji, pristajući na kompulsivnu potrebu kapitalizma da staro odbaci, zarad novog, svežeg i nikad viđenog. Atribut novo implicira rok trajanja, kao i kulturološku - tržišnu vrednost predloženog mišljenja. U tom smislu je važno distancirati se od „novog” u posthumanizmu - kao i od posthumanizma koji predstavlja „novi humanizam” - sada bolji, unapredjen, biotehnološki humanizam - kao verziju super-humanizma koji za svoju početnu poziciju uzima tehnološki unapređenog Kartezijanskog subjekta ili kako ga Vulf definiše - subjekta kao građanina, vlasnika prava, poseda, itd. Dakle za početak je važno napraviti razliku između posthumanizma kao „novog humanizma” i definisati koncept humanizma, kako bismo utvrdili šta je to posthumanizam koji problematizuje i kritički se odnosi prema konceptu humanizma u istoriji i nauci. Da bismo lakše pozicionirali posthumanizam, obratićemo pažnju na posthumanističke tendencije u istoriji filozofije, kao i teorijske pravce koji su inherentno posthumanistički. Po Braidoti, postrukturalizam, feminizam kao i kritička čitanja Marksa i Frojda (Altuser, Lakan) - su već svojom kritikom humanizma u filozofiji i psihoanalizi, zauzeli posthumanističku poziciju. Sa druge strane, Dona Haravej prvu konkretnu kritiku antropocentrizma i šire shvatanje subjekta, pripisuje Deridi. Keri Vulf takođe uzima Deridu, ali i Lumana kao početne tačke za formulisanje teorije posthumanizma. Kada je u pitanju posthumanizam, važno je uočiti dva najcešće ukrštena, ali različita polazišta - jedno koje se bazira na ničeanskoj kritici evropskog morala i drugo koje proizilazi iz pre svega francuske postrukturalističke škole mišljenja. Za prvu je ključno pitanje morala i etike - odnosno razlike između ta dva. Braidoti govori o odstupanju od moralističke filozofije zarad etičke, upravo iz ničeanske tradicije. Dakle, neophodno je sledeće: uspostaviti razliku između posthumanizma Done Haravej i Karen Barad i transhumanizma (kako ga pozicionira Keri Vulf u knjizi Šta je posthumanizam?) i odgovoriti na pitanje: šta je to posthumanizam? Dalje ćemo pokušati da odgovorimo na pitanje - zbog čega posthumanizam (suprotan od transhumanizma) - nije i ne može nositi naziv animalne studije (kako ga mnogi klasifikuju)? Na koji način i da li o posthumanizmu možemo misliti kao o antihumanizmu (kako ga ponekad nazivaju Dajen Kol, Rosi Braidoti i drugi)? Na kraju, postavlja se pitanje posthumanizma u okviru balkanskih studija- u kojoj meri i na koji način možemo primeniti teorije posthumanizma u kontekstu Balkana i na koje i kakvo prosvetiteljstvo se taj posthumanizam referiše?


Nedeljko Kovačić University of Arts in Belgrade

Paul Otlet & Mundaneum Internet historians outline origins of World Wide Web through range of Anglo-American scientists leading to Tim Berners-Lee's 1991 invention of Web browser. In 1934, Belgian Paul Otlet structured plans for global electric network allowing people to search and browse millions of interlinked books, newspaper articles, photographs, radio recordings and films, exchanging messages, pictures and documents, as in today's social networks. Otlet's network originated in Mundaneum – his lifelong project since 1895, physically assembling master bibliography of world's entire published knowledge, using index cards to form paper database with millions of entries – with "Victorian Internet" mechanics of analog technologies like telephone and telegraph, and queries submitted via mail or telegram, like a Steampunk search engine. In era before computers, Otlet was first to introduce the notion of hypertext, envisioning networked electric machine that joins entries using symbolic links, anticipating today's Web's hyperlinked structure. Otlet's vision of collective brain storing all humanity's information, accessible over global communication network, is reminiscent of today's cyberspace. It can be seen as mechanical framework for evolutionary step towards concept of Noosphere, as described by Pierre Teilhard de Chardin. Otlet did not envision his network as commercial enterprise tool, generating profit for private companies. He saw Mundaneum as transnational public utility – central system administered by governments, universities, and international associations, working in humanity's common interest, helping intellectual and social progress. His vision is important regarding contemporary debate about nature and future of Internet – the conflict between Net's open architecture and its centralization within large digital corporations, commercialization and fragmentation along political lines.


Dragana Koštica University of Arts in Belgrade

The Impact of Social Media on Language Transition Social media is connected with the raise of Web 2.0, a platform that allows internet users to interact and collaborate with each other in a social media dialogue as creators of user-generated content in a virtual community, in contrast to Web sites where people are limited to the passive viewing of content. Examples of Web 2.0 include social networking sites, blogs, wikis, video sharing sites, hosted services, web applications and mashups. It’s invention of Sir Tim Berners Lee, whose vision was to create a new collaborative medium, a place where people around the globe can meet, read and write. The usage of social media is connected with communication, therefore language and language communication -signs and symbols are evolving together with development of technology and internet, creating a new system of “social media language” that is entering the sphere of everyday speech. The aim of this paper is to examine thru content analysis technique the transition of language, and its evolution in accordance with the new requirements and types of communications. Social media increased the speed of communication. Facebook lets users communicate quickly, effectively and efficiently because written exchanges are concise and shared between all the friends you are connected with, meaning you only need to write them once. On Twitter there’s a 140 character limit, in that way users are literally forced to make the statement brief. Thus, internet and social media culture and the new ways of fast communication create new nouns, acronyms, abbreviations, meanings and so on.


OŽIVLjAVANјE PROŠLOSTI -

NASLEĐE, IDENTITET, ZAJEDNICA

//

REVIVING THE PAST -

HERITAGE, IDENTITY, COMMUNITY


Milena Dragićević Šešić University of Arts, Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Mediating the past - monument policies and practices of dissent -

from Rastko Petrović to Ana Vilenica How to explore Balkan experience of commemoration and memorialisation in the public spaces of its cities? To what extent official public policies has provoked counter movements and attempts of artists and civil society (often joined) to react and offer their visions of memory and comemorative politics? Who are Balkan Jochen Gerzs? The text aims to explore the current forms and meanings of critical (subversive) and participative practices in memory-formation and commemoration – from Sarajevo De/construction of monuments project, ephemeral monument to Julije Knifer through flash-mob initiative in Belgrade, Skopje provocative sculpture of golden water-closet in central pedestrian street (signed Pavel Shatev - “anonymous artist”) together with First archibrigade actions; Dah theatre commemorative performatives; to serials actions of Monument group and Led art groups throughout the region. It will discuss those projects as platforms for cultural encounters and dialogues, spaces for relations between individual and group collective memories, questioning official memories and its politics of representation. However, many of those countermonument projects in the Balkans not only questions, but often comprise elements of monumentalization practice, memorialization, art expression, but also uses ephemeral, performative, participative methods in its realisation, including innovative communicative practices. Main sense of countermonument as a practice is to question narrative of the past, to question usual commemorative practice, but above all, to question contemporary official policies and practices of identity narrative representations and its symbols and images. Countermonument is often re-appropriating traces of the past in a different manner, taking them from the authorities, and offering those traces and narratives to communities for co-creation of the new interpretations and new narratives more linked to independent individual and collective group memories. Most of these actions relate to concrete historical events, but mostly to identity and memory politics (including social politics of forgetting, Connerton 2007) and officially supported practices: questioning “results” of official memory politics, citizens are urged to react, thus organized and with help of artistic collectives, are producing (co-creating) sometimes permanent, sometimes ephemeral counter-monuments. However, besides seven Connerton’s types of forgetting, our research identified another two types of forgetting which are mostly cause of countermonument projects: forgetting as shameful silence and forgetting as confused silence – where we will situate interpretation of those projects. On the other side – subversive practices of dissent, as part of urbactivism (Hristova 2015) or artivism (Milohnić). Performances and performative ephemeral monuments have been important practice in different cities of Southeastern Europe, sometimes as the only way to express opinion outside of closed political and media channels. Two case studies would be deeply referred (done through interviews with artists and currators): Work of Monument Group (Belgrade-Tuzla, BIH), De/construction of Monument (Sarajevo). Thus, I will refer to concept of „public memory“ (a gaze from below), as a „body of beliefs and ideas about the past that help a public or society understand both its past, present, and by implications, its future; where focus in fact is not on the past, but on serious matters of the present“ (Bodnar J. 1992:15) In the same time – we would research how artivist projects influence and form public memory from below, by objecting monument policies intending to influence this public memory, conquering and covering public space with selected „heroes“ and narratives in forms of monuments. Currating the past not according the official ideology but according to expressed civic imagination, often through collaborative processes, civil society and artistic community can be extremely strong, producing new narratives and inflencing opinions and habits – values in a society.


Jacques Bonniel Université Lyon2 Président du Musée Urbain Tony Garnier

La patrimonialisation d’un quartier d’habitat social : la cité Tony Garnier à Lyon Depuis qu’au 19ème siècle, le patrimoine a été inventé pour servir de roman national à une société en voie de laïcisation, cette notion n’a cessé de connaître une expansion constante s’étendant toujours plus à des objets ou des domaines loin de ce qui en constituait originellement le critère discriminant à savoir le caractère insigne, remarquable d’un monument ou d’un site historique. Au plan international, on est passé ainsi d’un patrimoine historique – celui-là même qui était en état d’établir la légitimité d’un peuple ou d’une nation- au patrimoine culturel puis au patrimoine naturel et enfin au patrimoine immatériel (UNESCO). Dans le domaine français, après la loi fondatrice de 1913 sur les monuments historiques assurant leur protection, il fallut attendre l’arrivée d’André Malraux et sa loi de 1962 sur les secteurs sauvegardés pour aboutir quelques années plus tard sur le plan normatif à une extension au patrimoine urbain et paysager (les Z.P.P.A.U.P. 1983). Au-delà de l’aspect normatif, ce processus de patrimonialisation – au sens d’attribution d’une valeur patrimoniale potentielle à tout ce qui est advenu sur la scène sociale- a pu prendre la forme d’attribution d’un label à caractère informatif et non prescriptif. Ainsi en 1999 le Ministère de la Culture et de la Communication a-t-il créé un label « Patrimoine du 20ème siècle » à « des constructions ou ensembles urbains protégés ou non au titre des Monuments Historiques ou des espaces protégés » ( site web du Ministère de la Culture et de la Communication). La Cité Tony Garnier s’est vu attribuer ce label apposé sur les murs du Musée Urbain Tony Garnier dans le quartier des Etats-Unis à Lyon. Cet architecte lyonnais visionnaire, voire utopiste, a construit de nombreux bâtiments : stade, hôpital, Halle aux bestiaux devenue la plus grande salle de concerts et de salons … et un quartier de 1500 logements relevant de ce qu’on appelait à l’époque – les années 1930- des H.B.M. (Habitations à Bon Marché). Dans les années 1980-1990, un programme de rénovation urbaine avait envisagé de détruire ou a minima de profondément transformer ces immeubles. Une association d’habitants pour la défense de ce quartier entama, nolens volens, un processus de patrimonialisation en figeant en quelque sorte ces habitations dans leur forme (quasi) originelle. Que signifie alors cette attribution d’une valeur patrimoniale aux yeux des habitants actuels, pour l’essentiel des familles (très) pauvres, d’origine immigrée à la recherche de logements très bon marché, ignorant pour la plupart cette valeur ? Comment concilier mise en valeur touristique-patrimoniale (25 000 visiteurs par an) et appropriation par les habitants ? Que signifie alors de vivre dans ‘un musée à ciel ouvert » ?


Višnja Kisić, PhD Centre for Museology and Heritology Faculty of Philosophy, Belgrade

Exhibiting the Balkans Imagined: An excess or good practice in mediating (trans)national memories

During the period from 2010-2013 UNESCO SEE Office in Venice has initiated, coordinated and mediated the process of production of an international travelling exhibition Imagining the Balkans: Identities and Memory in the Long 19th Century, in which historical and national museums of twelve countries from Southeast Europe (from Slovenia to Turkey) took part. It has been the biggest joint exhibition project in the region, challenging not only in terms of management and coordination, but more importantly because of the aspirations to create a common transnational interpretation out of mutually dissonant national narratives and memories. The final interpretation within the exhibition has been influenced not only by the initial aspirations and political positions of each country and museum, but by the education and background of curators participating in it. In discussing the importance of the effort to mediate transnational memories in Southeast Europe, the paper analyses not only the final tangible outcomes of the project, but the reflections on the process by the UNESCO coordinators and museum curators from participating countries. It analyses why a project characterized by most of the participants as an example of a good practice is at the same time positioned as an excess, an exception that makes visible and strengthens the stability of traditional national narratives in museums.

METAMEMORIJA I STRATEGIJE SEĆANјA

//

METAMEMORY & MEMORY STRATEGIES


Ksenija Radulović Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Digitalna baza Muzeja pozorišne umetnosti Srbije U radu predstavljamo projekat informacione istorije pozorišta u Srbiji, smeštene u savremeni digitalni domen, i to kroz prezentaciju svih njegovih relevantnih aspekata, kao i dosadašnjih faza i rezultata. Projekat digitalne baze - Pozorište u Srbiji - realizuje se u kontinuitetu od prvih godina 21. veka u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, istovremeno predstavljajući svojevrsnu spregu realnog i virtuelnog muzeja. Jedinstvena platforma povezuje teatrografsku i muzeološku građu, s mogućnošću pretrage i slobodnog pristupa podacima. Specifičnost Muzeja pozorišne umetnosti Srbije (MPUS), odnosno, njegova dvostruka delatnost - s jedne strane, osnovna muzeološka delatnost, a s druge, potreba za kreiranjem teatrografske baze podataka (pozorišta i ličnosti, sa svim potrebnim metapodacima), uslovila je ovu spregu muzeološke i teatrografske prakse. Iako osnovna delatnost ustanove jeste muzeološka, i teatrografski podaci imaju visoki značaj, jer se referišu direktno na predmete muzejskih fondova. Digitalni pozorišni muzej obuhvata elektronski repertoar svih pozorišta na teritoriji Srbije od početaka profesionalnog pozorišnog života (19. veka) do danas, repozitorijum digitalnih kolekcija formiran na osnovu fondova zbirki MPUS, kao I portal za prikazivanje fondova arhiva i biblioteka pozorišta u Srbiji ili onih koji se čuvaju u privatnom posedu. Do sada je razvijena aplikacija koja pokriva sve vrste trenutno registrovane građe, kulturnih dobara koja svedoče o pozorišnom životu naše zemlje, pa i srpskih pozorišta u dijaspori, a primenjiva je i u zemljama regiona. Ksenija Radulović Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Digital database of Museum of Theatrical Arts of Serbia In this paper we present the project of an informational history of the theatre in Serbia, located in the contemporary digital domain, with a presentation of all its relevant aspects and its hitherto stages and results. The project to create a digital information base – Theatre in Serbia- started at the very beginning of the XXI century and is being realised by the Museum of Theatre Art of Serbia, in a sustained effort to merge the activities of an actual and a virtual museum. A unique (unified) platform connects the theatrological and museum data, with search and free access capabilities. The specific activities of the Museum of Theatre Art of Serbia (MPUS), or its dual needs – on the one hand to perform its basic museum function, and on the other to create a theatrological database (of theatres and theatrical personages, with all necessary metadata) created the necessity of this merger of theatrology and museum practice. Although the main function of the institution is to be a museum, the theatrological data are of high importance, since they directly refer to objects in the museum’s collections. The digital theatre collection includes the digital repertoire of all theatres in Serbia from the beginnings of professional theatre in the country (the XIX century) to the present moment, a repository of digital collections formed on the basis of the Museum of Theatre Art of Serbia collections, and a portal to showcase the archives and libraries of theatres in Serbia or those in private ownership. An application covering all types of currently registered information and content has been developed, showcasing the pieces documenting the theatre life in Serbia and Serbian theatres abroad, and it can be easily made applicable in the countries of the Balkan region.


Иван Меденица

Факултет драмских уметности Београд

Медијско памћење историјског сећања: рани перформанси ДАХ Театра

Феномен памћења/сећања/“археологије“ у извођачким уметностима у овом се раду третира

на два нивоа, а на примеру раних перформанса (почетак 90-тих година 20. века) независне

позоришне групе из Београда, ДАХ Театра. Први ниво јесте јединствени потенцијал

извођачких уметности, конкретно уметности перформанса (performance art), а који се

историјски може посматрати још од првих ритуалних и позоришних изведби, да

конституишу и/или рекреирају колективно сећање заједнице. Рад ДАХ Театра је, у том

погледу, веома знаковит, ако не и јединствен у локалном контексту. Он се може свести на

континуирано, двадесетпетогодишње сведочанство/сећање, артикулисано кроз

ритуализоване извођачке облике (могућа паралела с радом Один театра Еуђенија Барбе) на

колективне и индивидуалне трауме проузроковане, превасходно, ратовима у бившој

Југославији 90-тих година. Тај квалитет „сећања“ пројекти ДАХ Театра добијају у историјској

перспективи: њихови рани перформанси били су пак директна опомена, моментална

уметничка и грађанска побуна против тадашњих ратних дејстава. Ипак, у овом раду не

бирамо да се бавимо њиховим каснијим представама у којима је, дакле, моменат „сећања“

можда изоштренији, већ овим раним, често уличним перформансима ДАХ Театра, јер нам

они омогућавају да уведемо и други ниво/аспект сећања/памћења у извођачким

уметностима који желимо да овде проблематизујемо. Како се успоставља и одржава

(медијско) памћење у извођачким уметностима, чија је „онтолошка“ одлика њихова

пролазност, ефемерност? Ово је једно од општих и основних методолошких питања у

студијама позоришта и студијама извођења (на пример, оштро раздвајање „анализе изведбе“

од историографског приступа изведби, на којем инсистира Ерика Фишер-Лихте), те се оно не

односи посебно на уметност (уличног) перформанса. Ипак, у раду ћемо развијати тезу да

могућност (историографског, археолошког, медијског...) „обнављања“, „памћења“ у сфери

извођачких уметности постаје још теже и сложеније кад је реч управо о праксама какви су

рани перформанси ДАХ Театра. То су оне праксе у којима је, за разлику од „класичног“

драмског театра, моменат „изведбе“ – у смислу снажне интеракције с публиком, или, како то

зове Ерика Фишер-Лихте, „аутопоетичке повратне спреге“ – много битнији од унапред

пројектованог и увежбаног уметничког плана или „инсценације“. Тако се ова два нивоа

памћења/сећања стапају у јединствен културни и теоријски феномен.


Ágnes Bakk Hungarian National Digital Archive

Is There an Online Theatre with its Online Community? -Online Theatre Strategies for Creating New Communities-

As museums already started to build up their online communities, theatres and especially public or socially engaged theatres should also try to focus more on finding their online ways that would lead them to their community. The main question of my research is: Is it possible for the theatres as live art to use their characteristic tools on online digital media platforms, and is it possible for them to reach out and to engage a new layer of community. My presentation focuses on two cases where theatres found a way to approach their audience through methods or tools that are based on web 2.0 and how could they sustain this community. The cases that I study, are very different. However is important to check their effect on their community and how successful could they import the theatrical tools on 21st century digital media tools. I will try to briefly mention a parallel issue: How could the online, pervasive city games gain their community? What could theatres learn from these games in terms of reaching out for “live” audience.


Franjo Maletić University of North Koprivnica Blago Markota Faculty of Economics, University of Zagreb

Sustainable Models of Digitization of Archive Content of Public Service Media in The Balkan Region with Emphasis on the State of Metadata

Technological evolution will, by opening the path to transformation of the entire analog material to digital records, bring into focus national strategies for digitization of media heritage. For some time digitization strategies were subject of discussion by the national authorities for the protection of cultural artefacts in the countries of Balkan region, but also by the European institutions and organizations. This paper analyzes the current moment determining the amount of audiovisual content in Croatia and the region, regarding all the media records of all generations, since the beginning of the last century, through assumptions necessary to strengthen the process of preserving of this priceless heritage and to speed up the quality analyses of metadata.The authors focus their work also on drafting of a sustainable digitization model intended for archival contents of public services in the Balkan region, indicating that the effects of future exploitation by far outweigh the initial costs while are increasing credibility of public service media throughout the archival postproduction. The actual effects of digitization are measurable only by establishing of a new dynamic metadata that is intended to be analyzed by authors on an example of Croatian Radiotelevision. All this, along with a highly productive, restaurated and dynamic metadata, can certainly raise the public interest and encourage further research.

NACIONALNI IDENTITET I KULTURNI OBRASCI

//

NATIONAL IDENTITY AND CULTURAL PATTERNS


Весна Ђукић Факултет драмских уметности Београд

Духовна поколебаност: утицај секуларизације на колективно памћење и политику идентитета у Србији након Другог светског рата

Предмет истраживања је утицај секуларизације на политику идентитета и колективно памћење. Основни циљ истраживања је компаративна анализа утицаја ове политичке одлуке по колективни идентитет српског народа у наднационалној држави Југославији формираној након Другог светског рата и Републици Србији основаној након њеног распада. Емпиријско истраживање обухвата правно-политичке инструменте државне политике идентитета, лично сећање учесника ових процеса као и дигитализоване, архивиране (ускладишћене) и актуализоване интернет садржаје доступне савременим генерацијама. Прикупљене чињенице су анализиране према Асмановој класификацији четири типа колективног памћења. Проучавање миметичког памћења се односи на деловање у јавном и породичном животу које се учи преносом и опонашањем сврсисходног и практично применљивог знања управљања државом, организације школства и породичног васпитања деце; материјално памћење – на однос државе као претежног власника према сакралној културној баштини српског народа на листама светске културне баштине УНЕСКО-а; комуникативно памћење – на коришћење српског језика и ћирићичног писма у савременој јавној и пословној комуникацији и културно памћење – на предају смисла кроз историјску свест о пореклу и развоју српског народа од оснивања средњовековне државе до данас. Основно истраживачко питање је како различити фактори утичу на (над)национални идентитет 70 година након секуларизације до које је дошло оснивањем Федеративне Народне Републике Југославије (ФНРЈ) као световне државе. Ово питање је нарочито актуелно у контексту контроверзних интерпретација савремених међународних стандарда људских и мањинских права у области верских слобода грађана које се крећу од заштите права националних мањина до права већинског српског народа у Републици Србији.


Радомир Д. Ђорђевић Филозофски факултет у Косовској Митровици

Графит-мурали као вид урбаних медија и у функцији презентације прошлости и националне хомогенизације

Већ крајем двадесетог века дошло се до сазнања, да улични медији у граду могу да буду промотери разних идеја, порука и симбола. Град постаје ''кодирани град''(Бодријар) подељен мноштвом знакова и различитог утицаја у урбаном ткиву града. Графит-мурали у граду су један од његових најизразитијих и најпрепознатљивијих симбола његове препознатљивости. Поред њихове све веће опште популарности, нарочито на пољу стварања ''нове уметности'' /new- streat-arts или new-wave/ постепено се са позиција развијања ''нове уличне уметности'' у појединим земљама (пример Мексика) прешло на графит-мурале са изразитом националном тематиком. Код нас, на такву презентацију садржаја графит-мурала прелази се тек данас, када они (све више), добијају и имају функцију националне и историјске самоодрживости и хомогенизације српског народа, односно, очувања његовог укупног ентитета. Аутор у раду исказује неке од таквих особина графит-мурала код нас, као најраширенијег уличног медија у Србији данас.


Danijela Vićentijević Fakultet dramskih umetnosti Beograd

„Oživlјavanje” arheoloških lokaliteta Srbije u funkciji kulturnog turizma

Kulturni turizam beleži stalni rast u odnosu na ostale oblike turizma. Ova vrsta turizma se smatra generatorom razvoja jer inicira razvoj sektora kulture i turizma, smanjuje nezaposlenost, pospešuje kreiranje novih zanimanja i radnih mesta u kulturi i turizmu i jača interkulturalni dijalog. Arheološki lokaliteti u Srbiji beleže sve veći rast broja posetilaca i turista, prvenstveno zahvaljujući prezentaciji i „oživljavanju“ nasleđa uz pomoć kulturnih događaja od kojih su pozorišne predstave uz primenu novih tehnologija (igra svetlosti i senke), najatraktivnije i najprivlačnije. Uočeno je da ukoliko se kulturni događaji na određenim lokalitetima ne izvode u kontinuitetu, interesovanje posetilaca i turista za posetu ovim lokalitetima opada. Cilj ovog rada je da ukaže na značaj „oživljavanja“ nepokretnog kulturnog nasleđa putem kulturnih događaja u funkciji razvoja kulturnog turizma. Od svih rimskih arheoloških nalazišta u Srbiji, najbolje rezultate u poboljšanju „vidljivosti“, kreiranju atraktivnih sadržaja i ostvarivanju saradnje između kulture i turizma uz pomoć kulturnih događaja, imaju Viminacijum i Gamzigrad Romulijana. U radu su korišćeni kvalitativni i kvantitativni (primarni i sekundarni izvori podataka), kao i studija slučaja manifestacije „Antika fest“ koji se održava na arheološkom nalazištu Gamzigrad Romulijana od 2012. godine. Danijela Vićentijević Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Revival of Archaeological Sites in Serbia in the Function of Cultural Tourism Cultural tourism has been constantly growing comparing to other forms of tourism. This kind of tourism is considered to be a generator of development due to its impact on the culture and tourism, reducing unemployment, stimulates the creation of new careers and jobs in culture and tourism and strengthens intercultural dialogue. Archaeological sites in Serbia recorded an increasing growth in the number of visitors and tourists, primarily due to the presentation of the "revival" of heritage based on cultural events and festivals, of which the theater and the application of new technologies (sound and light show), are the most attractive. It has been noted that if cultural events in specific localities do not perform continuously, the interest of visitors and tourists to visit these sites decreases. The aim of this paper is to highlight the importance of "revival" of tangible cultural heritage and cultural events in the development of cultural tourism. Of all the Roman archaeological sites in Serbia, the best results in improving "visibility", creating attractive content and achieving cooperation between culture and tourism based on the cultural events performing, have Viminacium and Gamzigrad-Romuliana. In this study qualitative and quantitative (primary and secondary data sources), were used, as well as a case study of the event "Antique Fest" which has been held at the archaeological site Gamzigrad Romuliana since 2012.


Јована Караулић Факултет драмских уметности

Дигитално артикулисање трагова прошлости Студија случаја: Свесоколски слет у Београду 1930. године

Ако узмемо у обзир Андерсонову “замишљену заједницу” разумећемо да се у оквиру соколских слетова дисциплиновано и масовно слала порука о колективном идентитету нације. Ако на ово тумачење надоградимо Cмитово виђење о заједници учитане у појам територије схватићемо да је облик утицаја на формирање свести о савезу неколико народа и народности такође имао свој перформативни облик у оквиру програма слета. Готово исти сценски оквир преузима државни идеолошки апарат у социјализму, само привидно стварајући нове симболе који су указивали на особеност и потребу за иновацијом са циљем истицања расцепа новог државног система са прошлошћу. Са променом политичких услова мењају се и сећања, па се употребом планског заборава регулише однос памћења и историје. Линија прераде прошлости из традиције слетовске форме соколског покрета у истоветни манифестациони облик у социјализму као предмет рада, доводи до питања да ли је раскид са прошлошћу могућ у периоду дигиталног очувања колективног памћења? У савременом тренутку се питање (не)могућности планског заборава и формулисања ”нултог часа” у колективном памћењу односи на дигитално очување наслеђа употребом технологије као средства у ”располагању сопственом судбином”. У процесу интердисциплинарног истраживања сећања, дигитална архивистика доприноси развоју друштва знања и контекстуализованој презентацији наслеђа. Брисањем граница у трајности памћења дигитално артикулисање трагова прошлости утиче на њену доступност и могућност бољег разумевања садашњости. Како се област културне историје не може тумачити запостављањем односа између свести о историјској ситуацији и стварног историјског стања, у истраживачком процесу је употребљена историјска метода са три међусобно повезана задатка: изналажење писаних и ликовних архивских материјала у циљу реконструкције догађаја Свесоколског слета у Београду 1930. године, критичко тумачење грађе, и анализа потенцијала њене даље употребе са становишта дигиталне контекстуализације. Jovana Karaulić Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Planned oblivion vs. Digital articulation of the past Case study: Sokol's rally in Belgrade, 1930

If we take into consideration Anderson's “imaginary community“, we will understand that a message of a national identity was being sent on a large scale, via Sokol's rally. If we also add Smith's musings of a community as a part of a territory, on top of this interpretation, we will realize that this form of influence, that makes us more aware of the alliance of several nations and nationalities, also has its performative shape in the basis of the rally. The ideological government apparatus assumes almost the same stage framework in socialism, only seemingly creating new symbols which indicated the difference and the need for innovation. The aim was to highlight the torn government apparatus, together with the past. With the change of political conditions, memories are also changing. Therefore, the already planned oblivion regulates the relationship between the memory and history. The line of processing the past from the rally tradition of the Sokol’s movement to the identical form of manifestation in socialism, as the subject of labor, leads to the question whether putting the past behind is possible in the period of the digital preservation of the collective memory. At the present moment, the question of (im)possibility of “planned oblivion and formulation of the zero hour“, in the collective memory, refers to digital preservation of a “heritage“, using technology “as means of being in charge of your own destiny“. In the process of an interdisciplinary research of the memory, the digital archival science contributes to the development of the knowledge in the society and to the contextualized presentation of a heritage.

(RE)PRODUKCIJA SEĆANJA I IDENTITETA

//

(RE)PRODUCTION OF MEMORY AND IDENTITY


Ana Martinoli Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Kreiranje alternativnog medijskog prostora u trenutku raspada Jugoslavije – programska i produkciona analiza medijskog projekta Radio Brod

Tekst analizira aktivnosti Radio Broda (Droit de Parole), od njegovog pokretanja 1992. godine do prestanka rada, marta 1994. Kao medijska inicijativa koja je za cilj imala da prevaziđe medijsku blokadu nastalu usled ratnih dešavanja i raspada nekadašnje SFRJ, u praksi je demonstrirala kreiranje i održavanje jugoslovenskog medijskog prostora u kome su informacije iz republika zahvaćenih ratom distribuirane na celu teritoriju nekadašnje zajedničke države. Nastao u trenutku dramatičnih društveno-političkih tenzija i istorijskih događaja, u analognom, linearnom, skučenom medijskom okruženju, Radio Brod je nagovestio neke buduće medijske mogućnosti u umrežavanju, otvaranju novih prostora i oblika informisanja i produkcije sadržaja. Okupljajući novinare i urednike iz Srbije, Hrvatske, Bosne I Hercegovine, oslanjajući se na oficijelne i nezvanične izvore sa frontova širom nekadašnje SFRJ, Radio Brod služi kao vredna lekcija ne samo iz perspektive alternativnog medijskog delovanja, već i održavanja jugoslovenskog duha u trenutku kada jedna država prestaje da postoji. Radio Brod tako otvara prostor da bude analiziran i kao transnacionalni medijski projekat, čija vrednost počiva na proizvedenom programskom sadržaju, ali još više i na njegovom simboličkom značenju. Tekst koristi ne samo retke dostupne izvore o projektu Radio Brod, već i aktuelna sećanja novinara, urednika i saradnika koji su bili aktivno uključeni u ovu inicijativu.


Zorana Popović Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Sećanje i transkulturno prevođenje: adaptacija serije Betipul - Na terapiji u Srbiji Iako su igrane serije proizvedene po licenci formata bile prisutne od samih početaka televizije (u anglo-američkom kulturnom području), transkulturne adaptacije doživljavaju procvat tek od sredine 2000. (Chalaby, 2015) Jedan od prvih formata koji je pokrenuo talas transkulturnih igranih TV adaptacija je izraelska dramska serija BeTipul (TV HOT, 2005). Adaptacija postojećeg teksta u slučaju TV formata podrazumeva reinterpretaciju i relokaciju originalnog teksta u novom kulturnom kontekstu. Prilikom ovog transponovanja odvija se proces “transkulturnog prevođenja” čiji se detalji konstruišu tokom čitavog produkcionog procesa. Koristeći prošireni model kulturnog prevođenja i uzimajući u obzir višestruke nivoe uticaja na neku medijsku produkciju, rad analizira lokalizacije igranih serija na primeru adaptacije serije BeTipul u Srbiji (Na Terapiji, TV FOX, 2009).


Jagoda Stamenković Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Dekapitacija Evrope - reprezentacija nasilja i smrtne kazne u evropskom filmu U ovom radu, posebna pažnja posvećena je uznemiravajućim slikama koje predstavljaju krajnje agresivno i nasilno ponašanje u filmovima nagrađenim godišnjom Evropskom filmskom nagradom. U okviru liste dobitnika EFA (1988-2014), veći je broj reprezentacija nasilnih smrti ali i kažnjavanja, u različitim oblicima. Bilo da se radi o ubistvu, samokažnjavanju ili legitimno izrečenoj kazni, reprezentacija nasilja kao i čina kažnjavanja, sa smrtnim ishodom, je u fokusu mnogih evropskih filmskih stvaralaca - od Kišlovskog, Amelia, preko fon Trira, Polanskog, Hanekea do Pavlikovskog i dr. Uzroke treba tražiti u turbulentnim vremenima i događajima koji su obeležili Evropu poslednjih decenija, kao što je npr. pad Gvozdene zavese, trijumf liberalnog kapitalizma, kreiranje novog evropskog geo-političkog ambijenta, potvrđivanje evropskih vrednosti i dr. Koristeći primere evropskih nagrađenih filmova, u radu se obrađuje fenomen nasilja kao individualnog čina ali i kao čina kojim država kažnjava počinioce zločina, izričući najtežu kaznu. Poseban osvrt dat je na tri filma koja se bave fenomenom smrtne kazne izrečene od strane zakona: "Kratki film o smrti" K. Kišlovskog (1988), "Otvorena vrata" Đ. Amelija (1991) i "Ples u tami" L. fon Trira" (2000). Ukazuje se na etičko-filozofsko pitanje propisivanja smrtne kazne, ali i da nasilje na filmu predstavlja metod društvenog uticaja; kao anticipatorskog ali i kao korektivnog faktora, budući da je u međuvremenu većina evropskih zemalja ukinula ovaj vid kažnjavanja zločinaca. Jagoda Stamenković Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Decapitation of Europe - Representation of Violence and Capital punishment in European cinema

In this paper, special attention was paid to the disturbing images representing extremely aggressive and violent behavior in the movies awarded with the annual European Film Award. Within the list of winners of the EFA awards (1988-2014) is a greater number of representations of violent death or punishment, in various forms. Whether it is about the murder, self-punishment or legitimately imposed penalty, the representation of violence as an act of punishment, and lethal, is in the focus of many European filmmakers - from Kieslowski, Amelio, von Trier, Polanski, Haneke to Pawlikovski and others. The causes should be sought in turbulent times and events that have marked Europe in recent decades, such as fall of the Iron Curtain, the triumph of liberal capitalism, the creation of a new European geo-political landscape, affirming European values etc. Using the examples of European award-winning films, the paper deals with the phenomenon of violence as an individual act but also as an act in which the State punishes the perpetrators, imposing the maximum sentence. Special emphasis was given to the three films that deal with the phenomenon of death sentences handed down by the law: "A short film about Killing" K.Kieslowski (1988), "Open Doors" G.Amelio (1991) and "Dancer in the Dark" L. fon Trier, "(2000). It points to the ethical-philosophical question of prescribing the Capital punishment, and that violence in the film is as well a method of social impact, as anticipatory but also as a corrective factor, since in the meantime, most European countries have abolished this form of punishment of criminals.


Vladimir Cerić Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Silovanje i špansko društvo u filmovima Pedra Almodovara

Od početaka svoje kinematografske karijere, Pedro Almodovar bavi se efektima traume. Reprezentaciju traume u svojim filmovima predstavlja kroz živote običnih ljudi, ipak, sve vreme, on ukazuje na posledice i opšte efekte tranzicije španskog društva (nakon Frankove smrti). U ovom radu, dat je osvrt na filmove u kojima Almodovar kroz reprezentaciju silovanja, otvara etička i politička pitanja, ali se ujedno usredsređuje na rod. Za Almodovara važi da je feministički režiser, međutim, najveće negativne kritike u svom radu imao je u filmovima gde je reprezentaciju silovanja zamislio (prema njegovim rečima), kao proces oslobođenja i osnaživanja žena. Silovanje, kao tema postoji u devet od devetnaest dugometražnih filmova: Pepi, Lusi Bom (1980), Matador (1986), Veži me! (1989), Kika (1993), Pričaj s njom (2002), Loše obrazovanje (2004), Vrati se (2006), Slomljeni zagrljaj (2009), Koža u kojoj živim (2011). Kroz ove reprezentacije, žrtva silovanja obično prolazi kroz proces transformacije koji, slično kao u američkim rape-revenge filmovima, pruža određeno zadovoljenje pravde i nov početak za žrtvu. Ipak, žrtve silovanja najčešće ne dobijaju zadovoljenje pravde kroz pravosudni sistem i institucije društva, koje Almodovar neretko ismeva, već ova transformacija uključuje veći broj likova u filmu, čak i kad neposredno nisu uključeni u sâm događaj. Zločinci, naizgled nasumično izgrađeni likovi u cilju zapleta, predstavljaju arhetipove silovatelja prema klasifikaciji evolucijskih psihologa. Žrtve i zločince Almodovar predstavlja kroz kompleksne društvene odnose, pri čemu se koristi satirom i ironijom, razbijajući klišee njihove reprezentacije u španskom i evropskom filmu. Vladimir Cerić Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Rape and Spanish Society in Pedro Almodóvar’s Films

From the very beginning of his cinematography career, Pedro Almodóvar deals with the effects of a trauma. His representation of trauma is portrayed through the lives of common people, thus, he points out the consequences and general effects of the transition of Spanish society following death of Franco. This paper questions ethical, political and gender issues of representations of rape in his films. Almodóvar is well-known as feminist director; however, most of the negative critiques came from his representations of rape, according to his own words, although he pictured rape representation as to liberate and empower women. The rape, as a theme is present in nine of his nineteen featured films, he directed so far: Pepi, Luci, Bom (1980), Matador (1986), Tie Me Up! Tie Me Down! (1989), Kika (1993), Talk to Her (2002), Bad Education (2004), To Return (2006), Broken Embraces (2009), The Skin I Live In (2011). In these films, the victim usually passes through a process of transformation, alike in American rape-revenge films. This process provides some form of justice for the victim and a fresh start; However, it is usually beyond judicial system and state administration. Moreover, Almodóvar uses these circumstances to further mock the government and indicate the corruption and abuse of power. Rape usually includes more than a perpetrator and a victim, it is shown as a plot for many other characters in his films. Perpetrators seem as random built-up characters for serving plots, nevertheless they are archetypes of rapists, classified by evolutionary psychologists. Victims and perpetrators are portrayed through very complex social relationships; while using satire and irony, Almodóvar is changing clichés of their usual representation of Spanish and European film.


Jelena Gledić Faculty of Philology, University of Belgrade

Excavating Block 70: Mediated Identity of the Chinese Population in Serbia from 1995 to 2014

Although Serbia has always been an ethnically diverse country, the different people who have inhabited the region have many similarities, in terms of language, customs, and physical appearance. The arrival of a large number of Chinese citizens, who have formed a comparatively sizable diaspora in Serbia since the mid-1990s, presented the introduction of a community of culturally distant people to the local environment. Also, having happened in the digital age, it posed a good example of how the media can help and hinder the construction of new identities (the Serbian Chinese), as well as the perception of the Other and consequently the Self. In this paper we look at the mediated identity of the Chinese population in Serbia in online media from 1995 to 2014. We look at how news articles and human interest stories in online media present the Serbian Chinese – general information, relations to Serbia and its people, modes of adaptation etc. We show how the Chinese, a great number of whom reside in New Belgrade's Block 70, the so-called “Chinese Block”, are stereotyped, orientalized and exoticized, but at the same time used to exemplify current political and economic issues in Serbia. Finally, we compare the media representations of the local Chinese community and those of the Chinese investments in Serbia in recent years, showing a vast difference between the two – perhaps two different visions of China in line with two different visions of Serbia.

INTERNET, NOVI MEDIJI, UMETNIČKE PRAKSE I OTPOR

//

INTERNET, NEW MEDIA, ARTS PRACTICES & DISSENT


Nina Mihaljinac Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Umetnost devedesetih, internet i medijski aktivizam Poznato je da se nezavisna umetnička scena u Jugoslaviji razvila tokom devedesetih godina kao reakcija na represiju koju je sprovodio Miloševićev režim. Shodno tome, dominantne teme umetničkih radova nastalih u tom periodu odnosile su se na borbu za građanske slobode i kritiku totalitarizma. No, veza aktivističke umetnosti i političkog konteksta devedesetih ne otkriva se samo u dominantnim temama umetničkih radova, nego i u medijima umetničkog izražavanja. Naime, kraj Miloševićeve vladavine obeležen je sve većom kontrolom javnih medija i koincidirao je sa pojavom novog medija – interneta. Shodno tome, na sceni su se pojavili radovi medijskog aktivizma, koji su kritikovali diskurs državnih medija koristeći jezik i kanale komunikacije novog medija – necenzurisanog prostora interneta. U radu „Umetnost devedesetih, internet i medijski aktivizam“ prikazana je društveno-politička uslovljenost geneze medija audiovizuelnih umetnosti u Jugoslaviji, predstavljeni su prvi internet projekti i analizirana je njihova veza sa „starim“ i „novim“ medijima. Među njima su grupni i kustoski projekti Reality check, Art rat, Period after, projekti Kuda.org-a, Asocijacije Apsolutno, kao i mnogi samostalni radovi poput stripova Aleksandra Rakežića Zografa, veb platforme Utrica Violete Vojvodić i Eduarda Balaža ili video radova Mirjane Đorđević. Pošto su ovi umetnički radovi nastali u specifičnom istorijskom trenutku i Jugoslavije i sveta, kao važan aspekt teme istraživanja pojavila se i problematika reprezentacije ratova devedesetih i de/konstrukcije nacionalnog identiteta u vremenu globalnog povezivanja.


Vlatko Ilić Fakultet dramskih umetnosti Beograd

Umetnički mediji i nasleđe avangardnih pokreta Na početku 20. veka, u okvirima avangardnih pokreta, artikulisan je zahtev za prelaskom umetničkih u životne prakse, odnosno, za revolucionarisanjem društvenog života posredstvom umetnosti. Pritom, na udaru nije bila klasična umetnost, već pre pretpostavka njene autonomije, zaslužna za prediskustveno i predrefleksivno smeštanje umetnosti s one strane društvenog poretka. Na tragu tog ubeđenja stvaraoci (delimično ili u potpunosti) napuštaju domen 'čiste' umetnosti, a kako bi se uhvatili u koštac sa raznovrsnim društvenim pitanjima; shodno čemu, temeljno menjaju određujuće kategorije umetničkog dela. Tokom druge polovine prošlog veka, i perioda kojeg nazivamo neoavangardom, primetan je povratak proizvođenju prvenstveno umetničkih radova, praćen preusmeravanjem pažnje stvaraoca sa pitanja ideologije na probleme politika sveta umetnosti. Imajući na umu da se danas od umetnosti u sve većoj meri očekuje da bude i angažovana, ovom prilikom ćemo ispitati nasleđe avangarde i načine na koje je ona izmenila razumevanje umetnosti, kao i njenu savremenu praksu. Vlatko Ilić Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Artistic Media and the Legacy of the Avant-Garde At the beginning of the 20th century the avant-garde movements claimed that artistic practices should be incorporated into the social life, hoping they could revolutionize it. The classical art was not under their critique as much as the assumption of artistic autonomy, which was crucial for the pre-experienced and pre-reflexive placement of arts beyond the social order. Following those aspirations, many artists (partially or completely) abandoned the domain of ‘pure’ arts in order to address various social issues; due to which, the categories of art piece have been fundamentally altered. Throughout the second half of the last century, during the period to which we refer to as to neo-avant-garde, a return to the production of artworks is noticeable, along with the reorientation from the questions of ideology to the problems of politics within the Artworld. In regards to the present moment and its expectation that arts should be socially engaged, we will look at the legacy of the avant-garde and the ways in which it shaped our understanding of arts, as well as their contemporary practices.


Lidija Marinkov Pavlović Univerzitet umetnosti u Beogradu Akademija likovne umetnosti Novi Sad

Internetske meme kao polje diskurzivnog konstruisanja identiteta i prostora otpora Predmet rada je istraživanje internetskih mema kao oblika viralnog sadržaja koji se putem mreže širi u varijacijama nekog osnovnog koncepta i pri tome konstruiše i dekonstruiše različite identitetske pozicije. Ogroman broj takozvanih siromašnih slika slabe rezolucije, u komprimovanim digitalnim formatima svakodnevno preplavljuju internet u svojim beskonačnim varijacijama. Tehnički kvalitet je zamenjen dostupnošću; ova vrsta audio-vizuelnog sadržaja se lako postavlja i skida sa interneta, lako se obrađuje i menja i često predstavlja suprotnost vrednostima etablirane kulture, nasleđu i zakonskoj regulaciji u području autorskih prava. Ako meme razumemo kao diskurzivno polje u potpuno novoj oblasti društvenih medija u kome se jasnije i neposrednije nego ikad reprezentuju različite društvene grupe, odnosno njihovi stavovi, ideologije i interesi, putem aproprijacije popularnih sadržaja i slika i upisivanja novih značenja, onda ovaj vid viralnog sadržaja možemo sagledati i kao prostor otpora i kritike u kome su identitetske pozicije decentrirane i sposobne za promenu. Na internet sajtu knowyourmeme.com, mogu se pronaći svi dostupni podaci o poreklu, nastanku, potencijalnim značenjima, širenju, formatima i derivatima mema čija je popularnost postala globalna. Ovaj sajt je reagovao svega nekoliko sati nakon pojavljivanja internetske meme Je suis Charlie na Tviteru 7. januara 2015, nakon upada dvojice naoružanih muškaraca u redakciju satiričnog lista Šarli Ebdo (Charlie Hebdo) u Parizu, kada je ubijeno 12 ljudi. U ovom slučaju, internetska mema, kao reprezentacija nedvosmislenog diskurzivnog iskaza o identitetu (Ja sam Šarli), postala je neposredan označitelj identitetske pozicije koja u sebi sažima široki skup društvenih i političkih vrednosti. Lidija Marinkov Pavlović University of Arts in Belgrade Academy of Fine Arts Novi Sad

Internet Memes As a Field of Discursive Construction of Identity and Space of Resistance This paper deals with internet memes as a form of viral content which spreads via the network varying a basic concept while constructing and deconstructing different identities. A large number of so-called poor images of low resolution in compressed digital formats flood the internet in infinite variations on a daily basis. Technical quality has been replaced with availability as this form of audio-visual content is easily uploaded onto and downloaded from the internet and is easy to process and modify. They are often opposed to the values of mainstream culture, heritage and copyright legislation. If memes are understood as a discursive field in the completely new world of social media, in which different groups, their attitudes, ideologies and interests are represented more clearly and more directly than ever before through the appropriation of popular contents and images, then this form of viral content can be also viewed as a space of resistance and criticism in which identities are decentralized and ready for change. The knowyourmeme.com website offers information about the origin, creation, potential meanings, spread, formats and derivatives of memes which have become globally popular. This website responded in only a few hours after the Je suis Charlie meme appeared on Twitter on January 7, 2015, when two armed men burst into the offices of the satirical magazine Charlie Hebdo in Paris and killed 12 people. In this case, the internet meme, as a representation of an unambiguous discursive statement of identity (I am Charlie), has become a direct signifier of identity which comprises a broad spectrum of social and political values.


Ana Letunić Univerzitet umetnosti u Beogradu

Politike produkcije novomedijske umjetnosti: Studentski kulturni centar u Beogradu 1970.

Rad se bavi politikama produkcije novomedijske umjetnosti u Studentskom kulturnom centru u Beogradu 1970-tih za kojeg se smatra da je, u umjetničkom i institucionalnom smislu, generirao «jedan od najvažnijih i najzanimljivijih eksperimenata u kulturnoj povijesti SFRJ» (Grlja, 2001). Umjetničke prakse u SKC-u 70'tih su razvijene kroz kritiku umjetničkog tržišta, institucionalne birokracije i hijerarhije no ono što taj slučaj čini specifičnim je primjena tih istih načela u samom produkcijskom procesu, tj. osvještavanje da se političnost umjetnosti ne nalazi nužno u pamfletizmu prevedenom u umjetnički jezik, već i u samom odabiru pojedinih produkcijskih metoda. Naime, djelujući po samoupravljačkim i kolektivnim načelima rada, mlada grupa umjetnika je, u institucionalnom kontekstu jednog, za sedamdesete godine paradigmatskog, kulturnog centra za mlade, a u okviru šireg društveno-političkog konteksta jugoslovenskog samoupravnog socijalizma, uspjela u otkrivanju paradoksa dominantnog načina kulturne proizvodnje. Analiza umjetničkih praksi u SKC-u sedamdesetih kroz pitanje kako su njeni politički principi angažirani u operativnom aspektu produkcije upućuje na mogućnosti (re)aktuelizacije problemâ i pitanjâ, polazištâ i pozicija, koncepata i praksi vezanih za današnju situaciju u sferi proizvodnje i distribucije suvremene umjetnosti, a naročito u polju tzv. nezavisne kulture.

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

316.774:004.9(048.3)

316.774:316.75(048.3)

МЕЂУНАРОДНИ научни скуп Медијска археологија (2015 ;

Београд)

Knjiga sažetaka = Book of Abstracts / Međunarodni naučni

skup Medijska arheologija, [Beograd, 29-30. oktobar 2015.] =

International Conference Media Archaeology, [Belgrade,

October 29-30, 2015] ; [glavna i odgovorna urednica, editor in

chief Ljiljana Rogač Mijatović]. - Beograd : Fakultet dramskih

umetnosti, Institut za pozorište, film, radio i televiziju =

Belgrade : Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film,

Radio and Television, 2015 (Beograd : Java otisak). - 77 str. ;

30 cm

"Konferencija je organizovana ... kao deo projekta br. 178012

'Identitet i sećanja: transkulturalni tekstovi dramskih umetnosti

i medija' i deo međunarodnog projekta COST IS1307 Novi

materijalizam".--> kolofon. - Deo teksta uporedo na srp. i engl.

jeziku. - Tiraž 100.

ISBN 978-86-82101-56-7

a) Масовни медији - Дигитализација - Апстракти b)

Масовни медији -

Култура сећања - Апстракти

COBISS.SR-ID 218659084

Fakultet dramskih umetnosti, Beograd

Faculty of Dramatic Arts, Belgrade

Documents

Medijska Arheologija Book of Abstracts