Menad ment medija

Medijske organizacije u masovnom komuniciranju Masovno komuniciranje zahteva medijsko posredovanje; Po to se preko masmedija obra amo neutvrdivom broju recipijenata ta komunikacija ima karakter javnog komuniciranja; Javno komuniciranje podrazumeva oslonac na javni interes i zahteva specijalizovanu organizaciju odnosno instituciju; Medijske organizacije su specijalisti za selekciju, obradu i irenje sadr aja koje koriste masmediji.

Modeli medijskih organizacija PartijskoPartijsko-dr avni model; ProfitnoProfitno-komercijalni model; Model javne slu be; Civilni model

PartijskoPartijsko-dr avni model Svi mehanizmi uticaja u rukama dr ave, odnosno partije na vlasti; Medijski sadr aji neposredno i potpuni pod kontrolom vladaju ih snaga; Propagandni, a ne informativni sadr aj poruka; Dr ava osniva i finansira medijsko preduze e, a vladaju e snage postavljaju upravne organe i glavnog urednika; Uglavnom je uloga medija o uvanje status quo stanja.

ProfitnoProfitno-komercijalni model U tr i nim ekonomijama ovaj model dominira; Medijski sadr aji imaju tretman robe koja mora na i kupce; Profit je u krajnjoj konsekvenci cilj medijskih preduze a; Medijske organizacije imaju zadatak da odr e svoju profitabilnost na dugi rok, to opredeljuje razli ite strategije.

Model javne slu be (javnog servisa) Polazi od stava da se javni interes artikuli e u korelaciji razli itih politi kih i svih drugih interesa gra ana i grupa; Da bi se ta artikulacija za titila od pritisaka dr ave i mo nih parcijalnih interesa, potrebna institucija nezavisnog karaktera; To podrazumeva stabilno finansiranje, poseban sistem upravljanja i izbora vo stva medijskih organizacija; Model javne slu be uklju uje i za titu manjinskih potreba od terora ve ine, odnosno ve inski opredeljenog zajedni kog interesa.

Principi javnog servisa D ona Rita (BBC) Medijski sadr aji javnog servisa moraju biti dostupni svim gra anima; Oni ih primaju pod jednakim uslovima; Kvalitet ne mo e biti uslovljen komercijalno u; Javni servis je forum svih gra ana; Razvoj identiteta zajednice i njene koherencije; Moraju se uva avati manjinski interesi; Autonomija prema vladi; Sloboda novinara.

Civilni model Neprofitna osnova; Finansiranje na dobrovoljnoj osnovi, uz dr avne olak ice; Ciljani programi; Posebni interesi.

Medijsko preduze e Medijske organizacije se po pravilu osnivaju kao preduze a, tj kao poslovni subjekti sa pravima i obavezama; Pravno lice; Registruje se za odre eni krug delatnosti; Cilj se proklamuje javno; Profesionalno strukturirana radna snaga; Identifikacija vlasni tva u velikoj meri opredeljuje karakter cilja.

Vrste medijskih preduze a Novinsko-izdava ka; Novinsko Radiodifuzna; Filmska, distributerska i prikaziva ka preduze a; Elektronski provajderi.

Osnivanje medijskog preduze a Pre osnivanja sa injava se projekat medijskog preduze a ili biznis plan; plan; U projektu je neophodno definisati cilj i mogu nosti njegove realizacije, vrstu delatnosti, vlasni tvo, izvore osniva kog kapitala, tehnologiju proizvodnje, potrebne investicije, opremu, kadrove, rizike, izlaznu strategiju.

Pravna proceduraSistem dozvola; Sistem prijave; Registracija; Prijava odgovornih lica direktora i glavnog i odgovornog urednika; Elektronski mediji podle u dodatnoj proceduri.

Organizaciona struktura Komunikacioni centar; Tehni ki servis; Poslovni servis.

Izvori finansiranja Javni prihodi (bud et, pretplata, javni fondovi); Samostalno sticanje prihoda na tr i tu.

Povezivanje medijskih preduze a Politi ki razlozi (pove anje uticaja, kulturnokulturno-nacionalni interesi, ja anje dru tvene pozicije); Ekonomski razlozi (eliminisanje konkurencije, kreditni kapacitet, zaokru enje tehlogije, pro irenje ponude, bolje kori enje kadrova).

Povezivanje medijskih preduze a Princip radijalne integracije; Princip piramidalne integracije; Princip uzajamne integracije; Princip cirkularne integracije.

Povezivanje medijskih preduze a Horizontalna integracija lanac; Verikalna integracija mre a; Unakrsna integracija.

Osnovne funkcije medijskih preduze a Komunikacione Socijalne Ekonomske

Komunikacione funkcije a) Funkcija informisanja; b) Funkcija obrazovanja; c) Funkcija zabave

Informativna funkcija Ostvaruje se diseminacijom poruka o aktuelnim doga ajima, pojavama i stanjima iz socijalnog ivota itaocima, slu aocima i/ili gledaocima koji o njima ni ta, malo i nedovoljno znaju.

Istinitost i objektivnost Pored aktuelnosti i pravovrmenosti, problem sa istinito u i objktivno u; Prvi koncept se zasniva na tezi o ekvidistanci komunikatora prema svim subjektima koji su predmet informativne obrade (industrija vesti); Drugi koncept zasniva se na anga ovanosti novinarstva sa akcentom na interpretaciji u datom dru tvenom kontekstu; Oba koncepta mogu da zavr e na intencionalnosti, to jest propagandi.

injenice i mi ljenja Prema Karanu: Tradicionalne razlike izme u injenica i mi ljenja slabe s postepenim zamagljivanjem vesti i interpretacije; takozvani straight izve taji ustupaju mesta onima koji su transparentnije jednostrani, profesionalni standardi su, po svemu sude i, u opadanju.

Obrazovna funkcija Vi e saznanja se sti e preko medija nego u koli; Mediji su danas glavni edukatori, a ne nose institucionalizovanu odgovornost; Obrazovanje na daljinu pasivizira receptore.

Zabavna funkcija Informativna i edukativna funkcija mogu se ostvarivati samo ako se poruke i programi tako simbolski organizuju i sadr ajno struktuiraju da mogu provocirati homo ludensa u oveku; Distraktivna funkcija medija jejste da omogu i individui da predahne da bi mogla nastaviti da se izla e informisanju, interpretacijama i preskripcijima koje su joj toliko neophodme u modernom svetu (Wright) Senzacionalizam, vulgarizacija i ki .

Socijalna funkcijaMediji odlu uju e uti u na: a)Stepen integracije odre enog socijeteta; b)Unutra nju ravnote u i stabilnost dru tva; c) uvanje nasle a i socijalnog identiteta.

Stepen integracije Sistem vrednosti; Hijerarhija vrednosti; Institucionalne predstave o stvarnosti (D ord Gerbner); Dominantan socijalni obrazac.

Homeostaza - ravnote a Melvin de Fler: Funkcionalni imepariv svakog dru tva je o uvanje unutra nje ravnote e. To se posti e usagla enim vrednosnim delovanjem klju nih faktora (vlasti, medija i finansija). Niklas Luman: Socijalni sistemi formiraju se tek komuniciranjem.

Dru tveni identitet Mediji su najistureniji subjekti vertikalne transmisije kulture i o uvanja kolektivnog identiteta; Mileti : Iluzija je da pojedinac mo e izgra ivati individualni van kolektivnog identiteta(!?)

Menad ment Lajbnic: Upravljanje je najstarija profesija na svetu. Masi i Daglas: Proces kojim odabrana grupa ljudi usmerava sve zaposlene u kompaniji prema zajedni ki zadatom cilju. olderbek: Proces postizanja ciljeva organizacije preko drugih lica.

Menad ment Kunc i O Donel: Koordiniranje razli itih resursa u procesu planiranja, organizovanja, usmeravanja i kontrole usmeren prema utvr enim ciljevima. Pringl: Menad ement predstavlja proces sticanja i kombinovanja ljudskih, finansijskih, informativnih i fizi kih resursa kako bi se postigao primarni cilj organizacije: pravljenje proizvoda ili pru anje usluga koje tra i odre eni segment dru tva.

Menad ment Vejn Mondi: Menad ment se mo e definisati kao proces planiranja, organizovanja, usmeravanja i kontrole, kako bi se postigli ciljevi organizacije koordiniranom upotrebom kadrovskih i materijalnih resursa. Druker: Sistematsko organizovanje ekonomskih resursa.

Menad ment Enciklopedija Britanika: Proces upravljanja ljudima, ma inama, na inima, materijalima i novcem sa et u formuli 5M: Men, Machines, Methods, Materijals and Money Fajola: Predvi anje, planiranje, komandovanje, koordiniranje i kontrola na putu postizanja cilja kompanije.

Menad ment Elton Mejo: ...i zadovoljavanje socijalnih potreba zaposlenih, uspostavljanje dobrih me uljudskih odnosa i razumevanje individualnih potreba radnika. Teorija X plus Y (rad plus stvarala tvo); Viljem Ou i, teorija Z: Dugoro no zaposlenje, kolektivno odlu ivanje, indiividualna odgovornost, postupno napredovanje, usmereno socijalizovana karijera, indirektna kontrola i briga za zaposlene i njihove porodice.

Menad ment u medijskim preduze ima U medijskom preduze u je skup aktivnosti specijalizovanog i veoma razu enog tima stru njaka, kojim se upravlja, rukovodi i operativno usperava proces selekcije, obrade i medijske diseminacije razli itih informacija/sadr aja, uz optimalno kori enje kadrovskih potencijala, tehni ko-tehnolo kih koresursa i ekspresivnih mogu nosti odre enog medija, radi ostvarivanja lukrativnih i/ili nelukrativnih ciljeva.

Spolja nje determinante A) socijalno-politi ki kontekst; socijalno B) oblik svojine nad medijskim preduze em C) modeli organizovanja medijskog preduze a (partijsko-dr avni, profitni i (partijskojavna slu ba). D) zona medijskog delovanja i uticaja

Spolja nje determinante E) interakcija sa neposrednim orku enjem (vladin i drugi pritisci, personalne veze, korupcija, obmana, ucena, pretnja i sila)

Unutra nje determinante A) Ekspresivne mogu nosti; B) pravni status; C) Veli ina; D) Kadrovi; E) Infrastruktura; F) Izvori finansiranja.

Posebna specifi nost Menad ment u medijskom preduze u neprestano je suo en sa latentnom sukobljeno u neekonomskih i ekonomskih ciljeva njihovog delovanja odnosno sukoba profesionalnih standarda, politi kih imputa i imperativa profita.

Nivoi menad menta Piramidalni; Mre ni; Koncentri nom; Razu enom (klaster tip)

Nivoi menad menta Strate ki nivo; Izvr no upravljanje; Takti ki nivo (rukovo enje); Operativni nivo (usmervanje i nadzor.

Strate ki nivo Ciljevi; Profilisanje karaktera i formata sadr aja (programska koncepcija; Planiranje finansijskog rezultata; Postavljanje osnove organizacije; Osnovi kadrovske politike; Imenovanje top menad era; Ocenjivanje.

Izvr no upravljanje Izvr avanje ciljeva; Definisanje organizacije rada; Broj zaposlenih i njihov raspored; Zarade; Intervencije u proizvodnju; Postavljanje menad era tre eg nivoa

Takti ki nivo Neposredno realizovanje planova; Dono enje izvr nih odluka; Postavljanje i kontrola menad era etvrtog nivoa;

Operativni nivo Raspored na radne zadatke; Usmervanja izvr ilaca Direktne intervencije u rad izvr ilaca; Predlaganje re enja gornjim nivoima

Vrste menad menta u medijskim preduze ima Uredni ki menad ment; Tehni ki menad ment; Poslovni menad ment (komercijalni, finansijski, kadrovski, promotivni i op ti poslovi).

Istra ivanje medijskog tr i ta Kvantitativno - kontinuirano brojanje medijskih potro a a; - kredibilitet brojanja ve i kod spoljnih nezvisnih institucija (oditora); - Biro za proveru tira a (ABC) u V. Britaniji utemeljen 1931. godine (ABCS u Srbiji). Cena ogla avanja (za novine) na 1000 potro a a (CPT), formula: P (cena oglasa) CPT = -------------------------------- x 1000 ----------------------- --------C (tira ) x c (koeficijent)

Istra ivanje medijskog tr i ta Za tv i radio HUT (broj doma instava sa iklju enim prijemnicima; R (rejting); SH ili er (udeo u gledanosti

Istra ivanje medijskog tr i ta FormulaHUT HUT/R =------------------------------------x 100 =------------------------------------x Ukupan broj doma . sa a.

Istra ivanje medijskog tr i ta Najpoznatija agencija za merenje elektronskih medija: Nielsen Media Reaserch (SAD)

Istra ivanje medijskog tr i ta Kvalitativno Cilj je utvr ivanje dubinskih razloga opredeljivanja za pojedini medij - recepscijske navijke; - socijalni identitet; - individualni habitus.

Konkurentnost Metod konkurentnskog profila (razvijen kod Mackay Enveleope Corporation - op ti podaci konkurenta; - tehni ki potencijali; - kadrovske mogu nosti; - karakter programa; - komercijalna ponuda; - poslovni partneri; - investicije; - prihodi i rashodi; - razvojni planovi - javna predstava; - mogu a polja sukobljavanja.

Proces menad menta menad Strate ko planiranje; Izbor kadrova; Organizovanje rada; Medijska produkcija; Analiza rezultata.

Strate ko planiranje Programiranje Programska ema/programski format; Izdava ki plan; Sadr ajna struktura; Plan produkcije; Filmski program, Broj i vrste info servisa

Izbor kadrova Izbor menad era na svim nivoima; Izbor izvr ilaca na svim nivoimaOkvir za odlu ivanje - specifi nost medija; - osobenosti preduze a; - ciljevi.

Organizovanje rada Organizovanje komunikatora (redakcije, rubrike Funkcionalno instaliranje tehnike; Konstituisanje kostura tehnolo kog postupka

Realizacija i kontrola Predprodukcija; Produkcija; Postprodukcija

Analiza rada Dnevna, periodi na, godi nja Ocena kvaliteta; Utvr ivanje doprinosa i propusta; Korigovanje ciljeva

Hijerarhijski model uticaja Individualni; Profesionalna rutina; Organizacioni; Vanmedijski nivo

SWOT TEHNIKA S (trenght) - snaga; W (eaknesses) slabosti; O (pportunities) prilike/mogu nosti; T (hreats) pretnje.

Sistemska analiza (faze) politi ke strategije formulisanje problema; istra ivanje; prou avanje rezultata istra ivanja; Interpretacija; provera dobijenih rezultata

Benchmarking tehnika Prou avanje alternativa; Studija (izabranog) slu aja.

Kvalitet menad era Prirodne predispozicije (mentalne i biolo ke); Stru nost i kompetentnost (op te obrazovanje, specijalna znanja, iskustvo); Ste ene osobine (komunikaciona tehnika, preduzimljivost, brzina odlu ivanja).

Sposobnost uticaja Persuazivni proces; Kompetencija, jezik i takt; Stalno promenljiv proizvod preduzimljivost; Konceptualna sposobnost odgovor na promene u okru enju.

Menad ment u izdava tvu Izdava ko preduze e je najstarije medijsko preduze e u njemu se pripremaju i objavljuju knjige i ostale neperiodi ne publikacije; Prema UNESCO (1964) knjiga je svaka tampana nepriodi na publikacija du a od 49 stranica bez korica; Prvo izdava ko preduze e vencijanska Aldina iz druge polovine XV veka (osniva Aldus Manicijus).

Proces menad menta u izdava kom preduze u Izdava ki plan a) spisak knjiga koje e se izdati; b) pojedina ni tira svake knjige; c) broj izdanja; d) procena materijalnih tro kova; e) prodajne cene; f) o ekivani prihod.

Proces izdavanja Rukopis knjige; Recenziranje; Ugovor o autorskom radu (honorar i tantijeme); Lektura; Korektura; Format knjige; Format sloga; Izbor pisma i fonta; Izbor papira; Grafi ki dizajn; Na in uvezivanja Promocija; Na in prodaje.

Impresum Ime i prezime autora; Naslov dela; Podnaslov; Redni broj izdanja; Naziv i adresa izdava a; Ime i prezime urednika; Sastav redakcionog odbora; Redaktor ili recenzenti; Lektor, korektor ili prevodilac; tamparija; Autor dizajna (posebno korica) Katalogizaciju (CIP)