Eric van Lustbader

CRNO SRCE

II izdanje Prevod s engleskog Valerija Por Izdava: DEJE NOVINE Gornji Milanovac, 1986.

VIKTORU!, mojoj ljubavi, uz koju sve izgleda lake

Njujork Ko gleda oima Bude sve vidi.

Nono nebo eksplodiralo je u krunu svetlosti ispunivi se girlondom od svetiljki koje su ga vodile kao staza omoguavajui mu da ostane neotkriven. Ritmini zvui ivotinjskog parenja punili su prostor u koji je uao kao mirisi jela koje se priprema. uo je enu kako jei i izgovara ime mukarca: - Done, o Done! Glas joj je bio promukao, nekontrolisan. Bio je to glas ispunjen seksom i obeanjima. Uprkos tome on nije bio uzbuen: ta groznica se nije njega ticala, ni sada ni bilo kada. Sluao je mirno te zvuke kao molitvu neke nepoznate religije. Kao katoliku misu na latinskom. Puzao je na stomaku, tih kao zmija. Razum mu je bio jasan i smiren. Uspomene, navike, disciplina, sve je to imalo svoje paljivo odeljeno mesto u njemu. To ga je uinilo onim to jeste. To i istorija, mada on to nije znao. Leao je na leima iza sofe i pripremao se. Uzdisanje i jecanje probijalo je vazduh, razapinjui niti strasti oko njega kao mreu. Iz depa je izvadio meku plastinu flaicu napunjenu bezbojnom tenou. Maioniarskim pokretom izbacio je desnu ruku, prstima steui tvrdo meso dlana na kome se pojavio elini pric specijalnog nacrta. Imao je malo savijenu osnovu, u obliku slova "T", koja se savreno uklapala izmeu njegova dva prsta.

Lakim pokretom ruke zaboo je iglu u meku plastinu flaicu i okrenuo je u gustoj tenosti. Kad je procenio da je pric sasvim napunjen, povukao ga je i zagledao se u plafon. Jo neko vreme sluao je njihovo stenjanje i jecanje, kao zvu-ke neke udaljene stanice na radiju. Zamiljao ih je: bili su spojeni u vrtoglavom svetu strasti koja je rasla. - Mojra! O, Mojra! Toliko te volim! Polako je ustao i pojavio se iza sofe. Video je mukarca kako se ustremio na enu ispod sebe. Znoj ih je oblivao. Covekovo lice bilo je crveno od napora. Uskoro e svoje seme izbaciti u nju. Nepogreivo oko hirurga i savreno uvebana ruka uklopie se i on podie pric do svog uha. Oseao je kako snaga kola kroz njega kao potok srebra. Mukarac se pokretao gore-dole nestajui izmeu eninih snanih butina. Njene oi su bile zatvorene u ekstazi. Zajeala je duboko i dugo. Kad se mukarac ponovo podigao igla je po-letela, zabelela se na svetlosti lampe i zabola, kao po sopstvenoj volji, u dno ovekovog vrata. Reakcija je bila trenutna. Miii se zgrie i ovek poe da se gui. U tom trenu ena otvori oi: bile su zamagljene od elje. vrsto ]q epala partnera oseajui svoj orgazam. Odjednom je vrisnula, ali ne u ekstazi. Neto nije bilo u redu. Nastavila je da vriti i kad se telo njenog ljubavnika navlaeno znojem, spustilo na nju kao udajrac ekia. Videla je njegove oi koje su se mutile kako bulje u nju, a u stvari je vie ne vide. Bio je jo uvek duboko u njoj, tvrd kao stena. Vritala je. Knjiga prva BAZILISK Zmaj koji ubija pogledom Juli NJUJORK KENILVORT POKRAJINA BAKS VAINGTON Momak, uje li ti mene? Trejsi Rihter, opruen na savreno istom drvenom podu, nije se zaustavio. Dok se figura detektiva narednika Daglasa Ralfa Tvajta nadnosila nad njega, zaklanjajui mu sunevu svetlost koja je dolazila kroz male prozore i osvetljavala doo, on nastavi sa sklekovima. - Govorim tebi momak, i bilo bi bolje da me slua. Trejsi je stigao ve do 65, i nije nameravao da prekine zbog detektiva, narednika Tvajta, ni zbog bilo koga drugoga. Ovog jutra trebalo je mnogo besa i nelagodnosti da istera iz sebe. Prolo je neto manje od etrdeset osam asova od smrti Dona Holmgrena. - Mome, ja nemam ceo dan slobodan. Mora da mi odgovori na pitanja. Sedamdeset sedam, sedamdeset osam. Ostali iz senseijeve klase bili su radoznali, ali suvie dobro istrenirani da bi prekinuli svoje vebe. Najzad, to je bila najnaprednija klasa u karateu i aikidou u ovom doou. Osamdeset jedan, osamdeset dva. Sensei napravi jedan brz, kratak pokret prema uljezu, ali Tvajt brzo izvadi svoju znaku. To je sve objasnilo. Sensei je dobro poznavao Trejsija, pa ipak, nije mogao da razume prisustvo detektiva. Svi ovde znali su za smrt Dona Holmgrena koji je do prole noi bio guverner drave Njujork. - Moja majka, neka je gospod uva, imala je obiaj da kae 11

da ja nemam strpljenja - figura detektiva narednika Tvajta lako s"e nagnu unapred i krajevi njegovog mantila dodirnue miiava Trejsijeva lea. - Moji prijatelji to isto dobro znaju. Trejsi je sada stigao ve do 90 i nastavljao je dalje, znojei se. Stie do stotine i skoi na noge. Gr besa putovao je njime. - ta elite? - Ton mu je bio neljubazan. - Mislim da ste u guvernerovoj kui dobili sve to ste eleli. Dugo ste nas tamo zadrali. - Tamo sam dobio samo lai i prenemaganja, mome. Od gu-vernerovog savetnika za tampu nisam drugo mogao ni da oekujem. Ali, Monseratova je bila ve upola omamljena sedativima ... - Postala je histerina. Bila je sa njim kad se to dogodilo. Zaetak osmeha iskrivi iroko lice detektiva. - Da - ree on s izvesnom dozom proraunatog cinizma - kad je Holmgren dobio srani udar. . Trejsi je znao da je ovo mamac ali na neki nain nije mario. To je bilo malo u poreenju s tugom to je izgubio najboljeg prijatelja: itav njegov ivot sada nije imao znaaja, sada kada je Don umro. - Da, tano, kad je dobio srani udar. Tvajtove oi sad sinuse. Znao je da je napravio kontakt. - Molim te, Rihteru, ne pretvaraj se. Stari se tucao s Monse-ratovom da je sve zvonilo njegove reci su bile tako proraunate da su odzvanjale s beskrajnom vulgarnou. - Umro je u sedlu. - Umro je od tekog sranog udara - ree Trejsi s primetnom Ijutinom - kao to je i lekarski nalaz potvrdio. - Da sam na tvom mestu dva puta bih razmislio ako poelim da neto drugo objavim u javnosti. Ja u se u tom sluaju lino pobrinuti da bude saseen do korena. - E vidi, mome, to je ba stvar zbog koje sam doao ovamo da se vidim s tobom. Tvajtovo izborano lice potamnelo je od besa. Bio je ovek krupnih kostiju, irokih ramena, ogromne fizike snage. Ali njegove unutarnje snage, Trejsi je to mogao da vidi, bile su u previranju. Znao je da bi mogao da ga pobedi bez veeg napora. Ali to nije znailo da on ne bi mogao da bude opasan. Tvajtova velika glava sa iroko postavljenim smeim oima, izboranih obraza, okrenu se i zagleda u Trejsija. - Sto se tie sasecanja ve si mi to napravio, mome. Upravo 12 dolazim sa sastanka s kapetanom. Zna li ta mi je rekao? -Ionako e mi to sam izbrbljati, Tvajte. Mislim da.mogu mirno da saekam. Kao da je neto eksplodiralo u detektivu. Lice mu pocrvene i on iznenada koraknu ka Trejsiju. - Svi ste vi isti, vi momci na visokim poloajima, zna li to?! Svi mislite da ste iznad zakona. Ti prokleto dobro zna zbog ega sam imao sastanak sa Flaertijem. Ti si to sve i pokrenuo. Ja sam sada slubeno skinut sa Holmgrenovog sluaja. - Kakvog Holmgrenovog sluaja? - upita Trejsi to je mogao mirnije. - Guverner je radio do kasno u no sa svojom linom sekretaricom, kao to je obino i radio svakog dana u godini. Ba smo poeli nau predizbornu trku za nominaciju. Mislim da...

- Boli me uvo za to to ti misli, mome - ree drsko detektiv. - Ako je tako kako kae emu onda tolika urba da se sve ukloni. Dobio sam polurazumno priznanje od Monseratove, a onda sam video da je cura isparila. Ko joj je pomogao u tome, pitam? Trejsi Rihter, reeno mi je. Hteo sam da krenem da je traim ali potpisan izvetaj od strane Holmgrenovog porodinog lekara ubedio je mog kapetana da Monseratova nije u emocionalnom stanju da bi mogla da podnese ispitivanja. Dobro sam upamtio tu reenicu. I onda mi je reeno da sve zaboravim kao da se nita nije ni dogodilo. - Njegov mravi kaiprst podie se optuujui. - Zna li ta ja mislim, mome? - Osmehnuo se bledo. - Ne, ne mislim. Znam. Ti si sastavio onaj izvetaj i tutnuo ga doktoru da ga potpie. Ti si kontrolisao sve posle smrti, ti si uredio scenu. Po mom raunu ima nekih 40 minuta za koje nikako ne mogu da naem obrazloenje. Znam da si imao 40 minuta vremena da sve raisti. I onda je doao pritisak odozgo da se sluaj obustavi. Moj kapetan ne eli da zna nita drugo nego da sam se ja povukao. Ne znam ko je to naredio, Al-bani, ili je stiglo iz kancelarije dravnog tuioca. - Zahtev je doao - ree Trejsi - prosuujui da e to biti po-slednji uljudan odgovor koji e danas dati tom oveku - od Meri Holmgren, Donove udovice. - Sad, znai, imamo i trei izvor, Rihteru - ree Tvajt jo uvek podbadajui. - Jednu stvar znam zasigurno: jedino ti upravlja itavom stvari, i kao to rekoh ranije, ti moe svakog da zaludi i ubedi: i komesara i kapetana Flaertija. On ionako nema muda. Ali sa mnom nije tako, to je sasvim druga stvar. - Sluaj, Tvajte - ree Trejsi glasom koji je bio na ivici da zadrhti - umoran sam od tvojih pretnji. One meni nita ne znae. Umro mi je najbolji prijatelj. Prirodnom smru. Tako je to. Mislim da si bio suvie dugo na ulicama. Vidi manijake i tamo gde je samo senka. Tvajt se glasno nasmeja. - Da, tano to si ti, mome. Manijak. Ti si kao svi politiari. , Nisi bolji od smrdljive crknute make baene na gomilu dub- ";" reta. - Tvajt stavi prste na Trejsijeve grudi. Nije vano gde si sakrio Monseratovu. Nai u je. A kad je naem sve u da ivuem iz nje. Slomiu je, mome. - Slomiu je, Rihteru! - Detektiv je irom otvorio oi. - Nemoj da me zasmejava, Tvajte. Ako samo prie Monse-ratovoj izgubie posao. Zaboravi na to. Sve je mrtvo i spaljeno. Tvajt mu prie blie. - Na alost, to je tano. Ja bih"eleo da je guverner sahranjen, pokopan. Jer, ja ti tvrdim zasigurno, kao to stojim ovde, da bih ja naao naina da ga iskopam. - Njegov kaiprst opet polete uvis i ubode Trejsija ispod luka rebara. - Ali ti si se pobrinuo i za to, ti prokletnie. Odmah si dao da se Holmgrenov les kremira, im je preliminarna autopsija obavljena. - To je bila Merina elja. - O, priaj mi o tome, naivino. Ali ja znam glas koji joj je tu buvu pustio u uvo. Ti si nam ga drpio ispred nosa tako da sada niko ne moe da izvri pravu istragu. - Kaiprst se opet zabode na isto mesto.

Trejsiju je sada bilo dosta. Oseao je kako bes raste u njemu i da e izbiti kao lava, bio je blizu da uini neto glupo. Ve se bio pokrenuo i postavio u poloaj za napad. Samo njegov intenzivni trening spasao je Tvajta. Ali njegovi miii jo uvek su poskakivali. Tvajt je osetio ta se dogaa. - Hajde, mome - ree i podie obe pesnice u vis - ako eli borbu to e i dobiti. Prouzrokovao si mi suvie neprilika u po-slednjih nekoliko dana. - Miii na njegovim ramenima zaigrae. - Bez obzira na Holmgrenov sluaj ti si u neprilici. - Ja nisam ovek s kojim moe da se ali, Tvajte. - Misli da se bojim tebe i tvojih slatkoguzih drugara iz klase? Trejsi se napravi da nije uo. - Odau ti jednu tajnu. Ne bih voleo nita vie na svetu nego da te sada sravnim s podom. Potrebna mi je samo desetina sekunde. Mislim da bih se tada oseao daleko bolje. Ali to ne bi nita resilo. Proveo sam vie od deset godina radei sa Donom Holmgrenom. Lino sam se zauzeo za kampanju i naimenova-nje. Drali smo borbu u naim rukama. Nismo se nikog bojali, naroito ne Atertona Gotalka. I onda ovo. Ako misli da u dopustiti nekom nezadovoljnom policajcu da naa imena povlai po stranicama "Njujork posta" grdno se vara. Bez obzira ta je Don radio one noi sa Mojrom Monserat ne tie se ni tebe, ni bilo koga drugog, nego samo njih dvoje. Neka ti gospod pomogne, Tvajte, ako uini bilo ta i dovede u sumnju Donovo poteno ime. Tvajt se okrete i ba je hteo da se uputi izlazu kad Trejsi za-uze poloaj nasred dooa i nakloni se senseiu. Veba je mogla da pone. - Napravite krug oko Rihter-sana - ree sensei. Glas mu je bio mekan, ali suv kao pesak. Bila je to vie komanda nego vika. Svi studenti zauzee nove poloaje, a udan zvuk prostruja prostorijom kao da je dunuo vetar. Detektivu se die kosa uvis i oseti kako mu se stegoe stomani miii. Bilo je to neto animalno, osetio je to kao iskonski odbrambeni krik. Kao da mu je prodro pravo u centar mozga i sledio ga. Izvor tog uasnog zvuka bila su poluotvorena usta Trejsija Rihtera. Tvajt je odjednom osetio nesavladivu elju da ode odatle. Oseao se toliko drugaijim i nepotrebnim da se skoro guio. Senator Roland Berk oduevljavao se teatralnou. Zato je, on je tako mislio, i voleo. "chiaroscuro". Njegova kua u Kenil-vortu, najekskluzivnijem predgrau ikaga, bila je sva u crnim i belim tonovima. Lampe i svetiljke bile su tako postavljene da su kad bi bile upaljene davale odreene oblike svetlosti i sen-ke. Svetlost se nije gasila sve dok senator Berk ne bi bio u krevetu spreman da zaspi. Tada bi okretanjem glavnog prekidaa 4 itava kua odjednom tonula u tamu. Te mirne i tople veeri u julu senator je bio naroito zadovoljan kad je okrenuo klju u bravi i otvorio ulazna vrata. Savreno oblikovani prostori svetlosti i senke doekae ga dobrodolicom. Podie ruku i protrlja oi kroz zatvorene kapke. U dnevnoj sobi prie baru i poe da priprema burbon s vodom. "Gospode", pomisli sputajui pregrt leda u starinsku au, "koliku prainu tampa digne kad senator promeni svoje miljenje! Da ovek pomisli da je objavljen rat". Na tu misao se os15

mehnu. Na neki nain to i jeste bio rat. Njegov rat sa amerikom klimavom privredom, sa drutvenom nebrigom za siromane i stare, ekolokim problemima. Srknuo je pie. Sada mu se inilo udno da je bilo kada ranije pristao da se povue iz kampanje. "Novac to moe da uini sa ovekom", zabavio se tom milju. Proveo je tri nemirne sedmice s tom odlukom. Nije bio sposoban da se koncentrie na rad, nije mogao da spava. Njegova prokleta kancelarija stalno mu je bila u mislima. A ta je sa zakletvom njegovim biraima? Oni zasluuju neto bolje od ovoga. Zato je jue naredio svojima iz kancelarije da sazovu konferenciju za tampu, i evo, sada je opet u izbornoj trci. Kakvo je iznenaenje samo izazvala ta najava! Zavese su bile navuene na prozore. Zastao je, podigavi ruku malo odkrinuvi zastor. Bistra voda jezera, je neno zapljuskivala obalu. Ponekad, nou, mogao je da vidi nean zrak meseine na vodi, kao eterino stepenite za nebo. - Niste bili posluni. Berk poskoi, polovina burbona pljusnu po tepihu. Okrenu se i zagleda preko sobe. Oblici intenzivne senke i svetlosti. Nikoga nije video. Nikakvog pokreta. - Ko je tamo? - ree pomalo drhtavim glasom. - ta traite ovde? - Odjednom je progovorio francuski. - Niste bili posluni. Paljivo je gledao prostoriju. Jo uvek nije video nita. Miii u donjem stomaku neugodno mu se stegoe. Odluio je da raisti situaciju. - Pokaite se! - rekao je glasnije. - Pokaite se, ili u pozvati policiju! Tiina. Napravio je korak prema telefonu na baru. - Ne miite se! Senator Berk se sledi. Sluio je vojsku. Umeo je da raspozna komandu kad je uje. - Zato ste to uinili? - pitao je glas. - Zato ste se tako po-neli? Bili smo spremni sve da vam pruimo, ali niste potovali na dogovor. - U glasu se oseao prizvuk zbog kojeg se Berk preznojavao. Ponovo se zagledao u utenu tamu senki. Bilo je strano sluati taj glas a ne videti otkuda dolazi. - Moja savest je u pitanju - rekao je posle izvesnog okleva-nja. - Ne bih mogao da ivim s onim to sam uinio. Ja ... ja ... treba da titim ljude. Ljude kojima sam se zakleo da ell pomoi. - A u sebi je mislio: "Gospode, kako to sve lano zvui, ak i meni samom". - Shvatio sam da ne mogu da izdrim do kraja. - Poklonjeno vam je poverenje, senatore - glas je bio kao predenje, svilast i tih. Berk je zadrhtao zbog toga. - Planovi su obustavljeni zbog vas. - Pa, treba samo da promenite te planove. Ja se prijavljujem za izbore na jesen. - Ti planovi - ree glas - ne mogu da se menjaju. Sve vam je to objanjeno jo u poetku. Sloili ste se sa svim. Neni, razumni ton dovodio ga je do besa. - Prokletstvo! Ba me briga ta sam onda rekao! - vikao je senator. - Gubite se odavde! Ako mislite da vam neto dugujem, ljuto se varate. Ja sam lan Senata Sjedinjenih Amerikih Drava. - Poeo je da se osmehuje. Njegov glas, jak i siguran, ispunjavao ga je samopouzdanjem. - Ne moete mi nita. - Klimnuo je glavom dok je iao prema baru. Kome moete bilo ta da kaete, a da sebe ne otkrijete? Nikome. - Iza bara je bio mali

niklovani revolver kalibra 22 za koji je imao dozvolu. Mislio je da e moi neto da uini ako uspe da ga se dokopa. - Ne moete nita da uinite. - Ve je skoro bio kod bara. Shvatite istinu i nestanite. - Njegova aka kliznu prema baru. - Obeavam vam da u se ja ponaati kao da i niste bili ovde. Ali tada senator Berk se skameni, oi mu se irom otvorie. Vazduh pred njim kao da se rascepi, a onda se zau neto kao krik bola hiljade zveri. Uzdahnuo je i posrnuo unazad, uzmiu-i pred nevidljivim napadaem. Bio je ubeen da ga je neka ne-verovatna snaga udarila u grudi. - Vi odbacujete ivot. - ta? - uspeo je da izmrmlja pre nego to je soba eksplodirala. Komad duboke senke s druge strane prostorije kao da je oi-veo. Naduvavao se unapred zastraujuom brzinom sna. Pokuao je da se pokrene, da pobegne, ali onaj zastraujui zvuk se vraao prikovavi ga za prednju stranu bara dok je gledao kako mu se smrt pribliava. Tada je pokuao da krikne, ali kao da su mu glasne ice iupali iz grla. Video je kako mu se senka pribliava i bio je sav obamro od uasa. Njegove pantalone se ovlaie. Oi kao dijamanti, smrtonosne i neljudske, sijale su u tami - to bie kao da je vuklo senku sa sobom dok je prelazilo trake etlosti. Kretalo se bre nego to je on ikada zamiljao da neto moe da se kree. Grozni zvuk je narastao, razjedajui mu mozak. Podigao je ruke, aa se otkotrljala preko sofe, tenost se prosipala kao tihe suze. Pritisnuo je ake uz ui da bi se zatitio od buke, ali to mu nije pomoglo. Tada se tama rascvetala ispred njega, straan zalazak sunca, njegovo poslednje chiaroscuro, dok se pesnica njegovog napadaa sraunatom snagom sputala na njegov nos, pod dobro od-merenim uglom, sabijajui kao metak kost i hrskavicu u mozak. Senator je poskoio, podignut snagom koju ne bi mogao da shvati ni da je jo bio iv. Ono ega se Trejsi najvie seao iz noi u kojoj je umro Don Holmgren bio je ton Mojrinog glasa. Pozvala ga je iz starinske kue od kamena, probudivi ga. - Boe, mislim da je mrtav, ja stvarno mislim da je mrtav. Ton njenog glasa ga je sledio jer je u njemu shvatio sav uas koji ju je podilazio. Donovo telo bilo je na sofi. Jedna noga dodirivala je pod, vrhovima prstiju i okruglinom pete, kao da e sada spustiti teinu na nju. Naravno, bio je go, koa mu je bila veoma bela, sem jednog dela u oblasti srca, vrata i lica. Kleknuo je pored tela svog prijatelja i ispruio ruku da dodirne hladno meso. Lice je bilo ba kao kod leeva koje je Trejsi video u Jugoistonoj Aziji. Kokasijanci, Vijetnamci, Kinezi ili Kambodanci, izgleda da nije bilo vano. Nasilna smrt davala je njihovim licima straan, nepomian izraz. Okrenuo se da pogleda Mojru, ali ona mu je bila okrenuta leima, kao da vie ne moe da podnese pogled na Dona. inilo mu se da je Don imao srani napad: vidljivi znakovi navodili su na to. Ali, eleo je da od Mojre uje ta se tano dogodilo. Seo je u stolicu preko puta nje i uzeo njene ruke dugih prstiju - tako hladne! - u svoje. - Mojra - ree neno, tiho - mora da mi kae ta se dogodilo.

Buljila je u prazno. Mogao je da vidi samo njene duge trepavice. Znao je da mora za minut-dva da prodre do nje. Trebalo je da pozovu 911, i to to pre to bolje. Priblino vreme smrti bie polazna taka za detektive i svakako e se pitati zato je protekao pun as od guvernerove smrti do poziva policiji. - Mojra, ako mi sada ne pomogne ja neu biti sposoban da ga zatitim. Ona podie glavu i on ugleda sjajne zelene oi, pravilan nos, iroka usta, visoke jagodice. - ta hoe time da kae? Glas joj je jo uvek podrhtavao, i mogao je da oseti kako je drhtaji potresaju. - Ti dobro zna ta elim da kaem - govorio je tiho ali odluno. - Moram da znam, Mojra. Sada. Onda u pozvati 911. Svaki minut je protiv nas. Mora da mi kae. - Da - ta jedina re bila je znak predaje. - On... to jest, mi... - okirana prestala je da govori i Trejsi oseti kako ga njeni prsti steu svom snagom. - Vodili smo ljubav... drugi put... njene oi ga pogledae kao da ga izaziva, ali Trejsi ne ree nita, njegovo lice nije odavalo nita, i oigledno zadovoljna, ona nastavi. - esto smo to inili. Don je obino bio lud za seksom. Trejsi, razume li ti mene? - Da, Mojra, sasvim. Nastavi. Njeno lice smrai se od bola. - Usred toga on se podigao. Moje oi su bile zatvorene. Nisam bila sasvim prisebna. Najpre sam mislila ... da je na vrhuncu. - Pojavie se bore izmeu njenih oiju. Nozdrve joj se iroko rairie. - A onda me neto - ne znam ta - primoralo da otvorim oi. - ta je bilo to neto, Mojra? Jesi li primetila nekog drugog u sobi? - To je kao da se probudi iz komara. Osea prisustvo, ali kad se okrene i pogleda iza sebe nema nieg. - Trejsi je ose-ao kako se njeni dugi nokti zabijaju u njegovo meso. Gledala sam pravo u njegovo lice i, Trejsi, mislila sam da jo sanjam. Bio je beo kao list papira. Usne su mu bile tamne, povuene iznad zuba. Stezao ih je. Izgledao je kao ... o, boe ... liio je na zver! - Poela je nezadrivo da jeca i Trejsi krenu prema njoj. Milovao ju je po leima, aputao joj reci utehe u koje ni sam nije verovao. - Nije mi bilo vano kako je izgledao - aputala je Mojra u njegovo uvo. - Drala sam ga kao dete, ljubila sam mu obraze, one kapke, poluotvorene usne. Izgovarala sam bezbroj puta njegovo ime dozivajui ga, ali njega vie nije bilo Trejsi, njega vie nije bilo. - vrsto se uhvatila za njega. - Nikada vie neu uti njegov glas. Nikada vie neu osetiti njegov neni dodir. Trejsi je zadrhtao na te reci. Stvarno je eleo da je utei: suvie dobro je razumeo njen gubitak. Ali, ta je u stvari mogao da uini? Mrzeo je sebe zbog onoga to se spremao da prebaci na njena plea, meutim, nije imao drugog izbora. Morala je da bude ona. I tako joj je rekao ta od nje oekuje, svojim najmirnijim glasom koji ubeuje, drei je u zagrljaju, pruajui joj toplinu i utehu. - Ali ti e biti ovde - pogledala ga je pravo u oi - zar nee? Odmahnuo je glavom. - Ne, ne mogu. Ti to mora da shvati, Mojra. Ne elim ni traak sumnje da si pozvala nekog drugog pre nego to si pozvala 911. Ne elim da bilo ko pomisli da se tobom manipulie ili da ima neku zatitu. Bie teko prve dve nedelje. Posle toga sve e da izbledi. - Trejsi, ja ne mogu da ostanem ovde. Ne posle svega.

- Ne, svakako da ne moe. Imam jedno mestace u Baks kauntiju. Malo izvan Nju Houpa. Dau ti svoj drugi komplet kljueva i moe ve sutra da se odveze tamo. Ostani tamo. Ima li novaca. Klimnula je glavom. - U redu. Sada kad ja odem, daj mi pet minuta, a onda pozovi 911. Zna ta treba da kae i to kai. - Mojra ponovo klimnu glavom. Prvi put od kako ga je pozvala Trejsi oseti da e sve ipak biti u redu. - Dobro. Daj pomogni mi sada da malo obue-mo guvernera. Maina je zujala. ulo se siktanje trake iz ogromnih studijskih zvunika marke "jamaha", prekidajui tiinu koja je skoro bila opipljiva. Reci su se sklapale u udan zvuk, da bi odjednom eksplodirale kao mehur slane vode: "... a tada neto - ne znam ta - nateralo me da otvorim oi". "ta je to neto, Moira?" -pitao je drugi glas. - "Jesi li primetila jo nekoga u sobi?" Reprodukcija je bila iznenaujue jasna. Mogla je da se oseti ak i unutarnja napetost dijaloga. Mojrin glas se ponovo zau pun emocija: "To je kao kad se probudi iz komara". Dubok drhtav uzdah. - "Osea prisustvo, ali kad se okrene i pogleda, nieg nema. Ja ..." - Glas je odjednom bio preseen kao to se reci briu sa kolske table. Bilo je malo svetlosti u sobi i nikakav zvuk se nije uo, sem jedva ujnog itanja koje je dolazilo i zvunika. Senke su poivale kao trodimenzionalni pejza. - Ne verujem ni jedne rei u to to ona kae. Njen ljubavnik je mrtav, ona je sasvim histerina - ree mlai ovek. Govorio je francuski bez stranog naglaska. Za njega je to bio jezik blii od engleskog. Bio je tamnoput, ali crte njegovog lica nisu mogle jasno da se vide u polumraku. 20 Za trenutak je izgledalo kao da razgovara sam sa sobom, kao da glasno razmilja. A onda se zau drugi glas. - Ne, ba naprotiv, mislim da je neto zaista shvatila i primetila ... neto jeste ... Nije se oseao nikakav pokret u kui pa se inilo da glas dolazi iz samog srca, uma kue. Onda se tamna figura pokrete u konoj fotelji blizu mlaeg oveka i pojavi se obris jedne jagodice u odsjaju ono malo svetlosti. ovek ustade. Sudei po visini na kojoj se taj odsjaj pojavio, lako je moglo da se zakljui da je ovek visok, svakako vrlo vitak. Nije bilo ni grama suvinog sala na tom telu. Zraak svetlosti obasja njegovu dugu aku koja je do malopre poivala na naslonu fotelje od mahagonija. udna kombinacija: izglancani nokti i ake sa uljevima. - ta ona moe da zna? - Mlai ovek kretao se savreno tiho prostorijom. - Razmiljajte logino. - Tvoji kambodanski mitovi - ree ovek iz kone fotelje u koju se opet vratio - izgubljeni su u loginom uenju radikalnog francuskog. Da, logika kae da ona nije videla nita. Ali ja joj ipak verujem kad kae da je neto osetila. - To je nemogue. - Mlai ovek klee pored fotelje. - Bio sam nevidljiv. - Nevidljiv, da. Ali ne i neopaziv. Ona te osetila, mada mi ne moemo da otkrijemo ta e se iz toga izroditi. - Sklopio je prste u piramidu. Glas mu je bio dubok. Odzvanjao je i ulivao mlaem oveku neku sigurnost.

- Ljudski um je najsavreniji kompjuter na zemlji, uvek je bio i uvek e biti. Zato ovek planira, a ne neko drugi. Ali - jedan prst se podie i pokaza prema ovekovoj glavi - um je jo misterija za nas, za bilo koga od nas. Dugi prsti se smirie. - Ona moda nita ne zna danas. Ali ona sumnja. Negde duboko u njoj, ivotinjski instinkt - milion godina star mehanizam za opstanak koji jo uvek posedujemo - zabeleio te je. I moda sutra, ili prekosutra, ona e se setiti. I ta onda? Moe li da odgovori? Mlai ovek se zagledao u oi starijeg zadravi pogled koliko se usudio. Onda sae glavu. Miris tamjana bio je veoma jak u sobi u tom asu, kao da je dah vetra s drugog kraja sveta, iz nekog davnog doba, uao kroz prozor i proeo vazduh. - Uenik uvek potuje uitelja - promrmlja mlai ovek. -Slua ga, pokazuje mu potovanje reju i delom, slua paljivo njegovo uenje. Figura se die iz kone fotelje podsetivi na uspravljeno jedro suprotstavljene nevidljivom vetru, nespremno na poraz. Povue i drugog oveka tako da su sada stajali vrlo blizu jedan drugog. Kao da je nadvisio mlaeg oveka i kao da je u svakom smislu bio krupniji i znaajniji. - Prokletstvo! - opsova. - Ne paradiraj tim budistikim ubretom! Ako ima materijala za raspravu, reci. Ne elim da se krije iza nekih gluposti koje ti je neki starkelja ulio u glavu kad si bio uenik u Pnom Penu! Mlai ovek je drao pognutu glavu pod tim verbalnim napadom, kao dete koje slua razumnu roditeljsku opomenu. - Oprostite mi - apnu, malo se savivi kao na jakom vetru. Po tonu, vie nego po recima, osealo se da je sva napetost iilela iz starijeg oveka. - Ma de, de - njegova ruka polete napred, prema ramenu mlaeg oveka. - Hajde, Kju ree meko, dok mu se u glasu vie nije oseala ljutnja - reci mi samo ta misli, to je sve. Poli su zajedno prema zavesama koje su zatvarale ogroman prozor. Kretali su se po taktu nevidljivog metronoma, kao da su taj in izvodili bezbroj puta - kao neku vrstu rituala. Najzad mlai ovek progovori: - Oboje smo presluali traku - ree - vie puta. Ali ja jo uvek smatram da to nije uverljivo. Na slabom svetlucanju ulinog svetla koje je dolazilo kroz prozor mogle su da se vide njegove crne oi, neobino iroke jagodice, punoa njegovih mekih usana. Sve je to inilo neve-rovatan sklad, lepotu i senzualnost koja bi svakoga odmah privukla. - Bio sam tamo i mogu da se zakunem da me nije videla. Nije mogla. Kad sam izveo udarac, ona je ... bila okupirana drugim stvarima! - Njegova ruka polete prema prozoru i grevito uhvati zavesu boje slonove kosti. - Kao to vam je poznato seks vodi oseanja dobro odreenom stazom. Visoki ovek sluao je paljivo, ali je ipak bio zabrinut zbog onoga to je ena rekla: "A onda me neto ... primoralo da otvorim oi". On je dobro znao ta je bilo to neto. Da li je ona znala? vre je stegao mlaeg oveka. - Suvie si dugo i daleko bio od mene, Kju. - Glas mu je imao udan prizvuk. Bio je nekako laki, kao odraz svetlosti na vodi. - Najpre si bio na Visokoj koli komercijalnih poslova u Parizu,

zatim u enevi, Visbadenu i najzad u Hong Kongu, gde si se bavio neto manje odreenim studijama. Prolo je mnogo vremena od "Operacije Sultan", a? - Gledao je sa simpatijom u mladog oveka. - Sada si spreman ... Obojica smo spremni. Dogaaji nam idu na ruku .. . Sve je na svom mestu. Podigao je pogled i zagledao se kroz prozor. Uline lampe bledo su svetlucale u nizu podseajui na upaljene svece na nekim starim ilustracijama. - itao sam u jutronjim novinama o nesrenom odlasku sa scene senatora Berka. Kau da je mesto i poharano. Odlino. Njegova kazna nee proi nezapaena od njegovih... bivih kolega. Niko od njih vie nee se usuditi da razmilja da krene putem kojim je on hteo. Tako - protrljao je ruke - mi smo sasvim zatieni. Naa sigurnost je ponovo stopostotna. Ali sada mi se ini da bi ta ena mogla da bude nepredvidiva paklena maina. - ak i ako se sea - ree Kju razumno - ne moe nam nita. - Moda ne moe - ree stariji ovek - ali onaj tip Trejsi Rih-ter je sasvim druga pria. Moramo da budemo veoma obazrivi s njim. - Ponovo je gledao kroz prozor. Pojavila se magla vla-ei ulicu. Kju je video da drugi ovek bulji u prazno. - Vidi, za sada on spava, i ja elim da tako ostane. Ako ikada doe vre-me da se on probudi, ja u morati da se obraunam s njim. Ali, shvati me, ja to ne elim sve dok ne postane neizbeno. Zato ne smemo da dopustimo Monseratovoj da mu prenese svoje sumnje, ma kako neznatne one bile u ovom trenutku. - Njegove ruke padoe s Kjuovih ramena. - Sada je trenutak za krajnji rizik. Sada kad smo najsnaniji mi smo istovremeno i najranjiviji- Neu propustiti priliku. Uli smo u to sa svim rizikom i opasnostima. S godinama sam nauio da ne treba da ih poveavam. Treba smanjiti rizik. U tom trenutku oseti se neka snaga u prostoriji, energija koje nije bilo trenutak ranije. Kao da je stariji ovek rekao neku staru i tajanstvenu molitvu, pozivajui u pomo tamu koja je bila vie nego no. , Mlai ovek crnih oiju, oiju grabljivice, pokrenu se. Rekao je ono to je trebalo da kae, srce mu je bilo mirno. Poslednja odluka bila je na drugom mestu. Visoki ovek zatvori oi kao da je hteo na neki nain da se odvoji od narastajue uznemirenosti u sobi. Udahnuo je, a pet M"kundi kasnije izdahnuo kroz otvorene usne. Njegovi ukasti ubi sevnue. Prana. f -_Kao mali kamiak baen u mirnu jezersku vodu. Krugovi se neprestano stvaraju i stvaraju, pravei savrenu refleksiju. -Njegov glas iako nizak, traio je i dobio nadmonost u sobi. -Ko moe da predvidi posledice? Usred tiine kao da se pokret ponovi narastajui u snazi i intenzitetu. Vazduh kao da je vibrirao od tamne energije. Kju je bio ve skoro kod vrata. - Nagrada moi raje za stidljive - visoki ovek disao je polako, duboko."- Jedini siguran nain da se izbegne irenje krugova je da se ukloni ljunak, potencijalni izvor. Okrenuo se sasvim od prozora kad se vrata iza njega zatvo-rie. Oseao je da mu se mir polako vraa. Neki ljudi bi nestajali u barovima, drugi bi otili da se smire u nekom udaljenom, tihom mestu, a kad bi Tvajt osetio da vie ne moe da izdri pritisak, odlazio bi kod Melodi. Za njega je to bilo kao da nestaje sa lica zemlje. Imala je potkrovlje na 11. ulici nedaleko od etvrte avenije. Taj prostor na estom spratu inio se ogromnim. Dala je da sve ofarba crnim lakom. Duboko u noi, sa plafonom i

nametajem u plavim i sivim tonovima, njemu je taj stan liio na peinu i bio beskrajno udoban. Otvorila mu je vrata i on se kripavim teretnim liftom popeo na njen sprat. S dva prsta masirao je koren nosa. Njegov susret s Rihterom nije se odigrao onako kako je eleo. Nekako je izgubio inicijativu. Bio je sleen onim zvukom i prizorom kako Rihter baca ljude oko sebe kao da otresa kine kapi. Tvajt lako zadrhta kao da sve stresa sa sebe seanje na ruan san. Melodi ga je ekala. Stajala je ispred zatvorenih ulaznih vrata, a crveni kimono bio je tesno obavljen oko nje. Imala je uske bokove, male grudi, a crna kosa padala joj je sve do butina. Lice joj je bilo skoro savreni oval, s malom bradom i otrim nosom tankih, finih nozdrva. Nije bila klasine lepote, mislio je Tvajt, ali je to nadoknaivala na sto drugih naina. - ta e ovde, Dag? - U njenom glasu oseali su se prizvuci drugih jezika koje je znala tano jedanaest, ukljuujui ruski, japanski i najmanje tri kineska dijalekta. Bila je ponosna to zna sve glavne svetske jezike. - ta misli zato sam tu? Hou da uem. Krenuo je napred ali Melodi mu vrsto stavi ruku na grudi i odmahnu glavom. - Nije pravi trenutak. Ja ... ", - Takve stvari za mene ne postoje - jo mu je i ovo-trebalo. Skinut sa sluaja, nema kuda da ode: nije ga bilo briga ni za ta. Naslonio se na nju. Melodi se borila s njim. - Dag, moe li molim te da razume ... - Mi imamo aranman - nije eleo nita da razume. - To znam, ali to nikako ne znai da moe da doe u bilo koje vreme... - Ba me boli, pa da je i princ od Velsa unutra - rekao je najzad odgurnuvi je u stranu. Isteraj ga odatle. Melodi irom otvori vrata i zagleda se u njega. - Kriste - ree teko diui - najmanje to moe da uini to je da nestane. Tvajt proe kroz dugaku dnevnu sobu, skrenu na levo i ue u kuhinju. Pregledao je zalihe u friideru dok nije shvatio da nije gladan. Shvatio je da mu ovih dana nije ni do ega. Evo sad i ovo. Zato je uopte bio ovde, u kurvinom stanu, kad je trebalo dajaude kod kue ili u kancelariji? uo je tihe glasove i zatvaranje ulaznih vrata. Stavio je glavu u ake i nije mislio ni na ta. Zareao je kad je uo da je Melodi ula u kuhinju. Nije je pogledao. uo je kako lupa loncima i erpama kao zaposlena sredovena domaica. - Ti ba ima dobre ivce - ree mu okrenuta leima. - Pojma nemam kako sam uopte dopustila da se uvalim u tako neto. - to se tuca s mukarcima zbog zarade, ne zaboravi to -ree Tvajt drsko i odmah poali. Melodi se okrete dok su joj obrazi goreli od stida. - Da, ali ne zaboravi da si ti doao k meni, Dag. Nemoj to da zaboravi. Zato nisi otiao kui eni i detetu? Pritiskao je one kapke prstima dok mu se nisu pojavili svet-laci pred oima. - Izvini - ree meko - nisam oekivao da e biti s nekim, to je sve. - A ta si oekivao? - Nisam razmiljao o tome. U redu? - Podigao je glavu.

- Nije u redu - ree dolazei prema njemu - nije u redu. Mi imamo isti aranman kao to ima i s drugim ljudima u gradu. Jedino mi se ini da od mene ne uzima novac. U redu, prihva-tam to. Nemam drugog izbora. Ali kad doe do toga da ti pone da ugroava moj posao, ja onda podvlaim liniju. 25 - Nee ti meni da odreuje ko e da podvue liniju! - viknuo je i skoio tako naglo da je ona odskoila unazad. - Ja ovde postavljam pravila. Ja sam tvoj gazda i gospodar i ako samo za trenutak posumnja u to, razmisli, kako mogu odmah da te od-vedem u grad i dam nalog da te ubelee. - I da obruka sebe? - I njen glas se sada podigao. - Nemoj da me zasmejava. Dobru stvar poznaje im je vidi. ista zabava. Mora da je ovde ima vie nego to dobija kod kue! - Ne pominji to! - vrisnuo je. - Neu ponovo da te upozoravam. - Umorna sam od tvojih pretnji, Tvajte. Umorna sam od tebe. Ostavi me, zato nee? Davau ti umesto toga procenat. Idi i tucaj neku drugu. - Prokleta da si! - Jurnuo je prema njoj oko stola. - ta ti je? - uplaila se. - Nudim ti deo svoje zarade. Zar to nije dovoljno da se zadovolji tvoje kradljivo srce? Izgleda da vi dole u stanici nita drugo i ne radite nego smiljate kako da neto naplatite. Moda nije shvatila koliko ga je duboko povredila sve do po-slednjeg asa. Videla je ubilaki pogled njegovih oiju i naslonila se na radni sto posegnuvi iza lea i uhvativi no za hleb duge drvene drke. Ali on je bio ve kraj nje i izbacio joj oruje iz ruke. Udario ju je posred lica i ona podie obe ruke da se zatiti. Uhvati je za ruke i prelomi unazad. - Prokletnie! - vikala je. - Odvratan si! - Tada shvati da on jeca dok se bori s njom. - Dag - ree meke. - Zato ne radi neto drugo, inolim te - jecao je dok se njegova velika glava sputala prema njenim grudima. Njene podignute ruke oklevajui dodirnue njegovu tamnu kosu. Osea-jui kako se trese privue ga k sebi. Ljubila ga je po elu i a-putala. - Bie sve u redu - teila je i sebe i njega. Naravno, njeno pravo ime nije bilo Melodi. Roena je kao Eva Rabinovi u kui udaljenoj jedva kilometar od mesta na kome je sada ivela. Ali samo Tvajt je to znao. Upoznao ju je za vreme istraivanja nekog nezgodnog ubistva. U prvi mah se inilo da je ona prva osumnjiena, i zato je on tako paljivo istraio sve o njoj i njenom poreklu. - Zavrila si studije u Kolumbiji - rekao joj je jednom. - Zato radi to to radi? - Dobila sam diplomu i nita drugo - rekla je. - Oseala sam 26 se kao car u svom novom ruhu. Nisam imala kuda da idem ni ta da radim. Zna da sam odgajena u siromatvu. Sada zaraujem i vie no to mi je potrebno. - Slegnula je ramenima. -Ponekad i mnogo, mnogo vie. Mogu sebi da dopustim sve to poelim. Njene sive oi posmatrale su ga drsko. - A ta je s tobom? - Izgleda da je mogla da see kroz sve naslage sve dok se kosti ne ukazu. Vrlo brzo Tvajt je shvatio kako ona ima briljantan um ne samo za jezike: zavideo joj je zbog toga. - ta dobija time to si policajac? Tvajt se zavali unazad na kauu. - Ve sam dvadeset godina u slubi, od toga sam deset godina u Odeljenju za ubistva. Odmahnuo je glavom. - Kriste, kakvih tu prljavih stvari ima. Sluao sam o tome dok sam

bio na Akademiji. - Osmehnuo se, nekako tuno. - Obeao sam sam sebi da neu dopustiti da me uvale u sva ta govna. - Okrenuo je pogled od nje. - Ali to je bila kola. Tada sam bio mlad. Nisam znao kakav je stvarno svet. Uskoro sam to otkrio. Zautao je i zagledao se u nju da bi malo kasnije nastavio. - Moj prvi zadatak u uniformi bio je lo. Prokletnik se muvao oko dve kole, jedna od njih bila je za sasvim malu decu. Bio sam spreman sve da uinim. Video sam decu koju je on navikavao na drogu. Morao sam da pozovem hitnu pomo za jednu malu devojicu. Strano sam eleo da ga uhvatim. Uspeo sam, uinio sam sve onako kako je trebalo. Proitao sam mu njegova prava na panskom i engleskom, za svaki sluaj. Sve je dobro podneo. Prokletnik je imao dovoljno novca da iznajmi advokata koji je znao kako da se ponaa u sudnici. Odbrana je bila fantastina, sudija je bio pomalo naklonjen ... drutveno svestan i tome slino.Kukin sin naao se na ulici ponovo za manje od est nedelja. est nedelja! Moe li da poveruje? - Slegnuo je ramenima. - Ali, to je bio samo poetak. Prljavtina, podvale, podmiivanje bili su na sve strane. Nisi mogao da krene ni na koju stranu a da ne stane u govno. Poeo sam da razmiljam o sebi kao o pacovu u vreloj kai. Vratio sam se kui i tuirao se vie od pola asa toliko vrelom vodom da sam se skoro ou-rio. - Ali ipak nisi promenio slubu - rekla je Melodi ne osuujui ga. - Za to sam se pripremao. Za to sam uio. Van policije ja bih bio samo idiot. - Sklopio je ruke. - Onda sam se oenio, moja ena elela je kuu. Dobili smo dete. I tako je poelo. Rauni su se gomilali... kao kod svih. A onda sam jednog jutra doao u policijsku stanicu i pogledao oko sebe. Bilo je momaka koji su bili sasvim zadovoljni svojim ivotom, mada sam znao da im nije nita bolje nego meni. A bilo je i drugih kojima su pucala lea od posla, koji su ostarili pre vremena. Nisam eleo da budem kao oni. Mislim da sam ja u osnovi poten ovek. - Ponovo je slegnuo ramenima. - Ko zna, moda je to samo oblik samo-zatite. titim one koji pomalo kre zakon. Njima je lepo i meni je lepo. Izvlaim najbolje to mogu. Najzad, dobijam neto vie za sve one asove oaja koje provodim u toj kloaki. A najgora od svih kloaka je ba Odeljenje za ubistva gde se svakog dana sree sa ludilom koje izaziva droga i koje nagoni ljude da ubijaju bezoseajno i onako uz put. - Njegov glas se pretvorio u apat. - A svakog dana sam oseao sve vei otpor. Mojra Monserat je plakala. Stigla je u Trejsijevu kuu po strahovitom nevremenu i pljusku. Samo je odbauljala na gornji sprat, nala udoban veliki krevet i bacila se licem na pokriva. Nemirno je spavala da bi se u pono trgnula iz sna s otrim uzvikom i pesnicama stisnutim uzgrudi. Disala je teko: srce joj je luaki udaralo. Sta je ula? Sta ju je probudilo? Neko je bio prisutan. Ostatak sna koji se vukao preko ramena. "O, Done", mislila je, "gde si sada da me zatiti od mene same?" Ponovo je ula njegov dubok, bogat glas koji joj je donosio toplinu i ivot: "znam te do sri" - govorio joj je - " ... esto razmiljam o tome kako se osea kad ... posle . .. odem kui, k Meri. Treba da zna da ja nju jo uvek volim." Osmehnula mu se tada i rekla: "Da, na nain koji meni ne smeta. Ti si potena osoba, Done. To je jedan od tvojih kvaliteta koji mi se najvie dopada. Ne mogu da te zamislim da naputa porodicu kao to ne mogu da zamislim da e mene povrediti." Neno ju je poljubio: "Ali s tobom tek ivim. Znam da imam dovoljno snage da ostvarim san koji je Trejsi isplanirao za mene". - Nasmejao se

krto i stisnuo je uz sebe. - "Zna, ponekad mislim da bi u " stvari trebalo da on bude kandidat. Da, ja imam iskustva, ali on je briljantan, pametan. On je svojevrstan arhitekta i poznaje ljude na nain koji ponekad plai. Retko ga ko moe prevariti i nikada se on sam ne vara u svojim procenama". "Pa zato onda radi za tebe? Ti govori kao da on moe sam da opstane". Don ju je tada pogledao: "To je pravo pitanje, Mojra, na koje, bojim se, ni ja sam ne znam odgovor". - Okrenuo se da bi mogao da joj se zagleda u oi. - "Bio je u Jugoistonoj Aziji. Ali nije bio obian redov. Bio je neka vrsta ultrapoverljivog pijuna. Valjda u Specijalnoj slubi. Nikada nisam saznao sve detalje o njemu, a ne bih ni pokuavao. Znam samo jedno, a to je, da je nekada imao vrlo veliku mo". "Pa ta misli da se dogodilo?" "Mislim da to niko ne zna sem samog Trejsija. ini mi se da je, jednostavno, od svega digao ruke. Moda je video suvie smrti. Ispod svega to se vidi na povrini on je veoma osetljiv ovek. Ali i on ima nekih problema. Njegov poloaj uz mene briljivo je planiran, tek sada to shvatam. Blizu je vlasti i moi - upravlja njima - a nije u samom centru. Trenutno njemu je samo to potrebno. A moda e mu se kad sve stvari budu sreene, uiniti da to nije dovoljno". Mojra se odjednom uplaila: "Nee se okrenuti protiv tebe?" "Trejsi?" - Don se nasmejao. - "Ne, zaboga, nikako. Trejsi je poteniji od mene samoga, ukoliko je to mogue. Mi smo postali neto mnogo vie nego samo prijatelji. Mi smo porodica. eleo bih da se toga uvek sea". I Mojra zaista to nije zaboravila. U trenutku smrti Dona Holmgrena, kad su je epali panika i uas, bila je to jedina stvar koje se setila. Sada, dok je stajala u kuhinji Trejsijeve kue, znala je da je Don bio sasvim u pravu. "Gospode boe, Done, ta u ja da radim bez tebe?" - rekla je sasvim tiho. Trudei se da zadri suze otvorila je drvene salone na prozoru iznad sudopere, doputajui vlanom vazduhu da ue. Dopadalo joj se ovo mesto. Bilo je isto i nekako prijatno, ispunjeno starim, udobnim nametajem koji je irio intimne prie kao neki udan miris. Iz kuhinje koja je bila sva u kedrovini ulazilo se pravo u trpezariju. Veliki sto od tamnog lakiranog drveta bio je delimino pokriven runo raenim aravom. Par kambodanskih sve-njaka stajao je nasred stola. Na polici u jednom uglu videla je nekoliko kutija sa sveama boje slonovae, a tu su bile i ae, inije i predmeti rune izrade iz Kambode. Na irokoj polici iznad kamina nalazio se veliki kip Bude. Bio je prefarban zlatnom bojom mada je ispod nje provirivalo tamno drvo od koga je bio izvajan, to je govorilo o nesumnjivo velikoj starosti statue. Mojra se zagledala u to zagonetno lice. Za nju je ono imalo neki izraz s drugog sveta, nije nikako mogla da ga povee sa ljudskim biem. Pa ipak, udan kvalitet koji je imalo ostavljao je neobian utisak na nju. S naporom je skrenula panju na druge stvari. Prela je preko sobe do sofe boje karamela na kojoj su bili stari jastuci zgnjeeni od upotrebe. Kleknula je na sofu i privukla jedan jastuk na grudi. Gledala je kroz prozore 29 u policijsku stanicu i pogledao oko sebe. Bilo je momaka koji su bili sasvim zadovoljni svojim ivotom, mada sam znao da im nije nita bolje nego meni. A bilo je i drugih kojima su pucala lea od posla, koji su ostarili pre vremena. Nisam eleo da budem kao oni. Mislim da sam ja u osnovi poten ovek. - Ponovo je slegnuo ramenima. - Ko zna, moda je to samo oblik samo-zatite. titim one koji pomalo kre zakon. Njima je lepo i meni je lepo. Izvlaim najbolje to mogu. Najzad, dobijam neto vie za sve one asove oaja koje

provodim u toj kloaki. A najgora od svih kloaka je ba Odeljenje za ubistva gde se svakog dana sree sa ludilom koje izaziva droga i koje nagoni ljude da ubijaju bezoseajno i onako uz put. - Njegov glas se pretvorio u apat. - A svakog dana sam oseao sve vei otpor. Mojra Monserat je plakala. Stigla je u Trejsijevu kuu po strahovitom nevremenu i pljusku. Samo je odbauljala na gornji sprat, nala udoban veliki krevet i bacila se licem na pokriva. Nemirno je spavala da bi se u pono trgnula iz sna s otrim uzvikom i pesnicama stisnutim uzgrudi. Disala je teko: srce joj je luaki udaralo. Sta je ula? Sta ju je probudilo? Neko je bio prisutan. Ostatak sna koji se vukao preko ramena. "O, Done", mislila je, "gde si sada da me zatiti od mene same?" Ponovo je ula njegov dubok, bogat glas koji joj je donosio toplinu i ivot: "znam te do sri" - govorio joj je - " ... esto razmiljam o tome kako se osea kad ... posle ... odem kui, k Meri. Treba da zna da ja nju jo uvek volim." Osmehnula mu se tada i rekla: "Da, na nain koji meni ne smeta. Ti si potena osoba, Done. To je jedan od tvojih kvaliteta koji mi se najvie dopada. Ne mogu da te zamislim da naputa porodicu kao to ne mogu da zamislim da e mene povrediti." Neno ju je poljubio: "AH s tobom tek ivim. Znam da imam dovoljno snage da ostvarim san koji je Trejsi isplanirao za mene". - Nasmejao se krto i stisnuo je uz sebe. - "Zna, ponekad mislim da bi u stvari trebalo da on bude kandidat. Da, ja imam iskustva, ali on je briljantan, pametan. On je svojevrstan arhitekta i poznaje ljude na nain koji ponekad plai. Retko ga ko moe prevariti i nikada se on sam ne vara u svojim procenama". "Pa zato onda radi za tebe? Ti govori kao da on moe sam da opstane". Don ju je tada pogledao: "To je pravo pitanje, Mojra, na koje, bojim se, ni ja sam ne znam odgovor". - Okrenuo se da bi mogao da joj se zagleda u oi. - "Bio je u Jugoistonoj Aziji. Ali nije bio obian redov. Bio je neka vrsta ultrapoverljivog pijuna. Valjda u Specijalnoj slubi. Nikada nisam saznao sve detalje o njemu, a ne bih ni pokuavao. Znam samo jedno, a to je, da je nekada imao vrlo veliku mo". "Pa ta misli da se dogodilo?" "Mislim da to niko ne zna sem samog Trejsija. ini mi se da je, jednostavno, od svega digao ruke. Moda je video suvie smrti. Ispod svega to se vidi na povrini on je veoma osetljiv ovek. Ali i on ima nekih problema. Njegov poloaj uz mene briljivo je planiran, tek sada to shvatam. Blizu je vlasti i moi - upravlja njima - a nije u samom centru. Trenutno njemu je samo to potrebno. A moda e mu se kad sve stvari budu sreene, uiniti da to nije dovoljno". Mojra se odjednom uplaila: "Nee se okrenuti protiv tebe?" "Trejsi?" - Don se nasmejao. - "Ne, zaboga, nikako. Trejsi je poteniji od mene samoga, ukoliko je to mogue. Mi smo postali neto mnogo vie nego samo prijatelji. Mi smo porodica. eleo bih da se toga uvek sea". I Mojra zaista to nije zaboravila. U trenutku smrti Dona Holmgrena, kad su je epali panika i uas, bila je to jedina stvar koje se setila. Sada, dok je stajala u kuhinji Trejsijeve kue, znala je da je Don bio sasvim u pravu. "Gospode boe, Done, ta u ja da radim bez tebe?" - rekla je sasvim tiho. Trudei se da zadri suze otvorila je drvene salone na prozoru iznad sudopere, doputajui vlanom vazduhu da ue. Dopadalo joj se ovo mesto. Bilo je isto i nekako prijatno, ispunjeno starim, udobnim nametajem koji je irio intimne prie kao neki udan miris.

Iz kuhinje koja je bila sva u kedrovini ulazilo se pravo u trpezariju. Veliki sto od tamnog lakiranog drveta bio je delimino pokriven runo raenim aravom. Par kambodanskih sve-njaka stajao je nasred stola. Na polici u jednom uglu videla je nekoliko kutija sa sveama boje slonovae, a tu su bile i ae, inije i predmeti rune izrade iz Kambode. Na irokoj polici iznad kamina nalazio se veliki kip Bude. Bio je prefarban zlatnom bojom mada je ispod nje provirivalo tamno drvo od koga je bio izvajan, to je govorilo o nesumnjivo velikoj starosti statue. Mojra se zagledala u to zagonetno lice. Za nju je ono imalo neki izraz s drugog sveta, nije nikako mogla da ga povee sa ljudskim biem. Pa ipak, udan kvalitet koji je imalo ostavljao je neobian utisak na nju. S naporom je skrenula panju na druge stvari. Prela je preko sobe do sofe boje karamela na kojoj su bili stari jastuci zgnjeeni od upotrebe. Kleknula je na sofu i privukla jedan jastuk na grudi. Gledala je kroz prozore 29 I koji su bili direktno iza sofe. Iza pranjavog druma prualo se neto to je liilo na vonjak s jabukama. Drvee je bilo zasaeno u savrenim redovima, kao vojska u maru. Iza toga bilo je polje s kukuruzom. Otvorila je irom prozor i zatvorila oi dok joj je neni vetri milovao obraze i kosu. Udahnula je duboko mirise leta. Vratila se ponovo na sofu i savila se tu s obrazom na jastuku. Sada je tek poela odistinski da plae, oseajui straan bol usamljenosti, nepotrebnosti, jedne udne nestvarnosti i bespomonosti iju navalu nije mogla da zaustavi, znajui da iza svega toga postoji ivot svuda oko nje, a da ona vie nije deo njega. - Ovo je poslednji put to smo zajedno. Trejsi nije krio iznenaenje: - ta eli time da kae? Mai se zagleda u njega dok su joj crne oi sijale. - Neto ti se dogodilo? Spolja se ula vreva na ulicama Kineske etvrti. - Ne znam zato uporno eli da ivi ovde. Ima novaca mnogo vie nego to ti je potrebno i mogla bi... - Mislim - ree ona mirno - da o tome sada ne bi trebalo da raspravljamo. Trejsi je znao da ju je povredio onog asa kad je proao kroz njena vrata. ta je to ona znala o njemu to je njemu samom promaklo da shvati! Preao je preko slabo osvetljene sobe i uzeo je u naruje. Bila je mala i nena, imala je okruglo lice i ogromne oi. Liila mu je vie na ivotinjicu nego na ljudsko bie kad su se prvi put sreli u doou. Bila je brza i graciozna kao zmija i skoro nenim dodirima bacala je svoje protivnike na lakirani pod. - Hajde, Mai - osmehnuo se. - Hajde da izaemo. Idemo da pojedemo "dim sam". elim da se dobro zabavim. Okrenula je glavu prema njemu. - Pa ipak, sve to ima ukus oprotaja - osmehnula se bledo onim udnim iskrivljenim osmehom koji je skrivao lepotu njenog lica. - Ne zaboravi da ja znam kako je tamo bilo. Ja sam bila tamo. - Znao je da misli na Jugoistonu Aziju za vreme rata. -Sada imam oseaj da se tako neto slino iri oko tebe. - Luda si. - Osetila sam to im si proao kroz vrata - insistirala je.

- Hajde, prestani - ree ponovo. - "Dim sam" je tvoje omiljeno jelo. - Nisam gladna - ree. - Sem toga jesti u nekom zadimljenom restoranu sa stolom koji nas razdvaja nije ono to elim da zadrim u svojim uspomenama na tebe. Imam previe takvih uspomena. Ostaemo ovde noas. - Izvukla se iz njegovog zagrljaja i poela da raskopava haljinu. Gutajui je pogledom, Trejsi ree: - Nemoj Mai, nemoj sada. Okrenula se i osmehnula. Rairila je ruke: - Vidi? - glas joj je bio pobedniki. - eleo si da se dobro zabavi. - Mogla je odlino da ga podraava kad je to htela. -eli da izae i da jede, eli da pije. - Prila je baru. Moe i ovde sasvim dobro da popije neto, ti to zna. Trejsi okrete glavu od nje i zagleda se kroz prozor. Oseao se miris ulja od suama, otar miris ilia. Neto nie ula se svaa na kantonskom. Sluao je jedno vreme oklevajui da svoju panju prenese na ono to se dogaalo u sobi. - Zar si mislio da ja ne znam zato ti eli da se via sa mnom? - Bila mu je sasvim blizu. Poela sam to da nasluujem posle prvog komara koji sam imala. A kad sam drugi put imala isti komar bila sam sasvim sigurna u to. Trejsi se okrete od prozora. Obe konverzacije su postajale opasne, i ona na ulici i ova u sobi. - Tu bar nema nieg komplikovanog - ree Trejsi. - Dopala si mi se. - Dopalo ti se neto to si u meni video, to u stvari, eli da kae. - Sranje, ja... - Da li je mogue da toliko liim na nju? - rekla je spremna da ga izaziva. Nikada je ranije nije video ovakvu. Bila je uvek slatka i divna. Njeni sitni zubi bili su otkriveni i on je na kinetiki nain oseao njeno prisustvo, kao da se oboje nalaze u doou. Nije oekivao da e ga ona fiziki napasti, ali snaga emocija stvarala je neku udnu energiju u sobi. Naravno, on je bio cilj. Okretala je brzo lice na jednu i drugu stranu ispred ogledala. - Reci mi, Trejsi, elim to da znam. Koliko vidi nju u meni? Da li bih mogla da joj budem sestra? Moda njena sestriina, ili roaka? Oseao je da je veoma napet jer je unutarnja snaga neprestano rasla, nadao se da e ona moi da je kontrolie, ili e morati to on da uini. Nije to eleo jer je mogao da je povredi. . - Koliko licim na Tisah? - pitala je. 30 - Suvie - odgovorio je brzo nadajui se da e je prava istina smiriti. Nije se pokrenuo jer je znao da e ona nastaviti da ga ispituje snagom koja je postajala sve vea. - Ne mogu da sakrijem ono to oseam - rekao je obazrivo. - Ali ti treba da zna da to nije jedini razlog zbog kojeg te elim. - Ali to je bio razlog. - Jeste - ree bez oklevanja. - Dobro - napetost je sada bila neto manja i on odahnu s olakanjem. Za malo da sve ode predaleko. - Mora da ti je mnogo znaila - Mojra se okrenula prema baru kao da se malopre nita neobino nije dogodilo. U njenom glasu nije se osealo ni da je povreena ni da je ljuta. Sanjari li jo o njoj?

- Nekada sam sanjario. Okrenula se s dopola punom aom. - Ali vie ne sanjari - nije rekao nita. Pogledi im se susre-toe. - Zato si me izvodio, zato sam ti ja toliko bila privlana. - To bar nije bilo teko - ree neno - ti si lepa, pametna i vrlo efikasna kad god treba da se koristi telom. Sasvim je prirodno to si mi se dopala. "To je neto slino onome to me je privuklo Donu Holmgre-nu", mislio je seajui se kako je bio duboko povreen kad je upoznao Dona. Don je bio njegova ivotna staza, njegov put ka isceljenju. Mogao je da razmilja i planira u relativnoj bez-bednosti guvernerove dugake senke - mada je u ono vreme Don bio tek savetnik - odmarajui se od napornog puta, ekajui pravi trenutak kad e moi opet da rairi svoja krila. "Kriste, to je liilo na novi ivot", trudio se da se seti onoga to mu je Dinsoku rekao onog dana kad je zavrio kolovanje, "Koristie te sve dok ne padne, ako im dopusti. U njima nema samilosti. Oni troe ljude kao baterije. Ne bih eleo da se to i tebi dogodi. Tebi nikako". Ali, sada je to shvatio, to mu se ipak dogodilo ... Saznao je to tek kad je bilo suvie kasno. Usmerili su ga da se kree suvie brzo i da radi suvie teko. Kako je bio zadovoljan to je uspeo da se iz toga iupa. I da sretne Dona. - Misli su ti daleko - apnu Mai dolazei mu iza lea. Mogao je da oseti pritisak njenih dojki, tvrdou bradavica. "Za to sada imamo dovoljno vremena", mislio je. Mai je bila u pravu. Njegov ivot se ponovo promenio. Uzrok tome bila je smrt Dona Holmgrena. - Misli su ti u prolosti - ree Mai. Njene grene ruke poele 32 -e uiniti, prolosti je klju za sve ispred njih2 pun radsti. - U i braz - Begovo telo u savrenom "06 u kojoj e se seJanuar, 1963. PNOM PEN, KAMBODA - Kojoj religiji pripada? - Ja sam budist, Lok Kru. - Kakva je tvoja vrhovna zapovest? - Ja pratim Budu kao svog vou, sledim doktrinu kao vou, sledim red kao vou. Jedna starinska drvena kutija nalazila se na polici iznad le-vog ramena Pra Moha Panditoa. Kju Soka se trudio da ne gleda u nju, ali to je bilo veoma teko. Pre svega zato to je bila ne-verovatno lepa. Bila je lakirana u tamno smee, a preko toga bili su islikani neni cvetovi bogatom utom bojom afrana i ledeno zelenom. - Ko je Buda? - On je onaj koji je sopstvenom snagom postigao savrenstvo, prosvetljenje i osloboenje jo u toku ivota. Sveti i mudri propagator istine. - Kutija je privlaila njegovu panju kao snani magnet, sve dok nije poeo da osea pospanost zbog te stalne privlanosti. - Da li je Buda bog koji se prikazao oveanstvu? - Ne - neto se pokrenulo blizu kutije. Senka pade preko kamene police. - Da li je on bio boji glasnik koji je doao na zemlju da spase ljude?

- Ne - tamne oi Kju Soke odlutale su prema senci koja se kretala pored kutije otkrivi da je to krupna buba. Njen oklop bio je sjajan i crn, okrugao kao bure. Vredno se puzala uz kutiju 34 i poela da prelazi preko utih cvetova i zelenog lia. - Da li je on onda bio ljudsko bie? Oi Kju Soke zatvorie se pa otvorie - koncentracija mu je poputala. - Da - ree - roen je kao ljudsko bie, ali takav, kao to je on, pojavljuje se samo jednom u mnogo hiljada godina. Prema detinjastom shvatanju ljudi Bude su bogovi ili glasnici bogova. - Glas mu je postao tvrd i odluan. - ta znai re prosveen? Buba je sada stala na kopu. Kju Soka trepnu nekoliko puta oima ne verujui u ono to vidi. Na sunevoj svetlosti jasno se videlo kako se insekt trudi da otvori kopu da bi mogao da ue. Nemogue! - Probuen, ili prosvetljen - ree skoro mehaniki - ili prosveen, oznaava bie koje je sopstvenom snagom postiglo najveu mudrost i moralno savrenstvo koje ivo bie moe da postigne. Pra Moha Pandito najzad se pokrenu. S tim imenom on nije bio roen i bila je to jedna od mnogih stvari koju je prihvatio kad je postao svetenik. Bila je to sanskrtska terminologija. Pra moe da znai i kralj, Buda ili bog, Moha oznaava velikog, a Pandito je ime koje se daje obrazovanoj osobi. Bilo kako, Kju Soka mu se obraao kao Lok Kruu to na kmerskom znai uitelj. Pra Moha Pandito je bio star ovek ali samo prema merenju vremena obinih smrtnika. Kad se potrudio da se seti datuma roenja i izbroji godine koje su prole, iznenadio se kad je otkrio da je na zemlji vie od osamdeset godina a izgledao je kao da ima pedeset. Oi su mu bile sjajne, pune ivota i snage, njegova koa jo uvek je bila vrsto zategnuta preko miia i kostiju. - Soka - ree on tako tiho da mladi trenutno obrati svu svoju panju na njega - kad si roen? - Na dan punog meseca u mesecu maju - rekaoje. - To je datum i Budinog roenja. - Njegove oi za koje je Kju Soka mislio da su najneverovatnije oi koje je ikada video, jer su sadravale senku svih poznatih boja zemlje i neba, zagledae se sada u njega, intenzivno. - Naravno, Buda je roen pre mnogo vremena, 563 godine pre poetka zapadnjake hrianske ere. - udesne oi zatvorie se. Moda je zbog toga ta ogromna razlika izmeu vas. - Ne shvatam. Pra Moha Pandito ponovo irom otvori oi. - Jasno mi je da ne shvata - ree tiho i tuno. Kju Soka je mogao da oseti prekor. - Ljuti ste na mene, Lok Kru. - Ja nisam ljut ni na koga - ree stari kaluer. Njegova otvorena aka podie se iz krila. Ali molim te reci mi ta je to to neprestano privlai tvoju panju da govori svoje lekcije rutinski umesto iz srca. - Istina je Lok Kru, kad kau da za vas nema tajni. Pra Moha Pandito je utao. - Onda vi svakako ve znate.

- ak i ako je tako, voleo bih da to ujem iz tvojih usta. Kju Soka se nagnu unapred oiju sjajnih od elje. - Znai li to da vi znate? Kaluer se osmehnu: - Moda. - ekao je. Mladi pokaza prema kutiji. - Panju mi odvlai ona buba na kutiji. Pra Moha Pandito nije se okrenuo ni da pogleda. - ta misli ta eli? Kju Soka slegnu ramenima. - Ne znam. Ko moe da kae ta jedna buba ima na umu. - A da si ti na njenom mestu? - apnu kaluer. Mladi je razmislio malo pa ree: - eleo bih da uem unutra. - Tano - ree stari kaluer - ako eli da otvori kutiju onda to mora i da uini. Deak ustade i krenu prema uitelju. On podie ruku prema kutiji i kad senka njegove ake pade na bubu ona brzo nestade iza ivice i izlete kroz otvoren prozor u svetlost jutarnjeg sunca. Kju Soka stade na prste i istegnu vrat dok je otvarao bravicu na lakiranoj kutiji. Bravica lako popusti. - Ne vidim nita. - Donesi ovamo kutiju. Deak uini to sasvim paljivo, s obe ruke savijene na toplom drvetu. On okrete kutiju tako da je suneva svetlost ispunila unutranjost. Uzdahnuo je, a onda odluno podigao oi prema licu Pra Moha Panditoa. - Mrtve bube - apnu - gomila praznih oklopa. - Morao je ponovo da pogleda, suneva svetlost je obasjavala sjajne ljuture i to ga je neverovatno privlailo. - Divne su, zar ne? l - Da, zbog svetlosti... - A kad nestane svetlosti? , Kju Soka okrete kutiju od prozora. - Nita - ree - samo crno, crnje od noi. Mir se uvukao u prostoriju. Deak podie pogled pomalo uplaen. Okretao je glavu na ovu i onu stranu da bi otkrio izvor tog neverovatnog mira, ali nije video nita neobino. Ponovo je obratio panju na sadraj kutije. - Zato je buba pokuavala da ue unutra? - pitao je. - Tu vidim samo smrt. - Ti si zemlja. - Pra Moha Pandito ree polako. - Ti jede zemlju. Kad to shvati, shvatio si sve. Kju Soka pogleda svog uitelja. Bio je iznenaen to od njega zrai neka svetlost, aura moi koju je pre oseao nego to ju je video. To ga je preplailo i on shvati da drhti. Vratio je kutiju na policu bojei se da je ne ispusti. - Vidim po tvom licu - ree neno stari kaluer - da sam sada uspeo da zaokupim tvoju panju. - Njegove ruke privuko-e Kjua u zagrljaj pun ljubavi. Stariji brat, Samnang ekao je na njega napolju. Bili su na terenu kraljevske palate princa Sihanuka. Suneva svetlost lila je s neba, osvetljavajui Botum Vadi svom snagom. - Hej, Oun, mali - ree Samnang smejui se - izgleda kao da nisi pri sebi. ta te je Pra moha Pandito danas nauio? Ne lii na sebe. - Je li? - ree Kju. - A na ta liim? Stariji brat se nasmeja i oni krenue dalje.

- Evo ti - ree pruivi mu paketi - tu ti je ruak. - Hvala ti, Sem - prihvatio je paketi i drao ga na grudima. Bio je srean to ga je dobio. Dva brata su prolazila vrtom, sledei krivudavu stazu od crvenih cigala kroz svee pokoene travnjake sa okruglim cvet-nim lejama, i istim smaragdnim ivicama. Naoe jednu kamenu klupu i sedoe. Odavde su mogli da vide umu kamena e-dei, monolitne spomenike podignute u znak seanja na mrtve. Bili su to, u stvari, kovezi za uvanje pepela predaka. Samnang izvadi svoju iniju sa pirinem, komadiima ribe i kremom od raia. Poeo je da jede. Kju je drao svoju iniju u krilu, savivi ake oko njene hladne i prijatne povrine. Nije bio gladan. Njegov stomak bio je ispunjen neim drugim to nije imalo veze s hranom. Skoro ne razmiljajui ree. 36 - Ja sam zemlja. I jedem zemlju. Ja to znam, dakle - znam sve. Njegov brat uo je te reci i nasmejao se ali ne podsmevajui mu se. - Jedanput sam i sam imao taj oseaj - ree trpajui pirina u usta. - Mislio sam tada da sve razumem. - Ali to je istina - ree Kju. - Znam da jeste. - Primetio je da se brat smeje. - Zbija alu s tim? Samnang odmahnu glavom. - Ne, ne zbijam alu, Sok. Samo ispitujem. Kju se okrete prema bratu. - Ispituje? Kako moe da ispituje neto to je na ivot? - Njegov ruak ostade zaboravljen na kamenoj klupi pored njega. - Govori o budizmu kao da je to stvar koju smo mi odabrali. Budizam nas je stvorio. ta bismo bili bez njega, reci mi to? Od trenutka kad sam poeo da sklapam reci u reenice ja uim. -Dodirnu se kaiprstom po grudima. - Ja sam to i to je moj ivot. Samnang se nasmeja i raupa kosu svog brata. - Koliko ti ponosa ima, Ovn. - Smejao se. - A ima samo osam godina. Svaki Kmer poinje kao to si ti poeo. Treba jo toliko toga da naui. - Da, znam - ree Kju uzbueno - Pra Moba Pandito je moj vodi. Trebalo je to da vidi, Sam! Tu mo koju on ima! Dodirnuo me. A kad sam osetio njegov dodir toplina se razlila kroz itavo moje telo. Osetio sam njegovu mo kao da je neto ivo. Njegov brat klimnu glavom. - Da, znam. Stiap Santesok. Dodir mira. To i jeste ivo, Ovn. Jednom sam i ja bio prestraen i zaprepaen time, skoro na isti nain kao i ti. Ali ja sam stariji, ja vidim malo bolje. - Slegnuo je ramenima. - ta nam vredi Stiap Santesok? Kako moe da nam pomogne u stvarnom svetu i ivotu? - Da nam pomogne? - iznenadi se Kju. - Zato nam je potrebna pomo? - Zato - polako ree Samnang - to dolaze velike promene. Rene kae da je revolucija jedini put ka promeni. Rene Evan bio je prilino mlad Francuz bledog lica, jedan od urednika lista "Kambodanska stvarnost". Doao je u Pnom Pen iz svoje domovine preko Saigona. ta je radio ovde niko tano nije znao, ali da je ta misterija oko njega imala neke veze sa nezakonitim poslovima, Soka je shvatio mnogo kasnije. Isto tako, znao je da je Rene jedan od glavnih uzroka zbog kojih je njegov brat postao tako odan strancima. 38

l - Rene kae da su Vijetnamci nai pravi neprijatelji - ree Samnang - i sasvim je u pravu. Uprkos onome to Sihanuk govori, oni su nai vekovni neprijatelji. - Odloio je svoju praznu iniju. - Potrebno je samo da se seti svojih lekcija iz istorije. utalisu, a onda Sam ree. - ej eta, na kralj, glupo se oenio vijetnamskom princezom. Sea li se da oni u to vreme nisu ak ni imali ime Vijetnamci. Zvali su se Anamesi, i bili drski. Princeza je molila svog mladog mua da dopusti njenom narodu da ivi u junom delu Kambode i poto je on bio budala slabe volje, sloio se s tim. Anamesi su se tu naselili i tako je poela duga istorija invazije. Nisu hteli da odu govorei da je teritorija njihova. Ti dobro zna ba kao i ja da je taj deo u stvari Kampuija. Dakle, isto-rijska je injenica da ne moe verovati Vijetnamcima. Poludim kad vidim onu vijetnamsku porodicu koja ivi kraj nas u amkar Monu. Kakva prava imaju da budu tu? - Nemam nita protiv njih - ree Kju jednostavnom dejom logikom. - Nikada nas nisu uvredili, nisu nikada bili loi prema meni, niti prema bilo kome drugom od nas. Samnang pogleda u zabrinuto lice svog brata i oseti kako se bes sakuplja u njemu. Borio se da se osmehne, da bi ugasio vatru u sebi - ba je dolazio sa sastanka sa Reneom. Rene bi uvek u njemu upalio udesnu vatru svojim recima. Neprestano se osmehujui stavio je ruku na bratovo rame, stegao ga u zagrljaj. Veoma su se voleli. - Nemam s kim da porazgovaram - ree neno - pa zato ponekad razgovaram ozbiljno s tobom. Ti si sve to imam, jedini koji me razume. - Ja razumem Baung - ree Kju Soka, oajno elei da pomogne bratu. Bio je sav srean to mogu da budu zajedno i da razgovaraju. - Zna to, jel" da? - Da - odgovori Samnang zatvarajui oi. - Zaboravi sada molim te ta sam rekao. To nije nita. U sebi je pomislio: "Ali uskoro, uskoro e to biti neto". II. Kim je bio u biblioteci sakupljajui podatke o sluaju "Ragman" kad ue bibliotekar i ostavi mu poruku da ga trae. Kim klimnu glavom, pogleda jo jednom u svoje zabeleke da bi bio siguran da je na pravom tragu, pa zatvori fasciklu i die se s kone stolice. Pokupivi beleke baci ih u stroj za unitavanje poverljivih papira. Nita napisano nije smelo da se iznese iz biblioteke bez duplog potpisa. Vratio je fasciklu bibliotekaru, a zatim se uputio uskim hodnikom. Pod je bio zastrven debelim skupim tepihom. Bilo je vrlo tiho na svim nivoima - bio je to Direktorov zahtev. Na dva prva sprata nalazila se Muzika fondacija i biblioteka Ditera Ajvsa, otvorena za publiku, koja je godinje davala tuce stipendija mladim amerikim kompozitorima i koja je u stvari bila paravan iza kojeg je stvarna Fondacija radila. Ali i na ova dva sprata tiina je bila zakon i ako je neko eleo da slua muziku morao je da koristi specijalne slualice. Samo svake druge nedelje kad su se odravali recitali u auditorijumu sa zadnje strane zgrade bilo je neto malo vie buke, ali i to je bilo tiho kao mrmljanje. U toj dobro uvanoj tiini Kimu su oivljavale uspomene na njegovu porodicu koja je ve dugo bila mrtva. Te ive uspomene terale su ga da bude strpljiv: vreme je imalo sasvim drugo znaenje za njega nego za ostale ljude.

"Sada je trenutak da se sve pokrene", razmiljao je. Imao je poslednji deli slagalice. Oseao je elementarnu snagu grabljivice dok dri oputena svoja mona krila pre nego to se vine u vazduhi epa plen. Trebalo mu je mnogo vremena da doe do toga. Crnilo mu se kao da mu je za to trebalo nekoliko ivota. Kad se popeo na gornji sprat pogledao je kroz prozore na uli-; P?matraJuci peake. Na istoku je bio Faragat skver i "YWCA" dosta blizu Bele kue. Ne zadravi se da jo jednom baci pogled kroz prozor, proao je kroz dvoja vrata, prva koja su se otvarala prema njemu i druga koja su se otvarala od nie-ga. J Doao je u Astroterf ali nije imao elje da se osmehne Direktor nije odobravao lakomislenost. On je bio pravi medved od coveka i impresionirao je ak i Kima, koji je inae bio istreniran da ignorie spoljni izgled. Imao je etvrtastu bradu koja je dominirala na licu kraj tvrdih, sjajnih oiju. Kimu se nisu dopadale te oi - suvie su ga podseale na oi Treisiia Rmtera. J J - Imao si lepo vreme u Floridi - ree Direktor kao grmljavi1. - Florida je nesnosna preko leta - odgovori Kim ulazei u sobu. Direktor izae iza pisaeg stola koji je vie liio na bojni brod i prekrsti ruke preko masivnih grudi. Liio je, koliko god to moe ljudsko bie, na jednu od glava uklesanih u Maunt Ra-mor. - Kime - ree on - ti i ja smo preli dug put. Zaposlio sam te uprkos protivljenju mnogih ljudi koje inae veoma cenim i potujem. Nadam se da ne moram da podvlaim kakav jedinstveni poloaj ti ima u Fondaciji. Na neki nain ti ima vie slobode od mene. A ako predsednik na bilo koji nain to otkriie stavice mi muda u procep. - Obojica znamo zato ste mi to dopustili. - Do vraga, tako je! - Direktor je dopustio da se osmeh pro-oije kroz led. - Isuse, ti si obavio ogroman posao za nas kad nam je to bilo najpotrebnije. - Njegove ruke se rairie. - Dok su om ostali prokletnici podvili repove u Jugoistonoj Aziji ti si nam pribavio sve potrebne podatke o ljudima koji su nas in-teresovali i napunio fascikle deblje od moje ake. - On podie ruku i uperi je kao pitolj. - A onda su, jedan po jedan - zatvorio je oi ciljajui - bum, bum, bum, nestali u noi. On zasue rukave svoje koulje kao da im najtei deo posla tek predstoji. r - Ali nije stvar samo u tome. 40 Kim je znao kuda Direktor cilja, ali neka bude proklet ako mu i malo pomogne. utao je. - Kime - ree Direktor svojim najozbiljnijim glasom, - proveo si ivot prekidajui ivote drugih ljudi. Odlino. Za to si i plaen. - Direktor namignu. - Mislim da je razumno pretpostaviti da sada, poto si se vratio s odmora kui, eli moda neto drugo da radi. - Da li znate ... - Da, znam - prekide ga Direktor - dobro znam ta je on. - On je bio ubica dece! - viknu Kim. - Kasapin u umama Kambode. On je zasluio mnogo manje nego ubistvo koje sam mu darivao. - O tome ta je zasluio a ta nije - ree Direktor - neemo sada da raspravljamo. Bilo je to ubistvo bez odobrenja i ja to neu tolerisati. ak ni od tebe. Ti mi suvie vredi, ali si otiao suvie daleko. Budi zadovoljan to nisi u CIA. Fajndlen bi te tako potkaio da bi sledeih est meseci mogao samo da baulja.

- Nije trebalo da to saznate - ree Kim. - Nije bilo naina ... - Ali ja sam ipak saznao, zar ne? - Direktor se osmehnu bez topline. - Ne dopusti da te tvoj poloaj ovde zanese, jer ti se moe desiti da u sunce gleda slepih oiju. - Okrenuo se brzo u znak da je razgovor zavren. - To je tvoja lekcija za danas. Tri dana u nedelji Kju je radio za "Pan-Pacifika" organizaciju koja je radila bez profita, s ciljem da priblii Amerikance i narode Azije preko kulturnih i umetnikih veza. "Pan-Pacifika" je polovinom ezdesetih godina zauzimala tri sprata u modernoj poslovnoj zgradi na Medison aveniji. Njeni poslovi su cvetali i irili se preko raznih udruenja, a i zbog individualne pomoi koji je uslovljavala sve vea trgovinska i privredna razmena sa Japanom, Kinom i Tajlandom. Vei deo poslova koje je ova kompanija obavljala nije bio za javnost. Pored ostalog ona se bavila prihvatanjem, smetajem i obuavanjem izbeglica koje su dolazile iz Vijetnama i Kambode. Njihova zasluga bila je to su u Sjedinjenim Amerikim Dravama osnovani prvi kambodanski budistiki hramovi: u Vaingtonu, Los Anelesu i nedavno u Njujorku. U toj manje javnoj oblasti radio je Kju. Vei deo vremena, od ta tri dana koja je provodio u kompaniji, susretao se sa, izgledalo je, beskrajnom kolonom izbeglica izgladnelih, preplaenih oiju. Uas koji se ogledao na njihovim preplaenim licima bio 42 je za njega podseanje na ono to je ostavio iza sebe: na sve ono od ega ga je otac spasio. I svake veeri kad je naputao kancelariju oseao je veliku zahvalnost za bezbednost u kojoj je sad iveo i do koje je doao na udesan nain. Egzotini Kjuov izgled bio je tema razgovora u "Pan-Pacifi-ku" i gde god bi se pojavio. Personal u organizaciji bio je sastavljen uglavnom od Kokasijanaca i ena. Izvrni direktor voleo je da zapoljava mlade ljude jer je smatrao da oni imaju vie entuzijazma i idealizma. Sa svoje strane, Kju je nagovetaje flertovanja uzimao s ledenom Ijupkou i radoznalou. Pitao se ta je to to ene nalaze u njemu. A takva reakcija samo je jo vie rasplamsavala njihove elje. Ponekad je preduzeto ak i mnogo vie od obinog flerta. U trenutku kad su Kim i Direktor bili zadubljeni u razgovor, skoro etiri stotine kilometara dalje, Kju podie pogled sa svog stola i ugleda Dajanu Samson kako se naginje nad njega. Bila je mlada, i kako je radila u Odeljenju za propagandu, veoma lepa. To je bio uslov na kome je insistirao izvrni direktor. Lice koje je "Pan-Pacifika" pokazivala javnosti moralo je da bude lepo. - Da? - ree on ne sputajui olovku kojom je crtao planove za drugu NjujorkoKambodansku enklavu u Bruklinu. - Zelela bih da porazgovaram s vama o problemu izbeglica -ree Dajana dok su joj plave oi sijale iza velikih naoara. -Mislim da je krajnje vreme da se o toj strani nae delatnosti neto napie. Mislim da je najbolje da o tome damo podatke "Njujorkeru", "Poslovnoj nedelji" i "Forbsu". Najloginije je da odatle krenemo, ali trebalo bi da se s vama dogovorimo o tekstu. - Nagnula se prema njemu, stavila ake na njegov sto i vrlo direktno upitala. - Imate li malo vremena za mene? Kju klimnu glavom. - U redu, imam. - Da vidimo. Sutra niste ovde - nagnula je ljupko glavu - zato ne bismo to sada obavili?

Kju je retko kada iao na ruak. Obino je imao suvie posla i bio duboko svestan da ovde ne provodi pet dana u nedelji. Jo nije zavrio planove za novu enklavu ali, pomislio je, to moe malo i da saeka. Ustao je iza stola i ispravio se. - Da li biste negde specijalno hteli da odete? Zagledao se u njene oi koje su prodirale njegovo telo ispod koulje. - Kako bi bilo da odemo u moj stan? - ponudi Dajana nagnuvi se napred. Nije se alila. ivela je pet blokova dalje na Istonoj 17. ulici, u maloj starinskoj kamenoj kui, dobro odravanoj. Iz spavae sobe videlo se dvorite s puno drvea i starim amerikim bres-tom. Dopustio joj je da ga povede kroz stan do spavae sobe i tu se zaustavio zagledan u sunevu svetlost koja je lila po tlu, dok mu je ona polako odvezivala kravatu, raskopavala koulju. Osetio je malo golicanje dok mu je koulja klizila niz gole ruke. Okrenuo je glavu da pogleda kako se njene koralno crvene usne otvaraju i njen iljati jezik pojavljuje da bi pomilovao njegove bradavice. Uzbudio se zbog njenih dodira. Ona je stenjala milujui miie njegovih ruku, ramena, grudi. Ali on nije oseao ba nita. Nije oseao nita ni kad mu je spustila pantalone, uzdahnuv-i duboko kad je videla njegovu vrstu mukost. Izaao je iz gomilice koju su one stvorile i bez napora je podigao u naruje nosei je prema krevetu. Skinula je bluzu i sama se zaprepastila snagom oseanja koja su pretila da je ugue kad je on nagnuo svoju lepu tamnokosu glavu prema njenim dojkama, uzimajui bradavice u usta i iajui ih, kao to je ona malopre radila njemu. Oseala je neto zaista neobino - neku privlanost koje do sada nije bila sves-na. Uhvatio je zajedno njene dojke i poeo da lie udubljenje izmeu njih, sve dok mu njeno uzdrhtalo telo nije reklo da se ponovo vrati na bradavice. Zastenjala je kad je uzimao jednu po jednu u usta milujui ih. - Oseam da se topim - apnula je - elo telo mi se topi, sve do butina. Oni kapci su joj treperili. Kju se pitao zato se topi i ta je to to osea. Opipao je prstima svoje bradavice, a onda im prineo njene prste. Ona se igrala s njima, milovala ih i uvijala, ali on nita nije oseao. "Pa ipak sam uzbuen", pomislio je i pogledao niz svoje telo. "Uvek sam takav pri ovakvim susretima. Ali ta ja u tim sluajevima zaista oseam?" Osetio je toplinu u trenutku kad je duboko prodro u nju. Osetio je kako je vlana. Video je u njenim oima koliko ga eli, da je luda zbog njegove vrstine, ali mu nikako nije bila jasna ta uasna strast. 44 Kju je oseao kako se njeni miii isteu i gre, kako se znoji i poinje da drhti. Povukao se malo unazad, ali ona vrisnu da nastavi. Njeni kukovi poee da se diu sputaju udarajui o njega sve dok joj vlane butine ne dooe na ivicu kreveta. Zadravao se neverovatnom snagom da je ne probode. Vrh njegovog penisa kao da je oiveo u njoj milujui je po najoset-Ijivijim mestima. Njegova tamnokosa glava opet se spusti na njene grudi. - Oh, ne mogu vie ... - glas joj je bio grub od elje. Ponovo se uzdignula. - Ja ne mogu ... - drala je vrsto zatvorene oi, rukama je stezala njegove vrste miie na leima. Prestani! Stani!

S velikim naporom namestila se udobnije na krevetu i poela da se trlja uz njegovo vrsto telo. Tada je Kju pritisnu snano uz krevet i poe vrlo brzo da se pokree gore-dole da bi ga to bolje osetila. uo je kako teko die u njegovo uvo, kako grgue kao malo dete koje guta s tekoom. Njeni unutranji miii grili su se i stezali oko njegovog penisa koji je ulazio i izlazio iz nje. Uini mu se da ga hvata neka lepljiva senka. Slike poee da naviru. Borio se da ih otera. Disala je teko kao maina van kontrole i uini mu se da ga je jednom pozvala po imenu. Njena neobuzdanost ga je pokrenula, njena ogromna napetost prenela se i na njega u posled-njem trenu. Nita vie nije oseao. Pitao se, dok je polako iao nazad prema svojoj kancelariji, kakvo je to oseanje i kakva je to udna emocija od kojih se Dajana Samson skoro uguila. Na samom kraju, kad je osetio da seme istie iz njega, osetio je neto kao daak pregrejanog pustinjskog vetra i zaista, nita vie. I to je bio taj najudniji deo, najmisteriozniji za njega samog. Nije esto doputao sebi da razmilja o toj tamnoj oblasti. Pod-seala ga je suvie na neki neobjanjivi oseaj s kojim bi se budio u poneko jutro. Obino bi se to dogaalo onoga dana koji je dolazio posle komara, koji su se javljali svake desete ili jedanaeste noi. Probudio bi se usred noi, sav preznojen, diui teko, kao da je upravo pretrao dvadeset kilometara tekog terena, ose-ajui vatru iza svojih leda i miris sagorelog ljudskog tela u nozdrvama. Tada bi priao staroj drvenoj statui Amida Bude, upalio sve-icu za molitvu i bacio se na kolena ispred tog osvetljenog lica. Molio bi predano i dugo kao to ga je uio Pra Moha Pandito. I posle dugog vremena njegov um bi ponovo bio jasan. I onako kao po pravilu, sledee noi bi dobro spavao i probudio se tek u bledu zoru prilino uznemiren. Tu uznemirenost obino bi povezivao s voenjem ljubavi oseajui je kao stezanje u predelu izmeu butina. Bolela bi ga desna ruka, i on bi se okretao oko sebe oseajui neverovatnu toplinu vatre koja mu je bila sve blia, a zatim prolazila pored njega. Na Medison aveniji jedan crnac s kosom slinom masnim cr-"nim zmijama igrao je sa slualicama na uima, potpuno utonuo u muziku sa "Soni" vokmena. Delio je reklame za jedan salon za masau, svakom mukarcu koji je proao. Samo jedan blok dalje sjajne limuzine klizile su s Istoka kao crni karavan, da bi se zaustavio pred Katedralom Sv. Patrika na Petoj aveniji. Policajci su oterali uline prodavce i varalice. Trejsi, stojei na stepenitu katedrale, primetio je limuzinu koju je poslao da doveze Meri Holmgren. Siao je niz stepenice da bi je saekao. - Zdravo, Meri - ree neno. - Kako si? Meri Holmgren izae iz kola i pogleda ga, nesvesna gomile novinara i fotoreportera, televizijskih i drugih kamera koje su bile uperene u nju. Lice joj je bilo svee i zdravo. Sputajui ruku u crnoj rukavici na rame tinejderke koja se pojavila iz kola iza nje ree: - Vi poznajete moju kerku Anu? - Da, svakako.

- Margaret - ree Meri Holmgren vrstim glasom - molim vas, odvedite Anu unutra. Ja u vam se odmah pridruiti. Visoka osoba klimnu svojom malom glavom, uze Anu za ruku i povede je stepenitem uz zujanje kamera i fotoaparata. - Ona e izai kao junakinja iz svega ovoga - ree Meri Holmgren gledajui uspravna lea svoje kerke. - Mogu li neto da uinim za vas, Meri? Meri Holmgren provue ruku ispod njegove. Primala je sa-uea od gradskih velikana, pozdravljala se s ljudima koje je jedva poznavala. Povukla je Trejsija za rukav: - Da li je i ona ovde? Trejsi je odmah znao da ona misli na Moiru. - Ne, nije. Potapala ga je po nadlanici. Odlino. Znala sam da e ti uvek uiniti pravu stvar, Trejsi. - Meri... - Ne! - Glas joj je bio tih ali odluan. Ovo je bio razgovor samo za njih dvoje. - Ne elim nita da znam. Danas ili bilo kojeg drugog dana. Mene vie ne zanima ta je Don radio. Zato . bi me to interesovalo? Njega vie nema. i Polako su krenuli uz stepenite. "f - Dobro je to si me saekao - ree malo nenije. - Bio si D- onov najbolji prijatelj. Mislim da bi bio izgubljen bez tebe, i zbog toga sam ti veno zahvalna. - Okrenula se prema njemu, a zatim klimnula glavom gradonaelniku dok mu je govorila. -Ona bi ga na kraju odvela od mene, znam to. - Video je da suze u krajevima njenih oiju sijaju kao siuni dijamanti. - Ali on je trebalo jo toliko toga da uradi. Toliko toga! Uhvatio ju je vre za ruku, pridravajui je dok su se peli stepenik po stepenik kao da idu prema nebu. Na vrhu stepenita zaustavie se i za divno udo Meri Holmgren ga privue blie sebi. Mogao je da oseti kako drhti. - Trejsi - apnu mu - rei u ti neto to niko ne zna, mada je Don moda to nasluivao. elela sam vie nego bilo ta na svetu da budem prva dama ove zemlje. Toliko je toga to sam mogla da uinim. - Njene oi su bile irom otvorene i on vide duboku prazninu u njima. Uli su kroz otvorena vrata u prohladni prostor kojim je dominirala arena svetlost to je prodirala kroz vitrae. - Seajui se Dona Holmgrena, svako na svoj nain - poeo je nadbiskup - neemo govoriti o prolosti ve o budunosti koju nam je obezbedio. Broj dobrih dela koje je Don Holmgren uinio za dobrobit ovog grada i ove drave suvie je veliki da bismo sada govorili o njima. - Pa, ipak je, poeo da ih nabraja. Trejsi, sedei iza Meri i Ane Holmgren, razmiljao je o Mojri isto onoliko koliko i o Donu. U dnu srca oseao je krivicu to je nije uvukao u katedralu tajno. Ali bojei se susreta s Meri odluio je da je ne dovede, iako je to bilo lako izvesti. Trejsi se brinuo i zbog Tvajta. Nije eleo da se taj prokletnik dokopa Mojre i podvrgne je svom odvratnom ispitivanju. Sve dok je bila van grada bila je bezbedna. Trejsi je bio dobar

poznavalac ljudi i znao je da slubeno uklanjanje Tvajta sa sluaja nee biti dovoljno. Bez obzira da li je on suvie glup ili suvie pametan on e nastaviti i dalje da se interesuje za ovaj sluaj. Nadbiskupovo trtljanje beskrajno se i dosadno produavalo 47 i Trejsi je znao da bi Don da je ovde odavno digao ruke od toga da ga paljivo slua. Najzad se ulo pevanje i posle nekoliko pesama sve je bilo gotovo. Bilo je dobro to je Mojra poteena ove farse. itava stvar, Trejsi je tek sada shvatio, bila je zbog Meri, tampe i televizije. - Gospodine Rihter. Trejsi se okrete. Tihi glasovi podigoe se sa svih strana. Koveg su paljivo nosili niz stepenite. Meri i Ana hodale su za njim. - Da? - Video je oveka tvrdog lica s naoarima zlatnog okvira. - Ja sam Stefen Deks - nije mu pruio ruku. - Pomonik sam Atertona Gotalka. - Zar je Gotalk u gradu? - Naravno. Doao je da oda potovanje Donu Holmgrenu. Trejsi pogleda po gomili ljudi u katedrali. - Nisam ga primetio. - Niste ni mogli - ree Deks. - Na alost, pozvan je hitno na jedan strategijski sastanak. Deks napravi udnu grimasu. -Put predsednikog kandidata nije uvek najlaki. - Zar malo ne precenjujete svoje snage? - ree Trejsi. - Va ef nema ak ni nominaciju svoje partije. - To je samo pitanje vremena - osmehnu se Deks. Ni najmanje ne sumnjam da e na izborima u avgustu on biti republikanski kandidat. - Dakle, Gotalk vas je poslao da izrazite njegovo sauee. - Ako tako elite da verujete - Deksovi zubi sinuse. - Nas dvojica znamo da on i guverner nisu bili ba spremni da spavaju zajedno, mada su obojica bili republikanci. On je oseao, sasvim pravedno - smem da dodam, da je Don Holmgren postao suvie moan u okviru same partije i da to nije bilo poeljno za opte dobro. - To nije bilo dobro za ono to Gotalk eli od partije - ree Trejsi. - Mislim da ne biste mogli da budete tako sigurni u svoju pobedu u avgustu da je Don jo iv. - Ali tako je kako je, gospodine Rihteru. Gospodin Gotalk je jo uvek ovde, a Holmgrena nema. - Nestanite odavde, Deks - ree Trejsi odjednom obuzet nesavladivim besom. - Idem odmah samo da predam svoju poruku - priao je blie Trejsiju. - Kola gospodina Gotalka pokupie vas ispred vae 48 kancelarije tano - pogledao je u svoj zlatni hronometar - za 25 minuta. On eli da vas vidi. - Ne zanima me. Ja ne elim da vidim njega. - Ne budite ludi, gospodine Rihteru. Covek ne odbija takav poziv. - Ba ste videli kako ovek odbija takav poziv. Na Deksovom vratu ile se zategoe od besa.

- A sad sluaj, kukin sine! Ja nisam mekuac s kojim moe da se igra. - Jo je nie spustio svoj glas ali u njemu je bilo jo vie snage i pretnje. - Ti si opasnost za budunost nae partije. Znamo koliko si uticaja imao na Holmgrena. Neu da ti laem, ne elimo da se tako neto slino opet dogodi. - Sreom to ne zavisi od tebe. - Videemo - ree Deks. - Igra opasnu igru. Mislim da ti to jo nije jasno. - Spustio je glavu. - Uradi onako kako ti je nareeno. Ti e ... uuuf! - Deksove oi iroko se otvorie iza naoara. Trejsi, koristei svoje telo kao ogradu od gomile ljudi smestio je svoje prste tvrde kao stene u meko meso direktno ispod De-ksovih rebara. - Hajde, govori - apnuo je kroz stisnute zube - stvarno me interesuje ta ima da mi kae. Nastavi, stari drue. - Uh, uh, uh - bilo je sve to je uspeo da izusti. Krvi je sasvim nestalo iz njegovih obraza. Bio je bled i preznojavao se. Njegovo disanje bilo je udno. - ta kae? - nagnu se Trejsi prema njemu. - Ne razumem najbolje. - Ne ... mogu - rei zavrie u eksploziji udisanja jer je Trejsi u tom trenu sklonio svoje prste tvrde kao kamen. - Naravno da ne moe, ti odvratni parazitu - Trejsi uhvati Deksa za jaku od kaputa. Svakome ko je posmatrao sa strane to je moglo da se ini kao da jedan ovek pomae drugom koji se nesreno okliznuo. - Ne moe zato to ja elim da ne moe ... - Uh! - izusti Deks, a jezik mu se pojavi izmeu zuba. - Sad si razuman, mome. Ima mozak ajkule, primitivan i jednodimenzionalan. Znam ta je potrebno da se privue tvoja panja. - Njegovi prsti opet poletee ali sada izazvae samo sen-ku preanjeg bola. Meutim, Deks se preplaeno povue unazad. - Shvata ta elim da kaem? - ree Trejsi. Potapao je pomonikove rame svojom slobodnom rukom. - Sad kad smo raumeli jedan drugog reci svom gazdi da u mu posvetiti tano petnaest minuta. - Pogleda na svoj sat. - Biu ispred svoje kancelarije tano u 15.30. - Trejsi se zagleda u Deksa i ovaj klim-nu glavom. - Dobro, a sada obojica moemo da nastavimo naim putevima. Pustio je Deksa i ovaj poe ubrzano da die gutajui vazduh. Oi mu se zatvorie od bola. U optoj konfuziji niko_nita nije primetio, - elim vam dobar dan - ree Trejsi i brzo ode dalje. - Srean sam to ste spremni da ujete loe vesti. Zaista ste ozbiljno bolesni. Ne treba da se zavaravate. - Ne zavaravam se. Znam kako se loe oseam i znam da te temperature i drhtavice koje imam nou nisu ala. ini mi se da je poslednja dijagnoza doktora Hardija tana. Mora da mi se vratila prokleta malarija. - Ne, ne, ne! - ree reditelj izlazei iz senke sveniuma. Imala je odluno lice i njene tamne oi sijale su od Ijutine. - Gospodine Makomber, - ree ona metalnim glasom od kojeg su svi zadrhtali, ako u nekom periodu svog ivota elite sebe da nazovete glumcem morate da glumite mnogo bolje. - Krenula je na Eliota Makombera kao feldmaral na neprijatelja. - Koliko puta treba da vam ponovim. Izgovorite to s oseanjem! - Izgovarala je slog po slog, jasno i glasno preterujui u naglaavanju svakog sloga, kao da je on mentalno zaostao. - I drvena daska odigrala bi taj deo s vie oseajnosti.

- Da li bismo ... mogli opet da probamo? - upita Eliot kri-pavo. Obilno se znojio ali ne samo zbog topline reflektora. - Siguran sam da mogu da odigram to bolje. Reditelj pogleda na svoj sat i njeno lice dobi tuan izraz. - Mislim da niko od nas nema toliko vremena za gubljenje, gospodine Makomber. Reditelj pljesnu rukama i okrenu se prema sali. - U redu, sluajte. Sastaemo se jedan as ranije u petak zato to smo danas kasnije poeli. - Okrenula se nazad. - Molim vas, gospodine Makomber, pokuajte da neto uinite u meuvremenu. Posmatrao je njene oi i nije znao ta da kae. Bile su iste kao oi njegove majke. Trepnuo je, na ivici suza. Bile su to ledene oi, iste kao one sa fotografija koje mu je otac pokazivao kad je ve bio dovoljno odrastao da shvati te stvari. Pitao se kakav je to svet u kome je sin morao da ostane bez majke. Ponekad, kad bi bio veoma uplaen, zamiljao je kako bi bilo da je umesto nje umro otac. 50 Siao je s pozornice. Pitao se zato su mu dali da igra "Dugo putovanje u no"? Znao je da nije dorastao toj roli. Oseao je iz najvee dubine da je nekako uplaen i ponien tom rolom. Video je Nensi, jednu od studentkinja iz njegove klase. Bila je raspoloena. "Sada", mislio je, Eliot, "sada je zgodan trenutak da je pitam". Priao joj je. - Zdravo. Nens - ree svojim najmirnijim glasom. - ta radi veeras? Pogledala ga je. Imala je dugu tamnu kosu, zelene oi i savrenu belu kou. Osmehnula se slatko. . - Nita naroito, Eliote. - Hoe li da odemo zajedno u bioskop? Kao da je za trenutak razmiljala o tome. - Pa, da vidimo - ree. - Ili da namaem nokte. - Pogledala je svoje nokte a onda brzo u njega. Osmeh joj nije silazio s lica. - Ali kad bolje razmislim bie bolje da sredim nokte. Eksplozija smeha zau se iz sale i Eliot je znao da je upao u klopku. - Prokletstvo! - ree dok je Nensi nestajala u senci. Tresao se od nemonog besa. Da je samo mogao da smisli neto lukavo i duhovito da joj kae. Ali on je bio sleen. Lupi se pesnicom u glavu ljut na samog sebe. - Toliko si besan. Okrete se i zagleda prema pozornici. Senka se pokrenu. - To sam ja - ree mirno Kju. - ta do avola ti radi ovde? - Doao sam da te vidim na delu, Eliote - odgovori Kju s os-mehom. - eleo sam lino da vidim ta je to toliko vano to te odvaja od tvog pravog posla i spreava te da obavi svoje zadatke. - Ne brini se ti za to - ree Eliot besno. - Ja obavim ono to treba da obavim. - Ostavio si posao u "Metroniksu" zbog ovoga? - Kju se okrete oko sebe. - Mrzeo sam taj posao - ree Eliot - i ti dobro zna zato. Glumim, zato to to volim da radim. - Ali ti loe glumi - Kju je govorio razlono. - Proklet da si. Odvratan si, zna li? - Ja samo govorim istinu. - Kju nije mogao da shvati buru koju je izazvao. - Nikad