ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LX • Сремска Митровица • Среда 19. август 2020. • Број 3103 • Цена 50 динара

Фот

о: M

. Mил

еусн

ић

N A K I T | S A T O V I

���������� ����������������

ПРЕД ШКОЛУ

Уобичајено снабдевање ђака пред почетак школске године за њихове родитеље изискује највише трошка, куповином књига, свесака, оловака, блокова, боја, патика и ранчева... Поједине књижаре дају попусте и плаћање на више месечних рата, које родитељима олакшавају полазак ђака у школу.

ПРУЖНИ ПРЕЛАЗИ У СРЕМУ

Скупо непоштовање прописа

У ОВОМ БРОЈУ ДОДАТАК:

"АКТИВНА ЗАЈЕДНИЦА"

Страна 4.

Среда, 19. август 2020.2

Храм светог Василија Острошког у Беочину,

по речима многих, један је од најлепших храмова у окружењу и засигурно симбол и понос Беочи-наца. Храм је релативно млад, темељи овог храма освећени су 2000. годи-не и од тада ова светиња окупља и сабира велики број верника како из Бео-чина тако и шире.

Храм још увек није за-вршен, остало је још да се приведе крају фреско-писање, као и уређење црквене порте. Међутим, услед лоше кровне кон-струкције, на појединим местима, нарочито купола и сводови, већ су оштеће-ни унутрашњи зидови као и поједине фреске и фасада, те је кров што пре потребно санирати како би се спречила даља оштећења. У плану је да се одмах уради и фасада те да храм опет заблиста у пуном сјају.

За поменуте радове обезбеђен је је-дан део средстава, а у току је и акција прикупљања преосталих средстава како би се ови радови могли што пре извести и спречити даља оштећења.

Сви они који добром вољом и љуба-вљу желе и могу да помогну изградњу

храма светог Василија Острошког, и тако се и сами уграде у живот ове све-тиње, могу уплатити свој прилог на жиро рачун храма 340-11005603-78, отвореног у Ерсте банци.

Додатне информације могу да се нађу на Фејсбук страници храма https://www.facebook.com/crkva.beocin.

С. М.

Средствима Покрајинског секрета-ријата за социјалну политику, де-

мографију и равноправност полова до-дељених по Јавном конкурсу биће фи-нансирано, односно суфинансирано 29 пројеката установа социјалне заштите и 52 пројекта удружења грађана са те-риторије АП Војводине, међу којима је и други део пројекта „Живимо под ис-тим кровом“ Центра за социјални рад општине Стара Пазова. Средства се додељују за подстицај и развој нових и унапређивање квалитета постојећих услуга социјалне заштите, које обухва-тају дневне услуге у заједници, услуге подршке за самосталан живот, саве-тодавно-терапијске и социјално-еду-кативне услуге, као и услуге смештаја. Уговоре за финансирање, односно суфинансирање мера, активности и програма у области социјалне заштите у 2020. години установама социјалне заштите са територије АП Војводине у просторијама Покрајинског секрета-ријата за социјалну политику, демогра-фију и равноправност полова уручио је покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправ-ност полова Предраг Вулетић. У име Центра за социјални рад општине Ста-ра Пазова уговор је потписала дирек-торка Рада Жугић.

Центру за социјални рад општине Стара Пазова је учешћем на овом Јав-ном конкурсу обезбеђена финансијска подршка у износу од милион динара за реализацију пројекта „Живимо под истим кровом 2“ током августа, сеп-тембра, октобра и новембра 2020. го-дине. Пројекат подразумева наставак

реализације активности спровођених у 2019. години кроз пројекат „Живимо под истим кровом“ који је био подржан од стране Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова. Пројекат је промовисао и афирмисао услуге поро-дичног смештаја за одрасла и старија лица и лица са менталним сметњама и инвалидитетом. Ове године, у плану је рад породичног клуба у којем ће бити организовани разноврсни структури-сани садржаји за кориснике и пружа-оце услуга породичног смештаја за од-расла и старија лица, као и одржавање

стручног скупа и промовисање услуге у локалној средини.

У уторак, 11. августа, у просторија-ма Центра за социјални рад одржан је први састанак тима, који учествује у реализацији пројекта „Живимо под истим кровом 2“. На овом састанку су детаљније разматрани динамика и начин спровођења пројектних актив-ности у наредном периоду. Наравно, све активности ће, у складу са епиде-миолошком ситуацијом, бити реализо-ване уз поштовање прописаних мера заштите.

Б. Родић

Почетком августа свим др-жава је у оквиру другог

пакета мера помоћи привреди исплатила 60 одсто минимал-не зараде привредним субјек-тима, односно приближно 18.000 динара по запосленом, за 235.372 привредна субјекта у којима ради 1.016.535 за-послених. Синиша Мали, ми-нистар финансија је изразио очекивање да ће ова подршка бити додатни ослонац при-вреди Србије, а за ту сврху из буџета Републике биће опредељено 18,4 милијарде динара. Он је потврдио да ће запослени добити приближно 155 евра, уз подсећање на то да је ова подршка део дру-гог пакета економских мера који је Влада усвојила 30. јула са циљем ублажавања последица насталих услед болести COVID-19, вредног 66 милијарди динара. Једна од највећих промена у односу на први пакет мера, та што је други пакет усмерен и на при-вредне субјекте који су осно-вани након 15. марта а најкас-није до 20. јула ове године, што је на неки начин подршка почетницима у бизнису, којих је 13.550 регистрованих у АПР-у.

То значи да је ова мера нека врста подршке почетницима у бизнису, а ми верујемо да међу њима има пуно мла-дих људи, нагласио је Мали и додао да је, према подацима Агенције за при-вредне регистре, таквих фирми укупно 13.550. Министар је прецизирао да је

за помоћ привреди и грађанима, рачу-најући оба економска пакета, укупно издвојено 5,8 милијарди евра, што је 12,5 одсто нашег БДП-а.

У Унији послодаваца Србије кажу да све мере поздрављају и додају да до-садашње мере јесу велика помоћ при-вреди Србије, али оне нису довољне за дубину кризе у којој се под притиском пандемије и даље налазимо. Сматрају да, као и досада, треба партнерски ра-

дити на заштити и помоћи грађанима, али и на по-моћи привреди, која је стожер Државе, каже Владимир Лалошевић, председник Уније посло-даваца Војводине и пре-дузетних из Руме.

- Због тога је Унија по-слодаваца Србије упути-ла Влади Србије предлог пакета 5+3 мера за реви-тализацију привреде и минимизирање утицаја пандемије на национал-ну економију након опсежне консултације са привредни-цима, а све у циљу прилагођа-вања новонасталим околнос-тима које су нам наметнуте у доба ове пандемије. Унија је предложила смањење ПДВ-а у најтеже погођеној области туризма и угоститељства на 10%. Ови сектори су најтеже погођени услед епидемије КОВИД-19, првобитно због забране рада, а онда ограни-ченог рада, те пада промета, услед пада тражње. Иначе, смањење попут овог, увеле

су у последњих месец дана из разлога пада промета Аустрија и Велика Брита-нија, док је у Републици Хрватској, овај порез још у 2019. години смањен на 13 одсто, а у Црној Гори чак на 7 посто. Други предлог је плаћање ПДВ-а по ре-ализованој фактури тј. по наплаћеном потраживању као системско решење почев од 1. јануара 2021 године. Ову меру предлажемо, узимајући у обзир чињеницу да се од тог датума очекује

повећање прилива средстава у буџет Републике Србије услед уплате од-ложених пореза и доприноса који се плаћају на зараде запослених. И треће смањење износа локалних комунал-них такси за 30%, као што су напри-мер надокнаде за истицање фирме и друго јер у истраживањима Уније послодаваца показало се да би оваква растерећења у највећој мери помогла већини угрожених фирми , наводи Ла-лошевић.

Такође, у име Уније каже да се за-хетва и одлагање плаћања новоу-ведене еко таксе до 1. априла 2021. године, затим укидање обавезе доку-ментовања неопорезованих трошкова накнада превоза за долазак и одлазак запослених са радног места. Захтеви и предлози су упућени и Министар-ству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а ради се о предло-зима за измене Закона о раду.

- Да накнада зараде због привре-мене спречености на рад у трајању од 30 дана иде о трошку Фонда за здрав-ствено осигурање РС, а не о трошку

послодавца, узимајући у обзир да са падом промета бројне фир-ме нису у могућности да уз обавезу исплате „боловања“ запосле и нова лица која би оба-вљала послове уместо одсутних запослених. Да се запосленима омогућити коришћење прошлогодишњег го-дишњег одмора и на-кон 30. јуна текуће го-дине, као и да уколико

се исти користи из делова не постоји ограничење да први део не сме бити краћи од 2 недеље, да се поједнос-тави процедура давања сагласности надлежног министра у случају да пос-лодавац има, услед прекида рада или смањеног обима посла, потребу да упути запосленог на одсуство дуже од 45 радних дана, уз накнаду зараде од 60 одсто. Уз наведени пакет, Унија сматра веома битним и да јавни сектор благовремено испуњава све доспеле новчане обавезе из уговора и комер-цијалних трансакција са приватним сектором, каже Владимир Лалошевић.

Лалошевић закључује да Унија послодаваца Србије, Војводине као и Уније послодаваца на градским и општинским нивоима очекују суштин-ски социјални дијалог са представ-ницима власти и синдикатима о свим овим питањима кроз који би заједно размотрили и договорили могућности за додатну подршку привреди уз чу-вање права запослених.

С.Белотић

СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ

Акција прикупљања средстава

Храм светог Василија Острошког у Беочину

ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКТА „ЖИВИМО ПОД ИСТИМ КРОВОМ 2“

Ове године Породични клубТим Центра за социјални рад

Потребан дубљи дијалог привреде и властиУнија сматра веома битним и да јавни сектор благовремено испуњава све доспеле новчане обавезе из уговора и комерцијалних трансакција са приватним сектором

Владимир Лалошевић

Синиша Мали( фото: www.srbija.gov.rs)

Среда, 19. август 2020. 3

У Буђановцима ће ускоро почети обнова сеоског Дома културе,

што мештани са нестрпљењем чекају већ годинама уназад. Ово ће бити је-дан од највећих овогодишњих посло-ва када је у питању обнова објеката месних заједница, најавио је председ-ник Општине Рума, Слађан Манчић. Мештани Буђановаца су поносни на дом, који је један од највећих у Срему и сећају се дана када је био и најпопу-ларнији, где се одвијао читав друштве-ни живот и у који су долазиле највеће звезде, посебно седамдесетих и осам-десетих година прошлог века.

-Још пре пар година је било време да се уреди наш Дом културе, јер згра-да прокишњава, а унутрашњост ника-ко није репрезентативна. А некад је то био један од најпознатијих и најлеп-ших домова културе у Срему. Један је од ретких који је седамдесетих имао и

биоскопску салу, са својим кино-пројек-тором и великим платном, где су се три до четири пута недељно органи-зовале биоскопске пројекције. У нашем дому су се одржа-вале чувене игран-ке, најпосећеније у Срему, свирали су тада популарни Астероиди и група Сунчани пут, а гос-товали су и најпопуларнији певачи из бивше Југославије. Не очекујемо да се тако нешто понови, једноставно друга су времена, али ако је дом био такав седамдесетих година, не видим зашто данас не би пристојно изгледао и да се опет окупљамо овде. Ја се сећам да је последњи пут озбиљније сређен поче-тком осамдесетих година када је овде снимана емисија „Знање имање“, каже новинар Златко Марковиновић из Буђановаца.

Ове године је планирано да се из општинског буџета издвоји око 11 милиона динара за обнову објеката месних заједница. Готово половина ће бити утрошена за реконструкцију Дома културе у Буђановцима, где ће се

на првом месту радити кров и фасада, најавио је председник Општине Рума недавно боравећи у овом селу.

- Тендер за одржавање објеката месних заједница се пушта ускоро. У том тендеру је једно од највећих ула-гања од готово 50 одсто намењено уређењу Дома културе у Буђановцима. недавно смо разговарали са председ-ником Савета месне заједнице Буђа-новци, гледали смо шта су приоритети и мислим да ће се кренути од рекон-

струкције крова, а онда ће уследити и остали радови који су неопходни, фасада, плочице, керамички радови и све остало што је у предрачуну плани-рано. Објекат Дома културе у Буђанов-цима ће бити један од најскупљих, јер се дуги низ година реконструише „на кашичицу“. Зато је крајње време да се уради реконструкција крова и спољне фасаде, пошто је столарија претходно замењена, истакао је Слађан Манчић, председник Општине Рума.

Стара слава буђановачког, па и оста-лих домова културе се вероватно неће вратити. Времена су другачија, али мештани свих села, тако и овог сма-трају да су им неопходне просторије у којима ће може одвијати друштвени живот и где ће се окупљати станов-ници, а да ће и запослени у месним заједницама и канцеларијама имати пристојније услове за рад.

С. Белотић

Прошлог четвртка почели су радо-ви на рушењу десног крила старог

објекта Основне школе “Јован Попо-вић” у Сремској Митровици, како би се обезбедио простор за изградњу парте-ра и приступа новој школи.

Како је приликом обиласка радо-ва истакла заменица градоначелника Светлана Миловановић, стара шко-ла је саграђена давне 1961. године, а колектив и ђаци обележиће јубилеј у новој згради.

– Ми смо морали да приступимо рушењу овог дела школе како би се направио пут ка новој школи коју планирамо да званично отворимо 1. септембра. Сигурна сам да стара шко-ла, њени ходници и учионице носе

лепе успомене све деце и наставника из „Поповићеве” школе, али ипак смо морали да срушимо тај део како би се пробио пут до нове школе. Претпоста-вљам да ће нове генерације ученика у новој школи правити сами себи нове успомене. Нова школа је неупореди-во боља од старе, бољи су услови за боравак и за учење деце и можемо слободно рећи да је ово једна од нај-бољих и најопремљенијих школа у ре-гиону – рекла је Светлана Миловано-вић и додала да митровачка локална самоуправа ту неће стати када су у пи-тању улагања у основно, средње, али и предшколско образовање.

Радове је обишао и начелник Град-ске управе за опште и заједничке по-

слове и имовину Мирослав Јокић, који је том приликом рекао да се нови објекат школе налази у завршној фази изградње.

– У току су радови на постављању подних плоча, завршни молерски ра-дови и радови на партерном уређењу. Ових дана очекујемо долазак на-мештаја којим ће бити опремљене учионице и кабинети и школа ће бити отворена 1. септембра на задовољство наших најмлађих сурађана, њихових родитеља али и свих људи из локалне самоуправе, људи који живе у граду јер ово је показатељ како град размишља о ономе што је највредније, а то су наша деца. Нов објекат се простире на четири хиљаде метара квадратних, има 23 кабинета за ликовно, музичко, техничко, информатички кабинет, а сви ће бити опремљени најсавреме-нијом опремом за стицање теоријског и практичног знања. Око 380 милиона динара кошта изградња новог објекта школе Јован Поповић заједно са опре-мањем, а највећи део средстава обез-бедила је Влада Аутономне Покрајине Војводине преко Управе за капитална улагања. Град Сремска Митровица та-кође је учествовао својим средствима

у изградњи овог објекта – рекао је на-челник Јокић.

Преостали део старе зграде школе неће бити срушен и у наредном пери-оду добиће своју намену, а у оптицају је неколико идеја.

Када је реч о простору на ком се налазило десно крило објекта, ис-тиче начелник Јокић, у договору са директором Основне школе “Јован

Поповић” Слободаном Стојилковићем и наставним особљем, процениће се како га на најбољи начин искористити. Сагледаће се потребе људи који нај-директније користе објекат, а простор ће бити искоришћен највероватније за приоритетан улаз из улице Петра Прерадовића или ће бити партерно уређен и озелењен.

Н. Милошевић

Уређење крова и спољашње фасаде

Златко Марковиновић

Слађан Манчић

Дом у Буђановцима спреман за реконструкцију

Ђаци од 1. септембра у новом објектуСигурна сам да стара школа, њени ходници и учионице носе лепе успомене све деце и наставника из „Поповићеве” школе, али ипак смо морали да срушимо тај део како би се пробио пут до нове школе. Претпостављам да ће нове генерације ученика у новој школи правити сами себи нове успомене, рекла је заменица градоначелника Светлана Миловановић

Крај старе и почетак нове ере

Обилазак радова Последњи поздрав учионици број 5

Среда, 19. август 2020.4

Трагедија која се догодила на пру-жном прелазу Змињак код Ша-пца, у којој је погинуо брачни пар

из Лаћарка, оставивши иза себе двоје малолетне деце, потресла је читаву Србију. Ова несрећа није једина која се у претходном периоду десила на пружним прелазима у нашој земљи, а неопрезношћу возача у опасност се доводе не само њихови, него и животи њихових сувозача.

Поштовање саобраћајних прописа од кључне је важности за очување жи-вота, а лакомисленост наших возача, вођених мишљу да им се ништа лоше неће десити и да у близини нема по-лицијских патрола, може скупо да их кошта.

Према подацима које смо добили од предузећа “Инфраструктуре же-лезнице Србије”, на српским путевима постоји укупно 2.138 пружних прела-за и сви су обезбеђени на адекватан начин. Ипак, како кажу из овог пре-дузећа, схватање људи је такво да је обезбеђен само онај прелаз који има рампу, упркос томе што то није тако. Од укупног броја 522 прелаза обезбеђена су сигнално-сигурносном опремом, односно рампама, док су остали обез-беђени знаковима вертикалне друмс-ке сигнализације, Андрејиним крстом и знаком “стоп”. Како кажу, на који ће начин поједини пружни прелаз бити осигуран, зависи од прегледности пру-ге и пута на месту укрштања, намене пруге, врсте пута, густине саобраћаја, највеће дозвољене брзине и слично.

Када је реч о Срему, на територији округа постоји укупно 49 пружних пре-лаза, од којих је укупно 25 обезбеђено полубраницима са светлосним са-обраћајним знацима на путу, а 24 вер-тикалном друмском сигнализацијом. То значи да је обезбеђење пружних прелаза најсавременијом опремом у Срему на далеко вишем нивоу него на територији читаве Србије, јер у Срему тај проценат износи више од 50 одсто, а на нивоу целе земље нешто мање од четвртине.

Према тим подацима, безбедност саобраћаја на пружним прелазима на високом је нивоу, али само уколико се поштује постављена сигнализација. Њено непоштовање, једнако је про-ласку на црвено светло на обичној раскрсници, што може изазвати после-дице са којима смо сви већ упознати.

Мирно у последње три године

Од 2018. године до дана, на пруж-ним прелазима у Срему догодиле су се укупно четири несреће, у којима, на срећу, није било настрадалих, а по-вређена је једна особа из путничког возила. За све четири несреће, одго-ворни су били возачи друмских вози-ла.

По две несреће догодиле су се то-ком прошле и претпрошле године, док ове године на пружним прелази-ма у Срему није било саобраћајних несрећа. Једна од поменутих несрећа догодила се 2019. године у Руми, на пружном прелазу обезбеђеном ау-томатским полубраницима, када се друмско путничко возило провлачило између спуштених полубраника, и том приликом повређена је једна особа из тог возила. Преостале несреће до-годиле су се на пружним прелазима обезбеђеним знаковима вертикалне друмске сигнализације. Једна од њих догодила се прошле године у Плати-чеву, када је возач оставио заустављен аутомобил на профилу колосека, а 2018. године, воз се у Буђановцима и Путинцима сударио са аутомобилом, односно, трактором, који су неодго-ворно и непоштујући сигнализацију прелазили пругу.

Ови подаци, упркос томе што је у последње три године забележен рела-тивно мали број саобраћајних несрећа на пружним прелазима, ипак не охраб-рују. Питање је колико на нашим пре-лазима има провлачења између по-лубраника, непоштовања знака “стоп” и простог “прелетања” преко пруге док

воз наилази? Већина ових преступа за-вршило се срећно по возаче, али, мог-ло је да буде и другачије.

Управо због тога, с обзиром да су за готово све несреће на пружним прела-зима у Србији били криви возачи пут-ничких друмских возила, из “Инфра-структура железнице Србије” апелују на учеснике у саобраћају да поштују прописе и саобраћајну сигнализацију, јер је то једини начин да се несреће из-бегну, а људски животи сачувају.

На рампи у Вогњу милионска штета

Током ове године, како кажу из “Инфраструктура железница Србије”, у Срему није било крађе делова и оп-реме на пружним прелазима, осим у једном случају.

Међутим, ове године евидентира-но је чак 440 случајева оштећења оп-реме на путним прелазима у Срему и готово искључиво је реч о ломљењу полубраника, односно, рампи, које су својом непрописном, неодговорном и непажљивом вожњом оштетили воза-чи друмских возила. Како даље истичу,

поред ломова рампи на пружним прела-зима, било је и појединачних случајева када су друмска возила налетела на спољну опрему уређаја на пружним прелазима и оштетила је, и то на пру-жним прелазима између Голубинаца и Путинаца, као и у Краљевцима.

Због наведеног, «Инфраструктури железнице Србије» нанета је директна материјална штета од око 70 милиона динара. Штета која овим проблемом може бити нанета учесницима у са-обраћају, не мери се у новцу, него у људским животима.

Када смо код свима добро познатог пружног прелаза на уласку у Вогањ, деветог фебруара ове године украде-на је опрема из које се напаја уређај пружног прелаза, а непознати почи-ниоци су уређај потпуно уништили и тиме причинили штету од скоро 12 милиона динара. Поменути уређај је десет дана био у квару, а у том пери-оду друштвеним мрежама почели су се ширити снимци воза који пролази поред подигнуте рампе. Ипак, треба указати на чињеницу да је овај пружни прелаз обезбеђен и вертикалном са-обраћајном сигнализацијом, коју у слу-чају нефункционисања рампе у сваком случају треба поштовати. У оваквим ситуацијама, возови се заустављају пре самог прелаза и настављају са во-жњом тек када се увере да на прузи нема никога. Поменути снимци при-казивали су воз који се креће брзином

од само неколико километара на час, након претходног заустављања, а во-зачи друмских возила у том тренутку били су дужни да поштују саобраћајне знаке. Воз на овај начин не угрожава друге учеснике у саобраћају, уколи-ко се саобраћајна правила и ограни-чење брзине на путу пре самог прела-за поштују.

Неколико дана након овог догађаја, омогућено је да уређајем на овом пре-лазу рукује чувар пружног прелаза, чиме је он поново доведен у функцио-нално стање, у каквом је и данас.

Било како било, чињеница је да су пружни прелази у Срему апсолутно обезбеђени адекватном саобраћајном сигнализацијом, а свака незгода нас-тала на њима, оправдано је кривица возача друмских возила, бициклиста и пешака, који правила саобраћаја не поштују. Можда би све и било друга-чије, када бисмо у обзир узели и чиње-ницу да неодговорним понашањем не угрожавамо само свој живот и животе својих сувозача, него и живот самог машиновође, који након несреће у својој глави носи трауме до краја жи-вота. Никаква психолошка подршка, коју несрећним машиновођама пружа Завод за здравствену заштиту желез-ничара, не може да избрише призоре из главе једног човека. Човека који зна да је, не својом кривицом, одузео нечији живот.

Н. Милошевић

Колико нас кошта непоштовање прописа?Можда би све и било другачије, када бисмо у обзир узели и чињеницу да неодговорним понашањем не угрожавамо само свој живот и животе својих сувозача, него и живот самог машиновође, који након несреће у својој глави носи трауме до краја живота

У претходном периоду, у Срему су реконструисана и уређена два пруж-на прелаза, и то на блоку 1 у желез-ничкој станици Шид и пружни прелаз «Мала Босна» у Сремској Митровици.

-ници Шид реконструисан је прошлог лета, а реч је о изузетно фреквентном прелазу, где пут прелази преко шест колосека. У оквиру потпуне обнове овог прелаза, «Инфраструктура же-лезнице Србије» реконструисала је колосеке, док је локална самоуправа асфалтирала пут преко пруге.

Пружни прелаз «Мала Босна» у Сремској Митровици реконструисан је током фебруара ове године, а реч је, такође, о изузетно фреквентном прелазу. Заједничким деловањем «Инфраструктура железнице Србије» и митровачке локалне самоуправе, у реконструкцију овог прелаза уложе-но је око седам и по милиона динара. Реконструисан је сам пружни прелаз, постављени су гумени панели и об-новљени су прилазни путеви.

Пре тога, уређени су сви други пру-жни прелази у Сремској Митровици и

безбедност саобраћаја је подигнута на знатно виши ниво. На прелазу према Лаћарку, као и у Малој Босни, изграђе-на је и стаза за бициклисте и пешаке, а Митровчанима је у претходном пери-оду изграђен и подвожњак, којим је денивелисан железнички и друмски саобраћај. Ове године, изграђен је и подвожњак у Инђији.

Реконструкцијом пружног пре-лаза у Малој Босни, наводе из «Ин-фраструктуре железнице Србије», завршена је обнова свих пружних прелаза у Срему.

Сви прелази у Срему реконструисани

Безбедно за бициклисте и пешаке

Знак «стоп» је ту с разлогом

Прелаз у Вогњу након крађе опреме

Подвожњак у Сремкој Митровици

Среда, 19. август 2020. 5

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: Немања Милошевић

МАТИЧАР

СКЛОПИЛИ БРАК:

Живан Росотруновић и Тамара Мак-симовић, Слађанко Томашевић и Снежана Василић.

ДОБИЛИ СИНА:

Драган и Жаклина Суљић-Сремска Митровица, Мирослав и Драгица Васић-Мачвански Причиновић, Мирко и Светлана Марић-Засавица II, Зоран и Александра Младено-вић-Нови Бановци, Марко и Наташа Игњатовић-Брестач, Александар и Марија Мирковић-Шабац, Ђорђе и Власта Чаркић-Стара Пазова, Дејан и Видосава Шарац-Жарковац, Живко и Милена Милетић-Витоје-вци, Светислав и Јелица Петровић-Рума, Алексанрад Лушис и Јелена Трандафиловић Лушис-Рума, Зоран и Јованка Драгомировић-Рума, Ненад и Мартина Зубић-Равње, Сло-бодан и Сања Полић-Рума, Марко и Зорана Јокић-Рума, Зоран и Јелена Сикирица-Рума, Немања Њежић и Зорица Вукмир Њежић-Чалма.

ДОБИЛИ ЋЕРКУ:

Горан и Јелена Јовковић-Шид, Дра-ган и Јелена Миочиновић-Бачинци, Вељко и Љиљана Лукић-Сремска Митровица, Саша и Маја Савић-Голубинци, Марко и Јована Марко-вић-Инђија, Ненад и Јелена Рада-новић-Сремска Митровица, Марко и Маја Адамовић-Салаш Ноћајски, Стевица и Данијела Јекић-Мачван-ски Причиновић, Немања и Драгица Јовановић-Стара Пазова.

ДОБИЛИ БЛИЗАНЦЕ:

Данијел и Сања Божјаковић-Мач-ванска Митровица

УМРЛИ:

Софија Милић рођ.1937, Ондреј Ројка рођ.1961, Алкица Јеремић рођ1935, Петар Аврамов рођ.1974, Абдулах Мисаљевић рођ.1940, Ја-года Радовановић рођ.1950, Јован Ранисављевић рођ.1954, Стеван Шипка рођ.1946, Савка Баленовић рођ.1937, Никола Јовичић рођ.1935, Ранкица Арсић рођ.1959, Милош Јелић рођ.1936, Софија Остојић рођ.1959, Јован Крстић рођ.1954, Мара Панић рођ.1936, Малина Гајић рођ.1937, Ратко Шљиванац рођ.1944, Драган Јовчић рођ.1949, Драгољуб Стефановић рођ.1938.

Пројекат „Опоравак економије – јачање заједнице“ суфинансира се из буџета Града Сремска Митровица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ЈКП "КОМУНАЛИЈЕ"

Савска вода и даље исправна

Завод за јавно здравље Сремска Мит-ровица, према извештају ЈКП Комуна-

лије, извршио је анализу савске воде 5. августа на тачкама узорковања на малој плажи, почетку плаже и код Диспанзера.

Узорковањем и анализом физичко-хе-мијских и микробиолошких параметара, савска вода на наведеним локалитетима ОДГОВАРА захтевима Уредбе о гранич-ним вредностима загађујућих материја у површинским водама и подземним вода-ма и седименту, као и роковима за њихо-во достизање.

На грађане се апелује да прате пре-поруке за безбедно купање, односно, да избегавају роњење, прскање, скакање и гледање у води. Приликом уласка у воду потребно је постепено се расхладити, а након купања у Сави потребно је корис-тити тушеве. После јаке кише не купати се у савској води два до три дана.

Још један вртић у Сремској Митро-вици имаће боље услове за боравак

деце. Уколико се створе услови за то, према речима начелника Градске уп-раве за опште и заједничке послове и имовину Мирослава Јокића, током ове године почеће радови на рекон-струкцији објекта вртића "Маслачак" у насељу 29. Новембар.

– У току је израда пројекта рекон-струкције објекта "Маслачак". То је

највећи вртић у нашем граду и након његове реконструкције обезбедиће-мо деци, али и особљу најбоље ус-лове за боравак и рад – рекао је на-челник Јокић.

Поред тога, он се осврнуо и на нови објекат вртића у Лаћарку, чија се изградња полако приводи крају, а, како каже, све указује на то да ће сви радови бити завршени пре зада-тих рокова.

Међународни дан младих обележен је 12. августа и

у Сремској Митровици. Волон-тери локалне Канцеларије за младе, том приликом су разго-варали о омладинској полити-ци на вишем нивоу са предста-вницима локалне самоуправе и покрајинским послаником и некадашњим волонтером Дмитром Станишићем.

Координаторка Канцеларије за младе, Биљана Матић, честитавши младима њихов дан, истакла је да су волонтери изразили жељу да разгова-рају о тој теми.

– У оквиру нашег пројекта Каријер-ни инфосервис имамо фазу Реални сусрет, где млади и успешни људи причају о свом каријерном путу, а овај пут имали су прилику да разго-варају са председником посланичке групе Александар Вучић - За нашу децу у Скупштини АП Војводине, Дмитром Станишићем. Кроз наше радионице, млади имају прилику да се изразе и да кажу шта је оно што их интересује, а често и сами предлажу шта даље да радимо – рекла је Биљана Матић.

Тема овогодишњег Дана младих била је њихово ангажовање на локал-ном, националном и глобалном нивоу у раду националних и међународних институција, а било је речи и о већој присутности у јачању улоге младих у званичној политици.

– Млади увек и непрестано имају нове потребе и локална са-моуправа и покрајинска админи-страција, као и републички ниво, треба да теже томе да реше што више њихових проблема. Да би се они решили прво треба да се чује њихов глас и да се чују њихове потребе. Из истраживања јавног мњења која се перманентно спро-воде, као највећи проблем увек је

истакнута незапосленост младих, затим културни живот, дружење... Да бисмо решили те проблеме, на првом месту тре-ба обезбедити најбоље усло-ве. Када причамо о запослењу, мени би било изузетно драго да чујем да већи број младих ос-таје у Сремској Митровици, да не иду у Нови Сад и Београд – рекао је покрајински посланик Дмитар Станишић.

Волонтерка Теодора Палковић, истакла је да је сама тематика Канце-ларије за младе, с обзиром на то да по-средује између младих и институција, нешто што је утицало на то да почне и настави да се бави волонтерским радом. Ту је, каже, заволела и волон-терски рад, којим ће се бавити и након уписа на факултет.

Дугогодишњи волонтер Марко Ву-колић рекао је да је Међународни дан

младих прилика да се укаже на значај учешћа младих у доношењу оквиру заједнице на вишем нивоу.

– Ту смо да подсетимо све инсти-туције, све државне органе колики је значај младих у доношењу одлука. Важно је да се чује глас младих, које су њихове потребе, проблеми, све са чим се они сусрећу данас. Сарадња са ло-калном самоуправом код нас, у односу на раније, је много боља и из године у годину се поправља – каже Марко Ву-колић.

Обележавању Међународног дана младих испред митровачке локалне самоуправе присуствовали су још и начелник Градске управе за опште и заједничке послове и имовину Миро-слав Јокић и начелник Градске управе за образовање културу и спорт Илија Недић.

Н. М.

Прошлог четвртка, 13. августа, у ор-ганизацији Црвеног крста Сремска

Митровица, а у сарадњи са Заводом за трансфузију крви Војводине, одржана је још једна успешна акција добро-вољног давања крви у просторијама Основне школе "Бошко Палковљевић Пинки". Подсећања ради, почетком овог месеца одржана је и једна ван-редна акција, услед повећаних потре-ба за јединицама крви.

Током ове две акције, крв су дала 144 добровољна даваоца, а у мит-ровачком Црвеном крсту задовољ-

ни су одзивом суграђана с обзиром на неповољну епидемиолошку си-туацију.

Обе акције протекле су уз пошто-вање свих прописаних мера превен-ције и сви добровољни даваоци на улазу су дезинфиковали своје руке и добили заштитне маске.

Следећа акција добровољног да-вања крви биће одржана 25. августа и Црвени крст позива све суграђане да се одазову и искажу своју хуманост, јер потреба за крвљу постоји и током епидемије.

РЕКОНСТРУКЦИЈА ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ "МАСЛАЧАК"

Бољи услови за боравак најмлађих

ПУ "Маслачак" спреман за реконстукцију

АКТИВНОСТИ ЦРВЕНОГ КРСТА

Још једна успешна акција

Са последње акције

ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН МЛАДИХ

Важно је чути глас младих

Дмитар Станишић међу младима

Биљана Матић

Теодора Палковић

Марко Вуколић

Среда, 19. август 2020.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

ТЕРАПИЈА

Цурици су нестале тегобе, у љубави имала је пробе!

РАНОРАНИЛАЦ

Идем шором у јутарње сате, тражим цуре, може и удате!

?

Кад смо ишли да жањемо жито, ја сам своју комшиницу пито!

Коронарне мисли

а убудуће – да замени руковање!

сада тражи и држава!

-лико видљиве.

преко инбокса!

куће. Порастао сам и - опет све по старом?!

баке и деке 10. и 25. у месецу!

Следећи корак је укидање судија?!

-ни на респираторе, а они инфицирани полити-ком на ТВ апарате!

Пише: Душан Познановић

Црта: Петар Писместровић

Наш пензионисани колега и песник и књижевник из Ирига, Тодор Бјел-

кић, добитник је награде „Еуридикин венац“ који додељује Књижевни клуб

-годишњег конкурса, додељене су три

-ва припала је Видаку Масловарићу из Београда за свеукупни књижевни рад и неговање поезије љубави. Награда Орфејева лира припала је Абдалаху Гасмију из Туниса за лепоту и снаж-

Тодор Бјелкић из Ирига носилац је признања Еуридикин венац за за снагу

С.Б.

вадесетшестогодишњи Румљанин Алексеј Тубоњић, дугогодишњи је волонтер Црвеног

крста Рума и Црвеног крста Србије, а ускоро ће бити и дипломирани дефектолог олигофренолог. Он је волонтер Црвеног крста већ 11 година и од његове петнаесте хуманитарни рад је део њего-

-лога олигофренолога, јер је и његова професија везана за помоћ и интеграцију деце и одраслих са

-ног крста навела га је жеља и дужност да помаже особама у моментима када им је то најпотребније и када саме не могу да се изборе са појединим животним околностима.

- Хуманитарни рад се данас генерално своди на ангажман и ентузијазам појединца, уместо да свако као индивидуа препозна потребу да по-могне ономе коме је то потребно. За хуманост не би требало да се захваљује , већ би то треба-ло да буде потреба и осећај сваког од нас да без било каквог подсећања нити надокнаде помаже

-ција Црвеног крста ради много на томе да упозна

-нитарни рад, али да би све то било оствариво у пракси потребно је ангажовање самог појединца. Не ради се о томе да појединац треба свој живот да посвети томе, али макар мали покушај и макар једно хумано дело сваког појединца, могло би да

друштву, каже Алексеј.

-ног крста бавио се едукацијом младих у разли-

добровољног давалаштва крви. Касније као искуснији и остварени волонтер је прошао основну обуку Националног тима за деловање у

несрећама, био активан као волонтер у мајским поплавама 2014. године у Руми и приликом доста-

-вао је на свим акцијама на локалном нивоу, укљу-

корона вируса. Преко пројекта „Млади у акцији“ 2013. године, који је реализовао ЦК Рума, је био

Међународном кампу у Северној Ирској, када се тај пројекат заснивао на раду и упознавању ло-

за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју. - И у дефектологији и у хуманитарном раду,

ако је циљ помоћи, онда мора да буде места за емпатију, али не сме да буде сажаљења, јер у том

могли да будемо на задатку да помажемо други-ма за шта смо се определили. Из сваке ситуације најбитније је гледати све позитивне аспекте, по-тенцијале и радити на томе да се из сваке лоше

и поставити реалне и достижне циљеве и онда радити на њима, објашњава Алексеј.

Ипак, сама захвалност оних којима помажу је мотивација да се настави та „борба са ветрења-

највише видео приликом мајских поплава 2014. године.

- Иако многима изгледа да је у данашње вре-ме хуманитарни рад узалудан, треба само свако

некога коме је помоћ потребна. И то може бити

Црвеног крста у Руми. С.Б.

Награда за креативно стиховање

Три награде за три песника

Емпатија, без сажаљењаИз сваке ситуације најбитније је гледати све позитивне аспекте, потенцијале и радити на томе да се из сваке лоше ситуације извлачи најбоље, каже Алексеј

Против насиља у партнерским везама

Овај младић је недавно организовао и

младих је јако важна у свим сферама живота, тврди он. Тако је овог пролећа, силом прили-ка прганизовао онлајн трибну у самостал-ном пројекту „Едукацијом против насиља“

у партнерским везама. Путем онлајн трибине и предавања је указивао младима, посебно средњошколцима који улазе у емитовне везе

-сиље у партнерским везама. Тај пројект ће се наставити током наредне школске године, како се Алексеј нада, уживо, где ће млади-

проблематику.

Алексеј Тубоњић

Алексеј као волонтер Црвеног крста

Реконструкција зграде железничке станице у Руми се приводи крају.

Током неколико претходних месеци урађена је реконструкција спољне фа-саде, крова, постављени су нови олуци и столарија. Вредност радова, које је финансирало предузеће „Инфраструк-

тура железнице Србије“ АД је око 18,5 милиона динара. „Инфраструктура железнице Србије“ током 2019. и 2018. године радила је на реконструкцији и уређењу укупно 105 станичних зграда, како би оне добиле нови, лепши и функ-

ционалнији изглед. Крајем прошле годи-не је завршена реконструкција укупно 64 станичне зграде, а током ове се ради на уређењу још 11 објеката међу којима је и румска, на којој су радови почели крајем прошле године.

Среда, 19. август 2020. 7

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

МАТИЧАР

УМРЛИ:

Ђуја Ступар, рођ. 1938. год., Анђе-лија Поповић, рођ. 1932. год., Марина Антић, рођ. 1953. год., Милка Вајагић-Малбашић, рођ. 1934. год., Ранка Дудуковић, рођ. 1932. год., Јелица Мандић, рођ. 1958. год., Љубиша Михајловић, рођ. 1938. год., Јасна Милошевић, рођ. 1984. год.

Према последњем усвојеном плану јавних набавки Општинске управе

у Руми у трећем кварталу ове године планирано је покретање поступака за неколико већих пројеката који су наја-вљивани и приликом усвајања одлуке о буџету Општине Рума. Уз максимално ра-ционално трошење буџетских средстава, најзначајнији пројекти ће бити реали-зовани, најавио је предсеник Општине Рума, Слађан Манчић. Тако се очекује пуштање јавне набавке за изградњу око 4,5 километара дуге гасоводне мреже у селу Вогањ за потребе привреде и грађанства, вредне 26,4 милиона дина-ра. Завршена је је јавна набавка вредна 33,5 милиона динара којом ће Општина Рума обезбедити бесплатне уџбенике за све основце на својој територији. Пред-седник је најавио и скоро пуштање тендера за пројекте из партиципати-вног буџетирања. Највећи међу њима је изградња пешачко-бициклистичке стазе Доњи Петровци-Путинци вредна 20 милиона динара. Такође, у оквиру партиципативног буџетирања очекује се набавка и постављање ормарића у сеоским школама вредних 2,5 ми-лиона, уређење дечијих игралишта у Лењиновој и Косовској улици у Руми, постављање мобилијара за игралишта код Дома Здравља и Електродистрибу-ције у Руми ведности пет милина динара, као и постављање мобилијара за децу у четири села румске општине вредности четири милиона динара.

-Ништа од планираних радова није одгођено. Ми се трудимо да све оно што смо зацртали и планирали при доноше-њу Одлуке о буџету за 2020.годину да спроводимо у дело. Због ситуације која траје готово шест месеци, која избацује из колосека све нас, једноставно се тру-димо да сваки пројекат уз претходну ана-лизу приоритета реализујемо. Морамо да водимо рачуна о буџетским приливи-ма, који су свакако у овом моменту нешто мањи него што би требало да буду. Било би добро када би овакви остали, бојим се само да не буду мањи у наредном периоду па да то буде разлог да мањак новчаних средстава угрози пројекте који треба да се реализују, али мислим да до тога неће доћи. Ми водимо одговорну финансијску политику, немамо за сада таквих проблема.Приливи су у овој ситу-ацији чак и добри и то је нешто што нам даје смернице да какав ће до краја годи-не бити показатељ за пуштање пројеката,

али надам се да ћемо велики проценат урадити. У све то улазимо обазриво, не желимо да доведемо пословање целе ло-калне самоуправе у питање. Све оно што смо планирали од капиталних ствари ми-слим да приводимо крају, и то су битне ствари и за грађане, котларница, путеви, спортска инфраструктура, али мислим и на оне пројекте из партиципативног буџетирања које ћемо такође врло брзо пустити, и то је нешто што у великој мери затвара план јавних набавки за ову годи-ну, навео је председник Општине Рума, Слађан Манчић.

Иако се ове године неће градити, биће пуштена јавна набавка за избор пројектанта за путеве Доњи Петровци - Добринци и Кленак-Грабовци. Пројект-но техничка документација, као основ за конкретну изградњу коштаће око 25,3 милиона динара и подрзумева и доку-ментацију за павловачки пут и ипоједина игралишта.

Конститутивна седница Скупшти-не Општине Рума, као и у целом

Срему одржаће се 21.августа са поче-тком у 10 часова. Конститутивном се-дницом ће председавати најстарији одборник који је освојио одборнички мандата, а то је Крум Васев из редо-ва ПУПС-а који је на изборима 21.јуна учествовао у коалицији са СНС. На пр-вој седници ће се потврдити одбор-нички мандати за 43 одборника који ће ући у састав локалног парламен-та, бираће се председник Скупшти-не општине, заменик председника

Скупштине Општине и поставиће се секретар СО. На локалним изборима у Руми, одржаним 21.јуна листа „Алек-сандар Вучић-за нашу децу“ освојила је 31 одборнички мандат, затим лис-та окупљена око СПС-а шест, Зелена странка четири и Српска радикална странка два одборничка мандата. Тек по избору председника, заменика председника и секретара Скупштине општине може се приступити избору председника ошптине, заменика и чланова Општинског већа Општине Рума.

На последњој телефонској седници Општинског већа у руми усвојени

су предлози о употреби буџетске ре-зерве. Скоро 500.000 динара текуће буџетске резерве намењено је Предш-колској установи „Полетарац“ за реали-зацију пројекта „Подршком до једнаких

могућноссти“, а око 390.000 динара за набавку дезинфекционих средстава из-двојено је из сталне буџетске резерве. Усвојен је Нацрт Одлуке о доношењу Из-мена и допуна Плана Генералне регула-ције насељеног места Добринци, Нацрт Одлуке о изради Измена и допуна Плана

детаљне регулације погона за прераду дрвета у Жарковцу, као и Нацрт Одлуке о доношењу Плана детаљне регулације за зону становања „Врбаре” у Руми. Раз-матран је и усвојен План и Програм рада Установе Градска библиотека „Атана-сије Стојковић” за 2021. годину.

7. Фестивал једноминутног филма „Мистер Ворки”, почиње вечерас у 19ча-сова и трајаће до недеље, 23. августа, али овог пута, због здравствене ситу-ације, у ОНЛАЈН форми. Публика ће моћи путем сајта Vorky team и вимео канала да прати овогодишњи такмичарски и ре-вијални програм. Овогодишња тема фес-тивала је Седам величанствених - Хероји Холивуда.

-У част великана филмске уметности Славољуба Славка Воркапића, мајсто-ра монтажних секвенци, редитеља, те-оретичара, професора филма, рођеног у Добринцима, код Руме, 1894.године уз покровитељство Министарства кул-туре и информисања и Општине Рума, и ове године, иако нас је ситуација са пандемијом натерала на промену тер-мина али и пројекција уживо, Ворки тим Рума ипак организује 7. Мистер Ворки Фестивал од 19. од 23. августа, као онлајн издање, каже Драган Цакић, ди-ректор фестивала.

Фестивал ће трајати наредних 5 дана, и имаће 2 такмичарска програма: такми-чарски програм једноминутних филмова и такмичарски програм краткометраж-них филмова под називом „9413”. Се-лектор фестивала, редитељ и филмски критичар, Марко Костић, одабрао је 80 једноминутних филмова из преко 30 раз-личитих држава света, од којих су чак 9 из Србије,. У програму 9413 (краткометраж-ни филмови до 25 минута) публика ће моћи да погледа10 филмова, од којих су неки били приказани на највећим светским фестивалским смотрама, попут Берлинала и Ротердама. Сви програми могу да се погледају бесплатно у току пет фестивалских дана, али само у оквиру

најављених термина на некој од интер-нет платформи.

-И поред здравствене кризе, ове годи-не су пријављени филмови били најдухо-витији до сада. Овогодишњи избор пока-зује да социјална неизвесност може само бити подстицајна за редитеље најкраћих филмова. Аутори са осећајем за иронију, способни да тежину егзистенције обраде драмским хумором, а ситуацију кућне из-олације поистовете са појмом критичке дистанце, буде оптимизам када је будућ-ност кратких форми у питању, рекао је селектор фестивала Марко Костић.

У недељу 23. августа биће прогла-шени најбољи филмови овогодишњег фестивала. О наградама такмичарског програма једноминутних филмова одлу-чиваће трочлани жири у саставу Вања Ковачевић, филмска монтажерка и реди-тељка, Димитрије Војнов, драматург, сце-нариста и филмски критичар и Владимир Грбић, глумац.

ЗАВРШНИ РАДОВИ

Нови изглед железничке станице

Реконструисана зграда железнице

ТЕЛЕФОНСКА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Средства за пројекат у румском вртићу

Најзначајније инвестиције биће реализоване

Изградња гасовода у Вогњу

КОНСТИТУТИВНА СЕДНИЦА СО РУМА

Нови сазив се формира у петак

Нов сазив у петак

СЕДМИ ФЕСТИВАЛ ЈЕДНОМИНУТНОГ ФИЛМА

Седам величанствених - хероји Холивуда

Пет дана филмског фестивала

Пројекат "Живот у Руми: мали град великих могућности" суфинансиран је средствима буџета Општине Рума.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Среда, 19. август 2020.8

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Љиљана Божић, Рума

- Ограничен ми је одлазак на одмор, мој хоби трпи јер нема прослава за које је везан, док мој примарни посаo продавца намештаја цвета, јер кад нема одмора, људи новац троше на уређење кућа.

Никола Перишић, Стара Пазова

- Не смета ми ништа, све што је прописа-но ја поштујем, сма-трам да и би и сви други тако требало да раде.забог своје деце и унука волео бих да што пре нес-тане опасност од коронавируса!

Маја Ђорђевић, Инђија

- Морала сам да се навикнем, али ми недостају ноћни изласци. Ношење маске није страш-но, то подносим и надам се да ова ко-рона неће тако дуго трајати, можда још који месец.

Гордана Брљак, Лаћарак

– Навикла сам се. То нам је свима постала свакодне-вица. Придржавам се свих прописа-них мера, уоста-лом, као и читав свет. Сви смо погоћени овом кризом и сви треба да будемо одговорни.

Милан Остојић, Сремска Рача

- Људи се на све навикну, па и на корона вирус. По-што живим на селу мислим да сам у нешто мањој мери изложен ризику, али се упркос томе стриктно придржа-вам превентивних мера.

Да ли сте се навикли на живот уз коронавирус?

Пројекат „Јавност у раду – транспарентно кроз институције, туризам и пољопривреду“ суфинансиран је средствима буџета Општине Ириг.Ставови изражени у подржаном медијском пројекту нужно не одржавају ставове органа који је доделио средства.

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

Седница на којој ће се формирати локални парламент у Иригу такође

ће се одржати 21. августа. Према Дневном реду, на првој, конститу-тивној седници бираће се председ-ник Скупштине општине, заменик и поставиће се секретар Скупштине општине, након што се претходно верификују одборнички мандати. Седницом ће председавати најста-рији одборник, Милан Марковић из Нерадина, рођен 1945. године, а по-магаће му најмлађи одборник, Дра-гана Николић, такође из Нерадина, рођена 1990. године. Од ових избора у иришком парламенту долази и до одређених измена у складу са новим

Статутом општине и изменама пра-тећих аката који из њега произилазе. Уместо 20, нови локални парламент бројаће 19 одборника.

Након прве Конститутивне седнице из редова одборника ће се изабрати председник Општине Ириг, његов за-меник. Бираће се и чланови Општин-ског већа, а уместо седам, ново веће ће бројати пет чланова, такође у скла-ду са новим Статутом општине.

На изборима 21.јуна највише ман-дата освојила је Српска напредна странка -15, затим СПС - два, и по је-дан мандат освојили су Војвођански фронт и колација око Покрета обнове Краљевине Србије.

Врдник, као и већина туристичких места у Србији ових дана је пун ту-

риста, који овог лета годишње одмо-ре проводе на српским дестинација-ма. Без обзира на овакав повољан период у моменту када се сви су-очавају са економском кризом изаз-ваном вирусом ковид, бања Врдник, бележи рекордан број туриста. Ипак , у Туристичкој организацији Општи-не Ириг кажу да се увелико ради на реализацији неколико туристичких пројеката, јер је циљ да и када све прође, Врдник остане у истој мери атрактиван за туристе. С тим у вези, директор Туристичке организације

Општине Ириг, Драган Драгичевић, подсећа да је у току изградња пешач-ко бициклистичке стазе код Господ-ског реда, на почетку некадашње пруге, за шта су средства одобрена од Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Вредност овог дела пројекта је 10 милиона дина-ра. Површина на којој се ради је око 1.000 квадратних метара, а дужина саме стазе је 447 метара која ће бити урађена од бехатона у две различите нијансе. Ове године ће се поставити једна трећина клупа, док ће се на-редне године радити расвета, која ће вредети око 2,5 милиона динара.

-Стаза је почела да се ради крајем јула и радови ће бити готови до 25. августа. То је једна трећина пројекта, односно одобрена нам је само трећина пројекта, којим је обухваћено уређивање пешачке стазе која се налази у Господском реду до аутобуског стајалишта, које је такође планирано да се овим пројектом састави са поменутом стазом. Даљи план је да се уради и реконструкција самог аутобуског стајалишта. То је у плану да се ради на-редне године и вредност тог пројекта је око 34 милиона динара, рекао је Драган Драгичевић.

У наставку уређења дела врдни-ка од Господског реда и платоа око зграде касине, у плану је и изградња летње позорнице, све у циљу да се туристима пружи што више сад-ржаја и ван хотелских и апартманских смештаја и базена.

-Конкурисали смо и код Амбасаде Турске за изградњу летње позорнице близу Касине. У том случају бисмо има-

ли уређен потез у дужини од два до три километра са позорницом, пешачко-бициклистичком стазом и уређеним стајалиштем. када се све то заврши имаћемо уређену целину и најлепши део Врдника, рекао је Драгичевић.

А у оквиру прекограничног пројек-та Србија-Хрватска, у сарадњи са Оп-штином Винковци, у току је изградња кулинарске академије у Врнику. Ра-дови су почели у фебруару, а зграда је подигнута до крова. Читав посао касни због актуелне ситуације у вези са епидемијом, тако да неће бити за-вршен до децембра ове године, како је то првобитно било планирано.

КОНСТИТУИСАЊЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Седница 21. августаСа седнице СО Ириг

Изградња стазе при крају

Стаза готова до краја августа

Изградња кулинарске академије

Чланови Ротари клуба Рума донира-ли су протекле недеље сет књига на

енглеском језику, као део већег проје-кта у ком ће се бирати најталентованији ученици за еглески језик и који ће бити евентуални стипендисти Ротари фон-да, који ће бити основан за ову намену. Од 180 књига, румска Гимназија „Стеван Пузић“ Рума добила је 14 наслова, а у питању је сарадња са Ротари клубом „Ме-трoполитен“ Београд.

- Ова акција доделе књига на енглеском језику је сарадња са Ротари клубом Метрполитен и то је само први део акције. Други део акције јесте да ћемо на крају школске године изабрати најбоље матурске радове на енглеском језику. 15 Ротари клубова из Србије ће направити један фонд који ће стипен-дирати најбоље радове на енглеском језику. За сада не знамо конкретно како ће то изгледати, јер не знамо ни коли-ко ће ученика учествовати, али идеја је да се уложи у даљу едукацију и образо-вање једног или више ученика, зависно од тога колико ће ученика изабрати да ради матурски рад на енглеском језику.

Видећемо да ли ће то бити стипендија за факултет или за неки семинар, поента је да едукујемо наше ђаке који се служе енглеским језиком, објаснила је Бојана Гладовић, председница Ротари клуба Рума.

Румска Гимназија „Стеван Пузић“ позната је по успесима које ученици остварују када су у питању такмичења из страних језика, па тако и енглеског. Директорка, Софија Благојевић, каже да ове књиге неће бити само део велике бибиотеке, него ће је ученици користи-ти, ка су то и до сада чинили, те да се све већи број ученика опредељује да бира енглески језик за матурски рад. Сваке године свршени гимназијалци се опре-ељују за студије страних језика, највише енглеског и руског.

- Нама је свака књига добродошла, наше књиге не заузимају полице наше библиотеке која је заиста садржајна, него практично служе за праксу, чи-тање, усавршавање наших ђака. Књига је заступљена у сваком предмету, књига је заступљена као стручна литература за њихово шире образовање у сваком

предмету, а посебно бих желела да ис-такнем да језици, енглески и руски су код нас изузетно посећени што се тиче ваннаставних активности и што се тиче садржаја које наши професори додатно успевају да реализују са нашим учени-цима. Када говоримо такмичењима, на

руском језику то је НИС-ова олимпијада где су наши ученици редовни и где заузи-мају висока места, а такође и наша коле-гиница Марија Ратанчић је организатор за Хипо такмичење, које се као међуна-родно организује код нас у школи. Она сад припрема и представу на енглеском

језику, тако да ће нам ове књиге добро доћи, поготово што одређен број мату-раната узима за своје матурске радове теме из енглеског језика и руског, рекла је Софија Благојевић, директорка Гимна-зије „Стеван Пузић” Рума.

С. Белотић

Подстицај и стипендирање талената за енглески језикДонација за Гимназију

Растко Лукић, Босут

- С обзиром да жи-вим у Новом Саду тамо се придржавам свих прописаних мера и не падају ми тешко. Маска је оба-везна у затвореном простору, али када дођем код својих у Босут ту немам потребе да носим маску, с обзиром да је на селу мања опасност од заразе.

Среда, 19. август 2020. 9

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Зорица Радуловић, Батајница

- Саживели смо се са короном. После пола године под маскама, навикла сам на мере превен-ције, мислим да су неопходне да бисмо сачували здравље. Мислим да је једино коначно решење вакцина.

Милан Царевић, Рума

- У овом моменту ме мере не паралишу много, осим када сам радио у кафићу, па ми сметају маске, али и ограничење радног времена. Надам се да неће бити још горе.

Стефан Вучић, Сремска Митровица

– Јесам, навикао сам се. То је нешто чиме смо већ дуго окружени и морамо се прилагодити. Придржавам се про-писаних мера и не пада ми тешко. Знам да је то за добро свих нас.

Славка Марковић, Инђија

- Шта да кажем, на-викла сам се и при-хватила препоруче-не медицинске мере као начин живота. Не смета ми ношење маске, једино је на-када заборавим кад кренем у набавку и слично, па морам да се враћам.

Да ли сте се навикли на живот уз коронавирус?

Једна од најстаријих хуманитарних организација код нас и у свету је

свакако Црвени крст, а то подразумевa да се његове активности, пре свега за-снивају на волонтерском раду.

- Црвени крст као организација без волонтера не може да постоји, дакле на једног запосленог дође бар 10 људи који раде волонтерски. Важно је ис-таћи да наши волонтери нису аматери. Они су неко ко је обучен за оно што ради, само што свој рад просто дарује бесплатно. Такође, важно је нагласити, да кажу, да на сваки уложен динар у Организацију Црвеног крста или неку другу хуманитарну организацију, Цр-

вени крст то враћа 13 пута већом вред-ношћу. То је, управо та вредност во-лонтерског радa-, објаснила нам је Ми-рела Седлан, секретар Црвеног крста општтине Инђија. Црвени крст се, каже она, када није оваква епидемиолошка ситуација, бави веома разноликим ак-тивностима које се деле на здравствено-превентивне и социјалне, односно оне које се зансивају на помоћи људима који су социјално угрожени, као и оне које се баве различитим едукацијама како би становништво, а нарочито млади, били едуковани у области здравства.

- Што се тиче ситуације у којој смо сада и ванредне ситуације у којој има-

мо опасност од заразне болести, ту је такође, веома велика улога волонте-ра, утолико што су они били ти који су у време ограничења кретања ста-ријим људима доносили намирнице, подизали пензије, износили смеће и радили све оно остало што наши су-грађани у том моменту нису могли. Наравно, подразумева се да у таковој једној ситуацији, Црвени крст гене-рално добија хуманитарну помоћ од различитих донатора. Сваку такву по-моћ треба и истоварити, неку од њих и спаковати, треба је и дистрибуирати и то је, наравно део где и волонтери имају велику улогу у свему томе. Оно

што је, такође, битно, јесте да волон-тери на терену добро познају своје комшилук, а то значи да што год више волонтера имамо, имамо већу могућ-ност да добро знамо стање на терену. Дакле, када добијемо могућност да ми као организација определимо неке ко-риснике, било које врсте помоћи, увек имамо могућност да знамо коме је она најпотребнија – нагласила је Мирела Седлан и подсетила да је за време ван-редног стања у акцијама Црвеног крс-та учествовало 45 волонтера с тим што

ту нису убројани људи старији од 65 година међу којима ова организација има своје волонтере, али они тада нису могли ништа да раде.

Иначе, инђијска организација Црве-ног крста у сутуацији нормалног стања у сваком моменту има око 80 активних волонтера, с тим што не значи да их нема и више, али се сви не укључују у све акције Црвеног крста јер се неки одлучују да помогну у одређеним ак-цијама, а неки према афинитетима и расположивом времену. Г.М.

Хуманост, пре свега, подразумева висок ниво емпатије према други-

ма, а посебно онима који су на неки начин угрожени како животно, тако и на друштвеном плану. За хуманост не постоји накнада, осим оне духовне, не-материјалне сатисфакције коју човек осећа када зна да је некоме помогао.

Чист пример хуманости, у нашој средини, представљају млади људи, који својим волонтерским радом олакшавају животе великом броју наших суграђана, што се најбоље пре

пар месеци, током трајања ванредног стања. Волонтери митровачког Црве-ног крста, тада су постали видљиви свима, а њихов рад тек тада доспео је у први план, упркос томе што ови младићи и девојке своје активности упражњавају свакодневно.

Једна од њих је и дугогодишња во-лонтерка Ања Јовановић, која је ту четири године. Како каже, волонтер Црвеног крста желела је да постане одувек, а прилика за то јој се указала када је уписала средњу медицинску школу.

– Осим тога што својим волонтер-ским радом можете да помогнете другима и постанете корисни читавој заједници, волонтирањем се стичу и животна искуства и вештине. Сти-чете пријатељства која остају за цео живот и људе са којима ћете моћи да остварите своју мисију. То је највећа сатисфакција када је волонтерски рад у питању, поред самог знања да сте не-коме помогли – каже Ања Јовановић, која је током ванредног стања активно учествоавла у помоћи социјално угро-женим лицима на територији Сремске Митровице.

– Чим је почело ванредно стање, пунолетни волонтери су се одмах ја-вили да волонтирају. Сарађивали смо са кол центром, који је организовао Град. Неки волонтери су ишли на терен упућени њиховим позивима

и достављали старијима који су поз-вали за помоћ оно што им треба, а ја сам била у групи волонтера који су достављали пакете помоћи социјал-но угроженим особама. Доста смо тада научили, преживели и видели, али нам није било толико тешко, јер смо ради-ли заједно. Страха није било, јер смо ми старији већ прошли свашта. Били смо под пуном заштитном опремом и није било разлога за бригу. Конкретно, ја сам медицинар, па ми те ствари нису стране – прича Ања.

У овој тешкој ситуацији, свој допринос дао је и деветнаестого-дишњи Никола Трнић, који каже да

је свој животни пут још од средње школе усмерио на помагање угроженима.

– Подстакла ме је жеља да помогнем другима. Упи-сао сам средњу медицин-ску школу и схватио сам да тиме желим да се бавим, да помажем људима колико сам у могућности, а тако сам сазнао и за Црвени крст. То ми је донело доста искуства и помогло ми је да стекнем мало другачији поглед на свет и упознам људе са сличним животним ставовима који имају своју мисију – каже Никола и до-даје да никаква материјал-на накнада не може да се мери са задовољством које доноси нечији измамљен осмех и осећај да је некоме пружена помоћ.

Када је коронавирус дошао и код нас, Никола је, каже, знао да је то био знак за акцију.

– Ми смо знали да имамо задатак да се активно укључимо у акције помоћи становништву. Тако смо одмах почели са пружањем помоћи људима на те-рену, делимо пакете са средствима за хигијену и храну угроженима, али и организујемо акције добровољног да-вања крви. И у ванредном стању, крв је потребна, у истом обиму, а можда и више него када су ствари у нормали. То је била прилика да се у правом смислу покаже шта значи бити волонтер. За нас је то дефинитивно био изазов, али обављали смо све са осмехом. Колико год тешки били наши задаци, са терена смо долази ведри и срећни што имамо

прилику да помогнемо у тако тешким тренуцима – каже Никола Трнић и од-лази да да свој допринос у акцији до-бровољног давања крви.

По угледу на старије волонтере, активностима Црвеног крста прикљу-чио се и петнаестогодишњи Небојша Раденковић. Већ скоро годину дана, и он активно доприноси нашем друштву, на начин на који једино уме. Како каже, увек га је занимала помоћ људима у различитим ситуацијама, а благодети сазнања да је неком помогао, већ је ус-пео да искуси.

Због оваквих младих људи, зато, Митровчани не треба да брину за бу-дућност своје омладине, јер, ипак су ту они, који својим делима дају пример читавом друштву. Н. М.

Волонтери свој рад дарујуИнђијска организација Црвеног крста у сваком моменту има око 80 активних волонтера, с тим што не значи да их нема и више, али се сви не укључују у све акције Црвеног крста јер се неки одлучују да помогну у одређеним акцијама, а неки према афинитетима и расположивом времену

Волонтери инђијског Црвеног крста

Делима дају пример друштву- Осим тога што својим волонтерским радом можете да помогнете другима и постанете корисни читавој заједници, волонтирањем се стичу и животна искуства и вештине, каже дугогодишња волонтерка Ања Јовановић

Никола Трнић у акцији током ванредног стања

Ања Јовановић

Небојша Раденковић

Среда, 19. август 2020.10

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Пројекат „Живети у мањој средини: Инђија по амери модерног човека“ суфинансира се из буџета Општине Инђија. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Поред свих лоших страна, епидеми-олошка ситуација с корона вирусом

као да је донела и неке позитивне помке у домаћем, и што је веома важно, локал-ном туризму, пре свега у развоју сеоског туризма. Наиме, у последњих пар месеци забележен је нагли пораст интересовања туриста за аранжмане у приватној ради-ности на територији општине Инђија, а посебно овај вид смештаја развија се на обали Дунава у Старом Сланкамену и Крчедину, као и у Чортановцима и на Банстолу.

– Оно што се показало, заправо као позитивно, јесте развој сеоског туризма, односно богаћење смештајне понуде из области домаће радиности, тј. приватног смештаја, сеоских туристичких домаћин-става, кућа за одмор, соба и апартмана. Обзиром да је у последње време пора-сла тражња за оваквом врстом смештаја, то се одразило и на интересовање влас-ника тих објеката који желе да пружају услуге смештаја, да поднесу захтеве локалној самоуправи за категоризацију њихових објеката. Неки су још у проце-дури, неки су завршени тако да, рецимо у овој години се повећао број лежаја на те-

риторији општине Инђија, укључујући и један нови хотел који се отворио с 80 ле-жаја – рекла нам је Маја Бошњак, дирек-тор Туристичке организације општине Инђија и додала да је то значајан помак у смислу понуде смештајних капацитета у инђијској општини, која је, иначе мања,

него што су потребе. Она каже да се приватни, смештајни капаците-ти у туристичкој понуди најбрже развијају у насељима у близини Дунава као што су Крчедин, Стари Сланкамен, Чортановици и Бан-стол, те да према инфомацијама којима ТО располаже, су пребуки-рани за ову летњу сезону. – Нови објекти приватног смештаја који су у понуди, истиче Бошњак, за-иста су различити. Има их од етно домаћинстава урађених у рустич-ном стилу, до модерних објеката са базенима и кућа које примају

од неколико па и до близу двадесетак гостију, тако да има за свакога по нешто.

Кад смо поменули једну од пози-тивних ствари у туризму, везнау за ко-рона вирус, ваља истаћи и ону другу, негативну, а то је отказивање устаљених манифестација. – Дошло је до значај-них промена у оном уобичајеном делу туристичке приче у овом делу године. Бројне манифестације које су се одржа-вале током лета су отказане-, подсећа Маја Бошњак, рекавши да им је посебно жао што је отказан Бешка фест обзиром да је за ову годину било планирано да се ова манифестација подигне на виши ниво имајући у виду да је требала да се обележи десетогодишњица партнерства између Бешке и баварске општине Карл-схулд. Такође, отказане су и манифеста-ције са мање посетилаца због очувања безбедности здравља, додала је на крају Бошњак. Г.М.

Инђијска Организација Црвеног крста добила је нов ауто за превоз

ланч пакета у Народној кухињи, те је старо возило у договору са Црвеним крстом Војводине поклоњено Црве-ном крсту у Сремским Карловцима који до тада није имао никакво вози-ло па му је овај поклон добро дошао.

Локална самоуправа општине Инђија прошле године обезбедила је сред-ства од којих је инђијски Црвени крст за своје потребе купио ново возило.

- С обзиром да је Црвени крст Инђија од локалне самоуправе у прет-ходној години добио средства и купио ново возило за дистрибуцију ланч па-

кета у оквиру рада Народне кухиње, старо возило које нам је служило за те намене и које, просто ми нисмо више у прилици да одржавамо, смо покло-нили Организацији Црвеног крста у Сремским Карловцима која није имала никакво возило, тако да ће им, како кажу, ово бити велика помоћ. Наш Управни одбор је сматрао да је много боље да га поклонимо некоме за кога ће то имати употребну вредност, с обзиром да тржишна вредност самог возила није нешто велика и ми за њега не би смо могли да добијемо средства која би нам нешто нарочито значила - објаснила нам је Мирела Седлан, се-кретар Црвеног крста Инђија и додала да је све ово обављено у сарадњи са Црвеним Крстом Војводине тако да су у среду, 12.августа представни-ци Црвеног крста Сремских Кар-ловаца и Црвеног крста Војводине посетили инђијску Организацију Црве-ног крста којом приликом је извршена примопредаја возила. Г.М.

Радови на изградњи новог вртића у Инђији у првој фази добро напре-

дују и приводе се карају, после чега ће уследити и друга фаза, а рок за ком-плетан завршетак градње је девети новембар ове године. С обзиром да ПУ „Бошко Буха“ има проблема с мањком капацитета и да је и при новом упису остало око 250 деце на листи чекања, овај проблем ће се решити с новим вр-тићем и проширењем објекта „Невен“ јер стратегија и локалне самоуправе и ове установе је, како често истичу на-

длежни, да се обезбеде једнаки услови за развој свакога детета на теритио-рији инђијске општине.

Нови вртић ће након завршетка имати капацитета да прими 10 васпит-них група и остаће могућности да се растерете и постојећи објекти у скла-ду с нормативима смештаја малишана у предшколску установу. Изградњом новог вртића и проширењем објека-та „Невен“, капацитети инђијске ПУ „Бошко Буха“ ће бити проширени за 350 места. Г.М.

Ушушкан у зеленилу у непосредној близини спортскорекреативног

центра „Леје“, приватни Зоолошки врт „Коки“ власника и оснивача Славка Поповића, привлачи све ивше посе-тилаца, а најчешћи гости су му деца која воле и желе да виде животиње. И ако локална самоуправа материјално подржава опсатанак становника овог Зооврта, посетиоци са којима смо раз-говарали сматрају да и сами грађани треба својима акцијама да помогну оп-станак његових становника и уређење самог амбијента.

- Долазим често у Зооврт јер живим ту близу, па доведем дете и сада сам повела и госте да виде и они. Ово ми је као неки излазак за дете. Они прво разгледају животиње, а онда се мало поиграју на оном игралишту.Инђији је, заиста потребан овакав Зоолошки врт, али требали би да га среде. Општина да се мало више посвети уређењу Зоо-

лошког врта, а и ми грађани да помог-немо колико можемо. Препоручила бих свима да посете ову оазу зеленила, настањену животињама, а посебно љу-дима са децом – рекла нам је Јована Батало Марјановић и додала да би она овај Зооврт обогатила са још неким животињама, попут већег мајмуна.

- Често долазимо у овај врт, моје дете га обожава. Ми доносимо храну за ситније животиње. Моја девојчица обожава и зечеве и лабудове, а овај мали мајмун јој је омиљена животиња. Она њега храни. Иначе, волимо да дођемо предвече да прошетамо јер и ваздух је овде добар, али овде треба доста да се ради на уређењу овог Зо-оврта који посећује, како видите пуно деце -, изнела је своје утиске Марија Цапек која са кћеркицом Даријом често посећује Зоолошки врт „Коки“.

Г.М.

ЗООЛОШКИ ВРТ „КОКИ“ ПРИВЛАЧИ СВЕ ВИШЕ ПОСЕТИЛАЦА

Деца најчешћи гости

Посетиоци Золошког врта

ИЗГРАДЊА НОВОГ ВРТИЋА

Радови добро напредују

Радови добро напредују

ЦРВЕНИ КРСТ ИНЂИЈА

Старо возило поклонили Црвеном крсту Сремски Карловци

Примопредаја возила

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ ИНЂИЈА

Приватни смештај све траженији

Сеоско туристичко домаћинство „Банстолка“

Вила „Ушће“ Стари Сланкамен

Среда, 19. август 2020. 11

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Дејан Стајчић, Глушци

– Па, навикао сам се и на постојање вируса и на мере безбедности. Није ми тешко да их се придржавам. Сма-трам да је то добро за све нас, а не само за појединце.

Светлана Радић, Грабовци

Како радим на својој њиви и баш-ти, садашње мере ме ремете много. Опсег кретања и по-нашања ми је исти као и до сад.

Небојша Мандић, Нова Пазова:

Нормално је да смо се већ сви навикли на маске, дезинфекцију руку, растојање, не рукујемо се при сусрету...Не плашим се да ћу се зара-зити, јер би то било исто као да се пла-шим да уђем у аутомобил јер се може догодити саобраћајна несрећа.

Раде Кужет, Инђија

- Да, навикао сам се и, свакако да ћемо морати један дужи период сви да жи-вимо са короном и начином понашања за који никада нис-мо ни сањали да ће бити. Не нервира ме ношење маске јер то су превентивне обавезе које ће потрајати мало дуже.

Наталија Лукић,Босут

- Имам маску за случај ако кренем негде, али то се ре-тко дешава, можда само до лекара или до продавнице. Углавном сам код куће, на дворишту или у башти, а ту нема короне.

Да ли сте се навикли на живот уз коронавирус?

Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

Удружење пољопривредних про-извођача општине Пећинци у са-

радњи са Пољопривредном стручном службом Сремска Митровица и ове године организује бесплатну контролу плодности земљишта за регистрована пољопривредна газдинства са терито-рије пећиначке општине.

Удружење позива све заинтересо-ване пољопривредне произвођаче да се пријаве за бесплатну анализу. За пријаву су неопходни: број пољопри-вредног газдинства, катастарска

општина, потес, катастарски број пар-целе, предвиђена сетвена структура у наредне четири године и површина катастарске парцеле.

Пријаве ће се вршити у канцеларији Удружења пољопривредника сваког радног дана од 8.00 до 15.00 часова.

За све додатне информације пољопривредници се могу обратити Маријани Панић (тел. 0648983631) и Немањи Алексићу (тел. 0648983635), или на телефон Удружења 022/400-758. С. Н.

Представници Савета месне зајед-нице Купиново, на челу с председ-

ником Савета Перицом Одобашићем, положили су венац на споменик палим борцима и жртвама фашизма у Другом светском рату, поводом сеоске славе у овом насељу.

Како нам је рекао Одобашић, у Ку-пинову је већ традиција да се Света Мајка Ангелина обележава вишеднев-ним програмом, што је ове године изо-стало због пандемије корона вируса.

- И само полагање венца је обавље-но без окупљања мештана и без при-годног културно-уметничког програ-ма, али одавање почасти прецима који су положили своје животе да бисмо ми данас били своји на своме није изоста-ло ни ове године. Историјско памћење један од темеља националног иден-титета и због тога културу сећања мо-рамо одржати и пренети је на будуће нараштаје, изјавио је Одобашић.

С. Н. Члан Привременог органа општине Пећинци Зоран Војкић и председ-

ник Савета месне заједнице Шима-новци Александар Мандић обишли су радове на ширењу дистрибутивног гасоводног система у Шимановцима. Како је том приликом изјавио Војкић, проширењем гасоводног система прилику да користе гас као енергент имаће и грађани Шимановаца који то до сада нису могли.

- Иако је гасовод прошао кроз Ши-мановце пре десетак година, делови насеља до сада нису били обухваће-ни гасном мрежом, а интересовање за прикључење на гас је велико. Про-ширењем дистрибутивног система делови Шимановаца ће моћи да се прикључе на мрежу већ ове јесени, док ће, у зависности од динамике радова, остатак грађана ту прилику добити током наредне године. По завршетку радова у Шимановцима изградња дистрибутивног система биће настављена у Пећинцима, Прхо-ву и Суботишту, а у року од две и по године, у ова четири насеља која по-крива предузеће Беогас, гас као енер-гент биће доступан свим домаћинстви-ма и привредним субјектима. У исто време требало би да буде приведена

крају и гасификација преосталих 11 насеља коју реализује Србијагас, тако да ће цела наша општина бити покри-вена дистрибутивном гасном мрежом, рекао је Војкић.

Планираном динамиком радова предвиђено је да 2.422 метра гасне мреже у Прховачкој улици буде из-грађено до првог септембра, 2.592 ме-тра у Крњешевачкој улици до 27. сеп-тембра, а 280 метара у улици седмог јула и 1.586 метара гасне мреже у Ми-

хаљевачкој улици требало би да буде завршено до 15. октобра.

По речима представника Беогаса – руководиоца извођења радова Бранке Ерор и руководиоца пројекта Алек-сандра Ковачине, уколико времен-ски и епидемиолошки услови доз-воле радови на изградњи дистри-бутивног система биће настављени и након 15. октобра, па ће гасном мрежом бити обухваћени и додатни делови Шимановаца. С. Н.

Општина Пећинци донирала је 15 интерактивних табли основ-

ним школама на својој територији и пећиначкој средњој техничкој школи. Табле је у име локалне самоуправе уручила Маја Дошеновић из Одељења за друштвене делатности пећиначке Општинске управе, а како нам је рекла, након данашње донације све школе на територији наше општине биће оп-ремљене интерактивним таблама.

- Испоручили смо 15 интерактивних табли основним школама у Ашањи, Обрежу, Доњем Товарнику, Пећинци-ма, Карловчићу Дечу и Шимановци-ма, као и средњој техничкој школи у Пећинцима, док ће три табле које су већ припремљене бити испоручене оснвној школи у Купинову по завршет-ку реконструкције зграде. Са претход-ном донацијом општине и донацијом Покрајинског секретаријата за обра-зовање, у новој школској години све школе на територији општине биће опремљене интерактивним таблама, изјавила је Дошеновић и захвалила се предузећима Гат доо, Кофикаб доо, Еу-роимовина доо, Еуропројекат доо, Поп инвест доо, Вортс Тим доо, Метал ин-жењеринг доо, Спин доо, Голден груп доо и Агротруст доо, која су подржала акцију коју је покренула пећиначка локална самоуправа и донирала укуп-

но 20 интерактивних табли за ученике пећиначких школа.

Основној школи „Слободан Бајић Паја“ у Пећинцима уручене су две табле, а како нам је рекла директорка ове установе Милијана Срдић, матична школа у Пећинцима је сада опремље-на са укупно три табле, а интерактивне табле су распоређене и у свим подруч-ним школама.

- Интерактивне табле су нови ме-диј, који нам омогућава да у настави користимо и мултимедијалне садр-жаје. Много ће нам значити што имамо могућност да осавременимо наставу коришћењем модерних технологија, путем којих деца брзо усвајају нова

знања, изјавила је Срдић.Са две дониране табле Средња те-

хничка школа „Миленко Веркић Неша“ сада располаже са укупно пет оваквих табли, распоређених у кабинетима. Директор пећиначке средње школе Данило Тепша каже да интерактив-не табле доприносе модернизацији наставе.

- Наставници могу да користе нове наставне методе и да лакше реализују наставни процес. Све технолошке ино-вације ученицима су занимљиве, јер они се рађају и живе са тим иновација-ма, тако да им је оваква настава зани-мљивија од класичне и бољи су ефек-ти нашег рада, рекао је Тепша. С. Н.

Историјско памћење темељ националног идентитета

Венци за јунаке и жртве

Почело пријављивање за бесплатну анализу земљиштаПријаве ће се вршити у канцеларији Удружења пољопривредника сваког радног дана од 8.00 до 15.00 часова

Интерактивне табле за модернију наставу

За квалитетнију наставу

За боље услове живота

Обилазак радова

Среда, 19. август 2020.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Пројекат „Грађани и самоуправа на истом путу: правилна реализација пројектованог буџета″ суфинансира се из буџета Општине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Туристичка организација општине Стара Пазова немилу ситуацију уз-

роковану пандемијом користи за реа-лизацију пројеката који су припрема за рад пуним капацитетом, када буде могуће организовати и манифестације и туристичке туре.

- Туризам и угоститељство један је од првих сектора који је понајвише погодјен пандемијом корона вируса то нам је свима познато али исто тако ова привредна грана је и најфлекси-

билнија те се надамо да ће се и најпре опоравити. У нашој oпштини понајви-ше су погођени хотелијери и остали смештајни капацитети, отказане су готово све манифестације до даљњег – каже директорка Туристичке органи-зације Драгана Зорић Станојковић. Туристичка организација наставља са радом по предвиђеном плану и про-граму за 2020. годину с тим да је акце-нат стављен на пројекте који су пред-виђени за други део године.

- У току је рад на четири нама јако битна пројекта. У питању су рад на ре-конструкција завичајне куће народног хероја Јанка Чмелика, израда две нове брошуре као и документарни филм о сремачкој ношњи. Ради се на промо-цији летње понуде као и свим осталим додатним садржајима које посетиоци могу да посете и обиђу, одржавамо контакте са колегама из других ту-ристичких организација, остварујемо нове конталте са домаћим туристич-ким агенцијама, у сталној смо кому-нилацији са медијима, радимо на еду-кацији кадрова и, наравно, правимо планове за наредну сезону - каже ди-ректорка Зорић Станојковић.

Једна од две наведене брошуре обухватила је 20 сакралних објеката у старопазовачкој општини, све хра-мове и капеле. Планиран обим је око 40 страна, већи део материјала је и дизајнерски обрађен а фотографије је урадио познати публициста Драган Боснић (аутор познате монографије Скривена Србија), сазнајамо у Ту-ристичкој организацији од Миливоја Ковачевића.

- Друга брошура обухвата 25 смештајних капацитета и ресторана на територији наше Општине. Увелико је одмакла и реализација овог пројекат – каже Ковачевић.

Темељна обнова родне куће Јанка Чмелика у истоименој улици у Старој Пазови, пројекат је који подржавају Министарство културе и локална са-моуправа. Предвиђено је да у овом објекту буде постављена изложба посвећена обележавању 250 година од досељавања првих Словака на ове просторе а друга соба би била намеш-тена као српске куће из тог доба. На са-мом улазу ће бити поставка посвећена Јанку Чмелику а у дворишту посебна

кућица у којој је била кухиња. И ку-хиња и двориште биће сређени у стилу тридесетих година прошлог века, када је у овој кући рођен једини херој Дру-гог светског рата из Старе Пазове.

Музејска поставка се ових дана комплетира захваљујући и сарадњи са Завичајним музејом из Руме. Ако нам ситуација са коронавирусом дозволи, свечано отварање планирамо у октоб-ру – рекао је Ковачевић.

Б. Родић

Последњих десетак дана на улазу у зграду, коју Пазовчани још увек зову

Напреткова, јер је дуго и била управна зграда овог пољопривредног добра, наспрам кошаркашког игралишта, про-лазнике изненађује прострт огроман пиротски ћилим. Тако изгледа на први поглед, а ради се о сјајној идеји да се ос-лика бетон на улазу у зграду. Идеја је по-текла од управника улаза Ненада Тодо-ровића, заставника на Војном аеордро-му Пуковник- пилот Миленко Павловић. Тодоровићи су од недавно Старопазов-

чани. Ненад је родом из Коцељеве, био је у служби у Приштини, у време НАТО агресије, 1999. био је смештен у школи у Новој Пазови, убрзо затим добио је по-сао на војном аеродрому у Батајници и остао у Новој Пазови. Стан у овој згради, у Старој Пазови, купио је 2016.године и ту живи са супругом и сином.

- Од кад сам се уселио, бетон на ула-зу ми је деловао безлично а био је лепо урађен, потпуно раван. Прво сам про-бао боју за бетон на жардињери, офар-бао сам је и видео да се добро понаша

на сунцу, не спира се на киши и пре де-сетак дана, за викенд сам почео да фар-бам улаз.

Управнику Ненаду се прикључила супруга Милена а затим и комшије. Сви станари деле трошкове а они који су за-интересовани и имају времена и афини-тета заједно раде по Ненадовом цртежу и сматарају да је улепшавање улаза на добровит свих станара. Осим Ненада и Милене и комшије, добровољци, Сан-дра Тркуља, Оливера Пухача и Иван Марковић радили су скоро свако по-подне док не падне мрак. Подршка ста-нара је и омогућила реализацију ове идеје, каже Ненад и објашњава зашто је изабрао шару српског ћилима.

- Гледао сам емисију о изради ћили-ма у Србији и сазнао да свака шара има своје значење. Мотиви на овом нашем ћилиму су из целе Србије, нису само пиротски. Одабрао сам шару која се зове корњача зато што се верује да ова шара има благотворан утицај на дом и гарантује дуг и срећан живот у бла-гостању. Као и овој, и другим шарама у неким деловим Србије се приписују чу-дотворне моћи и емитовање позитивне енергије. На насликаном црвеном ћи-лиму доминирају две корњача шаре. – каже Ненад.

Таленат за сликање наследио је од оца а овом уметношћу се бави из личног задовољства. Уља на платну су његов фах, за сада није излагао своје радове и није члан ни једног удружења. Главна преокупација тренутно му је улепша-вање простора око зграде у којој живи. Не воли графите по зидовима и неуре-дан и нескладан простор. Комшија је одлучио на својој гаражи да наслика мурал са ангажованом поруком, гаража се наслања на зграду тако да мурал за-

твара простор око улаза на којем су ра-дили станари. Мурал им не смета, боље то него графити, сматра Ненад.

- Као управник улаза са 19 станова где живи око 50 станара, желео бих да улепшам наш животни простор. Имамо још много идеја, хоћемо да уредимо стазе и травњак, када прикупимо новац, како се договоримо, тако и радимо. – додаје управник старопазовачке зграде са најлепшим улазом.

Б. Родић

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА РЕАЛИЗУЈЕ ЧЕТИРИ ПРОЈЕКТА КАО ПРИПРЕМУ ЗА ТУРСИТИЧКУ СЕЗОНУ ПУНОГ КАПАЦИТЕТА

Припреме за наредну сезонуУ току су четири јако битна пројекта. У питању су рад на реконструкција завичајне куће народног хероја Јанка Чмелика, израда две нове брошуре као и документарни филм о сремачкој ношњи

Храм Свете Тројице у Новој Пазови

Храм Светог Николаја у Белегишу

У ЦЕНТРУ СТАРЕ ПАЗОВЕ, ЗАХВАЉУЈУЋИ НЕСВАКИДАШЊЕМ АНГАЖМАНУ УПРАВНИКА, УКРАШЕН УЛАЗ У ЗГРАДУ

Пиротски ћилим на улазу

Ћилим на улазу

Иван, Ненад, Сандра, Милена и Оливера

Среда, 19. август 2020. 13

У Бачинцима је у недељу обележе-на годишњица масовног одласка

мештана у партизанске јединице и почетак оружане борбе против фаши-стичког окупатора. Тим поводом су

положени венци на споменик у центру села, на сеоском гробљу и на спомен-чесми посвећеној Јовану Маринко-вићу, на локалитету „Сремски мелем”.

С. М.

С обзиром на тренутну епидеми-олошку ситуацију, која је мно-

го повољнија у односу на моменат увођења ванредне ситуације, и с обзи-ром на то да је број активних случаје-ва оболелих од вируса Ковид 19 мањи од стотину оболелих на сто хиљада становника, стекли су се услови да се укине ванредна ситуација у Сремској Митровици, рекао је у понедељак гра-доначелник Владимир Санадер.

– То значи укидање неких забрана, али остају све оне мере које је пропи-сао републички Кризни штаб. Ми ћемо их и даље спроводити. Наравно, по-зивамо грађане да и даље буду одго-ворни и мисле о свом здрављу избега-вајући ситуације које могу довести до ширења епидемије. Драго ми је што су мере које смо предузели дале резул-тат и надам се да полако излазимо из овог таласа пандемије који нас је за-десио. Што се тиче самих мера, остају на снази све мере које су постојале пре увођења ванредне ситуације. Оно што је новина, јесте да се радно време угоститељских објеката продужава на време какво је било и пре ванредне ситуације, а Градски базен је отворен од уторка. Међутим, и даље ће бити ограничен број људи у затвореном простору, односно, у самом објекту, а мере дезинфекције и обавезног но-шења заштитне маске такође остају на снази – рекао је градоначелник Влади-мир Санадер.

Ситуација у Општој болници у Срем-ској Митровици је такође знатно боља, а према речима директора др Живка Врцеља, број пацијената у Корона цен-тру је у понедељак, 17. августа, био 29,

од чега је 25 било позитивно на коро-навирус. Нажалост, у од претходног извештаја, једна особа је преминула. Респиратора, каже директор Врцељ, има довољно, укупно 26, од којих је тренутно искоришћено њих осам.

Према извештају Завода за јавно здравље у Сремској Митровици, уку-пан број оболелих на територији чи-тавог Сремског округа је значајно мањи него што је то био у претход-ном периоду.

– У Сремској Митровици је активно 61 лице, с тим што је тај број значајан у последњих десет дана, а што се тиче новооболелих, то је ниједан или евен-туално један случај на дневном нивоу. У глобалу гледајући имамо значајне и добре показатеље, али морам да ка-жем да ситуација није скроз мирна и морамо имати личну одговорност, примењивати мере заштите и бити опрезни. Што се тиче Сремског окру-га, имамо два до три случаја оболелих

на дневном нивоу, у односу на укупан број од око 300 хиљада становника, а 183 случаја су тренутно активна – рекла је директорка Завода за јавно здравље др Нада Зец Петковић.

Када је реч о Ковид амбуланти при митровачком Дому здравља, према речима начелника Градске управе за здравствену и социјалну заштиту Војислава Мирнића, број посета па-цијената са симптомима сличних ко-вид инфекцији је у константном паду.

– Ковид амбуланта, и након ових добрих показатеља, радиће и даље 24 сата дневно у оквиру Опште болнице и њеног ургентног пријема. Лекарски тимови који су до сада радили у Ковид амбуланти радиће и даље, у смање-ном саставу. Тестови на захтев у Другој здравственој станици и даље ће се ра-дити радним данима у периоду од осам до 12 часова – каже начелник Мирнић.

Н. М.

Епидемиолог Предраг Кон деман-товао је информације да ће учени-

ци приликом поласка у школу морати да носе искључиво трослојне маске и изјавио да то могу бити и хируршке, платнене и друге маске.

Иако је најпре током гостовања на ТВ Пинк изјавио да ће деца морати да носе трослојне маске, Кон је потом за ТВ Хепи рекао "да ће бити довољно да ученици током боравка у школи носе било какве маске", укључујући хируршке, платнене или шивене", преноси "Телеграф".

- Ако приметимо да почиње озбиљ-нији пренос корона вируса мораће опет настава на даљину. Ове мере и начин на који функционишу показаће колико смо као друштво спремни - ка-зао је Кон.

Он је рекао да је у другом пику пр-вог таласа епидемије корона вируса значајно спорији пад броја заражених, након постигнутих највиших бројева,

него што је то било први пут, што пока-зује да "очигледно треба времена јер има оних који не поштују мере".

Према његовим речима, није тачно ни да ће школска деца морати да се вакцинишу против корона вируса, како су пренели неки медији, већ да ће вакцинисање бити искључиво на добровољној бази и уз сагласност родитеља.

СН

Према подацима Завода за јавно здравље Сремска Митровица у по-

следњих седам дана није регистрова-на ниједна особа позитивна на вирус COVID – 19. Седам особа је излечено, док се осам налази у изолацији. Укупан

број активних случајева закључно са 14. августом на територији општине Шид је тринаест особа позитивних на вирус корона.

Комадант Штаба за ванредне ситу-ације Зоран Семеновић захвалио се

грађанима на показаној дисциплини током придржавања прописаних мера, ношења маски и социјалне дистанце, апелујући на све да и поред стабилиза-ције и пада броја оболелих наставе да се придржавају поменутих мера. С. М.

Раст цене кукуруза и пад цене соје обележили су ову недељу на но-

восадској Продуктној берзи. Укупан промет за ову недељу је износио 2.757 тона робе, чија је финансијска вред-ност износила 76.674.476,00 динара.

Цена кукуруза је протекле недеље достигла свој овосезонски максимум. Када је мало ко очекивао, цена је по-чела нагло да има узлазни тренд. Овај велики ценовни скок треба пре свега потражити у недостатку понуде на тржишту и повећаној потражњи ове житарице. Почетком недеље купопро-дајни уговори су закључени по цени од 18,50 дин/кг (20,35 са ПДВ-ом) , да би крајем недеље реализација била на нивоу цене од 19,50 дин/кг без ПДВ-а (21,45 дин/кг са ПДВ-ом). У односу на претходну недељу цена кукуруза је виша за 5,82%.

Терминска тражња кукуруза рода 2020. године са испоруком робе сеп-тембар/октобар на паритету ЦПТ лука је била на нивоу цене од 121 €/т у динарској противвредности на дан плаћања по средњем курсу НБС.

На тржишту пшенице је много мир-није. Преко берзе није закључен ни један уговор. Понуде су се кретале од 17,70 до 18,30 дин/кг без ПДВ-а. Ста-тистички посматрано, налазимо се у периоду када је цена кукуруза већа од цене пшенице.

Соја је прометована у ценовном распону од 42,00 дин/кг до 42,70 дин/кг без ПДВ-а (од 46,20 до 46,97 дин/кг са ПДВ-ом) са јасно израженим трен-дом пада. У односу на претходну не-дељу цена је нижа за 0,63%. Терминска тражња сојиног зрна са испоруком робе септембар/октобар на паритету ЦПТ лука била је нивоу цене од 325 €/т у динарској противвредности на дан плаћања по средњем курсу НБС.

Сојина сачма 44% је прометова-на по цени од 46,20 дин/кг без ПДВ-а (55,44 дин/кг са ПДВ-ом).

Жетва сунцокрета је почела. Тражња ове уљарице је била по цени од 280 еур/т без ПДВ-а у динарској противвредности на дан плаћања по средњем курсу НБС, СРПС квалитет уз обрачун квалитета.

Положени венци у селу

ПРЕГЛЕД ПРОШЛОНЕДЕЉНОГ ТРГОВАЊА НА ПРОДУКТНОЈ БЕРЗИ

Поскупео кукуруз

ЗА ЂАКЕ, У НОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ

Какве маске носити?Вакцинисање деце биће искључиво на добровољној бази и уз сагласност родитеља

Епидемиолог др Предраг Кон

Опада број оболелих од коронеЦентар Шида

ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Укинута ванредна ситуација Што се тиче самих мера, остају на снази све мере које су постојале пре увођења ванредне ситуације. Оно што је новина, јесте да се радно време угоститељских објеката продужава на време какво је било и пре ванредне ситуације, а Градски базен је отворен од уторка. Међутим, и даље ће бити ограничен број људи у затвореном простору, односно, у самом објекту, а мере дезинфекције и обавезног ношења заштитне маске такође остају на снази, рекао је градоначелник Владимир Санадер

Сутуација повољна, али не треба се опуштати

Среда, 19. август 2020.14

Партнерствo за терито-ријални рурални развој

„Локална акциона група – Сремско Фрушкогорје“ представља партнерство физичких лица руралног подручја Града Сремска Митровица и Општине Шид - представници јавног, при-ватног и цивилног сектора.

Подручје партнерства чине насељена места – Град Сремска Митровица: Беше-новачки Прњавор, Босут, Велики Радинци, Гргуревци, Дивош, Кузмин, Лаћарак, Ле-жимир, Манђелос, Мартин-ци, Сремска Рача, Стара Бингула, Чал-ма, Шишатовац и Шуљам, а са подручја шидске општине Бингула и Кукујевци.

- Идеја формирања „ЛАГ - Сремско Фрушкогорје“ јесте креирање повољ-

ног окружења и простора за деловање Партнерства – сремског, фрушкогор-ског руралног подручја, за активније и ефикасније учешће у креирању локал-них политика руралног развоја – каже

Петар Самарџић, менаџер Партнер-ства за терито-ријални рурални развој. - Партнер-ство сe оснива ради остваривања циљева у обла-сти унапређења руралног раз-воја на подручју Партнерства уз међусекторско по-везивање, јачање капацитета, раз-мену искуства и јавно заговарање

интереса учесника на локалном нивоу.Територијално партнерство (локал-

ну акциону групу) чине заинтересова-ни појединци - представници преду-зетника, удружења и јавног сектора

на територији партнерства, а партнер-ство је отворено за нова чланства, за све носиоце пољопривредних газ-динстава, сеоска туристичка домаћин-става, представнике бизнис сектора, представнике локалне самоуправе задужене за локални и рурални развој, чланове пољопривредних задруга и удружења грађана која циљеве оства-рују у области унапређења руралног развоја.

Један од циљева Партнерства јесте и имплементација Локалне стратегије руралног развоја (ЛСРР) подручја Партнерства по методи мобилисања учесника на локалном нивоу ради спровођења активности руралног развоја у локалним рурал-ним подручјима – ЛИДЕР присту-пу (LEADER - Liaison Entre Actions de Developpement de l'Economie Rurale).

Припрему и спровођење ЛСРР финансира Министарство пољопри-вреде, шумарства и водопривреде, а завршна конференција у оквиру про-грама припреме ЛСРР предвиђена је за 20. август 2020, где ће се заинтере-сованим странама презентовати резу-лати досадашњег рада на припреми овог стратешког документа – преглед анализе стања, предлог мера, приори-тета и планова развоја пољопривреде, екологије, руралног туризма, сеоског предузетништва и занатства, руралне инфраструктуре, друшвено-економ-ског развоја, а све у циљу израде Стратегије „по мери грађана“. СН

Румљане је недавно погодила туж-на вест о смрти младог лекара из

Службе хитне помоћи Дома здравља Рума, Др Драгана Овцина. Ових дана његове колеге су му се на неки начин одужиле у жељи да се његов лик и дело

никад не забораве. На зиду тржног це-тра прекоупта Дома здравља освано је мурал са ликом Др Овцина који је из-губио битку са најтежом болешћу. „Све стане, само живот прође-величине никада“ је натпис на муралу код самог

улаза у Службу хитне помоћи, чији су запослени иницирали настанак овог дела. Рад је поверен познатом румском сликару и муралисти, Љубиши Бубалу и његовомRestart Art Studio.

С.Б.

Колеге чувају сећање на преминулог доктора

Мурал посвећен Др Овцину

ДИЈАЛОГОМ ДО ОДРЖИВИХ РУРАЛНИХ ПОЛИТИКА

Фрушкогорје у партнерствуКартографски приказ

Среда, 19. август 2020. 15

Акција Виктора Томића у којој је ухапшно око 10.000 и ликвидирано

6.000 махом Срба, спровођена је од друге половине августа до средине септембра 1942. у Сремској Митровици, а њего-вом ангажману претходили су апели које су Павелићу и влас-тима у Загребу упућивале де-легације митровачких усташа који су током лета одлазили на Марков трг и тражили чишћење Срема од Срба, све у складу са поруком тада најутицајније фигуре у граду др Петра Гвоз-дића да Срему треба „радикал-но чишћење“ од Срба. У својој књизи „Сремско крваво лето 1942“, Душан Лазић – Гојко беле-жи да су на пут у Загреб „отишли Петар Гвоздић, Здравко Јежић, котарски предстојник, Андрија Крзмановић, усташки логорник, Фердо Кнез, привредни повере-ник Велике жупе, а у Загребу им се придружио и њихова загре-бачка веза Филип Штрк.“

Ова група најпре је посетила министра привреде др Драгути-на Тота, свог старог познаника још из међуратног периода, који им је омогућио да лако стигну до Пог-лавника. „Пред Павелићем, Гвоздић је поднео реферат у којем је приказао стање на жетвеном фронту и опаснос-ти које су окупаторско-квислиншкој власти претиле...“ Већ тада, Павелић је наговестио слање 800 домобрана „као привремено обезбеђење за најугро-женија места док не организује већи поход на Срем.“

Почетком августа 1942, на слич-ну идеју дошли су и румски и усташе Сремских (тада „Хрватских“) Кар-ловаца. И они су, бесни због отпора и спаљивања усева, молили Павелића да што пре реши српско питање у Срему.

Прво веће хапшење у Митровици било је шестог августа 1942. године. Следе масовна хапшења 11. па у ноћи 12. и у ноћи 14. и 15. августа. Последње хапшење у првој, вуковарској фази ак-ције, било је 16. и 17. августа. За првих седам дана хапшења, из Сремске Мит-ровице у Вуковар у којем је тада Томић био смештен, одведено је 132 лица, 92 мушкараца и 39 жена и сви су они убијени на Дудику.

Проблеми са Немцима

За злочине Хрвата-усташа брзо се прочуло, па су вести о покољима

стигле и до Београда. Отуда је полови-ном августа у Вуковар, у посету Томићу стигао усташки конзул у Београду Анте Никшић. Он је Усташкој надзорној служби и Вишем редарственом пове-реништву пренео своја сазнања и по-руке из Београда, упозоривши Томића да су Милан Недић и Влада национа-ног спаса „узнемирени због рада ВРП“ те да Томићев долазак у Срем сматрају за „отворен знак за прогон српског ста-новништва“ тим пре што је он Београ-ду био познат као предратни терори-ста и усташа. „Недић тражи енергичну интеревнцију од немачке окупационе команде за Србију. У противном, боји се да ће злочини Виктора Томића има-ти тешке последице за мир у Србији“, поручио је Никшић Томићу.

У исто време, Никшић одлази и код дивизијског генерала Хикхофера, те код опуномоћеника Министарства спољних послова Немачке у Београду Банзлера са којима разговара о де-шавањима у Срему и намерама које спрам партизанских активности имају Немци. Речено му је да акција која се у Вуковару спрема, подразумева искљу-чиво „истребљење партизанско-кому-нистичких банда, као и појединаца и да неће имати никакав други карактер нити ће бити уперена против било кога другог.“

И док су Немци по сопственом сведочењу, активности ограничава-ли искључиво на људе под оружјем, Томићеве усташе наставиле су да хапсе и убијају цивиле. Покољи које су хрватске снаге чиниле по Вукова-ру и на Дудику, наруши-ли су и односе између Хрвата и Немаца. Због тога је Јакоб Еликер, жу-пан „Вуке“ настојао да по сваку цену склони Ре-дарство и Усташку над-зорну службу из града на Вуки и власт коју су држали Хрвати прене-се у руке фолксдојчера. „Усташке главешине су схватиле прави значај ових фолксдојчерских намера, али су то намер-но желели да скрену с правог пута. Они су то протумачили као интер-венцију Немаца у корист српског становништва. Штавише, очекивали су и предузимање неких

корака од стане Немаца у том правцу.“Да ли је Еликер заиста био згрожен

оним што је Томић по Вуковару радио, или се радило о простом нарушавању мира који су фолксдојчери успоста-вили након окупације, мање је важно, тек, крајем августа 1942. Жупан је „по-чео да наговештава како „није згодно“ да се седиште Вишег Редарственог повереништва налази у Вуковару.“ Разлог за овакво понашање Немаца у Вуковару, Борислав Стојшић у својој књизи о Фрушкогорском партизан-ском покрету налази у чињеници да је Срем обезбеђивао „око једне четврти-не свих најважнијих пољопривредних производа“ што је за Немце било од пресудног значаја.

Како би усташки репресивни апарат померио што даље од свог средишта, разговору са Томићем и Еугеном-Ди-дом Кватерником Еликер је подсетио „на свој став приликом састанка са сремским начелницима када је ре-као да на подручју вуковарског среза влада релативан ред и мир и да нема

никаквих партизанских акција и да 'комунистичка активност гравитира ка подручју од Шида до Земуна'. Закључак који је из овога за Кватерника и Томића произилазио, био је јасан: Еликер ста-вља до знања да је даљи боравак ВРП у Вуковару непожељан. Томић и Кватер-ник су се дали на посао. Почели су да траже неко друго место у Срему, у које би поставили седиште своје злочинач-ке централе. Из онога што је Еликер рекао то може бити само неко место на територији од Шида до Земуна.“

У директном разговору, Еликер је као решење понудио Сремску Митро-вицу. Кватерник је начелно предлог прихватио, али је коначну реч дао Па-велић, са којим су се Дидо и Томић сре-ли 25. августа.

Долазак у Митровицу

Оно што се у почетку чинило као проблем, врло брзо се показало као предност. За разлику од Вуковара који јесте био центар жупе, Сремска Мит-ровица је била природни центар Сре-ма. У њеном окружењу налазе се гото-во чиста српска села у којима оперишу партизани на које је тих дана спремана велика офанзива. Уз то, за разлику од Вуковара, у Митровици, домаће Швабе имале су мањег утицаја на политичка дешавања. У граду на Сави „усташки елементи су имали превагу у локалној власти.”

У Митровицу, Виктор Томић, тада усташки допуковник његова свита и

група заробљеника које није сти-гао да убије у Вуковару, стигли су 26. августа. За Србе, стално пла-шене могућом провалом Црне легије у град, долазак Виктора Томића представљао је једнаку опасност. Касапин из Вуковара, под чијом командом су већ убија-ни и Митровчани, није био непо-знат јавности. Са њим, Митров-чани су имали „част“ упознати се још током маја месеца 1941. годи-не, када је у Винковцима малтре-тирао и испитивао ухапшенике који су, на свом путу ка Јадовну, довођени у овај град. И том при-ликом, као припадник Усташке надзорне службе, Томић је људе мучио врелим гвожђем, ужаре-ним иглама, батинањем и другим видовима малтретирања.

Ушавши у град на Сави, Томић се сместио у Парохијски дом, смештен наспрам централног

градског парка, док је своју команду сместио у гостионицу „Златни јелен“. Најважније агенте разместио је у Кус-тодију и по домовима већ убијен Срба, махом на Житној пијаци.

Почетак хапшења

Трећи дан по Томићевом доласку у Митровицу, почела су прва хапшења. У састављању спискова за хапшење, му-чење, депортацију у логоре, стрељање и клање, највише су учествовали Мата Ципријановић и Андрија Крзмановић, уз будни надзор др Петра Гвоздића. На овом послу, нарочито је тих дана активан био Карло Хелбих који је, по Свјежићевом сведочењу самос-тално допуњавао већ постојеће спи-скове, додајући на њих све „способно за полни акт.“

„Свака мера одмазде је била пе-дантно оглашавана православном становништву. Широм Срема су кру-жили огласи у којима су, уобичајеном терминологијом описивани догађаји, најчешће партизанске акције због којих се одмазда предузима, затим се саопштава одлука надлежног органа о стрељању предвиђеног броја тала-ца, да би на крају била дата њихова имена, вероиспосвест, године и место боравка.” Уз Виктора Томића, тих дана у Митровици је био и Еуген-Дидо Ква-терник који је са Томићем надгледао ликвидације и мучења затвореника, учествујући у њима.

Крај августа и почетак септембра биће најтежи дани у историји Сремске Митровице, дани у којима ће њено ста-новништво бити изложено геноцид-ном решењу „српског питања“ у НДХ.

С. Лапчевић

Прелазак Виктора Томића из Вуковара у МитровицуУ Митровицу, Виктор Томић стиже 26. августа. Касапин из Вуковара, под чијом командом су већ убијани и Митровчани, није био непознат јавности. Са њим, Митровчани су имали „част“ упознати се још током маја месеца 1941. године, када је у Винковцима малтретирао и испитивао ухапшенике који су, на свом путу ка Јадовну, довођени у овај град

Др Петар Гвоздић

Печат Градског поглаварства са потписом Фрање Бриндла

Усташки логор – Хрватска Митровица

УНС је у Митровицу стигао крајем августа

Женска лоза усташке младежи

Тих дана у Митровици је био и Еуген Дидо Кватерник

Среда, 19. август 2020.16

Бранка Зарић из Сремске Раче већ годинама преко свог Фејсбук профила организује и спроводи

акције у хуманитарне сврхе. Када је у марту ове године кренула борба за излечење Софије, Бранка каже да је схватила да постоји велики број људи који желе да помогну, али не знају како ни на који начин да то ураде.

-Тада сам дошла на идеју да на Фејсбуку оснујем групу за хуманитар-не лицитације, ни не сањајући да ће она достићи оволики успех. Одмах по оснивању позвала сам у помоћ Ива-ну Марковић из Београда и Тијану Мајић из Пожаревца, јер су и оне саме кренуле у неке акције лицитација па сам веровала да заједно можемо ус-пети. И успели смо! Идеја је протекла из жеље да помогнемо онима којима помоћ треба, јер смо виделе да ми то можемо, да нам људи верују и да се радо одзивају нашим апелима. Почело је од првог дана много боље него што смо и замишљале и очекивале. Знале смо да има хуманих људи у Србији, али нисмо ни сањале да ће ово бити прави бум и да ће изазвати толику ко-личину позитивних коментара и пох-вала. Подршку сам добила не само од Иване и Тијане, него и од пријатеља, породице, родбине...Свима се идеја о хуманитарним лицитацијама преко мреже свидела и са одушевљењем су је прихватили. Чак су тражили начин да се и сами придруже свему, гледали шта имају да поклоне за лицитацију, уплаћивали кад и колико су могли за разне акције и слично– прича Бранка о томе како је све почело.

Додаје да је група основана среди-ном маја, већ има близу 70.000 чланова

и да се тај број из дана у дан повећа-ва за 2.000 до 3.000 нових чланова на дневном нивоу. У првих неколико дана је било 40 до 50 лицитација, а онда је кренуо нагли скок.

- Рад у групи изискује доста време-на, често кувам ручак и обављам исто-времено дужности у групи, успављујем децу и радим и слично, али успевам не-како да се организујем. Сад сам се већ уходала и могу да разграничим време на све битне ствари. У мом тиму су, по-ред Иване и Тијане, још 23 особе, без њих не бих могла сама, свако од њих даје допринос и вредно обавља дуж-ности које има везано за групу. Што се тиче људи у селу ко год је чуо сви су баш били срећни и веома су подр-жали саму иницијативу. Моји Рачани постављају ствари на лицитације, лицитирају и сами за нешто што им се сви-ди, а тиму се недавно придружила и Сања Те-шић, моја пријатељица из Раче. Замолила сам је да нам се прикључи јер сам веровала да може допринети раду што се испоставило као тачно. Доста познатих лично-сти прати активности групе и учествује у ње-ном раду. Прошле не-деље смо организовали први онлајн концерт уживо и наишли смо на одушевљење и велику подршку, тако да ћемо ово организовати и убу-дуће. Музичар Павле Дејанић је био тај који нам је указао част и са својим бендом “Кент”

одржао концерт у групи у трајању од 60 минута и утисци су изванредни. Том приликом прикупљено је око 100.000 динара. Подршку смо добили такође и од Боре Чорбе, глумца Ивана Вуч-ковића, водитељке „Слагалице“ Кри-стине Раденковић, певачице Едите Арадиновић и многих других јавних личности. Оно што је потпуно фасци-нантно и велико изненађење и за нас осниваче групе јесте да се у групи са-купи на дневном нивоу од 3.000 до 6.500 евра и то је за нас оргоман успех. До сада смо скупили паре за излечење Софије, Уне, Зорице, Богдана, Мар-ка, Мирослава, Милоша и Луке, а тај број ће се повећавати из недеље у не-дељу сигурни смо. Њихови родитељи

и породица нам сваки дан изражавају захвал-ност и кажу да без нас не би успели – каже Бранка Зарић из Сремске Раче.

Према њеним речима, много је оних који су већ годинама чланови фон-дације „Буди хуман“ али се за њих скоро и не зна. Међутим, захваљујући овој Фејсбук групи, њи-хови проблеми су поста-ли видљиви и новац је почео да се прикупља и за њих.

-Мислим да смо на одличном путу да обез-бедимо помоћ свима којима је она потребна, а нема лепшег осећаја него када вам се са захвалношћу јаве родитељи те деце за коју сакупите новац. Нама не треба ни браво, ни хвала, јер радимо ово ср-цем и чистом душом, без динара нак-наде за све што чинимо, веће среће за нас нема него кад заспимо са осмехом на лицу знајући да смо учинили добро

дело – каже Бранка и позива све људе великог срца да се придруже групи Budi human - Humanitarne licitacije и да донирају нешто своје у хуманитар-не сврхе како би још више допринели овој акцији.

С. Михајловић Фото приватна архива

Дневно сакупимо и до 6.500 евра

ПОВОДОМ 19. АВГУСТА, СВЕТСКОГ ДАНА ХУМАНОСТИ

Сав приход од лицитација иде у хуманитарне сврхе и директно на рачуне деце и одраслих који су у фондацији „Буди хуман“ и „Подржи живот“. До сада смо сакупили паре за излечење Софије, Уне, Зорице, Богдана, Марка, Мирослава, Милоша и Луке, а сигурни смо да ће се тај број повећавати из недеље у недељу. Њихови родитељи и породица нам сваки дан изражавају захвалност и кажу да без нас не би успели – каже Бранка Зарић из Сремске Раче

- Било је разних занимљивих ли-цитација. Рецимо, једна жена је по-нудила колекцију књига свог покој-ног мужа и желела је да на тај начин допринесе лечењу деце, али људи су почели да шаљу смс поруке за децу са жељом да она задржи књиге као успомену на мужа. То нас је многе разнежило и расплакало. Затим ства-ри које су достигле баш високу цену су мобилни телефон који је дости-

гао цифру од невероватних 140.000 динара., шампоњера за прање косе око 35.000 динара, мотор који је из-лицитиран за 75.000 динара, колица за бебу око 700 евра и слично. Баш много случајева има, али ми се не базирамо само на те крупне ствари. Напротив, пажњу поклањамо мање вредним стварима јер њих има јако пуно и баш доприносе групи. Нај-необичније ствари које су биле на

лицитацији су свакако јагњетина и прасетина, затим органско воће и поврће које је изазвало одушевљење код чланова, као и вредне скупе ства-ри, а имали смо и једног члана који је понудио да уплати један смс за сва-ку особу која своје име на профилу промени у ћирилицу. Тај његов гест је изазвао велико одушевљење свих чланова групе – прича Бранка Зарић из Сремске Раче.

следећи начин: постави се слика производа са описом, слика особе за коју се лицитација одвија, почетна цена, време и датум трајања лици-тације. Након истека времена прог-ласи се «победник» лицитације и он има рок од 48 сати да уплати паре на рачун или у виду смс порука.

-Оно што је можда и најбитнији податак јесте да сав приход од ли-цитација иде у хуманитарне сврхе и директно на рачуне деце и одраслих који су у фондацији. Дакле, нико од нас нема ништа са парама и радимо чистим срцем без икакве користи. Уплата мора да се постави јавно у ко-

ментар, а затим пошиљалац има рок од три дана да пошаље производ. Базирани смо на фондацију «Буди хуман» и «Подржи зивот» из разлога јер су ту особе са комплетном меди-цинском документацијом и ту нема

спектар ствари. Од одеће и обуће, књига, кућног текстила, парфема, играчака и беби опреме, па све до мотора, венчаница, намештаја, му-зичких инструмената, дресова са потписом, јагњетине, прасетине, колача и торти, разних пита и оста-лих ђаконија, као и непрсканог и ор-ганског воћа и поврћа – објашњава Бранка.

Како се одвија лицитација

Необичне лицитације

Бранка Зарић из Сремске Раче

На лицитацији је био и ајвар

Плишане играчкице, почетна цена 400 динара

Играчке су се продавале за Страхињу и СтефанаФејсбук група броји већ око 70.000 чланова

Среда, 19. август 2020. 17

ПОВОДОМ 19. АВГУСТА, СВЕТСКОГ ДАНА ХУМАНОСТИ

Хуманитарна фондација „Буди ху-ман–Александар Шапић“ при-

купља новчана средства за Лану Јова-новић (2019) која има дијагнозу – спи-нална мишићна атрофија, тип 1. Ради се о врло прогресивној болести која напада мишиће и брзо се губе основне животне функције као што су ходање, варење хране, гутање и дисање. Рече-но им је да постоји лек који ће да за-устави ову болест, а породица је била јако срећна што је рођена у време када постоји лек .Имала је пет месеци када је примила лек који стопира њену бо-лест, што је он то и урадио – само је за-уставио, а Лана је још увек немоћна и само лежи у кревецу. Међутим, постоји лек који може да је излечи, али је јако скуп, толико скуп да родитељи могу само да сањају да могу сами да при-купе новац. Обраћају се свим људима доброг срца да им помогну и да зајед-ничким снагама прикупе новац. У ову акцију укључила се Марина Јагмаше-вић из Ердевика, преко Фејсбук групе „Буди хуман-хуманитарне лицитације“.

- Познаница из Новог Сада ме је пи-тала да ли би хтела да покренем нешто у Ердевику и ја сам драге воље приста-ла. У групи сам добила идеју да бих мо-

гла да продајем нешто на пијаци само је било питање шта? Тада је моја осмо-годишња ћерка Ивона рекла да жели сав свој џепарац да поклони деци којој

је новац потребан за лечење и тако смо дошле на идеју да она одвоји своје играчке за продају у хуманитарне свр-хе. Пошто је Лани Јовановић веома

хитно и кратак је временски период да се сакупи новац за терапију, одлучила сам се да све што сакупимо иде на њен рачун. Ја сам дан пре пијаце поставила објаву на Фејсбуку, па доста људи није ни знало за то, тек касније су ми поруке стизале о подршци и са питањима да ли ће бити опет нешто организовано. За 3-4 сата сакупили смо 7.470 динара, неки су само пришли и убацили у ку-тију новац, а неки су и купили нешто. Мислим да је то веома добро јер неко купи нешто што му је потребно, а на тај начин уједно и помогне ономе коме је помоћ неопходна. Причала сам и са пар пријатељица које су вољне да се придруже и мислим да ћемо организо-вати неки базар испред Дома културе, само треба да се скупимо и одредимо тачан датум и да се договоримо шта ће ко да донесе, направи или како ће на неки други начин да помогне акцију – прича Марина Јагмашевић из Ерде-вика и додаје да им је помоћ обећао и председник Месне заједнице Ердевик.

С.М.

У сваком времену постоји потреба да се искаже

солидарност, јер у сваком времену постоје људи који-ма је помоћ потребна. Данас, изгледа, да је много више људи у стању социјалне пот-ребе, како се то стручно каже у Закону о социјалној зашти-ти где је дефинисано да се „стањем социјалне потребе сматра такво стање у којем је грађанину или породици неопходна друштвена по-моћ у циљу савладавања социјалних и животних тешкоћа и стварању услова за задовољавање основних живот-них потреба, уколико се те потребе не могу на други начин задовољити, а на основама хуманизма и поштовања људског достојанства“. Утисак да у са-временом свету има више људи којима је потребна помоћ имамо због различитих видова комуникације, интернета којим се муњевито шире информације, могобројних медија и лакшег аними-рања јавности за хумани-тарне акције.

- Невезано за време, људи помажу. Увек је било потребе, а сада медији и друштвене мреже скрећу пажњу на такве случаје-ве. Мислим да је солида-ран однос са човеком у невољи, као и химаност, ствар сваког појединца, лична ствар, особина ка-рактера и утицај домаћег васпитања. Сећам се да моји родитељи нису ни-када отерали ни једног просјака с нашег кућног

прага, увек су помогли ко-лико су могли. Ту жељу да помогнем људима којима је помоћ поребна поне-ла сам од куће и од својих родитеља – каже Ана Мал-ко, чланица хуманитарне организације „Удружење млађих жена Табита“ из Старе Пазове.

- Табита је лик из Биб-лије, жена која је шила и на други начин помагала сиромашне. Ми смо удру-

жење формирале при Словачкој еван-геличкој цркви али вероисповест није услов за учлањење - објашњава Ана, иницијаторка и координаторка про-лећних и јесењих базара половне одеће и обуће за које Пазовчани до-нирају робу, а сав приход од продаје по симболичним ценама користи се за

помоћ болесној деци, плаћање ужине за децу из најугроженијих породица. Део остаје црквеној општини а део неп-родате одеће се односи у Црвени крст.

- Помогли смо једној породици у Сланкаменачким виноградима, деци, која су остала без мајке. Једној ромској породици смо опремили стан, ја сам поклонила шпорет и кревет, остале делове намештаја и покућства такође су даровале наше чланице. Новац се углавном усмерава породи-цама са тешко болесном децом. – прича Ана.

Недавно је помогла и зло-стављаној жени из Нове Пазо-ве, која је са петоро деце побе-гла на непознату адресу а Ана јој је даровала веш машину и лежај.

- Акција се одвијала у тајности да сироту жену не би нашао на-силник. Само је камион долазио по ствари – каже Ана.

Први пут је учествовала у хумнитарној акцији, пре равно 30 година.

- Први мој хуманитарни гест био је учешће на конкурсу часописа Нада 1990. То је био позив да донирамо тор-те за децу без родитеља у Звечанској. Тек сам родила свог сина и било ми је јако жао деце која расту без родитеља, направила сам торту јеж и чак добила и неку награду. – сећа се Ана и додаје да, од тада, осим што је са својим „Уд-ружењем Табита“ организовала акције, радо се укључивала у различите врсте хумаитарних акција. Тренутно је ак-тивна и у фејсбук групи „Буди хуман“ и донира разне ствари, које се продају на лицитацији, а новац иде за помоћ болесној деци.

- Понудила сам старинску, дрвену, пасирку за парадајз, скоро нову. На моје изненађење она је достигла цену од 1.700 динара. Учествујем и на хума-нитарним акцијама у којима се услуге и домаћи производи продају а новац упућује некоме коме је живот угрожен. Интересатно је да можете продавати не само кифле, надлацке и лимунаду, већ и сат пеглања, наставу страног је-зика и томе слично, а купац новац до-нира за одређену намену.

Ана никада није посумњала у до-борнамерност организатора хумани-тарних акција, нити стварну потребу људи који јој се обрате.

- Преко фејса један жена је тражи-ла помоћ, новац за лекове. Уплатила сам јој 2.000 динара и моја мама је од своје мале пензије додала 1.000. Жена се много захвалила и после извесног времена, на основу фотографија које објављујем, нацртала мене са унуци-ма и послала ми уметнички цртеж. То је заиста био неочекиван гест захвал-ности – каже Старопазовчанка, коју неки памте и као васпитачицу, јер је 14 година радила у Предшколкој устано-ви Полетарац. Посвећена је породици, ручним радовима и хуманитарном раду. Понекад је то и превише обавеза, наро-чито када је координаторка акција.

- Мотивише ме хришћанско гесло „Шта сте учинили једном од ове нај-мање браће то сте учинили мени“. У том сам духу васпитана, од малена сам прихватила и став да је боље давати него узимати. Радује ме што видим да имам не мали број истомишљеника – закључује Ана. Б. Родић

Ивона продавала своје играчке да би помогла Лани

Ивона из Ердевика продаје своје играчке да помогне Лани Јовановић

Солидарност је особина карактераПазовчани донирају робу, а сав приход од продаје по симболичним ценама користи се за помоћ болесној деци, плаћање ужине за децу из најугроженијих породица. Део остаје црквеној општини а део непродате одеће се односи у Црвени крст

Ана Малко

Торта за децу без родитеља

Хуманитарни базар

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Продајем сеоско домаћинство у Равњу на 20 ари плаца, цена повољна, договор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Продајем јутро земље, 100 метара од наплатне рампе на ауто путу у Кузми-ну. Тел:060/385-44-81

- Продајем спртну кућу у Сремској Митровици, Хајдук Станка 1а.звати од 17 до 21 час. Тел 022/632-130

- Продајем сеоско домаћинство у цен-тру Шашинаца. Тел: 063/65 66 18

- Продајем кућу у Алеји , Сремска Мит-ровица. Тел: 064/191-58-14

- Издајем двособан намештен стан насеље Деканске баште од 1.8.Тел: 064/88-94-555

- Издајем ненамештену кућу у центру Сремске Митровице са двориштем и баштом, на дужи временски период. Тел:063/ 50-94-94

- Продајем кућу у Шишатовцу. Тел: 060/158-41-42

СТАНОВИ

- Издајем намештену гарсоњеру улица Марка Краљевића близу Социјалног, Нови Сад, цена 150 евра. Тел: 063/592-235

СТАНОВИ

- Издајем собу са употребом кухиње и купатила, код болнице. Тел: 063/ 468 890

- Издајем празан стан 50м2, нов, све-тао код општине. на дуже време.Тел: 022/622-232

- Потребна гарсоњера у Сремској Мит-ровици уредно намештена на дужи период. Тел: 065/53-28-510

- Продајем једноипособан стан 35,5м2 у Новом Саду код Футошке пијаце идеалан за студенте и издавање. Тел: 064/31-88-463

- Потребан једнособан стан или гар-соњера за запослену девојку, Нови Београд или Земун. Те:064/33-23-788

- Издајем нов једнособан и двособан стан комплетно опремљен у Сремској Митровици. Тел: 065/3-611-638

- Продајем намештен двособан стан65м2 други спрат, насеље М. П. Кaмењар, зграда 13 код вртића. Тел: 064/889-47-37

- Издајем собу са употребом кухиње и купатила код болнице. тел:063/468-890

- Продајем двособан стан у Желез-ничкој улици на првом спрату. Тел: 064/280-98-40

СТАНОВИ

- Издајем намештену гарсоњеру код Хале. Тел: 063/11-23-303

ВО ЗИ ЛА

- Купујем аутомобил до 2.000 евра стање небитно. Тел: 069/13-32-132

- Продајем ауто Хјундаи. 1991 годиште. Први власник. У исправном стању. Тел: 064/280-98-40

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Продајем мекано огревно дрво. Тел: 064/38-28-534

- Тражим сродну душу од 60-70 година. Да не пије, не пуши, да је вредан. По могућности полицајац у пензији. Тел: 061/643 70 75

- Продајем природно суве храстове даске и барске столице. Тел: 624 371

- Продајем бицикл из Аустрије. Tel: 060/155-47-06

- Продајем ТА пећ шестицу. Тел: 022/632-079

- Продајем столарску машину са разним додацима, као и ручни и елек-трични ситни алат. Тел: 064/ 43 46 914, 628 639

- Продајем неотпакован Велукс кров-ни прозор. Димензије 66*118, са оп-шивком и ролетном. Тел: 624 497

- Продајем младе 18-о недељне коке носиље. Сремска Митровица „Рего-дић“022 /631 221, 069/65 22 14 065/838 95 35

- Издајем намештену гарсоњеру са ЦГ, интернетом, паркинг местом. Улица Војислава Илића 7. Пејтон. Тел: 628 015, 062/411 835

Среда, 19. август 2020.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

WWW.SREMSKENOVINE.RS

MARKETING

022/610-496022/615-210

РЕПУБЛИКА СРБИЈААП ВОЈВОДИНАОПШТИНА ИНЂИЈА ОПШТИНСКА УПРАВАОдељење за урбанизам, комунално-стамбене пословеи заштиту животне средине

На основу члана 63. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник Репу-блике Србије“ бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13-Одлука УС, 50/13-Одлука УС, 98/13-Одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – други закон и 9/20), члана 90. и 91. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања ("Сл. гласник РС", број 32/19) и члана 18. Од-луке о организацији Општинске управе општине Инђија („Сл. лист општине Инђија“ број 23/17),

1. На јавну презентацију излаже се ,

број УП-31/20, којим се урбанистичко – архитектонски разрађује локација . Стручни обрађивач урбанистичког пројекта је

„АрхиПројект ИН“ из Инђије и дипл.инж.арх. Небојша Л. Савић, одговорни урбаниста. Подносилац захтева за потврђивање урбанистичког пројекта је „МАКАВЕКС“ ДОО из Инђије.

2. Позивају се сва заинтересована лица да изврше увид у Урбанистички пројекат, као и да

, надлежном органу, односно Одељењу за урбанизам, комунално-стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Инђија, Инђија, Цара Душана број 1, путем писарнице Општинске управе.

3. Овлашћено лице за давање обавештења о јавној презентацији је дипл.инж.арх. Емилија Петровић, контакт телефон 022/561-322 локал 261, и e-mail: emilija.petrovic@indjija.net.

4. Место одржавања јавне презен-

тације су просторије Општинске управе општине Инђија, Инђија, Цара Душана број 1, Одељење за урбанизам, комунално-стамбене послове и заштиту животне средине, сваког радног дана од 11.00 h до 14.00 h. Урбанистички пројекат се може прегледати и на званичном сајту Општине Инђија – www.indjija.net – у делу Јавни позиви.

5. Обавеза израде Урбанистичког пројекта одређена је одредбом Плана генерал-не регулације насеља Инђија ("Сл. лист општина Срема", бр. 14/06 и 30/11 и „Сл. лист општине Инђија“ број 18/19), где је утврђено да је за изградњу објеката вишепоро-дичног становања обавезна израда урбанистичког пројекта за изградњу, а којим ће се ближе дефинисати правила грађења, мере заштите, услови прикључења на инфра-структуру, као и услови уклапања архитектонског решења у постојеће окружење.

Одељење за урбанизам, комунално - стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Инђија

Дана: 19.08.2020. годинеЦара Душана бр. 1

И Н Ђ И Ј А

Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Сремска Мит-ровица Светог Димитрија бр.10, на основу члана 78 Закона о општем управ-ном поступку (,,Службени гласник РС“, бр. 18/2016), чл. 29. став 2. у вези са чланом 27. Закона о културним добрима (,,Службени гласник РС“, бр.71/94, 52/2011-др.закон, 99/2011-др. закон)

О Б А В Е Ш Т А В АСве сопственике или правна лица, као и општину, да је Завод за заштиту

споменика културе Сремска Митровица, Сремска Митровица Светог Дими-трија бр.10, као стварно и месно надлежан завод извршио евидентирање добра:

1. Евиденциони лист број 285 дана 20.07.2020.Назив добра: Меморијални спомен простор „Свилара“ у Сремској

МитровициОпштина: СРЕМСКА МИТРОВИЦАМесто и адреса: Сремска Митровица, Булевар Константина Великог бр.21,

поред фудбалског стадиона, к.п. 3629/100 К.О. Сремска Митровица и улица Петра Прерадовића бр.85, к.п. 1497 К.О. Сремска Митровица, ради утврђи-вања за културно добро – некрополе и локалитети са историјским садр-жајем; споменици и спомен обележја посвећена значајним догађајима и личностима;

Евидентирање добара извршено је на основу члана 29. став 2. у вези са чланом 27. Закона о културним добрима (‘’Службени гласник РС’’, број 71/94).

Мере заштите утврђене наведеним Законом за утврђена и проглашена културна добра, примењују се и на непокретности које су евидентиране да уживају претходну заштиту.

ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ

Дана: 17. 08. 2020.године

Лето се полако ближи крају, а на пијачним тезгама све се већ жути од паприке бабуре. Како се приближава време зимнице, уско-

ро ће пристићи и рога, па ће жуту боју употпуни-ти и црвена.

Паприка се данас може наћи од свуда, а кажу да она најбоља долази од преко Саве, из Мачве.

Наша екипа имала је прилику да то и прове-ри, а овај пут, друмови су нас одвели до Равња. У кући Романдића увек је радно, а поред бабуре, такозване беле паприке, производе се још и рога и парадајз, кажу Равњанци, најслађи. Ни ратар-ство им није страно, а како би и било, када се у обору налазе крмаче са прасадима?

У дворишту смо затекли домаћицу, Снежану Романдић, а домаћин Јовица, био је у послу. Ових дана, највише су били упослени око брања беле паприке, а и рога, каже Снежана, треба редовно да се залива. Озбиљан је то посао, поготово јер само под рогом Романдићи имају педесет ари. Бела, бабура, налази се у осам пластеника.

- Што се тиче беле паприке, ове године смо задовољни, као и увек. Рога је за сада добро, а видећемо још када почнемо да је беремо. За сад делује боље него претходних година, када смо имали проблем са ботритисом. То је нека нова болест, за коју до сада, а радим двадесет година, још увек нисам чула. Ова година је свакако боља. Рогу редовно заливамо, системом кап по кап, па се надамо одличном приносу. До сада, увек смо имали два до три вагона. Што се беле тиче, не бих знала тачно рећи. Беремо двапут недељно, и буде око четрдесетак картона из тих осам колеба – прича Снежана Романдић.

Ове године, и парадајз је лепо родио, а према речима домаћице, увек је тражен.

- Редовно га заливамо и третирамо, па је квали-тет на високом нивоу. Ђубримо га течним ђубри-вом и стално га обогаћујемо калијумом. Прва тура је била одлична и стално се купује. Ове сезоне, носили смо га у дућане, овде у селу и у Засавици, а било га је баш доста. Очекујемо да ће и друга тура бити таква и по квалитету, а и по количини – каже Снежана Романдић. С обзиром на то да је почела и сезона кувања парадајза, у кући Романдића обављен је и већи део тог посла. Наша домаћица до сада је накувала преко сто литара парадајза, на-равно, из свог пластеника.

У дућане носе и паприку, а, како каже, претходних улица купци су ишли улицом па се продавало и у дворишту.

- Сада је то мало слабије. Ове године, Јо-вица мора да носи робу на кванташ. Ипак, за рогу имамо купца који дође код нас у двориште и целе године је он односи. Цене паприке су годинама уназад исте, од 40 до 50

динара по килограму. Јако је слабо плаћена пап-рика, с обзиром на труд и средства која уложите, али ми се не предајемо - оптимистична је Снежана.

Биће кукуруза као дрва

Што се ратарства тиче, Романдићи нису вели-ки произвођачи. Производи се за своје потребе, а успе нешто и да се прода. Како каже домаћица Снежана, пшеницу су скинули на време и прино-си су били добри.

- Имали смо два хектара под пшеницом ове го-дине. То је скинуто и жетва је добро прошла. Било је седам-осам тона по хектару. Осам тона нам је неки просек. За свиње оставимо нешто, колико нам треба, а остало возимо у Баново поље. Што се откупне цене тиче, била је 18 динара. Могла је да буде и већа, али када вам треба новац не мо-жете да бирате. Ко има стрпљења може да чека, а ко нема, продаје одмах, као и ми - каже Снежана Романдић.

Што се кукуруза тиче, прича, ове године све му је погодовало. Посејан је на време, а временски услови били су савршени.

– Кукуруз гајимо на три хектара земље. Ове го-дине, што би рекао наш народ, биће кукуруза као

дрва. Посејан је на време, кишу је добио на време и све му је било потаман, тако да ће га, даће бог, бити доста, а очекујемо и добар квалитет. Што се тога тиче, увек смо и имали добар принос и јако ретко се дешавало да нам кукуруз подбаци. Ни не сећам се када се задњи пут то десило - прича Снежана.

Иначе, у кући Романдића пољопривреда је примарна делатност била одувек. Снежана је у ове крајеве дошла 1995. године, када је избегла, а нешто после тога, упознала је свог Јовицу и са њим почела да се бави пољопривредом. Како каже, све раде сами и у договору. Све се постиг-не када су људи сложни. Када је већи посао у пи-тању, ту су да помогну и пријатељи и родбина, а времена се нађе и за предах, у миру каквог само у селу има.

Н. Милошевић

Среда, 19. август 2020. 19

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

У РАВЊУ СЕ БАБУРА УВЕЛИКО БЕРЕ

Труд велики, а цене никаквеЦене паприке су годинама уназад исте, од 40 до 50 динара по килограму. Јако је слабо плаћена паприка, с обзиром на труд и средства која уложите, али ми се не предајемо, каже Снежана Романдић

Да би могли да преживе од свог рада, Романдићи свашта-ре, као и већина наших сеља-ка. Велики рад и труд улаже се на више страна, па тако, каже Снежана, од пољопривреде ипак може да се живи, само ако је човек вредан.

У њиховом обору затекли смо и неколико десетина свиња. Према речима наше домаћице, гаји се онолико ко-лико је потребно, таман да се намире потребе домаћинства и да се заради још који динар. Међутим, колико тренутно може да се заради питање је, јер је цена живе ваге свиња драстично пала. Смањењем куповне моћи становништва, на коју је сигурно утицала пандемија изазвана коронавирусом, смањена је и тражња, а ниске цене тренутно су главна брига сточарима.

- Цена је тренутно катастрофа, око 130 ди-нара по килограму живе ваге. Ипак, надамо се нешто бољој ситуацији до зиме. Наше свиње ће «стићи» за крај октобра, почетак новембра,

па ћемо видети да ли ће се до тад нешто про-менити. За сада имамо тридесетак комада, јер толико нам услови дозвољавају. Толико имамо и простора. Колико крмаче опрасе толико и ухранимо и продамо. Оставимо нешто себи за зиму, продају се и прасици и тако. Све зависи колико нам кад треба новца – каже Снежана Романдић.

Цена свиња катастрофална

Чека се боља цена

Бере се бабура

Биће кукуруза

Парадајз

Скуван на време

Среда, 19. август 2020.20

11

022 615-615SMS na broj 063 615-200

Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 129,00

630. каналDežurna služba066 615-1-615

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

POSETITE NAŠ SAJT !

SREMSKE PORTAL!

WWW.SREMSKENOVINE.RS

610-4

96 и

615-2

10

WWW.SREMSKENOVINE.RS

ЦЕНТАР ЗА ОБРАЗОВАЊЕ

WWW.ZNANJEPLUS16.COM

Радинчанин Василије Симић који је у фрушкогорски крај дошао из Винковаца, већ годинама се бави

производњом сухомеснатих произво-да на традиционалан начин. На идеју да тржишту понуди готов производ до-шао је пошто је, као откупљивач свиња, увидео да из године у годину откуп иде све теже. Посао је још увек у повоју и како каже, није се покајао.

- Почео сам пре четири године да се бавим производњом сухомесна-тих производа. Негде сам читао да се кулен назива и “избегличком храном”, да је настао током Велике сеобе, из нужде. И баш тако некако и ја сам као Винковчанин почео да радим про-изводе из нужде. Већ деценијама се бавим откупом свиња, a како је посао почео да стагнира, морали смо да се преоријентишемо и данас се бавимо примарном производњом сухомесна-тих производа на газдинству. Добили смо све потребне дозоволе које кажу да недељно можемо направити до сто кила кобасица, кулења, сланине, шун-ке, што даје око десет тона годишње, максимално, објашњава Василије.

Некада, прича наш домаћин, откуп је ишао одлично. До недавно сваки други дан “товарено” је 100 свиња, а за годину 10.000 свиња и 700 крмача. Сада се свело на минимум, па је добро и када се недељно сакупи 40 свиња.

- Мислим да неће бити ни откупа. Сви ће прећи на већу производњу, ко буде могао и клаће на фармама

и готово. Ретко ко ми донесе десет до петнаест свиња, махом је то по две, три, више буде само под условом да се неколико њих скупи. Нема више ни откупљивача са којима сам ја радио. Све се то умањило, све је данас знатно теже, зато сам и кренуо са овим послом у којем сам сада, додаје Васа.

Нема тога што Василије не може да направи. За производњу користи најквалитетније месо, а када томе дода и неколико “тајних” састојака, добар резултат не може да изостане.

- Увек се Сремци и Славонци спо-ре чији је кулен, чије је месо боље... И сви имају неке своје “тајне” састојке. А

заправо, ради се о томе да је кулен хра-на која трајно спаја Срем и Славонију, а што се састојака тиче, сматрам да ту нема неке посебне тајне. Зна се какво месо иде, знају се и остали састојци. Ако се још прави на традиционалан начин, ако се човек не препушта ин-дустрији, онда производ не може бити лош. Лично сматрам да човек мора да воли оно што ради, ако жели да то што чини буде одлино направљено. То важи за све, а посебно за храну. Све што направим, једемо и ми код куће и ту нема речи да је нешто већег, а нешто мањег квалитета, прича Васа.

За сада своју робу Василије продаје преко интернета, део робе носи у Бео-град и Нови Сад, а у плану му је да робу

брендира и да отво-рено изађе на друга тржишта.

- Ценовник је до-бар, солидан, у складу са квалитетом. Кулен у кати се креће од 20 до 23 евра, у вештач-ком цреву 1.500 дина-ра, шунка је 15 до 20 евра да је исечем и вакумирам, кобасица свежа је 500 динара, сува 800 до 900. Али је заиста роба прве класе и купци се не жале. Имам одличне клијенте који ће пла-тити све, али траже да буде прва класа и да нема осцилација у квалитету, наставља причу Василије.

Робу, овај предузи-мљиви Радинчанин, чува у комори од 40 квадрата коју је направио сопственим средствима. Каже, посао је такав да простора за ширење и додатна ула-гања још увек има, али ће, напомиње, то “морати да сачека” док трговина не заживи.

- Није лако наћи муштерије. Људи са села не допиру баш тако лако до вели-ких центара. Добро је што држава све више почиње да препознаје значај ма-лих произвођача, традиционалне про-зиводње уопште. Ви данас имате доста домаћих малих винарија, имате крафт пива, све је више домаћих торти, кола-ча, па и нас који радимо са месом. У бе-лом свету квалитет такве производње, “са кућног прага”, како се то обично каже, одавно је препознат. Код нас је то кренуло, потребна је подршка државе, али је потребно и да људи имају више новца, јер виши стандард омогућава

куповину квалитетније хране. Што је стандард нижи, то је и већа окрену-тост ка индустрији, а не би требало ја да објашњавам колико је та роба пуна адитива и ко зна чега. Ја се надам да ће се овај посао развијати, јер то зна-чи не само да је кренуло мене, већ да је кренуло све нас, наставља Василије. - Ja не планирам да се од овог посла обогатим, ствар је у томе што ја ово волим да радим. Ако се уз то још и за-ради, онда је то најбоља комбинација. Код Хрвата је овај систем производње заживео још пре 15 година, такође из нужде, пошто је откуп опао. Они то од-лично раде. Сада и ми хватамо корак, па се надам да ћемо бити бољи. Има-те доста Славонаца у Срему, па ће они мало појачати већ постојећи квалитет. Биће то добро за све!

С. Л.

Среда, 19. август 2020. 21

NOVI STANOVI

Na prodaju dvosobni i četvorosobni stanovi ul. Jevrema Vidića (iza modne kuće u Sremskoj Mitrovici) na 5. spratu (ima lift).

“Borad” d.o.o. Sremska Mitrovica Tel:064/641-55-22

Љубав је најважнији састојак доброг кулена

Василије Симић

На промаји

Васине кобасице

Кад се споје Славонија и Срем

Део производа

Икебана

Среда, 19. август 2020.22

Недељни хороскопОванМогуће је да сте тренутно у фази у којој можете мало да се одморите и опустите. Нисте спремни за претерано напре-зање. Уколико сте у браку, могуће је да сада преиспитује-те своје одлуке и однос који имате.

БикМожете да очекујете да ће ових дана бити мањих компли-кација на вашем послу. Покушавате да ступите у контакт са особом с којом сте некада давно имали везу. Још увек нисте заборавили све.

БлизанциМогуће је да сте забринути иако за сада на послу све иде добро. Покушајте да не стварате тензију без потребе. Имате стабилан и добар однос с вољеном особом, што вас чини срећним.

РакНије претерано повољан период, па немојте да очекујете да ћете брзо доћи до остварења својих циљева. Могуће је да сте мало разочарани у вашег партнера и да вам је потребно време да размислите.

ЛавИмате неке дилеме везане за пословно поље и не можете да превагнете на неку страну. Треба вам још времена за размишљање. Могуће је да не показујете своје емоције иако то партнер очекује од вас.

ДевицаМожете да очекујете нове пословне компликације. По-требна вам је помоћ сарадника како бисте их решили. Нисте се много посветили особи која вам се допада јер вам се чини да она већ има некога.

ВагаМожете да очекујете побољшање комуникације у колек-тиву и генерално добру ситуацију на пољу посла. Осећате се добро поред свог партнера и задовољни сте вашом везом.

ШкорпијаМожете да очекујете добар период, поготово ако се бавите пословима везаним за право или било какво спровођење закона и правила. Љубав вам је сада на по-следњем месту, нисте посвећени партнеру.

СтрелацМоже вам се пружити прилика за сарадњу са иностран-ством, која би била веома повољна по ваш посао. Веома сте шармантни и лако освајате. Можете да очекујете срећу на пољу паралелног флерта и тајних веза.

ЈарацНемате неке веће промене када је у питању посао. Овај период вам протиче сасвим мирно и без трзавица. Мо-гуће је да нисте спремни за озбиљну везу иако би особа с којом се виђате то сада желела.

ВодолијаСами доносите важне одлуке везане за посао и нисте спремни да било коме допустите да уместо вас повлачи потезе. Желите да покажете своја осећања особи која вам се дуже време допада.

РибеМогуће је да вас очекује веома напоран период, али ћете успети да урадите све оно што се од вас очекује. Бићете позитивно изненађени гестом који ће направити ваш најновији удварач.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

Кувар

Каже Мујо Хаси: - Само уђи и не обазири се на пса.- Значи, није опасан? - Управо то желим да сазнам, јутрос сам га купио.

Зашто плавуша носи компјутер у дом здравља? Да га вакцинишу против вируса!

Пита Мујо малог Мујицу:- "Мујице, како стојиш у школи?"- "Добро бабо, сваки дан у другом ћошку!"

СУДОКУ

ВИЦ

6 5 7 1 3

8 4 3 5

3 9

6 9 8 1

2 3 6 7

3 8 5 4

8 9

9 8 7 4

1 3 2 5 8

ВОДОРАВНО: 1. ЗАЈЕДНО СА 13 ВОДОРАВНО НАЗИВ ПРИПОВЕТКЕ СРЕМСКОГ ПИСЦА ЈОВАНА ГРЧИЋА МИЛЕНКА, 7. Острво на југу Флориде (треће слово Л), 13. ДЕО НАЗИВА ПРИПОВЕТКЕ ПИСЦА ИЗ УКРШТЕНИЦЕ; врста мирисног цвећа, 14. Чувар винограда, 16. Чврст, јак, 17. Скандал, 19. Липова шума, липар, 21. Будалија у народној песми (тур.), 22. Лош човек, ништарија, 24. МАНАСТИР У СРЕМУ У КОМЕ ЈЕ 29. 05. 1875. УМРО ПИСАЦ ИЗ УКРШТЕНИЦЕ, 26. Хемијски знак за фосфор, 27. Водњикасти састојак млека (грч.), 28. Планета Сунчевог система, 29. ЈЕДНО ОД ЗАНИМАЊА ПИСЦА ИЗ УКРШТЕНИЦЕ, 31. Вршити мерење, 33. Прво слово азбуке, 34. Лаћарачки спортски клуб (скр.), 35. ИМЕ КЊИЖЕВНИКА ИЗ УКРШТЕНИЦЕ, 37. Име писца Сијарића, 39. Римски бог љубави (мит.), 41. Дугодлаки ловачки пас пти-чар (енг.), 43. Град на југу Шведске, код Малмеа (треће слово Н), 44. МЕСТО У СРЕМУ У КОМЕ ЈЕ 15. 11. 1846. РОЂЕН КЊИЖЕВНИК ЈОВАН ГРЧИЋ 45. НАДИМАК ПИСЦА ЈОВАНА ГРЧИЋА, КОЈИМ ЈЕ ОД 1865. ГОДИНЕ ПОТПИСИВАО СВОЈЕ ПЕСМЕ (ПО МИЛЕНИ СТЕФАНОВИЋ, ПРИЈАТЕЉИЦИ ИЗ ДЕТИЊСТВА, КОЈА ЈЕ ПРЕРАНО УМРЛА).

УСПРАВНО: 1. Стид, срамота, 2. Шпански кошаркаш, Карлос, 3. Име француског сликара Делакрое, 4. Име тенисерке Бартоли, 5. Килопонд (скр.), 6. Античка фрула (пето слово С), 7. Део течности, 8. Чу-вени шпански голман, Хозе Ангел, 9. Коњ у народним песма-ма, 10. Такмичар у рвању, 11. ПРЕЗИМЕ КЊИЖЕВНИКА ИЗ УКР- ШТЕНИЦЕ, ЈОВАН, 12. Веран, привржен, 15. Џин, велики човек, 17. Предсобље, атријум (треће слово Р), 20. Мали кер, псић, 23. Врста тропске палме (мн.), 25. Друге, ине, 26. ПОЕТСКА ЗБИРКА ПИСЦА ИЗ УКРШТЕНИЦЕ ИЗДАТА У БЕЧУ 1869. ГОДИНЕ, 28. Бивши арген-тински председник, Карлос Саул, 29. Плакање, јецај, 30. Однос датих и примљених голова у спорту, 31. Један од завршетака у шаху, матирање, 32. Отпоран на заразну болест, 33. Име италијан ског политичара Мора, 36. Прилог за време, 38. Мастило (енгл.), 40. Нота сомлизације, 42. Језеро у Ирској. В. Шарић

Ледени колач са малинама

АУТОР: ВЛАДИМИР

ШАРИЋ

НОВИНАР СА СЛИКЕ

ПТИЦА ТРКАЧИЦА

РАДИОСТАНИЦА ГДЕ

ЈЕ БИО ПРВИ

ДИРЕКТОР

ДЕСЕТО СЛОВО АЗБУКЕ

ВОЛТ ИМЕ ЛА-ВОАЗЈЕА

СТРАНО ЖЕНСКО

ИМЕ

СЛАВНИ АМЕРИЧКИ

ГЛУМАЦ

СУМПОР ---------

ФУДБАЛ- ТРЕНЕР ----------

ДЕО ТЕЛА

ЈЕДИЊЕ-ЊЕ

ДОБИЈЕНО ЗАМЕНОМ

АТОМА

РАСПОРЕДФАЗА КОД ГЕНЕРАТ. ----------------

ЛИТАР

ИМЕ ПЕРУ-АНСКЕ

ПЕВАЧИЦЕ СУМАК

ВЕСЕЛО-СТИ

НАРОД ОКО НИЛА --------------- ДЕЛОВИ РУДНИКА

МУДРОСТ ДРВЕНИ МОСТИЋ -------------- НЕУТРОН

САСТАВНИ ВЕЗНИК

МАКАР, ПРЕМДА ------------ ГЛУМАЦ,

ВАРН

ЛУКА НА ЈАДРАНУ ----------- УПИТНА

ЗАМЕНИЦА

ТРОСТРУ-КИ ЗНАК

ХРКАЊА -------------- РЕДОВИ, НИЗОВИ

УРАЂЕ-НОСТ

РЕНДА-ЊЕМ

КАЛИЈУМ --------------

ШТУЦАЊЕ

МУШКО ИМЕ

РАТНА МОР-

НАРИЦА

ГРАД НА ЈУГУ

НОРВЕШКЕ

ИМЕ ПИСЦА ЗОЛЕ

------------ ПЕРГАМ-

СКИ КРАЉ

ЈОД ВАРАВАРА УМАЊЕНО -------------- НЕВЕШ-

ТОСТ

ЗАГОНЕ-ТАЧ,

ЕНИГМАТ

ЖЕНСКО ИМЕ,

ДЕСАНКА

ЛАВЕЖ ------------- ЊЕГОВО МЕСТО

РОЂЕЊА

СТАРИЈИ ЏЕЗ

МУЗИЧАР

ФИЛМСКИ РЕЖИСЕР,

КИНГ

ТЕМА: ДИМИТРИЈЕ ДИВЉАК (под 1 усправно, заступљен у књизи

„ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ СРЕМА“ страна 339/340.

Љ.Ч. СУД

ЧАСТИ -----------

ФУДБАЛЕР, ПАТРИС

КЊИЖЕВ-НИЦА КОЛБ

КОРОНА ВИРУС

СВОЈЕРУЧНО

------------- ШКОЛА

ИСТОК

------------- ОЗНАКА ЗА

ЏУЛ

РУСКИ ШАХИСТ, ЛЕОНИД

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

13 14 15 16

17 18 19 20 21

22 23 24 25

26 27 28

29 30 31 32 33

34 35 36 37 38

39 40 41 42 43

44 45

Састојци: За кору: 7 беланаца 7 кашика шећера 7 равних кашика брашна 1,5 дл млека

За фил: 7 жуманаца, 7 кашика шећера, 6 кашика брашна, 7 дл млека, 3 ванилин шећера, 250 г маргарина

За декорацију: 4 дл слатке павлаке, 150 г малина

Начин припреме: Прво направити кору. Добро умутити беланца, а затим постепено додавати и шећер. Када се шећер отопи, додати брашно и све промешати. У плех ставити папир за печење, па сипати смесу за кору. Пећи на 160 степени око 20 мин. Печену кору оставити да се мало охлади, а затим је избоцкати и прелити топлим млеком. Умутити жуманца са шећером, ванилин шећером, 1 дл млека и брашном. Преостало млеко сипати у шерпу и чекати да прокључа. У млеко додати смесу од жуманаца и кувати док се не згусне. Оставити смесу да се охлади, а затим додати маргарин и умутити. Кору премазати филом. Умутити слатку павлаку па додати малине и све добро умутити и на крају премазати преко фила.

Среда, 19. август 2020. 23

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

Дамир Васиљевић Тоскић, профе-сор хармонике у Основној музичкој

школи „Теодор Тоша Андрејевић" Рума време летњег распуста искористио је да промовише овај инструмент. Презентација инструмента и његовог историјата и значаја у нашој култури одржана је у простору румског хоте-ла Парк. Такође, хармоника је пред-стављена као значајан инструмент, не само у нашој народној музици, него и у свету класике, али и савремене музи-ке, рекао је Васиљевић-Тоскић. Све је организовано са циљем да се јавност, а посебно млади упознају са овим зна-чајним инструментом и евентуално крену путем успеха којим већ увелико иду ученици Основне музичке школе у Руми. Презентација је одржана и на класичној клавирској и на хармоници дугметари.

-Свирао сам одређене компози-ције из класичне епохе, из савременог доба, приказао сам на који начин може да се размишља у смислу одређене импровизације и циљ је био да се румски музички и други аудиторијум упозна са тим инструментом. Услови су били скромни с обзиром на днашњу ситуацију, пратили смо и поштовали

све мере и одрадили смо презентацију и мислим да је било занимљиво. План је да се овакве презентације одрже и у другим градовима где хармоника није толико заступљена и где не постоје музичке школе. Такође, волео бих и да када за то дође време буде органи-зована већа презентација у румском КЦ-у или некој другој установи културе са ширим аудиторијумом, рекао је Да-мир Васиљевић Тоскић.

Његови ученици из музечке школе већ су одавно познати да као изузетно

млади освајају најбоље резул-тате на међународним и до-маћим такмичењима и најбољи су промотери хармонике као инструмента, који није искљу-чиво инструмент за славља. Ученици Душан Тубић, Лука Ба-лог, Емилија Гавриловић, Војин Плавшић, Михајло Јанић и Урош Мандић су били изузетно вредни и у тромесечном циклу-су од новембра до јануара-феб-руара су направили сјајне ре-зултате на такмичењима у Бечу, Грацу и Смедеревској Паланци. Списак награда био би далеко већи од садашњих 15, пошто је корона зауставила и овај вид активности. У међувремену, док не крену у даље освајање признања, ту су да послуже као

пример колики је значај овог инстру-мента, као и стварање базе младих музичара, говори Дамир Васиљевић Тоскић.

-Хармоника није само инструмент за славља и народну музику, наравно не бих да се то погрешно протумачи, јер и то је саставни део наших живота и средине у којој живимо, али код нас је то прихваћен стереотип и нажалост, због тога хармоника нема простор за даље развијање, поготово у сфери са-времене културе и музичке уметности и класичне музике, као и џеза, попа итд. Постоје јасне тенденције и поку-шаји, али нису довољно подржани и испраћени, већ се заустављају при-ликом самог остварења и не побуђују даље мотиве и идеје за даљу разраду и напредовање. Јако је важно да се пружи подршка мањим срединама, да се поштују и примећују најмлађи, а поготово њихови успеси, јер без њих, средња музичка школа, као и Акаде-мије, немају перспективу. База је у мањим срединама, у основним шко-лама, и правим паралелу и са спор-том, без улагања у најмлађе и у њихов развој, за деценију или две, нећемо бити на нивоу на ком се налазимо, а од старе славе се не живи, закључује про-фесор хармонике у ОМШ „Теодор Тоша Андрејевић“ Рума, Дамир Васиљевић Тоскић. С.Белотић

Друштво љубитеља фотографије, филмских и видео остварења "Бе-

офото" из Беочина расписало је кон-курс за учешће на 15. Међународној изложби фотографија "Православље на интернету". Ова традиционална манифестација која се организује под покровитељством Општине Беочин, први пут одржана 2006. године, при-ређује се у славу светог исповедника Варнаве Настића, владике хвостанског и беочинског.

За традиционалну смотру фотогра-фија са православним садржајем шаље се до пет фотографија у електронском облику, формата 20 х 30 cm (20,3 х 30,5) у 300 dpi. Право учешћа на конкурсу имају радови који су предходно обја-вљени на било којој интернет адреси, што аутори доказују слањем линка. Фотографије се шаљу на мејл адресу ademovski@gmail.com Котизација за учешће на овом конкурсу се не плаћа.

У конкуренцију за избор најуспеш-нијих улазе фотографије пристигле закључно са 15. октобром ове године.

Жири Фото кино и видео савеза Војво-дине од прихваћених радова изабраће оне који ће се наћи у каталогу и на 15. изложби.

Признања и похвале доделиће се у појединачној конкуренцији и за колек-цију, као и награда "Сава Драгојловић"

за најбољу фотографију домаћег ауто-ра у избору жирија организатора.

Детаље везане за конкурс као и за све предходне изложбер можете про-наћи на сајту Друштва Беофото Бео-чин, на интернет адреси http://www.beofoto.rs/ С. М.

Поводом тридесет година постојања асоцијације пи-

саца Societatea literar artistica „Tibiscus“ у Уздину код Пан-чева, у суботу је одржан 27. Међународни фестивал пи-саца „Drumuri de spice“ на којем су додељене награде и признања за књижевна остварења и укупно ствара-лаштво. Писац из Сремске Митровице Недељко Терзић понео је титулу Песник ходо-часник која се додељује за из-ванредна дела на румунском језику.

До сада су у Румунији објављене три његове књиге поезије и једна књига кратких прича за децу, његова дела су заступљена у више румунских антологија и зборника, такође су објављена у двадесетак ча-сописа и у дневној штампи. Као писац Недељко Терзић је гостовао у више ме-ста у Румунији и добитник је највиших признања и награда за поезију: Медаље „Михај Еминеску“, Награде „Хиперион“, Награде „Михај Емине-ску“, Награде Манастира Света Ана и друге. За њега и његово књижевно

дело, директор Међународног фе-стивала писаца у Уздину Василе Барбу је рекао да је писац за велико поштовање и да се организатори поно-се тиме што су му доделили признање за дело које само говори да је истински књижевни „ходочасник по румунским меридијанима.“ С. Н.

„ПРАВОСЛАВЉЕ НА ИНТЕРНЕТУ 2020“

Расписан конкурс за петнаесту поставку Рок за слање фотографија са православном тематиком је 15. октобар

Хармоника – инструмент за славља, класику, поп и џез

Дамир Васиљевић Тоскић

Млади и талентовани румски хармоникаши

НЕДЕЉКУ ТЕРЗИЋУ ПРИЗНАЊЕ РУМУНСКИХ ПИСАЦА

Титула Песник ходочасник

Недељко Терзић - Песник ходочасник

Среда, 19. август 2020.24

Дана 18.8.2020. навршило се 40 дана од смрти драгог

РАТКА ГЛИГОРИЈЕВИЋА

29.3.1957 – 10.7.2020

Ратко мој,време које пролази без тебе не умањује бол и тугу за тобом. Вечно ћу чувати успомене на тебе.Твоја Мара

Дана 21.8.2020 навршава се годишњица смрти вољеног брата

ПОПОВЧАК ТОМА БАЋА

Ожалошћена сестра Марија са породицом

Тужно сећање на

ШОЈИЋ ЈОВАНА24. августа навршава се 10 дугих година од твоје несрећне погибије у саобраћају.

Твоја сестраНада Шојић

Дана 15.08.2020. навршила се година како није са нама наш вољени

СРЕТА АЋИМОВИЋИз Шуљма

1963 – 2019.

Остаће вечно у нашим срцима.Његови најмилији: супруга Живка,

ћерка Софија и зет Срђан.

НАШОЈ НАТАШИ

НАТАША ХИРТЕНКАУФ(рођ. Стојановић)

1970 – 2020.

Добре душе су вечне...Остајеш са нама...

Твоји: стрина Аница, брат Младен, сестра Маја, сестрићи Андреј и Марко.

Дана 8.8.2020. преминуо је наш драги

НИКОЛА ЈОВИЧИЋ

1935 – 2020.

Вечна му успомена и хвла.

Ожалошћени: супруга Савка, син Ненад, братичине Бранка и Зенка са породицом, сестра Анђелка са породицом и остала родбина и пријатељи.

Tужно сећање

НИКОЛА СТОКАНОВИЋ2011 – 2020.

Време не лечи тугу и бол, оно нас само учи да живимо са њом. Док ми живимо увек ћеш бити

у мислима и сећањима оних који те воле.Твоји најмилији.

Сећање на нашу Даку

ДАНИЛКУ РАМЉАК29.8.2019 – 29.8.2020.

С поносом и поштовањем чувају те од заборава твоји Горан, Данило и Милка са породицама.

Дана 27.07.2020. у 51. години живота преминула је наша драга ћерка, сестра и тетка.

НАТАША СТОЈАНОВИЋСа неизмерном тугом и болом сећамо се на њене доброте и љубави коју нам је поклонила.Ожалошћени: мајка Дамјанка, сестра Ксенија, зет Александар, сестрићи Александра, Матеја и Марија

Последњи поздрав драгој сестри

СОФИЈИ СМИЉКИЋ

(рођ. Ребић)1954 – 2020.

Брат Богдан са породицом

POSETITE NAŠ SAJT

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Среда, 19. август 2020. 25

Дана 14.08.2020. навршило се пола године како се наш супруг, таја и дека преселио у вечност.

ТОМИСЛАВ ЗЕМАН

Спомињемо те у радости, носимо у срцима и надамо

се сусрету на небесима.Заувек твоји Неза, Сеја и

Роби са породицама.

Дана 20.08.2020. навршава се 12 година како није са нама наш драги

РАДА САВИЋ(2008 – 2020)

Заувек у нашим срцима и мислима.

Његови најмилији

Дана 18.08.2020. навршава се 10 година откако није са нама наш драги и вољени отац, муж, деда и брат

ВЛАДА ЈОВАНОВИЋ

1953 – 2010.

Његови најмилији

Дана 25.08.2020. навршава се година дана како није са нама наш

СМИЉАНИЋ БОРИВОЈ

из Шуљма1938 – 2019.

С љубављу, поштовањем и поносом те се сећају и чувају успомену на тебе

твоји најмилији.

НЕНАД КЕСИЋ(5.9.1977 – 23.8.2015.)

Увек ћеш бити у нашим срцима и мислима.

Твоје Валентина и Милица.

НЕНАД КЕСИЋ23.08.2020. навршава се 5 година туге и бола како сам остала без сина јединца, а Валентина без оца. Време не може излечити тугу, нити попунити празнину коју си оставио за собом.Био си наша сјајна звезда, која се прерано угасила. Неутешни мајка Даница и кћерка Валентина.

СТЕВАН ШИПКА1946 – 2020.

У трену си нестао и оставио огромну празнину,

али си остао део нас.

Ћерка Весна, зет Дарко, унука Дајана са супругом Драганом.

Дана 8.8.2020. преминуо је

СТЕВАН ШИПКА

Они које волимо су само мисао далеко, док постоји сећање они

остају у нашим срцима.

Супруга Здравка и ћерка Наташа

Др МАРА ДРАГАНОВИЋ

- РАДОВАНЧЕВИЋ

Не! Живот се не да разбити,тај вјечни, горди џин.

Смрт је тек станка кратка,када се у вјечној драми његовој

свршава који чин.

Твоји, супруг Драшко, синови Предраг и Драган

Дана 18.08.2020. навршило се три тужне године како није са нама наш драги и никада заборављен

ЗДРАВКО ПАВЛОВИЋ

(1951 – 2017.)

С љубављу и поштовањем. почивај у миру с анђелима.Никада те неће заборавити

твоји Деки и Леки.

ПЕШУТ СЛОБОДАНКА20.08.2013 – 20.08.2020.

Мало је рећи да си била само мајка, била си љубав, ослонац, подршка, срећа моја.

Твоја Нена

ww

w. s

rem

sken

ovin

e.rs

610-4

96 и

615-2

10

SREMSKEPORTAL !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Среда, 19. август 2020.26

За припаднике различитих снага безбедности наше земље и многе

спортисте и спремније рекреативце је сасвим уобичајено да трче маратон-ске трке, па и ону дугу 30 километара у част Церске битке. Није уобичајено да то ради свештено лице, али јереј Влада Ђурић из Кленка, старешина храма Преноса Моштију светог Оца Николаја, те предрасуде разбија и то са највишим циљем. Овог викенда, та-чније у недељу, 16. августа, одржана је хуманитарна трка у част Церске битке. Припадници Жандармерије, САЈ-а, Бе-оласер лиге и цивила предвођени ста-решином храма Преноса Мостију све-тог Оца Николаја у Кленку, јереја Владе Ђурића, истрчали су заједно трку дугу од 30 километара од Шапца до спомен обележја у Текеришу. Сви учесници су добили мајице које је донирала фирма „Граф-ин" из Шапца, а за узврат новац је уплаћен за лечење малог Стефана Гончина из Руме у хуманитарни фонд „Буди хуман", о коме смо писали и у прошлом броју.

- 30 километара дуга стаза Шабац Те-кериш за учеснике је била прилика за

дружење, а како је било правим учес-ницима Церске битке у шињелима, чизмама и оружјем то само они знају. Ово је мали наклон данашњих тркача поносној војсци, каже јереј Влада Ђу-рић из Кленка.

Трци је претходило служење Свете литургије и молебана у цркви у Кленку за све ученике трке који су се на овај начин поклонили борцима Церске битке, али и данашњем великом борцу, двоипогодишњем Стефану Гончину из Руме. Јереј Влада Ђурић каже да се тр-чањем на дуге стазе активно бави пре-ко две године и да се за недељну трасу није много припремао. Да ли због ви-шег циља, или добре кондиције, сада није ни важно, учесници су стазу претрчали за два и по сата.

- Мотивација је двострука, са једне стра-не ту је велика жеља да се помогне малом Стефи, а са друге да се обележи један од најважнијих догађаја у ближој српској историји, а то је Церска битка која се

одржала средином августа 1914. када је српска војска поразила надмоћну аустругарску армију у Првом светском рату. Зато смо презадовољни, као и сам што сам презадовољан што смо истрчали и хуманитарну и патриотску трку, додаје јереј Влада Ђурић.

Новац за Стефу се још увек при-купља на свим тркама Беоласер лиге. Почетком септембра ће новац са рачу-на Беоласер лиге пребацити на рачун за Стефино лечење, каже кленачки парох, који се и прошле године при-кључио тркачким акцијама за помоћ малом Румљанину.

С.Белотић

На прошлонедељној седници Општинског већа усвојен је за-

вршни рачун буџета општине Шид за 2019. годину. Према речима руководи-оца Одељења за финансије Јадранке Недић, укупно остварени приходи општине Шид у прошлој години изно-се 1.062.589.000 динара, док су укупни расходи 1.082.249.000 динара. Оства-рен дефицит је 19.260.000 динара.

На седници је усвојена одлука о отуђењу непокретности у власништву општине Шид, као и додељивање пра-ва на коришћење ЈКП „Стандард“ не-покретности на катастарској парцели бр. 3355 за потребе смештаја радника

поменутог предузећа. Разматрани су извештаји о пословању јавних преду-зећа у првој половини ове године, из-међу осталих и ЈКП „Водовод“.

Према речима директора ЈКП „Водо-вод“ Александра Јовановића у првих шест месеци ово предузеће је посло-вало позитивно, завршен је и пуштен у рад водовод у Љуби, започети су радови на паралелном цевоводу и на изградњи водовода у Моловину.

За директора Музеја наивне умет-ности у нови петогодишњи мандат именована је Љубинка Пантић.

С. М.

У понедељак, 17. ав-густа, у Градској кући

у Сремској Митровици, представници локалне Пољопривредне струч-не службе разговарали су са представницима Министарства зашти-те животне средине и пољопривредницима о штетности паљења стр-ништа, у оквиру истоиме-не трибине.

Према речима Милана Милића, саветника за заштиту живот-не средине митровачке Пољопривред-не стручне службе, очувањем природе се редовно треба бавити, како не бис-мо осетили последице које могу бити несагледиве.

– Овом приликом, разговарали смо о томе које су последице паљења жетвених остатака. Оне могу бити не-повољне како по живе организме, по плодност земљишта, а утичу и на чове-ково здравље и безбедност. Паљењем се постиже велика темепратура на пар-целама, ствара се пепео који разносе ветар и киша. Први слој земљишта,

који се претвара у пепео има високо хранљиве ма-терије које су потребне биљкама за развиће, а да би се он опоравио од утицаја високе темпера-туре потребно је до педе-сет година – каже Милан Милић и додаје да су мит-ровачки пољопривредни произвођачи углавном савесни.

– Паљење је веома по-пуларно, али ми можемо

да похвалимо наше пољопривредне произвођаче. Већ годинама пратимо ту праксу, која није добра, и она се из го-дине у годину смањује. Уместо паљења жетвених остатака, требало би их за-оравати, како бисмо земљи вратили макар нешто од хранљивих материја. Наша препорука је да се након заора-вања изврши анализа земљишта, како би се по препоруци коју даје наша ак-редитована лабораторија, приступило правилном ђубрењу и земљиште обо-гатило свим неопходним хранљивим материјама – закључује Милић.

Н. М.

Шљивици по Срему већ су попла-вели, а ових дана стижу нам и

први гроздови винове лозе. Све то, још један је знак да се лето полако, али сигурно, ближи крају, а први ве-сници јесени почели су да крстаре митровачким друмовима.

"Веселе машине" или "фабрике радости", све чешће се могу виде-ти по граду. Сезона печења ракије управо је почела, а Сремци полако почињу да припремају залихе за личну употребу за наредних годину дана.

СН

Усвојен завршни рачун општинског буџета

Седница Општинског већа Шид

Никако не палити стрништа

Са трибине

Милан Милић

Парох из Кленка на трци дугој 30 километара- Мотивација је била двострука, са једне стране ту је велика жеља да се помогне малом Стефи, а са друге да се обележи један од најважнијих догађаја у ближој српској историји, каже јереј Влада Ђурић

Јереј Влада Ђурић на циљу у Текеришу

Учесници трке за Стефу и церске јунаке

Стижу веселе машине

Стижу веселе машине

Среда, 19. август 2020. 27

Попинци ове године славе ве-лики јубилеј, њихов фудбалски

клуб Напредак обележава сто година постојања. У част јубилеја и људи који су стварали овај клуб у претходних сто година, Попинчани су снимили документарни филм „Век љубави“ који прати стогодишњи развој фудбала у селу“. Аутор филма је Милан Богојевић, пореклом из Попинаца, са којим смо разговарали непосредно након по-следњих снимљених кадрова.

- На први поглед у питању је локална прича, међутим по многим елементима у филму она има ширину и могућност

да се идентификује са готово сваким местом у Србији. Поред развоја фуд-бала од оснивања клуба, па до данас. Филм прати животне приче најбољих фудбалера. Неке од тих прича су не-вероватне. Рецимо прича Арсенија Јо-вановића – Арсе, који је потписао пре-дуговор са Дизелдорфом, који је у то време играо Бундес лигу, а он требао да дође у клуб као играч из пете лиге Југославије. Интересантно је да он до-био огроман новац унапред, како је он у филму рекао у висини петогодишње плате, међутим у последњем момен-ту је одустао. Отац и тадаљњи пред-

седник клуба убедили су га да није безбедно да иде у Немачку јер смо са њима смо ратовали у Другом светском рату, каже Богојевић.

Његов саиграч Радован Опачић – Ћета је имао позив да пређе у Црве-ну Звезду, лично је по њега долазио Миљан Миљанић али мајка није до-зволила да јој син јединац оде од куће.

- Неки су успели за заиграју у Првој лиги Југославије али нису успели да на-праве веће каријере због повреда или околности да долазе из мањег места, па нико није ургирао за њих. Остали су данас упамћени само у свом месту,

где се по кафанама препричавају њи-хове мајсторије у нижим лигама и како су велики таленти остали на терени-ма нижих лига. Тих локалних хероја је пуна Србија, и то је сегмент филма где ће се многи препознати, додаје аутор.

Спектакуларна премијера

Председник клуба Зоран Кокано-вић најављује спектакуларну премије-ру филма у оквиру свечане академије које ће ускоро организовати.

- Чекамо попуштање мера у вези са Корона вирусом и након тога ћемо ор-ганизовати једну вечерњу свечану ака-демију на стадиону фудбалског клуба, када ћемо емитовати документарни филм. Свакако ћемо одржати акаде-мију на отвореном, уз већу дистанцу гостију. Пошто је филм из три дела по сат времена, правићемо музичке пау-зе између делова у оквиру којих ћемо доделити и посебне награде. Ово је велика година за Попинце, велика го-дина за фудбал у Срему. Нема много клубова у Србији који се могу подичи-ти веком постојања. Свакако је за нас то велика част али и велика обавеза да нешто достојно јубилеја урадимо

у овој години, а то би био пласман у виши ранг такмичења, Војвођанску лигу, каже председник.

Разговор смо водили на стадиону фудбалског клуба Напредак који је потпуно реновиран прошле године. Трибине, свлачионице, помоћне прос-торије, кафић на стадиону, све је данас у беспрекорном стању.

- Читаве прошле године смо ра-дили на сређивању инфраструктуре стадиона како би дочекали спремни стогодишњицу постојања. Имали смо намеру да угостимо неког од наших прволигаша али нас је у томе омела ванредна ситуација. Требали смо ове године и да будемо гости у Русији. Прошле године нам је гостовао Ростов, када смо одиграли пријатељску међу-народну утакмицу. Договор је био да ове године ми одемо на Дан победе у Ростов, и одиграмо три пријатељске утакмице али и то је одложено док не прође Корона, каже Конкановић.

Остало је на крају само да честита-мо Попинчанима вредан јубилеј али и начин на који га они обележавају, по-носни на „Век љубави“ према спорту.

С. Л.

Среда, 19. август 2020.28

КПЗ Сремска МитровицаЕргела “Пролеће”Списак коња за продају

СПИСАК: ОМАД ПРИПЛОД

Стадион Првог маја, без присуства гледалаца. Судија: Марко Гњато-

вић, помоћници: Предраг Рађен и Марко Грујић. Делегат: Озрен Дукић. Стрелци: Машић 89’ - 1.Мај, Лукић 90+1’ - Младост.

ПРВИ МАЈ: Јовић, Гавриловић, Симе-нуновић, Сремчевић, Радишић (К), Стоја-новић, Машић, Вукановић, Милојевић, Живковић. Клупа: Петровић, Алексић, Чупељић, Крстић, Ступар, Нинковић, Зец. Тренер: Радован Радаковић

МЛАДОСТ: Луковић, Павловић, Лука Лукић, Зулфић, Савков, Јавор, Цепелин, Јуриша, Граовац, Симоновић, Јаковље-вић. Клупа: Топић, Лазиница, Марков, Церовић, Ђокић, Танасковић, Владимир Лукић Тренер: Душан Ђокић.

Занимљива фудбалска представа је виђена на четвртфиналној утакми-ци Купа Војводине одигране у Руми. Ривали су били трећелигашки састав домаћина 1.Маја и четвртолигаша из Баната, Младости из Омољице. Меч је обележио и дуел два некадашња игра-ча вечитих ривала. Са стране домаћина шеф стручног штаба Радаковић, бивши голман Партизана, а код госта црве-но бели голгетер Душан Ђокић, а сада стратег Омољичана.

Сама утакмица је решена у практич-но само два минута. Та два минута су била и на самом крају истека регулар-ног времена. Румљани стижу до вођства у 89. минуту преко Машића. Гости се нису у тој ситуацији најбоље снашли и Машић је отворио врата полуфинала свом клубу. Та радост је кратко траја-ла, јер су се сада Румљани два минута касније са својом грешком реванши-рали госту. Домаћу грешку у одбрани је казнио Лука Лукић за поравнање ре-зултата и касније пенале.

Пенал рулет су добили гости са ре-зултатом, 2:3. Одлучујући пенал за до-маћина није реализовао Радишић. Овај играч је погодио стативу и гости су мог-ли да започну славље.

- Прво полувреме смо потрошили, јер нисмо уопште играли у првом полу-времену”, започео је тренер домаћина Радован Радаковић и потом наставио, “Нисмо направили ни једну шансу, има-ли смо само два шута са неке дистанце, ово друго ништа нисмо играли. Друго полувреме је било нешто сасвим друго. Правили смо велик притисак. Против-ник није у тих 100 минута направио ни једну шансу. И после једног центаршу-та, није ни шут био, наша неопрезност, резултирало је нерешеним резултатом. Ми смо се мучили такорећи тих 100 ми-нута. Видела се нервоза у екипи. Једна

такмичарска утакмица, али добро нека прође ово овако. Ми се окрећемо новој утакмици па да убирамо плодове рада, каже Радишић.

- Знали смо да нас очекује једна од-лична екипа предвођена мојим колегом Радаковићем, , износио је своје виђење догађаја тренер Младости, Душан Ђо-кић и додао: - Нисмо се припремали за овако шокантну утакмицу, али смо се припремали за утакмицу са провере-ним играчима. Дошли смо као аутсајде-ри. Мислим да заслужено идемо даље. Примили смо гол из једне једине греш-ке, исто тако смо дали гол из њихове једине грешке. Куп је зато занимљив јер непролази увек даље фаворит. Ми ћемо покушати да ову нашу шансу искорис-тимо на најбољи могући начин.

А. Б.

ФУДБАЛ

Први Мај - Младост 2: 3 (1: 1, 0: 0)Први Мај - Младост 2: 3

ФУДБАЛ

Век НапреткаНапредак 1962.

Напредак 2020.

Градски стадион, без присуства гле-далаца. Судија: Марко Ивковић, по-

моћници: Марко Димитријевић и Ми-лан Пашајлић. Четврти судија: Станко Остраћанин. Стрелац: Милијан Илић 25' (пенал) - Инђија. Жути картони: Крнета 15', Пуртић 48', Ђорђевић 67', Алексић 88' - Инђија, Рашковић 40' - Напредак.

ИНЂИЈА Прековић, Цуцин, Ели-омар (Јовановић 90'), Брана Илић (К) (Трипковић 90'), Димитров (Алексић 69'), Милијан Илић (Пуртић 46'), Крне-та, Протић, Ђорђевић, Бакић, Нешко-вић (Бастајић 56'). Тренер: Братислав Живковић.

НАПРЕДАК: Јорданов, Маринковић, Костић (Живановић 62'), Абоубакар (Зувић 60'), Кочић (Павићевић 46'), Спремо (К), Стевић, Шарац (Матић 69'), Лековоић, Рашковић (Мијић 46'), Ми-ловановић. Тренер: Драган Ивановић.

У зелено белом тиму је током већег дела утакмице све функционисало на најбољи могућ начин. Одбрана је била на висини задатка против врло неугод-ног нападачког реда Крушевљана. Са друге стране новајлије у тиму домаћи-на су били на висини задатка, а посеб-но је добру партију пружио Ђорђевић који је у тим стигао тек пре три дана.

Саму утакмицу су гости боље отво-рили против видно напетог и нервоз-ног домаћина. Абоубакар је био права

напаст по домаћина, а у 10. и 11. минуту је добро упослио Прековића. Прво је овај вижљасти и надасве брзи играч шутирао са ивице казненог простора у добро постављеног Прековића. Минут касније, после одличног центаршута Миловановића, Абоубакар главом шу-тира са петерца преко пречке домаћег гола.

Тек после двадесет минута игре и домаћин долази до своје игре. Та добра игра је донела и велику при-лику за Нешковића. Талентовани Шиђанин добро користи своју пози-цију у казненом простору госта. На

њега стартује играч Напретка на непрописан начион, иако је Нешко-вић био окренут од гола Јорданова. Пад и судија меча је одмах показао на белу тачку.

Лопту је узео "слављеник", Милијан Илић. Овај талентовани Сомборац у тиму Инђије је пре пар дана постао отац, а његов шут са беле тачке је био и мала награда за све напоре, али и очинство, 1: 0.

У другом полувремену нешто пову-ченија Инђија, али и опаснија по гол госта. У пар наврата је Брана Илић био у прилици да затресе мрежу Напрет-ка, али није имао ни дозу среће у тим ситуацијама. Поред тога тандем Брана Илић - Димитров је сјајно функцио-нисао и био је стална опасност по гол Јорданова.

Са друге стране и играчи у црвеној опреми су покушавали да стигну до гола и највероватније бода. У томе их је спу-тавала прецизна одбрана Инђије, али и последња брана, голман Прековић.

Посебно је "Прека" био сјајан у 71.минуту меча. Миловановић је шу-тирао главом после центаршута са око осам метара, али се Прековић извио и лопту испод пречке послао у корнер.

До краја још колосална шанса за Алексића након асистенције капитена домаћина Илића. Ипак његов шут са око осам метара од гола госта је завр-шио високо преко пречке.

Инђија тако стиже до дуплог првен-ца. Првог гола и прве победе. Сада ће се свакако лакше "дисати" у овом тиму пред наставак такмичења у Супер лиги Србије. А. Б.

Среда, 19. август 2020. 29СПОРТ

Каратисти инђијског Железни-чара налазе се на припремама

репрезентације Војводине у Апа-тину. Припреме у Апатину су про-вера спремности јуниора, кадета и нада за предстојећа домаћа и међу-народна такмичења, такође је то добра полазна основа за наредне такмичарске активности у карате спорту.

Организатор кампа Карате савез Војводине обезбедио је спортске стручњаке на навишем нивоу, наиме припреме воде директор КФС, мр Предраг Стојадинов, национални се-лектор за борбе , проф. физ. васп Саша Савић, као и национални тренер и ви-шеструки првак света у борбама Сло-бодан Битевић, такође и национални тренери за кате. М. Д.

ФУДБАЛЛИНГЛОНГ ТИРЕ СУПЕР ЛИГА

РЕЗУЛТАТИ 4. КОЛА: НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар – Јавор Матис 2:3, СУРДУЛИЦА: Радник– Партизан 0:2, ИНЂИЈА: Инђија – Напредак 1:0, ЧАЈЕТИНА: Златибор – Чукарички 1:5, НИШ: Раднички– Мачва 1:0, НОВИ САД: Војводина (Нови Сад) – Младост 3:0, БЕОГРАД: Рад– Чукарички 1:3, БАЧКА ПАЛАН-КА: ОФК Бачка (Бачка Паланка) – ТСЦ 1:1, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Металац – Пролетер 0:0.

1. Црвена звезда 4 4 0 0 12:12 12

2, Чукарички 4 3 1 0 13:3 10

3. Спартак ЖК 4 3 0 1 12:5 9

4. Партизан 4 3 0 1 11:4 9

5. Раднички 4 3 0 1 6:4 9

6. Младост 4 3 0 1 7:6 9

7. ТСЦ 4 2 2 0 11:5 8

8. Војводина 4 2 2 0 10:5 8

9. Пролетер 4 2 2 0 6:2 8

10. Јавор Матис 4 2 0 2 7:8 6

11. Вождовац 4 2 0 2 6:7 6

12, Металац 4 1 1 2 4:9 4

13. Радник 4 1 0 3 6:8 3

14. Нови Пазар 4 1 0 3 3:6 3

15. Мачва 4 1 0 3 2:6 3

16. Напредак 4 1 0 3 3:8 3

17. Инђија 4 1 0 3 1:6 3

18. ОФК Бачка 4 0 2 2 3:6 2

19. Рад 4 0 0 4 2:11 0

20. Златибор 4 0 0 4 2:15 0

Ж. Р.

ПРВА ЛИГА

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ КОЛА: РФК Графичар (Бео-град) – Динамо (Врање) 2:0, Кабел (Нови Сад) – ГФК Дубочица (Лесковац) 3:1, КРАГУЈЕВАЦ:

Раднички 1923 (Крагујевац) – Железничар (Панчево) 3:1, ЗЕМУН: Земун – Трајал 3:1, ЛОЗНИ-ЦА: Лозница – Колубара 4:2, БЕОГРАД: ОФК Жар-ково – ГФК Јагодина 0:0, БЕОГРАД: ИМТ – Раднички 0:2, ПИРОТ: Раднички– Слога 1:1. Утакмица ЧАЧАК: Борац 1926 – Будућност играна је 17. августа.

Ж. Р.

СРПСКА ЛИГА - ВОЈВОДИНА

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ КОЛА: ОФК Вршац – Први мај (Рума) 0:0, СУБОТИЦА: Бачка 1901 – Омладинац 0:0,КУЛА: Хајдук 1912 – ОФК Стари град 1:0,ЧОНО-ПЉА: Слога – Козара 0:0,НОВИ САД: Младост – Фе-никс 1995 0:0, НОВИ КОЗАРЦИ: Слобода – Раднич-ки 1912 1:1, ПАНЧЕВО: Динамо 1945 – Бечеј 1918 3:0, СТАРИ БАНОВЦИ: Дунав – Војводина 1928 3:0, САКУЛЕ: Борац – Јединство 0:3, АДОРЈАН: Тиса – Раднички 2:2.

Ж. Р.

ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА - ЈУГ

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ КОЛА: БАЧКИ ЈАРАК: Мла-дост – Подунавац 6:2,БЕОЧИН: Цемент – Подриње 3:0, НОВИ САД: РФК Нови Сад 1921 – Индекс 2:3, НОВА ПАЗОВА: Раднички – Јединство 1:0, КАЋ: Ју-говић– Сремац Војка 1:1, ДОЊИ ТОВАРНИК: Сло-бода – Слога 1:0, ГОЛУБИНЦИ: Јадран – Црвена звезда 1:1, САЛАШ НОЋАЈСКИ: Будућност – Борац 2:2, ДИВОШ: Хајдук– Слога 2:1.

Ж. Р.

СРЕМСКА ЛИГА

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ КОЛА: Раднички– Митрос 2:0, ВИТОЈЕВЦИ: Партизан– ПСК Путинци 0:0, ПЕЋИНЦИ: Доњи Срем 2015 – Сремац 2:1 БЕШЕ-НОВО: БСК – Железничар 1:1, ПОПИНЦИ: Напре-дак– Рудар 2:1, ВОГАЊ: Слога – ГФК Словен 0:0, ЛАЋАРАК: ЛСК – Борац (М) 0:0, КЛЕНАК: Борац – Хајдук (В) 1:0, БЕШКА: Хајдук – Љуково 0:0.

Ж. Р.

МЕЂУОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМ - ИСТОК

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ КОЛА: Крушедол – ЧСК 1:3, ПЛАТИЧЕВО: Јединство – Полет 1:2, СРЕМСКИ МИХАЧЈЕВЦИ: Срем – Фрушкогорац 5:0, ОБРЕЖ: Граничар – Напредак 0:4, ОГАР: Шумар – ОФК Брестач 1:3, ХРТКОВЦИ: Хртковци – Камени 1:0, ИРИГ: Раднички– Сремац 4:3, НОВИ СЛАНКАМЕН: Дунав – Младост 1:2.

Ж. Р.

МЕЂУОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМ - ЗАПАД

РЕЗУЛТАТИ ПРВОГ КОЛА: Ердевик 2017 – Гра-ничар 1924 2:3, БИКИЋ ДО: ОФК Бикић – Једнота 7:0, КУКУЈЕВЦИ: Обилић 1993 – Јединство 3:1, ЧАЛМА: Слога – ОФК Зека Буљубаша 0:2, ШАШИН-ЦИ: Слобода – Змај 2:0, СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Трговачки – Фрушкогорац 1:3, РУМА: Фрушка гора – Сремац (Б) 0:1, КУЗМИН: Граничар – Сремац (Ј). 2:0.

Ж. Р.

Игралиште Слободе. Судија. Марко Гаћиновић (Нови Сад) 5. Стрелац.

Вукотић у 9. минуту. Жути картони: Аћимовић и Вукотић (Слобода), Тоја-гић, Ђуркић, Џибрић и Ристић (Слога). Црвени картон: Стојшић (Слога).

СЛОБОДА: Шивољицк7, Стевић 7, А. Симић 7, М. Симић (од 88. Јовичић), Ла-заревић 7, Салкунић 8 (од 88. Штулић), Аћимовић 7, Радошевић 7 (од 60. Дра-гојевић), Вукотић 8, Нинић 8, Ђорђевић 7(од 60. Јакшић).

СЛОГА: Тојагић 7, Ђуркић 8, Пендо 7, Ђибрић 6, Белић 7 (од 46. Ковачич), Бајуновић 7, Стојчић 7 (од 55. Херцег 7), Мачвански 7 (од 55. Воларевић 6), Ристић 7, Стојшић 8, Угљешић 6.

Играч утакмице. Славко Вукотић (Слобода).

Борбена, на моменте и пренер-возна утакмица, у којој су судије биле

превише у центру пажње. Већ после неколико минита игре гости су озбиљ-но припретили: убачену лопту из угла Стојчић слабо удара главом.

И како то обично бива, казна је брзо стигла: у 9,. минуту, Салкунић дуго вуче лопту по десној страни, проигра-ва Вукотића за 1:0. У 15. минуту леп шут Марка Симића, не доноси дуплирање предности домаћину.

Сјајну прилуку у 38. минуту про-пушта Вукотић, који не решава ситу-ацију један на један са голманом Сло-ге Тојагићем. Минут – два после тога, гости из Ердевика острају са играчем мање, због псовке црвени картон је добио Стојшић.

У наставку утакмице, стихијским на-падима Слога је безуспешно да дође до позитиовног резултата.

Ж. Радивојевић

ФУДБАЛ

Слобода – Слога (Е) 1:0 (1:0)

KAРАТЕ

Жељини борци у друштву најбољих

Слобода – Слога (Е) 1:0

Инђијци у Апатину

ФУДБАЛ

Инђија – Напредак 1:0После 295 минута игре фудбалери Инђије су савладали противничког голмана и тиме оствариили прву победу

Инђија – Напредак

Среда, 19. август 2020.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD30

ELEKTRIČNI MOTORIAKUMULATORI

E-SCOOTER

Да фрушкогорски фудбал има ква-литетне екипе можда најбоље

сведочи пример бешеновачког БСК-а који је управо старатовао у Сремској лиги, у коју је ушао након одличних партија одиграних у протеклој сезони. Бешеновачки клуб један је од ретких који се у готово стопостотном процен-ту попуњава са играчима из села, па у управи клуба истичу да су поносни на чињеницу да су своје успехе оствари-ли ослањајући се искључиво на сопс-твене снаге.

Како истиче председник клуба Дра-гољуб Лакетић ти “успеси” подразуме-вају не само остварени пласман на та-бели, већ и процес изградње квалитет-них односа међу играчима, те уређење игралишта које је добило трибине, ограду и на чијем уређењу ће се ис-трајавати и у будућности.

- Паралалено са градњом екипе, ми смо градили и боље услове за рад. У Сремској лиги Бешеново је међу нај-мањим селима што нас, на неки на-чин, чини заправо још већим. Ми смо били и остали бешеновачки клуб, што значи да ћемо се и даље ослањати на сопствене снаге. Наше село је мало, ми немамо богатих спонзора као што је то случај са добрим делом екипа из лиге у којој смо тренутно, али нас то свакако неће спречити да покажемо колико вредимо. Убеђен сам да ће нас многи потценити, као што сам сигуран да ћемо их све добро намучити. Да ли ћемо увек ми бити победници или не, не можемо знати, али сигурно је да нећемо обрукати своје село и боје, каже Лакетић.

Задовољан учинком играча током припрема је и тренер БСК-а Мирослав Балшћак. Он такође поручује да ће се Бешеновци у новој лиги показати као достојни противници.

- Нећемо се обрукати, нећемо раз-очарати наше село. Ми имамо играче који су аматери, али су максимално посвећени клубу. Због тога наша екипа добија додатану снагу, јер увек више вреде они који желе и воле него они који играју искључиво за новац, прича Балшћак.

Марко Илић, помоћник тренера Бешеноваца, један од оних који како кажу у селу БСК “воли више од својих ближњих”, каже да су припреме почеле почеле током јуна и да су биле праће-не проблемима узрокованим вирусом.

- Одзив играча није био лош, а што се тиче појачања имамо само новог голмана Николу Сакана из Сусека. Еки-па је остала стара, сви су на окупу, а и зашто бисмо мењали нешто што се по-казало као добро. Имамо тим који већ годинама бележи одличне резултате, екипу која напредује на свим нивоима и нема потребе да превише филозофи-рамо. Све је ту, сада је само на нама да радимо и да се боримо, каже Илић.

У припремном делу, Бешеновци су одиграли четири утакмице, док су три одложене због ситуације са вирусом. Од Салаша Ноћајског поражени су са 5:0. Након месец дана играли су у Бикић

Долу и изгубили 4:1. Петроварадин су Бешеновци добили 3:1, док су у Бу-ковцу поразили тамошњи Партизан са 4:2.

- У Салашу смо имали проблема са играчима. Готово половина је била ван строја због болести. Буковац и Петро-варадин су у нашем рангу и задовољан сам тиме што смо показали. Генерално мислим да нам у новој лиги неће бити лако. Ту је Словен из Руме, Раднички из Шида, ЛСК из Лаћарка, Пећинци, Бешка, Попинци, има ту доста екипа са којима смо играли ревијалне утакмице, за славу, а сада ћемо одмеравати снаге како и доликује. Свакако то јесу озбиљ-не екипе, али се не плашимо. Наша идеја је да не идемо испод средине, јер нам пласман до 10. места гарантује опстанак, а то нам је примарни циљ у овој премијерној сезони, прича Илић и додаје: - Митрос, Мартинце познајемо, Железничар из Инђије, Љуково, Бешку,

то не знамо. Неке играче знамо, али генерално екипе су нам непознате, па нам неће бити лако. Са друге стране ни они не знају нас и мада смо дебитанти, нећемо се никоме предати, у то не тре-ба нико да сумња.

Иначе, Бешеновци имају прилично тежак распоред. Након Железничара из Инђије, очекују их мечеви са Пећин-цима, Добринцима, Попинцима, Вог-њем, Радничким из Шида и Витојевци-ма. Илић истиче да се ради о изузетно квалитетним клубовима, што, напо-миње, може да буде добар стимуланс.

-У првих седам кола имамо четири најозбиљније у лиги, тимове који ће се борити за највиша места на табели. То може бити добро, јер ћемо у првој фази када су играчи обично највише мотивисани одиграти одличне мече-ве. Ако ту остваримо добар резултат, имаћемо више прилика да расте-рећени уђемо у наставак такмичења, поручује Марко Илић.

С. Л – С. Ни.

Кајакашка репрезентација Србије, укључујући и носиоца норме за

Олимпијаду, Страхињу Стефановића, ових дана бораве на Борковачком језеру у Руми, где се традиционално окупљају и одржавају форму. Како је Олимпијада ове године отказана, срп-ски најуспешнији кајакаши се на језеру у Руми традиционално окупљају и овог лета припремају за изборно национал-но такмичење за евентуално учешће на европском или светском првенству.

На румском језеру су вишестуки носиоци најсјајнијих европских и свет-ских одличја, учесници досадашњих Олимпијских игара, а свакако највећа имена су Марко Драгосављевић и Стахрахиња Стефановић, прошло-годишњи вицешампион света и спор-тиста који је прошле године био међу најбољим српским спортистима.

- Светско и европско првенство у кајаку су одложени као и сва остала такмичења, а одлуку о могућем пр-венству света и Европе чекамо до краја августа. За то време такмича-ри одржавају форму овде на Борко-вцу. Била би велика штета да овакав драгуљ буде неискоришћен и ми као репрезентација последњих седам- осам година долазимо овде да одра-димо бар део припрема. Највише захваљујући пратећој инфраструкту-ри долазимо овде, добри су прилаз-ни путеви и хотел у близини и имамо добре услове, као што бисмо имали и у иностранству на неким местима где се обављају професионалне припре-ме, рекао је Милан Ђенадић, тренер у Кајакашкој репрезентацији Србије.

С. Б.

КАЈАК

Најбоље је на језеру- Светско и европско првенство у кајаку су одложени као и сва остала такмичења, а одлуку о могућем првенству света и Европе чекамо до краја августа. За то време такмичари одржавају форму овде на Борковцу. Била би велика штета да овакав драгуљ буде неискоришћен и ми као репрезентација последњих седам- осам година долазимо овде да одрадимо бар део припрема

ФУДБАЛ

Никоме се нећемо предати!- Убеђен сам да ће нас многи потценити, као што сам сигуран да ћемо их све добро намучити. Да ли ћемо увек ми бити победници или не, не можемо знати, али сигурно је да нећемо обрукати своје село и боје, каже Драгољуб Лакетић

Са тренинга

Пред почетак сезоне

Марко Илић

Мирослав Балашћак

Драгољуб Лакетић

Стефановић и Новаковић на припремама у Руми

Среда, 19. август 2020. 31

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Немања Милошевић,Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

У неколико наставака представили смо неке детаље које је објавила

Српска читаоница у Иригу, а који се односе на иришку кугу које је записао Франц Фон Шрауд (царско-краљевски саветник и надзорни лекар за кугу) у књизи „Историја куге у Срему 1795-1796" издавача Научног друштва за ис-торију здравствене културе Војводине у сарадњи са Српском читаоницом у Иригу поводом обележавања 200-го-дишњице ове епидемије. уовом броју преносимо и последњи део објаве која подсећа како је епидемија изгледала пре више од два века, која је преполо-вила иришко становништво 1795/96.године.

Јануар 1795.

„Копање рова око целог Ирига, широког и дубоког 8 стопа, са одозго набацаним трњем, захтевало је мно-го радника. Сваког дана је из околних места довођено 800 људи. Траса ко-пања водила је преко многих гроб-них хумки, крпа и одбачене одеће...Пописани су сви гробови у околини места. Лешеви су претходно ексху-мирани, а све виноградарске кући-це и крпе на тој линији су спаљене... Овај јендек , дужине 5000 хвати завршен је за неколико недеља."

Линија раздвајања између Каме-нице и Ирига била је повучена на највишем делу предела. Ров пре-ма Руми ископан је на месту данас познатом као „Кипови". Страже су постојале на свим рововима око Ирига, а најстроже су биле према Руми где су била постављена и ве-шала за оне који би покушали да пребегну у незаражену зону.

„Нови контумац намењен Ирижа-нима био је довољно велик да прими све могуће приспеле. Извршен је по-пис житеља, који је показао да је умр-ло 2500, да је 226 отишло у контумац у Шатринце, а да је у месту остало 1.608 људи, док је 438 било расуто по окол-ним шумама и виноградима. Нови кон-тумац је могао да прими 600 особа.

...За контумац изабрано је једно узвишење недалеко од насеља, бли-зу ког је протицао поток што је било важно због лакшег допремања воде. У три паралелне улице подигнуте су 102 земунице од којих је свака имала двориште и од друге била одвојена јендеком, док је све њих заједно опа-сивао јендек. Уз контумац подигнуте су куће за службенике, мала болница; одељење за преглед и димљење и три бунара са пијаћом водом." (Овај кон-тумац подигнут је на месту садашњег дела атара познат под називом „кос-турнице" прим. Б.Ј.)

Следећи корак била је ексхумација и детаљно чишћење места и атара.

Фебруар 1796.

„Први корак предстојећег посла било је проналажење лешева који су били расути по целој околини Ирига. Због тога је по наредби комесара сва-ки Ирижанин, када је ступао у конту-мац, давао изјаву под заклетвом, пред свесштеником (Стеван Везилић, прим. Б.Ј.) и једним службеником, о свим за-копаним и стварима за које је знао.

...Временске прилике су погодовале овом послу, али су зато људи правили најразличитије сметње. Земља није била смрзнута и није била покриве-на снегом, те су се виделе небројене

хумке. Комесари би копљем доста лако проболи земљу и тако откри-вали лешеве. Сматрајући то свето-грђем, житељи су, кад би чули за ископавање, журили да поравнају хумке. Покривали су их пластови-ма сена, ђубретом, спаљивали на њима сламу и трску или садили по њима разно растиње.

Сада ћемо описати саму ексху-мацију. Радници су користили јед-на клешта и једну куку. Клешта су се стојала од два попречно споје-на лука. На једној дршци била је дуга шипка за држање, а на другој је био причвршћен конопац про-вучен кроз једну рупу. Пошто се сва земља уклони са леша, тело је обухватано отвореним клештима, док су руке конопцем притезане уз тело, и тако би се леш вадио. Кука се користила за извлачење са леша отпалих делова тела и одеће.

Тела су стављана у дрвена, смолом до-бро намазана колица са поклопцем и прекривена слојем земље. Тако су од-вожена на ново гробље (једно од два кужна гробља, прим. Б.Ј.) и нага бацана у један и по хват дубоку јаму. Делови одеће и остале ствари су ту спаљива-не, а њихов пепео затрпаван. Јаме из којих су лешеви извађени добро су испаљиване и остављане једно време отвореним, а касније затрпаване."

У фебруару 1796. у Иригу умрло је свега 11 оболелих, од тога 10 у болни-ци и један у вароши и то 09. фебруара и то је био последњи смртни случај од почетка епидемије. Од 10. фебруара 1796. године у Иригу није више било куге.

Резиме

Ириг је био један од најважнијих градова у Сремској жупанији и највећи град у Срему. Пре избијања куге Ириг је имао 4.813 становника. Од куге је у месту оболело 3.389, а умрло чак 2.549 житеља док је само 840 особа изле-чено. Од куге се Ириг никада није опоравио. Статус највећег града у Сремској жупанији убрзо су преузе-ла друга места.

Српска читаоница у Иригу има мно-го података везаних за ову епидемију. Поводом обележавања 200 година од куге штампане су две књиге: Франц Фон Шрауд: „Историја куге у Срему 1795 - 1796" и Зборник радова са сим-позијума посвећен овом јубилеју који је одржан у Иригу 1995. године. Пово-дом 220 година од куге Српска читао-ница у Иригу штампала је књигу проф. др Јована Максимовића „Срем у време куге". У Читаоници се налази и ориги-нално јеванђеље са драгоценим запи-сима проте Стевана Везилића, јединог свештеника који је причешћивао и сахрањивао оболеле и јединог свеш-теника који је преживео кугу. Такође, у Читаоници се може наћи и комплетан списак са именима свих умрлих од ове болести.

Данас, када се у држави и свету по-ново јавља нека „нова врсте куге" циљ нам је био да подсетимо грађане на сличне епидемије коју су затекле чове-чанство у прошлости и укажемо на не-опходност здравог разума, понашања и солидарности у случајевима великих болести и епидемија.

Крај

С. Белотић - Б. Јовичић

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Мотоциклиста повредио полицајцаПрипадници Министарства унутра-

шњих послова у Сремској Мит-ровици ухапсили су Б. Е. (18), због постојања основа сумње да је извршио кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности.

Сумња се да се Б. Е. два пута оглу-шио на упозорење полицијских служ-беника да заустави мотоцикл и наста-вио вожњу, као и да је приликом поку-шаја бекства лакше повредио једног полицајца.

Осумњиченом је одређено задржа-вање до 48 часова, након чега ће, уз кривичну пријаву бити приведен Ос-новном јавном тужилаштву у Сремској Митровици.

СТАРА ПАЗОВА

Украо камионПрипадници Министарства унутра-

шњих послова у Старој Пазови поднеће кривичну пријаву надлежном тужилаштву против педесетдевето-годишњег мушкарца, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело тешка крађа.

- Сумња се да је из круга једног пре-дузећа у Старој Пазови украо камион којим се одвезао у непознатом правцу, саопштено је из Полицијске управе у Сремској Митровици.

Полиција је камион у којем се нала-зио осумњичени пронашла и вратила власнику предузећа.

СТАРА ПАЗОВА

Заплењено 1.200 килограма дуванаПрипадници Министарства унутра-

шњих послова у Старој Пазови, ухапсили су М. Ђ. (38) због постојања основа сумње да је извршио кривич-но дело недозвољен промет акцизних производа.

Приликом прегледа комбија којим је управљао осумњичени на изласку из Старе Пазове, полиција је пронашла и одузела око 1.200 килограма сувог дувана у листу, без потребне докумен-тације.

Вредност пронађеног дувана се процењује на око милион и двеста хиљада динара.

М. Ђ је одређено задржавање до 48 часова, након чега ће, уз кривичну пријаву бити приведен Основном јав-ном тужилаштву у Старој Пазови.

СН

ЦРНА ХРОНИКА

Лешеви расути по околиниКомесари би копљем доста лако проболи земљу и тако откривали лешеве. Сматрајући то светогрђем, житељи су, кад би чули за ископавање, журили да поравнају хумке. Покривали су их пластовима сена, ђубретом, спаљивали на њима сламу и трску или садили по њима разно растиње

Споменик Кипови (фото: Завичајни музеј Рума)

Историја куге у Срему (фото: Ахива Српске читаонице Ириг)

Дуго година породица Лукић из Бо-сута је држала краве за своје пот-ребе, још од када је - сада најста-

рији члан, 89-годишњи Божидар, далеке 1948. године дошао у Босут из једног села у ваљевском крају. Данас је деда Божу у том послу наследио његов син Ђорђе, који уз помоћ чланова своје породице, мајке Наталије, супруге Желимирке, сина Растка и кћерке Андријане свако-дневно води бригу о око двадесетак кра-ва музара.

- Фарма је регистрована на 20 кра-ва, толико их тренутно и имамо, расе „холштајн“ и “сименталка”. Јунице не ку-пујемо, јер приплодни материјал имамо из наше штале, а мушку јунад товимо и продајемо на кланицу. Део хране за краве производим на нашим њивама, а део до-купљујем. Обрађујем само оранице које су у мом власништву, а то је 16 хектара. Одустао сам од узимања земље у аренду, а не узимам више ни државно пољопри-вредно земљиште. Поседујемо сву ме-ханизацију која је потребна за говедар-ство, а имамо и затворен систем муже. Свакодневно добијемо око 300 литара млека које је заиста доброг квалитета, с обзиром да краве преко дана пуштамо у воћњак и да цео дан проведу на ваздуху. Млеко од нас откупљује „Имлек“, који је редован платиша све ове године, иако сада цена није нешто посебно висока. Међутим, нама је битно то што редовно исплаћују, јер другачије не би ни мог-ли да радимо. Најтеже у овом послу, односно оно што односи највише вре-мена, је припрема силаже. Сређом па велику помоћ имам од својих прија-теља сточара из Вишњићева и Бачина-ца, на које увек могу да рачунам, тако да посао иде брже. Идеална ствар би била када би постојао “машински прстен” који пољопривредним про-извођачима пружа многе предности, попут уштеде енергије, веће продук-тивности и већег профита. То су уства-ри кооперативне организације засно-ване на набавци појединих машина и размени обављања радних операција између газдинстава на бази плаћања услуга, што би нама значајно олакшало посао, јер млекарство захтева највише машина од свих пољопривредних делат-ности – објашњава Ђорђе и додаје да би се на тај начин, уз осавремењавање про-изводње и уштеде, од сточарства могло много боље живети него што је то случај данас.

Према његовим речима, када би ра-дио само одређену специјализовану де-латност, било далеко квалитетније, али све док је и сточар и мехизатор и ратар то не доноси неки велики успех.

А на питање шта би држава могла да учини да побољша положај сточара, Ђорђе каже да он увек прво гледа шта би сам могао да уради добро за државу, како да побољша квалитет своје про-изводње, јер ће на тај начин и држава постати боља и јача.

-Кад дајеш, онда и добијеш - сматра Ђорђе и додаје да је у Босуту са овим квалитетом земље тешко бити сточар, јер крава у јесен кад се отели до следеће јесени поједе хектар кукуруза.

Његова супруга Желимирка каже да овај посао тражи целог човека и то свих 365 дана у години, да не постоји ни го-дишњи одмор ни боловање.

Она је у продици задужена за мужу, храњење, лечење, надзирање, тељење...

-Не знам ни сама како све то постиг-нем, али помогну ми у кућним пословима мало ћерка кад из Новог Сада дође кући, мало свекрва која је главна у кухињи. И зими и лети устајем у пет сати ујутро, мој дан почне и заврши се у штали– каже Же-лимирка која је иначе била гавни покре-тач развоја фарме.

- Мој свекар и свекрва су увек држали краве, али само за своје потребе. Међу-тим, када сам родила децу нисам могла да путујем на посао у Митровицу, па сам израчунала да би ми било исплативије да купим још две краве и да продајем мле-ко “Имлеку”. Купили смо тада пет крава и тако је све почело, а ево данас смо стигли до тога да их имамо 20 и да од сточарства

живи цела наша породица – прича Желимирка.

Иначе, током распуста на породичној фарми помаже и Растко, који је студент мехатронике у Новом Саду. Он каже да увек користи своје слободно време да помогне оцу, а да након завршеног фа-култета планира да нађе неки посао, мада је лепо имати и другу опцију, попут наставка породичног посла на фарми. Ту је његова сестра Андријана, која студира германистику и која помаже мами и баки у пословима у кухињи.

Сваког јутра након што попије кафу и једну ракијицу у воћњак иза куће да коси траву излази деда Божидар. У једној руци држи штап без којег више не може да иде, а другом руком придржава косу пребачену преко рамена. Иако има већ 89 година по вредноћи и вољи може да „стане на црту“ и онима много млађима од њега.

Каже да је на рад навикао још од ма-лих ногу и додаје:

-Није добро ни дуго седети ни дуго ле-жати, боље је за кости кад се ради. Ја сам био киријаш, превозник, имао сам једног коња и таљигама сам превозио људе, по-што у то време није било никаквог дру-гог начина за транспорт. После тога сам дуго година радио као превозник дрвета код митровачких пензионера, а затим сам започео са товом свиња и јунади. Борио сам се грчевито цео свој живот да нешто стекнем, да бих имао да оста-вим својој деци. Није било ништа што ми је било тешко да урадим или што нисам могао. Саветовао бих младе да не беже од посла, јер је мене свакодневни рад одржао овако дуго у добром здрављу. А

сад у ово време кад је дошла и корона, најбоље је бити у шуми, јер тамо човек не може да до-бије никакву болест.

Иначе, деда Божа има троје деце, шесторо унучади и пето-ро праунучади. Његова четири године млађа супруга Наталија додаје да они сви у породици имају вољу и да воле да раде, али сад су дошла таква времена да се нема више успеха у томе што се ради.

-Никад ми ништа није било тешко, све сам волела радити, а највише сам волела сено ку-пити, јер сам волела онај мирис покошеног сена. И данас и даље радим, али више немам снаге као некада, а нема ни учинка као пре што је било. Сви нам

кажу немојте се предавати, а и сами смо такви, не мислимо на предају никад. Нама је најважније да будемо задовољни својим радом, а ваљда ће онда то неко и платити. Јер, иако кажу да је данас дошло лакше време за живот, сви имају струју, машину за веш, за суђе, тракторе и маханизацију, ипак све то кошта, свакодневни живот је постао скуп– каже 85-годишња Наталија Лукић из Босута.

Када је реч о плановима, Лукићи не размишљају о значајнијем проширењу фарме, јер кажу да то не могу да испра-те са производњом хране. Ђорђе додаје да му је у плану куповина приколице за мешање хране, што би доста олакшало и побољшало квалитет хране, а нада се и да ће ове јесени добити неку субвенцију од државе.

С. Михајловић фото М. Милеуснић

Среда, 19. август 2020.32

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica

www.poliklinikamadzic.rs info@poliklinikamadzic.rs

radnim danima od 9 do 20 Yasovasubotom od 8 do 14 Yasova

RADNO VREME

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica022 614 400 062 505 458

INTERNA MEDICINAKARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJAUROLOGIJA

NEUROLOGIJAHIRURGIJA

ONKOLOGIJA

022 614 400 065 920 20 11

RADIOLOGIJAUZ-4DKOLOR DOPLERGINEKOLOGIJAAKUŠERSTVOSTERILITETHEMATOLOGIJADERMATOVENEROLOGIJA

“Машински прстен” решио би проблеме сточараНаша фарма је регистрована на 20 крава, толико их тренутно и имамо, расе „холштајн“ и “сименталка”. Јунице не купујемо, јер приплодни материјал имамо из наше штале, а мушку јунад товимо и продајемо на кланицу. Део хране за краве производимо на нашим њивама, а део докупљујемо. Свакодневно добијемо око 300 литара млека које је заиста доброг квалитета, с обзиром да краве преко дана пуштамо у воћњак и да цео дан проведу на ваздуху – каже Ђорђе Лукић, власник фарме из Босута

Деда Божа са унуцима Растком и Андријаном

Ђорђе Лукић из Босута

Супруга Желимирка је задужена за млеко

Краве свакодневно излазе на испашу у воћњак