ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LIX • Сремска Митровица • Среда 9. октобар 2019. • Број 3058 • Цена 50 динара

Фот

о: M

. Mил

еусн

ић

OKOB

022/628-897Pivarska 13, Sremska Mitrovica

EYE EYE MD

Загрејали 250.000 квадрата

MODINE

Премијерка Републике Србије Ана Брнабић, директор фирме „Модин” Дејан Несторовић и градоначелник Сремске Митровице Владимир Санадер пресекли су врпцу и тако симболично пустили у рад нови производни погон истоимене америчке компаније која последњих година послује у Сремској Митровици.

Све више гусака и купацаJеднa од највећих

фабрика у Србији

Среда, 9. октобар 2019.2

@ivot na{

Пи ше: Си ни ша Ко ри ца

По че ти на вре меОва ко лум на је из до ме на за шти те чо ве ко ве око ли не. Ис при-

ча на је кроз јед ну вр сту пре пи ске из ме ђу ко ман де 1. Бри га-де коп не не вој ске Ср би је и ме не. Нај пре сам се обра тио меј лом ко ман ди ове Бри га де.

„По што ва ни ко ман дан те Зо ра не На ско ви ћу, обра ћам Вам се по во дом јед ног пи та ња. На и ме, у ка сар ни „Бо шко Пал ко вље вић Пин ки“ у Срем ској Ми тро ви ци, у њи хо вом објек ту у Ла ћар ку, ули ца 1. но вем бра има мно го то по ла ко је ових мај ских да на сво-јим цве та њем бу квал но за си па ју ста нов ни ке пре ко пу та вој ног објек та. Ва здух је пун по ле на. Има мно го осо ба ко ји су на ову вр сту цве та ња осе тљи ви, алер гич ни, не ки чак ко ри сте пум пи це, дру ги инек ци је, тре ћи не сме ју да иза ђу из ку ћа или да отва ра ју про зо ре. Ови цве то ви као сне жне па ху љи це по пло ча ше дво ри-шта. По вод је то да пред ло жим ко ман ди Бри га де да за јед но са од го вор ним љу ди ма из вла сти у Ср. Ми тро ви ци по кре ну ини ци-ја ти ву за про је кат за ме не ове вр сте то по ле не ким дру гим, ре ци-мо, укра сним др ве ћем ко је не ће сме та ти ста нов ни штву. Кад сва-ко у свом дво ри шту, па и у јав ном про сто ру, учи ни ма ли ко рак у за шти ти чо ве ко ве око ли не, ефе кат ће би ти ве лик, чак на ци о нал-ни. За ми шљам овај део јав ног про сто ра као ле по уре ђе ну пар-ков ску по вр ши ну слич ну оној ко ју ви ди мо на фо то гра фи ја ма на ко ји ма је зим зе ле но др ве ће ком би но ва но са рас ко шним бо ја ма ли сто пад ног др ве ћа, а ис пред њих пи ше U.S. Army. Не ма то по ла и ко ро ва, ни ти угро жа ва ња здра вља обли жњег ста нов ни штва. У на ди да ће те ме пра вил но раз у ме ти, ве ли ки по здрав ша ље вам из Но вог Са да је дан од Ла ћа ра ца, Си ни ша Ко ри ца. “

На мо је не ма ло из не на ђе ње, вр ло бр зо је сти гао ко рек тан од го вор из ко ман де 1. Бри га де коп не не вој ске што са мо по се би го во ри о по зи тив ном ка рак те ру ко ман де и љу ди у њој. Од го вор: „По што ва ни го спо ди не Си ни ша Ко ри ца, при ми ли смо ваш мејл и де таљ но га про у чи ли, ана ли зи ра ли. Про блем ко ји сте на ве ли не по сто ји од ју че и ми то зна мо, не го се ву че ду ги низ го ди на, чак и пре фор ми ра ња на ше је ди ни це. За се че ње на ве де них то по ла, иако се на ла зе у кру гу ка сар не, мо ра мо и ми да има мо до зво лу над ле жних ин сти ту ци ја да би их укло ни ли. На рав но, ми та ко ђе по се ду је мо и пла но ве озе ље ња ва ња у окви ру ка сар ни, та ко да ће на ве де ни про блем до ћи на днев ни ред. С на дом да ће те има-ти стр пље ња, вој нич ки по здрав“.

Не кад је вој ни обје кат у Ла ћар ку био „на крај се ла“, а са да ско-ро у ње го вом сре ди шту. У не по сред ној ње го вој бли зи ни се по-ди же но ва цр ква, а на ла зи се на ве о ма про мет ној ре ги о нал ној са о бра ћај ни ци, па је ње го во уре ђе ње сво је вр сни украс ула ска у Срем ску Ми тро ви цу с прав ца за па да. Пред ло жио бих овом при ли ком да у бу џет гра да Срем ске Ми тро ви це за 2020. за јед-но са вој ском Ср би је уђе про је кат но вог озе ље ња ва ња ка сар не леп шим и рас ко шни јим др ве ћем ко је не ће здрав стве но сме та ти окол ном ста нов ни штву. При ча је са мо из не та на при ме ру Ла ћар-ка и овог мог до пи си ва ња са ко ман дом Вој ске Ср би је. Али, она има знат но ши ру по ру ку. Кад би сва ко у свом ми кро про сто ру учи нио не што за за шти ту чо ве ко ве око ли не, у ма лом, тад би би-ло мно го учи ње но за чи сти ју, леп шу и здра ви ју Ср би ју. Јед но од пре го ва рач ких по гла вља за ула зак у ЕУ је и за шти та чо ве ко ве сре ди не. Струч ња ци ка жу да за та ко не што тре ба ју сил не ми-ли јар де, не ди на ра већ евра. Док то не обез бе ди мо поч ни мо са ма лим, са оним: ово је ма ли ко рак за чо ве ка, а ве ли ки за Ср би ју. Ис ко ри сти мо зим ски пре дах за при пре ме про је ка та озе ље ња-ва ња сву где та мо где је про стор упи сан као јав ни, при пре ми мо „мо би ли за ци је“ и ор га ни за ци је за из во ђе ње ра до ва по осми-шље ним про јек ти ма кад сун це гра не и про ле ће за ку ца на вра-та на ша. Од ле пи мо се од уског лич ног, про фит ног, ин те ре сног, учи ни мо не што и за оп ште до бро, пам ти ће нас ге не ра ци је и по то ме. Го ди на ма смо пр ља ли је ди ну до мо ви ну ко ју има мо, тре ба-ће нам исто то ли ко го ди на да је очи сти мо. Поч ни мо на вре ме и ус пе ће мо. Не ка еко ло шке те ме до би ју ве ће пра во гра ђан ства у бу џе ту Срем ске Ми тро ви це и бу џе ти ма свих оп шти на у Сре му, па да нам Срем ли чи на онај из пе сме, „Ди ван је ки ће ни Срем, ле-по је жи вет у њем...“ Од бор ни ци, сра чу нај те ко ли ко сте до са да у бу џе ту из два ја ли за еко ло ги ју, па ако про це нат по ме ри те ма кар и за про ми ле, учи ни ли сте мно го. И на овај на чин оправ да ли сво је по сто ја ње за ра чун и у име бу дућ но сти.

ИЗ ДВО ЈЕ НА ВЕСТ

Но вац за шу ме и лов ствоПот пред сед ник По кра јин ске вла де Ђор ђе Ми ли ће вић и по кра-

јин ски се кре тар за по љо при вре ду, во до при вре ду и шу мар ство др Вук Ра до је вић уру чи ли су про шле сед ми це 115 уго во ра укуп не вред но сти 80 ми ли о на ди на ра, за по др шку ра сад нич кој про из вод-њи, по шу мља ва њу и раз во ју лов ства на те ри то ри ји АП Вој во ди не.

Ми ли ће вић је на гла сио да су да нас по др жа не две ве о ма ва жне ка те го ри је у укуп ном раз во ју агра ра, у ко ји је По кра јин ска вла да, у прет ход не три и по го ди не, ин ве сти ра ла пре ко 20 ми ли јар ди ди на-ра. Он је на по ме нуо да је све га 6,5 од сто по вр ши не у АП Вој во ди ни по шу мље но, што је не до вољ но.

Гра бов ци су пр ва од шест ме сних за јед-ни ца у ко ји ма се уре ђу ју атар ски пу те ви

на те ри то ри ји Оп шти не Ру ма. Ове го ди не је шест ме сних за јед ни ца апли ци ра ло са од-го ва ра ју ћим про јек ти ма и до ку мен та ци јом, ме ђу ко ји ма су Кра љев ци, Гра бов ци, Во гањ, Кле нак, Дру га и Че твр та град ска ме сна за-јед ни ца у Ру ми. Пр ви од тих ра до ва су по-че ли у Гра бов ци ма на по те су Врањ, ко је је об и шао Сла ђан Ман чић, пред сед ник Оп-шти не Ру ма.

- У Гра бов ци ма се ра ди ета па пу та у ду-жи ни од око 950 ме та ра. Про шле го ди не је ура ђен пр ви ки ло ме тар од ас фалт ног пу та, та ко зва ног глав ног атар ског пу та Врањ. Ге-о де ти су ура ди ли свој по сао у сми слу из-ла же ња, од о ра ва ња, утвр ђи ва ња гра ни це,

про шао је бул до зер ко ји је из рав но тра су. Са да се на си па пр ви слој, за тим се ва ља ри зла. Мак си мал но ће мо ко ри сти ти ле по вре ме док не уђе мо у зим ски пе ри од, да све пу те ве ко је смо за цр та ли и ура ди мо. На дам се да ће у на ред них ме сец да на сви атар ски пу те ви за ко је смо опре де ли ли сред ства би-ти ура ђе ни. Овај пут је пр ви и нај ду жи од свих пу те ва за ко је су под не ти зах те ви. Ми-слим да ће овај пут до бро до ћи ме шта ни ма Гра бо ва ца јер се ве ћин ски ба ве по љо при-вре дом, ре као је Сла ђан Ман чић.

Ове го ди не је за атар ске пу те ве опре-де ље но око 18 ми ли о на ди на ра. Оп шти ни Ру ма је опре де ље но до дат них 10,5 ми ли о-на ди на ра од По кра јин ског се кре та ри ја та за по љо при вре ду, во до при вре ду и шу мар ство.

Укуп на сред ства ко ја ће ове го ди не би ти утро ше на за уре ђе ње атар ских пу те ва на те ри то ри ји рум ске оп шти не су не што пре-ко 28 ми ли о на ди на ра са ПДВ-ом.

- Ова тра са је из у зет но зна чај на с озби-ром на то да Гра бов ци има ју ве ли ку ка та-стар ску по вр ши ну од око 6.460 хек та ра. Ово је цен трал ни пут и он је жи ла ку ца ви ца це лог на шег ата ра, та ко да уре ђе њем по-ве ћа ва мо фре квент ност пу та, сма њу је мо амор ти за ци ју и све оста ло. Ова тра са ко ја се сад уре ђу је је ду жи не око јед ног ки ло ме-тра, ра ни је смо ура ди ли ки ло ме тар и две-ста ме та ра и оста је нам да за вр ши мо још 600 ме та ра. То је не ки про грам ко ји ће мо сле ди ти, а он да ће мо тра жи ти сред ства за но ве, по што има мо још два атар ска пу та, ре као је Бра ни слав Ра хар, пред сед ник Са ве та МЗ Гра бов ци.

С.Бе ло тић

Нај зна чај ни ји ин фра струк тур ни про јек-ти у Ср би ји од ви ја ју се упра во на те-

ри то ри ји АП Вој во ди не. Вој во ди на се, уз по моћ Вла де Ср би је, и све га што са ма ра ди у обла сти ин фра струк ту ре, из не де ље у не-де љу ме ња и мо гу да се ви де об но вље ни пу те ви и пру ге и но ви објек ти у обла сти за-шти те жи вот не сре ди не, као што су из ме ђу оста лог но ве фа бри ке во де. Ово је ис та као пред сед ник По кра јин ске вла де Игор Ми-ро вић по сле сед ни це Рад не гру пе за пра-ће ње ре а ли за ци је ин фра струк тур них про-је ка та на те ри то ри ји АП Вој во ди не.

Пред сед ник Ми ро вић се за хва лио пот-пред сед ни ци Вла де и ми ни стар ки гра ђе-ви нар ства, са о бра ћа ја и ин фра струк ту ре, проф. др Зо ра ни Ми хај ло вић на за јед нич-ком ра ду у обла сти ин фра струк ту ре у Вој во-ди ни и ис та као да су глав не те ме раз го во ра би ле из град ња бр зе пру ге Бе о град–Бу дим-пе шта, из град ња Фру шко гор ског ко ри до ра, ула га ња у пре чи ста че от пад них во да, као и но ви про јек ти у обла сти пут не ин фра струк-ту ре, по пут оби ла зни ца око Те ме ри на и Ка њи же.

Пот пред сед ни ца Вла де Ср би је ре кла је да ће Вла да Ср би је на ста ви ти да ула же у ин-фра струк ту ру у Вој во ди ни и у но вом ин ве-сти ци о ном ци клу су.

Ми хај ло ви ће ва је ре кла да је свр ха ове рад не гру пе да се про јек ти за јед нич ки ефи-ка сно ре а ли зу ју и да гра ђа ни Ср би је ви де ре зул тат.

Она је ре кла да се са ки не ском ком па-ни јом во де раз го во ри у ве зи са из град њом Фру шко гор ског ко ри до ра, на ко јем се оче-ку је да би ра до ви мо гли да поч ну иду ће го ди не, а оквир на про це ње на вред ност је око 600 ми ли о на евра.

- Вла да Ср би је је фор ми ра ла и рад ну гру пу за про је кат Вој во ђан ског П, од но сно из град њу ауто-пу та Бе о град–Зре ња нин и Зре ња нин–Но ви Сад, за ко ји се та ко ђе раз-го ва ра са ки не ским ком па ни ја ма, и за шта оче ку је мо да на ред них ме се ци бу де по зна-та и про це ње на вред ност ра до ва, ре кла је Ми хај ло ви ће ва.

Пот пред сед ни ца Вла де је до да ла и да се зна ча јан део са о бра ћај ни ца ко ји ће се об-на вља ти у окви ру тро го ди шње кон струк-ци је око 5.000 ки ло ме та ра ма ги страл них и ре ги о нал них пу те ва, укуп не вред но сти око ми ли јар ду евра, на ла зи упра во на те ри то-ри ји Вој во ди не.

До зво ла за мост

Ова сед ми ца је и у зна ку по чет ка ра до ва на ауто-пу ту Бе о град - Са ра је во. Овај ауто - пут, гра ди ће се у два прав ца: Би је љи на - Срем ска Ра ча (гра ни ца са БиХ) - Ку змин и По же га - Ко тро ман (гра ни ца са БиХ).

Ко мер ци јал ни уго вор за из ра ду пла но-ва де таљ не ре гу ла ци је, про јек то ва ње и из-град њу де о ни ца пот пи сан је 19. де цем бра 2018. го ди не. Вред ност овог уго во ра је 250 ми ли о на евра и об у хва та при пре му план-ске, про јект не и тех нич ке до ку мен та ци-је и из во ђе ње ра до ва на де о ни ци Срем-ска Ра ча-Ку змин - укуп но 225 ми ли о на евра - и при пре му про јект не и тех нич ке

до ку мен та ци је за де о ни цу По же га - Ко тро ман - 25 ми ли о на евра.

Про је кат ће се фи нан си ра ти из зај ма тур ске Екс им бан ке и бу џе та Ре пу бли ке Ср би је.

Де о ни ца Бје љи на – Срем ска Ра ча - Ку-змин - ве за са ауто пу тем Е-70, Бе о град - За греб - има ду жи ну од око 18 ки ло ме та-ра. Де о ни ца је про јек то ва на као кла си чан ауто пут ни про фил са две во зне и јед ном за у став ном тра ком за сва ки смер во жње и сред њим раз дел ним по ја сом, за бр зи ну од 130 ки ло ме та ра на час.

Глав ни обје кат на тра си ауто-пу та је мост пре ко ре ке Са ве код Срем ске Ра че, а ду жи-на мо ста је око 1,3 ки ло ме та ра. По ред мо ста пре ко ре ке Са ве, пред ви ђе на је и из град ња гра нич ног пре ла за.

- Да ли смо гра ђе вин ске до зво ле за из град њу мо ста и ту ће би ти обе ле жен све ча ни по че так ра до ва, иако се већ ра-ди", пре ци зи ра ла је ми ни стар ка Зо ра на Ми хај ло вић у из ја ви за Тан југ.

СН

НА ТЕ РИ ТО РИ ЈИ АП ВОЈ ВО ДИ НЕ

На ред не го ди не по чи ње из град ња Фру шко гор ког ко ри до ра

Са са стан ка у Бе о гра ду

28 ми ли о на за атар ске пу те веПр ви од тих ра до ва су по че ли у Гра бов ци ма на по те су Врањ

Уре ђе ње атар ских пу те ва у Гра бов ци ма

Сла ђан Ман чић

Среда, 9. октобар 2019. 3

Пре ми јер ка Ре пу бли ке Ср би је Ана Бр на бић, ди рек тор фир ме “Мо дин” доо Де јан Не сто ро-

вић и гра до на чел ник Срем ске Ми тро-ви це Вла ди мир Са на дер пре се кли су цр ве ну врп цу и та ко сим бо лич но пу сти ли у рад но ви про из вод ни по гон исто и ме не аме рич ке гло бал не ком па-ни је ко ја по след њих го ди на по слу је у Срем ској Ми тро ви ци.

Све ча ном чи ну при су ство ва ли су број ни ме на џе ри гру пе “Мо дин” за Евро пу, на че лу са пот пред сед ни цом гру пе Ла у ром Пун тин, а ту је био и за ме ник ам ба са до ра САД у Бе о гра ду Га бри јел Еско бар са са рад ни ци ма и за по сле ни у овој фа бри ци.

Но ви по гон за про из вод њу “Мо-дин” ин ве сти ци ја је од пре ко ми-ли он евра про сти ре се на пре ко 3.500 ква драт них ме та ра и до при-не ће да се ши ри асор ти ман про из-во да и број за по сле ни их у фа бри ци у Срем ској Ми тро ви ци. План је да са са да шњих 270, по гон у до глед но вре ме за по сли још 45. а по том још 100 но вих рад ни ка.

Пре ми јер ка Ср би је Ана Бр на бић је за хва ли ла аме рич кој ком па ни ји што је ин ве сти ра ла у Срем ску Ми тро ви цу, а по себ но због то га што за по шља ва мла-де љу де, јер је про сеч на ста рост ов де за по сле них 32 го ди не. С тим у ве зи, на-ја ви ла је низ по ре ских олак ши ца од 1. ја ну а ра за за по шља ва ње мла дих ко је ће би ти уско ро усво је не.

- То је тач но оно што Вла да Ср би-је има у фо ку су - за по шља ва ње мла-дих љу ди. На дам се да ће би ти усво јен

Пред лог из ме на и до пу на по ре ских за ко на, ка ко би смо под сти ца ли за по-шља ва ње мла дих. То ће зна чи ти да ће од 1. ја ну а ра све ком па ни је ко је за по-шља ва ју но ве љу де, пре све га мла де, би ти осло бо ђе не 70 од сто пла ћа ња да жби на у пр вој го ди ни, 65 од сто да-жби на у дру гој, а 60 од сто у тре ћој го-ди ни по сло ва ња - на ја ви ла је срп ска пре ми јер ка.

Пре ми јер ка Бр на бић је упу ти ла по-зив аме рич ким ком па ни ја ма да, по ред про извдо ње, ула жу и у ис тра жи вач ке цен тре у Ср би ји, јер је Ср би ја ли дер у ре ги о ну у овој обла сти. По себ но је по хва ли ла ло кал ну са мо у пра ву на при вла че њу стра них ин ве сти ци ја, а за аме рич ке ком па ни је на гла си ла да су ва жан парт нер у по ди за њу еко но ми је у Ср би ји.

За ме ник ам ба са до ра САД у Ср би ји Га бри јел Еско бар ка-зао да је по но сан што је та ам-ба са да парт нер у при вла че њу аме рич ких ин ве сти ци ја у Ср-

би ји. Он је под се тио да је по след њих го ди на по-рас тао из нос ма рич ких ин ве сти ци ја у ср би ји да он из но си че ти ри ми ли-јар де до ла та и да те ин-ве сти ци је за пос ша ва ју 20.000 рад ни ка у Ср би ји. Са мо у Срем ској Ми тро-ви ци је три аме рич ке фа бри ке.

- Ве ру је мо да је аме-рич ки би знис нај бо љи на све ту и да рад на сна-га у Ср би ји од го ва ра на шим стан дар ди ма. За до вољ ство нам је што на ста вља мо са рад њу с пред став ни ци ма вла-сти на свим ни во и ма у Ср би ји и по др жа ва мо ре фор ме ко је Ср би ја спро во ди, ре као је Еско бар.

За ди рек то ра фа бри ке “Мо-дин” у Срем ској Ми тро ви ци Де ја на Не сто ро ви ћа отва ра ње

но вог по го на од 3.500 ква драт них ме-та ра пред ста вља зна ча јан по слов ни ис ко рак. Он је под се тио да се сва ки чо век осе ћа срећ ним ка да по ве ћа-ва сво ју по ро ди цу и по ве ћа ва сво ју имо ви ну.

- У на шем слу ча ју су се до го ди ле обе ства ри. Пр во смо пре две го ди не по-ста ли део по ро ди це “Мо дин” гло бал не фа бри ке са пре ко 12.000 за по сле них на пет кон ти не на та. Као фа бри ка ко ја по сто ји тек пет го ди на и са ве о ма мла-дим ти мом про сеч не ста ро сти од 32 го ди не, ово пред ста вља осно ву за да-љи раз вој јер отва ра мо но ви по гон од 3.500 ква драт них ме та ра и то је до каз да ком па ни ја “Мо ди на” озбиљ но ра чу-на на ову ло ка ци ју и на све за по сле не у њој. Наш циљ у на ред ном пе ри о ду је да про из во де до пу ни мо но вим асор ти-ма ном и да за по сли мо но ве љу де да их об у чи мо за те но ве про из во де – ре као је, уз оста ло - ди рек тор ове ми тро вач-ке фа бри ке.

По зда вља ју ћи све при сут не, пот-пред сед ни ца “Мо дин гру пе” Ла у ра Пун тин је ис та кла да је то гло бал на ком па ни ја ко ја има 16 фа бри ка на пет кон ти не на та са пре ко 12.000 за по-сле них. Кроз де тља но пред ста вља ње ком па ни је и ње их фа бри ка ис та кла је да је јој је за до вољ ство што се по гон у Срем ској Ми тро ви ци ши ри.

Аме рич ка гло бал на ком па ни ја “Мо-дин” са се ди штем у гра ду Ра си ну, у аме-рич кој др жа ви Вин скон син, осно ва на је 1916. го ди не, а у Срем ској Ми тро ви-ци по слу је од кра ја 2016. го ди не на кон пре у зи ма ња та да шње ком па ни је „Лу-ва та“. Ова ком па ни ја је во де ћи про из-во ђач из ме њи ва ча то пло те у све ту са пре ко 2.000 ре ги стро ва них па те на та до са да.

С.Ђа ко вић Фо то: М.Ми ле у снић

Ва жан ис ко рак у раз во ју при вре де и ло кал не сре ди неАна Бр на бић је по зва ла аме рич ке ком па ни је да ула жу у ис тра жи вач ке цен тре у Ср би ји, јер је на ша зе мља ли дер у ре ги о ну у овој обла сти. По себ но је по хва ли ла ло кал ну са мо у пра ву на при вла че њу стра них ин ве сти ци ја и на ја ви ла да Вла да Ср би је при пре ма не ко ли ко ме ра ра ди до при но са за по шља ва њу мла дих

Гра до на чел ник Срем ске Ми тро-ви це Вла ди мир Са на дер из ја вио је да ин ве сти ци је до при но се дра стич ном сма ње њу не за по сле но сти.

- Нај но ви ји по да ци го во ре да са-да не за по сле ност из но си ис под шест про це на та и ова кви по го ни су је ди на ствар ко ју мо же мо оче ки ва ти. Упра-во про ши ре ње по сто је ћих фа бри ка је наш циљ. Ов де има мо пла но ве на ко је ће мо се фо ку си ра ти у на ред ном пе ри о ду, они се од но си на про ши ре-

ње по сто је ћих и уре ђе ње но ве ин ду-стриј ске зо не. Има ће мо пу те ве са свих стра на, оче ку је мо ви ше ло гич стич ких цен та ра ко ји ће има ти ма ње за по сле-них али ће има ти из у зе тан зна чај за при вре ду. То ме до при но си бли зи на гра ни ца, бр зе са о бра ћај ни це, а то ће Срем ску Ми тро ви цу по ди ћи на још ви ше ме сто – ре као је гра до на чел ник Вла ди мир Са на дер при ли ком отва ра-ња но вог по го на фа бри ке “Мо дин” у Срем ској Ми тро ви ци.

Дра стич но сма ње на не за по сле ност

Пре се ца ње врп це

Оби ла зак по го на

У но вом по го ну

На рад ном ме сту

За по сле ни на све ча ном ску пу

Ди рек тор фа бри ке Де јан Не сто ро вић

Пре ми јер ка Ана Бр на бић

Среда, 9. oктобар 2019.4

Тим за пар ти ци па ти но бу џе ти ра ње Оп шти не Ру ма са чи нио је ли сту

пред ло га, за ко ју је гла са ње по че ло у по не де љак 7.10. у цен тру Ру ме. И ове го ди не ће гра ђа ни, као и прет ход не, од лу чи ва ти ко је ће про јект не иде је ући у бу џет Оп шти не Ру ма за 2020. го ди ну, а у по ну ди су че ти ри град ска и три се-о ска про јек та. Ско ро сви пред ло зи се ре а ли зу ју на не ко ли ко ло ка ци ја па су за пра во Пар ти ци па тив ним бу џе ти ра-њем об у хва ће не све град ске ме сне за-јед ни це и чак 11 се ла. Ме ђу град ским про јек ти ма за ко је се мо же гла са ти су

Уре ђе ње спорт ског те ре на на „Бре гу" и у пар ку по ред шко ле „Вељ ко Ду го ше-вић" у Ру ми, па мет не та бле за ОШ „Вељ-ко Ду го ше вић", „Ду шан Јер ко вић", „Змај Јо ва Јо ва но вић", „Иво Ло ла Ри бар" у Ру ми, опре ма ње мо би ли ја ром де чи-јих игра ли шта код Елек тро ди стри бу-ци је (угао Гро бљан ске и Же ле знич ке ули це), у на се љи ма „Игра ли ште" и „Де-те ли не" код До ма здра вља и у Ма лом пар ку и уре ђе ње дво ри шта вр ти ћа-објек та „Цен тар" и опре ма ње истог мо-би ли ја ром. Ме ђу се о ским про јек ти ма за ко је се мо же гла са ти су ор ма ри ћи за

ђа ке- Пла ти че во, Пу тин ци, Кле нак, Гра-бов ци, Ни кин ци, Хрт ков ци, Бу ђа нов ци, Мо би ли јар за игра ли ште за де цу: Гра-бов ци, Па влов ци, Ви то јев ци, Сте ја нов-ци и Пе шач ко би ци кли стич ка ста за До њи Пе тров ци – Пу тин ци.

- Фор ми ра ти ли сту ни је био лак по-сао, јер су гра ђа ни пред ло жи ли чак 160 про јект них иде ја, а укуп но је при-сти гао 1.081 ан кет ни ли стић и тре ба на по ме ну ти да је то нај ви ше у пет го-ди на ко ли ко Оп шти на Ру ма спро во ди про је кат ак тив ног укљу чи ва ња гра ђа-на у кре и ра ње оп штин ског бу џе та. Ме-ђу пред ло зи ма на шли су се и они ко ји се не мо гу ре а ли зо ва ти кроз „Пар ти ци-па тив но бу џе ти ра ње" и од но се се на ре ци мо, не ко те ку ће одр жа ва ње или ре до ван рад јав них пред у зе ћа. Ипак, ни је дан пред лог ни је за не ма рен и Тим

за пар ти ци па тив но бу џе ти ра ње је та-кве пред ло ге про сле дио над ле жним слу жба ма и пред у зе ћи ма, по пут Ко ми-

си је за без бед ност са о бра ћа ја(ле же-ћи по ли цај ци, сиг на ли за ци ја), јав них ко му нал них пред у зе ћа "Ко му на лац", "Пар кинг и ин фра струк ту ра" или Оп-штин ској упра ви, ре као је Са ша Ра ди-во је вић, ко ор ди на тор Ти ма за пар ти-ци па тив но бу џе ти ра ње.

Про је кат Пе шач ко - би ци кли стич ке ста зе До њи Пе тров ци - Пу тин ци би се, уко ли ко се из гла са, због ком плек сно-сти ра дио у фа за ма. Та кав је слу чај био и са пе шач ко би ци кли стич ком ста зом Жар ко вац - Пу тин ци. Што се ти че са мог гла са ња у по ну ди су, као и увек, два мо-де ла: гла са се за два град ска и је дан се-о ски про је кат или се мо же гла са ти за је дан град ски и два се о ска. - По зи ва мо гра ђа не Оп шти не Ру ма да узму уче шће у гла са њу, јер ову су њи хо ве про јект не иде је, а ло кал на са мо у пра ва је по ка за-ла да зна да их це ни, бли зу 60 ми ли о на ди на ра бу џет ских сред ста ва је обез бе-ђе но у прет ход ним го ди на за фи нан-си ра ње тих про је ка та, до дао је Са ша Ра ди во је вић.

С.Бе ло тић

Нај ве ћа при ват на ки не ска ком па ни-ја на про сто ру Ср би је, „He alth Ca re“,

ко ја се ба ви про из вод њом ме мо риј ске пе не, по но во про ши ру је сво је по го не у Ру ми. Гле да ју ћи ве ли чи ну ин ве сти ци је, као и по вр ши ну про из вод них по го на, то ће би ти јед на од нај ве ћих фа бри ка на те ри то ри ји на ше зе мље. На кон фе-рен ци ји за но ви на ре у Оп шти ни Ру ма ка жу да ће ефи ка сно шћу ра да Оп штин-ске упра ве у нај кра ћем ро ку би ти за-вр ше на ад ми ни стра тив на про це ду ра у ве зи са ку по ви ном до дат них 4,5 хек-та ра зе мљи шта у Рад ној зо ни Рум ска пе тља и да ће ра до ви на про ши ре њу ка па ци те та и по ди за њу но вог по го на на око 20.000 ме та ра ква драт них по-че ти до кра ја го ди не. Све би тре ба ло да бу де го то во сре ди ном на ред не го-ди не, ка да ће по ред са да шњих 700, би ти за по сле но још око 300 рад ни ка.

Ра ду је и по да так да су нај ни же пла те из ме ђу 40.000 и 50.000 ди на ра за ли ца са нај ни жом струч ном спре мом и да се по ве ћа ва ју у скла ду са ви шом струч-ном спре мом за по сле них ли ца, ре-као је Сла ђан Ман чић, пред сед ник Оп шти не Ру ма.

- Ово је ком па ни ја ко ја од 2014. го-ди не кон стат но до жи вља ва екс пан зи-ју, под се ти ћу вас да смо им 2018. про-да ли до дат них 4,5 хек та ра зе мљи шта и да су из гра ди ли до дат них 17.000 ме та-ра ква драт них про из вод них по го на и у овом мо мен ту укуп но има ју про из вод-њу на око 50.000 ме та ра ква драт них. То је не што што по ка зу је да је фир ма на здра вим но га ма, то је нај ве ћа ки не ска при ват на ком па ни ја на те ри то ри ји Ср би је, да се у кон ти ну и те ту раз ви ја, сва ке го ди не од по чет ног ка пи та ла ку пу ју гра ђе вин ско зе мљи ште, гра де

но ве по го не, за по шља ва ју но ве љу-де и ја са мо мо гу да им по же лим да и да ље раз ви ја ју свој би знис. Про да јом пар це ле 2018.го ди не смо ин ка си ра ли око 40 ми ли о на ди на ра у наш бу џет, та-ко ће мо и ура ди ти и у овом слу ча ју, јер са мо про да ја пар це ле из но си око 30 ми ли о на ди на ра, плус про ме на на ме не зе мљи шта, па ће укуп на вред ност би ти око 37 – 38 ми ли о на ди на ра. Ми глав-не бе не фи те уби ра мо од са мог по ре за на имо ви ну и на за ра де. И са ма др жа ва има фи нан сиј ске бе не фи те јер је ком-па ни ја из во зно ори јен ти са на, ре као је Сла ђан Ман чић.

Ман чић је на ја во да ће цео по сао би ти од ра ђен у што кра ћем ро ку, јер се, ка ко ка же ра ди о озбиљ ној и зда вој ком па ни ји ко ја по ста је пре по зна тљив бренд у Ср би ји и це лом све ту. Да је та-ко по ка зу је и сам раз лог ово го ди шњег

про ши ре ња ка па ци те та, а то је за у зи-ма ње 3 про цен та аме рич ког тр жи шта, за ко је је тре ба ло што хит ни је ре а го ва-ти и по ди за ти но ве по го не. Овим про-ши ре њем, ком па ни ја ће у Ру ми има ти око 70.000 ква драт них ме та ра про из-вод них по го на. Сва ке го ди не ком па-ни ја се ду пли ра, ре као је Алек сан дар Ан дер сен Под ра вац, ди рек тор „He-alth Ca re“ Ру ма.

-Овај ко рак је ре зул тат не че га што се од ви ја да ле ко од нас, али смо ус пе-ли да уђе мо на тр жи ште Аме ри ке, где Ср би ја ни је би ла ви дљи ва као про из-во ђач. Са да смо до шли до си ту а ци је да смо осво ји ли три од сто аме рич ког тр жи шта у на шој ка те го ри ји про из во да из Ср би је. За то се по ја ви ла по тре ба да ја ко бр зо ре а гу је мо. Пре ко но ћи смо се до го во ри ли са вла сни ци ма за до-дат но ула га ње и би ло је ло гич но да то

ура ди мо у Ру ми, где за и ста има мо све усло ве за да ље ши ре ње. Оп шти на све чи ни да нам иза ђе у су срет у бр зи ни и мо гу да при ме тим од кад смо до шли пре не ко ли ко го ди на до да нас да су се мно го про фе си о на ли зо ва ли и на у чи ли су ка ко да при ву ку ин ве сти ци је по пут на ше и да је вре ме но вац. До кра ја го-ди не ће мо по че ти из град њу, ми слим да то пре че ти ри – пет го ди на ни је би ло мо гу ће. Да нас је то на ша ствар ност, за све нас ко ји жи ви мо и ра ди мо у Ру ми, да пре ко но ћи мо же мо да се до го во ри-мо да на пра ви мо озбиљ ног ги ган та, не са мо у Ср би ји, већ и у овом де лу Ево пе, ако не и ши ре, до дао је Алек сан дар Ан-дер сен Под ра вац.

Ман чић је на гла сио да се по моћ оп-шти не огле да ис кљу чи во у ефи ка сној и бр зој ад ми ни стра ци ји. У нај кра ћем мо гу ћем ро ку се за ка зу је и оп штин ско ве ће у ци љу што бр же про це не вред-но сти зе мљи шта, што спа да у ре дов ну про це ду ру. Ком па ни ја је та ко ја ула же но вац, а Оп шти на Ру ма ефи ка сну ад-ми ни стра ци ју. Та ко ће се до ћи до но-вих по го на и но вог зап шља ва ња, мо-гло се чу ти на кон фе рен ци ји. Оп шти на Ру ма и да ље има на ме ру да као гест до бре во ље усту пи ком па ни ји до дат-них 4,5 хек та ра зе мљи шта, по ред то га што ком па ни ја од соп стве них сред ста-ва ку пу је пла ни ра но зе мљи ште. И док ком па ни ја из во зи сво је про из во де, Оп шти на Ру ма ће по свој при ли ци уво-зи ти но ве рад ни ке. То је већ слу чај ко ји је еви ден тан у ком па ни ји „He alth Ca re“, у ко јој ра де љу ди из свих кра је ва на ше зе мље, ко ји су се у по тра зи за по слом до се ли ли у Ру му. С.Бе ло тић

Ру мља ни ће има ти јед ну од нај ве ћих фа бри ка у Ср би ји

Са кон фе рен ци је о про ши ре њу по го на

Но ви по го ни за про из вод њу ме мо риј ске пе не

Гла са ње до 20. ок то бра

Сва ког рад ног да на до 20. ок то-бра, у вре ме ну од 7.00 до 15.00 ча со-ва гра ђа ни мо гу гла са ти у Услу жном цен тру - Ор ло ви ће ва бр. 5 и у згра ди Оп шти не Ру ма - Глав на 107 или елек-трон ским пу тем(ru ma.rs) на e-mail: participativno@ruma.rs. И овог пута грађанима је доступна и мобилна гласачка кутија. У понедељак се гла-сало на Градском тргу у Руми, у уто-рак у Кленку и Платичеву. У среду, 9.октобра биће организовано гла-сање у Никинцима и Хртковцима. У центру Никинаца грађани ће моћи да гласају од 8 до 9:30 часова, док ће се гласање у центру Хртковаца одвијати у времену од 10 до 11:30 часова. 10.октобра, у четвртак гла-саће се у Грабовцима и Витојевцима. У центру Грабоваца грађани ће моћи да гласају у времену од 8 до 9:30 ча-сова, док је у Витојевцима термин

за гласање од 10 до 11:30 часова. У Доњим Петровцима и Путинцима ће се гласати у петак, 11.октобра. У центру Доњих Петроваца грађани ће моћи да гласају у времену од 8 до 9:30 часова, док је у Путинцима термин за гласање од 10 до 11:30 часова. У понедељак, 14.октоб-ра гласаће се у центру Стејано-ваца од 8 до 9.30 часова, а од 10 до 11.30 у центру Павловаца. У центру Буђановаца ће се гласати у уторак од 8 до 9.30 часова. На-редне суботе, 19. октобра гласачка кутија биће постављена поред згра-де Завичајног музеја у Руми од 9.30 до 11 сати. Уважавају се пристигли електронски гласови до 20. октоб-ра до 23:59. Након бројања гласова биће објављено колико предлога ће бити уврштено у буџет за наредну годину.

Где и ка ко гла са ти

По че так гла са ња у Ру ми

Тим за пар ти ци па тив но бу џе ти ра ње

Среда, 9. oктобар 2019. 5

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

РЕПЕРТОАР

Би бли о те ка 14. ок то бра у 17 ча со ва отва ра ње про дај не из ло жбе руч них чла но ва Удру же ње же на „ Сир ми јум тре ће до ба“ и Оп штин ског удру же ње за по моћ МНРО у чи та о ни ци. Из ло жба ће тра ја ти до 16. ок то бра.

Га ле ри јаУ то ку из ло жба УЛУ “Сир ми јум”

Му зеј Сре маРад но вре ме за по се ти о це:по не де-љак од 09 до 15 ча со ва, уто рак – пе-так од 09 до 17 ча со васу бо та – не де ља од 10 до 16 ча со ва

По зо ри ште11. ок то бра са по чет ком у 20:00 ча со ва пред ста ва „Иде ал на по ло ви-на“. Уло ге ту ма че: Ол га Ода но вић., Ана ста си ја Ман дић, Ми лан Ка ли нић и Ву чић Пе ро вић

Сир ми ју март9.ок то бра, од 19 ча со ва у Арт клу-бу – филм „Као лав” 10. ок то бра од 19 ча со ва у Арт клу-бу филм „Ра ди о ни ца”

СКЛО ПИ ЛИ БРАК: Вла ди мир Ван-чик и Зо ри ца Ра ди шић, Алек сан дар Ба бић и Ка та ри на Ко тла ић, Ми лан Ро дић и Бо ја на За рић.

ДО БИ ЛИ СИ НА: Ни ко ла и Јо ва на Цве ти ћа нин-Ру ма, Сер гио и Ве ри-ца Ме рен ди но-Ру ма, Бра ни слав и Љи ља на Ђу ри ца-Ин ђи ја, Жељ ко и Све тла на Ра ко вић-Ла ћа рак, Зо ран и Ми ле на Та дић-Мар тин ци, Алек-сан дар и Да ли бор ка Ко јић-Кле ње, Ми лош и Ти ја на Јо вић-Ада шев ци, Мла ден и Је ле на Пу рић-Шид, Бо шко и Ми ли ца Ју ри шић-Шу љам, Пе ри ца и Ја сми на Ко лен каш-Шид, Не бој ша и Ан ђе ла То пић-Пу тин ци, Дра ган и Сен ка Ма јо рош-Пе ћин ци, Мар ко и Љи ља на Ма ле тић-Ја зак.

ДО БИ ЛИ ЋЕР КУ: Не над и Ма ја Ћу-ли брк-Го лу бин ци, Пре драг и Оли ве-ра Пе тро вић-Шид, Сте фан и Ми ли ца Пре ло вић-Ру ма, Ми лош и Ми ли ца Вла ди са вље вић-Ма чван ска Ми тро-ви ца, Мо мир и Ва ња Ма тић-Срем ска Ми тро ви ца, Бо јан и Та ња Бо гић-Срем ска Ми тро ви ца.

УМР ЛИ: Ге ци Бар ба ра рођ.1932., На ић На та ли ја рођ.1931., Кр стић Је ли сав ка рођ.1933., Пај чић Ла-зо рођ.1968., По зна но вић Јо ван-ка рођ.1928., Ко ва че вић Ви да рођ.1936., Че кић Ве ра рођ.1932.., То бо ро вић Ми лош рођ.1938, Дра-гаш Ма ра рођ.1931., Вуч ко вић Ми-лан рођ.1938., Ре лић Гој ко рођ.1937., Ми јал чић Ан ђел ка рођ.1926., Ма тен да Ру жи ца рођ.1941., Ми ли-ће вић Ми ро слав рођ.1949., Ба но-вач ки Ни ко ла рођ.1957., Ра до нић Пе тра рођ.1959., Во ји са вље вић Ла зар рођ.1951., Рац ко вић Сре та рођ.1947., Тум бас Је ле на рођ.1938., Ја шћур Ера рођ.1944., Ву ја но вић Пе тар рођ.1947., Јо ва но вић Жељ ка рођ.1963., Ми лу ти но вић Ан ђел ка рођ.1942., Ми ло са вље вић Зо ран рођ.1953. го ди не.

Про је кат „Ми тро ви ца - на оба ли на прет ка " фи нан си ра се из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца.Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

У Ша шин ци ма ће се гра ди ти но ва ам бу лан та, а тим по во дом ће ових

да на би ти из вр ше но уво ђе ње иза бра-ног из во ђа ча ра до ва у по сао ка ко би ова ин ве сти ци ја што пре по че ла. Гра-ди ће се при зем ни обје кат у вред но-сти од 7,2 ми ли о на ди на ра без ПДВ-а, фи нан си ра ће га Град Срем ска Ми тро-ви ца, а рок за из град њу ће, пре ма на-шим са зна њи ма, би ти 90 ка лен дар ских да на.

- На кон фа зе из град ње, усле ди ће фа за опре ма ња здрав стве не ста ни це у Ша шин ци ма, ко ју ће мо опре ми ти за-јед но са До мом здра вља. Ин ве сти ци ја је ве о ма зна чај на за ме шта не се ла Ша-шин ци, ка ко би има ли ква ли тет не усло-ве за при мар ну здрав стве ну за шти ту, али и за са ме пру жа о це здрав стве не услу ге и осо бље. Мо рам ре ћи да су ме шта ни има ли мно го стр пље ња и са-че ка ли по че так ра до ва, ко је ће мо ре-а ли зо ва ти ка ко је и пла ни ра но - ре као је Во ји слав Мир нић, на чел ник Град ске

упра ве за здрав стве ну и со ци јал ну за-шти ту Гра да Срем ска Ми тро ви ца.

На чел ник Град ске упра ве за оп-ште и за јед нич ке по сло ве и имо ви ну Гра да Срем ска Ми тро ви ца Ми ро слав Јо кић, до да је ка ко се ра ди о објек-ту ко ји је про јек то ван да за до во љи

све стан дар де при мар не здрав стве не за шти те у се лу. Ту ће би ти обез бе ђен про стор за ле ка ра, сто ма то лог, ме ди-цин ско осо бље, са ни тар ни чво ро ви и че ка о ни ца. Све ће би ти ура ђе но по кри те ри ју ми ма ко ји су про пи са ни за згра де та кве на ме не.

Про мо ци ја књи ге „Из бо ри се за љу бав“ ауто ра Љу би ше Ста ни-

ми ро ви ћа одр жа на је про те кле не-де ље у Би бли о те ци „Гли го ри је Во-за ро вић“ у Срем ској Ми тро ви ци.У про гра му уче ство ва ли аутор но ве књи ге Љу би ша Ста ни ми ро вић, ре-цен зент књи ге Ја сна Ар ба нас, пе-сни ки ња Дра га на Миљ ко вић Јо ва-но вић, а сти хо ве је го во рио Звон ко Бед нар уз му зич ку прат њу на ги та-ри ко ју је сви рао Дра жен Ма рек. Ова књи га ће обо га ти ти за ви чај ну збир ку ми тро вач ке би бли о те ке.

Ме сна за јед ни ца „22. ав густ“ у Срем ској Ми тро ви ци би ла је

до ма ћин спорт ских су сре та где су уче сни ци би ли пен зи о не ри, од-но сно љу ди тре ћег до ба. По вод је ок то бар ме сец ста рих и из не мо глих па су из по дру жни це пен зо не ра по-се ти ли не по крет не, по при ча ли са њи ма уз ка фу, да ли им пре гршт ле пих ре чи и раз ме ни ли бро је ве те ле фо на, ако за тре ба.

Спорт ско дру же ње је оку пи ло око 40, из град ских ме сних за јед ни ца, Ку-зми на и Ла ћар ка, .У ша ху нај бо љи је био Не над Ди нић, дру ги Дра ган Мар-ко вић, а тре ћи Жи ван Ми лин ко вић.

У пи ка ду пр во ме сто је при па ло Ру-жи Сте ва нов, дру го Ру жи Су шић, а тре-ће Сла вој ки Ру жоц ки. У но го-те ни су нај бо љи су би ли Ма ри ја Фо ро и Са ва Гру ји чић. Њи ма су до де ље ни пе ха ри и ди пло ме. С.Г.

ПО РЕЗ НА ИМО ВИ НУ

До бра на пла та

При бли жа ва се рок пла ћа ња че твр-те ра те по ре за на имо ви ну фи зич-

ких ли ца а ре сор ни на чел ник Ду шко Ша ро шко вић ка же да је на пла та овог из вор ног при хо да бу џе та стан дард на и да из но си око 91 од сто од су ме за ду-же ња. На чел ник за бу џет је на ја вио да ће гра ђа ни – по ре ски об ве зни ци пред крај го ди не до би ти оба ве ште ње о сво-јим ду го ва њи ма, а на кон то га ако су не-пла ти ше и опо ме не.

- Ми тро ви ца до бро сто ји што се ти че на пла те по ре за, прак тич но смо на 91 од сто на пла те од за ду же ња, али има и ду жни ка – ре као је на чел ник Ша ро шко вић.

Про је кат “Ре фор ма у на пла ти по ре-за на имо ви ну” у ко ме је град уче ство-вао ра ди ажу ри ра ња по да та ка, по ка-зао је да је по сто је ћа ба за по да та ка би ла ве о ма до бра.

НАШ ГРАД У ПРО ЈЕК ТУ ЦР ВЕ НОГ КР СТА

Ефи ка сан од го вор на не сре ће

Вла да Ре пу бли ке Ср би је да ла са-гла сност за ре а ли за ци ју про гра ма

Цр ве ног кр ста Ср би је под на зи вом „Ефи ка сан од го вор Цр ве ног кр ста на не сре ће – ја ча ње ка па ци те та ло кал не за јед ни це за сма ње ње ри зи ка и по-сле ди ца од еле мен тар них не по го да и дру гих ти по ва не сре ће – 2019. го ди на“. Про је кат се ре а ли зу је по осно ву чла на 15. За ко на о Цр ве ном кр сту Ср би је и сва ке го ди не се ре а ли зу је у 10 гра до-ва, а ме ђу њи ма је са да и Срем ска Ми-тро ви ца.

У на шем гра ду про грам ре а ли зу је Цр ве ни крст у са рад њи са основ ним шко ла ма „Бо шко Пал ко вље вић Пин ки“ и „Сло бо дан Ба јић па ја “. Циљ на гру па су уче ни ци тре ћих раз ре да основ не шко ле, ко ји ће се пу тем ра ди о ни ца упо зна ва ти са ра зним вр ста ма еле мен-тар них не по го да, на чи ни ма пре по зна-ва ња, као и за шти том од њих. Ове ра-ди о ни це ре а ли зо ва ће еду ко ва ни во-лон те ри Цр ве ног кр ста и то у пе ри о ду од ок то бру до де цем бра 2019. го ди не. По за вр шет ку про гра ма уче ни ци ко ји су би ли укљу че ни сво је зна ње по ка за-ће на ве жби кра јем де цем бра.

Пре по чет ка ре а ли за ци је про гра ма у про сто ри ја ма Цр ве ног кр ста Срем ска Ми тро ви ца , одр жа на је ло кал на обу ка за во лон те ре и про свет не рад ни ке, ко-ји ће би ти укљу че ни у овај про грам.

НА ТР ГУ

Де чи ји дан

Удру же ње гра ђа на „Ро ди тељ СМ“ и Кре а тив ни цен тар „Та ма рис кидс“

ор га ни зу ју Де чи ји дан у сре ду, 9. ок-то бра, на Тр гу Ћи ре Ми ле ки ћа од 16 ча со ва, на ја ви ли су ор га ни за то ри. У окви ру Де чи јег да на би ће при ре ђен на ступ Кул тур но -умет нич ког дру штва из Ку зми на, ма ли ша на из Кре а тив ног цен тра „Та ма рис Кидс“, као и ор ке стар – хар мо ни ка и хо рић под ру ко вод-ством проф. Ма ри је Иса и ло вић. Пред-ста ви ће се и Шко ла мен тал не арит-ме ти ке „Ма лац Ге ни јац, пра ви ће се на ру кви це при ја тељ ства, а чи тав до га ђај ис пра ти ће ани ма то ри.

На кон за вр шет ка ка пе ле у Ку зми ну над ле жни су се опре де ли ли да из-

гра ди још не ко ли ко об је ка те те на ме не у пет се о ских на се ља. Ка пе ле ће се гра-

ди ти у Јар ку, Са ла шу Но ћај ском, Ман-ђе ло су, Бе ше но ву и Бо су ту, по твр дио нам је на чел ник за оп ште и за јед нич ке по сло ве и имо ви ну Ми ро слав Јо кић.

Јав не на бав ке за из во ђа ча ра до ва у Јар ку, Са ла шу Но ћај ском и Ман ђе ло-су су већ рас пи са не, а уско ро ће би ти рас пи са не и за два пре о ста ла се ла.

ПЛА НОМ УЛА ГА ЊА

Ка пе ле у још пет се ла

МЕ СНА ЗА ЈЕД НИ ЦА „22. АВ ГУСТ“

Дру же ње уз спорт

Спорт ски дан

НО ВЕ КЊИ ГЕ

Из бо ри се за љу бав

Про мо ци ја

ИН ВЕ СТИ ЦИ ЈА У ША ШИН ЦИ МА

Уско ро град ња но ве ам бу лан те

Цен тар се ла

У моменту када будете читали овај текст, митро-вачки Сајам запошљавања биће у току. На њему

ће своју шансу да до плате дође потражили су они Митровчани који joш увек нису постали део срећ-није стране статистичког колача. Посао су тражили млади, махом средњошколци, ређе факултетски образовани, као и они нешто старији који су током транзиције која тече остајали без упослења и при-лике да се кроз рад афирмишу као користан део заједнице.

Међу њима, истина прилично ретко и стидљиво, пројавиле су се и особе са инвалидитетом, да иско-ристе право које имају, да посао траже, ако већ не могу да га нађу и тако још једном потврде да су и даље једна од најугорежнијих категорија станов-ништва, скупа са својим породицама које су и саме, у огромној већини, кроз никада окончану транизицју прошле једнако лоше као и све остале које се у њој нису снашле.

Колико је уопште тржиште рада отворено за теш-ко запосливе категорије становништва, најпре за особе са инвалидитетом питање је чији би одговор требао да мучи све нас. И то не због економске рачу-нице или позитивне статистике већ понајпре из чис-то људских разлога, тек да премеримо колико смо заиста спремни да прихватимо и оне који “нам нису равни”, да им дамо шансу да покажу колико вреде и прилику да нас увере да није добро када олако схва-тамо оно што нам се, лакше или теже дало.

Бити део друштва

A да је питање запошљавања особа са инвали-дитетом једно од најважнијих мерила човекољубља савремене заједнице, сматра и начелник митро-вачке Управе за здраваствену и социјалну заштиту Војислав Мирнић. Као што овим лицима, која до запослења дођу, плата значи више од биланса на крају месеца, тако и они који ту плату дају, сматра начелник, треба да знају да чинећи то, постају важан чинилац у процесу укључивања особа са инвалиди-тетом у друштвене токове.

- Бити део заједнице најважнија је ствар за ова лица. Знате, док не добију посао, док седе кући и свет посматрао кроз телевизор или окно прозора, они тешко излазе на крај са депресијом и другим проблемима који их оптерећују. Тек када почну да раде, особе са инвалидитетом постају део друштва, о томе радо причају, својим пословима се у потпу-ности посвећују. Моје искуство показује да се плати се радују, ако не више, а оно значајно другачије од нас. За њих плата има вишу вредност од номинал-не. Она је доказ да сте корисни, да некоме требате, сатисфакција и мотив више који код већине нас са протоком времена нестаје.

Уколико се и запосле, особе са инвалидитетом, наставља начелник, ретко када раде послове за које су се школовали. Међутим, ни то за њих не пред-ставља проблем нити нарочиту препреку. Упркос предрасудама, или боље речено, баш због њих, ова лица своје послове обављају са нарочитом пажњом и свећеношћу, како би себи и ономе ко је посао дао показали да су једнаки.

- Искуство показује да предрасудама нема места. Те особе због свог положаја, због другачијег погледа који на њих има друштво настоје да раде што је мо-гуће боље и квалитетније. Погледајте само шта све умеју да раде ученици ШОСО “Радивој Поповић”... Несрећа је то што се у Митровици мало зна да они праве одличне рекламне материјале и да имају фе-номеналан кетеринг који не заостаје за оним који мо-жете наћи у најпознатијим градским угоститељским објектима, објашњава Мирнић и додаје: - Мислим да је и на медијима да мало више пажње посвете овој популацији, да је представе у правом светлу јав-ности и тако подстакну људе да мисле другачије, да

пробуде осећај човекољубља и да од њих траже оно што већ могу да понуде.

Кад посла нема...

Да запослење онима који су често испод радара јавности заиста много значи, сведочи и пример и пример Александра Ковачевића из Лаћарка који, иако има Дун синдром, остварује значајне резулта-те на спортским такмичењима, пре свега у пливању. Због својих резултата и чињенице да једно од нај-напреднијих особа са Даун синдромом у Србији, Аца је пре две године добио и Новембарску плакету Сремске Митровице. Једно време је радио као по-моћни кувар у митровачком Дому ученика, али је након истека уговора крајем прошле године морао да напусти посао. Запослење још увек тражи и чека, а његов отац Милан истиче да недостатак посла лоше утиче на његовог сина.

- Никоме није лако када нема посао или без посла остане, а посебно је тешко особама са Даун синдро-мом које су прилично сензибилне. Од како не ради, Аца је прилично повучен, депресиван, тешко кому-ницира са нама унутар породице и све ређе одлази на дружење са другарима у просторије нашег Удру-жења. Као породица, ми смо све уложили у његов напредак, посветили смо му се максимално и то је почело да даје резултате. Када се, захваљујући напо-рима локалне самоуправе и Дома ученика запослио, ствари су заиста кренуле још боље. Радо је одлазио на посао, дружио се са куварима, био је користан. Сада је то све другачије. Он тешко схвата ситуацију у којој се нашао и не види излаз из ње. Да ствар буде још тежа, ни ми, његови родитељи, не видимо мо-гућност да му помогнемо, прича Милан Ковачевић.

И начелник Мирнић истиче да особе са инвали-дитетом, пошто без посла остану, често упадају у пе-риод депресије која неретко доводи и до регресије у развоју.

- Моје искуство показује да за останак без посла особе са инвалидитетом најчешће криве себе. Траже грешку у свом раду и, ако већ не могу да је пронађу, из-мишљају је. То све негативно утиче на њихово расположење, долази до затварања у себе и појачаног губитка самопоуздања што на крају доводи до извесне отуђености од света у којем су позвани да учествују. Због тога је важно да се ка њима отворимо, да им пружимо шансу и да их се не одри-чемо лако, како то тренутно чинимо, наглашава Мирнић.

Математика или срце...

Није претерано велики број оних који су пружили шансу особама са инвалидитетом. Број оних који су на-кон прве шансе остали да раде још је мањи, а и они су, прича начелник Мирнић, остали на пословима које нуди држава. Приватни сектор још увек је у значајној мери затворен за особе са инвалидитетом што је, додаје он, последица чињенице да се, и по-ред апела и едукација, још увек води искључиво – математиком.

- Сви пројекти који се тичу запошљавања особа са инвалидитетом, решавају се преко На-ционалне службе запошљавања. Оно што ми као локална самоуправа можемо да урадимо, што и чинимо, је да преко невладиног сектора радимо на оснаживању особа са инвалидитетом, на њи-ховом повезивању са светом рада, како би евен-туално лакше дошли до запослења. Подстицаји за упослење ових лица иду ка приватном секто-ру, здравству и социјалној заштити и још увек их нема за државну управу. Оно што је проблем, јесте чињеница да јако мали број њих остаје упослен, наглашава Мирнић и додаје: - Имамо тек неколико примера из Сремске Митровице и Руме, али то није довољно. Ја схватам да ће неко рећи да је мени лако да говорим, пошто новац који се даје није мој и то је истина, али и поред тога, било би добро када би се размишљало и срцем, а не само математички, хладно и, ако могу да кажем, толико рационално, да се таквом мишљењу тешко може пронаћи оправдање.

Александар Ковачевић још увек је неупослен. На послу се, каже, снашао, заволео га је, као што су и њега заволели они са којима је радио. Сло-бодно време проводи тренирајући пливање у чему је прилично добар. Недавно, на национал-ним играма Србије у организацији Специјалне олимпијаде освојио је бронзу на 50 и 100 метара. На савском Маратону и Сремској Митровици, на два километра је као сениор освојио сребро, а по-ловином септембра на националном шампионату у пливању у организацији Специјалне олимпија-де освојио је злато на 50 и бронзу на 100 метара. Ово му је било 12 национално злато и један је од најуспеншнијих пливача.

- Пливање ми је хоби. Волим га, радо тренирам и радујем се такмичењима. Посао који сам радио био ми је много важнији. Много више сам се радовао до-бро спремљеном ручку и чињеници да су они које смо хранили заиста уживали у ономе што им пону-димо. Добро је када освојите неку медаљу, али то је добро због вас. Још је боље када урадите нешто корисно и добро за другог. Онда се заиста осетите корисним и потребним. А то је мени лично најваж-нија ствар, закључује разговор Аца.

И док забрана запошљавања не допушта прона-ласка коначног решења за Александра Ковачевића, док приватни сектор још увек нема довљно слуха за особе са инвалидитетом, а њихове породице и саме у незавидном положају све теже проналазе решење за проблеме својих најдражих, ма колико грубо де-ловало, питање из наслова овог текста остаје... коме требају инвалиди?

Можда ће овако грубо постављено питање из-мамити позитиван одговоран заједнице која одавно има све мање слуха за себе.

С. Л.

Среда, 9. октобар 2019.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Пи ше: Ненад Ћорилић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

KAЗАНОВА

Дика бећар, сви у крају реже,тај не бира с којом ће да леже.

ЛУЦПРДА

Цуро моја не ваља шта радиш,ја те љубим ти се горопадиш.

НАМИГУША

У гараве очи на вр` главе,кад намигне са сица ме дигне.

Мене сте нашли

онога ко се смеје.

на власт.

за Србију, а сад бих најрадије запалио одавде!

нико ништа не сме да каже.

-ра био предугачак, па су му скратили језик.

ваљда смо демократско друштво!

Ма, пустите ви те приче!

јој је био да скрати сукњу.

ме у бирачком списку.

КАРТ: Жарко Гаћеша

Коме још требају инвалиди?

Александар Ковачевић

Војислав Мирнић

Са једног сајма запошљавања у Сремској Митровици

Среда, 9. октобар 2019. 7

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

Пројекат "Јавност у раду локалне самоуправе – грађани у креирању локалне политике" финансира се из буџета Општине Рума.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

МАТИЧАР

УМР ЛИ:

Да рин ска Ро гић, рођ.1930.год,Јо ван Ни ко лић, рођ.1936.год,Бог дан ка Ра де та, рођ.1963.год,Дра гу тин Бо ро ја, рођ.1934.год,Бо ри слав Ра ки нић, рођ.1949.год.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

По зо ри шни про грам

Пе так, 11. ок то бар у 20.00 ча со ва Ве ли ка дво ра на - „Хо тел сло бо дан про мет“ ЈДП Ре жи ја: Бо рис Ли је ше вић

Филм ски про грам Ма ла дво ра на у 19.00 и 21.00 час 10 - 16.10. На ђа во љем пу ту17-23.10 Лов 9. 10. Ве ли ка дво ра на од 19:00 и 21:15 Вој на Ака де ми ја 5

16. ок то бар у 20.00 ча со ва Ве-ли ки хол: Ко со во из ме ђу не ба и зе мље 2. део (БИТ КА), до ку мен-тар ни филм Вор ки Тим - Улаз је сло бо дан

На Оп штин ском ве ћу у Ру ми учи њен је пр ви ко рак ка ку по ви ни згра де

До на ЈНА у Глав ној ули ци у Ру ми. На сед ни ци Ве ћа утвр ђе на је са др жи на Пи сма о на ме ра ма ко је се упу ћу је Ми-ни стар ству од бра не , где се на во ди да Оп шти на Ру ма има на ме ру да от ку пи згра ду „Клу ба Вој ске Ср би је“ у Глав ној 114 , као и да ће на сле де ћем ре ба лан-су бу џе та обез бе ди тит сред ства за ту ку по ви ну.

- Кре ће мо и зва нич но у про це ду ру, иде мо са пи смом о на ме ра ма о ку по-ви ни пре ма Ди рек ци ји за имо ви ну Вла де РС ко ја за јед но са Ми ни стар-ством од бра не у окви ру ма стер пла на про да је тај обје кат. Од лу чи ли смо да Дом ЈНА ку пи мо за го тов

но вац. Вред ност објек-та је не што ма ло ис под 40 ми ли о на ди на ра. У мо мен ту пот пи си ва ња уго во ра зна ће мо на чин пла ћа ња, али ми слим да ће мо ис ко ри сти ти ту мо-гућ ност да пла ти мо у пет го ди шњих ра та по осам ми ли о на. На пра ви ће мо по зи ци ју на сле де ћем ре- ба лан су бу џе та,

до ста ви ти до каз о по зи ци ји и сред стви ма са ко ји ма рас по ла-же мо. Пла ни ра мо да при про-

јек ци ји но вог бу џе та за 2020. го ди ну на пра ви-

мо по зи ци ју и обез бе ди мо

сред ства за ре кон стру-и са ње До ма вој ске. Тај обје кат тре ба да до би је леп ши и из глед ка кав за-слу жу је, ре као је пред-сед ник Оп шти не Ру ма, Сла ђан Ман чић.

Нај ве ро ват ни је ће Оп шти на Ру ма пр ву ра-ту ис пла ти ти од мах по пот пи си ва њу уго во ра, иако у тре нот ној си ту-

а ци ји, оп шти на има нов ца да ис пла ти обје кат у це ло сти. На кон то га ће струч-ни љу ди по из ла ску на те рен утвр ди ти ико ли ка би мо гла би ти це на ре кон-струк ци је објек та по вр ши не од 738 ме та ра ква драт них.

На сед ни ци Ве ћа би ло је ре чи и о про ши ре њу по сто је ћих

ин ве сти ци ја. Рум ска ком па ни ја „Фри го Жи-

ка“ пла ни ра да од Оп шти не Ру ма от-ку пи че ти ри хек та-ра зе мљи шта у Ис-точ ној рад ној зо ни, ре као је Ман чић. Пред сед ник оп шти-не ис ти че да је за по нос чи ње ни ца да ве ћи број ло кал них ком па ни ја из Ру ме про ши ру је по го не у свом гра ду.

Сва ке го ди не, па и ове, у пр вој не де-љи ок то бра по све ће ној де ци, Град-

ска би бли о те ка „Ата на си је Стој ко вић“ Ру ма ор га ни зу је про грам то ком ког учла њу је нај мла ђе су гра ђа не. У Ве ли-кој са ли Кул тур ног цен тра „Бра на Црн-че вић“ у Ру ми ор га ни зо ва на је де чи ја пред ста ва „Пан те а тра“ из Бе о гра да, као и све ча ност уру чи ва ња члан ских кар ти за нај мла же чи та о це изз пред-школ ског при прем ног про гра ма и ђа ке пр ва ке са те ри то ри је це ле оп шти не.

- Ми се тру ди мо да сва ке го ди не при ре ди мо при јем ђа ка пр ва ка у члан-ство би бли о те ке. То је до бро до шли ца у свет чи та ња, да им ка же мо да су вра та сви ма отво ре на, не са мо град ској де ци већ и свој де ци из се ла, ко ји су и да-нас би ли го сти у Кул тур ном цен тру где су има ли по зо ри шну пред ста ву. На кон то га они са сво јим учи те љи ма и вас пи-та чи ма до ла зе код нас у Би бли о те ку, има ју сво је члан ске кар те и то су на ши чи та о ци ко ји ће по при ро ди ства ри нај-ду же оста ти чла но ви би бли о те ке, ка же Жељ ко Сто ја но вић, ди рек тор Град ске би бли о те ке „Ата на си је Стој ко вић“.

На ово го ди шњем при је му је би ло око 950 ма ли ша на, а у члан ство је при-мље но око 440. Бу ду ћим чла но ви ма би бли те ке се обра тио Сте ван Ко ва че-вић, пред сед ник Скуп шти не Оп шти не Ру ма са ре чи ма да би во лео да се че сто ви ђа ју у би бли о те ци и да књи га те ба да по ста не део њи хо вог жи во та, ко ја чо-ве ка чи ни бо љим.

Одр жа ва ње члан ства на за вид ном ни воу је по ста вље но као при о ри тет и за на ред ну го ди ну, ре као је Жељ ко Сто ја но вић, ди рек тор би бли о тле.

- Мо же мо би ти ре ла тив но за до вољ-ни, бу ду ћи да не ма мо пад чи та но сти и чи та ла ца, ме ђу тим за бри ња ва ју ћи су по да ци ко ји сти жу из окру же ња где је чи та ње у кри зи. Ми ће мо пред у зе ти све што је у на шој мо ћи, опре ма ће мо

на шу би бли о те ку нај но ви јим на сло ви-ма, али и да оде мо код на ших нај мла-ђих чи та ла ца, да им при бли жи мо књи-гу у мак си мал ној ме ри, на рав но све у са рад њи са про свет ним рад ни ци ма и ро ди те љи ма, јер без план ског ра да те-шко да не ко мо же не што по је ди нач но да учи ни и да то бу де ква ли тет но. Ја-вља ју се но ви трен до ви да на ши мла-ди љу ди схва та ју да без чи та ња и без уче ња ипак не мо же да се на пре ду је у жи во ту, до дао је Сто ја но вић.

С. Бе ло тић

Пре ма од го вру ко ји је у на шу ре дак-ци ју сти гао из ЈП „Пу те ви Ср би је“,

ра до ви на но вој кру жној рас кр сни ци код на плат не ста ни це „Ру ма" за вр ше-ни су око 90 од сто и пре о ста ло је да се на 2,2 ки ло ме тра пу та из ра ди ха ба-ју ћи слој ас фал та. Ра до ви се из во де и на рас кр сни ци на из ла ску из Ру ме код бен зин ске ста ни це МГ Пе трол уз од ви ја ње са о бра ћа ја под при вре ме-ном са о бра ћај ном сиг на ли за ци јом. До са да је ре а ли зо ва но око 40 од сто пла ни ра них ра до ва на тој кру жној рас кр сни ци. У то ку је укла ња ње при-вре ме не са о бра ћај не сиг на ли за ци је и опре ме са де о ни ца где су ра до ви за вр ше ни и та ко да је на по је ди ним де о ни ца ма са о бра ћај нор ма ли зо ван то ком про те кле не де ље. Та ко ђе се

нор ма ли зу је и са о бра ћај пре ко над во-жња ка из над пу ге Бе о град – Шид код Ру ме. Ра до ви ис под над во жња ка из-во ди ће се че ти ри са та днев но, ко ли ко је одо бре но уса гла ша ва њем пла ни ра-них ак тив но сти са пред у зе ћем „Же ле-зни це Ср би је", јер је због без бед но сти

нео п ход но ис кљу чи ти кон такт ну мре жу елек три фи ци ра не пру ге и при вре ме-но об у ста ви ти же ле знич ки са о бра ћај. Дуж пред мет не тра се из во де се и дру-ги про јек том пред ви ђе ни ра до ви, ко ји об у хва та ју про ши ре ње, из ра ду до њих но се ћих сло је ва и сл. То ком из во ђе ња ра до ва са о бра ћај се од ви ја на из ме нич-ним про пу шта њем во зи ла. Ра до ви су обез бе ђе ни аде кват ном са о бра ћај ном сиг на ли за ци јом и опре мом. Ра до ви на кру жном то ку код Ру ме, на рас кр ни ци пу та Но ви Сад-Ша бац и Ру ма-Кра љев-ци су ком плет но за вр ше ни. Пре ма уго-во ру, пла ни ра ни рок за за вр ше так свих ра до ва на др жав ном пу ту I Б ре да број 21 је 11.12.2019. го ди не, са оп шта ва ју из Оде ље ња за од но се са јав но шћу ЈП „Пу те ви Ср би је“.

РА ДО ВИ НА ОБИ ЛА ЗНИ ЦИ ОКО РУ МЕ

Нор ма ли за ци ја са о бра ћа ја пре ко над во жња ка

ПРИ ЈЕМ ДЕ ЦЕ У ЧЛАН СТВО БИ БЛИ О ТЕ КЕ

Чи та ње не сме би ти у кри зи

Жељ ко Сто ја но вић

При јем бу ду ћих чи та ла ца

Рас кр сни ца код на плат не рам пе

Ра до ви код МГ пе тро ла

СА СЕД НИ ЦЕ ОП ШТИН СКОГ ВЕ ЋА

Пи смо о на ме ра ма за ку по ви ну До ма ЈНА

Сла ђан Ман чић

Дом ЈНА

Среда, 9. октобар 2019.8

Пројекат „Развој Општине Ириг - туризам и вино” финансира се из буџета Општине Ириг. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Зо ри ца Са кач, Ди вош

- Раз лог вр шњач ког на си ља је што су нам де ца за по ста-вље на од стра не ро ди те ља, шко ле и свих дру гих у су-сте му ко ји тре ба да о њи ма бри ну. Сви смо под ба ци ли, за то се до га ђа ју ства ри којима се нисмо надали.

Зо ран Те о до ро вић, Гра бов ци

- За пре вен ци ју на си ља ме ђу омла-ди ном по треб но је до бро вас пи та ње, кон тро ла и све по-ла зи из по ро ди це. Ни сам си гу ран ко-ли ко вре ди са ма ка-зна, ако се мла ди не вас пи та ју на вре ме.

Еле на Црн че вић, Ста ра Па зо ва

- Има вр шњач ког на-си ља све ви ше. Ни је би ло код ме не у раз ре ду, не знам за не ки склу чај у шко-ли. Тре ба ло би да се сви по тру де да бу ду до бри ме ђу со бом, да се ши ри до бро та а не на си ље.

Ми ра Јо ва но вић, Ин ђи ја

- Ствар но сам огор-че на, не мам ре чи. У про све ти сам ра-ди ла 35 го ди на, а ово што гле да мо на ТВ-у, пре ва зи ла зи све гра ни це. Ни сам па мет на. Да ни ма и но ћи ма раз ми шљам на ко је на чи не да се тај про блем ре ши ко ји је узео ма ха.

Тан ко са ва То мић, Шид

- Мно го то га кре ће од кућ ног вас пи та-ња, али сва ка ко да и шко ла има ту зна чај-ну уло гу. Мој пред-лог је да се уме сто јед ног ча са фи зич ког вас пи та ња не дељ но тре бао да се уве де час ле пог вас пи та ња и за шти те од нар ко ма ни је.

Ка ко спре чи ти вр шњач ко на си ље?

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

Сту ден ти са те ри то ри је Оп шти не Ириг има ју пра во на ре гре си ра ње

де ла тро шко ва пу то ва ња до ви со ко-школ ске уста но ве ван Ири га, а рок за при ја ву је до 31.10.2019.го ди не. Усло-ви ко је сту ден ти мо ра ју ис пу ни ти су да има пер би ва ли ште на те ри то ри ји Оп шти не Ириг, да сва ко днев но пу ту је до обра зов не уста но ве, да се шко лу је

на те рет бу џе та, да ни је об но вио го ди-ну, од но сно да пр ви пут упи су је го ди-ну сту ди ја, да ни је мо ри сник сме шта ја, сти пен ди је или сту дент ског кре ди та. Фи нан си ра ње де ла тро шко ва пре во-за сту де на та од но си се на школ ску 2019/2020. го ди ну и зах тев се под но си у Слу жби за дру штве не де лат но сти, оп-шту упра ву и за јед нич ке по сло ве.

Из ове слу жбе апе лу ју на сту ден те ко-ји ис пу ња ва ју усло ве да се и пре на ве де-ног ро ка(31.10)ја ве у слу жбу са по треб-ном до ку мен та ци јом, ка ко би се ре грес мо гао ко ри сти ти од мах по по чет ку но ве ака дем ске го ди не. Сва до ку мен та ци ја и фор му ла ри мо гу се на ћи у Слу жби за дру штве не де лат но сти, оп шту упра ву и за јед нич ке по сло ве Оп шти не Ириг.

Ви на ри ја „Мач ков по друм“ из Ири-

га и Срп ска чи та о ни-ца у Ири гу рас пи су ју Кон курс за из бор нај-леп ше пе сме о ви ну , ко ји је отво рен до 31. ок то бра 2019. го ди-не. Кан ди да ти тре ба да до ста ве нај ви ше три пе сме о ви ну у шест при ме ра ка у пи са ној фор ми, и то оне ко је до са да ни су об ја вљи ва не. Пе сме до ста ви ти на срп ском је зи ку или на је зи ци ма дру гих на ро да са оба ве зним пре во дом на срп ски је зик. пе сме се до ста вља ју под ши фром, а у по себ-ној ко ве ри раз ре ше ње ши фре(све у јед ној ко вер ти). Пра во уче шћа има-ју сви за и те ре со ва ни, ка ко ка жу ор-га ни за то ри кон кур са, гра ђа ни све-та. У пе сми се не сме по ми ња ти име „Мач ков по друм“ или на зив „Ма чак“. Пра во ко ри шће ња на гра ђе не пе сме за др жа ва ор га ни за тор са по што ва-њем име на ауто ра. Ра до ве до ста ви ти

нај ка сни је до 31. ок то бра 2019. го-ди не на адре су: Срп ска чи та о ни ца у Ири гу, Ри бар ски трг 37, 22406 Ириг, са на зна ком „За Кон курс“. До де љу ју се пр ве три на гра де, а све пе сме ко је жи ри ода бе ре за нај у жи из бор би ће об ја вље не у по себ ном збор ни ку. На-градe се састојe од уни кат не по ве ље, нов ча ног из но са и про из во да Ви на-ри је "Мач ков по друм", а би ће све ча-но урученe по во дом „Да на мла дог пор ту ги зе ра сва тов ца“ 21. но вем бра 2019. г. у Вин ској ули ци у Ири гу.

У Ири гу је рас пи сан оглас за јав ну ли ци та ци ју за да ва ње у

за куп и на ко ри шће ње по љо при-вред ног зе мљи шта у др жав ној сво-ји ни у Оп шти ни Ириг. Ли ци та ци ја ће би ти рас пи са на за 13 ка та стар ских оп шти на, у по ну ди је не што ви ше од 766 хек та ра зе мљи шта. Увид у до ку мен та ци ју: гра фич ки пре глед ка та стар ских пар це ла по ка та стар-ским оп шти на ма и спи сак пар це ла по фор ми ра ним јав ним над ме та њи-ма (ком плек си ма), ко ја су пред мет из да ва ња у за куп и на ко ри шће ње, мо же се из вр ши ти у згра ди Оп шти-не Ириг, у кан це ла ри ји бр 1 сва ког рад ног да на од 8 до14 ча со ва. Јавнo над ме та ње ће се одр жа ти уко ли ко бу де бла го вре ме но до ста вље на нај-ма ње јед на при ја ва. Рок за под но ше ње

до ку мен та ци је за при ја вљи ва ње је до 14 са ти, да на 10.10.2019. го ди не, а до-ку мен та ци ја се под но си Ко ми си ји за спро во ђе ње по ступ ка да ва ња у за куп по љо при вред ног зе мљи шта у др жав-ној сво ји ни, на адре си Оп шти не Ириг, Вој во де Пут ни ка 1.

Јав но над ме та ње одр жа ће се у згра-ди Оп шти не Ириг и то за ка та стар ске оп шти не Ириг, Врд ник и Ри ви ца 17.10, за ка та стар ске оп шти не Бан ков ци,

До бро дол, Гр ге тек, Ја зак Пр ња вор, Ја зак Се ло, Ма ла Ре ме та и Не ра дин 18.10, и 21.10 за ка та стар ске оп шти-не Кру ше дол Пр ња вор, Кру ше дол Се ло, Ша трин ци и Ве ли ка Ре ме та, све са по чет ком у 14 ча со ва.

Нај ве ћа по чет на це на бе ле жи се за пар це лу у До бро до лу под ши фром над ме та ња 387 и из но си 46.196,65 ди-на ра по хек та ру. Ли ци та ци о ни ко рак из но си 1.000 ди на ра.

ОП ШТИ НА ПЛА ЋА ДЕО ТРО ШКО ВА ЗА ПРЕ ВОЗ СТУ ДЕ НА ТА

Рок за при ја ву крај ок то бра

ЛИ ЦИ ТА ЦИ ЈА ЗА ПО ЉО ПРИ ВРЕД НО ЗЕ МЉИ ШТЕ

Јав на над ме та ња 17. 18. и 21.ок то бра

По ну ђе но 766 хек та ра

КОН КУРС ЗА ИЗ БОР НАЈ ЛЕП ШЕ ПЕ СМЕ О ВИ НУ

Кон курс за све гра ђа не све та

Кон курс за пе сму о ви ну до 31.ок то бра

У про сто ри ја ма Цр ве ног кр ста Шид про те клог че тврт ка одр жа на је

три би на са при пад ни ци ма ста ри је по-пу ла ци је на те му “Ка ко пре по зна ти и спре чи ти на си ље и дис кри ми на ци ју над ста ри јим осо ба ма”, о ко јој су го во-ри ле Кри сти на Дра ги шић, из Ка ри-та са Срем ска Ми тро ви ца и На де жда Са та рић из бе о град ског Удру же ња “ Amity - сна га при ја тељ ства”.

-С об зи ром да је ок то бар ме сец со-ли дар но сти са ста ри ма, на овој три би-ни смо раз го ва ра ли о то ме ка ко да ста-ри ји пре по зна ју шта је то дис кри ми на-ци ја и ка ко мо гу да се за шти те ако је тр пе, шта тре ба да пред зу му да би би-ло ма ње пред ра су да пре ма њи ма, од-но сно ка ко да се по на ша ју да не до ђу у си ту а ци ју да па те. Та ко ђе смо при ча-ли и о то ме да на си ље ви ше ни је ствар по ро ди це, као што се ра ни је сма тра ло да је то по ре ме ћај по ро дич них од но са и због то га се то ле ри са ло и оста вља ло

по ро ди ци да то са ма ре ша ва. Да нас је на си ље за ко ном ка жњи во и оно ве о ма ште ти здра вљу ста ри јих осо ба и мно го их ви ше ко шта ако тр пе на си ље, ка ко њих та ко и оне ко ји над њи ма вр ше на си ље. На овој три би ни смо при пад-ни ке ста ри је по пу ла ци је охра бри ва ли

и учи ли шта тре ба да ра де да пред у-пре де да тих слу ча је ва бу де што ма ње у њи хо вој сре ди ни – ре кла је на три-би ни у Ши ду На де жда Са та рић из бе о-град ског Удру же ња “ Amity - сна га при-ја тељ ства” и до да ла да је ова три би на одр жа на као део про гра ма ан ти ди скри-

ми на ци о не по ли ти ке у Ре пу бли ци Ср би-ји за 2019. го ди ну.

Кри сти на Дра ги шић из Ка ри та са Срем ска Ми тро ви ца је ис та кла да се овај про је кат спро во ди за јед но са Мер-ха ме том из Но вог Па за ра, а под по кро-ви тељ ством Кан це ла ри је за људ ска и ма њин ска пра ва.

-Ова те ма је ве о ма бит на за на ше ста-ре, с об зи ром да тре ба ју да бу ду ин фор-ми са ни о то ме на шта све има ју пра во и да не бу ду дис кри ми ни са ни због го ди на или због по зи ци је у ко јој се на ла зе. По ку-ша ва мо да их осна жи мо да би зна ли шта не сме ју да тр пе и шта би то по бољ ша ло ква ли тет њи хо вог жи во та. Чи ње ни ца да је на три би ну у Ши ду до шао са мо ма ли број ста ри јих су гра ђа на, го во ри о алар-мант ном ста њу ме ђу том по пу ла ци јом, од но сно о то ме ко ли ко су они на ви кли да жи ве у за по ста вље ном по ло жа ју – ре-кла је Кри сти на Дра ги шић, из Ка ри та са Срем ска Ми тро ви ца.

Она је из не ла по да так о то ме да на те ре ну сре ће из ве стан број зло ста вља-них ста ри јих осо ба, али још ви ше има за не ма ре них. О то ме се оба ве шта ва-ју над ле жни цен три за со ци јал ни рад, ко ји за хва љу ју ћи но вим за кон ским ре-ше њи ма са да има ју ве ћу моћ де ло ва-ња, док ова кве три би не има ју за циљ про ме ну све сти ста рих.

Ина че, пре ма нај но ви јим ис тра жи-ва њи ма у Ср би ји, 14 од сто ста ри јих же-на при зна је да је до жи ве ло не ки об лик на си ља то ком прет ход не го ди не, а 19,8 од сто осо ба да на си ље тр пи у тре ћем жи вот ном до бу. У 2018. го ди ни у по ро-дич ном на си љу уби је но је де вет же на ко је има ју 60 и ви ше го ди на. На сил ни-ци су би ли у пет слу ча је ва њи хо ви си-но ви и кћер ке, у два слу ча ја уну ци, и у два слу ча ја брач ни парт не ри.

С. Ми хај ло вић Фо то М. Ми ле у снић

Ни ко не тре ба да тр пи и да па ти

Три би на у Цр ве ном кр сту Шид

Већ не ко ли ко го ди на за ре дом Ми-тров ча ни ма ко ји се гре ју на то пло-

вод то пли су ста но ви знат но пре слу-жбе ног по чет ка греј не се зо не. Та ко је и ове го ди не јер је 3. ок то бра, ЈКП

“То пли фи ка ци ја” по че ла то пле про бе ко ји ма ће гра ђа не “уве сти” у зва нич ну греј ну се зо ну. Гра до на чел ник Срем-ска Ми тро ви це Вла ди мир Са на дер је овим по во дом по се тио ло кал ну ко-

тлар ни цу у на се љу Ста ри мост из ко је се гре је зна тан део ста но ва при кљу че-них на то пло вод у гра ду. Том при ли ком се чу ло да је за хва љу ју ћи ан га жо ва њу и на по ри ма тех нич ке слу жбе То ли фи-ка ци је све на вре ме спрем но за ра ни-јих по че так греј не се зо не то ком ко је се не оче ку је ни про ме на це не гре ја ња.

- Знат но пре ро ка ко ји је пред ви-ђен, кре ће мо са то плом про ба ма, са гре ја њем свих ста но ва у гра ду, јер су већ уве ли ко тем пе ра ту ре ис под оних ко је омо гу ћу ју по че так гре ја ња. Сви си сте ми су спрем ни и ре мон то ва ни то-ком ле та па се зо ну гре ја ња до че ку је мо спрем ни што се ти че овог јав ног пред-у зе ћа. Сва ке го ди не се до ста ула же на по бољ ша ње ква ли те та гре ја ња па се на дам да ће се то по ка за ти и у прак си – ре као је гра до на чел ник Срем ске Ми-тро ви це.

Бу ду ћи да се на ја вљу је по гор ша ње вре мен ских при ли ка „То пли фи ка ци-ја“ ће из то плих про ба ући у зва нич ну греј ну се зо ну. По ре чи ма ди рек то ра пред у зе ћа Слав ка Сла до је ви ћа, ни је би ло про бле ма ни са кре та њем хлад-них и то плих про ба.

- Пре 15 да на смо за вр ши ли при-пре ме ко је су би ле нео п ход не за хлад не

про бе. За са да је све у ре ду. Ра ди мо на гас и би о ма су ко јих је до вољ но а ма зут чу ва мо за ре зер ву – на во ди Сла до је-вић. - Ин ве сти ци је у „То пли фи ка ци ји“ су углав ном за вр ше не, али ни је по сао у гра ђе вин ској де по ни ји јер ту те ку при пре ме за из град њу ста но ва за при-пад ни ке слу жби без бед но сти. На ве ћа инев сти ци ја нам је би ла у Ју пи те ро вој ули ци ко ја је би ла ја ве ћа бољ ка си сте-ма. Са да је и то са ни ра мо из сред ста ва пред у зе ћа.

Це не гре ја ња се не ће ме ња ти по све му су де ћи јер о то ме не ма на ја ва.

Да љин ско гре ја ње ко ри сти 3.400 до ма ћи на ста ва а са по слов ним про-сто ри ма, ЈКП „То пли фи ка ци ја“ за-гре ва око 250.000 ква драт них ме та-ра про сто ра у гра ду. Од ја ва са овог си сте ма гре ја ња има, али има и вра ћа ња на си стем, ка же ди рек тор Сла до је вић.

С.Ђ. - Сл.Н.

Среда, 9. октобар 2019. 9

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Жељко Косанић, Сремска Рача - Страшно је то што се догађа. Некад је било кућевно вас-питање и прутић за казну ако се нешто погреши. Сада се сви хватају за дечија права. То нам је донело и вршњачко насиље и све све остало негативно што млади раде.

Зоран Ерић, Мартинци

- Мислим да све полази из куће и од родитеља. Како се деца уче код куће тако се понашају и у спољнем свету. Душко Радовић је лепо рекао “Не вас-питавајте децу, она ће свеједно личити на вас. Васпитавајте себе.”

Ива Николић, Стара Пазова

- Ситација је лоша, мислим да га има све више а да се деца боје да кажу, да се пожале роди-тељима или наста-вницима. Не ради се само о тучама, има малтретирања и насиља и друге врсте.

Срђан Будимчић, Ириг

- Цело друштво тре-ба да се позабави питањем вршњачког насиља, а све креће од породице и вас-питања у најмлађем периоду дететовог живота, по принци-пу боље спречити него лечити.

Александар Кркобабић, Инђија

- Вршњачко насиље може се решити само на један начин, а то је да службено лице, једно или више буду присутни у школама или на местима где се оно најчешће дешава како не би долазило до вршњачког сукоба и самим тим насиља.

Ка ко спре чи ти вр шњач ко на си ље?

Ра до ви на ре кон струк ци ји Срем ске ули це у Ру ми се при во де кра ју. Из-

во де се ра до ви ком плет ном уре ђе њу ули це на у ду жи ни од 351 ме тар, а но ва про ши ре на са о бра ћај ни ца из во ди се у де лу ули це од ули це Ву ка Ка ра џи ћа до Ви но гра дар ске. Ко ло воз се про ши ру-је на 6 ме та ра, ура ђе ни су јед но о бра-зни кол ски ула зи, тро то а ри, ивич ња ци и ат мос фер ска ка на ли за ци ја. Са да се оче ку је по ста вља ње за вр шног сло ја ас фал та, ре као је пред сед ник Оп шти не Ру ма, Сла ђан Ман чић.

- Оче ку је се по ста вља ње за вр шног сло ја ас фал та у на ред них де сет до 15 да на, с об зи ром на то да су ура ђе ни сви оста ли ра до ви ко ји су прет хо ди-ли, а ко ји се ти чу по ста вља ња ивич-ња ка, при ла за, тро то а ра, под зем них ин ста ла ци ја, ка на ли за ци је, во до во да, елек тро мре же, ура ђе не су ћу при је, од но сно кол ски ула зи. Та ко се при бли-жа ва мо мо мен ту ка да ће та ули ца би ти ас фал ти ра на. Ве ру јем да ће нас то ком са мог ас фал ти ра ња, или по за вр шет ку

по се ти ти ди рек тор Упра ве за ка пи тал-на ула га ња, ко ја је су фи нан си ра ла ра-до ве са 50 ми ли о на ди на ра, а ве ро ват-но и по кра јин ски пре ми јер, с об зи ром на то да смо од њих до би ли по др шку за из град њу те и ули це Ми ло ша Цр њан-ског, ре као је пред сед ник Ман чић.

Ра до ви су по че ли сре ди ном ју ла ове го ди не, и ако се ис пу ни пла ни ра на ди-на ми ка, би ће за вр ше ни не што пре ро-ка. Чи тав по сао кон крет но у Срем ској ули ци ко шта око 42,5 ми ли о на ди на ра. За уре ђе ње Срем ске и ули це Ми ло ша Цр њан ског по кра јин ска Упра ва за ка-пи тал на ула га ња из дво ји ла је 50 ми ли-о на ди на ра, док је оста так су фи нан си-ра ла Оп шти на Ру ма.

Ка да је уре ђе ње Ор ло ви ће ве ули це у пи та њу, за вр ше ни су ра до ви на уре-ђе њу тро то а ра и пар киг про стра, па ће се рад ни ци и ме ха ни за ци ја уско ро пре се ли ти и на пар кинг иза Роб не ку-ће, где се та ко ђе оче ку је ре кон струк-ци ја са о бра ћај ни це и по сто је ћих пар кин га. С.Бе ло тић

У ор га ни за ци ји Удру же ња па ра-пле ги ча ра „Фру шка го ра Срем“

са се ди штем у Ста рој Па зо ви у су бо ту је на па зо вач ком Ра сад ни ку одр жа но так ми че ње у ку ва њу гу ла ша „Тро феј Фру шка го ра“. По зи ву да уче ству ју у овом ку ли нар ском над ме та њу при-хва ти ла су удру же ња па ра пле ги ча ра из Зре ња ни на, Шаб ца, Ру ме, Но вог Са да, Опо ва, Ти те ла, Удру же ње ста на-ра до ма Зе мун, Удру же ње обо ле лих

од мул ти пле скле ро зе „Мој Срем“ и Удру же ње пен зи о ни ре из Ста ре Па зо ве „Злат на оаза“.

- Циљ нам је дру же ње, је дан леп из-ла зак осо ба са ин ва ли ди те том у при-ро ду. Као и увек, ов де вла да пи јат на ат мос фе ра.Так ми чар ских ко тли ћа има 11, би ло би и ви ше да ни је за хла ди-ло ових да на. Не ке, стан дард но до бре еки пе, ни су због то га до шле – ре као је Го ран Рај ко вић, пред сед ник удру-же ња па ра пле ти ча ра „Фру шка го ра Срем“.

Пред сед ник Са ве за па ра пле ги ча ра и ква дри пле ги ча ра Вој во ди не Сте ван Лу ков њак ре дов но по се ћу је све слич-не ма ни фе ста ци је:

- На ова квим и слич ним ма ни фе ста-ци ја ма по ка зу је мо сво је ку ли нар ске и дру ге спо соб но сти и то је је дан од ви-до ва ин клу зи је и де мон стра ци је спо-соб но сти осо ба са ин ва ли ди те том.

Гу лаш од ју не ти не и сви ње ти не вр-хун ског ква ли те та, уме шни ку ва ри, ко је, ка ко се и овај пут по ка за ло, има сва ко удру же ње и опро ба ни ре це пи, на му ке су ста ви ли жи ри са ста вљен од ис ку сних де гу ста то ра Ми ла на Ми ће Ду ди ћа, Ми ло ра да Хор ва та и Пе тра Бор ко ви ћа. До ма ћи ни ма је за са мо је-да бод из ма као пе хар, ко ји је за тре ће ме сто до би ло Удру же ње па ра пле ги ча-ра „Срем“ из Ру ме. На дру гом су Зре ња-нин ци а „Тро феј Фру шка го ра“ ове го-

ди не је осво ји ло Удру же ње „Мој Срем“ и пе хар је из ру ку Го ра на Рај ко ви ћа при ми ла Ма ри ја Ди вљан, ко ја за јед но са мај ком На дом во ди ово удру же ње.

До број ат мос фе ри у вре ме руч ка пе смом и свир ком до при не ли су Ро са, Че ме и Го ран.

Б. Ро дић

За вр ша ва се Срем ска, по чи њу ра до ви иза Роб не ку ће

Фи ниш ра до ва у Срем ској

Тро феј Фру шка го ра

Сте ван Лу ко вљак

Ма ри ја Ди вљан и Го ран Рај ко вић

За гре ја ли 250.000 ква дра та Све спрем но за греј ну се зо ну - Не ма на ја ва о про ме ни це не гре ја ња

Гра до на чел ник Вла ди мир Са на дер и ди рек тор “То пли фи ка ци је” Слав ко Сла до је вић

Тех нич ка слу жба вред но ра ди ла у при пре ми по стро је ња

Среда, 9. октобар 2019.10

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Пројекат „Јавност у раду - јавно о финансијама“ суфинансира се из средстава буџета Општине Инђија.Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

И ове го ди не у ин ђиј ској оп-шти ни обе ле жен је 1.ок то бар,

Ме ђу на род ни дан ста рих осо ба ко-ји ма је, ина че по све ћен цео ме сец. По ре чи ма ди рек то ра Цен тра за со-ци јал ни рад „Ду нав“ Жељ ке Го дић Авра мо вић, за по сле ни ове уста но-ве су у са рад њи са ли цен ци ра ним пру жа о цем услу ге по моћ у ку ћи, Удру же њем „4плус1“ об и шли 202 ко ри сни ка те услу ге и уру чи ли им при год не по кло не ко је је обез бе ди-ла ло кал на са мо у пра ва.

Ина че, услу гу по моћ у ку ћи пру жа 10 об у че них ге рон то до ма ћи ца. Услу га је бес плат на. Фи нан си ра се из бу џе та оп шти не Ин ђи ја и од на мен ских, тран-сфер них сред ста ва за раз вој услу га со ци јал не за шти те на ло кал ном ни-воу. Ову услу гу мо гу да оста ве гра ђа-ни оп шти не Ин ђи ја ако су ста ри ји од 65 го ди на, ако њи хо ви при хо ди ни су ве ћи од из но са ми ни мал не пен зи је и

ако жи ве са ми без срод ни ка ко ји мо гу да бри ну о њи ма, ка за ла нам је Го дић Авра мо вић. Г.М.

Пред сед ник оп шти не Ин ђи ја Вла ди-мир Гак са нај бил жим са рад ни ци ма

не дав но је по се тио Ки ну, од но сно ки не-ску про вин ци ју Ли а о нинг ко ја се на ла зи на се ве ро и сто ку Ки не ко јом при ли ком је при су ство вао та мо шњем при вред ном фо ру му, а што је пру жи ло мо гућ ност да се ки не ски при вред ни ци упо зна ју с оним што ин ђиј ска оп шти на ну ди ин ве сти то-ри ма. У ин тен зив ним са стан ци ма са при-вред ни ци ма не ко ли ко раз ли чи тих сек то-ра др жав не ком па ни је Li a o ning Tran spor-ta tion In vest ment Ex pres sway in du stry De-ve lop ment раз го ва ра но је о мо гућ но сти њи хо вог ши ре ња на европ ске про сто ре. Кад је реч о на шој зе мљи, од но сно ин ђиј-ској оп шти ни, нај ви ше их је ин те ре со вао за ко но дав ни про цес ку по ви не пар це ла у ин ду стриј ској зо ни, по ре ска по ли ти ка и рас по ло жи вост ин фра струк ту ре. Ако пре го во ри уро де пло дом, Ки не зи би гра-ди ли ве ли ки ди стри бу тив ни цен тар за скла ди ште ње ки не ске ро бе, на ме ње не тр жи ту за пад не и се вер не Евро пе, пре све га, али и до ма ћој по тро шњи.

По по врат ку пред сед ник Гак је из јва-ио да је то би ла ве о ма зна чај на по се та за ин ђиј ску оп шти ну јер је кин се ка др жав на ком па ни ја из тог де ла Ки не за ин те ре со-ва на за до ла зак у Ин ђи ју.

- Ра ди се о за ин те ре со ва но сти ки-не ске фир ме ко ја је у др жав ном вла-сни штву, ко ја у овом тре нут ку има 20.000 за по сле них и ко ја је је ди на др жав на фир ма Ли а о нинг про вин ци-је ко ја бро ји 48 ми ли о на ста нов ни ка и ба ви се ис кљу чи во из град њом пу те ва и пру га. На рав но, ки не ске све ком па ни је и

це ла др жа ва је у то ли кој екс пан зи ји, та-ко да они јед но став но има ју ви шка сред-ста ва и мо ра ју не где тај ка пи тал да ин-ве сти ра ју – ре као је у из ја ви за ме ди је пред сед ник Гак и до дао је та фир ма за-ин те ре со ва на за из град њу 20 ма га ци на, хо те ла и бен зин ске пум пе и услу жног цен тра ко ји под ра зу ме ва ми ни тр жни цен тар с ре сто ра ни ма и свим са др жа ји-ма ко ји уз то иду, као и ве ли ке пар кин ге за во зи ла и ка ми о не с об зи ром да тра-же ло ка ци ју уз ауто-пут. То је не што што би оп шти ни Ин ђи ји до не ло до ста но вих при хо да, уве рен је пред сед ник оп шти-не јер се ра ди о озбиљ ној ин ве сти ци ји.

– Ви ше су не го за ин те ре со ва ни, под-не ли смо не ке на ше пред ло ге, по но во смо ге не рал ном ди рек то ру пре зен то-ва ли оп шти ну Ин ђи ју, на шу ин ду стриј-ску зо ну, све по тен ци ја ле и све оно што смо до са да ура ди ли, и на рав но

да оче ку јем по зи ти ван ефе кат - ка зао је Гак и на гла сио да је за ову фа зу пре-го во ра ви ше не го за до во љан. На да се ве о ма ско рој, уз врат ној по се ти де ле-га ци је ки не ског ин ве сти то ра и, на рав-но по зи тив ном ис хо ду што би био јеш је дан ве ли ки ко рак на пред за ин ђиј ску оп шти ну. Ина че, овом ин ве ти то ру је по-ну ђе на ло ка ци ја у се ве ро и сточ ној рад ној зо ни ка пу ту за Но ве Кар лов це.

- Они же ле да ку пе из ме ђу 40 и 80 хек та ра, а то је ве ћа по вр ши на не го што је, у стар ту ку пио Ми цу би ши - на-гла сио је пред сед ник оп шти не, ре-кав ши да је ин ђиј ска де ле га ци ја пре са стан ка на при вред ном фо ру му об-и шла и не ко ли ко комп ни ја ко је има ју ам би ци ју ши ре ња про из вод них ка па ци-те та на европ ском тлу, од но сно у на шој зе мљи.

Г.М.

На те ри то ри ји оп шти не Ин ђи ја ре а-ли зу је се про је кат по ја ча ног одр-

жа ва ња са о бра ћај ни ца за шта је ове го ди не у оп штин ском бу џе ту обез бе-ђе но 65 ми ли о на ди на ра. У Ин ђи ји су нај кри тич ни је би ле Ули ца Са ве Ко ва-че ви ћа, Фру шко гор ска и Ко сов ска ко је су ових да на ре ви та ли зо ва не. Са на ци ја Ко сов ске ули це би ла је нео п ход на, пре све га због во де ко ја се та ло жи ла на са-мом ула зу кад пад не обил ни ја ки ша, те су због то га ура ђе на и два упој на бу на-ра. – Ове две ули це су у ка та стро фал-ном ста њу би ле. Фру шко гор ска ули ца ве о ма ду гач ка, ве о ма фре квент на и у та ко ло шем ста њу је би ла да се про сто ни је да ло во зи ти кроз ту ули цу, а са мим тим је би ла не бе збед на и за пе ша ке, де цу и ста ри је. Ка да го во ри мо о Ули ци

Са ве Ко ва че ви ћа ту су исти про бле ми као и у Ули ци Стар ца Ву ја ди на и ево ре ви та ли зу је мо и њу ка ко смо обе ћа ли про шле го ди не- про ко мен та ри сао је у из ја ви за ме ди је 4.ок то бра пред сед-ник оп шти не Ин ђи ја Вла ди мир Гак и до дао да ће се у сва ком на се љу до кра-ја го ди не ре ви та ли зо ва ти бар по јед на ули ца ко ја је нај у го ро же ни ја.

А оно што Ин ђи ју че ка у бу дућ но-сти, ка же Гак, то су ра до ви на ре ша ва-њу про бле ма ки шне ка на ли за ци је, што пред ста вља ску пу ин ве сти ци ју и за са да не по сто је усло ви да се при сту пи ре а ли за ци ји те ко по за ма шног про јек-та. Са да се са мо ре ша ва ју по је ди нач ни, го ру ћи про бле ми ат мос фер ске ка на-ли за ци је на те ре ну.

Г.М.

У про шли пе так одр жа на је 100. ју би лар на сед ни ца Оп штин-

ског ве ћа оп шти не Ин ђи ја. Че сти та-ју ћи већ ни ци ма ову ју би лар ну сед-ни цу, пред сед ник оп шти не Ин ђи ја и пред сед ник овог ор га на Вла ди-мир Гак је ре као да и број сед ни ца го во ри ко ли ко се у прет ход не три го ди не њи хо вог ман да та ра ди лио, што се, по по да ци ма скуп штин ских слу жби ра ни је ни је до га ђа ло. Од 27 та ча ка днев ног ре да на овој сед-ни ци, нај зна чај ни ја би ла је она ко-ја се од но си ла на утвр ђи ва ње пред ло га Од лу ке о из ра ди из ме на и до пу на Пла на де таљ не ре гу ла ци је рад не зо не, де ла ло-ка ци је 15 у к.о. Ин ђи ја.

- Нај ва жни ја тач ка днев ног ре да да-на шње сед ни це Оп штин ског ве ћа је сте би ла при сту па ње из ме ни Пла на де таљ не ре гу ла ци је рад не зо не, ло ка ци је 15 где је би ло нео п ход но да за ја пан ског ин ве-сти то ра То јо та јерс, од но сно Ми цу би ши, уки не мо је дан пут ко ји је Пла ном био пред ви ђен још 2013. го ди не ка ко би об-је ди ни ли пар це лу. Као што сам и ре као у обра зло же њу, ни смо мо гли то да учи ни-мо ра ни је све док не зма мо да је ствар ко нач но го то ва и да је ин ве сти тор за и ста од лу чио да сво је про из вод не по го не из-гра ди баш у Ин ђи ји. То је она де о ни ца, ка-да се до ла зи из прав ца Грунд фо са. Де сна

стра на, пут ко ји иде до де ви ја ци је је ура-ђен, ле во је исти та кав тре бао да бу де, али ни је ура ђен, упра во из овог раз ло-га. Тај пут са да мо ра мо план ски уки ну ти ка ко би об је ди ни ли пар це лу и као та кву обез бе ди ли за ја пан ског ин ве сти то ра -, об ја снио је Вла ди мир Гак и на по ме нуо да због вре мен ских ро ко ва, план ска до ку-мен та ци ја мо ра ве о ма бр зо да се уз ра ди ка ко би се гра ђе вин ска до зво ла ин ве сти-ро ру из да ла што пре.

Оп штин ско ве ће, из ме ђу оста лог при-хва ти ло је и Пред лог Пла на јав ног здра-вља оп шти не Ин ђи ја за пе ри од 2019.- 2027.го ди на.

- То је не што што са гле да ва оп ште здрав стве но ста ње ста нов ни штва с чи-та ве те ри то ри је оп шти не Ин ђи ја. Фо кус је, на рав но ста вљан на нај мла ђе не ше

ста нов ни ке и ту се већ са да мо ра ју пре-по зна ти по тен ци јал ни про бле ми и у ком прав цу тре ба да иде ви ши сте пен по бољ-ша ња јав ног здра вља на те ри то ри ји оп-шти не Ин ђи ја и оно што је нај ва жни је, пре вен ци ја пре ма на шим нај мла ђим гру-па ма ста нов ни штва – ка зао је Гак, на по-ме нув ши да ни је мно го гра до ва и оп шти-на до би ло по др шку за из ра ду ова квог до ку мен та ко ји се ра ди у са рад њи са АП Вој во ди ном.

Та ко ђе је ин те ре сант но на по ме ну ти да је на овој сед ни ци до не то и ре ше ње о бро ју и ви си ни Ок то бар ске на гра де у 2019. го ди ни ко ју ће на Дан оп шти не Ин ђи ја, 22.ок то бар до би ти за слу жни по-је дин ци, при вред на дру штва и спорт ски ко лек ти ви.

Г.М.

ОКТО БАР ЈЕ ПО СВЕ ЋЕН ТРЕ ЋЕМ ДО БУ

Обе ле жен Ме ђу на род ни дан ста рих

По клон као знак па жње

РЕ А ЛИ ЗУ ЈЕ СЕ ПРО ЈЕ КАТ ПО ЈА ЧА НОГ ОДР ЖА ВА ЊА СА О БРА ЋАЈ НИ ЦА

Ре ви та ли за ци ја ули ца у Ин ђи ји

Пре свла че ње Фру шко гор ске ули це

ОСВРТ НА ПО СЕ ТУ КИ НИ И ПРИ ВРЕД НОМ ФО РУ МУ КИ НЕ СКЕ ПРО ВИН ЦИ ЈЕ ЛИ А О НИНГ

Ки не зи же ле да гра де ди стри бу тив ни цен тар у Ин ђи ји

Пред сед ник оп шти не Ин ђи ја у Ки ни

ЈУ БИ ЛАР НА 100. СЕД НИ ЦА ОП ШТИН СКОГ ВЕ ЋА

Из ме на Пла на де таљ не ре гу ла ци је рад не зо не

Са сед ни це Оп штин ског ве ћа

Среда, 9. октобар 2019. 11

Пред сед ник оп шти не Ин ђи ја Вла-ди мир Гак по во дом обе ле жа ва ња

Деч је не де ље у по не де љак је при ре-дио при јем за пред став ни ке ђа ка ни-жих раз ре да из основ них шко ла ин-ђиј ске оп шти не. У то плом и ср дач ном раз го во ру са шко лар ци ма он је имао при ли ке да се упо зна с ве о ма ин те ре-сант ним и за ни мљи вим иде ја ма о то ме шта би они ура ди ли у сво јим шко ла ма, оп шти ни и гра ду, али и ка ко би се, по-пут Фи ли па Са ви ћа сна шли у уло зи пред сед ни ка оп шти не ко ји је од го ва-рао на мно га пи та ња сво јих вр шња ка.

Пред сед ник Гак је том при ли ком уче ни ци ма ка зао, да све што ло кал на са мо у пра ва да нас ра ди је, ства ра ње што бо љих усло ва, упра во за њих, за обра зо ва ње, за ба вље ње спор том, те да би су тра има ли бо љу пер спек ти ву у за по шља ва њу...

- Од уз ра ста вр ти ћа ми мо ра мо да бри не мо о на шим нај мла ђи ма и на дам се да смо у ове прет ход не три го ди не до ста то га ура ди ли, ка же пред сед ник и до да је да би ђач ке по се те тре ба ло уве-сти на не дељ ном ни воу јер де ца има ју то ли ко до брих иде ја и пред ло га.

– Уве рен сам да ће из ове гру пе ко ја нас је да нас по се ти ла, ова по се та си-гур но не ко ме оста ти у се ћа њу и мо жда га мо ти ви са ти да се у не ком на ред ном пе ри о ду при кљу чи во ђе њу оп шти не и да до при нос да она бу де што леп ша и успе шни ја у сва ком сми слу - ре као је Гак и за пи тао се ода кле де ци та ква пи та ња и пред ло зи, ре ци мо за но ви вр тић, леп ше и без бед ни је пар ко ве, за тво ре ни ба зен, ка ко се по ста је пред-сед ник оп шти не, ка ко се гла са ...

- Мно го то га од њих чу је мо и ви ди мо ко ли ко, услов но ре че но, те ма ле ства-ри зна че, да ли је то пре лаз код „Јо ван По по вић“ шко ле, да ли су то три би не у дво ри шту шко ле у Но вим Кар лов ци-ма, да кле за и ста мно го то га смо чу ли и пи та ња ко ја су ми по ста ви ли и ура ди-ли ове ле пе цр те же, за и ста ис пу ња ва ју чо ве ка и ово ћу чу ва ти у свом ка би не-ту- ре као је на кра ју пред сед ник ин ђиј-ске оп шти не.

Фи лип Са вић, уче ник ОШ „Пе тар Ко чић“ ме ди ји ма је ре као да се у уло-зи пред сед ни ка оп шти не осе ћао ма ло чуд но, али, да се сна шао у тој уло зи.

Г.М.

Пред сед ник оп шти не Пе ћин ци мр Жељ ко Тр бо вић уру чио је ди-

рек то ри ци пе ћи нач ког До ма здра вља Ду брав ки Цвет ко вић Ми ћић кљу че-ве но вог ауто мо би ла за рад на те ре ну, ко ја су, за јед но са мо бил ним ул тра-зву ком, до би је на на осно ву уго во ра о су фи нан си ра њу ме ра по пу ла ци о не по ли ти ке ка би не та ми ни стра без порт-фе ља за ду же ног за де мо гра фи ју и по-пу ла ци о ну по ли ти ку.

Ка ко нам је ре као пред сед ник Тр бо-вић, по пу ла ци о на по ли ти ка и ула га ње у здрав ство су јед ни од при о ри те та пе-ћи нач ке ло кал не са мо у пра ве.

- Ми већ го ди на ма при ме њу је мо чи-тав низ ме ра за под сти ца ње ра ђа ња у на шој оп шти ни, ко је да ју ре зул та те, у том сми слу да се не сма њу је број но во-ро ђе них у на шој оп шти ни, а од из у зет-не је ва жно сти и да је ни во здрав стве-не услу ге за све гра ђа не, а по себ но за труд ни це и бе бе на ни воу ко ји има ју ве ћи здрав стве ни цен три. По ред овог во зи ла ко је ће слу жи ти за рад на

те ре ну, до са да смо ку пи ли 4 но ва ауто мо би ла за рад па тро на жне слу-жбе и јед но но во са ни тет ско во зи ло, јер смо све сни да Дом здра вља и ле-ка ри мо ра ју би ти мо бил ни и спрем ни да у сва ком тре нут ку стиг ну до сва ког па ци јен та на те ри то ри ји на ше оп шти-не, ре као је Тр бо вић.

Но ва опре ма ће, пре ма ре чи ма ди-рек то ри це Ду брав ке Цвет ко вић Ми ћић, у зна чај ној ме ри до при не ти ефи ка сни-

јем ра ду на уна пре ђе њу ре про дук-тив ног здра вља, ре ша ва њу про бле ма не плод но сти, здра ви јем ро ди тељ ству, али и зна чај ни јем ускла ђи ва њу ра да и ро ди тељ ства.

- Ово во зи ло је од огром ног зна-ча ја за функ ци о ни са ње на шег До ма здра вља и ње го вих слу жби. Ми са да, са овим во зи лом и мо бил ним ул тра-звуч ним апа ра том мо же мо да до ђе мо до сва ког па ци јен та на те ре ну, јер без об зи ра на све пре вен тив не пре гле де и на све на ше по зи ве, по сто ји ка те го ри ја па ци је на та ко ја се не ода зи ва ни јед-ном на шем по зи ву, а ово ће би ти при-ли ка да до ђе мо до њих и да на вре ме ура ди мо пре гле де, би ло да је ве за но за на та ли тет, би ло за пре вен ци ју кар-ци но ма. У окви ру овог про јек та до би-је не су још и стру ња че за рад ве жби са труд ни ца ма пре по ро ђа ја, за тим по-тро шни ма те ри јал за па па ни ко лау тест, као и штам пач, из ја ви ла је Цвет ко вић Ми ћић.

Укуп на вред ност про јек та из но си 3.743.379,00 ди на ра, од че га је пе ћи-нач ка ло кал на са мо у пра ва обез бе ди ла сред ства у из но су од 553.926,60 ди на ра.

С. Н.

Мар тин ци су у не де љу би ли до ма-ћи ни дру ге по ре ду Ме ђу на род не

смо тре фол кло ра ко ју је и ове го ди не ор га ни зо вао Кул тур ни цен тар Мар тин-ци у са рад њи са Град ском упра вом за обра зо ва ње, кул ту ру и спорт. На кон де фи леа у не дав но ре кон стру и са ној са ли До ма кул ту ре на сту пи ли су фол-клор ни ан сам бли из Ра жље ва, Ре пу-бли ка Срп ска, СКУД “Ер де вик” из Ер де-ви ка, КУД “Бо сут” из Бо су та, КУД “Фи лип Ви шњић” из Ви шњи ће ва, фол кло ра ши Кул тур ног цен тра Ку змин, КУД “ Бран-ко Ра ди че вић” из Срем ске Ми тро ви це и до ма ћи ни, фол клор ни ан самбл Кул-тур ног цен тра Мар тин ци.

Фол клор на сек ци ја у Мар тин ци ма ра ди ин тен зив но про те кле две го ди не под ру ко вод ством пред сед ни ка Вељ ка Ра до ва но ви ћа и умет нич ког ру ко во ди-о ца Ду ша на Ђу ки ћа.

-На ша фол клор на сек ци ја има око 60 чла но ва ко ји су по де ље ни у три ста-

ро сне гру пе. Ове го ди не смо има ли 15 на сту па до са да, би ли смо, из ме ђу оста лог, у Ле жи ми ру, Ша шин ци ма, Си-ба чу, Ер де ви ку, Бо су ту, Ку зми ну, на “Ко-лу Сре ма” у Гр гу рев ци ма, на Пе тров-дан ском са бо ру у Бе о гра ду, Срем ској Ми тро ви ци, а го сто ва ли смо и у Ре пу-бли ци Срп ској. За ове про те кле две го-ди не ус пе ли смо да обез бе ди мо де ци при стој не усло ве за ба вље ње фол кло-ром. За хва љу је мо се Град ској упра ви за кул ту ру и Гра ду Срем ска Ми тро ви ца на сред стви ма ко ји су из дво ји ли за ку-по ви ну на род не но шње ко ја нам је би-ла нео п ход на за наш да љи рад – ре као је пред сед ник Кул тур ног цен тра Мар-тин ци Вељ ко Ра до ва но вић.

Он је на ја вио да од ок то бра у овом се лу, у про сто ри ја ма Кул тур ног цен-тра, по чи ње са ра дом шко ла хар мо ни-ке и кла ви ра, а у пла ну је да се по но во ор га ни зу је и шко ла ла ти но аме рич ког пле са. С. М.

У Срем ској Ми тро ви ци је не дав но одр жан су срет бив ших уче ни ка пр ве

ге не ра ци је Ме диц ни ске шко ле „Дра ги ња Ник шић”. Од 33 уче ни ка у тој ге не ра ци ји на овај су срет, ко ји се до го дио по сле 55 го ди на од за вр шет ка сред ње шко ле, сти-гло је њих 14 - из Ши да, Но вог Са да, Бе о-гра да, Ири га и Срем ске Ми тро ви це.

Су срет је био леп, про те као у раз-го во ру, под се ћа њу на да не мла до сти и шко ло ва ња, али и пе ва њу и сви ра-њу, ка же Са ран фиљ ка Ле жа јић, јед на из ове ге не ра ци је. Би ло је и под се ћа ња на пре ми ну ле школ ске дру го ве и дру-га ри це ко ји ма је ми ну том ћу та ња ода та по част.

На рав но, сва ко од при нуст них је, по тра ди ци ји, ис при чао до кле је сти гао у ка ри је ри и по ро дич ном жи во ту, па и шта пла ни ра, а ме ђу бив шим ме ди ци-на ри ма пао је до го вор да се уме сто ра ни јих су сре та на пет го ди на са да са ста ју сва ке го ди не.

С.Ђ.

ПРЕД СЕД НИК ОП ШТИ НЕ ПРИ РЕ ДИО ПРИ ЈЕМ ЗА ОСНОВ ЦЕ

Де ца има ју сјај не иде је

Основ ци код пред сед ни ка оп шти не

ЦЕН ТРА МАР ТИН ЦИ

Одр жа на Ме ђу на род на смо тра фол кло ра

На ступ до ма ћи на на Смо три фол кло ра у Мар тин ци ма

За бо љу здрав стве ну за шти туНо ва опре ма ће до при не ти ефи ка сни јем ра ду на уна пре ђе њу ре про дук тив ног здра вља, ре ша ва њу про бле ма не плод но сти, здра ви јем ро ди тељ ству, али и зна чај ни јем ускла ђи ва њу ра да и ро ди тељ ства

Су срет пр ве ге не ра ци је ме ди ци на ра

Скуп по сле 55 го ди на

Уру че ње

Мoбилни ул тра звук

Среда, 9. октобар 2019.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Пројекат „Пазова су њени људи" финансира се из буџета Општине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Оп штин ска ор га ни за ци ја Цр ве ног кр-ста и еки па здрав стве них рад ни ка

До ма здра вља „Др Јо ван Јо ва но вић Змај“ на Тр гу др Зо ра на Ђин ђи ћа у Ста рој Па-зо ви ор га ни зо ва ла је ак ци ју еду ка ци је су гра ђа на о пре вен ци ји бо ле сти ср ца и кр вих су до ва. Ак ци ју је пра ти ло и ме ре-ње при ти ска и ше ће ра у кр ви.

- Цр ве ни крст у са рад њи са До мом здра вља на сто ји да пра те ћи обе ле жа ва-ње свет ског Да на ср ца оба ве сти су гра ђа-не о зна ча ју пре вен ци је ка да су у пи та њу бо ле сти ср ца и кр вих су до ва. Ове бо ле-сти су и код нас и у све ту ве о ма рас про-стра ње не, а мо гу се спре чи ти про ме ном ис хра не и на чи на жи во та – ка же пред-став ни ца Па зо вач ког Цр ве ног кр ста Ја-сна Пе тро вић Жив ко вић.

За бри ња ва ју по да ци да сва ке го ди не у све ту 17,9 ми ли о на љу ди умре од по-сле ди ца бо ле сти ср ца и крв них су до ва, а про це њу је се да ће до 2030. го ди не тај број по ра сти на 23 ми ли о на. Свет ска фе-де ра ци ја за ср це упо зо ра ва да нај ма ње 85 од сто пре вре ме них смрт них ис хо да мо же да се спре чи кон тро лом глав них фак то ра ри зи ка (пу ше ње, не пра вил на ис хра на и фи зич ка не ак тив ност).

У на ме ри да се љу ди ши ром све та ин-фор ми шу да су бо ле сти ср ца и крв них су до ва во де ћи узрок смр ти, 2000. го ди не уста но вљен је Свет ски дан ср ца. Ове го-ди не Свет ски дан ср ца се обе ле жа ва под сло га ном „Бу ди хе рој сво га ср ца” са иде-јом да се ство ри гло бал на за јед ни ца Хе-ро ја на ших ср ца. То су љу ди из свих сфе-ра жи во та ко ји при пре ма ју здра ве обро-ке, на сто је да се пра вил но хра не, да бу ду фи зич ки ак тив ни и ства ра ју исте та кве, до бре, на ви ке и код сво је де це. У фла је-ри ма и бро шу ра ма, ко је су Па зов ча ни ма де ли ле во лон тер ке Цр ве ног кр ста ја-сно се на во ди шта сва ко мо же да ура ди за се бе и сма њи ри зик од по ја ве обо-ље ња ср ца и крв них су до ва. Тре ба ло би да сва ко од нас из бе га ва ду ван ски дим, бу де фи зич ки ак ти ван што зна чи ба рем 30 ми ну та бр зе шет ње сва ки дан и да се сва ко днев но у ис хра ни на ђе во ће и по вр ће а јед ном не дељ но и мор-ска ри ба. Ни је зго рег за ста ри је од 35 го ди на да сва ке дру ге го ди не оба ве си сте мат ски пре глед, сто ји у бро шу ри Ин сти ту та за јав но здра вље Ср би је „Др Ми лан Јо ва но вић Ба тут“.

Б. Ро дић

Де се ти Ок то бар ски да ни со ли дар-но сти са ста ри јим љу ди ма у Ста-

рој Па зо ви по че ли су 1.ок то бра, баш на Ме ђу на род ни дан ста ри јих осо ба. И ове го ди не, као и про те клих де вет, по че ли су Фе ник со вим по се лом у ста-ро па зо вач ком пар ку, у Клу бу за ста-ријe осо бе и од ра сла ли ца са ин ва ли-ди те том. Обе ле жа ва ње ок то бра, као ме се ца ста ри јих осо ба, ра зно вр сним про гра ми ма, ко ји се од ви ја ју сва ког утор ка уве че, по че ло је пре де сет го-ди на на ини ци ја ти ву Мир ја не Со ко-ло вић, со ци јал не рад ни це, ру ко во ди-о ца Слу жбе за по моћ у ку ћи са клу бом за од ра сла и ста ри ја ли ца Цен тра за со ци јал ни рад:

- Од по чет ка сам ве ро ва ла у оно што ра дим, у ово што ор га ни зу је мо за на ше нај ста ри је су гра ђа не. Ов де има мно го љу ди, ко ји ре дов но до ла зе, ко ји су сте-кли по ве ре ње у нас, дру же се и у Клу бу су ско ро сва ког да на. А у ок то бру, сва ког утор ка, пра те на ше про гра ме, то су књи-жев не ве че ри, три би не, му зич ки и дру ги про гра ми – ре кла је Со ко ло вић.

У име Цен тра за со ци јал ни рад све при сут не по здра ви ла је ди рек тор ка Ра-да Жу гић:

- Овом при ли ком по ка зу је мо да све што ра ди мо у Цен тру за со ци јал ни рад, ра ди мо с љу ба вљу. На дам се да ће ови на ши Да ни со ли дар но сти тра ја ти и да ће-мо се још ду го дру жи ти – ре кла је ди рек-тор ка ове уста но ве.

Дру штво за афир ма ци ју ин ва ли да Фе-никс укљу че но је ак тив но од по чет ка у ову ма ни фе ста ци ју и де ве ти пут Фе ник-со во по се ло отва ра Ок то бар ске да не со-ли дар но сти ка же Је ли ца Де спот:

- На ши чла но ви су раз ли чи тог уз ра-ста и раз ли чи тих ин те ре со ва ња што се огле да и у на шим про гра ми ма, об у хва-та мо мно го те ма и на сто ји мо да ума њи-мо пред ра су де, ка ко пре ма осо ба ма са ин ва ли ди те том та ко и пре ма ста ри јим су гра ђа ни ма – ре кла је пред сед ни ца Фе-ник са.

Пр ве ве че ри Ок то бар ских да на со ли-дар но сти са ста ри ји ма Па зов ча ни су има-ли при ли ку да ужи ва ју у ин тер пре та ци ји Дан ке Сто јиљ ко вић, по зна те пе ва чи це

из вор не на род не му зи ке и до бит ни це ви ше пре сти жних при зна ња у тој обла-сти. Дан ка је у прат њи Го ра на Три фу но-ва и Ја на Че мер ског пе ва ла це ло ве че, по не ку пе сму за јед но са оду ше вље ним чла но ви ма Фе ник са.

Ок то бар ски да ни со ли дар но сти са ста-ри ји ма по че ли су и за вр ши ће се пе смом. По след њег утор ка у ме се цу, 29.ок то бра, на сту пи ће Град ски хор са ре пер то а ром по пу лар них пе са ма што го во ри и на слов ве че ри „Ру жо ру ме на“. У ме ђу вре ме ну, сва ког утор ка, би ће дру га чи јих са др жа ја, од три би не на те му „Ка ко пре по зна ти на-си ље и дис кри ми на ци ју пре ма ста ри ји-ма“ до по ет ске ве че ри и при по ве дач ко-му зич ког су сре та „Сви рам и при чам“. Сви про гра ми се од ви ја ју у Клу бу у ста ро па-зо вач ком пар ку и по чи њу у 18 ча со ва.

Б.Ро дић

У пет оп шти на у Ср би ји, ме ђу ко ји ма је и Ста ра Па зо ва, Ор-

га ни за ци ја срп ских сту де на та у ино стран ству на шла је парт не ре за про је кат „Мла ди у по кре ту“ чи-ја ре а ли за ци ја об у хва та еду ка ци-ју сред њо шко ла ца и сту де на та о мо гућ но сти ма уса вр ша ва ња, од-но сно, на ста вља ња обра зо ва ња у ино стран ству. Пред око три де-се так за ин те ре со ва них мла дих у ве ли кој са ли Бе ле згра де у Ста рој Па зо ви Је ле на Це ти на из Кан це-ла ри је за мла де Оп шти не Ста ра Па зо ва на ја ви ла је те му и циљ про гра ма.

- Наш циљ је да ин фор ми ше мо мла-де о про гра ми ма мо бил но сти у Евро пи и све ту, као и сти пен ди ја ма до ступ ним кан ди да ти ма из Ср би је. Без об зи ра на до ступ ност ин фор ма ци ја, по го то во на не ту, кроз ан ке ти ра ње, ко је смо спро-ве ли у про це су пи са ња Ло кал ног ак ци-о ног пла на за мла де, ви де ли смо да мла ди те шко до ла зе до ин фор ма ци-ја ко је су им по треб не, или не зна-ју где да тра же или су ин фор ма ци је ко је про на ђу не пот пу не. Овај про јек та

„Мла ди у по кре ту“ пре по зна је по тре бе мла дих и кроз еду ка тив не и за ни мљи-ве са др жа је ну ди ре ше ње за њих. – ре-кла је Це ти на.

Де таљ ни је о про јек ту, ис пред Ор-га ни за ци је срп ских сту де на та у ино-стран ству, го во ри ла је Ми ла Лу кић, ко ор ди на тор ка про јек та „Мла ди у по-кре ту“. Ор га ни за ци ја срп ских сту де на-та у ино стран ству оку пља око 5.000 сту де на та, ко ји се уса вр ша ва ју на уни вер зи те ти ма у све ту а овај про је-кат фи нан си ра Ми ни стар ство омла-ди не и спор та Ре пу бли ке Ср би је, кроз

го ди шњи кон курс за по др шку омла дин ским про јек ти ма у Ср би ји. У скло пу про јек та пла-ни ра но је пет ра ди о ни ца, две су ре а ли зо ва на у Ле сков цу и Ра шки, а по сле Ста ре Па зо ве пред ви ђе на је ор га ни за ци ја ове еду ка ци је у Шап цу и Срем-ској Ми тро ви ци. Ода бра не су оне град ске оп шти не у ко ји ма се о мо бил но сти до са да ни је мно го го во ри ло, об ја шња ва ко ор ди на тор ка Лу кић:

- Кроз овај про је кат по ку ша ва мо да ин фор ми ше мо мла де о про гра ми ма и сти пен ди ја ма за сту ди ра ње у ино-стран ству, јер мла ди не ма ју при ступ свим по треб ним ин фор ма ци ја ма и че сто има ју пред ра су де у ве зи ви си-не шко ла ри не, на чи на фи нан си ра ња и слич но. Осим ин фор ми са ња мла дих, ми ће мо на овом про јек ту из ра ди ти је дин стве ну, до са да не ви ђе ну, ба зу по да та ка о свим про гра ми ма и сти пен-ди ја ма у ино стран ству. Ова ба за ће се на ћи на сај ту Ор га ни за ци је европ ских сту де на та. – на ја ви ла је је Ми ла Лу кић.

У овом ци клу су ра ди о ни ца пред ста-вље ни су уни вер зи те ти у Евро пи али пре ко од ре ђе них про гра ма укљу че не су и дру ге свет ске ви со ко о бра зов не уста но ве. Иако не во ле да пра ве пре-фе рен це из ме ђу обра зов них про гра-ма, ауто ри про јек та „Мла ди у по кре ту“ ипак из два ја ју као нај по зна ти ји обра-зов ни про грам Европ ске уни је Ера-змус+, за тим Ера змус мун дус као за јед-нич ки ма стерс про грам и кон крет не сти пен ди је ка кву да је вла да Не мач ке, као и по зна ту Ви ше град ску сти пен ди-ју, ко ју да ју вла де Сло вач ке, Ма ђар ске и Че шке.

Ор га ни за ци ја срп ских сту де на та у ин стран ству, из ис ку ства сво јих чла-но ва, при ме ћу је да су сту ди ра ју ћи у ино стран ству мла ди из Ср би је сте кли од ре ђе не ве шти не и зна ња из дру гих обра зов них си сте ма и да им је то по мо-гло да се за по сле или да по кре ну соп-стве ни по сао.

Ор га ни за о то ри у Ста рој Па зо ви су за до вољ ни од зи вом мла дих, а пред-став ни ци про јек та „Мла ди у по кре-ту“ ка жу да је у Ста рој Па зо ви би ло ви ше за ин те ре сов них сред њо шко-ла ца не го на прет ход не две еду ка ци је у Ле сков цу и Ра шкој. Б. Ро дић

КАН ЦЕ ЛА РИ ЈА ЗА МЛА ДЕ ОР ГА НИ ЗО ВА ЛА ЕДУ КА ЦИ ЈУ ЗА СРЕД ЊО ШКОЛ ЦЕ О МО ГУЋ НО СТИ МА СТУ ДИ РА ЊА У ИНО СТРАН СТВУ

Но ве мо гућ но сти за уса вр ша ва ње

Ми ла Лу кић и Је ле на Це ти на

За ин те ре со ва ни сре дљо школ ци

ЦР ВЕ НИ КРСТ И ДОМ ЗДРА ВЉА АК ЦИ ЈОМ НА ТР ГУ У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ ОБЕ ЛЕ ЖИ ЛИ СВЕТ СКИ ДАН СР ЦА

Ри зи ци се не са би ра ју, већ мно же

Уче сни ци ак ци је у Ста рој Па зо ви

У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ ДЕ СЕ ТИ ПУТ ОК ТО БАР СКИ ДА НИ СО ЛИ ДАР НО СТИ СА СТА РИ ЈИ МА

Ста рост као сун ча на је сен

Ра да Жу гић и Је ли ца Де спот

По че ли Да ни со ли дар но ти са ста ри ји ма

Среда, 9. октобар 2019. 13

ШИДwww.sid.rs

Припрема: С. Михајловић

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Са ва Гру ји чић, Срем ска Ми тро ви ца

- У вре ме мо је мла-до сти то га ни је би ло, а да би се сма-њи ло или не ста ло тре ба пред у зе ти све ме ре ко је се сма-тра ју нео п ход ни ма и при ме ре ним. Пр во ро ди те љи да се по за ба ве сво јим де цом.

Ми лун ка Ра ди во је вић, Шид

- Де цу од ма лих но гу тре ба учи ти да не бу ду на сил на и да не тр пе на-си ље од дру гих, а на жа лост то ни је та ко јер смо све че шће све до ци вр-шњач ког на си ља. Ми слим да се ле по по на ша ње и до бро вас пи та ње но се из ку ће.

Ми лош То до ро вић, Но ва Па зо ва

- Вр шњач ко на си ље по сто ји, чи ни ми се, нај ви ше у уз ра сту од 4. до 7.раз ре да основ-не шко ле. Тре ба ло би да се бо ље ре гу ли ше, да на став ни ци ви ше обра те па жњу у шко ла ма и да се на ђе на чин да се ефи ка сни је ка жња ва.

Зо ран Бог да но вић, Гра бов ци

- Из по ро ди це све кре ће, ако де те има до бро вас пи та ње од ма лих но гу, та кве ства ри би би ле ре-ђе. Ту је и шко ла као вас пит но-oбразовна уста но ва. Шта де те усво ји код учи те ља до че твр тог раз ре да, то но си цео жи вот.

Ма ри ја Џа ку ла, Ин ђи ја

- Не знам ре ћи, мо жда упо ран раз-го вор у по ро ди ци и шко ли на ту те му мо же мно го то га да ре ши, али би тан је и став вр шња ка и дру штва у ко ме се кре ћу осо бе скло не вр шњач ком на си љу.

Ка ко спре чи ти вр шњач ко на си ље?

Про је кат “Шид на пре крет ни ци – пу те ви на прет ка” фи нан си ра се из бу џе та Оп шти не Шид. Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

За ме ник пред сед ни ка оп шти не Шид Зо ран Се ме но вић и ди рек тор

ЈКП"Во до вод" Шид Алек сан дар Јо ва но-вић об и шли су ра до ве на по ста вља њу и пу шта њу у рад но во о пре мље не тра-фо ста ни це на из во ри шту у Ба тров ци ма.

У ма ју ове го ди не, на из во ри шту во де у Ба тров ци ма, ко је снад бе ва пи ја ћом во-дом ста нов ни ке оп шти не Шид, из го ре ла је тра фо ста ни ца, а ка ко би се ус по ста ви-ло нор мал но во до снад бе ва ње до пре-мље на је на при вре ме но ко ри шће ње

мо бил на тра фо ста ни ца. Ло кал на са мо-у пра ва је из бу џе та оп шти не извдво-ји ла сред ства за на бав ку но ве тра фо-ста ни це, и да на шњим по ста вља њем и пу шта њем у рад ре шен је про блем оте жа ног во до снаб де ва ња по тро ша ча.

Са вет Ме сне за јед ни це Ва ши ца пре-д у зи ма ме ре пре вен ци је од еле-

мен тар них не по го да, та ко да је ова Ме сна за јед ни ца у са рад њи са ЈКП "Во до вод" Шид за по че ла ра до ве на ко-па њу ка на ла за ат мос фер ску од вод њу

ис пред До ма здра вља у ду жи ни од 350 ме та ра. Ра до ви на уре ђе њу ка нал ске мре же, од но сно ко па ње ка на ла, су од из у зет ног зна ча ја за ово се ло, на ро чи-то у пред сто је ћем је се њем и зим ском пе ри о ду, јер је по треб но омо гу ћи ти

не сме тан при јем ат мос фер ских па да-ви на.

Ра до ве су про те кле не де ље об и шли Алек сан дар Јо ва но вић ди рек тор ЈКП "Во до вод" и Ми лош Мар ко вић пред-сед ник Са ве та Ме сне за јед ни це Ва ши ца.

На згра ди основ не шко ле у на се ље-ном ме сту Би кић До тре нут но се

из во де ра до ви на изо ла ци ји спо ља-шњих зи до ва, на кон че га ће се ура ди ти и но ва фа са да.

У прет ход ном пе ри о ду на објек ту ове шко ле за ме ње на је сто ла ри ја, од-но сно мон ти ра на су три но ва про зо ра. У ци љу раз во ја и до ступ но сти обра зо-ва ња свим ру рал ним сре ди на ма и со-ци јал ним гру па ма, по др шке ло кал ним са мо у пра ва ма у ре а ли за ци ји ин фра-

струк тур них про је ка та као и по спе-ши ва њу са рад ње јав ног и ци вил ног сек то ра, за кљу чен је Ме мо ран дум о са рад њи из ме ђу Еку мен ске ху ма ни-тар не ор га ни за ци је и оп шти не Шид. Са рад ња се за сни ва на ре а ли за ци ји про јек та об но ве и са на ци је ОШ "Срем-ски фронт" Шид, под руч ног оде ље ња у Би кић До лу. Ра до ве фи нан си ра Еку-мен ска ху ма ни тар на ор га ни за ци ја са 90 од сто и оп шти на Шид са 10 од сто од укуп не вред но сти про јек та.

Mеснa за јед ни ца Ви шњи ће во за по че ла је ра до ве на адап-

та ци ји са ле До ма кул ту ре у цен тру се ла. У то ку је пр ва фа за ра до ва ко ја под ра зу ме ва пре се ца ње вла-ге, на кон че га ће усле ди ти и дру га

фа за ко јом су пред ви ђе ни мо лер-ски ра до ви. Са вет Ме сне за јед ни-це до нео је од лу ку да уз по др шку и по моћ ло кал не са мо у пра ве уре ди Дом кул ту ре ко ји је на рас по ла га-њу свим ме шта ни ма овог се ла.

НА ИЗ ВО РИ ШТУ БА ТРОВ ЦИ

Пу ште на у рад но ва тра фо ста ни ца

СЛИ КОМ И РЕЧ ЈУ

Ре но ви ра се Дом кул ту ре у Ви шњи ће ву

У ВА ШИ ЦИ

Уре ђу је се ка нал ска мре жа

БИ КИЋ ДО

Ра до ви на са на ци ји шко ле

Адап та ци ја се о ске шко ле

За вод за јав но здра вље Срем ска Ми-тро ви ца обе ле жио је Свет ски дан

кон тра цеп ци је, ко ји се у све ту обе ле жа-ва још од 2007. го ди не са ци љем да се пру же ин фор ма ци је сек су ал но ак тив-ним осо ба ма, на ро чи то адо ле сцен ти ма, о рас по ло жи вим са вре ме ним ме то да ма и сред стви ма кон тра цеп ци је, као и да се ука же на зна чај ре дов ног ко ри шће ња по уз дра них ме то да кон тра цеп ци је, ко ја су за шти та и од не же ље не труд но ће и од пол но пре но си вих ин фек ци ја, па и од ин-фек ци је ХИВ-ом.

Тим по во дом, струч ња ци За во да за јав но здра вље Срем ска Ми тро ви ца по-се ти ли су Пре храм бе но-шу мар ску и хе-миј ску шко лу у Срем ској Ми тро ви ци и сред њу шко лу „Ми лен ко Вер кић Не ша“ у Пе ћин ци ма и раз го во ри ма са мла дим су гра ђа ни ма да ли до при нос у обе ле жа-ва њу овог зна чај ног да ту ма.

Др Бо ја на Ца њар, спе ци ја ли ста со-ци јал не ме ди ци не у За во ду за јав но здра вље, одр жа ла је ин тер ак тив но пре-да ва ње уче ни ци ма од пр вог до тре ћег раз ре да, на ко јем су се мла ди упо зна ли са основ ним пој мо ви ма ве за ним за сек-су ал но и ре про дук тив но по на ша ње,

фи зи о ло ги јом пол них ор га на и ре про-дук ци је, пра вил ној хи ги је ни те ла, на-ро чи то пол них ор га на, шта све спа да у ри зи чан сек су ал ни од нос, шта зна чи ра но сту па ње у сек су ал не од но се и ко је по сле ди це но си, шта је од го вор но сек су-ал но по на ша ње, ко је су по у зда не ме то де кон тра цеп ци је, а ко је не по у зда не и што је ја ко ва жно, уче ни ци су има ли при ли ку да прак тич но овла да ју ве шти ном пра-вил ног ко ри шће ња кон до ма, као је ди ног кон тра цеп тив ног сред ства ко је исто вре-ме но шти ти и од не же ље не труд но ће и пол но пре но си вих ин фек ци ја.

-Ђа ци су има ли при ли ку да на у че и пре по зна ју нај че шће ин фек ци је ко је се пре но се пол ним пу тем, као и ко ме и ка-да да се обра те за по моћ. Услед не зна ња, не пот пу не или не тач не ин фор ми са но-сти, али и ола ког сту па ња у сек су ал не од-но се, мла ди се су о ча ва ју са не же ље ном адо ле сцент ном труд но ћом, ко ја се че сто за вр ша ва абор ту сом, или са пол но пре-но си вим ин фек ци ја ма, ко је не рет ко мо гу оста ви ти ду го трај не, па и трај не по сле ди-це по здра вље. Пре ма по след њем ис тра-жи ва њу здра вља ста нов ни штва на ше зе-мље, 33 по сто мла дих уз ра ста од 15 до19

го ди на је сту пи ло у сек су ал не од но се и то зна чај но ви ше де ча ка не го де вој чи ца. Ве ћи на њих је пр во сек су ал но ис ку ство има ло у 17 го ди ни, де вој ке про сеч но у 18. Од укуп ног бро ја сек су ал но ак тив них ис пи та ни ка, њих 74 по сто је ко ри сти-ло кон дом са по вре ме ним парт не ри ма. Оно што је за ни мљи во је да упо тре ба кон до ма са по вре ме ним парт не ри ма опа да са ста ро шћу. Ако по сма тра мо же-не у ре про дук тив ном до бу од 15 до 49 го ди на, тек сва ка пе та је ко ри сти ла не ко од по у зда них сред ста ва и ме то да кон-тра цеп ци је. Кон тра цеп тив на пи лу ла се ко ри сти пет пу та ре ђе не го у зе мља ма Евро пе, ин тра у те ри на кон тра цеп ци ја че-ти ри пу та ре ђе, док се пре ки нут сно шај, као тра ди ци о нал ни и не по у зда ни ме тод ко ри сти че ти ри пу та че шће код же на у Ср би ји у од но су на же не Евро пе. Што се ти че ко ри шће ња му шког кон до ма, не ма зна чај ни је раз ли ке у од но су на европ ске зе мље – ре кла је др Бо ја на Ца њар, спе-ци ја ли ста со ци јал не ме ди ци не у За во ду за јав но здра вље Срем ска Ми тро ви ца.

Ди рек тор ка ове здрав стве не уста но ве прим. др На да Зец Пет ко вић, спе ци ја-ли ста со ци јал не ме ди ци не, ис та кла је да

За вод за јав но здра вље Срем ска Ми тро-ви ца у то ку сво јих ре дов них здрав стве но вас пит них ак тив но сти спро во ди ча со ве по све ће не ре про дук тив ном здра вљу уче ни ци ма сред њих шко ла и ви ших раз-ре да основ них шко ла, ка ко у гра ду, та ко и на те ри тор ји окру га.

-Циљ ових пре да ва ња је да уче ни ци стек ну аде кват на зна ња и ве шти не пре не го што сту пе у сек су ал не од но се, што је ну жно за фор ми ра ње пра вил них ста во ва и по на ша ња у ве зи са ре про дук тив ним здра вљем, да ула ском у свет од ра слих пре у зму од го вор ност над сво јим и здра-вљем свог парт не ра. За то је од из у зет не ва жно сти да се са ова квим ча со ви ма на-ста ви и да ље и да се те ма ре про дук тив-но здра вље ин кор по ри ра, по мо гућ ству, у ре дов ну на ста ву. У до са да шњем ра ду са уче ни ци ма, на и ла зи ли смо на до бар при-јем код уче ни ка, вла да из у зет на за ин те ре-со ва ност мла дих за ову те му, те ма је ин три-гант на, не до вољ но по зна та, уз бу дљи ва, па че сто у то ку пре да ва ња бу де и ху мо ра, сти-да, али и вр ло кон крет них пи та ња, отво ре-них раз го во ра, као и пи та ња у по ве ре њу – ис та кла је ди рек тор ка, прим. др На да Зец Пет ко вић. С. Ми хај ло вић

Пр во сек су ал но ис ку ство сти че се у 17. го ди ни

Др Бо ја на Ца њар у раз го во ру са сред њо школ ци ма

Среда, 9. октобар 2019.14

Пројекат “Боље услуге за бољи живот” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

По крет го ра на Срем ске Ми тро ви-це по чео је са ре а ли за ци јом про-

јек та „Ру та ду нав ске ди вљи не – Но ви еко ту ри стич ки про гра ми по сма тра-ња ди вљих жи во ти ња“ ко ји се спро-во ди у са рад њи са удру же њем за за шти ту при ро де и жи вот не сре ди-не Зе ле ни Оси јек и оп шти ном Би ље. Про је кат фи на си ра Европ ска уни ја у окви ру ИН ТЕР РЕГ ИПА про гра ма пре ко гра нич не са рад ње Хр ват ска-Ср би ја 2014-2020. у вред но сти од 1.139.670,87 евра.

Глав ни циљ про јек та је ја ча ње ра зно ли ко сти пре ко гра нич не ту ри-стич ке по ну де раз во јем но вих за јед-нич ких еко ту ри стич ких про гра ма по сма тра ња ди вљих жи во ти ња и фо-то гра фи је у за шти ће ним и вред ним при род ним под руч ји ма Ср би је и Хр-ват ске. Бу ду ћи да је овај вид еко ту-ри зма у Ср би ји и Хр ват ској још увек вр ло не раз ви јен с не по сто је ћом спе-ци ја ли зо ва ном ту ри стич ком по ну-дом и вр ло ни ском кон ку рент но шћу у по ре ђе њу са дру гим зе мља ма ЕУ, про је кат та ко ђе има за циљ и раз вој но вих ин фра струк ту ра по треб них за раз вој на ве де них ту ри стич ких ни ша, еду ка ци је во ди ча, ства ра ње за јед нич-ке пре ко гра нич не ту ри стич ке по ну де те за јед нич ке про мо ци је и мар ке тин га пре ко гра нич ног под руч ја као је дин-стве не де сти на ци је.

Увод на ра ди о ни ца про јек та је одр-жа на 30. сеп тем бра 2019. у Спе ци јал ном

ре зер ва ту при ро де За са ви ца. Ово је би-ла при ли ка да се пред став ни ци ма свих ор га ни за ци ја ко је де лу ју на по љу ту ри-зма, еду ка ци је и очу ва ња при ро де на ло кал ном и по кра јин ском ни воу ука же на при ме ре до бре прак се из све та и око ли не. На ту те му Дин ко Пе шић из Ор га ни за ци је Зе ле ни Оси јек је ис та као да је ова кав вид ту ри зма ве о ма при-вла чан и нај бр же рас ту ћи, на ро чи то у Евро пи. Као за ни мљив по да так до дао

је, да је са мо у САД-у у 2011. го ди ни од ави ту ри зма (по сма тр ња пти ца) ге-не ри сан при ход од не ве ро ват них 107 ми ли јар ди до ла ра и ти ме обез бе ђе но 666,000 рад них ме ста.

Сло бо дан Си мић, пред сед ник По-кре та го ра на Срем ске Ми тро ви це ука-зао је на ва жност про мо ви са ња еко-ту ри зма од нај ра ни јег уз ра ста кроз аде кват ну еду ка ци ју де це бу ду ћи да по ну да Спе ци јал ног ре зер ва та при ро де

За са ви ца оби лу је нај ра зли чи ти јим ак-тив но сти ма кроз ко је она мо гу да на у че да за во ле и чу ва ју при ро ду. Та ко ђе је из ра зио и сво је ве ли ко за до вољ ство што ће у са рад њи са про јект ним парт-не ри ма из Хр ват ске ура ди ти не што ве о ма ко ри сно за бу ду ће ге не ра ци је по се ти ла ца ове је дин стве не при род не ле по те.

У скла ду са тим, глав ни про јект ни ци ље ви су, пре све га, осна жи ва ње и

ди вер зи фи ка ци ја пре ко гра нич не ту-ри стич ке по ну де кроз раз вој но вих за-јед нич ких про гра ма еко ту ри зма и по-сма тра ња / фо то гра фи са ња жи во ти ња у за шти ће ним и вред ним при род ним под руч ји ма Ср би је и Хр ват ске, а по том и раз ви ја ње и да ље про мо ви са ње но-вих за јед нич ких пре ко гра нич них про-из во да и про гра ма еко ту ри зма.

То та ко ђе под ра зу ме ва и уна пре ђе-ње упра вља ња ква ли те том и стан дар-ди за ци ју еко ту ри стич ких про из во да и услу га у пре ко гра нич ном под руч ју. Ти ме би се обез бе ди ли сви усло ви за одр жи вост на ду ге ста зе и уна пре дио ква ли тет не са мо при ро де већ и бо-рав ка у њој на еко ло шки и дру штве но од го во ран на чин.

Ј. Ву ка ди но вић

ПРЕ КО ГРА НИЧ НА СА РАД ЊА НА РАЗ ВО ЈУ ЕКО ТУ РИ ЗМА У СР БИ ЈИ И ХР ВАТ СКОЈ

Ру та ду нав ске ди вљи неУче сни ци ра ди о ни це

По сле ви ше ме сеч ног пре го ва ра ња у оп шти ни Бе о чин у пе так је пот пи сан

про то кол о са рад њи из ме ђу оп шти не Бе-о чин ко ју за сту па пред сед ник оп шти не Ми тар Ми лин ко вић и ком па ни је “Ar chi-tec tu re and de sing Com pany Ltd.” са се ди-штем у Ре пу бли ци Сло вач кој, ко ју за сту па Фран ти шек Ку ри ла. Пот пи сни ци про то-ко ла ће у на ред ном пе ри о ду ра ди ти на оства ри ва њу ме ђу соб не са рад ње, по ла-зе ћи од обо стра ног ин те ре са за ин ве-сти ра ње у оп шти ни Бе о чин јер су пре по-зна ти усло ви за спро во ђе ње за јед нич ких пла но ва на ви ше ло ка ци ја у на се ље ним ме сти ма оп шти не Бе о чин а све на пла ну ло кал но еко ном ског раз во ја.

Пред мет овог про то ко ла пред ста вља де фи ни са ње уза јам них на ме ра и за јед-нич ких ци ље ва од ко јих ин ве сти тор пла ни ра из град њу пи ва ре, про из вод њу и па ко ва ње ми не рал не во де и со ко ва, про извда њу сла да и си ру па, про из вод њу ста кле не ам ба ла же, це лу ло зе и па пи ра, из град њу хме ља ре и се па ра ци ју ко му-

нал ног от па да. На сва кој од на ве де них ло ка ци ја пла ни ра на је из град ња пре чи-ста ча от пад них во да, за по шља ва ње од 120 до 300 рад ни ка са те ри то ри је оп шти-не Бе о чин, а у вре ме се зо не тај број би се зна чај но по ве ћао. Вред ност пла ни ра них ин ве сти ци ја из но си 40 ми ли о на евра са мо гућ но шћу про ши ре ња.

-По ла зе ћи од обо стра ног ин те ре са за ин ве сти ра ње у оп шти ни Бе о чин, ин ве-сти то ри су пре по зна ли усло ве за спро-во ђе ње за јед нич ких пла но ва на ви ше ло-ка ци ја у на се ље ним ме сти ма оп шти не Бе о чин, што је све у пла ну и на шег ло кал но- еко ном ског раз во ја – ре као је пред сед ник Оп шти не Бе о чин Ми тар Ми лин ко вић.

До го во ре но је да се у на ред них ме сец да на одр жи сле де ћи са ста нак до ка да ће од стра не оп шти не Бе о чин би ти фор-ми ран по се бан струч ни тим ко ји ће оба вља ти по сло ве ве за не за на ве де-ну ин ве сти ци ју и пру жи ти сву по др шку ин ве сти то ру.

У про сто ри ја ма Срп ске на пред не стран ке у Бе о чи ну, одр жа на је кон-

фе рен ци ја за но ви на ре на ко јој је го во-ри ла чла ни ца Оп штин ског ве ћа Со ња Бај рић, за ду же на за на ци о нал не ма њи-не, вер ске за јед ни це и со ци јал на пи та ња.Она је ис та кла да у оп шти ни Бе о чин, ка-да је реч о на ци о нал ној струк ту ри, има пре ко 30 при пад ни ка на ци о нал них ма њи-на, те се упра во из то га раз ло га ве ли ки ак це нат ста вља на ме ђу соб ну са рад њу и раз вој од но са.

-Ве ли ки део ак тив но сти у сми слу очу ва-ња ста бил них ме ђу на ци о нал них од но са и за шти те ма њин ских пра ва на ни воу оп шти-не од ви ја се пре ко Са ве та за ме ђу на ци о нал-не од но се оп шти не Бе о чин, осно ва ног 2017. го ди не, у чи јем ра ду уче ству ју пред став ни ци не ких од број ни јих на ци о нал них ма њи на.О зна ча ју по ло жа ја ма њи на на те ри то ри ји оп шти не по себ но го во ре и зва нич не по-се те де ле га ци ја на ци о нал них ма њи на, као што су у прет ход ном пе ри о ду би ле по се та На ци о нал ног са ве та сло вач ке на ци о нал не ма њи не и по се та пред став ни ка Хр ват ског на ци о нал ног ви је ћа. Са њи ма смо раз-го ва ра ли o будућoj са рад њи и мо гу ћим про јек ти ма у свим обла сти ма, а по себ но је ста вљен ак це нат на област обра зо ва-ња, кул ту ре, слу жбе не упо тре бе је зи ка и ин фор ми са ње. По пи та њу на ци о нал них ма њи на, оп шти на Бе о чин је из у зет но ка-рак те ри стич на по кон стант ној по мо ћи, ин-ве сти ци ја ма, од лич ној са рад њи и стал ним на сто ја њем за по бољ ша њем усло ва жи во та

при пад ни ка свих ма њи на. Што се ти че цр-ка ва и вер ских за јед ни ца, оп шти на Бе о чин по др жа ва и под сти че њи хо во оба вља ње кул ту ро ло шке и до бро твор не де лат но сти на тај на чин што су свим цр ква ма и вер ским за јед ни ца ма сва ке го ди на на рас по ла га њу сред ства из бу џе та оп шти не, ко ја оства ру ју пу тем кон кур са, а на ме ње на ин ве сти ци о-ним ра до ви ма на хра мо ви ма, об но ви, ре но-ви ра њу и из град њи но вих обје ка та. Та ко ђе, Скуп шти на оп шти не је усво ји ла Од лу ку о со ци јал ној за шти ти, ко јом је уве ден но ви си стем јед но крат них по мо ћи, у скла ду са те жња ма о рад ном ан га жо ва њу свих рад но спо соб них ли ца, од но сно ко ри сни ка јед но-крат них по мо ћи ко ји се рад но ан га жу ју ис-кљу чи во у јав ним пред у зе ћи ма – ре кла јеСо ња Бај рић и до да ла да оп шти на Бе-о чин уче ству је у про јек ту „Ro ma ho u-sing“ – од но сно фор ми ра њу мо бил них ти мо ва за со ци јал ну ин клу зи ју Ро ма ра-ди по бољ ша ња усло ва жи во та Ро ма и Ром ки ња и га ран ци је пра ва ове гру пе.

Пре ма ње ним ре чи ма, опе ра тив ним пла-ном мо бил ног ти ма ис пла ни ран је, а ка сни-је и оства рен низ ак тив но сти ко је укљу чу ју ову мар ги нал ну гру пу, а ко је се ти чу со ци-јал них пи та ња, али и дру гих уско по ве за них обла сти као што су ста но ва ње, здрав ство, за по шља ва ње и обра зо ва ње. Не ке од на ве-де них ак тив но сти су: у обла сти обра зо ва ња – до де ла школ ског при бо ра за ром ску де цу и при пре ма ром ске де це за по ла зак у пред-школ ску уста но ву, у обла сти за по шља ва ња – по ве ћа ње сто пе за по сле но сти при пад ни-ка ром ске за јед ни це, у обла сти здрав стве-не за шти те – ор га ни зо ва ње пре вен тив них пре гле да и три би на из обла сти здрав ства, у обла сти ста но ва ња – про це на жи вот них и стам бе них по тре ба ром ских по ро ди ца у ром ским на се љи ма, у обла сти со ци јал не за шти те – ин фор ми са ње о пра ви ма и оба-ве за ма со ци јал но угро же них ли ца, у са рад-њи са МУП-ом и ор га ни зо ва ње ра ди о ни ца на те му без бед но сти у са о бра ћа ју, на си ља и дру гих те ма.

ПОТ ПИ САН ПРО ТО КОЛ О СА РАД ЊИ СА СЛО ВАЧ КОМ КОМ ПА НИ ЈОМ

У пла ну ин ве сти ци је од 40 ми ли о на евра

Пот пи си ва ње про то ко ла о са рад њи

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

СО ЊА БАЈ РИЋ,ЧЛА НИ ЦА ОП ШТИН СКОГ ВЕ ЋА

О са рад њи са на ци о нал ним ма њи на ма

Кон фе рен ци ја ѕа но ви на ре у Бе о чи ну

Среда, 9. октобар 2019. 15

Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

Чла ни це Удру же ња же на “Ши ма нов-чан ке”, по ред ре дов них ак тив но-

сти, по зна те су и по сво јим ху ма ни тар-ним ак ци ја ма, те су се та ко ода зва ле и апе лу пе ћи нач ког Цр ве ног кр ста и у пе так ис по ру чи ле знат ну ко ли чи ну ко-ри шће не оде ће и обу ће за ко ри сни ке ове уста но ве.

Ка ко нам је ре кла Гор да на Ко ње-вић, се кре тар Цр ве ног кр ста Пе ћин ци, Ши ма нов чан ке су јед не од ре дов ни јих удру же ња са те ри то ри је на ше оп шти не ко је им ис по ру чу ју по лов ну гар де ро бу.

- Овај пут Ши ма нов чан ке су ис по ру-чи ле 30 ку ти ја ко ри шће не оде ће и обу-ће, уред но сло же не и чи сте. У пи та њу је ве ли ка ко ли чи на пре те жно је се ње и

зим ске гар де ро бе, до ста јак ни и ка пу та за од ра сле, али и за де цу школ ског уз-ра ста, што је на ма нај по треб ни је. Та ко-ђе, при ку пи ле су до ста ства ри за бе бе, као и опре ме за кре ве це, а с об зи ром да је би ло ја ко пу но ку ти ја ко је је тре-ба ло пре ба ци ти у на ше про сто ри је, у по моћ су нам при те кли и при пад ни ци По ли циј ске ста ни це из Пе ћи на ца. На ма за и ста пу но зна чи сва ки ху ма ни гест и ра ду је нас ка да ви ди мо да су на ши су-гра ђа ни сло жни око јед ног ци ља, а то је да се по мог не оно ме ко ме је нај по-треб ни је ре кла је Ко ње вић и до да ла да је и да ље Цр ве ном кр сту по треб на је-се ња и зим ска гар де ро ба за де цу пред-школ ског и ра но школ ског уз ра ста.

Бре стач ки лов ци има ли су два раз-ло га за сла вље. Је дан је обе ле жа-

ва ње кр сне сла ве Ло вач ког дру штва Бре стач, Све тог Ев ста ти ја, а дру ги је тај што је про те кле не де ље пот пи сан уго-вор о от ку пу објек та ко ји је не ка да ко-ри шћен као ста ни ца за от куп ду ва на, а ко ји ће би ти пре у ре ђен у но ви, про-стра ни ји ло вач ки дом.

Ра до сну вест, на ко ју се че ка ло ду же од го ди ну да на, об ја вио је пред сед ник Ло вач ког дру штва Бре стач Пре драг Кр њу лац, ко ји се ујед но за хва лио ру-ко вод ству оп шти не Пе ћин ци на тру ду ко ји је уло жи ло да ова ин ве сти ци ја бу-де ре а ли зо ва на.

Све ча но сти су при су ство ва ли и пред сед ник оп шти не Пе ћин ци мр Жељ ко Тр бо вић, пред сед ник Ло вач-ког удру же ња „Обед ска ба ра“ Ра де Ви до са вље вић и пред сед ник Са ве та ме сне за јед ни це Бре стач Мар ко Срет-ко вић, а Тр бо вић је обе ћао и по др шку пе ћи нач ке ло кал не са мо у пра ве у ре но-ви ра њу објек та но вог ло вач ког до ма.

- От ку пље ни обје кат мо ра би-ти ре но ви ран ка ко би од го ва рао по тре ба ма ло ва ца, а Оп шти на Пе-ћин ци ће обез бе ди ти сред ства за об но ву објек та. Ве ру јем да ће већ за не ко ли ко ме се ци но ви ло вач ки дом би ти спре ман за усе ље ње, ре-као је у свом обра ћа њу пред сед ник Тр бо вић.

Ка ко нам је ре као Пре драг Кр њу-лац, про стор ко ји је Ло вач ко дру штво Бре стач до са да ко ри сти ло, иако уре-ђен, сво јом ве ли чи ном ви ше ни је за до-во ља вао по тре бе ло ва ца, а на кон што је пре не ко ли ко го ди на у не по сред ној бли зи ни из гра ђе на но ва ме сна ам бу-лан та, по ста ло је нео п ход но да се про-на ђе но ви про стор за ло вач ки дом.

Сва ке го ди не у дру гом гра ду одр-жа ва се Са јам ства ра ла штва се о-

ских же на у Вој во ди ни, са ци љем да се про мо ви ше ак ти ви зам, кре а тив-ност и пред у зет нич ки дух же на из ру рал них под руч ја. Ове го ди не град до ма ћин био је Шид, а на шу оп шти ну

пред ста вља ло је че ти ри удру же ња же на – “Ве се ли це” из Де ча, “Ши ма нов-чан ке”, “Ле по та Аша ње” и “Сре ми ца” из Пе ћи на ца.

Ка ко нам је ре кла Ма ра Ми ло ва но-вић пред сед ни ца пе ћи нач ког удру же-ња, чла ни це сва че ти ри удру же ња по-

тру ди ле су се да на овој ма ни фе ста ци-ји, ко ја се одр жа ва 11 пут, на до сто јан на чин пред ста ве оп шти ну Пе ћин ци,

Ову тра ди ци о нал ну ма ни фе ста ци ју, под по кро ви тељ ством За во да за рав-но прав ност по ло ва и По кра јин ске вла-де, ор га ни зо ва ла је Оп шти на Шид.

НА САЈ МУ СТВА РА ЛА ШТВА ЖЕ НА У ШИ ДУ

Пе ћин це пред ста вља ло че ти ри удру же ња

Нај бо ље за лов це

Пред сед ник Тр бо вић са лов ци ма

- От ку пље ни обје кат мо ра би ти ре но ви ран ка ко би од го ва рао по тре ба ма ло ва ца, а Оп шти на Пе ћин ци ће обез бе ди ти сред ства за об но ву објек та. Ве ру јем да ће већ за не ко ли ко ме се ци но ви ло вач ки дом би ти спре ман за усе ље ње, ре као је у свом обра ћа њу пред сед ник Тр бо вић

У ЦР ВЕ НОМ КР СТУ

Сти гао но ви кон ти гент то пле оде ће

Ху ма не Ши ма нов чан ке на де лу

Срем ска Ми тро ви ца се при дру-жи ла ши ро кој ак ци ји ор га ни зо-

ва ној у 22 гра да у Ср би ји, под на зи-вом „Дај пе да лу ра ку“ у скло пу Ме-се ца бор бе про тив ра ка дој ке. За то је 5. ок то бра у под не, у знак по др-шке же на ма ко је би ју бит ку са овом опа ком бо ле шћу, гру па Ми тров ча на на би ци кли ма кре ну ла у во жњу по гра ду и око ли ни.

Во жњом би ци кла, про па ги ра се здрав стил жи во та, нео п ход ност пре-вен ци је и ра ног от кри ва ња кар ци-но ма,на гла сио је Во ји слав Мир нић, ми тро вач ки на чел ник за здрав стве ну и со ци јал ну за шти ту, а ова град ска а упра ва је ор га ни за тор ак ци је.

- Ма ни фе ста ци ја има из у зе тан зна чај за на ше су гра ђан ке, јер го во ри о пре-вен ти ви ка ко би се из бе гао кар ци ном дој ке или ка ко би се бла го вре ме ним от кри ва њем из ле чио. Ка да го во ри мо кар ци но му дој ке ста ти сти ка ка же да 3.000 же на ко је се ле че од кар ци но ма

дој ке ко ји је от кри вен на вре ме успе-шно из ле че, а на жа лост по да ци су са свим дру га чи ји, по ра жа ва ју ћи ка да се то не от кри је на вре ме. Још јед ном по зи вам све на ше су гра ђан ке да на вре ме иду на пре вен тив не пре гле де, да оба ве са мо пре глед, да се ода зи ва ју на ма мо гра фи ју ка ко би се на вре ме из ле чи ли или пре вен тив но де ло ва ли у слу ча ју ове опа ке бо ле сти- ре као је на чел ник Мир нић.

По ред пред став ни ка гра да у ак ци ји су уче ство ва ли пред став ни ци здрав-стве них ин сти ту ци ја - До ма здра вља, Оп ште бол ни це, За во да за јав но здра-вље, Цр ве ног кр ста, ра зна удру же ња и гра ђа ни.

Из Кан це ла ри је за мла де до шла је Ни ко ли на Шу ман, ка ко ре че, да за јед-но са оста лим во лон тер ка ма и гра ђа-ни ма по др жи ак ци ју.

Ди рек тор Оп ште бол ни це др Жив-ко Вр цељ, ис ти че ка ко је ова уста но-ва укљу че на у На ци о нал ни про грам скри нин га ра ка дој ке ко ји се у Ср би ји спро во ди од 2012. го ди не, по пре по ру-ци Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је.

- У то ку про шле го ди не, ура ђе но је у Оп штој бол ни ци Срем ска Ми тро ви-ца на ра ди о ло ги ји 1.882 мо но гра фи је, што је до ста им пон зан тан број. Углав-ном се же не по зи ва ју на скри ниг ма мо-гра фи је уодре ђе ној жи вот ној до би, од око 50 го ди на и да ље. Рак дој ке је је дан од во де ћих зло ћуд них ту мо ра код же-на, свих зе ма ља све та, оних бо га тих

и си ро ма шних. Оно што је при до не ло по ра сту ра ка дој ке и то је је дан од бит-них фак то ра, је то што же не све ка сни-је ра ђа ју, ра ђа ју иза 30. го ди на жи во та или уоп ште не ра ђа ју, зна чи дој ке не оба ве сво ју би о ло шку функ ци ју и код тих же на су ту мо ри дој ке знат но че шћи. Ту су и од оста лих фак то ра ри зи ка сма-ње на фи зич ка ак тив ност, не пра вил на ис хра на, мно ге хе ми ка ли је у ис хра ни, не чи сто ће у во ди у ва зду ху. Пре вен ти-ва је бит на у спре ча ва њу свих бо ле сти, па та ко ра ка дој ке, а ма мо гра фи ја је бит на јер скри нинг ма мо гра фи јом мо-же те да от кри је те и оне ма лиг не про-ме не у дој ци, ко ји се не мо гу от кри ти са мо пре гле дом - ре као је др Жив ко Вр-цељ, ди рек тор Оп ште бол ни це Срем ска Ми тро ви ца. С.Ђ.-Сл.Н.

Бо ље спре чи ти не го ле чи тиУра ђе но око 1.900 ма мо гра фи ја у про шлој го ди ни - У знак по др шке же на ма ко је би ју бит ку са овом опа ком бо ле шћу, Ми тров ча ни би ци кли ма кре ну ли у во жњу по гра ду и око ли ни

На тр гу

Во жња би ци кли ма

Ди рек тор бол ни це др Жив ко Вр цељ

Среда, 9. октобар 2019.16

Сремска Митровица, Променада 31, тел: 022 621-422

Екипа Хитне помоћи у Дому здравља Рума, појачана за још неколико тр-

кача, завршила је серију дугопругашких претрчаних стаза како би прикупила новчана средства за помоћ при лечењу једногодишњег Стефана Гончина из Руме. О овој екипи добре кндиције и још већег срца смо већ писали. Неколико радника, лекара и медицинског особља из Хитне помоћи и других тркача из Руме је током претходна три месеца сваког викенда трчала од Дома здравља до сваког рум-ског села, где су их дочекивали домаћи-ни и организовали акцију прикупљања помоћи за малог Стефана. Претрчали су преко километара и прикупили око 650.000 динара. Последњу и најдужу ста-зу 12 тркача је истрчало од Руме до кле-начке цркве. 36 километара су прешли за мање од четири сата.

- Осећај је фантастичан кад се нешто успешно приведе крају, и када се истраје. Кленак смо циљано бирали за последњу етапу, пошто је и најдужа и ради се о селу

са већим бројем становника. Велику подршку смо добили од сеоског јереја, Владе Ђурића, који је све организовао како бисмо имали праву завршницу. Било је прилично топло, за непуна чети-ри сата смо истрчали 36 километара. Сви смо пуни утисака, за три месеца колико је трајала акција, када смо трчали сваког викенда и мислим да смо урадили праву ствар за ово дете, како бисмо помогли њему и родитељима, рекао је

, возач у служби хитне помоћи у Руми и један од организатора ове хума-нитарне акције.

Током целе етапе, тркаче великог срца пратио је санитет Хитне помоћи и саобраћајна полиција, дочек у Клен-ку организовао је јереј , свештеник у цркви посвећеној пеносу моштију Светог оца Николаја.

- Изузетно см поносам што је и село у ком служим дало свој допринос да се помогне Стефану Гончину. Његова мајка је моја бивша парохијанка, када

сам био свештенику Никинцима током пет година. Они су изузетна породица и увек смо били драги гости у њиховом дому, дуго се познајемо и драго ми је што је завршница ултрамаратона за Стефана баш код нас у Кленку. Иначе се бавим хуманитарним радим, сарађујем са хуманитарном организацијом „Чо-векољубље“ при српској православној цркви у Руми, а да није породичног смртог случаја, трчао бих и сам, каже јереј Влада Ђурић.

Малом Стефану новац је константно потребан. Током неколико претходних месеци организоване су многобројне ак-ције за његово лечење. Сада је најважније да се прикупи довољно средстава како би Стефан Гончин изашао као победник у трци званој туберосклероза мозга. Сте-фану можете помоћи и уплатом на рачун 160-5800101059639-94 са назнаком „За Стефу“ или слањем СМС поруке 664 на број 3030 .

Ученици куварског сме-ра Средње стручне

школе „Бранко Радичевић“ Рума имали су прилику да се упознају са вештином резбарења воћа и поврћа, познатијом као карвинг. Обуку у просторијама за практичну наставу држао је мастер шеф карвинга,

, иначе про-фесионалац који ради на прекооеканском путничком крузеру. Своје слободно време овај професиона-лац проводи волонтерски обучавајући младе људе у школама овој тајландској вештини, која постаје све популарнија и на нашим просторима.

- Потребно је много стрпљења и вр-мена да би се савладала ова вештина и да би се дошло до звања мастер шефа карвинга. Ученицима сам показао неке основне трикове како треба радити, а на њима је сада да се надограђују и усавр-шавају. Много тога може да се нађе и на Јутјубу, где могу видети неке трикове и онлајн часове које држе моји пријатељи и мастер шефови. Ја ово радим волонтер-ски, јер ме испуњава да идем по школама и показујем ученицима како се ради ова предивна тајландска уметност карвинга. Карвинг је све популарнији и надам се да ће ускоро ући у склоп гастрономије

и да ће се демонстрирати ученицима у свим школама, говори Дарко Берковић, мастер шеф карвинга.

И овај мајстор је пре десетак годи-на правио прве кораке и то на цвекли, како каже, његове руке су тада биле цр-вене, а руже су пре личиле на шишарке. После стотина изрезбарених цвекли, савладао је ову уметничку вештину, па сада каже да у Србији има много посла за карвинг мајсторе и да је ова вештина све популарнија. А резбарити се може сво воће и поврће са тврдом кором, лубеница, диња, бундева, кромпир, цвекла, келераба и слично. Некада се користе паприне подлоге, ако је по-требно резбарити неки посебан текст

за одређене прилике, а најчешће, овај мајстор и уметник ради по сопстве-ној инспирацији када на, примера ради, лубеница-ма створи права мала уметничка дела.

- Са Дарком сам се још раније договорио да дође код нас у школу да нам презентује вештину карвинга, уметничког обликовања намирница. Ово је изузетно корисна ствар за ученике да са-владају, поред употерб-не вредности гастроно-мије, и њену естетску

страну. Деца су стекла ново искуство из тога, и видела да храна има своју нутри-тивну, али и ону естетску страну, јер све што сервирамо мора да буде и лепо. На тај начин све то благотворно делује и на апетит. Ученици су заинтересова-ни, радознали, то је за њих све ново, упознали су се са вештином и алатима који се користе. Ми у склопу програма за куваре имамо и предмет уметничко обликовање, тако да ће ово бити добра ствар да се савлада, како би тањир био што лепши, рекао је

, професор куварства ССШ Бранко Радичевић Рума.

Петогодишњи дечак Павле Моро из Сремске Митровице, и даље се

бори са злоћудним тумором на мозгу и још траје прикупљање новца за ње-гово лечење, које се врши путем хума-нитарне фондације „Буди хуман“.

Дечаку је почео процес лечења у Турској, а, према прогнози тамошњих лекара, биће потребне и додатне тера-пије зрачењем.

Већ је утрошено око 40.000 евра за лечење малог Павла, али то је сада не-довољно, јер њега очекују даљи бол-нички третмани, па по речима његовог

оца, родитељи морају скупити више од 100.000 евра.

Павлови први симптоми испоља-вали су се најпре тако што је данима био поспан и избацивао је десну ногу у десну страну. Након тога симптоми су се одразили на читаву десну страну тела. Магнет је убрзо показао да има тумор на мозгу.

Након првобитне операције, у којој није било могуће одстранити компле-тан тумор због можданог стабла, од-лучено је да се настави за зрачним и хемиотерапијама.

– Отишао је у Турску из разлога јер они имају прецизно, компјутерско зрачење које је потреб-но за отклањaње део по део тог тумора – рекао је Павлов отац.

Дечак се тренутно налази у Србији на опо-равку због пада имуни-тета, што је последица терапија које је примао у Турској. Након опора-вка он би требало да се врати у Турску и наста-ви са даљим лечењем за које је потребно у међувремену прикупити новац.

Људи добре воље, уколико су у могућ-ности да помогну Павлу, то могу учинити путем СМС порука тако што ће послати 667 на број 3030, или уплатом нов-ца на динарски рачун: 160-547452-27 или де-визни рачун: 00-540-0002920.6, као и путем линка Е-донирај.

ЗА ТЕШКО ОБОЛЕЛОГ ПЕТОГОДИШЊАКА

Павле чека нашу помоћ

Мали Павле Моро

320 километара за Стефу

Завршница у Кленку

СВЕ ПОПУЛАРНИЈА И НА НАШИМ ПРОСТОРИМА

Среда, 9. октобар 2019. 17

У Сремкој Митровици је завршена овогодишња фаза Образовног про-

грама Пројекта Глац 2019. године. На завршној радионици у згради Музеја Срема 4. октобра, полазници програма - ученици Митровачке гимназије су по-казали шта су научили на радионицама и на терену, а девет нових, од укупно 19 полазника, добило је дипломе о заврше-ном програму. Завршној радионици је присуствовала амбасадорка Аустралије у Србији Рут Стјуарт са сарадницом Иреном Милојковић, заменик наче-лника за културу Зоран Мишчевић, саветник за културу Живка Матић, директор Музеја Срема Саша Бугаџија са сарадницима и представници програ-ма Глац на челу са професором Аленом Дерном, координатором.

- Ово је завршница пројекта Глац који траје трећу годину на коме раде наши и аустралијски стручњаци. Упоре-до са тим је и овај образовни програм који окупља младе и едукује их да боље упознају свој и заволе град – рекао је директор Саша Бугаџија, директор Музеја Срема.

Многи од полазника су били и прошле године део едукативног програма, а сада су дошли да подрже млађе и помагну им да науче ново о граду.

- За нас је то била прилика да помогне-мо у организацији обуке коју бих препо-ручила свакоме ко жели да научи нешто ново на забаван и динамичан – рекла је Андреа Дарабашић, студенткиња која је лане као гимназијалка била члан Глац дружине.

У пројекту „Глац“ и ове године учес-твују ученици Митровачке гимназије. Програм је реализован, протекле не-деље одржан je и наставак веома успеш-ног програма из 2018. године, а централ-на тема је ове године била „Сирмијум: Откривање будућности”.

Током минулих неколико дана по-лазници програма су пред собом има-ли задатак да размишљају о културном наслеђу свог града, на који начин оно може да се он очува и најбоље предста-ви посетиоцима. Млади су учествовали у радионицама које су их увеле у свет ар-хеологије теоријски и практично.

Једна од њих је Катарина Васић ученица Митровачке гимназије којој је едукација много значила, јер је боље упознала свој град и његову прошлост. И њена школска другарица Зорана Ла-кетић истог је мишљења. Она је први пут у овој обуци и стекла сазнања да њен град има велики значај и сад то може да покаже неком ко долази први пут да га

обиђе. Сазнала је, рече нам, нешто више из конзервације, о керамици, мозаицима и сличним темама.

У склопу посете Сремској Митрови-ци амбасадорка Аустралије Рут Стју-арт је посетила неке од историјских

споменика града као што су лапидаријум Музеја Срема, Царска палата и други, а потом је присуствовала представљању резултата овог образовног програма.

С.Ђаковић Фото: М.Милеуснић

Сирмијум - откривање будућностиГрупа гимназијлаца је и ове године учествовала у необичном образовном програму са циљем да боље упознају прошлост свој град како би га знали представити другима

У лапидаријуму

Саша Бугаџија, директор Музеја Срема

На завршној радионици

Зорана Катарановски, Ален Дерн и амбасадорка Аустралије у Музеју Срема

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Про да јем се о ско до ма ћин ство у Рав-њу на 20 ари пла ца, це на по вољ на, до го вор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Про да јем ју тро и 3 фр та ља зе мље, 100 ме та ра од на плат не рам пе на ауто пу ту у Ку зми ну. Тел:060/385-44-81

-Про да јем ви кен ди цу у Ди во шу. Тел: 063/535-542

-Про да јем 4,5 ју тра зе мље у Ла ћар ку на чал ман ском пу ту бли зу ас фал та. Тел: 064/130-11-29

- Про да јем ку ћу у Ди во шу са цг, по-моћ ним објек ти ма и воћ ња ком 58 ари. Тел: 066/315-979

- Про да је се 3,3 ју тра зе мље. Ве ли ки Ра дин ци. Тел: 063/80-10-532

- Про да јем ку ћу у Срем ској Ми тро ви-ци или ме њам. Тел: 061/295-48-22

- Из да јем ку ћу код Ка то лич ког гро бља, 100м2, са дво ри штем и ба штом, гре ја-ње на гас. Тел: 063/50-94-94

- Про да јем ку ћу Ми ло ша Оби ли-ћа(Обор ска) плац 9 ари. Тел: 064/38-55-754

- Про да јем ку ћу са воћ ња ком и ба-штом у Мар тин ци ма Ули ца Јо ван ке Га бо шац 140. Тел: 062/668-735

СТА НО ВИ

- Из да јем ком плет но опре мљен јед-но и по соб ван стан код Бол нце . Тел: 064/31-31-331

- Про да јем дво со бан стан 60м2 на дру-гом спра ту у на се љу Ма ти ја Ху ђи. Тел: 063/32-12-55

- Про да јем дво и по со бан стан у на се-љу КПД 60м2 дру ги спрат, це на 25.000 евра. Тел: 063/321-12-55

- Про да јем 38м2 ре но ви ран ком плет-но на ме штен дво ри шни стан у цен тру гра да це на 22000 евра. Тел: 065/32-11-255

- Из да јем јед но со бан на ме штен дво-ри шни стан на цр ве ној че сми и про да-јем уград ну ку хи њу са ел.еле мен ти ма. Тел: 060/326-56-56

-Про да јем стан 60м2 на се ље код Спорт ског цен тра. Тел: 060/548-21-25

- По вољ но про да јем тро со бан стан 60м2 без ула га ња, од мах усе љив, це-на 27.000 евра. Тел: 061/714-10-15 и 064/000-49-91

ЛО КА ЛИ

- Из да јем или про да јем ло кал од 17,5м2 улаз на зе ле ну пи ја цу. Тел: 064/187-56-60

ВО ЗИ ЛА

- Ку пу јем ауто мо бил до 2.000 евра ста-ње не бит но. Тел: 069/13-32-132

- Про да јем Гол фа 5 ди зел, го ди на про-из вод ње де цем бар 2008, пр ви вла-сник. Тел: 063/504-473

ПО ЉО ПРИ ВРЕД НЕ МА ШИ НЕ

- Про да јем су ша ру ду ван 2 ко ма да, трак тор Бе ло рус тип 82, го ди на про из-вод ње 1993. Тел: 064/213-53-84

РА ЗНО

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Про да јем ме ка но огрев но др во. Тел: 064/38-28-534

- Про да јем по лов но: еле ва тор за ку ку-руз ду жи не 9м, цир ку лар/пре кру пач, кру њач/пре кру пач, ком пре сор од 80 ли та ра и лет ње ауто-гу ме ди мен зи-ја 175/70/14, од лич но очу ва не. Тел: 060/311-953-1

- Си ту и ра ни пен зи о нер тра жи же ну до 70 го ди на за брак, зва ти по сле 20 са ти. Тел: 064/426-18-29 и 022/650-346

- Про да јем по ло ван цреп ГИК ПО ТИ-СЈЕ тип 2 Ка њи жа. 150м. Тел: 064/41-92-700

- Про да јем уга о ну гар ни ту ру тро сед са фо те љом. Тел: 064/41-92-700

- Про да јем Бо шо ву пећ за цен трал но гре ја ње. Те062/668-735

Среда, 9. октобар 2019.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време: КУЋНЕ ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

SREMSKEPORTAL !

Стоматолошка ординација

Стари шор 48Сремска Митровица

022 611-199

Др Филиповић

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

WWW.SREMSKENOVINE.RS

WWW.SREMSKENOVINE.RS

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

МАРКЕТИНГ

610-496 и 615-210

610-496 и 615-210

POSETITE NAŠ SAJT !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Среда, 9. октобар 2019. 19

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska MitrovicaTel: 064/842-08-66Menadžer: 064/842-08-76Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

Гуске су спасиле Рим, а данас помажу и једном од најмањих иришких села,

Шатринцима. Гускама у част, протек-лог викенда у Шатринцима је одржана петнаеста по реду Гушчијада, у орга-низацији Месне заједнице, а под по-кровитељством Општине Ириг, Аген-ције за рурални развој и Туристичке организације Општине Ириг. И после дугогодишњег затишја, све већи број мештана Шатринаца, захваљујући и са-мој Гушчијади, поново гаји ову пернату живину, јер је потражња за гушчијом масти и месом све већа.

- Ово је 15. јубиларна манифеста-ција коју организујемо у нашем селу, надам се да ћемо их дочекати још мно-го, јер је очигледно да је све више учес-ника и посетилаца. Ова манифестација унапређује друштвени живот у нашем селу које је једно од најмањих насеље-них места у Општини Ириг. Успели смо да на једном месту скупимо све Ша-тринчане и бројне госте и надамо се да ће то потрајати. Поспешујемо про-изводњу, јер ако су гуске спасиле Рим, нама Шатринчанима ће бар помоћи. Још увек нисмо дошли до оног некада-шњег нивоа, али полако се примичемо томе, јер све више људи гаји гуске. До пре пар година било је тек пет-шест гу-сака по домаћинству, сада има и по 50 и надамо се да ће то бити још масовније. Сада је та производња рентабилна и економична, посебно што гусака нема у околини, већ само код нас, каже Ја-ника Такач, председник Савета месне заједнице Шатринци.

Сеоске славе днас замењују сеос-ке манифестације, које подржава и Општина Ириг, јер су оне права про-моција туристичких и домаћих произ-вода које свако село у иришком крају

има да понуди. Тако су и Шатринци оживели на један дан и посетиоцима понудили свој надалеко познат произ-вод-гушчију маст.

- Шатринци су место које је пре 15 година кренуло са овом манифеста-цијом. Овде се још увек одржала тра-диција гајења гуски и то је прилика да они покажу шта имају. Манифестација коју подржавамо успева низ година у овом источном делу Општине Ириг. Гледамо да подстакнемо сва села да имају своје манифестације, а увек је тешко нешто организовати први пут. Ми смо ту да помогнемо, а Шатрин-чани показују да мало и село са 300 становника може да организује мани-фестацију која ће да траје и да успешно окупља много учесника и посетилаца, рекао је Стеван Казимировић, пред-седник Општине Ириг

Програм је био забавног карактера, кувао се најбољи гушчији паприкаш, бирала најбоља маска, најдуже перо и највеће јато. наступили су члано-ви КУД-ова „Змај“ из Ирига, „Петефи Шандор“ из Марадика, Шатринаца и Добродола, као и малишани из Дечије установе „Дечија радостт“ и Основне иришке школе. Најбољи паприкаш спремила је Екипа Варга, најбронија је била екипа Стриг метал из Инђије, а најмлађа Стончик из Шатринаца. Најдуже гушчије перо донео је Урош Велићански из Крушедола, највеће јато има Јанош Варга, најлепши штанд припремила је Вера Јаношевић из Гр-гетега. Најлепше маске припремили су малишани Данијела Лазар, Милица Вукојевић, Едвард Бирињи и Јанковић

Петар, а најлепше ликовне радове на-цртала су деца Лана Варга, Кристина Винце, Елена Михајлик, Хелена Варга и Едвард Бирињи.

Гушчије месо је здраво, маст још здравија, која проверено лечи од бронхитис и астму. А како се прочуло за Гушчијаду, тако се и све више купаца интересује за производе из овог села. Због тога је поново све више гусака у шатриначким домаћинствима.

- Традиција гајења гусака у мом домаћинству је јако дуга, траје гене-рацијама, од кад знамо за себе, и то не само у мојој породици, него у це-лом селу. Некад су Шатринци били сиромашно село, а нису ни сад много богати. А једина храна која је успела да опстане уз мало улагања су биле гуске. Заменили смо тезе, нешто што је вазило за сиротињску храну, данас је најздравија храна. Гуске се хране природи, пасу траву, нема концентрата,

то је некад билс храна сиромашних, данас традиционалн, здрава и скупа. Све се променило. Некад је у просеку свака кућа имала од 30 до 50 гусака, а од како се одрзава Гушчијада, људи поново гаје гуске у већем броју. За Гушчијаду повећамо број, да се која гу-ска прода и да се прода гушчија маст која је јако здрава за дисајне органе, посебно за децу, или да се мазе на гру-ди или да се разблазена ставља у супу. Ја конкретно немам више од 20 до 30 гусака, искључиво за своје потребе, месо не продајем, само маст, говори Роби Варга из победничке екипе.

Како кажу мештани, не може још увек да се живи искључиво од про-изводње гушчијег меса, али продаја расте, а купци долазе из свих крајева. Цена за килограм очишћеног гушчијег меса је 600 динара, килограм гушчије масти је од 2.500 до 3.000 динара.

- Ја у домаћинству имам око 40 гуса-ка. Некада је гусака у селу било далеко више, а сада се број и јата поново по-већавају. Све је више одгајивача који

се у последње време активније баве тиме. Гледамо да то одржимо, јер је све веће интересовање за гушчију маст. Месо такође добро иде и потражња је прилично порасла, посебно од како се у нашем селу одржава Гушчијада. Купци се све више интересују за наше произ-воде и полако све поново добија сми-сао. Гушчија маст је током целе прошле године била изузетно тражена, а купци долазе са свих страна, продавали смо чак и у иностранство. Прошле године је потажња била толика да нисам има-ла довољно, тако да сам ове године појачала производњу. Вероватно је цело тржиште усмерено на наше село, јер гусака више нема нигде. Гушчије месо је јако здраво, гуска цео дан пасе траву на ливади, пије чисту воду, нема бриге да ли је месо здраво, каже Ма-ришка Сабо из Шатринаца.

И на крају треба разбити још један мит. Кад вам неко каже да сте као гу-ска, слободно то прихватите као ком-плимент. Јер погрешно је мислити да су гуске глупе животиње. Ћурке можда јесу , али гуске нипошто. Довољно је само једном једну гуску из јата одвес-ти на пашњак, и оа ће се непогрешиво заједно са осталим гускама вратити у своје двориште. То ће вам рећи све и један одгајивач из Шатринаца. Стотине гусака сваки дан излазе на пашњак у околини села, а кад дође вече, свака иде својој кући, осим када у комши-луку живи неки гусан, али и та љубав брзо прође.

С. Белотић

Све је више гусака, а купци стижу и из иностранства

Роби Варга

Маришка Сабо

Јаника Такач

Отварање Гушчијаде

Гуске поново освајају Шатринце (фото: Борко Вуковић)

Тражен производ - гушчија маст

Среда, 9. октобар 2019.20

11

022 615-615

Dežurna služba

066 615-1-615

SMS na broj 063 615-200Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

MАЛИ ОГЛАСИ 615-200

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 159,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

610-496 и 615-210

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Кул тур ни цен тар Ин ђи ја био је то-ком про те кле не де ље до ма ћин

ве ли ке из ло жбе по све ће не зна чај ном ју би ле ју, осам де се то го ди шњи ци осни-ва ња Со кол ског до ма у овом срем ском гра ду. Из ло жбу су за јед нич ки ор га ни-зо ва ли Кул тур ни цен тар и Удру же ње Кра ље ви на Ср би ја уз по моћ и под шку ло кал не са мо у пра ве. Аутор из ло жбе је Вла ди мир Ву кас, а пу бли ка ко ја је про те клог по не дељ ка до шла на отва-ра ње има ла је при ли ку да ви ди по став-ку ко ја се ти че исто ри ја та Со ко ла у Ин-ђи ји, као и жи во та и де ла Кра ља Пе тра

Дру гог ко ји је био ста ре ши на Со ко ла. Част да отво ри из ло жбу имао је

Пре сто ло на след ник Алек сан дар Ка-ра ђор ђе вић ко ји је том при ли ком ис та као да је Срем кроз сво ју исто ри-ју ви ше пу та по ка зао вер ност ма ти ци, али и ди на сти ји Ка ра ђор ђе вић. Под вођ ством Кра ља Пе тра, на гла сио је Пре сто ло на след ник, Срем ци су као до бро вољ ци ра то ва ли за сло бо ду, ги-ну ћи од 1912. до 1918. го ди не, ка да су, за јед но са сво јим су на род ни ци ма, у Срем до шли као до но си о ци сло бо де. Со ко ли су, на гла сио је он, би ли на ста-

вља чи те тра ди ци је ко ја се и да нас чу-ва ме ђу мла ди ма у Сре му.

Ка ко је ре че но, део до ку ме на та пред ста вље них пу бли ци са бран је од стра не по то ма ка бив ших Со ко ла, а део је пре у зет из Ку ће Вој но ви ћа у ко јој се још увек чу ва се ћа ње на ин ђиј ску со-кол ску омла ди ну.

- У по чет ку, Со ко ли су се оку пља ли у цр кве ној пор ти бла го да ре ћи про ти Ра до сла ву Мар ко ви ћу. Ка сни је, на кон Пр вог свет ског ра та ко ри сти ли су фи-скул тур ну са лу Ма ђар ске шко ле у Ин-ђи ји. Тек 1933. го ди не ство ри ли су се озбиљ ни усло ви за из град њу ве ле леп-ног до ма. Нај ви ше за хва љу ју ћи Ђор ђу Вој но ви ћу, углед ном ве ле по сед ни ку из Ин ђи је, Со кол ско дру штво је до би-ло плац на ко јем је от по че ла град ња бу ду ђег до ма. Дом је про јек то вао ис-так ну ти срп ски ар хи тек та Ђор ђе Та ба-ко вић 1936. го ди не. Град ња је тра ја ла три го ди не, и 28. ма ја 1939. го ди не Дом је све ча но осве ћен и от по чео свој жи-вот. Дом је но сио на зив: „Со кол ски дом Кра ља Алек сан дра И Ује ди ни те ља“ а про јек тант је био углед ни но во сад ски ар хи тек та Ђор ђе Та ба ко вић, ре као је на отва ра њу Ву кас.

На кон Дру гог свет ског ра та, у ко-јем је Дом пре стао да по сто ји, Со ко ли су по ста ли про шлост. Дом је ду го био отво рен, без до ма ра, ње го ва имо ви на раз но ше на, а згра да је по ла га но про-па да ла, све док ни је отво рен Кул тур ни цен тар у ко јем је из ло жба упри ли че на.

На ро чи то је за до во љан био Пре-драг Ме де ни ца, пред сед ник Из вр-шног од бо ра Удру же ња “Кра ље ви на Ср би ја”, чел ник овог Удру же ња у Ин-ђи ји и је дан од ор га ни за то ра из ло жбе. Он ис ти че да је пред ста вља њем исто-ри ја та Со ко ла ис пу ње на ми си ја оних ко ји су ово дру штво во ди ли.

- Ја се ра ду јем ус пе лој из ло жби, а си гу ран сам да се ра ду ју и Ђор ђе Вој-

но вић, про та Ра до сав Мар ко вић, Бог-дан Аза рић и дру ги ве ли ки Со ко ли што смо на ста ви ли та мо где су они ста ли и што ис пу ња ва мо њи хо ву ве ли ку же љу, а ко ју на жа лост са ми ни су до че ка ли, да Со кол ски Дом у Ин ђи ји по се ти Краљ

Ка ра ђор ђе вић, на гла сио је Ме де ни ца.Пре отва ра ња из ло жбе, до ма ћи ни и

зва ни це за јед нич ки су по ло жи ли вен-це на спо ме ник Кра љу Пе тру у Ин ђи ји.

С. Л.

Среда, 9. октобар 2019. 21

У по зо ри шној са ли у Ста рој Па зо ви одр жан је дру ги ме ђу на род ни фе-

сти вал бе ћар ца „Бе ћа рац фест – 2019.“ Овај фе сти вал там бу ра шке му зи ке ор-га ни зо ва ли су Удру же ње кра ји шни ка Ста ра Па зо ва, Кул тур на за јед ни ца Кра-ји не из Бе о гра да и Оп шти на Ста ра Па-зо ва, ко ја је и пор ко ви тељ.

- Оп шти на Ста ра Па зо ва је обе руч-ке при хва ти ла из бе гли це, ме ђу њи ма и на ше су на род ни ке из Кра ји не. На сто ји-мо да сви ма обез бе ди мо кров над гла-

вом о че му све до чи и не дав но усе ље-ње 30 из бе глич ких по ро ди ца у но во и-згра ђе ну згра ду у Го лу бин ци ма. Бли зу смо на шег ци ља, да свим из бе глич ким по ро ди ца ма на те ри то ри ји оп шти не Ста ра Па зо ва ре ши мо стам бе но пи та-ње – ре као је, по здра вља ју ћи при сут-не, пред сед ник Оп шти не Ста ра Па зо ва Ђор ђе Ра ди но вић. У име ор га ни за-то ра пред сед ни ку оп шти не за хва лио се пред сед ник Удру же ња кра ји шни ка Ста ра Па зо ва Све то зар Клич ко вић.

- На ша ло кал на са мо у пра ва пре по-зна ла је по тре бе из бе глич ких по ро ди-ца и иза шла им у су срет - на гла сио је Клич ко вић.

При сут не је по здра вио и пред сед-ник Кул тур не за јед ни це Кра ји шни ка Жељ ко Ку кић.

У так ми чар ском де лу про гра ма уче ство ва ла су кул тур но-умет нич ка дру штва „Ми лан Егић“ из Ре пу бли ке Срп ске, „Кру на“ КУД Са ве за Ср ба из Сент Мар ти на у Ру му ни ји, Там бу ра-

шки ор ке стар „Сла-во ни ја“ Кул тур не за-јед ни це Кра ји не из Бе о гра да и Сло вач ки там бу ра шки ор ке стар „Ка цу ри“ из Ста ре Па-зо ве. Пр во ме сто је при па ло КУД „Ми лан Егић“, дру го КУД „Кру-на“ из Ру му ни је а тре-ће па зо вач ким „Ка цу-ри ма“.

У ре ви јал ном де-лу на сту пио је Хор кра љи це Ма ри је из Бе о гра да а за тим и пред став ни ци кул-т у р н о - у м е т н и ч к и х дру шта ва из Ста ре Па зо ве: Омла дин ског кул тур но-умет нич ког дру штва „Све ти Са ва“ из Но ве Па зо ве, КУД

„Бран ко Ра ди че вић“ из Ста ре Па зо-ве а ода бра не сти хо ве је го во рио Ми лан Ду дић.

Ора га ни за то ри ове ме ђу на род не кул тур не ма ни фе ста ци је по себ но су се за хва ли ли ин сти ту ци ја ма ко је су

да ле ве ли ки до при нос у при пре ми и ре а ли за ци ји „Бе ћа рац фе ста“ и уру-чи ли пла ке те Ђор ђу Ра ди но ви ћу, за-тим Ср ђа ну Је ре ми ћу, пред сед ни ку За јед нич ког ве ћа оп шти не Ву ко вар, Ог ња ну Кр сти ћу, пред сед ни ку Са ве-за Ср ба из Ру му ни је и Ду шку Ћу ти лу ди рек то ру По кра јин ског фон да за из-бе гла и прог на на ли ца.

Као пра те ћи про грам Бе ћа рац фе-ста у хо лу по зо ри шне са ле при ре ђе-на је из ло жба по све ће на Са ви Мр-ка љу, ре фор ма то ру срп ског је зи ка и пе сни ку. Из ло жбу под на зи вом „Са ва Мр каљ – два ве ка ду га“ отво ри ла је па зо вач ка про фе сор ка срп ског је зи-ка Ди ја на Вла и нић ко ја је из Гор ње Кра ји не, из Ла сињ ског Сје ни ча ка, се-ла из ко јег је и Са ва Мр каљ. Сти хо ве Са ве Мр ка ља го во ри ла је Гор да на Мар ти но вић.

Б. Ро дић

Чу ва ње се ћа ња на за точ ни ке сло бо де

Са отва ра ња из ло жбе

О Со ко ли ма у Ин ђи ји

У Со кол ском до му

По бед ни ци – там бу ра ши из Ре пу бли ке Срп ске Пр во ме сто је при па ло КУД „Ми лан Егић“, дру го КУД „Кру на“ из Ру му ни је а тре ће па зо вач ким „Ка цу ри ма“ - Као пра те ћи про грам Бе ћа рац фе ста у хо лу по зо ри шне са ле при ре ђе на је из ло жба по све ће на Са ви Мр ка љу, ре фор ма то ру срп ског је зи ка и пе сни ку

Ђор ђе Ра ди но вић и Све то зар Клич ко вић

По бед ни ци

Ди ја на Вла и нић

Пла ву ша: - У су бо ту ми муж до нео ко-

ко шку и ре као: „Ле по је спре ми за не де љу.“ Ни сам баш зна ла шта ко ко шке но се не де љом, али на шла сам јој ле пу ха љи-ни цу.

Из не ла мла да же на пред свог му жа пр ву тор ту ко ју је на-пра ви ла. Муж про ба па мр ште-ћи је два про гу та за ло гај.

- Шта си ста ви ла у ову тор ту?- Па ста ви ла сам све из ре-

цеп та, што је то сад ва жно?- Па мо жда ме бу ду пи та ли у

Хит ној!

Среда, 9. октобар 2019.22

Недељни хороскопОванЖе ли те да се по све ти те свом по слу и да оства ри те на пре-дак ко ји већ ду же вре ме пла ни ра те. Мо гу ће је да има те не ку за бра ње ну љу бав или вам се до па да осо ба с ко јом ће те има ти не ке ком пли ка ци је. Мо гу ћа је пре хла да.

БикПред ва ма је пе ри од у ко јем ће вам би ти по треб но пра-вље ње не ке но ве по слов не так ти ке. Ин ту и ци ја вам мо же ука за ти на по вољ не про ме не ко је су пред ва ма. Оче ку је вас до бра фа за за љу бав. По треб но вам је ви ше од мо ра.

Бли зан циНи сте си гур ни да ли сте на пра вом пу ту кад је у пи та њу по сао и тре ба вам не ко вре ме да о све му још ма ло раз ми-сли те. Во ље на осо ба ће по ка за ти да јој је искре но ста ло до вас и да ће се тру ди ти да ве за успе.

РакКо нач но ће те ус пе ти да оства ри те по бољ ша ње на по слов-ном по љу. Оче ку је вас фа за у ко јој ће те има ти пре о кре-те. Не оче ку ју вас ве ће про ме не кад је у пи та њу љу бав. Спрем ни сте да са чу ва те ве зу.

ЛавОкре ни те се пра вље њу но вих пла но ва кад је у пи та њу по сао. Вре ме је да се не ке ства ри из про шло сти про ме не и раш чи сте. Уко ли ко сте сло бод ни, оче ку је вас но во по-знан ство са осо бом сло бод ни је при ро де.

Де ви цаНо ва по слов на де ша ва ња су пред ва ма. Но ва по знан ства, кон так ти и пре го во ри вас уско ро оче ку ју. Же ли те ста бил-ност у од но су са осо бом до ко је вам је ста ло. Мо же те да оче ку је те по вољ ну фа зу.

Ва гаИма те ја ко до бру ко му ни ка ци ју са са рад ни ци ма, ко ји вас по др жа ва ју у оства ре њу но вих по слов них про ме на. Мо-гу ће је да на љу бав ном пла ну не на ла зи те сре ћу. Суд би на вам са да ни је на кло ње на. Осе тљи ви су вам си ну си.

Шкор пи јаОче ку ју вас про ме не на по љу по сла. Мо гу ће је да сте и са ми ду же вре ме то иш че ки ва ли. Мо гу ће је да не ма те до-вољ но са мо по у зда ња и да вам за то ни је ла ко да при ђе те осо би ко ја вам се до па да.

Стре лацОче ку је вас по во љан пе ри од на по љу по сла. Мо же те да се на да те по зи тив ним пре о кре ти ма. Уско ро вас оче ку је по-знан ство с но вом осо бом, ко ја ће вам по ка за ти да же ли да бу де у ве зи с ва ма. Скло ни сте го је њу.

Ја рацИма те до бре иде је ко је тре ба да спро ве де те у де ло. На ва-шој стра ни је и сре ћа и суд би на, са мо тре ба да се по кре-не те. Мо же те да оче ку је те да ће те има ти но ва де ша ва ња на по љу емо ци ја и да ће те би ти за до вољ ни. Про бле ми са цир ку ла ци јом.

Во до ли јаНе ће те има ти пре ви ше оба ве за, ус пе ће те ма ло да се од-мо ри те и да се рас те ре ти те ко нач но. Пла ни ра те брак с во-ље ном осо бом и за до вољ ни сте јер има те осе ћај да обо је же ли те исте ства ри. Од лич но ста ње на по љу здра вља!

Ри беОче ку је вас при ли ка да оства ри те сво је пла но ве. Суд би на вас по др жа ва. Има ће те сре ће на по љу по сла. Уко ли ко сте пла ни ра ли да на пра ви те не ки кон кре тан ко рак ка осо би ко ја вам се до па да, ура ди те то што пре.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

СУДОКУ

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

14 15 16

17 18 19 20

21 22 23

24 25 26

27 28 29

30 31 32 33 34

35 36 37 38

39 40 41 42 43

44 45 46 47 48

49 50 51

Кувар

ВИЦ

АУТОР: ВЛАДИМИР

ШАРИЋ

ПОЛИТИ-ЧАР И

ИСТОРИ-ЧАР СА СЛИКЕ

БОЈНА ПОЉА, ПОПРИ-

ШТА

ДЕЛО ЛИЧНОСТИ СА СЛИКЕ

ПЛАНИНА У СРБИЈИ

УКРАЈИН-СКА

ШАХИСТКИЊА (ШК "БАС")

ЛАЗАР АРСЕНИЈЕВИЋ БАТАЛАКА

НЕСТРУЧ-ЊАЦИ

ИМЕ КАНТААУ-

ТОРА ДЕДИЋА

СПОРТСКА ХАЛА У

САРАЈЕВУ

ЧЕШКА АФИРМА-

ЦИЈА

ГРАМ ------------- МАРКА

СОКОВА

ДЕО ШПОРЕТА

ПРВО СЛОВО АЗБУКЕ

ИНДУСТР. ЕЛЕКТРОПОРЦЕЛАНА --------------

АЛКОХОЛИЧАР

СТАЛНА

НЕПРЕКИДНА (СТР.)

ЕЛЕКТРОН ХРВАТСКА ПЕВАЧИЦА, ТАТЈАНА

ГРАД У РУСИЈИ НА

ВОЛГИ

ОРГАНИЗАЦИЈА

УДРУЖЕ-НОГ РАДА

ПАРАЗИТ-СКА

БИЉКА ИЗ АМЕРИКЕ

НАШ ПЕСНИК (ДРУГО

ПРЕЗИМЕ НОГО)

КОЈЕ СУ ПУНЕ

СЛАСТИ

ШУПЉИНА НА

РУЧНОМ РАДУ

------------- ИТАЛИЈА

СПОЉАШЊОСТ (МН.)

НОРВЕШКА НАРОДНИ

МУЗЕЈ -------------

ИСТО ТАКО

ЧАРЛС ВИДОР

-------------- МУШКО

ИМЕ, АНТОН

СУМПОР -------------

ХОДНИЦИ, ПРОЛАЗИ

(ФР.)

ИШУТИРА-ТИ НОГОМ

ЛОПТУ

КИКИНДА ------------- ЖЕНСКО

ИМЕ, ПЕЛАГИЈА

ЈОД ВРСТА ВИНА

----------- ГЛУМАЦ МАРВИН

ФРАНЦ.

ТЕНИСЕР, ЛУКА

-------------- ПЛАТНЕНИ

КРОВ

ГРАД, ЈЕЗЕРО И

РЕКА У ПОЉСКОЈ

ПРИСТА-НИШТЕ

ПОЈАМ У РАЧУНАР-

СТВУ ------------- ГРАД НА

СИЦИЛИЈИ

ГУДАЧКИ ИНСТРУ-

МЕНТ

САСТАВНИ ВЕЗНИК

НАСТАВАК НАЗИВА

ДЕЛА ------------- АД АКТА

КРИПТОН

ДАЛМАТИНСКА

УЗРЕЧИЦА

ГРАД У ФРАНЦУС-

КОЈ ---------------

ТОНА

ГЛУМИЦА,

МИРЕЈ ------------- КАЛИЈУМ

НАДИМАК ЛИЧНОСТИ СА СЛИКЕ

ИРИДИЈУМ

.

8 3 4 5

5 7 1 6 8

1 8

6 2 3

3 8

3 1 7

4 6

6 5 9 3 4

9 8 7 2

ВО ДО РАВ НО: 1. Вр ста му зич ког ин стру мен та, 7. Уз ви ши ца пре ко 500 ме та ра, 14. Су пар ни ца, 16. Аме рич ки ко шар каш, 17. Се о ско под руч је, 18. Ра но уста ја ње, 20. Но та сол ми за ци је, 21. Филм ски град у Фран цу ској, 22. По сто ље, по ли ца, 23. Ло вач ки пас, 24. Скра ће ни ца за тре мо ло, 25. Вре ме шан чо век, 26. Град и лу ка на ита ли јан ској стра ни Ја дра на, 27. Сим бол ура на, 28. Ума зан сли на ма, 29. Кра љев ски дво рац (турц.), 30. Вој ник, 32. Огра да од ле тви, 34. Пр ви во кал, 35. За вет, за лог (турц.), 37. По кре ну ти на ви ја њем, 39. Ве зник, 40. Ка лу ђер, мо нах, 42. Да ро да вац, до бро твор, 44. Нај ве ћи пе сник 19. ве ка, Во ји слав, 46. Мек сич ки ре во лу ци о нар, Еми ли ја но, 48. Хе миј ски знак за ер би јум, 49. Плод хра ста, 50. Сло бод ни зи да ри, 51. Ин сект сли чан пче ли.

УС ПРАВ НО: 1. Пре лом ко сти, мед., 2. Ме ра за теч ност, 3. Сту пар, му жа, 4. Бив ши на зив за Еги пат, 5. Хе миј ски знак за та ли јум, 6. Го ру ћи, же сток, мед., 7. Озна ка за пи он, 8. На пра ва ви ше стру ке на ме-не, 9. Ме ра за па пир, 10. Име хо ли вуд ског глум ца Нол ти ја, 11. При то ка Ду на ва у Аустри ји, 12. На ка-на, на ум, 13. Ста ра др жа ва у Ази ји, 15. Пла ни на у Тур ској, 19. Изе ли ца, ала вац, 22. Име фуд ба ле ра Ли вер пу ла, Џе рард, 23. Је дан бо ри лач ки спорт, 25. Ма ли слон, 26. Ме ди ци нар ка ко ја вр ши по ро ђај, 28. Стран ка де мо крат ске ак ци је (скр.), 29. Пре по ру ке, 31. Стра но жен ско име, Еми ли ја, 33. Ин диј ски фи зи чар, но бе ло вац, 36. Кра ће име Све то зар, 38. Шпан ско жен ско име, 41. По ла га но тр ча ње ко ња, 43. вр ста па па га ја, 44. Де се то и осмо сло во азбу ке, 45. Ини ци ја ли ко шар ка ша Ра ко че ви ћа, 47. ре ка у Ита ли ји, 50. Озна ка за ме тар, 51. Сим бол ки се о ни ка. Са ста вио: То ми слав Зе ман

Са стој ци: 4 ја ја,16 ка ши ка уља,16 ка ши ка ше ће ра,16 ка ши ка мле-ка,16 ка ши ка бра шна,1 пра шак за пе ци во,1 ва ни лин ше ћер

При пре ма: До бро из му ти те ја ја са ше ће ром. До дај те уље и мле ко па на ста ви те са му ће њем. До да ти бра шно, пра шак за пе ци во и ва ни лин ше ћер. Све фи но уму ти ти па ис тре сти у на у ље ну теп си ју. Пе ћи на 200 сте пе ни Ц око 10 ми ну та па сма њи ти на 180 сте пе ни и пе ћи док лут ма не бу де го то ва. Из ва ди ти је из пе ћи, по су ти са ма ло ше ће ра и оста ви ти да се про хла ди.

Бо сан ска лут ма

Среда, 9. октобар 2019. 23

Za više informacija možete nas nazvati na 062 323-973

Drage naše sugrađanke i sugrađani, zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo i uslužimo na novoj lokaciji naše pоrodične mesnice Sremgood u ulici Svetog Save br 8.U ponudi možete naći sveže meso, kao i domaće suhomesnate proizvode. Ukoliko želite da umesto Vas napravimo roštilj, nema problema, imamo i to.

Pružamo mogućnost plaćanja čekovima kao i platnim karticama.Za penzionere nudimo poseban popust.

Dobro došliVaša braća Sremci

ЈКП „Во до вод” Срем ска Ми тро ви ца успе шно је окон ча ло ин фра струк тур не ра до ве у окви ру

сво је де лат но сти у јед ној од нај ва жни јих ули ца у гра ду у ко јој са о бра ћај гра ви ти ра ка ауто бу-ској и же ле знич кој ста ни ци. По сао ко ји се оба-вљао у скло пу ре ви та ли за ци је са о бра ћај ни це у Же ле знич кој ули ци фи нан си рао је “Во до вод” соп стве ним сред стви ма.

Ра до ви ко ји су у Же ле знич кој ули ци по че ли про шле го ди не од ви ја ли су се фа зно и са кра-ћим ула ском у дру ге ули це ко је су са став ни део рас кр сни ца. Об у хва ти ли су и ком плек сне ра до-ве ис под две кру жне рас кр сни це, као и про сто ра ис пред же ле знич ке ста ни це.

Ре а ли за ци ја ком плет ног по сла об у хва ти ла је ре кон струк ци ју гла вог во да во до вод не мре же укуп не ду жи не 1.720 ме та ра по ста вља њем но вих це во во да раз ли чи тих про фи ла. Из гра ђе но је 7 но вих чво ри шта ,док су 3 по сто је ћа ре кон стру-и са на уград њом но вих вен ти ла и дру ге опре ме. По ста вље но је 8 над зем них хи дра на та и из гра-ђе но 100 ме та ра хи дрант ског во да за по тре бе же ле знич ке ста ни це. За по тро ша че у овом де лу гра да сва ка ко је ве о ма ва жно И да је ура ђе на ре-кон струк ци ја 60 кућ них при кљу ча ка. Све ово ће

по бољ ша ти ква ли тет снаб де ва ња во дом у по гле-ду ре дов не ис по ру ке во де за пи ће.

Ка да је реч о ка на ли за ци ји, це во вод преч ни ка 200мм по ло жен је у ду жи ни од 750 ме та ра. По сао је ко мле ти ран и из ра дом 16 но вих шах то ва фе-кал не ка на ли за ци је, као и 40 кућ них при кљу ча ка. Ура ђе но је и 10 при кљу ча ка са отво ре на два но ва фе кал на ко лек то ра за по тре бе же ле знич ке ста-ни це. Рад ни ци “Во до во да” ура ди ли су и при пре му за за лив ни си стем око спо ме ни ка, као и тех нич ке при пре ме за до вод и од вод во де за бу ду ћу фон та-ну на овој ло ка ци ји.

Ка ко ис ти чу над ле жни у овом јав ном пред у зе-ћу, ра до ви су ура ђе ни по нај ви шим стан дар ди ма у окви ри ма пла ни ра не ди на ми ке и у ко рект ној са рад њи са дру гим из во ђа чи ма ра до ва на овом гра ди ли шту.

- Још је дан ве ли ки по сао на ре ви та ли за ци ји во до вод не И ка на ли за ци о не мре же је за вр шен, а “Во до вод” ће и убу ду ће пра ти ти пла но ве Гра да и у скло пу сво јих де лат но сти ра ди ти на мо дер-ни за ци ји ин фра струк ту ре И по бољ ша њу усло ва жи во та у гра ду И на се ље ним ме сти ма, ре као је у из ја ви за ме ди је Бо ри слав Ба бић, в.д.ди рек то ра ЈКП “Во до вод” Срем ска Ми тро ви ца. СН

На Деч јем ок то бар ском са ло ну ко ји се одр-жа ва у Му зе ју при ме ње не умет но сти у Бе-

о гра ду, уче ни ци IV -4 оде ље ња ОШ „Три ва Ви та-со вић- Ле бар ник" у Ла ћар ку осво ји ли су на гра ду УЛУ ПУДС-а - Удру же ња ли ков них умет ни ка при-ме ње них умет но сти и ди зај не ра Ср би је. На гра да им је уру че на на отва ра њу из ло жбе у скло пу овог ли ков ног са ло на.

Че твр та ци чи ја је учи те љи ца Иво на По по вић су вред ну на гра ду осво ји ли за груп ни рад „До бра енер ги ја“ чи ји су ауто ри Јо ва на Ста ни ву ко вић, На ђа Кне же вић, Леа Ми јић, Вук Ла зи чић, Са ра Ду бов ски и Алек сан дар Ми ло са вље вић. Ма ли ла ћар ци су је ди ни су од уче сни ка ко ји ма је до-де ље на на гра да за уче ни ке. Кон ку рен ци ја је би ла ве ли ка јер се на кон курс рас пи сан у скло пу одр-жа ва ња 54. Деч јег ок то бар ског са ло на при ја ви ло 100 уста но ва са 920 ра до ва.

Се лек ци о ни жи ри у са ста ву Дра га на По ле ти, исто ри чар умет но сти и Леа Зеи, ли ков ни пе да-гог, ода бра ле су 350 ра до ва за из ла га ње. Нај у спе-шни ји ма су уру че не на гра де.

Учи те љи ца Иво на По по вић за јед но са на гра ђе-ним уче ни ци ма је, по сле до де ле на гра да, до при-не ла да ње ним ђа ци ма дан оста не у се ћа њу па су по се ти ли не ка оми ље на ме ста у на шој пре сто-ни ци, по себ но она при влач на за кре а тив це. Тре-ба до да ти да је на истом ли ков ном кон кур су, пре не ко ли ко го ди на, на гра ђе на и учи те љи ца Иво на По по вић, али у кон ку рен ци ји ли ков них пе да го га. Са да је на гра да сти гла ње ним уче ни ци ма.

С.Ђа ко вић

Осво ји ли на гра ду УЛУ ПУДС-а

Груп ни рад „До бра енер ги ја”

Се лек ци о ни жи ри у са ста ву Дра га на По ле ти, исто ри чар умет но сти и Леа Зеи, ли ков ни пе да гог, ода бра ле су 350 ра до ва за из ла га ње. Нај у спе шни ји ма су уру че не на гра де

На гра ђе ни уче ни ци

Издајем нову халу 600m2 улица Гајева бб,Сремска Митровица.

Информације на телефон 063/549-791

Ки ло ме три но вих во до вод них и ка на ли за ци о них це ви

По ста вља ње хи дран та

Ра до ви код ауто бу ске ста ни це

Среда, 9. октобар 2019.24

Дана 8. октобра 2019. године навршава се шест година како није са нама наша драга и вољена

ЗАГОРКА ЗАГА РАДОЊАНИН

(24.11.1937 - 8.10.2013.)

Са поносом и љубављу спомињемо те по добру, а у срцима чувамо најлепше

успомене на тебе.

Твоји: Ђона, Сања, Дејан, Љиљана,Тијана, Ненад и Жељко.

Дана 13. октобра 2019. је четири године од како ниси са нама

МИЛАН СТОЈАНОВИЋ

1950 – 2015.

Тугујемо, памтимо и незаборављамо те с љубављу и поносом што си био наш.

Твоја супруга Нада са ћеркама Јеленом Миланом и Иваном са породицама

Дана 16.10.2019. у 11,30 часовa у Мачванској Митровици даћемо шестогодишњи помен нашем једином и никад

прежаљеном сину, брату и ујаку

ДРАГАН ЈАКОВЉЕВИЋ

ИКАРУС(1975 – 2013.)

Нема више сина мог, позвао га себи Бог, а ја молим драгог Бога да помилује сина мога, да му грехе опрости,

да га у рајском дому угости.

Твоји најмилији.

Незаборављен – вољени не умиру

ГУСТАВ ПЕРГЕ Дуда

9.10.2004 – 9.10.2019.

Док ми болна душа за тобом не утоне у сан зар не чујеш срећо моја мој вапај. „Дођи ми Дуда, дођи ми анђеле мој лепи помози срцу и болној души“.Твоја Нада, синови Саша и драган са породицама, свастика, породице Шевченко, Царић и Сарка

Тужно сећање

ВЕСНА АНТИЋ2003 – 2019.

Тешко је прошло 16 година без тебе, али је још теже

живети стом тугом и болом.

Твоји родитељи Паула и Жика

Тужно сећање

ГОРДАНА ЦВЕТКОВИЋ

2003 – 2019.

Навршава се 16 година препуних безнађа, туге и бола за изгубљеном срећом и радошћу коју си ми ти пружила.

Заувек несрећна мама

Дана 13.10.2019. године навршава се шеснаест година од трагичне смрти нашег драгог сина, супруга и тате

ЈОВИЦЕ КАРИЋ13.10.2003 – 13.10.2019.

Његови: мама, тата, супруга, ћерке Милица и Душица.

Најлепше пиле теткино

ГОРДАНА ЦВЕТКОВИЋ

2003 – 2019.

Дани, месеци, године пролазе без тебе, твојих топлих речи, осмеха, али наша сећања на твој драги лик, срећу, радост коју си нам доносила вечно ће живети у нашим срцима.Твоји тетка Анкица, теча Миле, сестре Драгана и Снежана са породицама

Помен

ГОЈКО РЕЛИЋ(1937 – 2019.)

Последњи поздрав супругу, оцу и деди

од породице Релић и Ракић.

Последњи поздрав

МИТИ

од другова из „Циганмале“

Дана 14.10. 2019. навршава се 17 година од како са нама није наша драга

МИРОСЛАВА ПАНТЕЛИЋ

Заувек ћеш бити у нашим срцима.

Кћерке Јелена и Даница са породицама

ГВОЗДЕНОВИЋ

ДРАГИЊА РАНКО 29.3.2006 – 2019. 7.10.2013 – 2019.

Нека Вас у тишини вечног мира прати наша љубав јача од заборава.

С љубављу и поштовањем.Ваши: син Никола, снаха Љубица, унук Ранко и унука Јелена.

www.

srem

sken

ovine

.rs

Среда, 9. oктобар 2019. 25

Дана 10.10.2019. навршава се 40 дана како није са нама наш драги брат

ШКРБИЋ ВЛАДИСЛАВ- Мића -

Ожалошћена сестра Јелена Међедовић са породицом

ДАНКА ВЛАЈНИЋ

КУКУЉдипломирани

историчар уметности10. 10.2018

– 10.10.2019.

Дана 10.10.2019. навршава се једанаест година од прераног растанка од нашег брата и сина

ВЛАДИМИРА НИГИЋА1977 – 2008.

Драги наш Владо, љубав и сећање према теби је вечно, а бол и туга доживотна.

Твоји брат Александар, мајка Драгица и отац Драган

МИЛЕНА СТЕЦЕНКО СЕКА9.10.2005 – 9.10.2019.

(1943 – 2005.)Тишину твог вечног мира пратиће наша љубав

коју смрт не прекида.Твоји најмилији.

Уместо тебепразна столица, око мене туђа лица. Стојим нема, одсутно моје лице камено, срце ми је слеђено. Никад те више,готово

Дана 1.10.2019. после кратке и тешке болести напустила нас је

ЖЕЉКА ЈОВАНОВИЋрођ. Лакетић

6.9.1963 – 1.10.2019.

Сахрана је обављена 3.10.2019.на Градском гробљу у Новом Саду.

Заувек ћеш остати насмејана у памћењу твојих другова и другарица из детињства.

Твоји Бешеновци

Дана 15.10.2019. навршава се две године од како није са нама наша драга

ДАРА ГРЧИЋ1938 – 2017.

С поносом и љубављу чувамо успомену на тебе.

Мирјана, Милан, Цица, Никола, Димитрије и

Алекса

Дана 11. октобра 2019. навршава се десет година како

није са нама наш драги

ЂОРЂЕ ДУРАЋ ЖУЋА1955 – 2009.

С љубављу и поштовањем,супруга са децом

Последњи поздрав нашој

ЖЕЉКИ ЈОВАНОВИЋрођ. Лакетић

њене комшинице са Ледина Цвета, Велинка, Нада и Јованка

са породицама

Не ка да по нос Сре ма, Ми тро ви ца је пре 25 го ди на по че ла да од у ми ре. На гло про па да ње де си ло се ка да су по зна те фа-

бри ке до ве де не до бан крот ства. По зна та ме сна ин ду стри ја Ми-трос, за тим у све ту по зна та ин ду стри ја вен ти ла МИВ, ше ће ра на, Ма троз, ин ду стри ја на ме шта ја, фа бри ка обу ће Ди ја на, град ске пе ка ра и мле ка ра... Али, у по след њих пар го ди на Ми тро ви ца до би ја но во ли це. Ожи вља ва ин ду стри ја, град је по чео по но во да жи ви до ста о јан жи вот. По че ло се са об но вом тр го ва, до ве де-ни су тр го вин ски ги ган ти и вра ћа се ве дар дух у на род.

Ми тро ви ца је град са нај ви ше ар тер ских бу на ра, а са да и са нај ви ше кру жних то ко ва у са о бра ћа ју. По след ња је би ла из град-ња под во жња ка на пу ту ка КП До му, а са да се ра ди ком плет на ре кон струк ци ја Же ле знич ке ули це. У скло пу Же ле знич ке ули це на ла зи се и спо ме ник осло бо ди о ци ма ко ји је та ко ђе ре но ви на-ра. Же ле знич ка ста ни ца је ре но ви ра на спо ља и из ну тра што је ва жно за пр ви ути сак оних ко ји во зом до ђу у Ми тро ви цу.

Ре кон струк ци ју Же ле знич ке ули це из во ди пред у зе ће из Ру-ме на ја ко ве ли кој по вр ши ни, а ру ко во ди лац Жар ко Сту пар са сво јим тро но жним стал ком за ин стру мен те и но те сом у ру ци, по цео дан сти же на сва ко ме сто и да је упут ства шта тре ба ура-ди ти. Нај моћ ни ји ба гер ко јим упра вља Вла до Ва сић не у мор но ис пу ња ва по ста вље не за дат ке. Све то да ни ма пра тим са те ра се јер сам пен зи о нер и ви дим да је Вла до ак ти ван од 7 до 16.30 са ти што не ума њу је зна чај дру гих рад ни ка. Ру ко во ди о ца Сту-па ра и мај сто ра Вла ду сам за па зио да не у мор но ра де и да код њих не ма пра зног хо да. Ор га ни за ци ја по сла је од лич на, то ком но ћи шле пе ри до вла че ло мље ни ка мен ко ји пре ко даљ на ма-њи ба ге ри раз вла че по те ре ну и ва ља ју та ко да ни ко ни ко ме не сме та у по ста вље ним за да ци ма. То је, по ме ни, са вр ше на ор га-ни за ци ја ра да.

Са рад ни ци ма Срем пу та уско ро са ра ђу ју рад ни ци ми тро-вач ког Во до во да и Те ле ко ма, али и ко пе ран ти ан га жо ва ни на по-ста вља њу ивич ња ка и ка на ли за ци је. По хва љу јем и ми тро вач ке ко му нал це чи ји рад ни ци уз ве ли ки на пор, пре ко не рав ног и те-шко про ход ног те ра, гу ра ју кон теј не ре ра ди пра жње ња.

Све у све му, сви они за слу жу ју по хва ле, по себ но ако се узму у об зир ви со ке днев не тем пе ра ту ре по ко ји ма су ра ди ли.

Ми лош Ду пор Срем ска Ми тро ви ца

Од 09 до 22 ав гу ста био сам на Хи рур-ги ји 2 и осе ћам ве ли ку оба ве зу да се

за хва лим здрав стве ним рад ни ци ма на из у зет ној бри зи, по мо ћи и успе шно оба-вље ној те шкој опе ра ци ји. Пе так пред ве-ће кад се обич ни гра ђа ни спре ма ју за од мор и ви кенд, зо вем др. Ла за ра Па ни-ши ћа да љег а нај ро ђе ни јег ро ђа ка, из у-зет ног хи рур га и ве ли ког чо ве ка, са да у пен зи ји, опи су јем бо ло ве и про бле ме, а он зна ју ћи мо ју исто ри ју бо ле сти упу ћу-је ме хит но у бол ни цу. Као хи тан слу чај при мљен сам од др. Те о до ро ви ћа и др . Три фу но ви ћа са кон крет ном ди јаг но-зом и оче ки ва ним то ком ле че ња. Су тра-дан ме опе ри са ла др. Ан ђе ла Оже го вић. Опе ра ци ја ду га, те шка, у по след њем тре нут ку из вр ше на, а ја у озбиљ ним го-ди на ма -77 пу них. Све је те шко, али ле па реч, па жња, оби ла зак и бри га од свих, од ин тен зив не не ге до бо рав ка на оде-ље њу. Др.Те о до ро вић сва ки дан оби ла-зи па ци јен те, пре гле да, пи та ка ко су, па се и на ша ли, што је до дат ни лек за све бо ле сни ке. За др. Оже го вић са мо ре ћи хва ле, из вр стан хи рург ко ју мно ги опе ри-са ни па ци јен ти хва ле, пу на на де и по зи-тив не енер ги је, оби ла зи ме сва ко днев но и ују тро и уве че, ули ва си гур ност и при-су ством про сто уве ра ва да сти же бо љи-так и оздра вље ње. Се стре и ме ди цин ски тех ни ча ри сву да при сут ни да по мог ну и олак ша ју ко ли ко мо гу. Па ци јен ти озбиљ но

на ру ше ног здра вља, бол ни, нер во зни, че-сто не при јат ни у сво јој му ци. На по љу све „го ри“ ско ро 40 сте пе ни а и на оде ље њу не што ма ње, по сто ји не ка кли ма али не-до вољ на. Нај ва жни је је здра вље - по зна-та па ро ла, а усло ви бо рав ка за па ци јен те и за рад здрав стве них рад ни ка, на кна да за из у зет но те жак рад и сва ко днев но су-сре та ње са бо лом и те го ба ма, ко је не ма ју увек леп крај, не по твр ђу ју да је здра вље при о ри тет. Ове па ро ле се се ти мо са мо кад се раз бо ли мо јер тад су усло ви ле че-ња и ува жа ва ње ра да здрав стве них рад-ни ка на ша ствар ност а то за бо ра вља мо кад смо здра ви. За ме ди цин ско осо бље усло ви ра да мо ра ју би ти бо љи а на кна-де вр хун ске, ка ко због го ди на шко ло ва ња и уса вр ша ва ња, та ко и из у зет но те шког и ху ма ног по сла.

Би ло би ми дра го да се мо ја за хвал ност да ле ко чу је и да од нос пре ма здра вљу и стру ци ко ја о то ме бри не бу де на за слу же-ном,мно го ви шем ни воу.

Мо лим да ово пи смо об ја ви те као за-хвал ност за мој пут ка оздра вље њу, али и же љу да убу ду ће усло ви бо рав ка и ле че-ња па ци је на та и на шој бол ни ци бу ду бо-љи, а здрав стве ни рад ни ци бу ду ре ал ни је на гра ђе ни за свој рад.

За хвал ни па ци јент Проф. мат. Јо ван Пе тро вић, Ма чван ска Ми тро ви ца

Сме ће се ба ца без кон тро ле и ка зне

ПИ СМА ЧИ ТА ЛА ЦА

Ру гло у цен труМо лим вас да об ја ви те фо то гра фи је о ру глу и сра мо ти

гра да Срем ска Ми тро ви ца. Ова де по ни ја сме ћа се на ла зи 500 ме та ра од цен тра гра да и 10 ме та ра од об да-ни шта у на се љу "Орао" . Апе лу јем на оп штин ске вла сти да ову сра мо ту спре че и по чи ни о це ка зне јер по ла Ми-тро ви це до но се ка ми о ни ма и ко ли ма сме ће и ба ца ју у на се љу без ика квих по сле ди ца.

Аутор по знат ре дак ци ји

ПИ СМА ЧИ ТА ЛА ЦА

За хвал ност док то ри ма ми тро вач ке бол ни це

ПИ СМА ЧИ ТА ЛА ЦА

Но во ли це ста ре Ми тро ви це

Прошла је претешка година у дубоком болу и жалости за мојом милом и вољеном ћерком јединицом Данком.У сузама до гроба свога туговаће мајка твоја и ћерка Рахела. С љубављу и поштовањем, твоја Јеца

Среда, 9. октобар 2019.26

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

630. канал

UPOZNAJTE VREDNOSTI NAŠE AMBALAŽE

Model H 10

Dimenzije: 50x30x10 cm

Model J 16

Dimenzije: 50x30x16 cm

L.A.B.B. Group d.o.o. | Ðure Jakšića b.b., 22240 Šid Tel: +381 22 712 260 Fax: +381 22 712 418 | office@labbgroup.rs | www.labbgroup.rs

Model J 26

Dimenzije: 50x30x26 cm

Model H 15

Dimenzije: 60x40x15 cm

Model H 18

Dimenzije: 60x40x18 cm

Model H 22

Dimenzije: 60x40x22 cm

www.sremskenovine.rs

Део програма обележавања великог јубилеја, 25 година од оснивања,

Градско позориште у Руми посветио је деци и младима са сметњама у развоју. Заједно са корисницима Удружења за Ментално недовољно развијене особе- МНРО у Руми обновљена је представа „Исти а различити“. Ради се о инклузив-ном позоришном пројекту који је нстао у сарадњи са МНРО Рума и корисницима Дневног боравка за децу , младе и одрас-ле са сметњама у развоју у Руми. Пред-става се на веома занимљив и пријемчив начин бави темом различитости и толе-ранције. Кроз више животних ситуација од рођења па до поласка у школу пра-ти животни пут пингвина Срете, који је рођен без руку и који због свог физичког недостатка наилази на многе препреке и неразумевање околине. у представи играју полазници драмског студија-де-чије сцене Градског позоришта у Руми, штићеници и корисници удрућења МНРО и Дневног боравка за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју у Руми. Да је представа наишла на добар пријем у позоришним и инклузивним круговима говори и чињеница да је гостовала на 4.Међународном инклузивном фестива-лу дечијег и омладинског стваралаштва „Арт зона за све“ који је одржан протеклог месеца у Зајечару, под покровитељством Министарства културе. Инклузија је пре само десетак година била табу тема, а данас, захваљујући сличним пројекти-ма, деца са сметњама у развоју и другим облицима инвалидитета су видљива и укључена у функционисање друштвене заједнице, каже Золтан Фридман, реди-тељ Градског позоришта у Руми.

-Део средстава да одемо у Зајечар обезбедила нам је наша представа „Пе-пељуга цура фина“, тамо нам је био обез-беђен смештај, а Општина Рума нам је обезбедила аутобус. У Зајечару смо бо-равили неколико дана, а осим нас, ту је било позориште из Софије, из Призрена, Бања Луке. Имали смо, осим представа и низ радионица, а свој штанд су имали и корисници – чланови удружења МНРО Рума, који су излагали своје грнчарске радове са својих радионица. Идеја нам је да се повежемо са неколико позоришних фестивала, како бисмо на овај начин ши-рили ту инклузивну причу и подизали је на виши ниво, рекао је Золтан Фридман, редитељ Градског позоришта у Руми.

Представа „Исти а различити“ је ин-клузивног карактера, на неки начин

приказује „угрожене врсте“, а и сами пингвини то јесу у свом животињском свету. Кроз представу је указано и на угроженост животиња у природном окружењу због климатских промена, као што се указује и на то да особе са инвалидитетом наилазе на препреке у свом окружењу, а позориште се користи као ин-струмент да се на то укаже и скине табу са ове приче.

-Текст за представу „Исти а различити“ написала је Зора Миочиновић, просветни радник из Инђије, а ми смо

га прилагодили раду са децом из удру-жења за ментално недовољно развијене особе у Руми и нашом дечијом сценом. А колико то значи деци са сметњама у раз-воју најбоље илуструје одговор једног од штићеника МНРО. На моју констатацију да тражим неки текст где бих само радио са том децом, један од штићеника је ре-као да то не жели, већ да хоће да раде са свом децом из позоришта заједно, како се не би издвајали. Они сада редовно до-лазе на наше пробе, гледају, учествују у отвореним радионицама и стално ишче-кују шта ће ново да се ради. То је добра повратна реакција и то је инклузија, што они желе да буду равноправни са свима, додаје Золтан Фридман.

Представа „Исти а различити“ ће гос-товати и даље, најпре би то требало да буде у Шиду, а ако све буде текло по плану, могли би гостовати на фестивалу који у Лапљем селу на Косову и Метохији организје театар „Биберче“. Ипак, за то ће бити потебна већа техничка подрша, јер једна је ствар што се деца са сметња-ма у развоју укључују у рад позоришта, а друга је та коју мало ко види, да је за даља путовања потребно да уз њих буду и њихови пратиоци. за почетак, најваж-није је да се у овом случају показује како функционише инклузија и да се здрава и еца са неким обликом инвалидитета пре-познају на језику позоришта, закључује Фридман.

С.Белотић

Недавно је, у организацији Хума-нитарног удружења «Пријатељи»,

у Сремским Карловцима одржан је тродневни семинар на тему: „Финан-сијска писменост и развој предузет-ничких вештина'' на коме су учест-вовали ученици из седам средњих школа са простора Сремског округа, који похађају другу, трећу или четврту средње школе.

Семинар је део пројектник актив-ности које у оквиру пројекта „Преду-зетништво је много више“ реализује Хуманитарно Удружење ''Пријатељи'' Сремска Митровица.

Координатор Пројекта Саво Спа-сојевић, председник ХУ ''Пријатељи'', каже да је пројекат финансиран од стране Министарства омладине и спорта Републике Србије у оквиру

Конкурса за стимулисање различитих облика запошљавања, самозапошља-вања и предузетништва младих.

- Обуку је похађало 20 ученика средњих школа са територије Срем-ског округа.и сви учесници обуке ће добити сертификате вршњачких еду-катора.

Овом обуком учесници су стекли неопходне вештине за комуникацију са вршњацима и знања о развијању преду-зетничког духа и финасијке писмености код младих – истиче Спасојевић.

У наредном периоду полазници обуке ће одржати вршњачку едука-цију у виду радионице, трибине, инфо сесије или у оквиру часа грађанског васпитања, вршњацима у својим шко-лама а наш пројектни тим ће пружити подршку ученицима у реализацији ових активности. СН

Семинар за средњошколце

Учесници семинара

Саво Спасојевић

Позориште у служби инклузије

Золтан Фридман

Пингвин Срета на фестивалу у Зајечару

Среда, 9. октобар 2019. 27

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

ПРЕД МЕТ КОН КУР СА

Пред мет овог јав ног по зи ва/кон кур са је су фи-нан си ра ње про је ка та из бу џе та Гра да Срем ска Ми-тро ви ца у обла сти јав ног ин фор ми са ња, у ци љу ин-фор ми са ња јав но сти о ак ту ел ним де ша ва њи ма од зна ча ја за жи вот свих гра ђа на Срем ске Ми тро ви це – а по себ но кроз по др шку про из вод њи ме диј ских са др жа ја у ци љу за шти те и раз во ја људ ских пра ва и де мо кра ти је, уна пре ђи ва ња прав не и со ци јал не др жа ве, сло бод ног раз во ја лич но сти и за шти те де це и мла дих, раз во ја кул тур ног и умет нич ког ства ра ла-штва, раз во ја обра зо ва ња, укљу чу ју ћи и ме диј ску пи-сме ност као део обра зов ног си сте ма, раз во ја на у ке, раз во ја спор та и фи зич ке кул ту ре и за шти те жи вот не сре ди не и здра вља љу ди, и то за про јек те:

ко је ре а ли-зу ју штам па ни и елек трон ски ме ди ји.

Ви си на сред ста ва пред ви ђе них по дру гом јав ном по зи ву за су фи нан си ра ње про је ка та из обла сти јав ног ин фор ми са ња – про из вод ње ме-диј ских са др жа ја у 2019. го ди ни из но си укуп но 6.000.000,00 ди на ра (сло ви ма: шест ми ли о на ди на-ра), опре де ље них чла ном 11. раз део XII Од лу ке о бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца за 2019. го ди ну („Слу жбе ни лист Гра да Срем ска Ми тро ви ца“, бр. 14/2018, 9/2019 и 12/2019) на по зи ци ји 206- Суб-вен ци је при ват ним пред у зе ћи ма и пред ви ђе них за штам па не и елек трон ске ме ди је.

Нај ма ња ви си на сред ста ва ко ја се мо гу одо-бри ти по јед ном пред ло же ном про јек ту из но си 50.000,00 (пе де сет хи ља да) ди на ра, а нај ве ћа ви-си на сред ста ва ко ја се мо гу одо бри ти по јед ном пред ло же ном про јек ту из но си 5.500.000,00 (пет-ми ли о на и пет сто ти на хи ља да) ди на ра.

ПРА ВО УЧЕ ШЋА НА КОН КУР СУ

Пра во уче шћа на кон кур су има:1) из да вач ме ди ја чи ји ме диј је упи сан у Ре ги-

стар ме ди ја, ко ји се во ди у Аген ци ји за при вред не ре ги стре;

2) прав но ли це од но сно пред у зет ник ко ји се ба ви про из вод њом ме диј ских са др жа ја и ко ји има до каз да ће су фи нан си ра ни ме диј ски са др жај би ти ре а ли зо ван пу тем ме ди ја ко ји је упи сан у Ре ги стар ме ди ја ко ји се во ди код Аген ци је за при вред не ре ги стре.

Пра во уче шћа не ма ју из да ва чи ме ди ја ко ји се фи нан си ра ју из јав них при хо да.

Под ме ди јем се, у сми слу За ко на о јав ном ин-фор ми са њу и ме ди ји ма, под ра зу ме ва ју днев не и пе ри о дич не но ви не, сер вис но вин ске аген ци је, ра дио про грам и те ле ви зиј ски про грам и елек-трон ска из да ња тих ме ди ја, као и са мо стал на елек-трон ска из да ња (уре ђи вач ки об ли ко ва не ин тер нет стра ни це или ин тер нет пор та ли), ко ји су ре ги стро-ва ни у Ре ги стру ме ди ја, у скла ду са За ко ном.

Уче сник кон кур са мо же кон ку ри са ти са мо са јед ним про јек том на кон кур су.

Ако је уче сник кон кур са из да вач ви ше ме ди ја, мо же кон ку ри са ти са јед ним про јек том, за сва ки од ме ди ја.

Про је кат, у сми слу За ко на, под ра зу ме ва за о кру-же ну про грам ску це ли ну или део це ли не (жан ров-ски и вре мен ски) ко јом се до при но си оства ри ва њу јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња.

Мак си мал ни из нос ко ји се мо же до де ли ти по јед ном про јек ту је 80% вред но сти про јек-та, под усло вом да тих 80% не пре ла зи из нос од 5.500.000,00 ди на ра што је нај ви ши из нос ко ји се по овом јав ном по зи ву мо же до де ли ти за је дан про је кат. Уко ли ко 80% вред но сти про јек та пре ла-зи из нос од 5.500.000,00 ди на ра за ова кав про је кат се мо же до де ли ти нај ви ше 5.500.000,00 ди на ра а пре о ста ли из нос ду жан је да фи нан си ра под но си-лац про јек та.

КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА УЧЕ ШЋЕ НА КОН КУР СУ

Про јек ти при ја вље ни на кон курс оце њу ју се пре ма ме ри у ко јој су пред ло же не про јект не ак-тив но сти по де сне да оства ре јав ни ин те рес у обла сти јав ног ин фор ми са ња, у скла ду са чла ном 15. За ко на о јав ном ин фор ми са њу и ме ди ји ма, и пре ма ме ри у ко јој, на осно ву под не те до ку мен-та ци је, уче сник на кон кур су пру жа ве ћу га ран ци ју при вр же но сти про фе си о нал ним и етич ким ме диј-ским стан дар ди ма.

Оп шти кри те ри ју ми за оце ну пред ло же них про је ка та су де фи ни са ни чла ном 18. Пра вил ни ка о су фи нан си ра њу про је ка та за оства ри ва ње јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња („Слу-жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је“, бр. 16/2016 и 8/2017).

СПЕ ЦИ ФИЧ НИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ:

за ци ју про јек та са ко јим се кон ку ри ше

Срем ска Ми тро ви ца

ПРИ ЈА ВА НА КОН КУРС

При ја ва на кон курс се под но си на обра сцу „При ја ва за про јект но су фи нан си ра ње из обла сти јав ног ин фор ми са ња“, ко ји је об ја вљен у Пра вил-ни ку о су фи нан си ра њу про је ка та за оства ри ва ње јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња („Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је“, бр. 16/2016 и 8/2017), и на зва нич ној ин тер нет стра ни ци Гра да Срем ска Ми тро ви ца у три при мер ка.

Уз на ве де ну при ја ву, под но си лац про јек та је ду-жан да оба ве зно при ло жи и сле де ћа до ку мен та у јед ном при мер ку:

1. Фо то ко пи ју Ре ше ња о по ре ском иден ти фи ка-ци о ном бро ју (фо то ко пи ја ПИБ-а),

2. Фо то ко пи ју До зво ле за еми то ва ње про гра ма из да те од Ре гу ла тор ног те ла за елек трон ске ме ди је;

3. Из ја ву о рас по ла га њу од го ва ра ју ћим тех нич-ким и ка дров ским ка па ци те ти ма,

4. На ра тив ни из ве штај о ре а ли зо ва ним уго во-ри ма са Гра дом Срем ска Ми тро ви ца у прет ход ним го ди на ма, са бро јем и вр стом ре а ли зо ва них ме диј-ских са др жа ја,

5. До каз да ће су фи нан си ра ни ме диј ски са др жај би ти ре а ли зо ван пу тем ме ди ја – за прав но ли це од но сно пред у зет ни ка ко ји се ба ви про из вод њом ме диј ских са др жа ја, и

6. пот пи са ну и ове ре ну Из ја ву – да ту под пу ном кри вич ном и ма те ри јал ном од го вор но шћу - о свим др жав ним по мо ћи ма ма ле вред но сти (de mi-ni mis др жав на по моћ) ко је су му до де ље не у те ку-ћој фи скал ној го ди ни и у прет ход не две фи скал не го ди не.

Jавни по зив се об ја вљу је на зва нич ној ин тер-

нет стра ни ци Гра да Срем ска Ми тро ви ца /мо ра би-ти ви дљив и до сту пан јав но сти све вре ме тра ја ња кон кур са/, не дељ ном ли сту „Срем ске но ви не“ и не дељ ном ли сту „М но ви не“.

При ја ве на кон курс се под но се до 18.10.2019. го ди не.

При ја ве на кон курс се под но се Ко ми си ји за оце-њи ва ње про је ка та у обла сти јав ног ин фор ми са ња (у да љем тек сту: Ко ми си ја), у штам па ном об ли ку у три при мер ка и на ЦД-у, и то пре да јом у Услу жном цен тру Гра да Срем ска Ми тро ви ца или по штом- на адре су: Град ска упра ва за обра зо ва ње, кул ту ру и спорт, ул. Све тог Ди ми три ја бр. 13, 22000 Срем ска Ми тро ви ца, у за тво ре ној ко вер ти, на сло вље но са „При ја ва по Дру гом јав ном по зи ву за су фи нан си-ра ње про је ка та из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро-ви ца ра ди оства ри ва ња јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња у 2019. го ди ни“.

Ко ми си ја за др жа ва пра во да од под но си о ца при ја ве, по по тре би, за тра жи до дат ну до ку мен та-ци ју и об ја шње ња.

Не бла го вре ме не при ја ве на кон курс, при ја ве упу ће не фак сом или елек трон ском по штом, на ве-де на Ко ми си ја не ће ни раз ма тра ти.

Уче сник кон кур са ко ји је под нео не пот пу ну од но сно не пре ци зну при ја ву или до ку мен та ци ју, оба ве шта ва се да не до ста так от кло ни у на кнад но од ре ђе ном ро ку.

У слу ча ју не по што ва ња на кнад но од ре ђе ног ро ка, при ја ва се не ће ни раз ма тра ти.

Уче сни ку кон кур са ко ји ни је под нео ни је дан про пи са ни до ку мент на ве ден у Јав ном по зи ву за уче шће на кон кур су, осим обра сца за при ја ву, не до ста вља се на ве де но оба ве ште ње, и ње гов про-је кат се не раз ма тра.

Струч на слу жба Град ске упра ве за обра зо ва ње, кул ту ру и спорт са чи ња ва за пи сник о ис пу ње но-сти усло ва за уче шће на кон кур су, за све при сти гле про јек те и до ста вља за пи сник чла но ви ма Ко ми си је.

ОД ЛУ КА О ИЗ БО РУ ПРО ЈЕ КА ТА

У скла ду са од ред ба ма чла на 25. За ко на о јав-ном ин фор ми са њу и ме ди ји ма и чла на 24. Пра вил-ни ка о су фи нан си ра њу про је ка та за оства ри ва ње јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња, од лу ку о из бо ру про је ка та у обла сти јав ног ин-фор ми са ња ко ји се су фи нан си ра ју из бу џе та Гра-да Срем ска Ми тро ви ца до но си На чел ник Град ске упра ве за обра зо ва ње, кул ту ру и спорт, а на осно ву обра зло же ног пред ло га Ко ми си је – и то нај ка сни је у ро ку од 90 да на од да на за кљу че ња кон кур са.

Обра зло же ни пред лог Ко ми си је пот пи су ју сви чла но ви Ко ми си је.

Од лу ка о из бо ру про је ка та би ће об ја вље на на зва нич ној ин тер нет стра ни ци Гра да Срем ска Ми-тро ви ца – w ww. sremsk ami trovica.r s и достављ ена св ак ом учес ни ку конку рс а у елек тронс ко ј форми.

На вед ен а одлука с е доноси у форми Ре шења, са образ ложењ ем.

Решење ј е коначно и против њ ег а се мо же покре нути упр авни спор.

На кон дон ош ења Решења, Гр адска у права за об разов ање , култур у и спор т Гра да С ремска М ит-ровица зак ључује Уговор о су фи нансирању п ро ј-ек ата из о бласт и јавн ог информиса ња са поднос-ио ци ма пријав а чи ји про је кт и су прихв аћени.

КОМИС ИЈА З А ОЦЕЊИВАЊ Е ПРО ЈЕ КА ТА

У ОБ ЛАС ТИ ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊ А

Струч на Комисија ј е састав љена од 3 (т ри) ч лана.

Уколик о на распи сани конкур с присти гн е више од 5 0 (педесет) пр ој ектних пр ијава , Ко мисија ћ е има ти 5 (пет) чланова.

Чланове К ом ис ије име ну је Начелник Градске у праве з а образовање , културу и спорт и то из реда н езавис них с тручњак а за ме ди је и медијски х р адника , који ни су у с ук обу ин те реса и не обављају ј авну функц ију.

В ећ ина чланова Ком исије се им енују н а предлог н ов инарс ких и м ед иј ских уд ружења, у колико п ре дложена л ица ис пуњ ав ај у услов е у складу с а З ак оном о ј ав ном и нф ормиса њу и медијима и П ра вилник ом о с уф ин ансирању пројека та за ост ва ри вање ј ав но г интере са у об ла сти ј авног и нфо рм исања .

Ко мисија н а прв ој с едниц и бира п ре дседника комиси је .

О раду к ом иси је води с е з аписни к. Састав К ом исије се обја вљује на зв аничној

интернет страници Града Сремска Митровица – www.sremskamitrovica.rs.

ПОЗИВ НОВИНАРСКИМ И МЕДИЈСКИМ УДРУЖЕЊИМА

Позивамо новинарска и медијска удружења, као и медијске стручњаке заинтересоване за рад у Комисији да доставе предлог за чланове Комисије /са биографијама/. Обавезно навести и број теле-фона и email адресу предложеног лица.

Уз предлог за члана комисије, новинарска и медијска удружења, обавезно прилажу и доказ о регистрацији тог удружења у Регистру удружења.

Рок за достављање предлога за чланове Коми-сије је 20 дана рачунајући од дана објављивања јавног позива, односо до 29.10.2019. године.

Право на предлагање чланова имају новинар-ска и медијска удружења која су регистрована најмање три године пре датума расписивања конкурса.

Предложена лица не смеју бити у сукобу ин-тереса нити обављати јавну функцију, у складу са правилима о борби против корупције.

ОБАВЕЗА ИЗВЕШТАВАЊА О РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА

У складу са одредбама потписаног Уговора о

суфинансирању пројеката из области јавног инфо-рмисања, учесник конкурса који је добио буџетска средства је у обавези да достави наративни и фи-нансијски извештај о утрошку тих средстава- на Обрасцу за извештај (Образац 2) прописан Пра-вилником о суфинансирању пројеката за оствари-вање јавног интереса у области јавног информи-сања („Службени гласник РС“, бр. 16/2016 и 8/2017), и то најкасније месец дана по истеку предвиђеног рока за реализацију пројекта. Извештај мора бити потписан од стране овлашћеног лица и оверен печатом.

Уз наративни извештај, достављају се и еми-товани прилози у електронском облику односно исечци из новина, публикација, копије садржаја са портала. Уз наведене прилоге, учесник конкурса који је добио буџетска средства је дужан да доста-ви извештај о емитованим прилозима, објављеним новинским чланцима, објављеним текстовима на сајту – који ће садржати за сваки прилог следеће информације:

1. редни број компакт диска (CD)/ исечка из но-вина,

2. назив прилога/ текста,3. тема прилога/ текста,4. учесници прилога,5. емисија у којој је прилог емитован/ рубрика у

новинама у којој је текст објављен.

Кориснику средстава који не достави у року и у прописаној форми наративни и финансијски извештај о реализацији пројекта, Градска управа упућује захтев за повраћај средстава.

На све обавезе које нису наведене у овом Јав-ном позиву примењују се одговарајуће одредбе Закона о јавном информисању и медијима и Пра-вилника о суфинансирању пројеката за оствари-вање јавног интереса у области јавног информи-сања.

Број: 401-899/2019-IX Дана: 09.10.2019. године Сремска Митровица НАЧЕЛНИК ГРАДСКЕ УПРАВЕ Илија Недић

На осно ву чла на 19. став 1. и 4. а у ве зи чла на 17 За ко на о јав ном ин фор ми са њу и ме ди ји ма („Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је“, бр. 83/2014, 58/2015 и 12/2016 – аутен тич но ту ма че ње), чла на 3. Пра вил ни ка о су фи нан си ра њу про је ка та за оства ри ва ње јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња („Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је“, бр. 16/2016, 8/2017), чла на 15. став 3. тач ка 6. и чла на 30. став 2. Од лу ке о град ским упра ва ма Гра да Срем ска Ми тро ви ца („Слу жбе ни лист Гра да Срем. Ми тро ви ца“, бр. 2/2018), чла на 11. раз део XII и чла на 52 Од лу ке о бу џе ту Гра да Срем ска Ми тро ви ца за 2019. го ди ну („Слу жбе ни лист Гра да Срем-ска Ми тро ви ца“, бр. 14/2018, 9/2019 и 12/2019) и Од лу ке о рас пи си ва њу дру гог јав ног по зи ва за су фи нан си ра ње про је ка та из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца ра ди оства ри ва ња јав ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња у 2019. го ди ни бр. 401-899/2019-IX од 07.10.2019. го ди не, На чел ник Град ске упра ве за обра зо ва ње, кул ту ру и спорт Гра да Срем ска Ми тро ви ца, об ја вљу је

ДРУ ГИ ЈАВ НИ ПО ЗИВЗА СУ ФИ НАН СИ РА ЊЕ ПРО ЈЕ КА ТА ИЗ БУ ЏЕ ТА ГРА ДА СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

РА ДИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЈАВ НОГ ИН ТЕ РЕ СА У ОБЛА СТИ ЈАВ НОГ ИН ФОР МИ СА ЊА У 2019. ГО ДИ НИ

Среда, 9. oктобар 2019.28 СПОРТ

ОМАД ПРИПЛОД (МУШКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења

Пореклоотац/мајка Број чипа

1. 412 Favory Sutjeska XV 19.04. 2017

26 Favory Wera II688035000213820

381 Sutjeska XV

2. 416 Favory Bregava X 05.10. 2017

26 Favory Wera II688035000215520

386 Bregava X

3. 424 Favory Sana V 06.04. 201826 Favory Wera II

688035000243953338 Sana V

4. 426 Favory Anka XXVI 30.07. 2018

26 Favory Wera II688035000247684

315 Anka XXVI

ОМАД ПРИПЛОД (ЖЕНСКА)

Рб. Матични број и име

Година рођења Порекло Број чипа

1. 413 Anka XXXVI 26.04. 201726 Favory Wera II

688035000219253378 Anka XXXII

2. 417 Anka XXXVII 15.10. 201726 Favory Wera II

688035000217395383 Anka XXXIII

3. 421 Sutjeska XXII 07.02. 201826 Favory Wera II

688035000226867381 Sutjeska XV

4. 422 Anka XXXVIII 19.02. 201826 Favory Wera II

688035000233952378 Anka XXXII

5. 423 Anka XXXIX 19.03. 201826 Favory Wera II

688035000226359287 Anka XXIV

6. 425 Bregava XIII 23.07. 201826 Favory Wera II

688035000246446289 Bregava III

Руководилац групе за сточарствоKПЗ Сремска Митровица

Дипл.инж. Зоран Драговић

Јун 2019

ФУД БАЛ

а те ре ну хрт ко вач ког Фуд бал ског клу ба Сло га у то ку су за вр шни ра-

до ви на нат кри ва њу три би на. Реч је о по ста вља њу ме тал них кон струк ци ја за нат кри ва ње по то је ћих три би на ко је су из гра ђе не пре пар го ди на. Па ра лел но се ра ди и на огра ђи ва њу те ре на. Ра до-ве су об и шли пред сед ник Оп шти не Ру-ма, Сла ђан Ман чић, са са рад ни ци ма и пред сед ни ца Са ве та ме сне за јед ни це Хрт ков ци, Ана Уми ће вић.

- По ред ових ра до ва ко је смо ура-ди ли, ас фал ти ра њам пар кин га ис пред шко ле, уре ђе ња ула за и те ра се у До му кул ту ре, МЗ Хрт ков ци је тра жи ла да се за по тре бе фуд бал ског клу ба у окви ру про јек та спорт ске ин фра струк ту ре одво је сред ства ка ко би се нат кри-ле три би не. Ра до ви иду до ста до бро. По ста вља ње че лич не кон струк ци је од 60 ме та ра је за вр ше но, ко ја се по-

ње па нел не и жи ча не огра де око це лог те ре на.

То је не што што ће Хрт ков ци ма као ве ли ком се лу, ко је има до бар фуд-бал ски клуб, учи ни ти да усло ви за тај спорт бу ду ква ли тет ни ји и леп ши. По-ку ша ва мо да на овај на чин ани ми ра-мо да се што ви ше де це вра ти на овај зе ле ни те рен и сво је сло бод но вре ме

ко ри сте за ба вље ње спор том, ре као је Сла ђан Ман чић.

Ра до ви се фи нан си ра ју из бу џе та Оп шти не Ру ма, а вред ни су ско ро три ми ли о на ди на ра. Кон крет но опре ма-ње се о ског ста ди о на ра ди се на зах тев ме сне за јед ни це.

пред сед ник МЗ за по чео, а то је ја ко

до бра са рад ња са пред сед ни ком оп-шти не. Ме сна за јед ни ца из ра жа ва ве-ли ку за хвал ност што до ла зи до ре а ли-за ци је свих тих ра ни је обе ћа них про-гра ма. Са овим се кре ну ло, а са ма сом то га смо још у пре го во ри ма и ве ру је мо да ће та са рад ња да оп ста не на оп ште за до вољ ство нас Хрт ков ча на и Оп шти-не Ру ма. Ма са на ших љу ди је по че ла да ра ди, де фи ци тар ни смо са рад ном сна гом, љу ди су оти шли одав де и ра де

де ца има ју осми шље но вре ме, да има-ју об да ни шта, да има ју мо гућ ност да се ба ве спор том, да има ју не што за чим те же, а што ви де у ве ћим гра до ви ма, да је мла ди ма мо гућ ност да оста ну ов-

ца Са ве та ме сне за јед ни це Хрт ков ци.Хрт ков ча ни су тра жи ли и да им се

за шта је пред сед ник Оп шти не Ру-ма ре као да ће би ти ура ђе но до кра ја гра ђе вин ске се зо не.

С. Бе ло тић

а кон 30 ча со ва так ми че ња на сед-мом Бо и ла ку пу, одр жа ном про те-

клог ви кен да на је зе ру „Срем ска оаза“ у Су бо ти шту, нај у спе шни ја је би ла еки-па ЦТ Ре сник, ко ја је уло ви ла 29 ко ма да ри бе укуп не те жи не 157,715 кг.

Дру го ме сто за уку пан улов осво-ји ла је еки па ЦТ Биг Карп Ру ма, ко ја је упе ца ла 25 ко ма да ри бе, укуп не те жи-

ујед но је осво ји ла и на гра ду за нај ве ћу упе ца ну ри бу те шку 15,160 кг.

Тре ће ме сто при па ло је еки пи ЦТ Сре мац за уло вље на 28 ко ма да ри бе, укуп не те жи не 139,920 кг, а ова еки па је осво ји ла и на гра ду са нај ма њу упе-ца ну ри бу те шку 2,495 кг.

Се дам тро чла них ти мо ва је за 30

са ти так ми че ња упе ца ло укуп но 137 ко ма да ри бе, ко ји су те жи ли укуп но 785,880 ки ло гра ма.

ри бо ло ва ца „До њи То вар ник“ и ово-га пу та је при пре ми ло ру чак за све так ми ча ре, као и уте шне на гра де за фер плеј игру, за пр ву упе ца ну, као и за зад њу упе ца ну ри бу. С. Н.

Про те клог ви кен да, на но во сад ском „Спен су“, ор га ни зо ван је Ме ђу на род-

ни тур нир „Ср би ја Опен 2019“, ко ји је био ујед но и Пр вен ство Ср би је у ги ре вој спор-ту, на ко јем је уче ство вао и пе ћи нач ки

ја так ми ча ра из Ср би је, уче ство ва ли су и пред став ни ци овог спор та из Ма ђар ске, Бу гар ске и Хр ват ске.

њих осмо ро, осво ји ло је укуп но 14 ме да ља:

Ма ри ја Про да но вић – две злат не ме да ље; Та ма ра Ђур ђе вић – две сре бр не ме да-ље; Љу би ца Ште тић – две злат не ме да ље; Бо јан Пан тић – две сре бр не ме да ље; Ми-ро слав Кнап чек – две сре бр не ме да ље; Дар ко Та нац ко вић – сре бр на и брон за на ме да ља; Ми лин ко Ми тро вић – сре бр на и брон за на ме да ља. Ми лан Јо ви чић је у ди-сци пли ни лонг цyцле био че твр ти.

С. Н.

ГИ РЕ ВОЈ

Пе ћин ча ни се оки ти ли ме да ља ма

Пе ћин ча ни у Но вом Са ду

СПОРТ СКИ РИ БО ЛОВ

За 30 са ти 137 ко ма да ри бе

За 30 са ти 137 ко ма да ри бе

Бо љи усло ви за хрт ко вач ки фуд бал

Пред сед ник оп шти не оби ла зи ра до ве

Нат кри ва ње три би на

Среда, 9. oктобар 2019. 29СПОРТ

У не де љу у Сме де рев ској Па лан ци је одр жа но зва нич но Пр вен ство

Ср би је у деч јој атле ти ци на ко ме су так ми ча ри ми тро вач ког АК Срем осво-ји ли тре ће ме сто у ка те го ри ји 2008. го-ди ште.

Еки пу су чи ни ли Ива Бе жа но вић, Ива Ска кић, Ле на Бо жо вић, Ка та-ри на Шко рић, Та ра Жа рић, Ми о-на Мак си мо вић, Ни ко ла До ста нић, Мар ко Лу кач, Ду шан Пан за ло вић и ре зер ва Ла зар Лав Ко мле нић. Деч ја атле ти ка је екип но так ми че ње, са сто-ји се од по ли го на бр зи не, ско ка у даљ, ба ца ња ме ди цин ке, ба ца ња вор тек са и по ли го на из др жљи во сти а на др жав но фи на ле ква ли фи ку је се кроз ква ли фи-ка ци је у Вој во ди ни, цен трал ној Ср би ји и Бе о гра ду на ко ји ма уче ству је ве ли ки број клу бо ва.

С. Н.

ФУД БАЛЛИН ГЛОНГ ТИ РЕ СУ ПЕР ЛИ ГА СР БИ ЈЕ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 11. КО ЛА: БЕ О ГРАД: Чу ка рич ки – Ја-вор Ма тис 2:0, НО ВИ САД: Вој во ди на – Спар так ЖК 2:0, ИН ЂИ ЈА: Ин ђи ја – Мла дост 0:2, БЕ О ГРАД: Пар ти зан – Во ждо вац 1:2, ША БАЦ: Ма чва – Рад-нич ки 0:1, КРУ ШЕ ВАЦ: На пре дак – Цр ве на зве зда 0:1, БЕ О ГРАД: Рад – Про ле тер 1:1, СУР ДУ ЛИ ЦА: Рад ник – ТСЦ 1:0.

1. Цр ве на зве зда 10 9 0 1 20:8 272. Вој во ди на 11 8 1 2 25:9 253. Чу ка рич ки 10 8 1 1 14:6 254. ТСЦ 11 7 3 1 20:8 245. Пар ти зан 10 7 2 1 23:6 236. Рад нич ки 11 6 1 4 14:13 197. Во ждо вац 11 5 2 4 20:17 178. Мла дост 11 3 3 5 13:18 129. Про ле тер 11 3 3 5 10:15 1210. Спар так ЖК 11 4 0 7 10:18 1211. На пре дад 11 3 2 6 14:15 1112. Рад ник 10 3 2 5 10:14 1113. Ја вор Ма тис 11 2 3 6 13:17 914. Ин ђи ја 11 2 1 8 8:18 715. Рад 11 2 1 8 7:24 716. Ма чва 11 0 3 8 6:21 3

Ж. Р.

СРП СКА ЛИ ГА ВОЈ ВО ДИ НА

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 8. КО ЛА: НО ВИ БА НОВ ЦИ: Омлqа-динац – Бе чеј 1918 0:0, ПЕР ЛЕЗ: Вој во ди на 1928 – Ди на мо 1945 0:4, ВР ШАЦ: ОФКЛ Вр шац – Ко за ра 4:1, СТА РИ БА НОВ ЦИ: Ду нав – Брат ство 1946 0:4, КУ ЛА: Хај дук 1912 – Же ле зни чар 0:2, СУ БО ТИ ЦА: Бач ка 1901 – Пр ви мај 2:0, СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Рад нич ки – Рад нич ки (З) 1:3, СОМ БОР: Рад нич ки 1912 – Бо рац 2:0.

1. Же ле зни чар 8 8 0 0 14:1 242. Бач ка 1901 8 6 1 1 13:7 193. ОФК Вр шац 8 5 1 2 12:8 164. Рад нич ки 1912 8 4 3 1 16:7 155. Рад нич ки (З) 8 4 2 2 13:7 146. Брат ство 1946 8 4 1 3 10:6 137. Пр ви мај 8 4 0 4 10:9 128. Ди на мо 1945 8 3 1 4 11:9 109. Бе чеј 1918 8 3 1 4 14:13 1010. Бо рац 8 3 1 4 12:16 1011. Рад нич ки (СМ) 8 2 3 3 10:12 912. Омла ди нац 8 1 5 2 4:5 813. Хај дук 1912 8 2 0 6 7:15 614. Ко за ра 8 1 3 4 6:14 615. Вој во ди на 1928 8 1 2 5 4:14 516. Ду нав 8 1 0 7 7:20 3

Ж. Р.

ВОЈ ВО ЂАН СКА ЛИ ГА ЈУГ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 8. КО ЛА: КАЋ: Ју го вић – Под ри ње 1:4, СТА РА ПА ЗО ВА: Је дин ство – Сло бо да 3:0, НО ВА ПА ЗО ВА: Рад нич лки – Мла дост (НС) 1:1, ТЕ МЕ РИН: Сло га – Це мент 0:0, ДИ ВОШ: Хај дук – По ду на ва 2:0, ЕР ДЕ ВИК: Сло га – Мла дост (БЈ) 4:1, ГО ЛУ БИН-ЦИ: Ја дран - Бо рац 0:1, НО ВИ САД: Цр ве на зве зда – Сре мац 0:2.

1. Под ри ње 8 6 1 1 22:6 192. Сло га (Е) 8 6 1 1 16:6 193. Хај дук (Д) 8 6 0 2 14:9 184. Бо рац 8 5 2 1 13:2 175. Мла дост (НС) 8 5 2 1 16:6 176. Је дун ство 8 5 2 1 13:7 177. Рад нич ки 8 3 2 3 10:9 118. Сло га (Т) 8 2 3 3 8:7 99. Цр ве на зве зда 8 2 3 3 8:11 910. Мла до стр (БЈ) 8 3 0 5 8:14 911. Сре мац 8 3 0 5 8:14 912. Це мент 8 2 2 4 6:13 813. По ду на вац 8 2 1 5 9:13 714. Ја дран 8 1 2 5 5:14 515. Ју го вић 8 1 1 6 9:18 416. Сло бо да 8 1 0 7 8:24 3

Ж. Р.

СРЕМ СКА ЛИ ГА

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 8. КО ЛА: ПЕ ЋИН ЦИ: До њи Срем 2015 – До њи Пе тров ци 1:0, СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Ми трос – ЛСК 3:2, МАР ТИН ЦИ: Бо рац – Ру дар 0:1, КЛЕ НАК: Бо рац – Хај дук (Б) 4:0, ИН ЂИ ЈА: Же ле-зни чар ПСК 0:0, ШИД: Рад нич ки – Хај дук (В) 1:2, ЉУ КО ВО: Љу ко во - На пре дак 1:1, ВИ ТО ЈЕВ ЦИ: Пар ти зан – Бу дућ ност 1:1.

1. Бу дућ ност 8 4 4 0 17:9 162. До њи Срем 2015 8 4 2 2 11:5 143. Рад нич ки 8 4 2 2 13:8 144. До њи Пе тров ци 8 4 2 2 11:6 145. Ру дар 8 3 4 1 10:10 136. Љу ко во 8 4 1 3 15:16 137. ПСК 8 3 3 2 10:7 128. Хај дук (В) 8 3 2 3 14:14 119. Же ле зни чар 8 3 2 3 10:11 1110. Пар ти зан 8 3 1 4 15:9 1011. Хај дук (Б) 8 2 3 3 4:9 912. Бо рац (М) 8 2 2 4 4.10 813. ЛСК 8 2 2 4 8:15 814. Ми трос 8 2 2 4 10:18 815. Бо рац (К) 8 2 1 5 13:15 716. На пре дак 8 2 1 5 10:13 7

Ж. Р.

МЕ ЂУ ОП ШТИН СКА ЛИ ГА СРЕМ – ИС ТОК

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 7. КО ЛА: ЧОР ТА НОВ ЦИ: ЧСК – На-пре дак 1:1, БРЕ СТАЧ; ОФК Бре стач – Хрт ков ци 5:1, ДО БРИН ЦИ: Сре мац – Гра ни чар 3:2, ДЕЧ: Сре мац – Рад нич ки 0:1, НО ВИ СЛАН КА МЕН: Ду нав – Мла-дост 6:0, СРЕМ СКИ МИ ХА ЉЕВ ЦИ: Срем – Кру ше-дол 0:0, НО ВИ КАР ЛОВ ЦИ: По лет – Шу мар 4:1.

1. Сре мац (До брин ци) 7 5 1 1 16:8 162. ОФК Бре стач 7 5 0 2 20:8 153. Хрт ков ци 7 5 0 2 12:8 154. Срем 7 4 2 1 11:4 145. ЧСК 7 4 1 2 18:9 136. Ду нав 7 4 1 2 17:10 137. Рад нич ки 7 4 0 3 10:8 128. Гра ни чар 7 3 1 3 12:10 109. Сремаqц (Деч) 7 3 0 4 14:7 910. На пре дак 7 2 3 2 8:6 911. По лет 7 1 1 5 8;21 412. Шу мар 7 1 1 5 5:18 413. Кру ше дол 7 1 1 5 4:19 414. Мла дост 7 1 0 6 4:23 3 Ж. Р.

ФУД БАЛМЕ ЂУ ОП ШТИН СКА ЛИ ГА СРЕМ – ЗА ПАД

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 7. КО ЛА: ВО ГАЊ: Сло га – Фру шка го-ра 1:0, ША ШИН ЦИ: Сло бо да – ОФК Зе ка Бу љу ба ша 1:4, СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Тр го вач ки – Сре мац 0:2, БЕ ШЕ НО ВО: БСК – ОФК Би кић 3:2, КУ КУ ЈЕВ ЦИ: Оби лић 1993 – Гра ни чар 1924 2:0, ШИД: Јед но та – Сло вен 1:1, ЧАЛ МА: Сло га – Фру шко го рац 1:2.

1. Фру шко го рац 7 5 1 1 23:11 162. ОФК Зе ка Бу љу ба ша 7 5 1 1 17:11 163. БСК 7 5 0 2 16:7 154. Сло вен 7 3 4 0 11:4 135. Сре мац 7 4 0 3 16;13 126. ОФК Би кић 7 3 2 2 20:14 117. Сло га (В) 7 2 4 1 5:5 108. Јед но та 7 3 1 3 8:17 109. Фру шка го ра 7 3 0 4 18:12 910. Оби лић 1993 7 3 0 4 18:15 911. Гра ни чар 1924 7 2 2 3 9:8 812. Сло бо да 7 1 2 4 6:19 513. Тр го вач ки 7 1 1 5 13:21 414. Сло га (Ч) 7 0 0 7 5:28 0

Ж. Р.

ГРАД СКА ЛИ ГА СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 6. КО ЛА: РА ДЕН КО ВИЋ: Бо рац – Змај 0:5, СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Срем – Сре мац 0:7, ВЕ ЛИ КИ РА ДИН ЦИ: Бо рац – Пла ни нац 2:2, ЛА ЋА-РАК: По ле та рац – Гра ни чар 0:1. Срем из Срем ске Ра че био је сло бо дан.

1. Гра ни чар 6 5 1 0 20:6 162. Сре мац 5 4 0 1 15:4 123. Пла ни нац 6 3 2 1 12:11 114. По ле та рац 5 3 1 1 12:8 105. Змај 5 3 0 2 14:3 96. Срем (СР) 5 1 1 3 11:12 47. Бо рац (ВР) 5 1 1 3 11:20 48. Бо рац (Р) 6 1 0 5 7:22 39. Срем (СМ) 5 0 1 4 6:11 1

Ж. Р.

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА ШИД

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 6. КО ЛА: МО РО ВИЋ: Је дин ство – На-пре дак 1:7, ЕР ДЕ ВИК: Ер де вик 2017 – Бо рац 4:0, БИН ГУ ЛА: ОФК Бин гу ла – Је дин ство (Љ) 1:1, БА-ЧИН ЦИ: ОФК Ба чин ци – Гра ни чар 1:0, ГИ БА РАЦ: Син ђе лић – Омла ди нац 1:1.

1. На пре дак (-1) 6 5 0 1 21:8 142. Ер де вик 2017 6 4 2 0 14:1 143. ОФК Ба чин ци 6 4 2 0 9:1 144. Гра ни чар 6 4 0 2 14:6 125. Је дин ство (Љ) 6 2 1 3 16:10 76. Син ђе лић 6 2 1 3 11:18 77. Омла ди нац 6 1 3 2 7:9 68. ОФК Бин гу ла 6 1 1 4 7;14 49. Бо рац 6 1 0 5 6:17 310. Је дин ство (М) (-1) 6 1 0 5 9:30 2

Ж. Р.

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА РУ МА – ИРИГ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 5. КО ЛА: СТЕ ЈА НОВ ЦИ: Бо рац – Је-дин ство (Р) одложwено, МА ЛИ РА ДИН ЦИ: Фруп-ко го рац – Је дин ство (К) 4:2, ПЛА ТИ ЧЕ ВО: Је дин-ство – По лет 1:0. Гра ни чар из Гра бо ва ца био је сло бо дан.

1. Је дин ство (П) 4 4 0 0 16:0 122. Је дин ство (К) 4 3 0 1 12:10 93. Је дин стр во (Р) 3 2 0 1 12:7 64. Бо рац 4 2 0 2 8:8 65. Фру шко го рац 4 2 0 2 10:14 66. По лет 5 1 0 4 5:14 37. Гра ни чар 4 0 0 4 3:13 0

Ж. Р.

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА ПЕ ЋИН ЦИ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 5. КО ЛА: КУ ПИ НО ВО: Ку пи но во – Ло-вац 3:0, СИ БАЧ: Сло вен – Ка ме ни 0:1, ПР ХО ВО: Мла дост 1935 – Ви тез 0:3. Хај дук 1932 из Ши ма но-ва ца био је сло бо дан.

1. Ка ме ни 4 3 1 0 9:2 102. Ку пи но во 4 3 0 1 13:3 93. Хај дук 1932 4 2 2 0 7;2 84. Сло вен 3 2 0 1 6:3 65. Ви тез 5 1 1 3 5:10 46. Ло вац 4 1 0 3 2:10 37. Мла дост 1935 4 0 0 4 0:12 0

Ж. Р.

ОП ШТИН СКА ЛИ ГА ИН ЂИ ЈА – СТА РА ПА ЗО ВА – ИРИГ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 5. КО ЛА: ША ТРИН ЦИ: 27. ок то бар – Фру шко го рац 1:7, ЈАР КОВ ЦИ: Бо рац – Сло га (М) 0:3, КР ЊЕ ШЕВ ЦИ: Сло га – Вој во ди на 0;6, РИ ВИ ЦА: Пла ни нац – Цар Урош 10:0.

1. Пла ни нац 5 3 1 1 20:7 102. Фру шко го рац 4 3 1 0 14:5 103. Сло га (М) 4 3 0 1 16:5 94. Вој во ди на 5 3 0 2 19:9 95. Бо рац 4 2 0 2 15:8 66. Цар Урош 2 1 0 1 3:10 37. Сло га (К) 4 0 0 4 1:22 08. 27. ок то бар 4 0 0 4 3:25 0

Ж. Р.

Про те клог ви кен да, Аеро клуб Срем-ска Ми тро ви ца био је до ма ћин ше-

сна е стог по ре ду “Сир ми јум ку па”, свет-ског Ку па у ра кет ном мо де лар ству ко ји је одр жан на спорт ском аеро дро му у Ве ли ким Ра дин ци ма.

Ово је је ди но ме ђу на род но так ми-че ње у ра кет ном мо де лар ству ко је се одр жа ва у Ср би ји и као што је и оче-ки ва но, оки пио је ве ли ки број так ми ча-ра из не ко ли ко зе ма ља Евро пе и све та, укљу чу ју ћи и на ма нај у да ље ни ју Ин ди ју.

- У исто вре ме на ис тој ло ка ци ји одр жа но је и пр ви пут у све ту Ме ђу-на род но Кен-Сат ра кет но так ми че ње. Реч је о Кен-Сет про гра му кроз ко ји се вр ши раз вој ма лих са те ли та. То су са те-ли ти ко ји мо гу да бу ду то ли ки да ста ну у јед ну кон зер ву ко ка-ко ле до преч-ни ка од јед ног ме тра, ре као је Пе ро Ма ле ше вић члан упра ве Аеро-клу ба

Срем ска Ми тро ви ца и ди рек тор „Сир-миj ум ку па”.

По кро ви те љи Ку па би ли су Ми ни-стар ство омла ди не и спор та Ре пу бли ке Ср би је, Спорт и омла ди на Вој во ди не и

Град Срем ска Ми тро ви ца, а ка ко је ис та-као Зо ран Ми шче вић, за ме ник на чел-ни ка Град ске упра ве за обра зо ва ње, кул ту ру и спорт, у пи та њу је так ми че ње од зна ча ја за град на Са ви.

Пред сед ник жи ри ја ко ји је од лу чи-вао о нај бо љи ма био је Зо ран Пе ла-гић, а по ред ње га у ти му су би ли још и Ср ђан Пе ла гић, Ан дри ја Ду чак, Ми-о драг Пе ла гић и Жи ван Јо си по вић. Глав ни су ди ја био је Вла да Чип чић.

- Дра го ми је што смо се са ку пи ли у не ма лом бро ју и што смо ре а ли зо-ва ли јед но за нас зна чај но так ми че ње ко је је то ком про те клих го ди на по ста-ло зна чај но ви дљи во на ме ђу на род ној сце ни. Ми слим да смо на овај на чин оправ да ли оче ки ва ња и да Срем ска Ми тро ви ца има чи ме да се по но си, ре-као је пред сед ник жи ри ја.

С. Л – М. М.

Град ски ста ди он, гле да ла ца око 500. Су ди ја Јо ван Ше грт, по моћ ни ци:

Дар ко Са во вић и Ми ро љуб Пет ко-вић. Че твр ти су ди ја: Но вак Си мо вић. Де ле гат: Дра го слав Ђер ман. Стрел ци: Ми лан Бо јо вић (пе нал) 6', Ла зар Јо ва-но вић 80' - Мла дост. Жу ти кар то ни: Бје-ли чић 6', Јо со вић 69' - Ин ђи ја, Ша та ра 15', Бог дан Ми ло ше вић 24', Ан дрић 54', Оди та 76' - Мла дост.

ИН ЂИ ЈА: Пре ко вић, Ди ми три је-вић (Ба њац 82'), Бје ли чић, Јо ва но-вић (Ми ло са вљев 62'), Бо сан чић, Ди ми тров (К), Ба ста јић, Ро гач, То-мић (Илић 72'), Јо со вић, Ви дић

Тре нер: Ср ђан Бла го је вић.МЛА ДОСТ: Зе че вић, Иван Ми ло-

ше вић (К), Ели о мар (Син ђић 88'), Јо-ва но вић (Сто ја но вић 90+1'), Оди та, Бо јо вић (Тан ко 37'), Ан дрић, Ле ко-вић, Бог дан Ми ло ше вић, Па вло вић, Ша та ра.

Тре нер: Го ран Ста нић.Фуд ба ле ри Ин ђи је су на ста ви ли не-

слав ну се ри ју по ра за. Ше сти уза стоп-ни, овог пу та на соп стве ном те ре ну од еки пе лу чан ске Мла до сти.

Прак тич но ни шта за но гом ни је по ла зи ло зе ле но бе ли ма ко ји су са смрк ну тим ли ци ма ис тр ча ли на те рен Град ског ста ди о на у Ин ђи ји. А мо ти ва за игру је би ло мно го. Про сто је био мо ме нат да до са да шње до бре игре се не где и на пла те, а про сто је ви си ло у ва зду ху да је то мо жда баш утак ми ца са Лу чан ци ма. Али, авај. Ше сти ми нут и лоп та је на ме сту за ка зне ни уда рац, а Пре ко вић је опет био ме та про тив-нич ког игра ча. Пре то га у гу жви лоп та по га ђа Бје ли чи ћа у ру ку и су ди ја Ше грт по ка зу је на бе лу тач ку уз бес по треб ну част зва на жу ти кар тон. Си гу ран са бе-ле тач ке је био Бо јо вић, иако је Пре ко-вић имао ту лоп ту на ша ци, 0: 1.

Бо лест ра но при мље ног го ла за Ин-ђин ча не се та ко на ста ви ла и овог пу та и опет са бе ле тач ке. У на став ку по ку-ша ва ју до ма ћи игра чи да се сре де, по-

ве жу ак ци је, али су овог пу та ис пред се бе има ли мај сто ре ко ји су зна ли да од бра ну по ста ве ис пред ка зне ног про-сто ра. Чвр сто згу сну ту на не ких 35 до 40 ме та ра од сво га го ла. Там пон ко ји се те шко по ме рао и про би јао.

У дру гом де лу игре мно го сла би ји тем по, а Мла дост је вре ба ла и из вре-ба ла сво ју шан су за гол. Он је сти гао по сле бр зе ак ци је, по лу кон тре, а Јо ва-но ви ћу ни је би ло те шко да за тре се не-бра ње ну мре жу Пре ко ви ћа, 0: 2. Играо се та да 80. ми нут и сви ма је би ло ја сно да бо до ви од ла зе у Лу ча не.

За сам крај и док тор ска ди сер та ци-ја ве те ра на у еки пи Мла до сти, Оби о ре Оди те. Тај играч у по зним играч ким го-ди на ма је по ка зао ка ко се бо ри за свој клуб. Ка ко се раз гра ђу ју на па ди ри ва-ла, ка ко се ор га ни зу је ак ци ја свог клу-ба, а у 76. ми ну ту је до био и жу ти кар-то н, ко зна због че га. Због учи ње ног пре кр ша ја та да си гур но не.

А. Б.

ФУД БАЛ

Ин ђи ја - Мла дост 0: 2 (0:1)

АТЛЕ ТИ КА

СМЕ ДЕ РЕВ СКА ПА ЛАН КА: ПР ВЕН СТВО СР БИ ЈЕ ЗА ДЕ ЦУ

Од ли чан Срем

Сре мо ва де ца

РА КЕТ НО МО ДЕ ЛАР СТВО

До ма ћи ни и го сти оправ да ли оче ки ва ња

Са так ми че ња

Среда, 9. октобар 2019.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Пред ход ног ви кен да џу-ди сти ми тро вач ког Џу-

до клу ба Сир ми јум би ли су при лич но ак тив ни. Ста ри ји су на сту пи ли на Ме ђу на-род ном тур ни ру у Бе че-ју док су мла ђи су тра дан има ли Пр вен ство Вој во ди-не исто у Бе че ју.

Ка де ти Ог њен Тро гр-лић, Фи лип Илић и Пе тар Цви ја но вић на сту пи ли су на Ме ђу на род ном тур ни ру у Бе че ју . При ја ви ло се бли-зу 300 так ми ча ра из Ср би је и окол них зе ма ља. У та ко ја кој кон ку рен ци ји сва ка ме да ља је успех. Ма ђа ри су до шли са ве о ма ја ком еки пом так ми ча ра.

Ми тро вач ки нај бо љи так ми чар Ог-њен Тро гр лић у че тврт фи на лу је из гу-био од ма ђар ског пред став ни ка, ко ји је на кра ју био шам пи он. Об зи ром да га је Ма ђар по ву као у ре па саж Ог њен је до брон зе по бе дио све сво је про тив-ни ке и осво јио тре ће ме сто, што је од-

ли чан ре зул тат ако се узме у об зир да је тек у пр вој го ди ни ка де та.

Код пи о ни ра нај ви ше су по ка за ли Ка та ри на То мић и Да вид Пер ко вић. Пр-вен ство Вој во ди не за пи о ни ре је ујед-но и ква ли фи ка ци о но за Пр вен ство Ср би је. Осва ја чи ме да ља са Пр вен ства

Вој во ди не има ју ди рек тан пла сман на Пр вен ство Ср-би је, ко је ће се за не де љу да на одр жа ти у Бе о гра ду.

Ка та ри на То мић је до по-лу фи на ла све сво је про тив-ни це по бе ди ла. Ме ђу тим у по лу фи на лу гу би , и за брон зу а без пра ва на кикс по бе ђу је и осва ја тре ће ме сто и ви зу за др жав но пр вен ство. Дан је улеп шао ко лос у ре до ви ма Џу до клу ба Сир ми јум Да вид Пер ко вић у нај те жој ка те го-ри ји. Да вид је све сво је про-тив ни ке по бе дио и на оп ште из не на ђе ње нај бр же је са-вла дао про тив ни ка у фи на лу за са мо не ко ли ко се кун ди.

У при пре ми за фи нал ни меч до де та ља је ис по што вао са ве те тре не ра и са ла ко ћом је пла си рао јед-ну но жну тех ни ку и по слао про тив ни ка на ле ђа. Је дан ку ри о зи тет, сви ме че ви су би ли сни ма ни, сем овог ко ји се не-ве ро ват но бр зо за вр шио, та ко да га сни ма тељ ни је ни сти гао сни ми ти. С. Н.

Ка ра ти сти ин ђиј ског 'Же ле зни ча ра' по но во су би ли успе шни на ме ђу-

на род ном тур ни ру ''Куп при ја тељ ства'' ко ји је одр жан у Ном Са ду на ком је на сту пи ло 350 так ми ча ра из зе ма ља ре ги о на. На сту пи ли су нај мла ђи так-ми ча ри ''Же ље'' у ка та ма ко ји су сво јим ре зул та ти ма обе ле жи ли по че так је се-ње се зо не так ми че ња.

Пр во ме сто за слу же но је из бо рио Фи лип Ла зић код пи о ни ра. Дру га ме ста из бо ри ли су Алек са Лај бен шпер гер и Сте фан Бје љац код пи о ни ра сва ко у свом ни воу, док је Ду ња Сто јиљ ко вић осво ји ла дру го ме сто код по ле та ра ца.

У ве о ма ја кој кон ку рен ци ји код на да у ап со лут ном ни воу тре ће ме-сто је из бо ри ла Ма ша Нин ко вић. Вр ло до бар на ступ има ли су Те о-до ра Чан ко вић и Та ма ра Стан ко-вић, као и Јо ван По по вић и Лу ка Жар ко вић.

По ле тар ке На ђа Љу ков ча нин, Јо-ва на Му чи ба бић и Ја на Ни кић су се тру ди ле и за слу жи ле по хвал не уче-снич ке ме да ље али ни су ус пе ли да се при бли же бор би за ме да љу.

Све у све му до бар је се њи страрт мла дих так ми ча ра у ка та ма.

М. Д.

Ка ра ти сти ми тро вач ког Ка ра те клу-ба Сир ми јум оства ри ли су од ли чан

ре зул тат на про шло не дељ ном те ме-рин ском “Но ви Сад опен” тур ни ру, ко ји је ор га ни зо ва ла Ка ра те уни ја Ср би је.

Укуп но је уче ство ва ло 20 клу бо ва са 250 тек ми ча ра из Ср би је, БиХ, Ру-му ни је и Ма ђар ске. Ми тров ча ни су у ге не рал ном пла сма ну би ли пр ви, осво ји ли су 50 ме да ља и то 30 злат-

них 14 сре бр них и шест брон за них. Нај бо љи так ми чар био је Вук Пе тро-вић из Сир ми ју ма ко ји је осво јио шест ме да ља: че ти ри зла та и два сре бра. Злат ни су би ли: Лу ка Пе тро вић, Ан-ђе ла Ку нић, Ђур ђи на Илић, Јо ван Во ји но вић, Бо шко Ћи рић, Вук Пе-тро вић, Ду ња Па дров, Алек са Ми ли-че вић, Мла ден Мар ко вић, Не ма ња Жу нић, Ср ђан Илић, Вла ди мир Па-

вле шин, Ва ња Гру јић, Еми ли ја Цве-те нић, Алек сан дар Си кин и Ана ста-си ја Па вле шин.

Сре бро је при па ло: Бог да ну Ми-ли че ви ћу, Еми Пе тро вић, Ан дреи Ан чић, Лу ки Јо ки ћу, Ка ли ни Мак си-мо вић и Ти ја ни Сре те но вић. Брон-зу су узе ли: Ан ђе ла Па ро вић, Ма ша Кри во ши ја, Ву ка шин Кри во ши ја и Бо ја на Сре те но вић. С. Н.

Так ми ча ри ми тро вач ког Са ва те бокс клу ба Спар-

так СМ осво ји ли су три ме да-ље на пр вен ству Вој во ди не у Срп ској Цр њи. У ка те го ри ји ка де та до 45кг Алек са Лу кић узео је зла то. Мла ђа ју ни ор ка Ања Лу кић би ла је сре бр на у ка те го дри ји до 52 ки ло гра ма, док је Је ле на Ми ли вој че вић би ла та ко ђе сре бр на у ис тој ко ну рен ци ји, а у ка те го ри ји до 60 ки ло гра ма.

Тре ба на гла си ти да је Је ле-на Ми ли вој че вић на сту пи ла као ка дет за мла ђе ју ни о ре и у из у зет но те шком и из јед на-че ном ме чу про тив ви це шам-пи он ке Евро пе по ра же на је по ма ло чуд ном од лу ком су ди ја 3:0 иако је ње на про-тив ни ца има ла 2 јав не опо-ме не и би ла пред дис ква ли-фи ка ци јом.

С. Н.

KAРАТЕ

“КУП ПРИ ЈА ТЕЉ СТВА”

Сја јан на ступ Ин ђи ја ца

“Же љи ни” бор ци

СА ВА ТЕ

Од лич ни Ми тров ча ни

СБК Спар так СМ

КА РА ТЕ

Сир ми јум нај бо љи

Ка ра ти сти Сир ми ју ма

ЏУ ДО

Пер ко вић пр вак Вој во ди не

Да вид Пер ко вић Ка та ри на То мић

Среда, 9. октобар 2019. 31

На ци о нал на не де ља про мо ци је до-је ња обе ле же на је 1. до 7 ок то бра

под сло га ном „По др жи до је ње-осна жи ро ди те ље. са да и убу ду ће“. Тим по во-дом су па тро на жна слу жба До ма здра-вља и За вод за јав но здра вље Срем ска Ми тро ви ца ор га ни зо ва ли ма ни фе ста-ци ју у про сто ри ја ма Цен тра за пре вен-ци ју, на ко јој су при су ство ва ле бу ду ће мај ке, по ла зни це Шко ле за труд ни це.

Труд ни це су има ле при ли ку да чу ју пре да ва ње др Бо ја не Ца њар, спе ци-ја ли сте со ци јал не ме ди ци не За во да за јав но здра вље Срем ска Ми тро ви ца о зна ча ју и пред но сти до је ња у од но су на дру ге вр сте ис хра не но вор ђен ча ди и одој ча ди, због че га је бит но да за поч-ну и ис тра ју у до је њу то ком пр вих шест ме се ци и на ста ве са до је њем то ком пр ве, од но сно дру ге го ди не жи во та де те та. Та ко ђе, мо гле су да на у че ка ко

да прак тич но овла да ју по чет ним ко ра ци ма, као и ко ји су бе не фи ти до је ња за бе бу, мај ку, али и за це-лу по ро ди цу.

- До је ње пред ста вља нај јед-но став ни ји, нај здра ви ји и нај е ко-но мич ни ји на чин да се обез бе ди за до во ље ње по тре ба но во ро-ђен че та за пра вил ном ис хра ном. Мај чи но мле ко је по тре ба сва ког но во ро ђен че та, одој че та и де те та до на вр ше не дру ге го ди не жи во-та. Са став и ко ли чи на мај чи ног мле ка при ла го ђе ни су уз ра сту де те та и ње го вим по тре ба ма. Осим што за до во ља ва по тре бу за хра ном, де те си са њем оства ру је по ве за ност са мај ком и за до во-ља ва по тре бу за бли ско шћу, сти-му ли ше раз вој свих сво јих чу ла, по сти-же бо љи пси хо мо тор ни раз вој и раз вој

ин те ли ген ци је. До је ње ни је ис кљу чи ва од го вор ност же на – за шти та, про мо-ци ја и по др шка до је њу је ко лек тив на

дру штве на од го вор ност. По др шку мај-ка ма ко је до је мо гу ће је обез бе ди ти на раз ли чи те на чи не. Тра ди ци о нал но,

по др шку пру жа ужа, али и ши-ра по ро ди ца. По треб на је по-др шка ши ре око ли не, а по ред здрав стве них рад ни ка и са-вет ни ка за до је ње и по др шка при ја те ља, као и за јед ни це у це ли ни – ре кла је др Бо јан Ца њар, спе ци ја ли ста со ци јал-не ме ди ци не За во да за јав но здра вље Срем ска Ми тро ви ца.

Др Ма ри на Да нен ба ум Ре лић, спе ци ја ли ста де чи је и пре вен тив не сто ма то ло-ги је го во ри ла је о то ме ко је су пред но сти до је ња за пра-ви лан раз вој ви ли це и зу ба, о осно ва ма орал не хи ги је не одој ча ди, ма ле де це и труд ни-ца, пра вил ној ис хра ни, а те ми

труд ни це су се ак тив но укљу чи ва ле и ди ску то ва ле о овој те ми. С. М.

Про шле сре де у про сто ри ја ма Ку ће Во ји но вић у Ин ђи ји оку пи ли су се

број ни су гра ђа ни ка ко би при су ство-ва ли пре да ва њу на те му „Про шлост, са да шњост, бу дућ ност“ ко је је одр жао Во ји слав П. Је лић, ре дов ни про фе сор на Оде ље њу за кла сич не на у ке Фи ло-зоф ског фа кул те та у Бе о гра ду. Кроз за-ни мљи во из ла га ње про фе со ра Је ли ћа, при сут ни су има ли при ли ке да стек ну увид у од го вор на пра и скон ско пи та-ње где је гра ни ца про шло сти пре ма са-да шњо сти и ка да по чи ње бу дућ ност у од но су на са да шњост, а што све у це ли-ни чи ни жи вот, као и да је са да шњост у те о ло ги ји озна ка за веч ност.

- По след њих не ко ли ко де це ни ја и са-ми сте све до ци, стал но нам се го во ри

и као по је дин ци ма и при пад ни ци ма по је ди них на ро да, да смо не што од го-вор ни за то што нам је про шлост би ла та ква. Оно би блиј ско, да су ро ди те љи је ли ки се ло гро жђе, а де ци тр ну зу би, не ка ко на ла зи ту сво ју па ра ле лу. За што про шлост, за што са да шњост, за што бу-дућ ност и од куд та по де ла, пи тао сам се че сто и на ла зио сам, чи ни ми се од-го во ре у ње ким књи га ма до ко јих сам до шао, ка зао је пре да вач, оце нив ши да су са ми од го во ри на ову те му ви ше школ ска, не го жи вот на ствар.

- Про шлост по чи ње од тог не ког по-чет ка, али се по ста вља пи та ње гра ни-це пре ма са да шњо сти. Да кле, ако про-шлост по чи ње та мо, не знам ка да, где је гра ни ца пре ма са да шњо сти, а од мах по том, ка да по чи ње бу дућ ност у од-но су на са да шњост? И он да до ла зи мо

до јед ног кључ ног пи та ња, а то је тзв. тре ну так и то са да шњи тре ну так - об-ја снио је про фе сор Је лић и до дао да су про шлост, са да шњост и бу дућ ност де-ло ви јед не це ли не ко ја се зо ве жи вот.

- -Жи вот је та це ли на и он об је ди њу-је сва ова вре ме на. При зна јем, да ни-сам до не ког вре ме на знао да је са да-шњост у те о ло ги ји озна ка за веч ност. Да кле, за Бо га не по сто ји про шлост, са да шњост и бу дућ ност, не го са мо са да шњи тре ну так - ре као је про фе-сор, на гла сив ши да се у жи во ту не по ти ру ове три ка те го ри је. По сто ји, ка же он, са да шњост у про шло сти, са-да шњост у са да шњо сти и са да шњост у бу дућ но сти.

- Ре кли смо, ако нас да нас и као по је-дин це и као на род оп ту же да смо има-ли ру жну про шлост, ви он да мо ра те и

са да шњост и бу дуђ ност да утро ши те да оправ да те оно што сте у про шло сти ло ше чи ни ли, ако сте чи ни ли. Или, ако сте има ли слав ну про шлост, он да мо-же те, ка ко на род ка же, да „диг не те све

че ти ри увис“ и ка же те, ја не мо рам ви-ше ни шта да ра дим јер сам имао слав-ну про шлост. Зна чи, за ову тзв. сва ко-днев ну упо тре бу, ми слим да је ја ко ко-ри сно да ово при хва ти мо, не за то што би смо не ке на уч не исти не дру га чи је тре ти ра ли, не го да би смо се би олак-ша ли сва ко днев ни жи вот, а ти тре ну ци на шег сва ко днев ног жи во та ко ји се на-ни жу је нан на дру ги, чи не наш жи вот.-, за кљу чио је пре да вач. Та ко ђе, је ис та-као да у сва ком чо ве ку по сто ји не што до бро и да то до бро тре ба тра жи ти, те да мр жњом не по сти же мо ни шта и да љу ба вљу по сти же мо све, али је пут те жак. И по ста вља пи та ње где смо сви ми ту за јед но у сми слу да очу ва мо оно што је услов на шег оп стан ка на пла не-ти, да ли у од но су на при ро ду или нас са ме. Мо де ра тор ве че ри би ла је Са ња Сај ферт, ку стос Ку ће Во ји но вић.

Г. Мај сто ро вић

На ску пу ру ко вод ства Са ве за удру-же ња од га ји ва ча сви ња Ср би је у

про ши ре ном са ста ву, на ко ме су при-су ство ва ли и пред ста ви ци ин тер нет гру пе на Феј сбу ку Уз гој сви ња, као и не ких удру же ња ко ји ни су још при-сту пи ли Са ве зу. Би ли су ту уз га ји ва-

чи сви ња из Сом бо ра, око ли не Но вог Са да, Сре ма и Ма чве. На са стан ку је на ја вљен ве ли ки скуп сви ња ра ко ји ће би ти одр жан сре ди ном ок то бра у Срем ској Ми тро ви ци, а на ко ме ће се уче сни ци ба ви ти те ма ма као што су, из ме ђу оста лог, це на сви ња, од ла га-

ње уки да ње вак ци на ци је, пре вен ци ја и спре ча ва ње ши ре ња африч ке свињ-ске ку ге. Уз га ји ва чи сви ња од го во ре на ова пи та ња за тра жи ће од над ле жних слу жби ми ни стар ства по љо при вре де и Упра ве за ве те ри ну.

С. М. - М. М.

НА ЈА ВИО ВЕ ЛИ КИ СКУП

Сре ди ном ок то бра ви ди мо се у Ми тро ви ци

Са ста нак ру ко вод ства у Срем ској Ми тро ви ци

Мај чи но мле ко не за ме њи ва хра на за бе бе

Обе ле жа ва ње На ци о нал не не де ље до је ња

Све у це ли ни чи ни жи вотНа пи та ње где је гра ни ца про шло сти пре ма са да шњо сти и ка да по чи ње бу дућ ност у од но су на са да шњост, ин ђиј ска пу бли ка мо гла је да чу је у про шлу сре ду на пре да ва њу Во ји сла ва П. Је ли ћа, ре дов ног про фе со ра на Оде ље њу за кла сич не на у ке Фи ло зоф ског фа кул те та у Бе о гра ду

Про фе сор Во ји слав П.Је лић

Са ња Сај ферт и про фе сор Во ји слав П.Је лић

При сут на пу бли ка

Дај само машти на вољу па ћеш моћи све да достигнеш. Моћи ћеш

да се “преселиш” у свет прошлости и будућности, моћи ћеш да “путујеш” у непознату земљу или на неоткриве-ну далеку планету. Моћи ћеш све што пожелиш и биће ти лепо. Јер машта може свашта. Управо на то су рачунали чланови Зоне младих Библиотеке “Гли-горије Возаровић када су осмислили радионицу “Змајеви нису ишчезли”.

У ери компјутера, трасформерса, робота разних врста млади из Зоне младих су одабрали баш тему о – змаје-вима и то онима који нису ишчезли. А нису ишчезли они змајеви о којима пишу књиге, који дуго након завршет-ка читања књиге живе у нашој машти...

Исидора Божић, ученица Митро-вачке гимназије, и чланица Зоне мла-дих, а иначе сви чланови су углавном гимназијалци, каже да су на радионицу позвали ученике трећег разреда. - Одабрали смо ову тему јер је то

чест мотив у митологији, књижевности, али није толико популарна тема због нових јунака за младе који нам се нуде. Ми смо хтели, да се радећи ову ради-оницу, деца привуку да и заинтересују за читање – објашњава Исидора.

Тако је кроз ироз интеракцију чла-нова Зоне младих и деце основаца из неколико школа испричана прича о змајевима. Свако је додао зрнце маш-те и настала је лепа рича у којој се свашта преплитало, као и свакој бајци, а суштина приче је да се све то може наћи у књигама само их треба читати.

Саставни део радионице су цртежи змајева радови ученика Митровачке гимназије . Они су као и књиге и посе-бан филм биле пратећи садржаји овог лепог догађаја.

- Одабрали смо и књиге о Харију По-теру из митологије и са сличним тема-ма где се спромињу змајеви, а делове из цртаћа о змајевима смо саставили као прилог овој својој радионици – до-даје Исидора.

Лана Константиновић, Сара Ра-дивојевић, Андријана Штрбачки, Теодора и Исидора Јокић, Теодора Тољага, Марко Достанић и други чла-нови су Зоне младих и дали су допри-нос овој причи која сихурно неће бити једина.

Зона младих делује у оквиру Библи-отеке „ Глигорије Возаровић“ дуги низ година постоји, чине је тинејџери уз-раста од 13 до 18 година, са којима се континуирано ради на популаризацији литературе за младе, али и на промо-висању других уметничких вредности. Овога пута они су љубав према књизи ширили на млађе ученике. Координа-тор Зоне младих Јелена Шуљманац Милошевић каже да је много планова пред члановима ове зоне, али је сушти-на свих кљига и читање.

-Тинејџери су специфичан узраст, представљају прелаз из дечије књи-жевности у књижевност за одрасле, треба се потрудити пронаћи оно што

су њихова интересовања, да будем занимљиво али не монотоно, и да су то теме блиске младима – каже Јелена Шуљманац Милошевић.

Зато се стално ослушкују њихове жење, бележе њихови захтеви и наба-вљају књиге колико је могуће више, оне које се младима допадају. У на-стојању да младим читаоцима учине приступачним фонд књига у оквиру Зоне младих организују се промоције, радионице, изложбе, предавања, а јед-на од њих је била управо ова о змаје-вима који нису ишчезли .

С.Ђаковић Фото: СЛ.Никшић

Среда, 9. октобар 2019.32

Змајеви нису ишчезлиУ настојању да младим читаоцима учине приступачним фонд књига у оквиру Зоне младих у Митровици организују се промоције, радионице, изложбе, предавања, а једна од њих је била о змајевима

Исидора Божић, гимназијалка

Јелена Шуљманац Милошевић, координаторка Зоне младих

Змајеви на цртежима

Радионица

Изложба

Црвени змај