KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED ... · TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb 022/632-336 e-mail: [email protected]

Подолац од камена из Бразила

ШАШИНЦИ:ТРАДИЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА

Док је лубеница, биће бостанијаде

ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb

022/632-336 e-mail: [email protected]

МESARSKA OPREMA

Година LIX • Сремска Митровица • Среда 24. јул 2019. • Број 3047 • Цена 50 динара

Фот

о: M

. M

ил

еу

сн

ић

OPERACIJA KATARAKTEKOMPLETAN OFTALMOLOŠKI PREGLEDOCTBIOMETRIJA...

Тelefon 022/628-897

Pivarska 13, Sremska Mitrovica

OFTALMOLOŠKA ORDINACIJA

EYE EYE MD

I OVOG LETA UGALJ ISPOD CENE!

DRVENI 7.000KAMENI 12.000

SUŠENI 12.600

ZOVITE NA VREME, KOLIČINE SU OGRANIČENE!

Stovarište “Mezgraja” na starom “Poljostroju”

022/627-338 ; 062/12-27-338

U PONUDI BUKOVO DRVO I PELET

SVE VRSTE UGLJA

1000 dinara

JEFTINIJE!

У СПЕЦИЈАЛНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ ЗАСАВИЦА

ОСВЕЖЕЊЕ

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ МИТАР МИЛИНКОВИЋ

Пројекти за бољи живот грађана Страна 3.

Високе температуре измамиле су Митровчане на плажу где су у пријатној

савској води и хладовини сунцобрана потражили освежење и забаву.

Купалишна сезона у пуном је јеку, па се градска врева из бетонских сокака

пренела на песак најлепше речне плаже у Србији.

Страна 17.

Страна 19.

Среда, 24. јул 2019.2

@ivot na{

Пи ше: Си ни ша Ко ри ца

Ожиљ циУ овом зре лом жи вот ном до бу по ку ша вам стал но да тра гам за

оним ме стом на ко ме се ле по осе ћам. По ма ло и не све стан то-га, схва там да је то слу ша ње па мет них љу ди, нор мал но и же на. А Но ви Сад ту пру жа ве ли ке мо гућ но сти, до ду ше, ма ње не го Бе о град али мно го ви ше од ма њих сре ди на. Нај че шће и нај ви ше се дру жим са дру га ри ма у Град ској би бли о те ци Но вог Са да, у Ма ти ци срп ској, Кул тур ном цен тру, „Про ме те ју“... Дру штво ми чи ни јед на ода бра на еки па, ме ђу ко ји ма је нај ве ћа „зве зда“ Сре то Ба тра но вић, пи сац де-се так књи га но ве ла.

Јед ном при ли ком ми је ре као: „Ти мо раш на ћи се бе, про на ћи свој иден ти тет и ре ћи - ето, то сам ја“. Ду го сам раз ми шљао о овим ње го вим ре чи ма. Шта је то што мо гу да нас, а и су тра без ме не, до-ду ше ка да са мо одем из свог жи во та, у чи јим ци пе ла ма ћу и да ље ше та ти, не ја не го мо ја ми сао, мој дух; шта ће то оста ти иза ме не? Се ћа ње сво је (нај)уже по ро ди це је уни вер зал но, има ли не што дру-го што оста је сем то га. Чи ме да се пред ста вим и вре ме ну ко је до-ла зи, са мном или без ме не. Ду го ми се овај ре бус мо тао по гла ви. Мо жда увек ка да на ула зу у но во сад ски храм књи га ви дим не ви-дљив нат пис: ко у овај дом ула зи не ка иза се бе оста ви ре ли ги ју и на ци ју, ма му и та ту, имо ви ну и по ре кло, ти ту ле и од лич ја, за ста ве и др жа ве, све оно што ни је ње го ва соп стве на лич ност, све оно што ти је на кнад но при до да то. Та ко ого љен, ко си Ти или шта си Ти? Пре не го што по ку шам да дам од го вор на ову вр сту пи та ли це, са мо још не ко ли ко на по ме на.

У жи во ту сам про шао кроз број не дру штве не олу је. Ве ро ват но нај ве ћу бу ру до жи вео у не кој вр сти на ше обо је не ре во лу ци је, по-зна те под на зи вом јо гурт ре во лу ци ја. Био у ње ном епи цен тру, пе-тог ок то бра 1988. Пре жи вео на сил но улич но сме њи ва ње вла сти. По сле до шли са мо ло гич ни ис ко ра ци: ди фе рен ци ја ци је, хо мо ге-ни за ци је, мо би ли за ци је. На жа лост кроз све те фа зе сам про шао. Ди фе рен ци ран, осу ђен за спро во ђе ње јед не по ли ти ке ко ја је до та да има ла со ци ја ли стич ки и ан ти фа ши стич ки пред знак. За тим би вао оче ви дац хо мо ге ни за ци ји на ци је пре ко јав них ТВ и ра дио сер ви са ка да се бу ди ла на вод но ни кад ја ча и је дин стве ни ја, те ри-то ри јал но це ло ви та Ср би ја као по чет ком не срет них де ве де се тих. А он да до шао за вр шни чин, мо би ли за ци ја. И ту ни сам про ма шио. Је ди ни сам ја из тзв по ли тич ког је згра, он да шњег Пред сед ни штва По кра јин ског ко ми те та Са ве за ко му ни ста Вој во ди не, био мо би ли-сан и спре ман за ра ти ште. Имао сам сре ће што ме је „ср це из да ло“, па сам ми нут до два на ест ски нут с ка ми о на ко ји је по ла зио на не-ко од ра ти шта ок то бра 1991. Оку сио те жак ва здух мо би ли са них. А он да раз у мео не што још сло же ни је. Са ове вре мен ске дис тан це све стан сам да се си стем мо рао ме ња ти, али је пра во пи та ње би ло да ли на на си лан, улич ни на чин, на на чин на шки ко ји нас је ка сни-је од вео у гра ђан ске ра то ве. За вла дао не ки дру ги си стем вред но-сти ко ји ме је по но во по чео тре зни ти. По чео да схва там да ка да раз го ва раш, ти нај че шће не ко му ни ци раш са исти ном, прав дом или љу ба вљу, већ са дру ги ма, а у њи ма раз ли чи ти кон цен тра ти, у јед ном чо ве ку упа ко ва не вред но сти и до бра али и зла, ин те ре сна се бич но сти, али и мо рал и ети ка, све га то га по ма ло има у сва ком од нас, у по је дин цу. Пи та ње је са мо раз ме ра и ме ре. За вид ност је ве ћа бољ ка од љу бо мо ре. Љу бо мо ра се мо же из ле чи ти, или са ста ре њем оту пе ти, али за вид ност је кон стан та, део мен тал ног ста-ња лич но сти. Не из ле чи ва. Про те же се од при зе мља, од дна, па иде вер ти ка лом до вр ха, до ака де ми ка. Ка да се раз гр не ви ди се да је за вид ност по сле ди ца ин фе ри ор но сти лич но сти, по чев од обич-ног чо ве ка па до оног са нај ви шим ака дем ским ти ту ла ма. Са мо се раз ли чи то ис по ља ва на тим ска ла ма људ ских мен та ли те та. У при-зе мљу је то је зик ко ји ни је срп ски (до ми ни ра ју ре чи „ђу бре“, „по-ква ре њак“), а на вр хо ви ма ви ше ли це мер ја, ве шти јег при кри ва ња, мо жда чак и те жих об ли ка ла жи и об ма на. И ко нач но до ла зим до јед не ве ли ке исти не. Ми си ја исто риј ске на у ке ни је у то ме да по-твр ди исти ну, већ да нам от кри ва про шлост ко ја се ма ње или ви ше до ди ру је са исти ном. Не ма ап со лут не исти не, као што у при ро ди не ма ап со лут них, ре ци мо, Њут но вих за ко на, све се ре ла ти ви зу је, бар по Ајн штај ну, у јед ном ис кри вље ном про сто ру и вре ме ну. Та ко је то и у дру штве ним про це си ма.

Го ре по ме ну ти Сре то Ба тра но вић ре че: „Две тво је књи ге, Ожиљ-ци вре ме на и Рас кр шћа без пу то ка за, ето то си ти“.

ИЗ ДВО ЈЕ НА ВЕСТ

Но ве ко ва ни цеНа род на бан ка Ср би је пу сти ће у оп ти цај 26. ју ла ове го ди не ко-

ва ни но вац апо е на од 1, 2 и 5 ди на ра са озна ком го ди не ко ва-ња "2019" и оста лим обе леж ји ма.

Ка да је реч о ко ва ном нов цу, у Ср би ји се ко ри сте ко ва ни це но-ми нал не вред но сти јед ног, два, пет, 10 и 20 ди на ра.

Та ко ђе, у оп ти ца ју су и нов ча ни це од 10 и 20 ди на ра, као и оне у вред но сти од 50, 100, 200, 500, 1.000, 2.000 и 5.000 ди на ра.

СН

На кон по чет ка ра до ва на из град њи ас фалт не са о-

бра ћа ји це у ули ци Ми ло ша Цр њан ског, у Ру ми су по че ли и ра до ви на ре кон струк ци ји Срем ске ули це на Ти во лу. Ра-до ви на обе ло ка ци је из во де се сред стви ма по кра јин ске Упра ве за ка пи тал на ула га-ња и пед мет су истог кон кур-са, за ко ји су Оп шти ни Ру ма одо бре на сред ства од око 50 ми ли о на ди на ра и ко ја ће би-ти до ти ра на из ло кал ног бу-џе та. Из во де се ра до ви на у ду жи ни од 351 ме тар, а но ва про ши ре на са о бра ћај ни ца из во ди се у де лу ули це од ули це Ву ка Ка ра џи ћа до Ви но гра дар ске. Ко ло воз ће би ти про ши рен на 6 ме та ра, ра ди ће се јед но о бра зно ура ђе ни кол ски ула зи, тро то а ри, ивич ња ци и ат мос фер ска

ка на ли за ци ја. Ра до ве у Сре ској ули ци, ко ји су по че ли пре де сет да на је об и шао пред-сед ник Оп шти не Ру ма, Сла ђан Ман чић са са рад ни ци ма.

- Ули цу и са јед не и са дру ге стра не про ши ру је мо за 1,7 ме та-ра. Пра ви се но ви вод ки шне ка-на ли за ци је, во до вод не мре же, про јек том су об у хва ће не и све ћу при је и тро то а ри, са обе стра-не ули це. То ће све да ти и леп ши из глед ули ци, али и ко мот ни ју и без бед ни ју са о бра ћај ну ко му-ни ка ци ју. Ра до ви кон крет но ов-де у Срем ској ули ци ко шта ју око 42,5 ми ли о на ди на ра. Рок за за-вр ше так ра до ва је 15. ок то бар, али ми слим да ће мо обе ули зе ура ди ти у кра ћем вре мен ском пе ри о ду, ре као је ман чић и још јед ном се за хва лио Упра ви за ка пи тал на ула га ња и По кра јин-

ској Ва ди што су пре по зна ли зна чај овог про јек та ре кон струк ци је Срем ске ули це и Ми ло ша Цр њан ског.

Том при ли ком ман чић је под се тио да је Ру ма тре нут но јед но ве ли ко гра ди ли ште, ра ди се пу ним ка па ци те том. за вр ша ва-ју се ра до ви на ре кон струк ци ји згра де Тре ће ме сне за јед ни це у Глав ној ули ци, уну тра шњи ра до ви на свла чи о ни ца ма на фуд бал ском те ре ну ФК 1.мај, а уско ро кре-ћу и ра до ви у Хрт ков ци ма и Гра бов ци ма на ре кон струк ци ји по штан ских обје ка та. То ме до да је и оне ра до ве ко је из во ди др жа ва на пу те ви ма око Ру ме.

-Пу сти ли смо тен де ре за атар ске пу те ве, ауто бу ска ста ја ли шта, при пре ма мо тен дер за из град њу спорт ске ин фра струк ту ре, а сле де ће не де ље иде и тен дер за ко тлар ни-цу на Ти во лу. Же ли мо да ис ко ри сти мо ле то, ка да су љу ди на го ди шњим од мо ри ма, да ура ди мо што ви ше мо же мо и да што ма-ње оп те ре ћу је мо на ше су гра ђа не, до дао је Ман чић. С. Бе ло тић

Од бор ни ци пе ћи нач ког пар ла мен та до-не ли су, на сед ни ци одр жа ној про шле

не де ље Од лу ку о усва ја њу Про гра ма га си-фи ка ци је на се ља Оп шти не и из бо ру стра-те шког парт не ра, чи ме ће би ти омо гу ће на га си фи ка ци ја 11 на се ља на ше оп шти не.

Ка ко је ре као пред сед ник оп шти не Пе-ћин ци мр Жељ ко Тр бо вић, про це ње на вред ност ин ве сти ци је, ко ја ће обез бе ди ти снаб де ва ње га сом до ма ћин ста ва, ко му нал-них по тро ша ча и зна чај них ин ду стриј ских по тро ша ча у це лој оп шти ни, из но си пре ко шест ми ли о на евра.

- Га си фи ка ци ја оп шти не Пе ћин ци за по че-та је 2008. го ди не, али су та да га си фи ко ва ни са мо Ши ма нов ци, Пе ћин ци, Су бо ти ште и Пр-хо во, а ин ве сти ци ја ни ка да ни је ре а ли зо ва на до кра ја. Ово оп штин ско ру ко вод ство сма тра да гас тре ба да бу де до сту пан свим гра ђа ни-ма и при вред ни ци ма на ше оп шти не, јер овај енер гент до при но си по бољ ша њу ква ли те-та жи во та гра ђа на, уна пре ђе њу енер гет ске ефи ка сно сти и усло ва за раз вој ин ду стриј ске про из вод ње и, што је ве о ма зна чај но, за шти-ти жи вот не сре ди не, ка же Тр бо вић.

Ову ка пи тал ну ин ве сти ци ју ће за јед-нич ки ре а ли зо ва ти Оп шти на Пе ћин ци, ЈП Ср би ја гас и Про монт гру па (Про монт груп).

- За нас је из у зет но зна чај но што је Ср-би ја гас на се бе пре у зео уло гу ин ве сти то-ра, чи ме је Оп шти на Пе ћин ци осло бо ђе на уче шћа у фи нан си ра њу ове из у зет но ску-пе ин ве сти ци је. Про монт гру па из вр ши ће све ра до ве на из град њи га сне мре же и

обје ка та, а пе ћи нач ка ло кал на са мо у пра ва ће, у скла ду са сво јим над ле жно сти ма пру-жи ти струч ну по моћ и ло ги стич ку по др шку, из ја вио је пред сед ник Тр бо вић и до дао да ће би ти из гра ђе но укуп но 119 ки ло ме та ра га со во да.

На ис тој сед ни ци усво је ни су из ве шта ји о ра ду ме сних за јед ни ца Ку пи но во, Си бач, Су бо ти ште и Ши ма нов ци.

С. Н.

Га си фи ка ци ја је дан од при о ри те та- За нас је из у зет но зна чај но што је Ср би ја гас на се бе пре у зео уло гу ин ве сти то ра,

чи ме је Оп шти на Пе ћин ци осло бо ђе на уче шћа у фи нан си ра њу ове из у зет но ску-

пе ин ве сти ци је. Про монт гру па из вр ши ће све ра до ве на из град њи га сне мре же и

обје ка та, а пе ћи нач ка ло кал на са мо у пра ва ће, у скла ду са сво јим над ле жно сти ма

пру жи ти струч ну по моћ и ло ги стич ку по др шку, из ја вио је мр Жељ ко Тр бо вић

Са скуп штин ског за се да ња

Уско ро но ви из глед Срем ске ули це

Пред сед ник Ман чић у оби ла ску ра до ва

Ре кон струк ци ја Срем ске ули це

У Беочину ове године има доста ра-дова на инфраструктурном раз-

воју општине, као и велики број за-почетих пројеката чија реализација је у току. Како сазнајемо од првог човека општине председника Митра

Милинковића, настављена је из-градња стамбено-пословног објекта код Спортског центра, чији темељи су подигути још пре две деценије.

-После дугог низа година од како су подигнути темељи ове зграде, ми смо сада нашли извођаче и кренули да је завршавамо, а с обзиром да Беочин још од 1991. године није имао нових стамбених јединица то ће много зна-чити за наше суграђане. Такође, у овој години у насељеном месту Раковац смо завршили канализацију, на шта су мештани Раковца чекали већ дуги низ година. Тек са променом владајуће структуре у општини и доласком Српс-ке напредне странке на чело локалне самоуправе исказана је брига према свим месним заједницама, покрену-то је решавање многих нагомиланих вишегодишњих проблема грађана, међу којима је у приоритетима било и ово питање мештана Раковца. Ови дуго очекивани радови остварили су се захваљујући покрајинској влади на челу са Игором Мировићем и Управи за капитална улагања, а на чему смо им веома захвални. Ово је трећа фаза

проширења постојеће канализационе мреже, инвестиција укупне вреднос-ти преко 30 милиона динара, којом је обухваћено 2800 метара нове мреже и која омогућава, на иначе веома раз-уђеном и конфигурацијски неповољ-ном терену, прикључење око 150 до-маћинстава, нових корисника мреже. Са пословима у Раковцу нисмо стали, него смо недавно отпочели изградњу фискултурне сале, на коју је тамошња школа чекала више од пола века. По-ред наших месних заједница, имамо доста радова и у самом граду. На згра-ди Општине Беочин тренутно су у току радови на фасади зграде која није об-нављана дуги низ година, а недавно је завршено крпљење ударних рупа на путевима оштећеним током зиме. Такође, уредили смо и парк у центру града, који је дуго година био запуш-тен, поставили смо ЛЕД расвету за целу општину тако да неће више бити проблема да један дан сијалица ради, а други не, већ ће општина засијати. Завршили смо санирање вртића у Че-ревићу, а сада санирамо кров школе у Беочину. У МЗ Бразилија уређујемо канцеларију Месне заједнице, а у про-текле три године, од како је на власти Српска напредна странка, обновили смо канцеларије свих десет месних заједница и реновирали све домове културе који су били у лошем стању,

запуштени више од 20 година. Током ове године, поред радова на пешачкој стази у главној, Светосавској улици у Беочину, насипане су и поправљане улице у Раковцу и у Беочин селу, а за-мењене су и прегореле сијалице јавне расвете по свим месним заједницама у општини – каже о ономе што је до сада урађено, као и о актуелним пословима председник Општине Беочин Митар Милинковић и захваљује се Граду Но-вом Саду, Покрајини и Републици, који су беочинској општини много помогли у реализацији пројеката, те додаје да је у плану за наредни период изградња пристаништа за туристичке бродове у Баноштору, бетонирање улица, са-нација атарских путева и изградња базена, која почиње у септембру.

Осим поменутих пројеката, Општи-на Беочин учествује, такође, и у пројекту „Имовина локалне самоупра-ве- важна карика локалног економског развоја“, који финансира Европска унија, а који спроводи заједно са парт-нерима- општином Шид и Центром за равномерни регионални развој кроз програм Exchange 5. Програм спро-води Министарство државне упра-ве и локалне самоуправе у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина као имплементационим партнером. Тим поводом у Беочину је недавно одржан први координацио-ни састанак представника Општинске управе са корисницима јавне своји-не општине Беочин. Циљ састанка је било успостављање сарадње између Одсека за евиденцију и управљање општинском имовином и корисника јавне својине општине Беочин, као и информисање корисника општин-ске имовине о правном оквиру

и обавезама у погледу коришћења општинске имовине. Општина Беочин је на јавном конкурсу изабрала пет пописивача који ће наредних шест ме-сеци радити на ажурирању општинске евиденције објеката у јавној својини и креирању базе земљишта у јавној својини. Пројектом је планирано да попис обухвати сакупљање и прове-ру података за 3.796 непокретности које се налазе на територији општине Беочин. Завршетак пописа општинске имовине очекује се крајем новембра, чиме ће бити комплетирана постојећа евиденција општинске имовине и створени услови за ефективније и транспарентније управљање њоме са циљем подизања буџетских прихода и квалитета јавних услуга које се пружају грађанима и привреди.

Сања Михајловић

фото М. Милеуснић

Среда, 24. јул 2019. 3

Бројни пројекти за бољи живот грађанаПоред наших месних заједница, имамо доста

радова и у самом граду. На згради Општине

Беочин тренутно су у току радови на фасади

зграде која није обнављана дуги низ година,

а недавно је завршено крпљење ударних рупа

на путевима оштећеним током зиме. Такође,

уредили смо и парк у центру града, који је

дуго година био запуштен, поставили смо ЛЕД

расвету за целу општину тако да неће више

бити проблема да један дан сијалица ради,

а други не, већ ће општина засијати – каже

о актуелним пословима први човек општине

Митар Милинковић

Пројекат “Боље услуге за бољи живот” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Развојни буџет

- Последњих 15 година увек је остајао дуг у буџету за следећу го-дину, а захваљујући домаћинском понашању први пут смо доживели да у 2017. годину уђемо без губи-така и дугова из претходних годи-на. Поносни смо на чињеницу да већ две године имамо развојни буџет, радили смо одговорно, што се и види, а радићемо убудуће још марљивије, како би оправдали поверење грађана који су нас би-рали – каже први човек Беочина Митар Милинковић и додаје да је општинско руководство у потпу-ности отворено за грађане који могу сваког дана да дођу, да се ин-формишу или да добију потребну помоћ.

Укључени у Престоницу културе

Председник Општине Митар Милинковић истиче одличну са-радњу с Новим Садом у вези с Европском престоницом културе 2021. јер је Беочин, заједно са Сремским Карловцима, увршћен у тај пројекат и додаје да су гра-доначелник Новог Сада Милош

Вучевић и покрајинска влада препознали потенцијал Беочина, на чемо им је он веома захвалан.

Председник Општине Беочин Митар Милинковић

Изградња стамбеног објекта код Спортског центра

ОШ “Јован Грчић Миленко” Беочин

Обнављање фасаде на згради ОпштинеНова расвета у градском парку

Среда, 24. јул 2019.4

Министар заштите животне средине Горан Триван и градоначелник

Сремске Митровице Владимир Са-

надер пустили су у рад гравитациони биолошки пречистач отпадних вода на фарми за узгој товних свиња ПГ Милован Иванковић у Засавица Један. Целокупно постројење за пречишћавање отпадних вода изграђено по “Озонвеј” домаћој технологији јединствено је у свету по иновативном решењу прераде отпад-них вода које настају приликом узгоја свиња.

Како је истакао министар Триван, ово је јединствено место и пројекат у Србији и позитиван пример да се овако нешто догоди у Србији.

- Задовољство ми је што сам данас овде и што промовишемо технологију која је веома значајна. Ово је пример како ће оно што није државни сектор морати у будућности да се креће. Ми ћемо морати да изградимо 359 система прераде отпадних вода и то ће Србију коштати близу пет милијарди. Позивам и приватне произвођаче да унапред раз-мишљају о овом решењу, а држава ће наћи начина да им помогне. Пољопри-вреда, на глобалном нивоу, односно сто-чарство је један од највећих загађивача животне средине. Колико је значајна за економски раст земље и појединог до-маћинства, толико је потребно мислити о начину на који добијамо храну. Мора-мо да мислимо на будућност због огро-мне количине хемије која се обилато ко-ристи у производњи хране и с обзиром

на отпад који се генерише на фармама. Ми у Србији већ десетак година трагамо за технологијама које би могле да буду ефектне у заштити животне средине, ефектне у прерађивању отпадних вода и данас на неки начин и јавно промовише-мо и домаћу технологију. Ова технологија је делом утемљена на употреби смеђих алги које су својеврсно чудо природе и могу да се користе за унапређивање здравља човека. За пољопривреднике је важно да је ова технологија прихва-тљива у погледу коштања, јер не постоји чиста животна средина, а да се у њу не улаже ништа. Сарадња два министар-ства, Министарства пољопривреде и Министарства заштите животне среди-не у решавању ових проблема је веома важна и у плану је да и даље сарађујемо у оваквим пројектима и решимо пробле-ме који су велики и пуно коштају, али су неопходни за бољи квалитет живота на-шег становништва – истакао је министар Горан Триван приликом пуштања у рад биолош-ког пречистача отпад-них вода на фарми у Засавици Један.

Министар Триван је додао још и то да је један од главних при-оритета Министарства заштите животне сре-дине израда система за прераду отпадних вода, јер се у Србији сада прерађује мање од 10 посто отпадних вода.

Министарство ради на изради пројект-но техничке документације са локалним самоуправама за постројења за прераду отпадих вода и до сада је у тај посао уло-жено преко 450 милиона динара.

Градоначелник Сремске Митровице Владимир Санадер се захвалио поро-дици Иванковић на овом пројекту и на томе што су новац који су могли да уло-же у неке друге ствари, уложили у еколо-гију и у заштиту животне средине.

-Овај објекат ће донети доста доброг власницима, али и Граду Сремска Мит-ровица и околини места Засавица Један. Проблем загађења животне средине не огледа се само у овим пољопривредним загађењима, него и у свим другим ас-пектима, пре свега комуналним, за које смо ми највише и задужени. У наредном периоду ћемо се заиста озбиљно бавити екологијом, а Град Сремска Митрови-ца је далеко одмакао кад је реч о пре-чишћавању комуналних отпадних вода, припреми пројектно-техничке докумен-тације и планских аката. Наравно, за све то треба да се обезбеде велика финан-сијска средства за град као што је наш, јер то се мери десетинама милиона евра. Међутим, ми радимо на томе и желимо да пратимо оно што се ради на нивоу др-жаве - истакао је градоначелник Сремс-ке Митровице Владимир Санадер.

Државни секретар у Министарству пољопривреде Републике Србије Вели-

мир Станојевић рекао је да је свињар-ство једна од најперспективнијх грана производње за коју се отварају и нова тржишта и додао:

-Јавност је сигурно већ упозната да је министар пољопривреде Бранислав Недимовић потписао споразум о изво-зу свињског меса у Народну Републику Кину, што значи да се отварају велика тржишта. Ми као министарство пре-дузимамо мере да јачамо овај сектор, пре свега кроз подстицаје за набавку најбољег генетског материјала, подсти-цаје за тов, за набавку механизације и изградњу оваквих и сличних објеката. Преко 200 хиљада домаћинстава у Ср-бији се бави свињарством, од оних који то раде са неколико јединица, до оних који то чине са неколико хиљада комада на годишњем нивоу. За ове велике про-извођаче постоје средства из европских фондова, пре свега из фонда ИПАРД 2, а без оваквих и сличних објеката сигур-но нећемо моћи даље да користимо та средства. Министарство ће настави-ти даље да заједнички ради на изради пројектне документације и изналажењу средстава да би фарме имале адекватне пречистаче - рекао је државни секретар Велимир Станојевић.

Милован Иванковић власник фарме у Засавици Један рекао је да већ дуги низ година ради на збрињавању отпад-них вода са фарме, што је нарочито ве-лик проблем током зимских месеци.

-Питајући се где да се склони осока и остали отпад од свиња већ четири године смо трагали за решењем док нисмо успели да изградимо овај пре-чистач, а то смо успели уз помоћ фир-ме “Озонвејн” и власника Жељка Пан-

тића који га је и осмислио. Улагањем сопствених средстава у износу од око 280.000 евра у успостављање једин-ственог постројења за пречишћавање отпадних вода обезбедио сам заштиту животне средине, а пре свега подзем-них вода, доприносећи очувању при-родних вредности Специјалног резер-вата природе „Засавица“ који се налази у близини. Такође, истовремено сам обезбедио остваривање савремених европских стандарда у производњи уз повољну економску пројекцију и већу енергетску ефикасност. Ми овде у Сре-му радимо доста земље коју узимамо у закуп и морамо да је насипамо вештач-ким ђубривом. Ја имам у плану да радим и пелетирање како би могао то ђубри-во да транспортујем на 30 километара удаљености од моје фарме. Мислим да ћу тиме много допринети одржавању хумусног слоја на тој земљи. Планирам такође и да ту државну земљу оплеме-ним хумусом који ће изаћи са моје фар-ме - рекао је Милован Иванковић.

Указујући на предности у примени овог јединственог решења за прера-ду отпадних вода претежно органског садржаја, Жељко Пантић, директор предузећа „Озонвеј“ је нагласио да је такво постројење енергетски ефикас-но јер троши знатно мање електричне енергије за свој рад, економично јер остатак суве материје из процеса пре-чишћавања може да се користи као висококвалитетно ђубриво или биое-нергент. Такође је ефикасно и јер се от-падне воде пречишћавају до техничке воде друге категорије која се испушта у реципијент.

С. Михајловић

Фото: Сл. Никшић

Милован Иванковић истакао је да је улагањем

сопствених средстава у успостављање

јединственог постројења за пречишћавање

отпадних вода обезбедио заштиту животне

средине, а пре свега подземних вода,

доприносећи очувању природних вредности

Специјалног резервата природе „Засавица“

који се налази у близини, али истовремено

обезбедио и остваривање савремених

европских стандарда у производњи уз повољну

економску пројекцију и већу енергетску

ефикасност

Како је рекао градоначелник Вла-димир Санадер, Град Сремска Митро-вица се већ бави заштитом животне средине у области пољопривреде, с обзиром да је један од највећих проблема Града анимални отпад, од-носно одлагање угинулих животиња.

- Надам се да ћемо у наредном пе-риоду решити тај проблем, да ћемо успоставити службу одношења уги-нулих животиња из домаћинстава и место где ћемо их лагеровати до одношења у кафилерије. Надам се и

да ће прорадити Енергозелена јер је то што немамо адекватно место где ћемо да одлажемо анимални отпад један од највећих проблема у Срему. За сада то радимо заједно са Сомбо-ром, на неки начин смо то обезбеди-ли у Лаћарку које је најкритичније место јер нам се затрпавају канали угинулим животињама, тако да ћемо тамо поставити контејнере који ће бити пражњени сваки дан. Надам се да ће грађани схватити колика је опасност од немарног бацања ани-

малног отпада и апелујем на све који могу да се укључе и да ураде оваква постројења, да то и ураде, а ми ћемо настојати да се укључимо и помогне-мо колико је то у нашој могућности. Такође се надам се да ће и влада Републике Србије препознати овај моменат и да ће се документација за овакве пречистаче прилагодити оваквим објектима како би се што више сличних постројења градило – рекао је градоначелник Владимир Санадер.

Први биолошки пречистач вода у Србији

Ускоро служба за одношење анималног отпада

Пуштање у рад биопречистача

Милован Иванковић власник фарме у Засавици Један

Министар Горан Триван

Градоначелник Сремске Митровице Владимир Санадер

Државни секретар у Министарству пољопривреде Велимир Станојевић

Среда, 24. јул 2019. 5

Становници Бањалуч-ке улице у Сремској

Митровици са радошћу су дочекали канализа-цију и спремају се да при-кључе своје домове на новосаграђену мрежу. Те услове ће сада имати јер је завршена градња фекалне канализације на траси од 250 метара у овој улици за шта је ло-кална самоуправа обез-бедила око 4,5 милиона динара из фонда Управе за капитална улагања.

- Ови радови су за нас спас, јер чим падне киша настају про-блеми са подземним водама. Зато под-ржавам изградњу канализације – каже становник Бањалучке улице Миле

Ивановић.Да су становници ове улице доби-

ли коначно оно што им је највише по-требно потврђује Душан Виторовић који ту живи. Он додаје да је сам посао извођач професионално и на време урадио.

Завршницу изградње канализације у овој митровачкој улици пратио је градо-начелник Владимир

Санадер са сарадни-цима. Једно од новијих градских насеља уско-ро ће у свим улицама имати канализацију

- Урадили смо пре-ко 90 процената кана-лизационе мреже, а у Малој Босни прошле године је завршен Радиначки пут и сада исто то добија Бања-лучка улица. Остаје

нам још Крајишка улица тако да пола-ко овај круг затва-рамо. Средства смо обезбедили преко Управе за капитална улагања Аутономне Покрајине Војводи-не – казао је градо-начелник Санадер.

Први човек ло-калне самоуправе изразио је наду да ће у току следеће године успети да се заврши комплетна к а н а л и з а ц и о н а

мрежа у насеља Мала Босна, где при-пада и Бањалучка улица. Планирана је изградња отворене атмосферске кана-лизације и фекалне канализације у об-лижњем насељу Мала Славонија.

- Значи и у наредном периоду ба-вићемо се овом врстом посла у овом делу града. Морам да кажем да смо доста радили на отвореној атмос-ферској канализацији пого-тово у овом делу у ванред-ним ситуацијама, где смо

уклонили сва лоша места која смо уочили и на Радиначком врелу и на дру-гим каналима који скупљају а т м о с ф е р с к у воду. У наред-ном периоду, имамо још идеја, да комплетно испројек-тујемо отворену атмос-ферску канализацију у насељу Мала Славонија – најавио је Владимир

Санадер, градона-челник Сремске Митровице.

Ови послови добили су посе-бан приоритет по-следњих неколико година у Месној заједници “Слобо-

дан Бајић Паја”. Постигнути су значајни резултати, али посла има још.

- Канализација нам је битна ради лакшег и здравијег живота и ради заштите животне средине. Желим да

се захвалим градској управи која ради овај велики пројекат и надам се да ћемо у скоријој будућности завршити још неколико канализа-ционих кракова што су нам остали у неколико улица - вели Владимир

Ерак, председник Савета Месне заједнице „Слобо-дан Бајић Паја.”

Иначе, канализација је почела да се гради пре месец дана и на ра-

дост оних који ту живе окончана је на време. Сада су се стекли ус-лови и за прикључења појединачних кори-сника на канализа-циону мрежу, а инте-ресовање грађана за канализацију је била главна одредница од-лучивања око реали-зације овог пројекта.

С.Ђ. - М.М.

Обимни радови на реконструкцији амбуалнте у Раденковићу заврше-

ни су, па је објакат у који је уложено 7.5 милиона динара отворен прошле недеље у присуству митровачког гра-доначелника Владимира Санаде-

ра, реосорног начелника Војислава

Мирнића, директорке Дома здравља Сремска Митровица Мирославе

Шево, Петра Самарџића, дирек-тора Агенције за рурални развој града, председника МЗ „Раденовић” Уроша Веселиновића и мештана села Раденковић.

Како је речено, од сада ће лекар у Раденковићу радити два пута недељно

што ће, надају се надлежни, значајно унапредити ниво здравствене зашти-те. По наводима митровачког градона-челника, са улагањем у амбуланте на селима ће се наставити и даље.

- Урађена је комплетна реконструк-ција објекта, од крова, преко изола-ције, фасаде, електро и водоводних инсталација, па до кречења и свих осталих молерских радова, а замење-на је и столарија. Ми смо заједно са Канцеларијом за управљање јавним улагањем реконстурисали постојећи објекат у Раденковићу који је некад давно био амбуланта. Дом здравља овде није имао своје просторије у него

су прегледи обављани у изнајмљеном простору. Реконструкцијом ове зграде Раденковић добија своју амбуланту која је једна од најлепших амбуланти, не само сеоских него и градских, на територији Града Сремска Митровица. Раденковци ће сада имати прилику да их доктор прегледа два пута недељно и надам се да ће то задовољити потре-бе мештана. Ми као Град иниситирамо да у свим селима имамо амбуланте и нећемо их гастити, него додатно фи-нансирамо десет лекара који раде на сеоским подручјима. Следећа је амбу-ланта у Шашинцима где ћемо да гра-димо нов објекат у центру села јер је стари доста девастиран. Надам се да

ћемо тиме скоро 100% заокружити причу о амбулантама у селима и скоро свако село ће и даље имати и лекара, а спрам броја пацијената ће имати толи-ко дана када лекар ради у селу, рекао је Санадер.

Услуга примарне здравствене заш-тите у селу Раденковић од данас биће далеко више доступна и сигурно да је то једно од највећих задовољстава које очекује мештане села Раденковић, да се они не разликује од других грађа-на у митровачкој општини.

- Дом здравља заједно са локалном самоуправом наставља побољшање услова здравствене заштите у селима. Драго нам је што данас присуствује-мо отварању реновиране амбуланте у Раденковићу, у којој ће лекар и сестра радити два пута недељно, уторком и четвртком. До сада је радила једном недељно, а сада заједничким напори-ма подижемо ниво заштите поготову овде у сеоским срединама где има већи проценат болесних људи, рекла је Мирослава Шево, директорка Дома здравља.

Подизање примарне здравствене заштите на виши ниво и већа брига о грађанима који живе у руралним сре-динама на територији Града Сремска Митровица циљ је овог пројекта.

Урош Веселиновић, председник Месне заједнице Раденковић у име становника села захвалио се локалној самоуправи и напоменуо да село не може да опстане уколико у њему не постоји амбуланта и нема квалитетне здравствене заштите.

- Ово је по мом мишљењу најлепша и најмодернија амбуланта на терито-рији Града Сремска Митровица. Дуго смо чекали али вредело је, сада моји Раденковци имају објекат где ће им бити пружена примарна здравствена заштита. Оно што је најбитније јесте да смо повећали број долазака лекара, тако да ће лекар бити свима доступан овде уторком и четвртком. На нама је да овај објекат чувамо да увек буде овако леп. У плану су још неки ситни радови, реконструкција ограде и још мало улепшавања, тако да ће поред цркве ово бити један од најлепших објеката у селу, додао је он. С. Ни.

Бањалучка улица добила канализацијуОбилазак градилишта

Градоначелник Владимир Санадер

Владимир Ерак

Милан Ивановић

Душан Виторовић

Вредело је чекати

Aмбуланта у Раденковићу

Обилазак

Тек што је отворио улазна врата, у свом ко-мичном маниру који није за свакога, Гручо је

у прошлонедељној епизоди „Дилана Дога“, свог шефа, опскрбљеног новинама, збуњено упитао због чега даје толике паре за штампу, ако зна да је половина ствари које се у новинама објаве запра-во најобичнија измишљотина. А ако се томе дода, напоменуо је виспрени Гручо, да о половини оно-га што се дешава новине не пишу, онда испада да вести заправо и не постоје!

Гручова грешка

И сад... Гручо је у праву, сложиће се многи. Међутим овај пут лепршави помоћник детектива ноћних мора направио је грешку, јер две златне и једна сребрна медаља које су на тек завршеном шампионату Европе за кајакаше до 23 године ос-војили наши Митровчани, Марија Достанић и Бојан Зделар јесу вест. И то каква! Једна од оних записаних и неизмишљених, која још дуго вре-мена треба да остане у нашим главама. Док се не понови. А и након тога, да се не заборави.

О Марији и Бојану било је ових дана много речи. И оно што се није знало, или се знало тек мало, сада се зна. Исто важи и за олимпијку Дра-

гану Томашевић која јури норму за улазак у светску олимпијску историју, као такмичарка која је пет пута узастопно наступала на надметању којем нема премца.

Нешто мање се зна о Милану Корњачи, генију Митровачке гимназије, најбољем ђаку Срема, физичару који је своју каријеру наставио у ино-странству, негде “преко баре”. Далеко од Срема, у царском Бечу је још један научник, Никола

Беднар, а ближи су му, ту у Новом Саду, млади истраживачи, доктори физике и хемије Стеван и Сања Армаковић.

Још мање се зна у случају Марије Божић, та-лентоване виолинисткиње, једне од најбољих ученица ћупријске школе за музичке таленте која, знајући да ће све дилеме разрешити, не та-ленат већ имање или немање новца, ових дана размишља о могућности да школовање настави на неком од најпрестижнијих европских конзер-ваторијума.

Јесте ли заборавили Јелену Дабић која је, пошто је дипломирала композицију у Новом Саду, постипломске студије завршила у Минхе-ну, а тренутно припрема докторат у Хамбургу, где живи и ради? Знате ли за Немању Петко-

вића контрабасисту на Академији за музику и позориште у Минхену, Милана Младенова оперског певача, који се тренутно школује се на Музичком конзерваторијуму “G. Tartini” у Трсту, Бојана Кљајића мастер диригента, асис-тента на Факултету музичке уметности, Тијану

Милаковић виолинисткињу, стипендисту фон-дације Albert Eckstein Stiftung, члана Европског оркестра младих, вишегодишњег учесник кур-са камерне музике Colluvio?

Шта са свом оном децом која су још увек међу нама и која у свој град доносе признања са раз-них такмичења, школских и спортских? А њих је све више и више... За неке се, можда, некада сазна, за неке никад. Баш као ни за њихове ро-дитеље, наставнике, пријатеље, све оне који се за њих жртвују, дајући све што имају (а неретко и више од тога) како би они успели у ономе што их чини срећним.

И на крају, шта са онима који за свој рад не добијају медаље, а опет марљиво и поштено испуњавају своју дужност према ближњима и заједници? Таквих се ипак најмање сећамо.

Тек да Гручо макар делимично буде у праву.

Горданино и Јеленино кајање

А знате ли ко је Г. Р.? Не? А Ј. К.? Опет не... Није ни важно. Довољно је да разумете због чега се сусрећете са иницијалима и важно да схватите могућност човековог покајања. Схватања греш-ке. Плача због свега лошег што је урађено и про-наласка сопственог избављења у томе.

Важно је да знате да некада и простор ограни-чен решеткама може да донесе слободу о којој нисте ни слутили – разрешеност од лажних људи, лажних пријатеља, немира, сенки, маски. Туђих и сопствених. А то је први корак ка повратку. “Ка поптупној ресоцијализацији”, како хладно истичу затворски бирократи.

Сигурно не знате ни ко су К. Ј, Г. Р, В. С, М. М, К.

Б, Д. И, Б. Т, Ј. Н, Д. Т... Али ни то није важно. Тре-ба да знате да је иницијал човек. Са именом, пре-зименом, грешком, разлогом, болом и кајањем. Физички ограничен зидом и челиком, како би се коначно ограничио собом. Тек када више немамо куд, почиње наша борба са самим собом. До тада се лажемо, стављамо маске на лица и шминкамо,

све верујући да ћемо обманути и себе саме. Такви смо људи, па другачије и не може.

Судбине иза иницијала то знају. Зато оне и јесу вест. Прича. Баш као и они који због њиховог гре-ха више не могу да мисле о свом. Којима више чак ни иницијале не знамо.

Излаз

Треба да знамо - у томе је наш излаз. Да се може погрешити, да се може покајати. Да се може успети. И треба да знамо ко је погрешио, зашто је погрешио, како се покајао и како је успео. И ко-лико му је било тешко да се помери, победи себе и оствари циљ.

Треба да се знамо - у томе је наш излаз. Да познајемо једни друге, да вреднујемо туђе успе-хе као своје и исто тако болујемо туђе болести. Да наградимо, похвалимо, али и да саосећамо и помогнемо.

Треба да схватимо – у томе је наш излаз. Ода-кле у нашем граду толико талентоване деце и зашто су све даље од нас. Колико смо се огреши-ли када им нисмо помогли и колико онима који су, ограничени бетоном и челиком данас треба наша подршка.

Можда је наш град кренуо напред, па се у њему ослободили креативни духови? А можда је баш супротно? Можда стагнирамо, таворимо, па нас такав живот тера да духом надвисујемо не-видљиве окове који нас стежу?

Све је то можда... осим чињенице да ћемо тек онда када будемо знали једни друге и бринули једни о другима, допустити Г. Р. и Ј. К. да постану Гордана Ружић и Јелена Крстић.

А то је први корак ка ресоцијализацији која је преко потребна свима нама.

С. Лапчевић

Среда, 24. јул 2019.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Пи ше: Ми ли јан Де спо то вић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

ЖАЛ

Алај али ал` гарава жали,алај жали што смо се растали.

ВРХ

Фалила се гаравуша Мара,да јој нема у кревету пара.

ОПРЕЗ

Мене моја саветује мати,да му не смем пре венчања дати.

МИСЛЕНИЦЕ

своје.

помоћ.

само лош пас.

са врата.

лети, скрате му језик.

-

где давно затурена.

АКО СМЕМ ДА КАЖЕМ...

Наша ресоцијализацијаДовољно је да разумете могућност човековог покајања. Схватања грешке. Плача због

свега лошег што је урађено и проналаска сопственог избављења у томе. Важно је да

знате да некада и простор ограничен решеткама може да донесе слободу о којој нисте ни

слутили – разрешеност од лажних људи, лажних пријатеља, немира, сенки, маски. Туђих

и сопствених. А то је први корак ка повратку. “Ка потпуној ресоцијализацији”, како хладно

истичу затворски бирократи

Среда, 24. јул 2019. 7

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

РЕПЕРТОАР

Би бли о те ка

До 15. ав гу ста, по не дељ ком, утор-ком, сре дом и че тврт ком од 10 до 11 ча со ва кре а тив не ра ди о ни це за де цу

Га ле ри ја

У то ку из ло жба сли ка Ми ро љу ба Ву ји чи ћа Ву је

Му зеј Сре маИз ло жба сли ка “У про ла зу” Ка та ри не Љу бин ко вић Зор кић

По зо ри ште

25. и 26. ју ла, од 18, 45 ча со ва – про јек ци ја фил ма “Краљ ла во ва” 3д (син хро ни зо ва но)25. ју ла у 21 час филм “Ана бе ла 3: По вра так ку ћи 26. ју ла у 21 час про јек ци ја фил ма “Краљ ла во ва” 3Д (ти тло ва но)Све ин фор ма ци је о про јек ци ја ма фил мо ва мо гу се до би ти на број те ле фо на: 022/615-115. Ре зер ва ци је ула зни ца за про јек ци је фил мо ва се не при ма ју

СКЛО ПИ ЛИ БРАК: Јо сип Ду јић и Ива на Пер ге, Слав ко Ра дић и Оли ве-ра Вла јић.

ДО БИ ЛИ СИ НА: Мла ден и Мил ка Пе тро вић-Си бач, Жељ ко и Сла ђа на Сте ва но вић-Ку пи но во, Бра ни слав и Мир ја на Оља ча-Ру ма, Ђор ђе Дво ра-нац и Љи ља на Че мер лић Дво ра нац-Шид, Са ша и Алек сан дра Обре но-вић-Ма ли Ра дин ци, Го ран и Иси до ра По по вић-Шид, Вла ди мир и Бо ја на Ко вач-Но ви Слан ка мен, Вла ди мир и Дан ка Ма ле тић-Ша бац, Мир ко и Дра га на Фи ли по вић-Ку змин, Дар ко и Ма ри ја на Па пић-Ла ћа рак, Дра ган и Ста ни сла ва Да кић-Срем ска Ми-тро ви ца.

ДО БИ ЛИ ЋЕР КУ: Не над и Ма ри на Пре до је вић-Но ви Слан ка мен, Ра до-ван Ани чић и Су за на Жи жић Ани-чић-За са ви ца I, Не над и Са ња Ђо-лић-Ру ма, Ср ђан и Бо ја на Пе тро вић-Ма чван ска Ми тро ви ца, Сло бо дан и Сне жа на Ту ца ко вић-Ру ма, Дра ган и Да вор јан ка Бр дар-Ру ма, Бу ди мир и Ан ка Пе тро вић-Ја рак.

УМР ЛИ: Жи ва но вић Ми ро слав рођ.1942., Мар че та Ми ра рођ.1961., Ра до ше вић Алек сан дра рођ.1975., Са вић Не дељ ка рођ.1954., Ри-стић Бра ни слав рођ.1933., Ста јин Бо сиљ ка рођ.1955., Јо вић Ђор-ђе рођ.1931., Шти мац Ан дри ја рођ.1942., Бо бош Стан ко рођ.1950., Ја сман На да рођ.1959., Мла де но вић Сло бо дан рођ.1948., Мај сто ри че-вић Ла зар рођ.1953., Ко ва че вић Ми ло рад рођ.1946., Ћи рић Љи ља-на рођ.1932., Ка лај Са ша рођ.1943., Хе ге диш Ан ка рођ.1937., Ла кић Го спа рођ.1937., Јеф то вић Еми ли ја рођ.1926., Хо ва нец Ђор ђе рођ.1939., Ста нић Ра до сав рођ.1940., Ми-лић Стан ко рођ.1962., Ми ља то вић Ма ри ја рођ.1956., Те шић Див на рођ.1938., Ре па јић Бо ја рођ.1958., Је ре мић Де јан рођ.1975., Хор-њак Ма ри ја рођ.1942., Ју ри шић Ми ро слав рођ.1980., Мо стар лић Пе тар рођ.1954., Три ва но вић Пе-тар рођ.1943., Ко ме нић Мир ја на рођ.1963., Је кић Бран ко рођ.1947., Ве ри нац На да рођ.1963. го ди не.

ПРИ ПРЕ МИО МА ТИ ЧАР

Про је кат „Ми тро ви ца - на оба ли на прет ка " фи нан си ра се из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца.

Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

У че твр так, 25. ју ла одр жа ће се сед-ни ца Скуп шти не гра да са днев ним

ре дом од два де се так та ча ка, а цен-трал на је пред лог Од лу ке о ре ба лан су бу џе та. Пре ма том пред ло гу град ски бу џет ће би ти за ве ћи од пр во бит но пла ни ра ног и из но си ће око 3,4 ми ли-јар де ди на ра.

Пред од бор ни ци ма ће би ти ви ше пред ло га од лу ка о пла ну де таљ не ре-гу ла ци је бло ка из ме ђу ули ца Јо ван ке Га бо шац, Јо ви це Трај ко ви ћа и Сте ва на Срем ца и за ар хе о ло шки парк „Глац“, као и пред ло зи од лу ка о утвр ђи ва њу пре стан ка пра ва ко ришћња Јав ног пред у зе ћа Ди рек ци ја за из град њу Оп-шти не на јед ном по слов ном про сто ру и утвр ђи ва њу пре стан ка пра ва ко-ришћња Ме сне за јед ни це Гр гу рев ци на по ро дич ним стам бе ним згра да ма.

На днев ном ре ду су тра шње сед ни це би ће из ве шта ји о ра ду и фи нан сиј ском

по сло ва њу јав них ко му нал них пред у-зе ћа са пред ло зи ма над зор них од бо-ра о рас по де ли до би ти ко је се од но се на „Ко му на ли је“, „Во до вод”, “Срем гас,

„Град ско ста но ва ње“ и „Сир ми јум пут“ доо, из ве штај о ра ду ЈКП Ре ги о нал-на де по ни ја „Срем – Ма чва“ Ша бац за 2018. го ди ну и из бо ри и име но ва ња.

Због ра до ва на ре кон струк-ци ји пу та Ма чван ска Ми тро-

ви ца – За са ви ца II, у пе ри о ду од 24. до 27. ју ла, од но сно од сре де до су бо те од 8 до 18 ча со ва, са-о бра ћај на по ме ну тој де о ни ци би ће пот пу но об у ста вљен. Од 18

ча со ва до 8 ча со ва ују тру пут ће по но во би ти про хо дан, ја вља ју из Слу жбе за ин гор ми са ње Гра-да Срем ска Ми тро ви ца уз мол бу гра ђа ни ма да има ју стр пље ња и раз у ме ва ња за ра до ве ко ји се оба вља ју,

Лет њи пе ри од је пра во вре ме, ка да се љу ди ус треп та ло при пре ма ју за

го ди шње од мо ре. Већ је сви ма до бро по зна то, да је Грч ка јед на од оми ље них де сти на ци ја, ко је ра до по се ћу је мо, та-мо кре и ра мо но ва, жи вот на ис ку ства, ко ја нас чи не опле ме ње ни јим и сна-жни јим. Удру же ње срп ско- грч ког при-ја тељ ства „Ири да“ у Срем ској Ми тро-ви ци , сем му зи ке, по ко јој је пре по зна-тљи во, ба ви се и ле пом реч ју. Упра во те че пе снич ки кон курс под на зи вом „Под грч ким не бом“ и тим по во дом ор га ни за тор по зи ва ју за ин те ре со ва не ства ра о це на са рад њу.

- Пе сме при сти жу, а по за вр шет ку вре ме на пла ни ра ног за са ку пља ње нај у спе шни јих сти хо ва, би ће об ја вљен збор ник ра до ва “Под грч ким не бом“ ко ји ће би ти дво је зи чан, ко ји ће се про-да ва ти по при сту па ној це ни. Све пе сме ће би ти пре ве де не на грч ки је зик, а нај-у спе шни је ће би ти до дат но на гра ђе не

аде кват ним на гра да ма, по ве ља ма и по хва ла ма, са зна је мо од Алек сан дре

Га ру но вић, пред сед ни це “Ири де”.Ор га ни за то ри кон кур са по зи ва ју

све за ин те ре со ва не ства ра о це по ет-ског из ра за, да узму уче шће у овом ле-пом и ори ги нал ном про јек ту.

Ра до ве ду жи не 24 сти ха, уз кра ћу би о гра фи ју, аутор мо же сла ти ћи ри-лич ним пи смом, на елек трон ску адре-су alek sga ru no vic @gmail.com (на слов Грч ка) .Све до дат не ин фор ма ци је, мо гу се до би ти пу тем те ле фо на 063 707 69 59.

Еки пе “Сир ми јум пу та” су у се зо ни лет њег одр жа ва ња са о бра ћај ни-

ца ан га жо ва не на кр пље њу ру па по пу те ви ма. Овај по сао се ра ди на ло кал ним пу те ви ма ко ји при па да ју

гра ду Срем ска Ми тро ви ца.Кра јем про шле не де ље они су тај

по сао окон ча ли у Ра ден ко ви ћу, а за са да све иде по пла ни ра ној ди на ми ци, са зна ли смо од ди рек то ра “Сир ми јум

пу та” Ми ро сла ва Ке се ра. У пла ну је да ми тро вач ки пу та ри то ком ју ла бу ду ан-га жо ва ни у не ко ли ко град ских ули ца, да би на кон то га по пра вља ли пу те ве у Ла ћар ку.

НА ЖИТ НОМ ТР ГУ, 27. ЈУ ЛА

Кон церт бен да

„Ба ба ро га”

У ор га ни за ци ји Цен тра за кул ту-ру „Сир ми ју март” и уз по др шку

Град ске упра ве за омла ди ну, кул ту ру и спорт, на Жит ном тр гу ће 27. ју ла у 20 ча со ва би ти одр жан кон церт рок бен да „Ба ба ро га”, ко ји до ла зи из Ма ђар ске.

Бенд је осно ван у Бу дим пе шти. Пр ви је, ве ро ват но и је ди ни, ко ји из во ди рок му зи ку на је зи ци ма ју жно сло вен ских на ро да. Ње го ви осни ва чи и чла но ви су ен ту зи ја сти, раз ли чи тих про фе си ја и про фе си о нал них усме ре ња, а ује ди ни-ла их је љу бав пре ма рокy. То су: Ми лан Ђу рић (бас ги та ра), Ал фред Та кач (во-кал), Мар ко Пап (ри там ги та ра), Алек-сан дар Ур ком (ги та ра, во кал) и Ја нош Па стор (буб ње ви). Пр ви ал бум, на ком су аутор ске пе сме „Ба ба ро ге”, тре ба ло би да бу де об ја вљен уско ро.

ЛА ЋА РАК

За ни мљи во ле то у се лу

Кра јем ју ла и по чет ком ав гу ста у Ла-ћар ку ће се одр жа ти не ко ли ко ма-

ни фе ста ци ја спорт ско за бав ног ка рак-те ра. Пр ви је на ре ду Фе сти вал од бој ке ко ји 28. ју ла на те ре ну код ОШ “Три ва Ви та со вић Ле бар ник” од 18 ча со ва ор-га ни зу је но во фор ми ра но Ру ко мет но удру же ње “ЛСК” и ње гов тре нер Ми ћа Ву ле тић под сло га ном “ Про на ђи сна гу и по кре ни се”. Оче ку је се одр жа ва ње три ме ча из ме ђу еки па ста ри јих ру мо-ке та ша и по ла зни ка Шко ле ру ко ме та.

У не де љу, 4. ав гу ста, сле ди так ми-че ње у ку ва њу ко тли ћа под на зи вом „Пр ва вар ја ча Ла ћар ка 2019“. Ово так-ми че ње ће се одр жа ти на кра ју Срем ске ули це, а ор га ни зу је га „Ки ки и ком ши је“. Исто удру же ње ће на истом ме сту истог да на ор га ни зо ва ти и дру ги Фе сти вал де чи јих осме ха са за ни мљи вим про гра-мом за де цу.

СТИ ГЛА НО ВА АНА ЛИ ЗА САВ СКЕ ВО ДЕ

Из бе га ва ти ро ње ње

Јав но ко му нал но пред у зе ће “Ко му на-ли је“ оба ве шта ва гра ђа не о ре зул-

та ти ма нај но ви је ана ли зе сав ске во де, ко ју је из вр шио За вод за јав но здра-вље Срем ска Ми тро ви ца на тач ка ма узор ко ва ња : ре ка Са ва - ма ла пла жа, ре ка Са ва- по че так пла же, ре ка Са ва- дис пан зер. Узор ко ва њем и ана ли зом фи зич ко-хе миј ских и ми кро би о ло шких па ра ме та ра сав ска во да на на ве де-ним ло ка ли те ти ма од го ва ра зах те ви ма Уред бе о гра нич ним вред но сти ма за га-ђу ју ћих ма те ри ја у по вр шин ским во да-ма и под зем ним во да ма и се ди мен ту и ро ко ви ма за њи хо во до сти за ње.

Пре по ру ке за здрав стве но без бед но ку па ње: из бе га ва ти ро ње ње, гњу ра ње, пр ска ње, ска ка ње и гле да ње у во ди, при ли ком ула ска у во ду по сте пе но се рас хла ди ти, оба ве зно се ту ши ра ти чи-стом во дом са ту ше ва на кон из ла ска из сав ске во де. Та ко ђе, вр ши ти над зор над ку па њем ма ле де це - у пли ћа ку је во да нај за га ђе ни ја, по сле ки ше и олу је не ку-па ти се два до три да на, за бра ни ти при-ступ до ма ћим жи во ти ња ма.

СИР МИ ЈУМ ПУТ

Лет ње одр жа ва ње пу те ва

УДРУ ЖЕ ЊЕ СРП СКО- ГРЧ КОГ ПРИ ЈА ТЕЉ СТВА „ИРИ ДА“

Ле па реч збли жа ва на ро деШи ре се ак тив но сти удру же ња “Ири да”

ЗА КА ЗА НА ЈЕ СЕД НИ ЦА СКУП ШТИ НЕ ГРА ДА

Пред ло жен ре ба ланс бу џе та

Од бор ни ци

РЕ КОН СТРУК ЦИ ЈА ПУ ТА МА ЧВАН СКА МИ ТРО ВИ ЦА - ЗА СА ВИ ЦА ДВА

Од сре де об у ста ва са о бра ћа ја

Са о бра ћај ни ца

Среда, 24. јул 2019.8

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Нада Језиџић, Инђија

- Неминовно је да се уведе реда и у снижења као и у целом свету. Цене на акцијама и сни-жењима треба да буду реалне и да та роба буде издвојена онако како треба, без трговачких трикова.

Зорица Михаљица, Гргуревци

- Сматра да ће нови Закон о трговини увест реда у ту об-ласт и натерати тр-говце да када најаве снижење онда сни-зе заиста цену своје робе. О томе се дуго говори, али не знам зашто до сада по том питању није ништа урађено.

Вања Кукурузовић, Ириг

- Знајући како код нас ствари функционишу, мало сумњам, али бићемо оптими-сти. Биће свакако боље да се и код нас уведе култура куповине на пра-вим распродајама као и у свету.

Драгана Милаш, Нова Пазова

- Волим да купујем али код нас је све прескупо! Ни распродаје код нас нису права сни-жења, чини се да се цене неоправдано повећавају да би се онда, снижењем, свеле на реалне.

Марко Станковић, Сремска Митровица

- Волео бих да тај закон и заживи у пракси, међутим, скептичан сам. Kод нас су трговци на-викли да дају само минималне попусте, уместо правих се-зонских снижења, па чисто сумњам.

Да ли ће нови Закон о трговини сузбити маркетиншке трикове трговаца и донети права акцијска снижења?

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

Пројекат „Развој Општине Ириг - туризам и вино” финансира се из буџета Општине Ириг. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

У циљу што ефикас-нијег система ло-

калне управе у иришкој општини, настављен је процес обучавања за-послених. Богданка Фи-

липовић Лекић и Тама-

ра Петричевић, сарад-нице за вођење јавних инвестиција у Служби за привреду и локални економски развој, ус-пешно су завршиле обу-ку и добиле сертификате „Секторски приступ ло-калном економском раз-воју“. У питању је обука коју је органи-зовала Стална конференција градова

и општина у оквиру Програма „Подрш-ка локалним само-управама у Србији на путу ка ЕУ-Друга фаза“ коју финанси-ра Влада Шведске.

Овај секторски програм континуи-раног стручног уса-вршавања запосле-них у Јединицама локале самоуправе требало би да допри-несе бољој сарадњи са инвеститорима

који су заинтересовани за улагање на територији Општине Ириг.

- Сама обука је трајала два месеца, па након савладавања материје, пола-гања и добијања сертификата, може-мо рећи да су два стручна сарадника из Општине Ириг унапредила своје вештине за рад са инвеститорима. Овим сертификатом стекли смо нова знања за рад са инвеститорима, од успостављања првог контакта, како их дочекати, комуникације са њима, на који начин им представити наше потенцијале, како им пружити сву подршку и на тај начин их навести да свој капитал уложе у Општини Ириг, рекла је Богданка Филиповић Лекић, стручна сарадица за вођење јавних инвестиција.

С. Б.

У иришкој општини спроводи се јавни рад „Уређење природних

ресурса који се налазе у атару Општи-не Ириг“, који подразумева уређење локалних извора воде. Током четири месеца радиће се на уређењу изво-ришта Точак на локацији Валдово, чесме код Нерадина, корита потока Будаковац и пецарошке зоне на Бан-ковачком језеру у Шатринцима. Јав-ни рад спроводи Агенција за рурални развој Општине Ириг, а суфинансира га Национална служба за запошља-вање са циљем ангажовања неза-послених лица и особа са инвали-дитетом. За јавни рад ангажована су два лица која ће радити на чишћењу, кречењу, уређењу приступа и обеле-

жавању ове четири локације, каже Федор Пушић, директор Агенције за рурални развој Општине Ириг.

- Друштвени интерес је значајан за локалну средину, јер ове четири ло-кације представљају културно и при-родно богатство наше општине. Овим мерама ће се таква места култивисати и локалном становништву и путни-цима ће се омогућити лакши приступ овим локацијама. Ова четири места, када их уредимо, могу бити уврштена на туристичку мапу Ирига, пољопри-вредници, туристи и наше станов-ништво лакше ће користити природне ресурсе, а унапредиће се и пецарошки потенцијал наше општине, каже Федор Пушић.

КРОЗ ПРОЈЕКАТ ЈАВНОГ РАДА

Уређење иришких чесми

Нерадинска чесма

НОВА ЗНАЊА ЗА КОМУНИКАЦИЈУ СА ИНВЕСТИТОРИМА

Сертификати за рад Обука је трајала два месеца, па су након савладавања материје,

полагања и добијања сертификата, два стручна сарадника из Општине

Ириг унапредила своје вештине за рад са инвеститорима

Након завршене обуке

До ста ва ре ше ња за на кна ду за од-вод ња ва ње фи зич ким ли ци ма за

2019. го ди ну, по че ла су ове сед ми-це. Ка ко је са оп ште но, на кна да се од ове го ди не об ра чу на ва у скла-ду с но вим За ко ном о на кна да ма за ко ри шће ње јав них до ба ра, ко ји је сту пио на сна гу у де цем бру про шле го ди не. Но ви за кон ме ња на чин об ра-чу на на кна де за од вод ња ва ње, а као основ се, уме сто ка та стар ског при хо да, узи ма ју кла са и кул ту ра зе мљи шта. Те по дат ке ЈВП „Во де Вој во ди не“ пре у зи ма из РГЗ, што је по след њи пут учи ње но 24. ју на.

Сем ове но ви не, на кна да за од вод-ња ва ње се од ове го ди не пла ћа квар-тал но, као и по рез на имо ви ну. Об-ве зни ци ће на ра чу ни ма до би ти три уплат ни це. Пр ва об у хва та пр ва два квар та ла а рок за упла ту je 15 да на од да на при је ма ре ше ња. Дру гу уплат ни-цу тре ба пла ти ти до 15. ав гу ста, а тре ћу до 15. но вем бра.

На чин до ста ве ре ше ње оста је не-про ме њен у од но су на про шлу го ди ну. Пре ма За ко ну о оп штем управ ном по-ступ ку пред ви ђе на је лич на до ста ва. А то зна чи да по штар два пу та до ла зи на на ве де ну адре су. Уко ли ко об ве зни ка ни дру ги пут не на ђе код ку ће, оста вља оба ве ште ње са бро јем ре ше ња и вре-ме ном по ку ша ја до ста ве, а по шиљ ка се вра ћа по ши ља о цу (ЈВП „Во де Вој во-ди не“). У том слу ча ју, об ве зни ци мо гу да пре у зму ко пи ју ре ше ња уз ва же ћу лич ну кар ту и пот пи сом од го ва ра ју ћег обра сца (до би ће га у по шти) у сво јим ло кал ним по шта ма или у по слов ној згра ди ЈВП „Во де Вој во ди не“.

До ста ва ре ше ња за ову го ди ну тре ба-ло би да се за вр ши то ком сеп тем бра.

На кна да за од вод ња ва ње ни је но ва оба ве за за по љо при вред ни ке (не ка да је то био вод ни до при нос). Иако је сте јав ни при ход, ни је по ве зан са по ре зом на имо ви ну. По ре ска упра ва је за кључ-но са 2016. го ди ном ра ди ла об ра чун

и за ду же ње, ме ђу тим, сту па њем на сна гу но вог За ко на о во да ма, тај по сао за под руч је Вој во ди не по ве рен је ЈВП „Во де Вој во ди не“.

На пла ће на сред ства еви ден ти ра ју се у Бу џет ском фон ду за во де АП Вој-во ди не, стро го су на мен ска и ко ри сте се за фи нан си ра ње ра до ва у во до при-вре ди. Ка на ли за од вод ња ва ње мо ра ју ре дов но да се из му ља ва ју, та ру пи ра ју и чи сте од биљ не ве ге та ци је, а црп не ста ни це мо ра ју увек да бу ду спрем не и ре мон то ва не. Ипак, ови ра до ви не под ра зу ме ва ју оба ве зу ЈВП „Во де Вој-во ди не“ да ди рект но од во ди во де са по љо при вред них по вр ши на. Ева ку-а ци ја ви шко ва во де до нај бли жег ка-на ла за кон ска је оба ве за са мих ко ри-сни ка, а за од во ђе ње ви шко ва во де из на се ље них ме ста за ду же на су ло кал на ко му нал на пред у зе ћа.

ЈВП „Во де Вој во ди не“ је у оба ве-зи да ка на ле (ван на се ље них ме ста), одр жа ва функ ци о нал ним, од но сно

све док мо же да при ми во ду са окол ног зе мљи шта.

Та ко ђе, у си сте ме за од вод ња ва ње мо ра да се ула же кон стант но, јер на-кна де за од вод ња ва ње, ко је у про се ку из но се око 1.200 ди на ра по хек та ру на го ди шњем ни воу, по кри ва ју са мо 32 од сто од по треб них сред ста ва. Да кле, Вој во ди на би по но во би ла мо чва ра да

не ма ка нал ске мре же и ра да хи дро тех-нич ких обје ка та.

За пи та ња у ве зи са на пла том на кна-де за од вод ња ва ње, за ин те ре со ва ни мо гу да се обра те Ко ри снич ком сер ви-су ЈВП „Во де Вој во ди не“ на бес пла тан број те ле фо на 0800/21-21-21 или имеј-лом на адре су [email protected]. СН

ЗА НА КНА ДУ ЗА ОД ВОД ЊА ВА ЊЕ ЗА 2019. ГО ДИ НУ

По чи ње до ста ва ре ше ња

Уређење канала

Среда, 24. јул 2019. 9


Сања Рибић Миливојевић, Лаћарак

- Сматра да ће такав закон донети неког реда у трговинама само ако се при-мењују у одредбе о кажњавању оних који га не поштују. На излозима једна цена у продаји, а на каси друга, за тај исти артикл.

Јована

Ступар, Рума

- Тек када дођу на ред распродаје, ви-дећемо да ли ће се тај закон поштовати, односно док не видим заиста право снижење цена, не могу да верујем да ће тако и бити.

Драган Шикман, Инђија

- Мислим да је трговце тешко довести у ред ма какав закон да се донесе, бар код нас. Снаћиће се они да привуку муштерије, а ми не можемо знати да ли су цене на сни-жењима реалне или не.

Катарина Марковић, Шид

- Волим да идем у да паразим када су акције и снижења, међутим, то код нас често и не буде пра-ви попуст, него се само так озове ради рекламе и боље продаје. Искрено се надам да ће нови закон да уведе реда у ту област.

Јасна Бељић, Голубинци

- То је добар потез, да знамо унапред када ће бити рас-продаје и да на то рачунамо. У овим акцијама истакнуте цене су често под-вала! Сви гледамо највеће цифре а не обраћамо пажњу колико је снижење уствари.


Посетом делегације и младих из не-мачког града Берзенбрика, наста-

вљеа је сарадња између Општине Рума и овог града из Немачке. У Руми током шест дана бораве млади из Берзенбрика, а већ крајем августа ће омалдина из Руме посетити овај немачки град. Председик Општине Рума, Слађан Манчић, примио је госте из немачке у Градској кући.

-Настављамо да градимо мостове са нашим братским градом Берзенбриком. 16-оро младих људи из Немачке борави у нашем граду, смештени су код у при-ватном смештају, код наше деце, како би се што боље упознали и изградили пријатељства. 15-оро од њих 16 по први пут има прилику, не само да упозна наш град, већ и Србију. Деца ће се упозна-ти са нашом културом, традицијом и обичајима. Већ је уговорено да 22. ав-густа 35-оро младих из Руме отпутује у

узвратну посету, они ће бити гости својих немачких вршњака. То је нешто што је и циљ братимљена. Да се млади што више упознају, да направе пријатељства за цео живот, рекао је Слађан Манчић гостима у Градској кући.

Немачку делегацију предводи Ор-ганизација „Градимо мостове“, која је ове године довела 16 младих и четворо одраслих из саме организације, пред-ставнике власти у Берзенбрику и први пут тамошњу организацију особа са ин-валидитетом.

-Поново смо у гостима у Руми, лепо су нас дочекали и организовали наш бо-равак. Крајем августа 35 младих из Руме биће гости у Берзенбрику и то је пети одлазак у последње три године. Слађан Манчић и Хари Кинт, мој заменик и ја дуго смо разговарали и рекли смо да смо направили темељ куће пријатељства.

Сада треба да идемо даље са новим пројектима, а ове године ћемо видети у ком правцу ће се сарадња даље раз-вијати, напоменуо је Др Жељко Драгић, председник Удружења „Градимо мосто-ве“ из Немачке.

Његов заменик, Хари Кин, каже да је кућа пријатељства направљена, а сада је треба пунити животом и додао да овакве посете бришу све границе и зидове толе-ранције.

-Ово је моја друга кућа. Када смо се састали пре четири године, направили смо јак фундамент да градимо кућу прија-тељства. Битно је да у ово доба радимо на јачању пријатељства између наших нација, међу младима. Млади су наша будућност и они ће за неколико година одлучивати како ће изглеадти будућност наше две земље. Ми правимо размевање између два народа и сигуран сам да ћете имати друге погледе на нас Немце, као и ми према вама у Србији. Кућа је готова, морамо да је пунимо животом, јер не помаже то да у нашој и вашој градској кући постоји само повеља братимљења, зато нам требају грађани из свих сфе-ра, школе, фирме, организације да пунимо ту кућу животом, додао је Хари Кин, потпредседник Удружења „Градимо мостове“.

Млади из немачке бораве у поро-дицама у Руми, а осим званичне посете локалним органима власти, за њих је

организована туристичка тура, обилазак румских културних, историјских, верских и забавних објеката, као и локалитета и манастира у околини.

-Људи су срдачни, љубазни и гостро-примљиви. Ми у Немачкој, као и у Евро-пи, не знамо каква је Србија. Ја сам већ трећи пут овде, кажем да сам склопио пријатељство, а морам додати да имате добро вино и храну, каже Денис Лин-

деман, члан Организације „Градимо мостове“.

-Први пут сам у Србији, сви су тако пријатни и љубазни, морам признати да овде има лепих девојака, у породици у којој сам смештен домаћими су тако

добри и драги и добро се осећам, говори седамнаестогодишњи Ерик Хаиле.

-Имам 13 година и први пут сам у Ср-бији. Смештена сам у једној породици где стално брину о мени и питају ме шта желим да једем, да ли сам добро спавала, да ли је све добро, све је ОК, каже Иза-

бела Вулф.

Ова посета је корак даље ка унапређењу једнакости. Први пут је уд-ружење особа са инвалидитетом из Доње Саксоније укључено у размену, тако да је у Руми ових дана и њихов председник и два члана, а исто ће бити и приликом посете Румљана Немачкој у августу ове године. С. Белотић

Социјалистичка партија Србије, Општински одбор Рума, организо-

вао је протеклог викенда 29.рођендан СПС-а у просторијама Дома пензионе-ра у Руми. Прослави су, осим домаћи-на, присуствовали Иван Ђоковић, потпредседник Владе Војводине и ске-ретар ИО Покрајинског одбора СПС-а, Александра Ђанковић, потпредсе-дница Скупштине Војводине и потпред-седник ИО ГО СПС, Борис Новаковић, председник Савета Социјалистичке омладине за Војводину и Стеван Ко-

вачевић, председник СО Рума. - Од самог оснивања до данас СПС

је партија која је у основи државотвор-на и програмски јасно опредељена.

Социјалисти су сасвојим лидером Сло-боданом Милошевићем преузели на себе улогу која је краси до данашњих дана, а то је да су државни интереси пречи од партијских. СПС се подигао из пепела, свестан и својих грешака, храбро је искорачио у политичку аре-ну након 2000.е године. Данас са поно-сом можемо рећи да смо партија која живи и ради у најбољем интересу срп-ског народа и да смо веран и стабилан партнер нашем коалиционом партне-ру из СНС. Ми румски социјалсити, на-равно смо најпоноснији и најсрећнији што смо део Војводине и што за свог председника имамо једног од најус-пешнијих директора и привредника

у овом делу европе, нашег председ-ника Душана Бајатовића. Ми румски социјалсити смо пре четири године, следећи визију нашег руководства, кренули у подмлађивање и рефор-му нашег одбора. Данас и поред свих проблема, можемо да кажемо да смо један стабилан одбор који је доследан следбеник политике нашег партијског руководства и тако ће бити и у будућ-ности. Посебно смо поносни на доб-ру сарадњу са нашим пријатељима из СНС и што смо део успеха просперите-та Руме од када је на њеном челу коа-лиција СНС-СПС и председник Општи-не Рума Слађан Манчић, наводи се у саопштењу ОO СПС Рума. С.Б.

Стабилан одбор за просперитет Руме- Од самог оснивања до данас СПС је партија која је у основи

државотворна и програмски јасно опредељена

Румски социјалисти са Иваном Ђоковићем

Пунимо кућу пријатељства

Пријем у Градској кући

Састанак са председником општине

Гости из Немачке

У манастиру Велика Ремета

Завичајни музеј Рума и Народи музеј Београд у оквиру манифестације Рум-

ско културно лето организовали су про-текле недеље „Вечери археолошког филма”. Током две вечери приказано је укупно шест филмова издвојених са 20. Међународне смотре археолошког филма, са тематиком од ране праисто-рије до позног средњег века на нашим просторима.

Прве вечери приказани су филмови „Праисторија никшићког краја“ о нај-новијим археолошким истраживањи-ма Црвене стијене и Врбичке пећине у околини Никшића у Црној Гори, где су најстарији камени артефакти стари око 180.000 година, а налази о постојању прачовека преко 100.000 година, за-тим филм „ Борђош, 7000 година пре“, где су истраживања отпочела 2014. го-дине у организацији Музеја Војводине уз учешће Института за праисторију и рану историју Кристијан Албрехт Уни-верзитета у Килу (Немачка) и филм „Вин-ча на Бањици“ о локалитету случајно пронађеном на Бањици 1921.године.Друге вечери приказани су филмови из нешто новијег, античког и средњевеко-вног историјског периода. Филм „Ближе Максимијану“ прати српско-аустралијски тим стручњака и студената током друге кампање археолошких ископавања на

локалитету Глац, код Сремске Митрови-це, 3км од некадашњег Сирмијума. „ Кра-ку Лу Јордан“ је филм о јединственом архео-металуршком комплексу из III века после Христа, какв није пронађен у Евро-пи а налази се у Хомољу које је због злата увек био на мети освајача. И тећи филм друге вечери „Одежда кнеза Лазара” го-вори о хаљини кнеза Лазара, у коју су његове мошти обучене и сахрањене на-кон Косовског боја, данас највреднијег експоната у Музеју Српске православне цркве.

-Археолошки филм је занимљив јер се на овај начин много тога може научи-

ти и ван школског система, посебно када је паисторија у питању. Овај историјски пе-риод се у школи обрађује на свега неколико часова у петом разреду основне школе. Упознавање са тим како се живело у праис-торији може да прошири знања и интересовања, по-себно и о нашим културама,

којих је било много. Лепенски Вир и Вин-ча су два од хиљаде локалитета и култура које имамо на нашем подручју. Само на нашем простору можемо да поменемо Гомолаву у Хрковцима или Залатару на територији Руме, која има старчевачки и винчански карактер. Ми не знамо на чему све ходамо, рекао је Урош Николић, кус-тос - археолог Завичајног музеја у Руми.

С. Белотић

Среда, 24. јул 2019.10

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм Мала дворана од 19 и 21 час25 - 31. 7. „Отровна ружа”

Представе:понедељак, 5. август

Трупа „MoniCart“ - представа „Откачене“:Борис Миливојевић, Моника Ро-мић, Златија Ивановић, Славица Лјујић, Даница Радуловић, Јована Младеновић.

Изложба:петак, 26. јул Велики хол у 19.00 часоваИзложба шесторо уметника - „Шумадија шест“

МАТИЧАР

УМРЛИ

Петар Бошковић, рођ.1982.год.

Пројекат "Јавност у раду локалне самоуправе – грађани у креирању локалне политике" финансира се из буџета Општине Рума.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Девети по реду „Румфест“ одржаће се на Градском тргу у Руми 2. и 3. ав-

густа (петак и субота). Фестивал финих укуса, добре капљице, гостопримљивих и расположених људи залази сад већ у оне препознатљиве и традиционалне манифестације којима се радује и које се редовно посећују. Богатом програму „Културноглета“,прикључује се и мани-фестација Туристичке организације Оп-штине Рума, „Румфест“која Градски трг претвори у стециште разноврснемузике, укуса, боја. Дводневни садржаји на рас-полагању су од јутарњих часова када се у такозваној Винској улици могу пазарити домаћи производи из наших крајева, од вина, меда и колача, па до рукотворина. Ово ће бити прилика да посетиоци обуђу и румски вашар, који се одржава истог дана.

- Предвече атмосфера поприма фес-тивалски карактер и као и претходних година, посетиоце „Румфеста“ очекују концерти домаћих извођача. Ове годи-не, заједничким напорима Туристичке организације општине Рума и Култур-ног центра “Брана Црнчевић“Рума, обезбеђена су два извођача. Прве вече-

ри ће се за добро расположење побри-нути Ју група, док је за друго вече пла-ниран наступ групе Ван гог. Туристичка организација општине Рума наставља са промовисањем културних и природ-них вредности Руме, али и сремског региона. Захваљујући Министарству трговине, туризма и телекомуникација реализоваће се пројекат „Рума - Срем, спој традиционалог и модерног“, про-моција туристичког простора подножја Фрушке Горе кроз организовану промо туру за медије. У дане „Румфеста“, наш град ће бити домаћин многобројним гостима из околних места као и гости-ма из организоване промо туре за ме-дије који ће у Руми боравити два дана.Зато време упознаће се са туристичким вредностима не само општине Рума, него и Срема, рекла је Мирјана Вујасиновић, директорка Туристичке организације Општине Рума.

Поред Министарства, покровитељ манифестације је локална самоуправа Општине Рума као и Покрајински секре-таријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

С. Белотић

Усвајањем новог Правилника о ближим условима, поступку за

остваривање права и висини субвен-ције у градском, проградском и међу-месном превозу корисници са тери-торије Општине Рума имаћеи даље исте бенефиције и попусте, као и до сада. Нови правилник, који се доноси сваке године ближе ће одредити из-носе које субвенционише Општине Рума и сами превозници. Неке нови-не постоје, али ће и оне проширити листу корисника, могло се чути на последњој седници Општинског већа на којој је усвојен правилник.

А новине се односе на ученике средњих школаса територије румске општине који возом путују у Шабац. Таквих ученика, који похађају средњу медицинску или средњу уметничку школу у Шапцу има око 20 и њима ће превоз бити у потпуности бесплатан, што ће бити финансирано из општин-ског буџета. Такође, за пратиоце лица

оболелих од болести већег социо-економског значаја, биће обезбеђе-не субвенције за превоз, као и за средњошколце из породица примао-ца социјалне помоћи који се школују ван територије румске општине. Неке линије које је Општина финансирала са 100 посто, сада ће субвенциониса-ти у износу од 70 процената, док ће преосталих 30 осто субвенциониса-ти сам аутопревозник. Ову промену неће осетити сами корисници, рекла је Бобана Малетић, шеф Одељења за друштвене делатности.

Овим правилником су дефинисане неке измене које се односе на саме категорије лица и висине субвенције. Пракса је показала да лица оболелих од болести већег социо-економског значаја користе услуге пратилаца на путу до здравствене установе. Они са пратиоцем остварују право на субвенцију од 70 посто на релацији од места пребивалишта до Руме и

назад, са пратиоцем, и 100 посто од места пребивалишта до здравстве-не установе са пратиоцем и назад. Бесплатан превоз имају ученици основних школа, средњошколци са територије румске општине који се школују у румским средњим шко-лама, пензионери, лица старија од 65 година, труднице, мајке са децом до две године старости, инвалидна лица, лица оболела од болести већег социо-економског значаја заједно са пратиоцима. Седњошколци из поро-дица које примају социјалну помоћ, аимају општинску субвенцију од 70 посто и 30 посто од превозника, чему су дадта и деца под старатељствоом и хранитељством, образложила је Општинском већу Бобана Малетић.

Висина општинске субвенције је 70 одсто од цене карте за пензио-нере и лица старија од 65 година, за лица оболела од болести већег со-цио-медицинског значаја и њиховог

пратиоца од места пребивалишта до Руме и назад, затим за инвалидна лица, труднице, мајке са децом до две године старости, основце, средњош-колце који се школују у румским средњим школама, средњошколце са територије румске општине који по-хађају средње школе ван Руме, а чији су родитељи корисници права на социјалну помоћ, као и они под ста-ратељством и ли хранитељским по-родицама, средњошколце из Кленка, који похађају шабачке школе, чији су родитељи корисници права на дечији додатак, социјалну помоћ или имају троје и више деце и студенте држав-них високообразовних установа из породица које примају социјалну по-моћ. Општина са 100 одсто финанси-ра цену превоза за за лица оболела од болести већег социо-медицин-ског значаја и њиховог пратиоца од места пребивалишта до здравствене установе и назад, ученике средњих

школа који возом путују у Шабац, као и за децу, ученике и студенте и пра-тиоце са сметњама у развоју према препоруци надлежне Комисије за пружање додатне подршке детету или ученику. Са 15 одсто средстава из локалног буџета ће се суфинанси-рати превоз средњошколцима који путују ван територије румске општи-не, а са 50 посто онима из породица које имају право на дечији додатак или су породице са троје или више деце и са 30 процената средњошкол-цима из Кленка који похађају неку од средњих школа у Шапцу. По усвајању новог Правилника, уследиће и Јавни позив на кој ће се јавити корисници услуга превоза, а потом и склапање уговора о јавно-приватном партнер-ству са превозницима.

СУБВЕНЦИЈЕ ЗА ПРЕВОЗ

Превоз и за личне пратиоцеНовине се односе и на ученике средњих школаса територије румске општине који возом путују

у Шабац. Таквих ученика, који похађају средњу медицинску или средњу уметничку школу у Шапцу

има око 20 и њима ће превоз бити у потпуности бесплатан

Бобана Малетић

ДЕВЕТИ РУМФЕСТ

Ју група и Ван гог на Градском тргу

Прошлогодишњи Румфест

ПРОЈЕКЦИЈЕ АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

Путовање у далеку прошлост

Урош Николић

Среда, 24. јул 2019. 11

ИНЂИЈАwww.indjija.net

У првој половини јуна у инђијском Дому здравља „Др Милорад Мика

Павловић“ одржани су дани акреди-тације од стране Агенције за акреди-тацију здравствених установа Србије. Дом здравља је акредитован на седам година као здравствена установа за коју је утврђено да испуњава стандар-де за акредитацију здравствених уста-нова примарног нивоа заштите приме-ном скале за оцењивање критеријума која показује ниво усаглашености који је здравствена установа постигла по сваком стандарду.

Како је изнео у прошли петак на седници Система 48 директор Дома задравља др Јово Комазец, функцио-нисање установе оцењено је високом оценом, тј. добила је 99,3 од могућих 100 бодова. То се, наравно односи на услуге, простор, опрему и све оно што се налази у Дому здравља.

- Честитам руководсту Дома здра-вља на томе и заиста људи у овој ус-танови раде свој посао на најбољи могући начин са опремом коју имају. Већ смо причали о томе да ћемо об-новити возни парк и да ћемо учини-ти доста тога у наредном периоду по

питању набавке нове опреме и свега онога што је Дому здравља потребно, наравно у интересу наших суграђана. Није било лако организовати нешто ново, куповати нове апарате и опрему за Дом здравља у тренутку када смо имали толики наслеђени дуг који још увек није решен до краја. Сигурно смо, једни у Србији који су имали један од највећих дугова, и с друге стране смо успели за ове три године да га сведе-

мо на минимум који дозвољава опера-тивност и рад, а то је, чули сте око 54 милиона динара у овоме тренутку дуг који је остао из претходног периода – изјавио је поводом добијања сер-тификата о акредитацији председ-ник општине Инђија Владимир Гак, уверен да ће се постићи споразум са повериоцима о решењу поменутог дуговања на обострано задовољство. Г.М.

У сарадњи са Националном служ-бом за запошљавање, Филијалом

у Сремској Митровици, а у складу са Акционим планом запошљавања општине Инђија за 2019. годину, пред-седник општине расписао је Конкурс за реализацију спровођења програма подршке послодавцима за запошља-вање приправника. Програм обухвата стручно оспособљавање приправ-ника за самосталан рад у занимању с високим и средњим образовањем ради обављања приправничког стажа

и стицања услова за полагање струч-ног испита кад је то законом, односно правилником предвиђено као посебан услов за рад на одређеним пословима уз заснивање радног односа. Право учешћа на Конкурсу који је отворен до краја овог месеца, имају послодавци и из приватног и из јавног сектора. Јавни позив може се погледати на званичном општиинском сајту где се могу преузети и потребни образци, а захтеви се подносе у Испостави НСЗ у Инђији.

У Инђији ће се први пут 27.јула одржати свет-

ско спортско такмичење „STRONGMAN CHAMPIONS LEAGUE“. Реч је о такмичар-ском програму чији је ос-новни циљ испитивање фи-зичких могућности људског тела у смислу снаге и издр-жљивости, односно такми-чење најјачих људи света. У овом спортском спетаклу у Инђији која је препозната у европским размерама за место у ком ће се организо-вати једно од 16 такмичења која се током године по пра-вилима лиге одржавајуву у различитим државама на четири до пет континена-та, а титулу најјачег човека на свету стиче онај који на крају сезоне скупи највише бодова са свих 16 такми-чења. У Инђији учествоваће такмичари из више до 10 земаља света, међу који-ма и атлете из САД, Велике Британије, Холандије, Мађарске, Естоније... Нашу земљу представљаће Немо Тасић који је на националном такмичењу Аустрије освојио прво место и Владимир Була-

товић из Кикинде, иначе, млада нада у овом спорту. Ово такмичење код нас организује општина Инђија и то је прилика да лепа слика о овм сремском граду оде у свет.

- Имаћемо такмичење СТРОНГМЕ-НА како се популарно називају, тако се назива и такмичење. Заиста је озбиљ-на организација, преко 200 милиона људи широм света гледа то такмичење. Инђија ће бити промовисана на нај-бољи могући начин. Од домаћих спорт-ских канала који ће директно преноси-ти, мислим да ће и Evrosport такође, преносити директно ово такмичење. Мислим да је то велика ствар за Инђију, ето од читаве Европе и света, баш у

Инђији ће бити организовано светско такмичење и сматрам да сви можемо да будемо задовољни због тога – изја-вио је председник општине Инђија Владимир Гак поводом одржавања поменутог такмичења у нашој земљи и то у инђијској општини, уверен да ће домаћа публика уживати у овом, за њу несавкидашњем спортском спектаклу. Такмичење у кабловском систему у Ср-бији преносиће ТВ 02 и ТВ Арена.

- Када имамо суперлигу у фудба-лу, суперлигу у женском рукомету, хајде да имамо и светско такмичење STRONGMENA и сигурно нећемо стати ни са осталим организацијама, али ми-слим да је стварно ово добра ствар за Инђију. Биће одлична промоција гра-да- додао је Гак.

Такмичење ће се одржати на Тргу код поште у Инђији 27. јула с поче-тком у 12 сати, а у програмском делу учествоваће плесне и играчке групе из Инђије. Г.М.

Деоница државног пута другог реда између Инђије и Љукова била је

у јако лошем стању па се приступило потпуној реконструкцији. Радови се тренутно изводе на делу пута од из-ласка из Инђије до скретања за Јар-ковце, док је други део саобраћајнице до уласка у Љуково већ асфалтиран. Комплетне радове финансирају „Пу-теви Србије“, а ова реконструкција је договорена на састанку са министром грађевинарства, саобраћаја и инфра-структуре Зоранаом Михајловић.

Председник општине Инђија Влади-

мир Гак, сем пута Инђија – Љуково, ин-систирао је и на реконструкцији пута Нови Карловци – Нови Сланкамен који се, такође налази у врло лошем стању, а веома је прометан.

- Ако се добро сећам, пут Инђија - Љуково је рађен негде пред изборе 2000. године, стварно је био у катаст-рофалном стању. То је нешто на чему смо ми инсистирали на састанку у

Пећинцима када смо били са председ-ницима општина и градоначелником Сремске Митровице са министарком Михајловић. Инсистирање Инђије је било да се уради пут Инђија – Љуково и да се реконструише пут Нови Кар-ловци – Нови Сланкамен. Пошто је за

овај пут Нови Карловци – Нови Слан-камен потребно да се уради пројект-на документација јер је потребно да се проширује с сваке стране, било је потпуно логично да се прво ради ре-конструкција пута Инђија – Љуково јер остаје у истим оквирима – објаснио је у прошли петак на конгереднцији за медије председник општине Инђија Владимир Гак и нагласио да се ради темељна реконструкција овога пута како би се постигла дуготрајност.

Сем обнове пута Инђија – Љуково, на изласку из Инђије ка Старој Пазови изводе се и радови на санацији дела пута на надвожњаку који је пропао услед дотрајалости, а реч је, такође о државном путу другог реда који спада у најпрометније саобраћајнице у овом делу државе јер спаја два највећа гра-да Београд и Нови Сад. За инђијску општину обнављање дела путне ин-фраструктуре на овој саобраћајници важно је из разлога што се уз тај пут налази југоисточна индустријска зона с бројним компанијама у експанзији.

Овом приликом председник општи-не је напоменуо и да је при самом крају реализација пројеката асфалтирања свих не асфалтираних улица на терито-рији целе општине и да ће се завршити и они делови, односно кракови за које је требало дорадити пројектну доку-ментацију. То ће сигурно бити урађено до краја године, каже председник Гак и наглашава да све мора да се ради по пројекту. Г.М.

РАСПИСАН ОПШТИНСКИ КОНКУРС

Подршка послодавцима за запошљавање приправника

„STRONGMAN CHAMPIONS LEAGUE“ У ИНЂИЈИ

Инђија ће бити промовисана на најбољи начинНа Тргу код Поште у Инђији 27.јула с почетком

у 12 сати, у организацији општине Инђија први

пут одржаће се такмичење најјачих људи света

АКРЕДИТАЦИЈА ДОМА ЗДРАВЉА

Добијена висока оценаИнђијски Дом здравља „Др Милорад Мика Павловић“ акредитован је

на седам година, изјавио је на прошлонедељној седници Система 48

директор ове установе др Јово Комазец

РЕКОНСТРУКЦИЈА ПУТНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Обнова путева ка Љукову и Новом Сланкамену

Дом здравља Инђија

Владимир Гак

Реконструкција пута Инђија – Љуково

Тех нич ка шко ла у Ста рој Па зо ви на са мом кра ју школ ске го ди не има ла

је по се ту при вред не де ле га ци је не мач-ке фир ме „MTU“ ко ја се ба ви ре пе ра ци-јом ави он ских де ло ва.

- Ка ко су нам ре кли, они су пред до-но ше њем ко нач не од лу ке да иза бе ру на шу Оп шти ну за је дан од по го на сво је ком па ни је. Ми смо, као струч на шко ла, пре по зна ти као са рад ник те ве ли ке не-мач ке ком па ни је – ка же ди рек тор Тех-нич ке шко ле Са ша Ђе кић.

Пред став ни ци не мач ке ком па ни је об и шли су про сто ри је, ра ди о ни це, ко-је су сме ште не у Змај Јо ви ној ули ци, у објек ту ко ји Па зов ча ни зо ву ста ра „Ди-а на“. По ка за ли су же љу да адап ти ра ју и ко ри сте те про сто ри је. Би ло је го во ра о тре нинг цен тру, али, све је још у по-во ју, ка же ди рек тор Ђе кић.

- Би ли смо на јед ном са стан ку где је

би ло де се так шко ла из ши рег окру же-ња. Углав ном су то шко ле ве ће од на-ше, из Пан че ва, из Бе о гра да ...али смо ми пре по зна ти као шко ла ко ја је ин те-ре сант на јер је ло ка циј ски вр ло бли зу њи хо вог но вог по го на и на ши уче ни ци има ју вр ло до бре ре зул та те. Си гура н

сам да осим про сто ра, има мао и уче-ни ке и на став ни ка дар ко ји мо же да пру жи од го ва ра ју ћу са рад њу - ка же ди рек тор.

Ви де ће се у ком сме ру ће те ћи да-ља са рад ња. Пред став ни ци не мач ке фир ме „MTU“ су упо зна ти са оним шта Тех нич ка шко ла у Ста рој Па зо ви ну ди. С дру ге стра не, Тех нич ка шко ла је до-би ла ин фор ма ци ју ко ји су то обра зов-ни про фи ли по треб ни овој ком па ни ји. То је, пре све га, тех ни чар за ком пју тер-ско упра вља ње CNC ма ши на ма а у пер-спек ти ви их за ни ма обра зов ни про фил ме ха тро ни чар, од но сно, тех ни чар ме-ха тро ни ке

Обра зов ни про фил тех ни чар ме ха-тро ни ке је ме ша ви на, спој, елек тро-тех ни ке, ма шин ства и ин фор ма ци о них тех но ло ги ја. То је зах тев са вре ме не тех но ло ги је, та кве су са да ма ши не, ни јед на ни је са мо ме ха ни ког ти па, сву-да има и про гра ми ра ња, елек тро ни-ке и ма шин ских еле ме на та. Тра же се

струч ња ци ко ји су под јед на ко упу ће ни у све те сфе ре. Ту има и хи дра у ли ке и пне у ма ти ке по ма ло...мно го гра на ко је уче ник тре ба под јед на ко да зна и да стек не по ве за но зна ње да би мо гао да сер ви си ра не ке са вре ме не ма ши не. Не са мо у та квој ве ли кој ком па ни ји, не го чак и у здрав стве ној уста но ви, до ма-ћин ству, оби чан елек трич ни шпо рет или веш ма ши на су склоп та три еле-мен та: елек тро ни ке, ме ха ни ке и про-гра ми ра ња– об ја шња ва но ви обра зов-ни про фил ди рек тор Ђе кић.

Тех нич ка шко ла у Ста рој Па зо ви има ве ри фи ка ци ју за овај про фил, ка же Ђе кић.

- На пи са ли смо ела бо рат и до би ли

до зво лу од над ле жног Ми ни стар ства, то је обра зов ни про фил ко ји се на ме ће и ко ји тра жи при вре да. Ми на став нич-ки ка дар углав ном има мо, тре ба нам опре ма. Има мо зна чај ну по др шку Оп-шти не што је ве о ма бит но јер ће се све од лу ке до но си ти у тро у глу: пред у зет-ни ци- ло кал на са мо у пра ва- шко ла. То је не што што је нео п ход но јер сва ки од ових фак то ра је би тан, шко ла - да пру-жи од го ва ра ју ћи обра зов ни про фил, при вред ни ци - да ка жу да је то за и ста по треб но а оп шти на да фи нан сиј ски пот по мог не све то и да ути че да шко ла до би је та кав обра зов ни про фил и мо-гућ ност да бу де пот по ра при вре ди у окру же њу. Б. Ро дић

Среда, 24. јул 2019.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Пројекат „Пазова су њени људи" финансира се из буџета Општине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Нај све ча ни ји до га ђај Да на оп шти-не, све ча на Сед ни ца Скуп шти не

оп шти не Ста ра Па зо ва, би ће одр жа на 2. ав гу ста у По зо ри шној са ли у Ста рој Па зо ви у 12 ча со ва. До ма ћи ни и ове го-ди не оче ку ју до ла зак не ко ли ко де ле га-ци ја брат ских и при ја тељ ских оп шти на ка ко из Ср би је та ко и из ино стран ства. Про шле го ди не све ча ној сед ни ци при-су ство ва ле су мно го број не зва ни це, ме ђу њи ма и при ја те љи из сло вач ких гра до ва Пу хов и Бе ла, при ја те љи са Ко со ва и Ме то хи је из оп шти не Зве чан и Ко сов ска Ка ме ни ца и из Хр ват ске, из Ву ко ва ра. Го сти из ино стран ства бо ра-ви ли су не ко ли ко да на у ста ро па зо вач-кој Оп шти ни, об и шли кул тур но-исто-риј ске зна ме ни то сти и при су сто ва ли му зи ком про гра му у Ста рој Па зо ви.

Ка ко се Да ни оп шти не по кла па ју са сла вом Ста ре Па зо ве и са бор ног Хра-ма Све тог Или је Про ро ка, ру ко вод ство Ме сне за јед ни це Ста ра Па зо ва при су-ство ва ће ли тур ги ји и об ре ду се че ња слав ског ко ла ча. Све ча но уру че ње по-ве ља нај за слу жни јим су гра ђа ни ма и на гра де и при зна ња нај бо љим уче ни-ци ма ста ро па зо вач ких основ них шко-ла, ко је је про шле го ди не би ло упри ли-че но уочи Све тог Или је, ове го ди не би-

ће ор га ни зо ва но кра јем ав гу ста, пред по че так школ ске го ди не.

Јед на од нај зна чај ни јих ма ни фе-ста ци ја у Оп шти ни Ста ра Па зо ва, Да ни оп шти не, ове го ди не по чи ње ве ли ким рок кон цер том гру пе „Ван Гог“ у сре ду 31.ју ла. Па зов ча ни се се ћа ју да је про-шле го ди не, ка да је пр ви пут ор га ни-зо ва на ма ни фе ста ци ја Да ни оп шти не, трг на пу ни ла „Ри бља чор ба“. По ста је тра ди ци ја да дру гог да на на сту па ју ло кал ни бен до ви. Ка ко про шле, та ко и ове го дие, 1.ав гу ста, на про гра му је кон церт па зо вач ких рок бен до ва. На са мог Све тог Или ју ове го ди не, у пе-так, 2.ав гу ста, на сту па ју Са ња Илић и „Бал ка ни ка“. Сви кон цер ти по чи њу у 21 час на Тр гу др Зо ра на Ђин ђи ћа у Ста-рој Па зо ви.

На ја вље ним кон цер ти ма за Да не оп шти не прет хо ди ли су му зич ки до га-ђа ји у Вој ки и у Но вој Па зо ви. У окви ру Па зо вач ког кул тур ног ле та Вој ча ни су има ли при ли ке да чу ју „Га ра ви со как“ а у Но вој Па зо ви је у по не де љак на сту-пио пе вач Ми лан То па ло вић. По пу лар-ни То пал ко на пу нио је но ви пар кинг у Ње го ше вој ули ци, ко ји је, овом при ли-ком, про мо ви сан као до бар про стор за кон цер те. Б. Ро дић

Про те клих пет да на нај ста ри ја деч-ја фо клор на гру па Кул тур но-умет-

нич ког дру штва „Бран ко Ра ди че вић“ из Ста ре Па зо ве бо ра ви ла је на три на е-стом ме ђу на род ном деч јем фе сти ва лу фо кло ра „Фол клор ни мост“ у Стру ги. Мла ди Ста ро па зов ча ни пр ви прут уче-ству ју на овом Фе сти ва лу за ва љу ју ћи по зи ву ди рек то ра фе сти ва ла Јо ви це

Бла жев ског, ко ји је ина че и со ли ста про фе си о нал ног ма ке дон ског ан сам-бла „Оро“са за на је мо од Ра то ми ра

Игра ча, пред сед ни ка КУД „Ра ди че вић“.- Част нам је да уче ству је мо на овом

ме ђу на род ном фе сти ва лу где се оку-пља ју де ца са це лог Бал ка на. Ово је би ла и при ли ка на шим основ ци ма да ви де ле по те Охри да и око ли не. На ста-ри ји деч ји ан самбл од и грао је вла шке

игре и игре из Кња же ве ца и от пе вао пе сму „Бра ла би са су“ – ка же Играч.

На рав но, деч ју фо клор ну гру пу пра-тио је на род ни ор ке стар КУД „Бран ко Ра ди че вић“. Де цу су у Ма ке до ни ју во-

ди ли умет нич ки ру ко во ди лац Мир ја на

Ра до ва но вић и до ско ра шњи пред сед-ник „Ра ди че ви ћа“ Пе тар Не ран џић.

Б.Ро дић

Ове го ди не ће у сред-њо школ ским клу па ма

се де ти ви ше мла дих ром-ске на ци о нал но сти из ста-ро па зо вач ке оп шти не.

- Афир ма тив не ме ре Ре пу бли ке Ср би је, као и под сти цај на по ли ти ка ло-кал не са мо у пра ве, да ју ре зул та те. На ша омла ди-на схва та ва жност шко-ло ва ња и у ве ћем бро ју за вр ша ва основ ну шко лу, упи су је сред њу, па и фа кул тет – ка же Алек сан дар Ба ли но вић, ко ор ди на тор

Кан це ла ри је за ин клу зи ју Ро ма оп шти не Ста ра Па зо-ва и пот пред сед ник На ци-о нал ног са ве та ове на ци о-нал не ма њи не. Ба ли но вић под се ћа да сва ке школ ске го ди не пред сед ник Оп-шти не Ђор ђе Ра ди но вић уру чу је на гра де нај бо љим ђа ци ма ром ске на ци о нал-но сти, као и да сва ке го ди-не пр ва ци ма у основ ним шко ла ма Оп шти на да ру је

школ ски при бор. Кан це ла ри ја за ин-клу зи ју на сто ји да бла го вре ме но свим

ром ским по ро ди ца ма са де цом пре-не се ин фор ма ци је о по год но сти ма шко ло ва ња на свим ни во и ма, ка же Ба ли но вић.

- Ове го ди не ви ше де це је за вр ши ло основ ну шко лу и чак 21 уче ник ром ске на ци о нал но сти на ста вља шко ло ва ње у не кој од сред њих шко ла, а има мо и 4 сту ден та. То је ре зул тат до бре по ли-ти ке пре ма ром ској на ци о нал ној за-јед ни ци и на ше упор не еду ка ци је - за-кљу чу је ко ор ди на тор Кан це ла ри је за ин клу зи ју Ро ма оп шти не Ста ра Па зо ва.

Б.Ро дић

ША РО ЛИК МУ ЗИЧ КИ ПРО ГРАМ ЗА ЉУ БИ ТЕ ЉЕ РОК МУ ЗИ КЕ И ЕТ НО ЗВУ КА

Да ни оп шти не Ста ра Па зо ва

На ја ва про гра ма „Да ни оп шти не

СВЕ ВЕ ЋЕ ИН ТЕ РЕ СО ВА ЊЕ МЛА ДИХ РО МА ЗА НА СТА ВАК ШКО ЛО ВА ЊА

Ви ше сред њо шко ла ца

Алек сан дар Ба ли но вић

КУД „БРАН КО РА ДИ ЧЕ ВИЋ“ ИЗ СТА РЕ ПА ЗО ВЕ ПР ВИ ПУТ НА ФЕ СТИ ВА ЛУ ФОЛ КО ЛО РА У МА КЕ ДО НИ ЈИ

Пр ви пут на фе сти ва лу у Стру ги

КУД „Бран ко Ра ди че вић“

ТЕХ НИЧ КА ШКО ЛА У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ ИМА ДО БРЕ РЕ ФЕ РЕН ЦЕ

Шко ла ин те ре сант на стра ним ин ве сти то ри маВе ли ке стра не фир ме ка да би ра ју ло ка ци ју тра же и од го ва ра ју ћи

обра зов ни про фил. Осим по сто је ћег обра зов ног про фи ла, тех ни чар

за ком пју тер ско упра вља ње, тра жи се и тех ни чар ме ха тро ни ке

Ди рек тор шко ле Са ша Ђе кић

Тех нич ка шко ла

Среда, 24. јул 2019. 13

ШИДwww.sid.rs

Припрема: С. Михајловић


Љиљана Недељковић, Гргуревци

- Пратим ту област јер волим акције, али нисам упозната са законом и оним шта он доноси. Мислим да је већи проблем у нашим скромним могућностима као купаца, а не толико у прописима и по-нашању трговаца.

Драган Пејчић, Нови Карловци

- Можда ће нови Закон о трговини увести више реда, али мислим да се ту ништа неће зна-чајно променити.Трговци ће се увек снаћи да законске могућности окрену у своју корист.

Радмила Мишић, Вишњићево

- Доношење таквог закона је одлична идеја и било би добро да заиста и заживи у пракси. То би онда увело неког реда међу трговце, па би се могло тачно знати кад и колико је нешто на акцији.

Светлана Милић, Стара Пазова

- У великој понуди и нове и половне одеће потребно је правити чешћа снижења, акције и распродаје. Зашто само два пута го-дишње? Требало би да буде сезонски, праве распродаје на истеку сваког годишњег доба.

Ненад

Катић, Рума

- Некако немамо баш добра искуства са распродајама, надам се да ће то имати смисла као у иностранству, где су распродаје заиста распродаје.


Про је кат “Шид на пре крет ни ци – пу те ви на прет ка” фи нан си ра се из бу џе та Оп шти не Шид. Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

Све до че тврт ка, 1. ав гу ста, тра ју ра до ви на са на ци ји јед ног од нај-

фре квент ни јих пру жних пре ла за на под руч ју Сре ма, из ме ђу Ши да и Ада-ше ва ца. За то вре ме са о бра ћај ће на по ме ну тој де о ни ци би ти об у ста вљен и пре у сме рен на Ада шев це и Ва ши цу. Ра до ви ће би ти обе ле же ни аде кват ном са о бра ћај ном опре мом и сиг на ли за ци-

јом, а уре ђе њем овог пру жног пре ла за зна чај но ће би ти по бољ шан ква ли тет са о бра ћа ја.

О ка квој ин ве сти ци ји се ра ди го во-ри и по да так да овај пру жни пре лаз, по ред пут нич ких ауто мо би ла, сва ког да на пре ђе и ви ше сто ти на те рет них ка ми о на, с об зи ром да он пред ста вља ве зу за ауто пут и гра ни цу.

У по не де љак, 29. ју ла у про сто ри-ја ма Цр ве ног кр ста Шид, Ули ца

Ца ра Ла за ра бр. 10, у вре ме ну од 9 до 12 ча со ва, одр жа ће се ак ци ја до-бро вољ ног да ва ња кр ви. Из Цр ве-ног кр ста по зи ва ју све до бро вољ не да ва о це кр ви са те ри то ри је оп шти-

не Шид ко ји су у мо гућ но сти да ри-ва ти крв да се ода зо ву овој ак ци ји, уз под се ћа ње да је лет њи пе ри од и да је по треб но да се обез бе де за ли хе ко је су нео п ход не.

Ак ци ја се ре а ли зу је у са рад њи са За-во дом за тран сфу зи ју кр ви Вој во ди не.

Је дан од нај ве ћих и нај пре сти жни-јих фе сти ва ла сло вач ког фол кло ра у

Сло вач кој одр жа ва се тра ди ци о нал но у ме сту Ђе тва. Ове го ди не фол клор не све ча но сти у Ђе тви одр жа не су по 54. пут, од 11. до 14. ју ла. У сло пу бо га тог кул тур но-умет нич ког про гра ма при-ре ђе на је и “Кра јан ска не де ља”, кон-церт у ко јем су уче ство ва ла кул тур но умет нич ка дру штва из це лог све та. Ове го ди не част да се пред ста ве до би ли су чла но ви фол клор них ан сам ба ла из Мел бур на, Па ри за, Ру му ни је, Ма ђар-ске, Че шке, Пољ ске, као и два дру штва ко ја су пре зен то ва ла Сло ва ке из Вој-во ди не. То су: СУД “Јед но та” из Ши да и КПД “Ђе тван” из Вој ло ви це ко ји су про шло го ди шњи по бед ник Фе сти ва ла “Тан цуј, тан цуј” ко ји се одр жа ва у Гло-жа ну. Ши ђа ни су на овом Фе сти ва лу на сту пи ли по но во на кон 32 го ди не.

Те ма ово го ди шње "Кра јан ске не де-ље" би ла је па стир ска тра ди ци ја. Чла-но ви “Јед но те” том при ли ком пред ста-

ви ли су оби чај сви ња ра, док су де вој ке сво јом ко ре о гра фи јом до ча ра ле ду-жност де во ја ка ко је су чу ва ле гу ске. Ре-жи сер про гра ма Вла сти мил Фа би шик је це ло ку пан не дељ ни про грам осми-слио као јед ну це ли ну у ко јој је сва ко дру штво пред ста ви ло део па стир ске тра ди ци је из свог кра ја. Као пра те ћи про грам при ре ђе на је из ло жба "Жи вот па сти ра", за тим "Кра јан ско дво ри ште" у ко јем су уче ство ва ли пред став ни ци удру же ња из Цр не Го ре, Фран цу ске,

Хр ват ске, Ма ђар ске, Пољ ске, Ру му ни-је, Укра ји не и САД. Га стро ном ску по-ну ду као и руч не ра до ве пред ста ви ле су чла ни це удру же ња же на из Ки са ча, Кул пи на, Ја но ши ка и Бач ког Пе тров-ца. У скло пу тро днев не ма ни фе ста ци-је при ре ђен је и при јем пред став ни ка фол клор них дру шта ва код гра до на-чел ни ка Ђе тве, као и су срет са Ја ном

Вар шом, пред сед ни ком Кан це ла ри је за Сло ва ке у ди ја спо ри ко ја је и по кро-ви тељ “Кра јан ске не де ље”.

У сре ду, 31. ју ла у 16 са ти по чи ње ово-го ди шње Деч је шид ско кул тур но

ле то, ко је ће тра ја ти сва ки дан све до 9. ав гу ста. У окви ру про гра ма за де цу пред ви ђен је ра зно вр стан про грам у ви ду игра о ни ца за де цу, ко је ће во ди ти

про свет ни рад ни ци на пла тоу ис пред Кул тур но обра зов ног цен тра Шид, сва-ким да ном од 19,30 са ти. Би ће ту, из ме ђу оста лог, пе на из не на ђе ње, за бо ра вље не игре, спорт ски дан, му зич ки про грам, ма скен бал и так ми че ње у пле су.

Ор га ни за то ри ово го ди шњег Деч-јег шид ског кул тур ног ле та су Са вет за бри гу о де ци, Кул тур но обра зов ни цен тар и Ту ри стич ка ор га ни за ци ја, уз по др шку Оп шти не Шид.

С. М.

ОД 31. ЈУ ЛА ДО 9. АВ ГУ СТА

Деч је шид ско кул тур но ле то

НА КОН ВИ ШЕ ОД ТРИ ДЕ ЦЕ НИ ЈЕ

Ши ђа ни на фе сти ва лу у Сло вач кој

Чла но ви СКУД-а “Јед но та” у Сло вач кој

У ПО НЕ ДЕ ЉАК, 29. ЈУ ЛА

Ак ци ја до бро вољ ног да ва ња кр ви

ЗБОГ СА НА ЦИ ЈЕ ПРУ ЖНОГ ПРЕ ЛА ЗА

Са о бра ћај пре у сме рен на Ада шев це и Ва ши цу

На сед ни ци Скуп шти-не оп шти не Ин ђи ја од

24.ју ла ове го ди не, нај зна-чај ни је од 24 тач ке днев-ног ре да би ле су оне ко је су се од но си ле на усва ја-ње ва жних ур ба ни стич ких пла но ва и то два ко ја се од но се на из ме не по сто је-ћих пла но ва и је дан но ви. Реч је о Пла ну де таљ не ре-гу ла ци је спорт ске ха ле у на се љу Бе шка са пра те ћим са др жа ји ма, за тим о Пла-ну из ме не и до пу не Пла на ге не рал не ре гу ла ци је на се ља Ин ђи ја у де лу Бло-ка 21 и о Пла ну из ме не и до пу не Пла на де таљ не ре гу ла ци је ту ри стич ко-спорт-ско ре кре а тив ног ком плек са у Ин ђи ји.

- Ка да су нам се обра ти ли 2016. го-ди не с зах те вом за утвр ђи ва ње ло ка-ци је ко ја би би ла по год на за из град њу спорт ске ха ле у на се љу Бе шка, ми ни-смо има ли шта да по ну ди мо. На и ме, у то вре ме на сна зи је био Ре гу ла ци-о ни план за на се ље Бе шка из 2000. го ди не ко ји уоп ште ни је пред ви део

из град њу јед ног ова квог објек та, ни ти је би ла утвр ђе на не ка ло ка ци ја за из град њу спорт ско-ре кре а тив них по вр ши-на, та ко да смо мо ра ли нај пре да ура ди мо но ви план за це ло на се ље Бе-шка. Он је усво јен кра јем 2017. го ди не и у том пла-ну је утвр ђе на ло ка ци ја за

из град њу спорт ске ха ле ко ја је овим пла ном да на шњим са мо ур ба ни стич-ки де таљ ни је раз ра ђе на. Та ло ка ци ја је не по сред но уз обје кат Основ не шко ле. При лаз ло ка ци ји спорт ске ха ле је из спо ред не Ули це Југ Бог да на – об ја сни-ла је Ти ја на До шен, на чел ник оп штин-ског Оде ље ња за ур ба ни зам, ко му нал-но-стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот-не сре ди не.

По ње ним ре чи ма, План из ме не и до пу не Пла на ге не рал не ре гу ла ци је на се ља Ин ђи ја у де лу Бло ка 21 из 2006. го ди не је ци ља но ме њан с об зи ром да по прет ход ном до ку мен ту ни је би ла

мо гу ћа из град ња по ро дич них стам бе-них је ди ни ца, а реч је о лпка ци ји код Хра ма Све тог ца ра Кон стан ти на и ца-ри це Је ле не.

- То је ло ка ци ја пла ни ра на за из град-њу ста но ва за ка дро ве. На тој ло ка ци ји ра ни је је би ла пла ни ра на из град ња објек та основ не шко ле, ми смо овим пла ном то из у зе ли јер не ма по тре бе

за из град њу но ве шко ле. Има мо са-мо ло ка ци ју за из град њу пред школ ске уста но ве и овим пла ном смо ство ри ли усло ве за из град њу не ких пра те ћих са др жа ја уз сам Храм Све тог ца ра Кон-стан ти на и ца ри це Је ле не – ре кла је Ти-ја на До шен.

Што се ти че Пла на из ме не и до пу не Пла на де таљ не ре гу ла ци је ту ри стич ко

- спорт ско ре кре а тив ног ком плек са у Ин ђи ји, ту је ме њан по сто је ћи план из 2008. го ди не ко ји ни је пред ви ђао из-град њу објек та Спорт ске ака де ми је. С из ме ном по сто је ћег пла на ство ре ни су усло ви за из град њу Спорт ске ака де-ми је не по сред но уз фуд бал ски те рен у спорт ском ком плек су у бли зи ни но ве спорт ске ха ле. Г. М.

Усво је ни ур ба ни стич ки пла но ви

Ти ја на До шен

Сед ни ца СО Ин ђи ја

У но ћи из ме ђу 19. и 20. ју ла 1942. го ди не ме шта ни Ла ћар ка су ма-

сов но сту пи ли у пар ти зан ске ре до ве. По не ким по да ци ма истог да на 36 ла-ћа ра ца је оти шло у пар ти за не, био је то пр ви, ор га ни зо ва ни од ла зак ме шта на у бор бу у Дру гом свет ском ра ту. У знак се ћа ња на овај дан у се лу се одр жа ва тра ди ци о нал на со ци ја ли стич ка сла ва, на ко јој се ода је по част па лим бор ци-ма и жр тва ма фа ши стич ког те ро ра. Та-ко је би ло и ове го ди не ка да је обе ле-же на 77. го ди шњи ца овог исто риј ског до га ђа ја.

Ме сно удру же ње бо ра ца НОР-а и Ме сна за јед ни ца Ла ћа рак је обе ле жа-ва ње овог до га ђа ја ор га ни зо ва ло 18. ју ла. Код спо ме ни ка па лим бор ци ма и жр тва ма фа ши стич ког те ро ра у цен тру се ла вен це је по ло жи ло 27 де ле га ци-ја удру же ња бо ра ца НОР -а и дру гих бо рач ких и на ти фа ши стич ких удру же-ња, а би ли су пред став ни ци ам ба са да чи ја је вој ска уче ство ва ла у бор ба ма за осло ђе ње ње овог де ла зе мље у Дру гом свет ском ра ту. Ме ђу при сут-ни ма су би ли за ме ник пред сед ни ка СУБ НОР-а Ср би је Ви до сав Ко ва че вић,

под пред сед ник у По кра јин ском се-кре та ри ја ту за со ци јал ну по ли ти ку, де мо гра фи ју и рав но прав ност по ло-ва Па ли мир Тот са са рад ни ци ма, пред-став ни ци ло ка не са мо у пра ве и дру ги.

- Ов де смо да се по кло ни мо се ни ма па лих бо ра ца Ла ћар ка, Сре ма и Ср-би је ко ји су да ли жи во те за сло бо ду.

Ва жно је да не за бо ра ви мо да је наш на род пре 77 го ди на ре као исто риј ско не фа ши зму и ма сов но кре нуо у НОБ, да је по сле ве ли ких жр та ва и стра хо та осво је на сло бо да. Ми као СУБ НОР Ср-би је но си мо бар јак ан ти фа ши зма у име тих да на са за дат ком да чу ва мо на шу све тлу аин ти фа ши стич ку исто ри ју - ре-као је Ви до сав Ко ва че вић, у Ла ћар ку, на ску пу у ор га ни за ци ји МО бо ра ца НОР-а Ла ћар ка.

На ред ног да на, 19. ју ла исти до га-ђај из Дру гог свет ског ра та, обе ле жен је и у ор га ни за ци ји Град ског и Ме сног од бо ра СУБ НОР-а Ла ћар ка. Све ча но-сти су та ко ђе при су ство ва ле број не де ле га ци је – пре ко 20 њих из мно гих гра до ва и ме ста у Ср би ји и окру же њу. Скуп је по чео окупљњем у Основ ној шко ли “Три ва Ви та со вић Ле бар ник“, а на кон то га се у ко ло ни кре ну ло до спме ни ка ра ди по ла га ња ве на ца.

Ме шу при сут ни ма је био пред сед-ник По кра јин ског од бо ра СУБ НОР-а Вој во ди не Све то мир Ата нац ко вић ко ји је под се тио да се ове го ди не на вр-ши ло 75 го ди шњи ца од осло бо ђе ња зе мље од фа ши зма у Дру гом свет ском

ра ту, да ту исто ри ју као и жр тве не сме-мо за бо ра ви ти иако је не ма у уџ бе ни-ци ма. За то је за да так чла но ва СУБ НО-ра да се те жр тве не за бо ра ве.

Ла ћа рак је то ком Дру гог свет ског ра та дао око 700 бо ра ца од ко јих је 186 по ги ну ло на ра ти шти ма ши ром бив ше Ју го сла ви је, а ви ше од 100 ме шта на је

па ло у бор би, у про го ни ма и у ло го-ри ма. Ово се ло је да ло и два на род на хе ро ја – Ми лан Ко ри ца Ко вач и Три ва Ви та со вић Ле бар ник.

Ина че, 26. јул је се о ска цр кве на сла-ве па се ови да ни на зи ва ју и Јул ске све-ча но сти Ла ћар ка.

С.Ђ.

Среда, 24. јул 2019.14

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић У срем ском се лу Че ре-вић обе ле жен је на

све чан на чин Дан Ме сне за јед ни це. По мен жр тва-ма за јед но су слу жи ли све ште ни ци из Че ре ви-ћа, брат ског Угље ви ка, и из Су се ка. Тим по во дом на спо мен обе леж ју жр-тва ма из Пр вог и Дру гог свет ског ра та, по ло же ни су вен ци. Вен це су по ло-жи ли пред став ни ци Оп-штин ске упра ве, Са ве за бо ра ца, Ме сне за јед ни це Че ре вић, брат ске оп шти-не Угље вик и Оп штин ски од бор Срп ске на пред не стра не. Пред сед ни ца Са ве та Ме сне за јед ни це Че ре вић Ма ра Пет ко вић обра ти ла се при сут ни ма, и том при-ли ком под се ти ла све на па ле жр тве и бор це Че ре ви ћа ко ји су по ги ну-ли у свим до са да шњим ра то ви ма и бит ка ма. Та ко ђе, ис так ну та је бо га та исто ри ја го спод ског се ла Че ре ви ћа, а би ла је то при ли ка и да се при сут ни

под се те на све зна ме ни те лич но сти овог фру шко гор ског се ла, пе сни ка Јо ва на Гр чи ћа Ми лен ка, ва ја ра Јо ва-на Сол да то ви ћа, сли ка ра Ми лен ка Шер ба на, као и мно ге дру ге ака дем-ске гра ђа не.

На кон освр та на про шлост пред-сед ни ца Пет ко вић је под не ла и из-ве штај о да на шњој си ту а ци ји у овом

се лу и на гла си ла до бру са рад њу са ло кал ном са мо у пра вом, на че лу са пред сед ни ком оп-шти не Бе о чин Ми тром Ми лин ко ви ћем. Она је из ра зи ла за хвал ност за ин ве сти ци је и про јек те ко ји су ре а ли зо ва ни у прет ход ном пе ри о ду, и на ја ви ла мно ге дру ге ко је ће се у Че ре ви-ћу тек ре а ли зо ва ти и до да ла:

-То је са мо још јед на по твр да да се о свим ста-нов ни ци ма ове Ме сне за јед ни це бри не под јед-

на ко, за бо ље усло ве жи во та и њи хо ву ве дри ју бу дућ ност.

Про сла ви Да на Ме сне за јед ни це је при су ство ва ла и де ле га ци ја по бра ти-ма Ме сне за јед ни це из До ње Тр но ве, брат ске оп шти не Угље вик, пред став-ни ци ис кре них и брат ских од но са, ко ји тра ју већ че тр де сет и пет го ди на не пре кид но.

Че ре ви ћа ни сла ве Дан све тог ве-ли ко му че ни ка Про ко пи ја, као дан

свог се ла, јер је на тај дан пре ста ла да ха ра опа ка и за ра зна бо лест- ку га.

На кон све ча не ли тур ги је ко ју је у хра му Све тог Са ве слу жио че ре вић-ки све ште ник Мир ко Ми ша но вић,

обе ле же на је на за ба ван и ша ре но-лик на чин че ре вић ка сла ва. Број не те зге улич них про да ва ца ма ми ле су осме хе нај мла ђи ма, као и ста ри јим ме шта ни ма.

То пло лет ње ве че че ре вић ке сла-ве за вр ши ло се под кро шња ма ли пе у

дво ри шту За ви чај ног му зе ја Че ре ви ћа уз зву ке гру пе „Га ра вог со ка ка“. Че ре-ви ћа ни, као и њи хо ви го сти ужи ва ли су у хи то ви ма „Ске ле џи јо, ске ле џи јо“, „Ако те бе љу бит' не смем“, „Ћи ри бу, ћи ри ба“, „Ко те има тај те не ма“, као и мно гим дру гим.

У под нож ју Фру шке го ре у се лу Ра-ко вац на ла зи се не ко ли ко згра да

ко је су на бив шем ко пу ка ме но ло ма, где жи ви не ко ли ко со ци јал но угро же-них по ро ди ца.

Ак ти ви сти омла ди не Срп ске на пред-не стран ке у пе так 19. ју ла, још јед ном су по ка за ли сво је ху ма ни тар но ср це и па-жњу су усме ри ли на нај у гро же ни је ста-нов ни ке ове Ме сне за јед ни це.

До бром во љом при ку пље на је оде-ћа, па ке ти пре храм бе них про из во да за је дан од ре ђе ни вре мен ски пе ри-од. По ро ди ца ма ће ова по моћ ве о ма

зна чи ти, а омла дин ци их сва ка ко не-ће за бо ра ви ти, те ће их оби ла зи ти с вре ме на на вре ме и до но си ти ства ри ко је су по треб не ка ко би се те по ро ди-це осе ћа ле бар ма ло бо ље и олак ша ли им сва ко днев ни жи вот.

Омла ди на Срп ске на пред не стран-ке овим је до ка за ла да не чи је ма ло, не ком зна чи за и ста пу но. Пред сед ник оп шти не Бе о чин Ми тар Ми лин ко вић по здра вио је ова кву ак ци ју, са же љом да се омла ди на, као и ста ри ји увек ода-зо ву ху ма ни тар ном ра ду.

С. М.

Пројекат “Боље услуге за бољи живот” финансира се из буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ПРО ТЕ КЛОГ ВИ КЕН ДА

Че ре ви ћа ни про сла ви ли се о ску сла ву

У СУ БО ТУ, 20. ЈУ ЛА

Обе ле жен Дан МЗ Че ре вић

Обе ле жа ва ње Да на МЗ Че ре вић

ХУ МА НИ ТАР НА АК ЦИ ЈА У РА КОВ ЦУ

"Би ти фин је увек ин"

Ху ма ни тар на ак ци ја у Ра ков цу

Чла ни це Удру же ња же на „Ши ма нов-чан ке“ ис по ру чи ле су Цр ве ном кр-

сту Пе ћин ци но ву ко ли чи ну ко ри шће не оде ће и обу ће. Ху ма ни тар ни рад је је дан од при о ри те та ши ма но вач ког удру же-ња, а ка ко нам је ре кла Ду ши ца Ми ло-

ше вић пред сед ни ца овог удру же ња, тру де се да бу ду ре дов не у ис по ру ци гар де ро бе пе ћи нач ком Цр ве ном кр сту.

Овај пут Ши ма нов чан ке су ис по ру-чи ле се дам на ест ку ти ја, пре те жно лет-ње гар де ро бе за бе бе и де цу уз ра ста до 4 го ди не и за де цу од осам до 10 го-ди на. По ред гар де ро бе, при ку пи ле су и деч ју обу ћу, школ ске тор бе, али и 4 ком пле та бе би опре ме, што је увек до-бро до шло ко ри сни ци ма пе ћи нач ког Цр ве ног кр ста. СН

ШИ МА НОВ ЧАН КЕ ВЕ ЛИ КОГ СР ЦА

Ре дов не у ис по ру ци гар де ро бе

Ши ма нов чан ке ве ли ког ср ца

Жр тве ни су за бо ра вље не

По ла га ње ве на ца

Ви до сав Ко ва че вић, пот пред сед ник Ре пу блич ког СУБ НОР-а

Среда, 24. јул 2019. 15

ПЕЋИНЦИПрипрема: С. Лапчевићwww.pecinci.org

Манифестацијом „Улица добрих вибрација“ на шеталишту у

Пећинцима, у суботу 27. јула, све-чано ће бити отворено Пећиначко културно лето које и ове године под покровитељством општине Пећинци реализује пећиначки Културни центар. По трећи пут, „Улица добрих вибрација“ обједи-ниће чак четири манифестације са око 800 учесника.

Програм почиње већ од 15.00 часова Котлићијадом на којој ће своје кулинар-ско умеће показати љубитељи традици-оналног сремског паприкаша. Од 18.00 часова преко тридесет удружења жена из Србије и иностранства ће на манифес-тацији „Колачи наших бака“ представити ручне радове и традиционалну храну свога краја.

Награде најуспешнијим куварима, као и чланицама удружења у три категорије: за најлепши етно штанд, за најукуснији старински колач и најоригиналнији руч-ни рад биће уручене око 18.00 часова.

Културно-уметнички програм, као и до сада обележиће преко 30 културно уметничких друштава из земље и ино-странства, дефиле улицом Слободана Бајића Паје све до шеталишта, где ће их чланице УЖ „Сремица“ дочекати са сре-мачким крофнама, заказан је за 18.30. Званично отварање манифестације за-казано је за 19.00 часова када ће бити

проглашени победници манифестације „Колачи наших бака“, а у 19.30 почиње трочасовни концерт народних игара који организује ДННТ „Пећинци“ када ће своја играчка умећа показати око 600 чланова фолклорних ансамбала.

После представљања културно – умет-ничких друштава, у 22.30 је планиран Концерт народних песама под називом „Бунчић и пријатељи“, а у оквиру концер-та, као члан оркестра, представиће се млади виолиниста Александар Бунчић из Пећинаца који ће половином августа представљати општину Пећинци на пр-вом Сабору виолиниста у Прањанима.

У организацији овогодишње Улице до-брих вибрација учествују Месна заједни-ца Пећинци, Удружења жена “Сремица”, ДННТ “Пећинци” и Туристичка организа-ција општине Пећинци.

Пећиначко културно лето као и сваке године до сада пружиће становницима пећиначке општине бројне садржаје

током трајања од 27. јула до 31. ав-густа, биће одржано више од 20 до-гађаја у девет села наше општине. Публика ће бити у прилици да ужива у концертима виолине, трубе, поп – рок музике, етно музике, евергрина и класичне музике, а најмлађи ће затворити овогодишњу манифеста-цију дефилеом и концертом дечије музике.

Поред тога, биће организовано књижевно вече у Пећинцима, а од 31. јула до 28. августа у холу пећиначког Културног центра биће изложене слике локалних уметника.

За најмлађе је организовано „Дечије културно лето“ током којег ће сваког пет-ка у другом селу бити изведене предста-ва за децу и то у: Карловчићу, Брестачу, Огару, Доњем Товарнику, Обрежу и Дечу.

Овогодишња манифестација посебну пажњу придаје значајном јубилеју – 800 година самосталности Српске право-славне цркве, те ће у Пећинцима, Шима-новцима и Купинову у сарадњи са локал-ним свештенством бити организовани концерти духовне музике и позоришна представа о животу и делу Светог Саве.

С тим у вези, по први пут пећиначки Културни центар угостиће Црквени хор „Бранислав Нушић“ из Косовске Митро-вице који ће имати прилику да се упозна са културом и историјом овог краја, пре свега у Купинову где ће и наступити.

Председник општине Пећинци мр

Жељко Трбовић уручио је новчане награде и признања ђацима генерације и вуковцима из све три основне школе са територије пећиначке општине и средње Техничке школе „Миленко Веркић Неша“, као и ученицима који су постигли значај-не резултате на републичким и међуна-родним такмичењима.

Од прошле године новчане награде су увећане за 50 одсто, тако да је данас награђено четири ђака генерације са по 30 хиљада и 16 вуковаца са по 15 хиљада динара, док су 10 ученика и наставника који су били успешни на републичким и међународним такмичењима награђени са признањем и књигом, а ови ученици ће заслужено отпутовати на наградно пу-товање, које је такође, постало традиција у пећиначкој општини.

Како нам је рекао председник општи-не Пећинци мр Жељко Трбовић у питању је лепа традиција наше општине, која има за циљ да награди, али и мотивише уче-нике и њихове наставнике у постизању што бољих резултата.

- Локална самоуправа води рачуна о сваком детету - од самог рођења, преко школовања до запослења. Свако ново-рођенче у нашој општини добије једно-

кратни новчани додатак у износу од 40 хиљада динара. Трудимо се да, колико можемо, обезбедимо нашој деци без-бедан и услован боравак у вртићима и школама, а развијена индустријска зона у Шимановцима и бројне светске компаније које послују тамо може да обезбеди запослење свакоме ко то жели, и зато бих најсрећнији био када би се сви они, по завршетку школовања, вратили у своју општину, запослили се и основали породице. Увек наглашавам да се труд и марљив рад исплате, зато сам данас изузетно поносан на све награђене ученике, јер они су најбољи од најбољих, рекао је председник Трбовић, и додао да је новина од ове године да се поред уче-ника који су остварили запажене резул-тате на такмичењима награђују и наста-вници – ментори који су их припремало за такмичења, јер је овај успех свакако и њихова заслуга.

Ђак генерације средње Техничке школе из Пећинаца, смер економски тех-ничар Славољуб Тришић каже да му је следећа станица Економски факултет у Београду, где се нада да ће наставити да постиже одличне резултате

- Захвалио бих се општини Пећинци на овим лепим наградама. Надам се да

ће млађе генерације ово мотивисати и да ће их следеће године бити у још већем броју. Надам се да ће се наша општина поносити са нама и нашим будућим ре-зултатима, и да ове награде нису за џабе, јер ми можемо бити светла будућност наше општине, изјавио је Тришић.

Једна од награђених наставница је Маја Тркуља Максимовић наставница географије у ОШ „Слободан Бајић Паја“ из Пећинаца, која нам је рекла да је ово велики успех за њу као педагога.

- Морам да нагласим да је веома тешко доћи до републичког такмичења, проћи општинско и окружно такмичење. На републичком је заступљено осим те-оријског дела теста и нема карта, тако да је заиста огроман труд уложен да би се освојило друго место. Срећна сам, за-довољна и поносна због постигнутог ре-зултата, као и захвална Општини на овој награди, казала је наставница Маја.

Свечаност су употпунили полазници Студија за музичку едукацију и образо-вање Мила Цветковић и Бранко Плав-

шић, и чланица Литерарне радионице „Дружина дугиних боја“ Марина Ми-

хајловић, који су уједно били и међу на-грађенима за успехе постигнуте на Међу-народним такмичењима.

Ових дана у Брестачу се увелико уређују терени за мале спортове

у оквиру припрема за прославу сеос-ке славе, чији ће саставни део бити и спортска такмичења.

Као нам је рекао председник Са-вета месне заједнице Брестач Марко

Сретковић, стари, оштећени кошеви су замењени новим, а поправљени су и дотрајали делови мобилијара на оба дечја игралишта.

- Захваљујући Спортском савезу „Развој спортова“, до славе ће бити постављене нове мреже на головима за мали фудбал, а биће поправље-ни и рефлектори на теренима за мале спортове, јер је у плану орга-низовање ноћног турнира у малом фудбалу. Посебно нам значи што

нам је Савез изашао у сусрет за по-правку дечјих игралишта, која су делом од старости, а делом због ба-хатости појединаца, била прилично оштећена. Сада брестачки малишани могу поново безбедно да се играју, каже Сретковић.

Радове је обишао и председник „Раз-воја спортова“ Синиша Ђокић, који је том приликом изјавио да се терени за мале спортове и дечја игралишта уређују и поправљају и у осталим на-сељима пећиначке општине.

- Завршени су радови на поправци мобилијара на дечјим игралиштима у Огару, Суботишту и Доњем Товарнику. Наставићемо са обнављањем дечјих игралишта у свим насељима где је то потребно, изјавио је Ђокић.

Туристичка организација општине Пећинци ове године, у Купинову на

реци Сави, организује јубиларну 10. Ре-гату Мајке Ангелине за све љубитеље природе, реке и доброг дружења. Рега-таши ће у суботу десетог августа, као и до сада испловити са Пландишта на 25 километара дуго путовање Савом по ободу Специјалног резервата природе Обедска бара, а неколико сати касније пристаће код „Скеле“ (на ушћу канала Вок у реку Саву), где ће их дочекати не-заобилазни сремски паприкаш.

Регата Мајке Ангелине испловља-ва у 10:00 часова, а организатор је упутио апел учесницима који довозе пловила, да пловила допреме раније током јутра и порину их у воду, како би Регата могла да стартује у заказано

време. Пријаве за учешће на Регати примају се у Туристичкој организа-цији општине Пећинци сваког дана од 8:00 до 15:00 часова путем теле-фона 022/2438-060 и мејла [email protected], а учесници ће моћи да се пријаве и на старту Регате од 08:00 часова. Све додатне информације могу се добити путем телефона: 022/2438-060 (Туристичка организација општи-не Пећинци), 064/898-36-92 (Љубица Бошковић) и 064/898-36-99 (Перица Одобашић).

Купинска регата Мајке Ангелине одржава се под покровитељством пећиначке локалне самоуправе, а и ове године Регату је финансијски под-ржало Министарство трговине, тури-зма и телекомуникација.

Уређење терена

Радови у Брестачу

Најбољи од најбољих

Награде за најбоље

Отвара се улица добрих вибрација

за десети август

Среда, 24. јул 2019.16

Но ви Слан ка мен, се ло у Ин ђиј ској оп шти ни, на да ле ко је по зна то по

во ћар ству. Пре два де сет го ди на уста-но ви ли су ма ни фе ста ци ју „Да ни бре-са ка“ ко ја је про те клог ви кен да обе-ле жи ла зна ча јан ју би леј, две де це ни је по сто ја ња. И ове го ди не ма ни фе ста-ци ју ко ју кра си ет но и из ло жба ме да, и де фи ле чла но ва кул тур но-умет нич-ких дру шта ва, ор га ни зо ва ли су Ме сна за јед ни ца Но ви Слан ка мен и КУД „Др Ђор ђе На то ше вић“ уз по др шку Ту ри-стич ке ор га ни а ци је и оп шти не Ин ђи-ја. Ма ни фе ста ци ја „Да ни бре са ка“ има и ме ђу на род ни ка рак тер јер на њој, већ тра ди ци о нал но на сту па ју КУД-ови из Ре пу бли ке Срп ске, Ре пу бли ке Хр-ват ске и на ше зе мље, пред ста вља ју ћи кроз игру и пе сму сво је оби ча је.

У име ор га ни за то ра, за хва лив ши се по кро ви те љу ма ни фе ста ци је оп шти ни Ин ђи ја, до бро до шли цу при сут ни ма по же ле ла је пред сед ни ца ов да шњег КУД-а „Др Ђор ђе На то ше вић“ Све тла-

на Алек сић. Она је на гла си ла да је по ред пе сме и игре, нај ва жни је то што има ле пих бре са ка, пе ци ва и дру же ња. Пред сед ник Са ве та МЗ Но ви Слан ка-мен Дра ган Кри во ши ја је ис та као да ова мна и фе ста ци ја до при но си по пу ла-ри за ци ји се ла и ње го вом ста ци о ни ра-њу на кул тур ној и ту ри стич кој ма пи у окру же њу.

- Пре 20 го ди на би ло је мно го бре-са ка у Но вом Слан ка ме ну и ми смо као Ме сна за јед ни ца од лу чи ли да

на ша ма ни фе ста ци ја бу де по се ве ће-на овој воћ ки, да то бу ду „Да ни бре-са ка“, и ве ру јем да ће та ко оста ти и у

бу дућ но сти, под се тио је Кри во ши ја ко ји је и сам про из во ђач бре са ка. И ако бре сква бр зо до но си но вац, она је осе тљи ва и про блем јој је пла сман, ка же он и за то је у по след ње вре ме ја бу ка узе ла при мат, док је про из вод-ња бре са ка у бла гом опа да њу.

До ма ћи ни ма, уче сни ци ма и го сти-ма пред сед ник Скуп шти не оп шти не Ин ђи ја Ми лан Пре до је вић по же лео је да још мно го пу та про сла ве „Да не бре са ка“.

- Овај ју би лар ни два де се ти пут по ка зу је да то за и ста ду го тра је и дај Бо же да и ва ши пло до ви бре скве ду-го тра ју и да бу ду у ква ли те ту. Же лим вам да сва ка го ди на бу де све бо ља и бо ља и да се све ви ше оку пља те ов де и, на рав но да ће оп шти на Ин ђи ја би ти

по кро ви тељ ова ко ле пих до га ђа ја – ре као је Ми лан Пре до је вић пред по-че так кон цер та кул тур но умет нич ких дру шта ва.

По че так кон цер та обе ле жи ла је пе смом сјај на Ири на Ар се ни је вић, а ове го ди не у Но вом Слан ка ме ну на-сту пи ло је се дам кул тур но умет нич-ких дру та ва. По ред до ма ћи на КУД-а „Др Ђор ђе На то ше вић“, пред ста ви ли су се: СКД „Про свје та“, Ви ро ви ти ца из Ре пу бли ке Хр ват ске, КУД „Дво ро ви“ из Ре пу бли ке Срп ске, КУД „Мла дост“ из Ке ре по љи на (Жа гу би ца), КУД „Чу-ко је вац“ из Чу ко јев ца (Кра ље во), КУД „Фру ла“ Лип нич ки шор (Ло зни-ца) и За ви чај но дру штво Сла во на ца из Бе о гра да.

Г.М.

Бо ста ни ја да у До брин ци ма код Ру-ме тра је де вет го ди на. Ре ла тив но

крат ко трај на ма ни фе ста ци ја, ка да се зна ко ли ко су До брин ци бо стан џиј ско се ло. Пр ви пут по сле мно го го ди на у цен тру се ла ви ше ви ди мо ди ње не го лу бе ни це, а про из во ђа чи бо ста на ка жу да је ово го ди на ка да су на по кон мо гли да за ра де од бо ста на при бли жно као не кад, ка да се са мо од ове кул ту ре мо-гло при стој но жи ве ти.

Ђор ђе То мић лу бе ни цу има на све-га хек тар, али је, пре ма ње го вим ре чи-ма, ро дом из 2019. пре за до во љан.

- Го ди на ка ко је кре ну ла ло ше, ве-тар, ки ша, не вре ме, лед, мраз, хва ла бо гу, до шли смо до про из во да ко ји вре ди. Пр ву лу бе ни цу смо ски ну ли око 1.ју ла, а за сад иде се ча до бро, сти же у ета па ма, а не као ра ни је на го ми ли па на пра ви мо чеп и он да има мо про блем са це ном, Тре нут но се че ка лу-бе ни ца у До бри ци ма. Ка ко шта до ђе у До брин це, та ко од мах иде. По чет на це на на пр вом ски да њу је би ла 40 ди на ра, а тре нут но је 20 до 22 ди на ра. Це не су и на при ја ци ску ље, по тро ша чи ма то мо жда ни је дра го, али на ма про из во ђа чи-ма је сте. На ша тра ди ци ја мо ра да ис по шту је, без об зи ра на то да ли је го ди на бо ља или ло-ши ја, ка же То мић.

На да се по ве ћа њу про из-вод ње, јер пре ма ње го вим ре чи ма у До брин ци ма је три

пу та ма ње по вр ши на под лу бе ни ца ма не го у она срећ на вре ме на.

-Та кве ин фор ма ци је нај че шће до би-ја мо од про да ва ца се ме на, ко ји ка жу да су про да ли три пу та ма ње се ме на не го ина че. Ди ња нам је при сти гла у ве ли ком оби му, а це на јој је из у зет но ни ска од око 10 ди на ра за ки ло грам. Ди ње сто је и че ка мо Осе чи ну да от ку-пи за ин ду стриј ску про из вод њу. Ски-да ње лу бе ни ца ће тра ја ти ма ло ду же, има ли смо из мр за ва ња, па до се ја ва ња, па пре се ва ња, на се ва ња, све га и сва-че га. По са ве то ва ли смо се са стру ком не би ли је до ве ли до пра вог ква ли те та. Ина че на ша лу бе ни ца и уво зна не мо гу да се по ре де. Тур ска је има ла не ко не-вре ме као ми, али уво за има, има и са-да ал бан ске лу бе ни це на кван та шу, али она не ма ква ли тет као на ша. Нај вжни-ја је до бра це на, про шле го ди не пред

крај ко шта ла је 5 ди на ра, са да је чак и до 22, то не мо же да се по ре ди. Улог по јед ном ју тру се зна да је 1000 евра, а са да пр ви пут ове го ди не има мо не ку до бит, кае Ђор ђе То мић.

Ка же да су го ди на ма уна-зад До брин ча ни се ја ли лу-бе ни це ра ди тра ди ци је и упор но сти, ко ја се ове, 2019.го ди не ис пла ти ла.

За то је и ово го ди шња Бо ста ни ја да у До брин ци ма про шла у мно го бо љем рас-по ло же њу, са свим про прат-ним ак тив но сти ма, ре као је Мир ко Че стић, пред сед-ник Са ве та ме сне за јед ни це До брин ци. Ор га ни за тор ма-ни фе ста ци је је Ме сна за јед-ни ца До брин ци, под по кро-ви тељ ством Оп шти не Ру ма и

уз по др шку спон зо ра.- По вр ши не под бо-

ста ном су ма ње, али ма ни фе ста ци ју одр жа-ва мо до кле год има бо-ста на у До брин ци ма. Ка ко је би ло ло ше прет ход них го ди на, ове го ди не је це на до бра. Бо ста на не-ма пу но, не ма си ту а ци је да се тр жи ште за си ти, па је до ста про из во ђа ча за ра-ди ло при сто јан но вац. Са да има мо ви-ше ди ња, ко је су лак ше за про из вод њу. На куп ци ида ље до ла зе у До брин це, ма ло ка сне због прет ход но ло шег вре-ме на, али сад оче ку је мо шле пе ре и ка-да њих ви ди те у До брин ци ма, зна те да је пра ви бум и да про из во ђа чи тр ља ју ру ке, ре као је Че стић.

Нај те жу лу бе ни цу на до бри нач кој Бо ста ни ја ди, од 21, ки ло гра ма имао је Жив ко Бор ко вац.

- Лу бе ни це смо има ли на јед ном хек та ру и до са да смо про да ли по ло ви-ну. Сав род, ина че, про да је мо код ку ће, јер су лу бе ни це до брог ква ли те та. Це-ла по ро ди ца је укљу че на у про из вод-њу и про да ју бо ста на, ка же Бор ко вац.

Нај те жу ди њу од 6,3 ки ло гра ма на так-ми че ње је до нео Дра ган Ма ној ло вић.

Нај сла ђу лу бе ни цу про из вео је Ми-

лош Ду пор, а нај сла ђу ди њу Жи ка Бо-

шко вић, нај бо љи ко тлић ску вао је Ни-

ко ла Ма ној ло вић. Нај сла ђу штру длу на пра ви ле су же не из Удру же ња “Ве се-ли ца” из Де ча.

С. Бе ло тић

Бре скви у част сла ви це ло се ло

Ми лан Пре до је вић

Све тла на Алек сић

Дра ган Кри во ши ја

Де фи ле уче сни ка

До брин ча ни тр ља ју ру ке

Жив ко Бор ко вац

Мир ко Че стић

Ђор ђе То мић

На ступ до ма ћи на

У Ша шин ци ма је про те-клог ви кен да одр жа на

по зна та се о ска ма ни фе ста-ци ја Бо ста ни ја да,ју би лар на три де се та. Ка ко ка жу про-из во ђа чи бо ста на, ово је пр-ва по сле ду гог ни за го ди на ка да бо стан џи ја мо же би ти за до во љан це ном, иако је при нос ма ло под ба цио. По-чет на це на бо ста на, тач ни је лу бе ни ца при пр вом бра-њу би ла је око 40 ди на ра за ки ло грам на ве ли ко, а у овом мо мен ту чак 25, што је зна чај но ви ше у од но су на про шло го ди шњих 5 ди на ра за ки ло грам. У јед ном се та-ко ђе сла жу, иако је бо ста на све ма ње, Бо ста ни ја де ће би ти до кле год бу де би ло лу бе ни ца.

Ша шин ча ни су спрем-но до че ка ли 30. ју би лар ну Бо ста ни ја ду, ко ју је отво рио Зо ран

Ми шче вић, за ме ник на чел ни ка Град-ске упр ља ве за обра зо ва ње, кул ту ру и спорт. И ове го ди не ор га ни за ци ја је при па ла Ме сној за јед ни ци Ша шин ци, уз по др шку Гра да Срем ска Ми тро ви-ца и број них спон зо ра. Осим по што-ва ња пре ма слат кој лу бе ни ци, из бо ру за нај те жу ди њу и лу бе ни цу, и овај пут ор га ни зо ван је низ дру гих са др жа ја и так ми че ња у ди сци пли на ма ко је се ве-зу ју за бо стан

- Ово је три де се та, ју би лар на Бо ста-ни ја да и ма ло ко ја ма ни фе ста ци ја оп-ста не то ли ко го ди на. По три де се ти пут у Ша шин ци ма се одр жа ва Бо ста ни ја да, пр ва је ор га ни зо ва на 13.ав гу ста 1990.го ди не. Та да су лу бе ни це до ла зи ле ка-сни је, а са да, због агро тех ни ке, стиг ну ра ни је, па смо и ми на шу ма ни фе ста ци-ју по ме ри ли за јул ме сец. Дру жи мо се,

так ми чи мо, сва ко ће по ка за ти сво је ве-шти не, у кле пе ту ши, пу ца њу би чем, бр-зом је де њу лу бе ни ца и сва ко ће има ти не ку сво ју за ни ма ци ју. Са вет ме сне за-јед ни це је мно го ра дио да се ор га ни зу-је ова ква ма ни фе ста ци ја, али смо све до бро ура ди ли и на да мо се да ће сви би ти за до вољ ни. Ми смо ре кли да до-кле год бу де и јед не лу бе ни це, би ће и Бо ста ни ја де, иако је ових го ди на да ле-ко ма ње зе мље под бо ста ном. Ми ову ма ниф ста ци ју во ли мо и тру ди ће мо се до кле год има и јед на ку ћи ца лу бе ни це да ораг ни зу је мо на шу ма ни фе ста ци ју, ре као је Ни ко ла Ми лић, пред сед ник Са ве та ме сне за јед ни це Ша шин ци.

У Ша шин ци ма бо ста на не ма ви ше као ра ни је. Не ка да је сва ка дру га ку ћа га ји ла лу бе ни це и ди ње, да нас је то све-га 12 до 13 ју та ра зе мље. При нос је био сла би ји, ква ли тет до бар, це на још бо-ља, па не ке ра чу ни це има, ка же Го ран

Ма лен ко вић, је дан од ма ло број них пре о ста лих бо стан џи ја из Ша ши на ца. Упра во је он про из вео нај те жу лу бе ни-цу и ди њу од 20,64 и 4, ки ло гра ма.

- Ове го ди не бо стан је ква ли те тан, али је го ди на ло ша што се ти че ро да. Мај је био хла дан, би ло је и мра за, а по зна то је да бо ста ну ни ка ко не од-го ва ра ни ска тем пе ра ту ра, чак ни она од 7 сте пе ни у плу су. Пр ву лу-бе ни цу смо ски ну ли око 10. ју ла, не што ка сни је у од но су на про шлу го ди ну. По чет на це на на ве ли ко је би ла 40 ди на ра за ки ло грам, са да је већ од 15 до 20 ди на ра, све за ви си од куп ца. На пи ја ци је це на за крај њег куп ца око 25-30 ди на ра по ки ло гра му,

не где чак и 40, а ми је от ку-пљи ва чи ма не да мо ис под 20 ди на ра у овом мо мен ту. Сво је тр жи ште има мо у Срем ској Ми-тро ви ци и Ла ћар ку, лу бе ни ца је су пер и ква ли тет на и сви су за до вољ ни. Је ди но је про блем што је ро ди ла ду пло ма ње не-го про шле го ди не, а тро шко ви про из вод ње су и сти. Ма да, ове го ди не јој је ве ћа це на у од но су на про шло го ди шњу па до ђе мо на исто. Ако ни шта дру го, ове го ди не бар има мо ма ње по сла. Ша шин ци су се ло где је не кад би ло на сто ти не ју та ра бо ста-на , а са да све га 12-13 ју та ра. Ја сам лу бе ни це се јао нај ви-ше на 5 до 6 ју та ра, ове го ди не три. Не жи ви мо са мо од то га, ра ди мо све, ма да има ле пе за-ра де на бо ста ну ка да је до бра го ди на. Ове го ди не је и про да ја не што ло ши ја, а чи ни ми се да

ни уво зних лу бе ни ца ни је би ло мно го, јер ни у Ма ке до ни ји и Грч кој ни су баш мно го до бро ро ди ле. За то на ша др жи це ну, а про шле го ди не је би ла 5-6 ди-на ра кра јем ју ла, ка же Ма лен ко вић.

Лу бе ни ца је би ло бар за бо ста ни ја-ду, па ни су из о ста ле ни оста ле так ми-чар ске ди сци пли не. Нај гла сни ју кле-пе ту шу има ла је ма ле на Ми ли ца Ле-

шћук, док је вре ме шна Ко ца на Ко ле-

сар из Ку цу ре би ла нај бо ља у пу ца њу би чем. Так ми чи ла се и про шле го ди не, али је, ка ко ка же, на гра ду пре пу сти ла нај мла ђи ма ко ји су се так ми чи ли. Ове го ди не са вла да ла је је ди ног про тив ни-ка, Вла ду Је лов ца из Ша ши на ца.

-Имам 67 го ди на и 64 го ди не пу цам би чем. Про шле го ди не сам се од ре кла на гра де у ко рист де це, али ове го ди не се де ца ни су при ја ви ла. Ме ни на гра да ни шта не зна чи, већ ми је на гра да да де ци по ка жем ка ко се то ра ди, да мла-ди ви де шта је то бич. Про шле не де ље

смо код нас у Ку цу ри има ли Да не же-тве, та мо сам и пред сед ни ка Скуп шти-не оп шти не до че ка ла са би чем, и то је мо ја на гра да, ка же Ко ца на Ко ле сар из Ку цу ре.

А бо ста на не ма без ко ле бе у ко јој су бо стан џи је чу ва ле њи ву од ште то чи на и не зва них го сти ју. Ко ле бе су пра ви ли ста ри, и да нас их че сто ко ри сте, а има и де це ко ју су оче ви, де ке и стри че ви на у чи ли ка ко се оба пра ви. Глав ни мај-стор за јед ну од њих је Вељ ко Ми ја то-

вић из Ша ши на ца, ко ме су у пра вље њу ко ле бе по ма га ли дру га ри Ми ле, Алек-сан дар, Па вле, Јо ван, Ђор ђе, Сан дра и Еле на.

- Ми смо са ми пра ви ли ову ко ле-бу, по че ли смо дан пред бо ста ни ја ду, а ко ри сти ли смо углав ном ма те ри ја ле из при ро де, сла му, ку ку руз, др во, сун-цо крет, има мо и ма ло це ра де, а ба бе и де де су нам да ле ста ру ће бад. Ме не је чи ка учио да пра вим ко ле бу, он нам је че сто по ма гао, а сад зна мо са ми да је на пра ви мо. Ов де мо же и да се спа ва, је дан друг је ту пре спа вао. Ко ле бе су се пра ви ле да у њи ма спа ва бо стан џи-ја, да чу ва бо стан, та мо су ве жба ли да пу ца ју би чем, да лу па ју у кле пе ту шу, а ми смо ве жба ли ипра ви ли смо ко ле бе у шу ми ци, и сад сто је та мо. Ме не је де-да учио да кад на ко ле би оста не је дан ви сок ку ку руз, да пу цам би чем и да га ски нем , та ко да слу жи и да се ве жба пре ци зност, ка же Вељ ко.

Као и на сва кој ма ни фе ста ци ји, да-ме из Удру же ња же на “Де сан ка Мак си-мо вић” Ша шин ци пе кле су ле пи њи це за све го сте, а про грам су сво јим уме-ћем улеп ша ле и за сла ди ле же не из мно го бо рој них удру же ња из Сре ма. Ку вао се и бе ћар па при каш, а на кра ју су у цен тар се ла при сти гли и ко ња ри ко ји су уче ство ва ли на 30. фи ја ке ри-ја ди, ко ја се одр жа ла на ша ши нач ком ва ша ри шту.

- И ми из Ко њич ког клу ба “Па док” Ша шин ци смо ор га ни зо ва ли три де-се ту ју би лар ну фи ја ке ри ја ду, на ко јој је би ло је око 40 за пре га ко је су на сту-па ле у так ми чар ском и ре ви јал ном де-лу. Ове го ди не смо пр ви пут уве ли во-жњу кроз чу ње ве, то је но ва ве шти на пре ци зно сти, по пу лар на код ко ња ра и сви су за до вољ ни. Има ли смо во жњу кроз чу ње ве за дво прег и че тво ро прег, за тим нај мла ђе во за че и ре ви јал ну во-жњу. Са му ма ни фе ста ци ју је те шко одр жа ти да тра је три де це ни је, да нас су кри зна вре ме на, а ми се сна ла зи мо, ма ло уз по моћ спон зо ра, ску пи мо не-што из ме ђу се бе, по мог не нам и Ме сна за јед ни ца. Ша ши нач ка фи ја ке ри ја да је ле па, ко ња ри јој се ра до ода зи ва ју, јер су увек до бро до че ка ни. Љу ди он да у све ве ћем бро ју до ла зе, јер нас пре-по ру чу ју, го во ри Ра до слав Вла хо вић, пред сед ник Ко њич ког клу ба “Па док “ Ша шин ци.

С. Бе ло тић

Среда, 24. јул 2019. 17

Док је лу бе ни ца, би ће бо ста ни ја де

Poklon

vaučer

Besplatan ulazak >>> ZASAVICAVaučer važi za jednu osobu i jedan ulazak od 25.07. - 01.09. 2019.

Нај бо љи у Ша шин ци ма

Ва ња Ма лен ко вић, ћер ка бо-стан џи је Го ра на Ма лен ко ви ћа, при ја ви ла је и осво ји ла на гра ду за нај те жу лу бе ни цу(20,64 ки ло-гра ма) и нај те жу ди њу (4 ки ло гра-ма). Нај бо љи бе ћар па при каш на-пра ви ла је еки па “У инат сви ма” из Срем ске Ми тро ви це. На гра ду за нај гла сни је пу ца ње би чем осво ји-ла је Ко ца на Ко ле сар из Ку цу ре, а нај гла сни је се чу ла кле пе ту ша ма ле Ми ли це Ле шћук из Срем-ске Ми тро ви це. Нај леп ши фе њер од бун де ве на пра ви ли су ма ли Ла зар иСте фан из Срем ске Ми-тро ви це, а лу бе ни цу су нај бр же по је ли Уна Шо лак и Алек сан дар

Чи чић. Нај бо ља је би ла Уро ше ва ко ле ба, а нај леп ше ста рин ске ко-ла че на пра ви ле су же не из До њег То вар ни ка. На гра да за нај бо љу коњ ску за пре гу при па ла је Ми-

лен ку Ра да ко ви ћу из Сур чи на, нај бо љи мла ди пар ко ња имао је Звон ко Чај ку шић из Ру ме, а нај-леп ши ход ко ња има ла су гр ла Си-

ни ше Ра да ко ви ћа из Ру ме.

Ни ко ла Ми лић

Го ран Ма лен ко вић са нај те жом лу бе ни цом и ди њом

Бр зо је де ње лу бе ни ца

Бо стан џиј ска ко ле ба

Ко ца на Ко ле сар

За пре ге на фи ја ке ри ја ди

Нај гла сни ја кле пе ту ша

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Про да јем се о ско до ма ћин ство у Рав-њу на 20 ари пла ца, це на по вољ на, до го вор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Про да јем ју тро и 3 фр та ља зе мље, 100 ме та ра од на плат не рам пе на ауто пу ту у Ку зми ну. Тел:060/385-44-81

- Про да јем ку ћу 160м2 са по моћ ним објек ти ма у Срем ској Ми тро ви ци ули-ца Пр ви Но вем бар 25. Тел: 022/614-624 и 063/194-31-09

- Про да јем ку ћу на пла цу од 8 ари.две пар це ле из ла зе на две ули це, це на 25.000 евра. Тел. 063/32-12-55

- Про да јем спрат ну ку ћу у на се љу Орао, це на 80.000 евра.Тел: 065/32-11-255

- Про да јем 16 ари пла ца под усе вом код Чар де. Тел: 061/23-72-555

- Про да јем спрат ну ку ћу у на се љу Пич-ко вац на 6,5 ари пла ца. Тел: 069/801-1592

- Про да јем спрат ну ку ћу у пр вој зо ни, це на 75.000 евра, Срем ска Ми тро ви ца. Тел: 063/65-66-18

- Про да јем 3,021 хек та ра, 5,3 ју тра у ко ма ду зе мље у Чал ми по тез Мор јан. Тел:062/409-476

- Про да јем ку ћу 120м2 на 4 ара у Срем ској Ми тро ви ци, екс тра ло ка ци ја 50м од бол ни це по год на за све на ме-не, ло кал, ин ве сти то ри. Тел: 063/841-93-15

- Про да јем ви кен ди цу код Ди во ша пре ма ма на сти ру Ђип ша на трв дом пу ту на око 30 ари у од лич ном ста њу , ле га ли зо ва на има со лар ну стру ју.Тел: 063/535-889

- Из да јем ку ћу са окућ ни цом , ба шта и дво ри ште 8 ари це на по до го во ру , Ма чван ска Ми тро ви ца, Сав ска 5. Тел: 069/394-68-65

- Из да јем ку ћу 70м2 ули ца Пла нин ска Срем ска Ми тро ви ца, гре ја ње на ка-ље ву пећ са пра те ћим објек ти ма. Тел: 064/316-90-56

СТА НО ВИ

- Из да јем јед но со бан стан у цен тру Срем ске Ми тро ви це од 1. ав гу ста, ком плет на ме штен. Тел: 063/535-542

- Про да јем дво со бан стан 51м2 у на-се љу М. Ху ђи осмо спрат ни ца. Тел: 065/321-12-55

- Про да јем дво со бан стан 60м2 на КПД 22 ав густ , пр ви спрат, ЦГ, по друм. Тел: 064/12-33-310

СТА НО ВИ

- Из да јем на ме ште ну гар со ње ру у цен-тру Но вог Са да. Тел: 064/31-31-331

- Из да јем на ме штен стан у Срем ској Ми тро ви ци, Ше ћер со как, ком плет но на ме штен. Тел: 064/31-31-331

- Из да јем дво со бан стан за сту ден те и уче ни ке у стро гом цен тру Срем ске Ми тро ви це, да љин ско гре ја ње, ТВ, ин-тер нет ком пи ју тер. Тел: 063/7793-172 и 022/625-380

- Из да јем на ме ште ну со бу за уче ни це на се ље Ста ри мост 27. Тел: 069/626-985

- Из да јем на ме штен стан за са ми цу у Срем ској Ми тро ви ци. Тел: 631-585

- Из да јем јед но со бан на ме штен стан са ку па ти лом, улаз по се бан, гре ја ње на гас, на услу зи веш ма ши на и ма ши на за су-ше ње. Тел: 671-845 061-1555-110

ЛО КА ЛИ

-Из да јем ха лу 600м2 За све вр сте де-лат но сти у Но ћа ју са по слов ним про-сто ром, при лаз са две стра не и пар-кин гом. Тел: 065/2657-122

ВО ЗИ ЛА

- Ку пу јем ауто мо бил до 2.000 евра ста-ње не бит но. Тел: 069/13-32-132

- Про да јем ка ми он ЗА СТА ВА РИ ВАЛ, Ки пер, ре мон то ван ком плет. Тел: 063/535-889

- Про да јем Голф 2, 1985 го ди ште у бес-пре корм ном ста њу ауто ма тик, мо тор бен зин плин, ате сти ран. Тел: 063/535-889

- Про да јем ауто мо бил Смарт, 2002. го ди ште, сви па пи ри ура ђе ни, на име, 1.800 евра. Тел: 063/509-493

ПО ЉО ПРИ ВРЕД НЕ МА ШИ НЕ

- Про да јем кру њач и пре кру пач Оџач-ки и ши ва ћу ма ши ну у ис прав ном ста њу. Тел: 064/24-44-838

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

РА ЗНО

- Про да јем ме ка но огрев но др во. Тел: 064/38-28-534

- Про да јем два про зо ра 60х60 са ша-лу ка три ма,бој лер, би де са ар ма ло-вом сла ви ном , ор ма рић и гре ја ли ца за ку па ти ло и уга о ну гар ни ту ру, две фо те ље и ко жне јак не и дру га оде ћа. Тел:064/419-27-00

- Же на 59 го ди на не го ва ла би не пок-трет ну жен ску осо бу, Срем ска Ми тро ви-ца и ли Бе ла ру жа. Тел: 064/242-93-60

- Про да јем ком плет кро јач ку рад њу са три рав но ште па ју ће ма ши не, ен дла-ри ца са пет ко на ца, два кро јач ка сто ла и ТА пећ 6 ки ло ва та. Це на по до го во ру. Тел: 064/26-87-276

- Про да јем ма ши ну за одва ја ње ко-шти ца од шљи ва и фи но мле ве ње ја-бу ка, кру ша ка и ду ња. Тел: 022/623-981 и 064/33-11-788

- Кре че ње и фар ба ње сто ла ри је као по сле кре че ња из вла че ње са ра са ваљ ком ста рин ско 20 му стри. Тел: 064/44-20-412

- Про да јем струг АДА ПО ТИ СЈЕ 2 ме-тра рад на ду жи на, про лаз Фи 75, у рад ном ста њу. Тел: 063/535-889

- Про да јем ком пре сор Труд бе ник До бој 1500 ли та ра ис пра ван. Тел: 063/535-889

- Про да јем хи дра у лич ко ви тло ита ли-јан ско, ско ро но во са ка ми о на МАН. Тел: 063/535-889

- Про да јем хи дра у лич ки агре гат BOSCH PAR KER,ре зер во ар 300л, елек-тро мо тор 23ки ло ва ти, по го ни крил ну пум пу са ел.маг нет ним раз вод ни ца ма, хи дро а ку му ла то ром и ком плет пра те-ћом опре мом. Тел: 063/535-889

- Про да јем сто лар ски КЕТ ФРЕ ЗЕР. Тел: 063/535-889

- Про да јем Фре зу за мо то кул ти ва тор у бес пре кор мом ста њу, Не мач ка. Тел: 063/535-889

- Про да јем ве ли ку бру си ли цу са 2 ка ме на фи 400мм за бра ва ри ју. Тел: 063/535-889

- Про да јем алат хи дра у лич ку пре су за пре со ва ње ка бло ва за елек тро мре жу. Тел: 063/535-889

- Про да јем хи дра у лич ку пум пу за фе-ка ли је мар ке МО РО за ци стер ну 6-8 мм3. Тел: 063/535-889

- Про да јем ди зел мо тор ста бил ни Ха-зет са два кли па звуч но изо ло ван Тел: 063/535-889

- Про да јем ма шин скуу те сте ру , ма-ши ну за се ћи ме тал Ек цен тар фи 350 По бе да и фи 200 Ита ли јан ска. Тел: 063/535-889

- Про да јем бо цу за ком пре сор 1500 ли-та ра Труд бе ник, До бој. Тел: 063/535-889

- Про да јем гу мар ку пре су 20 то на Уни-вер зал Ба ња Лу ка. Тел: 063/535-889

- Про да јем бур ги ју са ре дук то ром фа-брич ка фи 250 за бу ше ње ру па за во ће или огра де, при кљу чу је се на по лу ге трак то ра. Тел: 063/535-889

Среда, 24. јул 2019.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Стоматолошка ординација

Стари шор 48Сремска Митровица

022 611-199

Др Филиповић

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

Радно време:КУЋНЕ

ПОСЕТЕ

Тел:

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

SREMSKEPORTAL !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

МАРКЕТИНГ

610-496 и 615-210

По кра јин ски се кре та ри јат за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не, на осно ву чла на 10. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу жбе ни гла сник РС", бр. 135/04) об ја вљу је

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

По кра јин ски се кре та ри јат за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не, да на 16. 07. 2019. го ди не, до нео је ре ше ње о не при сту па њу из ра ди сту ди је о про-це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ПРО ЈЕК ТА Ре кон струк ци ја TS 400/220/110 kV ''Срем ска Ми тро ви ца 2'' – опре ма ње ДВ по ља 110kV бр. Е13, но си о ца про-јек та AD ''Елек тро мре жа Ср би је'' Бе о град, ули ца Кне за Ми ло ша бр.11, Бе о-град.

Ре ше ње о не при сту па њу из ра ди Сту ди је о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну за пред мет ни про је кат мо же се до би ти на увид рад ним да ни ма од 10 h до 14 h у про сто ри ја ма По кра јин ског се кре та ри ја та за ур ба ни зам и за-шти ту жи вот не сре ди не, Бу ле вар Ми хај ла Пу пи на 16, Но ви Сад (при зе мље, кан це ла ри ја бр. 39).

За ин те ре со ва на јав ност мо же из ја ви ти жал бу на до не то ре ше ње у ро ку од 15 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба ве ште ња.

Среда, 24. јул 2019. 19

Ribarska obala bb,

Tel: 064/842-08-66

Menadžer: 064/842-08-76

Email: [email protected]

Proslavite vaše značajne datume u prijatnom ambijentu restorana Posejdon uz obalu Save. Prenoćište, izvanredna kuhinja, dobra usluga. Vikendom tamburaši.

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

Специјални резерват природе Засави-ца инспирација је многим уметници-

ма који долазе да у стварају, а ових дана у природи која надахњује своје уметничко дело почео је да креира академски вајар Велимир Каравелић. Реч је о скулптури бика која ће бити направљена у каме-ну који је на Засавицу стигао на по-клон од Удружења “Камена колонија” из Београда.

Како нам је рекао Слободан Симић, управник СРП Засавица, ради се о је-динственом камену, блоку аметиста, до-премљеном из каменолома који је удаљен око 10.000 ки-лометара ваздушне линије од Засавице.

- Председник Удружења “Камена колонија” из Бео-града Зоран Ђајић желео је да направимо неку скулпту-ру коју нема нико у земљи и поклонио нам је камен, који је једна врста стене гнајс нас-тале у у прекамбијском пери-оду као производ регионал-ног метаморфизма, а стара је више од једне милијарде го-дина. У себи има кварца и не-ког драгог камења, а 20 пута је тврђи од мермера. Када је камен стигао, један од наших највећих вајара професор Велимир Каравелић, бора-већи на Засавици дошао је на идеју да потпуно бесплатно

направи нешто од њега. Тако је почело стварање једног новог уметничког дела, подолског говечета у камену, које ће бити јединствено на овим просторима и представљаће праву атракцију за све посетиоце – рекао је Слободан Симић, управник Специјалног резервата приро-де Засавица.

За Велимира Каравелића, који је ма-гистар примењених уметности и доби-тник многобројних награда за скулптуру, критичари кажу да заснива свој рад на искуству модернизма и да ствара снажне

облике у камену, кроз фигуре језички сведених, стилизованих али и наглашено сензибилних физиономија.

А на питање зашто је одлу-чио да своје ново уметничко дело ствара баш у природи на Засавици, уметник нам је рекао да је приликом прве посете остао заслепљен вели-чанственом лепотом природе коју је ту видео и доживео.

-Први пут сам овде дошао пре годину дана, заједно са Зораном Ђајићем, који је спон-зор овог камена и толико сам био ганут овом природом овде да су ми кренуле сузе од радо-сти. Одмах сам покренуо ини-цијативу да направим нешто од тог камена који је је стигао из Бразила. Моја идеја је била да направим скулптуру бика, али смо се договорили да то ипак буде подолско говече, с обзиром да су подолци ауто-хтона врста и да се у Засавици

гаје пуштени на пашњаку Ваљевац повр-шине 300 хектара, где се тренутно налази 80 грла. На Симићев предлог одлучили смо да овај пројекат заправо буде нека врста уметничке колоније која ће траја-ти целу годину, како би посетиоци могли да учествују у читавом процесу мог рада, односно како би могли да буду сведоци свих фаза настанка тог уметничког дела – објашњава професор Каравелић и обја-шњава да ће за обраду камена користити специјалне машине, али такође и старин-ске традиционалне алате којима веома добро манипулише.

Он додаје да је тренутно при крају прва фаза рада и да је завршио предло-жак у глини, а након тога следи његово пребацивање у гипс. После тога се врши бушење камена, који је суров камен, али исто тако и вредан, зато што је величан-ствен. Иначе, камен је висок 180 центи-метара, широк 110 центиметара, а дуга-чак 2,7 метара, што је груба попорција масе коју захтева скулптура. Вајар нам

открива да у овом пројекту има вели-ки проблем естетског карактера, јер не жели да скулптура буде пуки биолошки атлас, него мора на првом месту да буде уметничко дело.

-Зато морам наћи компромис између уметности и природе, да то буде питко и популарно, али да ипак не пређем у кич. Такође, морам да се “изборим” и са роговима, јер ако их направим тако да штрче, то у камену може бити опасно, по-што камен такве форме не подноси. Он тражи мир, пуноћу и хармоничну форму. Зато ја проводим време овде упијајући звуке, слике, лепоту предела, како би све то што је у мени после могло да исијава у камену. Јер, све што радим независно од срца не може ваљати, а овде имам утисак као да сам се вратио неколико хиљада година уназад, толико осећам лепоту и мир ове величанствене оазе, па зато и стварам са пуно емоција – каже вајар Велимир Каравелић. С. Михајловић

фото: лична архива

Јул месец се ближи крају, а спољне температуре су и даље промењиве,

што веома утиче на здравље грађана, а посебно оних који имају неку од хро-ничних болести. Управо из тог разлога, кардиолози Опште болнице у Сремској Митровици ових дана имају доста посла, јер грађани долазе да не само да се пре-гледају, него и да добију адекватан савет како се изборити са наглим променама времена.

Како предупредити топлотни удар и какву терапију треба да користе срчани болесници током лета, питали смо интер-нисту др Николу Ивановића, специја-листу кардиолога из митровачке Болни-це.

- Осцилације у температурама могу највише да утичу на хроничне болес-нике, а пре свега на оне који имају про-блема са кардиоваскуларним системом.

Наиме, наш одбрамбени механизам про-тив врућина је знојење, а да би се људи знојили срце мора појачано и брже да ради, што представља проблем хронич-ним болесницима. Уколико пацијенти осете неке од тегоба које би могле да указују на то да би топлотна исцрпље-ност или топлотни удар могао наићи, а то је у ситуацијама када су спољашње те-мепратуре више од 30 степени, односно уколико осете да имају главобољу, пови-шену темепературу, појачано знојење, суву и топлу кожу и да је све то праћено осећајем мучнине, збуљености, конфу-зије, тада требају хитно да се јаве у прву здравствену установу и да траже помоћ лекара – саветује интерниста др Нико-ла Ивановић, специјалиста кардиолог у Општој болници Сремска Митровица.

Како би се такви догађаји који пред-стављају опасност по здравље грађана

предупредили, др Ивановић упозорава да сви пацијенти који имају познату ср-чану слабост, као и све особе старије од 60 година које су до сада биле здраве, из-бегавају боравак напољу у временском периоду између 11 и 15 сати, односно препоручује да напоље излазе у раним јутарњим или у вечерњим сатима.

-Такође, прва и основна ствар о којој треба водити рачуна јесте уношење до-вољне количине течности. Пожељно је пити што више обичне воде, мада је до-бра и минерална вода која у себи садр-жи неопходне електролите који се губе знојењем, а то су магнезијум, калијум и натријум. Пацијенти би требали избега-вати унос алкохола и кафе, јер они допри-носе дехидратацији ћелија, а што се тиче хране препоручљиве су салате, хладне супе и чорбе, уз свакодневан унус воде-настог воћа, како би се организам стално

дехидрирао. Треба носити удобну и ком-форну одећу, од природних материјала, светлих боја које одбијају сунчеве зраке. Пацијенти који имају хроничну терапију морају да у договору са својим лекаром евентуално смање дозу диуретика за из-бацивање течности као и бета блокатора који спречавају да срце ради јаче и брже, уколико у терапији имају ову врсту леко-ва – каже др Ивановић.

Он наглашава да је највећи број срча-них удара забележен у летњим и зимским месецима, вероватно због екстремних временских прилика и додаје:

- Пацијенти у кардиолошку амбуланту долазе, пре свега, због бола или нелагод-ности у грудима, који у највећем броју случајева не буде срчаног порекла, али ипак прегледима и испитивањима треба искуључити оно што је најопасније и чега се највише плаше. Такође се жале и на

отежано дисање, као и на осећај непра-вилног срчаног рада, било да је успорен, убрзан или са паузама. Пацијенти који имају инфаркт хоспитализују на нашем Одељењу каридологије или их транс-портујемо у Институт за кардиоваску-ларне болести у Сремској Каменици где добијају неку терапију коју ми у Болници у Сремској Митровици нисмо у могућ-ности да им пружимо.

С. Михајловић

фото М. М.

О ТОМЕ КАКО СЕ ИЗБОРИТИ СА ПРОМЕНАМА ВРЕМЕНА

Временске осцилације опасне за срце

Др Никола Ивановић, специјалиста каридолог

Подолац од камена из БразилаРеч је о јединственом камену, блоку аметиста, старом више од једне

милијарде година, допремљеном из каменолома који је удаљен око

10.000 километара ваздушне линије од Засавице, а камену скулптуру

подолског говечета прави наш познати вајар Велимир Каравелић

Прво идејно решење скулптуре, вајар Велимир Каравелић и управник Слободан Симић

Предложак подолца у глини

Камен је на Засавици стигао из далеког Бразила

Restoran

POSEJDONSremska Mitrovica

Bog Panonskog mora

Среда, 24. јул 2019.20

11

022 615-615

Dežurna služba

066 615-1-615

SMS na broj 063 615-200Mail: [email protected]

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

MАЛИ ОГЛАСИ 615-200

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 159,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

На осно ву Од лу ке број 3274/2 од да на 20.05.2019. го ди не, Оп шта бол ни ца Срем ска Ми тро ви ца рас пи су је сле де ћи:

О Г Л А СЗА ПРИ КУ ПЉА ЊЕ ПО НУ ДА

ЗА ПРУ ЖА ЊЕ ФРИ ЗЕР СКО - БЕР БЕР СКИХ

УСЛУ ГА

1. Пред мет Огла са је при ку пља ње и из бор нај по вољ ни је по ну де за пру-жа ње услу га бри ја ња и ши ша ња хо спи та ли зо ва них па ци је на та у Слу жби не у-ро ло ги је са ин те зив ном не гом, Слу жби пси хи ја три је и на Оде ље њу ре а ни ма-ци је и ин те зив не не ге, два пу та не дељ но, на тро шак Оп ште бол ни це Срем ска Ми тро ви ца, као и ши ша ње и бри ја ње хо спи та ли зо ва них па ци је на та у свим оста лим Слу жба ма Оп ште бол ни це Срем ска Ми тро ви ца, на лич ни зах тев и на тро шак па ци је на та, а све по по зи ву овла шће ног ли ца из Оп ште бол ни це Срем ска Ми тро ви ца.

2. Пра во под но ше ња по ну де има ју прав на ли ца и пред у зет ни ци.

3. Уз по ну ду је по треб но до ста ви ти сле де ћу до ку мен та ци ју:- До каз о ре ги стра ци ји за оба вља ње бер бер ско-фри зер ских по сло ва (Ре-

ше ње АПР-а)- До каз о струч ној спре ми фри зер ског сме ра ли ца ко је ће вр ши ти услу ге

бри ја ња и ши ша ња па ци је на та.

4. По ну де се до ста вља ју у за тво ре ној ко вер ти на адре су Оп шта бол ни ца Срем ска Ми тро ви ца, ули ца Ста ри шор бр. 65, Срем ска Ми тро ви ца, уз на по-ме ну: „При ја ва на Оглас за пру жа ње фри зер ско-бер бер ских услу га“, са на-зна ком „НЕ ОТВА РА ТИ“.

На по ле ђи ни ко вер те на зна чи ти на зив под но си о ца по ну де, адре су, те ле-фон и кон такт осо бу.

5. По ну де се до ста вља ју у ро ку од 8 (осам) да на од да на об ја вљи ва ња Огла са у „Срем ским но ви на ма“, Срем ска Ми тро ви ца.

6. Отва ра ње и из бор нај по вољ ни је по ну де спро ве шће Ко ми си ја име но ва-на од стра не ди рек то ра Оп ште бол ни це Срем ска Ми тро ви ца.

Из бор по ну да вр ши ће се пре ма нај ни жој по ну ђе ној це ни. Не пот пу не и не бла го вре ме не по ну де не ће се узе ти у раз ма тра ње.

7. Оп шта бол ни ца Срем ска Ми тро ви ца за др жа ва пра во да не из вр ши из-бор нај по вољ ни је по ну де.

8. По ну ђа чи ко ји узму уче шће на Огла су би ће пи сме но оба ве ште ни о из-бо ру нај по вољ ни је по ну де на кон че га ће се за кљу чи ти Уго вор са нај по вољ-ни јим по ну ђа чем на пе ри од од го ди ну да на.

9. До дат не ин фор ма ци је мо гу се до би ти на тел. 022/610-222, лок. 163.

ДИ РЕК ТОР ОП ШТЕ БОЛ НИ ЦЕ СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА Др Жив ко Вр цељ

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈАОП ШТИ НА ИН ЂИ ЈАОде ље ње за ур ба ни зам,ко му нал но стам бе не по сло веи за шти ту жи вот не сре ди не Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре-

ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, у скла ду са чла ном 29. За ко на о про-це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу жбе ни гла сник РС'', број 135/04 и 36/09) об ја вљу је:

ОБА ВЕ ШТЕ ЊЕО до не том ре ше њу да је по треб на

про це на ути ца ја про јек та на жи вот ну сре ди ну

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре-ди не, на зах тев носиoца про јек та „ТЕ ЛЕ КОМ СР БИ ЈА“ а.д. из Бе о гра да, Та ков ска ули ца број 2, спро ве ло је по сту пак од лу чи ва ња о по тре би про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну за по ста вља ње ба зне ста ни це мо бил не те ле фо ни је „Ин-

ђи ја - Кра ља Пе тра I 2“ SMU139/SML139 на по сто је ћем стам бе ном објек ту за ви ше по ро дич но ста но ва ње у ули ци кра ља Пе тра Пр вог број 129 на ка та стар ској пар це ли број 3148/3 КО Ин ђи ја, на те ри то ри ји оп шти не Ин ђи ја. У спро ве де ном по ступ ку до не то је ре ше ње да за пред мет ни обје кат по треб на про це на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну.

До не то ре ше ње за сни ва се на ана ли зи зах те ва но си о ца про јек та и по да та ка о ло ка ци ји, ка рак те ри сти ка ма и мо гу ћим ути ца ји ма про јек та на жи вот ну сре ди ну, при че му су узе ти у об зир про пи са ни кри те ри ју ми за про јек те на ве де не у Ли сти I Уред бе о утвр ђи ва њу ли сте про је ка та за ко је је оба ве зна про це на ути ца ја и Ли-сте II про је ка та за ко је се мо же зах те ва ти про це на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну (''Слу жбе ни гла сник РС'', број 114/08).

Пред став ни ци за ин те ре со ва не јав но сти, ор га на и ор га ни за ци ја мо гу из вр-ши ти увид, сва ког рад ног да на у вре ме ну од 900-1200 ча со ва у про сто ри ја ма Оде ље ња за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре-ди не Ца ра Ду ша на број 1 и из ја ви ти жал бу на до не то ре ше ње По кра јин ском се кре та ри ја ру за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не из Но вог Са да, у ро-ку од 15 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба ве ште ња пу тем овог ор га на.

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

Број: 501-62/2019-IV-02- 6Да на: 24.07.2019. го ди не

Ин ђи ја

У шашиначком Дому културе одржана је промоција књиге „Шашиначки днев-

ник вечности” аутора Радована Срдића. У питању је занимљива, ромасирана моногр-фија села у којој је аутор обрадио историју села од античког периода до савременог доба, говори о људима, породицама и до-гађајима, а која је настала поводом 540 година од првог писаног трага места Ша-шинци. Промоција је окупила бројне Ша-шинчане и госте, међу којима су се многи препознали на страницама књиге, као што су могли да препознају и своје рођа-ке, пријатеље, познанике, али и да сазанју много тога из историје свог села. Предста-вљање књиге организовала је Библиотека “Глигорије Возаревић” Сремска Митровица и Месна заједница Шашинци. Рецензију за књи-гу су написали др Слађана Миленковић и др

Љубодраг Димић.- Књига пред вама је истинита историја Шаши-

наца, од античког периода до савременог доба, то је приповест о нашем селу, али и о неким дру-гим селима сличним нашем, о људима, њиховим судбинама, обичајима, навикама, наравима и о људима јединственим у њиховим животним путе-вима. Ја бих рекао да је ова књига производ на-шег заједничког рада и ваше несебичне подршке коју сам имао током писања, рекао је Радован Срдић.

Аутор, некадашњи директор и запослени у Архиву Срема деценијама је прикупљао грађу за књигу, а током својих истраживања старих и да-нашњих породица и родослова увидео је колико је цео Срем повезан људским и родбинским веза-ма и колико је све део једне шире слике и целине. Зато не чуди што једна књига о релативно малом селу има преко 600 страна, али ако је судећи по деценијама прикупљања материјала, могло би их бити још толико.

- Жанровски ова књига у себи садржи више историографских врста, у исто време има и елементе научног штива заснованог на дуго

година прикупљаној изворној грађи раз-личитог порекла и садржаја, драгоценог родослова знаменитих породица села Ша-шинци, узбудљивој хроници места, аутен-тичним записима, казивањима самих актера догађаја, ромасираној историји која прого-вара о судбини житеља Шашинаца, рекла је на промоцији Моравка Тодић, виши биб-лиотекар Библиотеке “Глигорије Возаревић” Сремска Митровица.

О селима у Срему мало знамо, а у селу је текао живот пун људске драме и узвишених напора да се зивот на селу учини лепшим и достојнијим, рекао је мр Живко Попов.

Радован Срдић је историчар који је напи-сао неколико књига монографија, „Јарак у рату и револуцији“, „Информатор радничког

покрета и НОБ-а у Срему“, „Битка на Легету 1914.“, „Стејановци“, један је од аутора књиге „Архиви у Србији“ и коаутор у књизи „Мост Светог Иринеја“, као и сарадник у књизи „Енциклопедија српске

историографије“. А како је интересовање за књи-гу велико и како је још много оних који заслужују место на њеним страницама, аутор припрема други део шашиначке монографије.

С. Белотић

Среда, 24. јул 2019. 21

Kompanija Modine je globalni lider u proizvodnji industrijskih izmenjivača toplote i rashladnih uređaja u auto industriji. Modine u Srbiji širi svoje kapacitete stoga pozivamo sve zainteresovane da grade svoju karijeru u multinacionalanoj kompaniji.

Osnovni uslovi:

Zavisno od radnog mesta, potrebno je imati :

tehničke struke

Nudimo:

[email protected] ili ostaviti svoje radne biografije na

Пети фестивал беседништва осуђених лица под насловом

„Аудиатур ет алтера парс - Нека се чује и друга страна” одржан је у Каз-нено поправном заводу у Сремској Митровици. Ове године такмичило се 28 учесника, a на велико финале у Хотел “Срем” стигло је њих 13 који су се надметали у две категорије, ауторска беседа и интерпретација. Ауторска беседа.

Прво место у категорији ауторске беседе припало је К. Ј. из КПЗ Пожаре-вац, друго местот припало је П. Д. из КПЗ Сремска Митровица, а треће М. М. из СЗБ Београд.

У категорији интерпретација, прво место је припало Д. Т. Из КПЗ Ћуприја, друго место је узео Ј. С. Из КПЗ Пожаревац, а треће је припало Б. Ј. из КПЗ Ниш.

Фестивал је одржан у скло-пу митровачког фестивала беседништва „Сирмиум лукс верби – Сирмијум светлост речи”, а организатори су га Министарство правде Репу-блике Србије Управа за из-вршење затворских санкција, Казнено поправни завод Сремска Митровица и Установа за неговање културе „Срем”.

Небојша Драгановић заменик уп-равника Казнено поправног завода Сремска Митровица рекао је да овај

фестивал има велики значај у процесу ресоцијализације осуђених лица и да се до сада показао као успешна мани-фестација.

- Ово је још један вид ре-социјализације осуђених лица којим се баве све наше установе у Републици Србији. Поред овога бавимо се и дру-гим програмима као што је креативно писање, основно и средње образовање, разне секције као што су: сликар-ство, дуборез, новинарство, програм обуке помоћу живо-тиња. Осуђена лица су пре-познала да је овај Фестивал један од начина да много лакше прихвате живот кад изађу из наших установа и да се укључе у нормалан живот, истакао је Драгановић.

Беседнике је оцењивало Беседнич-ко судско веће у саставу Зорица Миш-

чевић председник Одбора Фестивала беседништва „Сирмиум луксx верби – Сирмијум светлост речи”, Јасна Ар-

банас професор реторике, протојереј ставрофор Милорад Голијан, Јелена

Вујић, реализатор третмана КПЗ Срем-ска Митровица, Бранислав М. Пав-

ков, православни катихета КПЗ Срем-ска Митровица и Мирјана Марковић књижевник.

- Први пут сам на оваквом фестива-лу. Запоставила сам свој таленат уна-зад десет година и одлучила сам када сам већ у затвору да посветим време себи и да искористим свој таленат који је већ дуго прикривен. Написала сам беседу која је ауторска и ради се о мом детињству, мом паду и о мојој самос-познаји. Како сам спознала Бога у за-твору, како сам схватила своје грешке и како сам се искрено покајала. Ништа није како изгледа, ни како се чини. Ја сам девојка која има свега 25 година, истетовирана сам и зато многи људи на први утисак свашта помисле о мени. Желела сам само да докажем да ништа

није како изгледа и како се чини и да неко заист може да се промени ако то заиста жели, истакла је победница у ка-тегорији ауторских беседа, К. Ј. осуђе-ница КПЗ за жене у Пожаревцу.

Све веће интересовање за учешће на овом Фестивалу сведочи о њего-вој препознатљивости, али и потреби осуђених лица да писаном речи ис-кажу свој бол и своје виђење личног удеса.

- Писањем се бавим чисто да би конструктивно проводио време. Тале-нат сам открио нажалост током издр-жавања казне. Неки планови за будућ-ност у овоме што сада радим постоје и настојаћу да их реализујем. Прошле године сам на овом фестивалу освојио прво место у ауторској беседи, а ове године сам решио да се такмичим као интерпретатор, да видим да ли могу да изнесем и туђи текст, рекао је осуђе-ник В. Б.

Победници фестивала имаће при-лику да наступе на великом митрова-чком фестивалу беседништва.

С. Л – М. М.

Шашиначки дневник вечности

Моравка Тодић, Радован Срдић, мр Живко Попов

Чула се и друга реч

Награде за најбоље

Публика

Са фестивала

Тата, ајде ми помози. Фали ми последња реч у укрштеници.

- Питај маму, сине. Она увек има последњу реч.

Мали Мујица саопштава тати да је неко умро, а отац ће:

А је л‘ плаче мајка? - Не - одговори Мујица. - Куку, па то је онда неко од

мојих! - узвикну тата.

Прилази момак девојци на журки, па је упита:

- Јеси ли можда сингл?- Она га погледа, па му

одговори: - За тебе сам албум!

Среда, 24. јул 2019.22

Недељни хороскопОванПрепреке које вам се ових дана јављају могу да буду прилично тешке за вас. Будите стрпљиви и смирени. Ваше самопоуздање је одлучујући фактор на пословном пољу. Освајате особу која вам се допада. Здравље вам је добро.

БикАко сте у улози шефа, можете да очекујете добар период за реорганизацију неких ствари на послу. У односу с парт-нером вам недостаје флексибилности и добре комуни-кације. Потрудите се да се прилагодите њему. Хронични проблеми.

БлизанциУ последњи час решавате неке проблеме на пољу посла. Коначно ћете бити задовољни ситуацијом. Иако пока-зујете да волите особу с којом сте у вези, повремено имате потребу да флертујете. Бавите се спортом и будите активни.

РакНаступајући период је јако повољан за посао. Можете да очекујете да ћете све да држите под својом контролом. У вашој вези ће се ускоро појавити неки мањи проблеми у комуникацији. Потрудите се да покажете стрпљење. Чувајте бубреге.

ЛавОчекује вас много изазова на пословном пољу. Да бисте их превазишли, биће вам потребна мудра тактика. Не осећате се више исто поред особе с којом сте у вези и ваш однос полако иде ка завршетку. Проблеми са урогенитал-ним трактом.

ДевицаПроблеми на пословном плану ће вам се лако решавати. Имате осећај великог олакшања. Тренутна ситуација вам се не допада. На неки начин сте разочарани у вољену осо-бу. Имунитет вам је ослабљен. Пазите на здравље.

ВагаДок не раскрстите старе послове и дугове, нећете моћи да наставите даље. Потрудите се да се више посветите послу. Ситуација на љубавном пољу би могла да вам буде на неки начин проблематична. Убрзан рад срца.

ШкорпијаМогуће је да ће доћи до мањих компликација или неких непредвиђених проблема на послу. Иако нисте спремни за нову везу, постоји особа која вам се допада и о којој често размишљате. Грудни кош је осетљив.

СтрелацДо решења проблема долазите прилично лако. Неке ства-ри вам иду боље него што сте очекивали. Ваш партнер стално показује незадовољство. Можда долази време да урадите нешто о том питању. Синуси су вам осетљиви.

ЈарацПотребно вам је време да се навикнете на ново пословно окружење. Пред вама је доста промена. Иако сте свесни мана које има ваш партнер, и даље га на неки начин воли-те. Надате се дугој вези. Повећан апетит.

В4одолијаТрудите се да балансирате у међуљудским односима с по-словним окружењем, што вам није нимало лако. Тренутни партнер вам по многим стварима не одговара, али још увек не желите раскид. Повишен крвни притисак.

РибеСрећа вас је поново погледала и задовољни сте окол-ностима на пословном пољу. Могуће је да ћете доћи до решења проблема. Наступајући период вам доноси мо-гућност за остварење неке тајне везе. Несаница вас мучи.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

СУДОКУ

Кувар

ВИЦ

АУТОР:

ВЛАДИМИР ШАРИЋ

ПРВО ЗА-НИМАЊЕ

ПИСЦА СА СЛИКЕ

КАЉЕНО ГВОЖЂЕ СА ОСО-БИНАМА ЧЕЛИКА

ОДВИКАВАЊЕ

ДЕТЕТА ОД МАЈЧИНОГ

МЛЕКА

ИМЕ КРИТИ-ЧАРА

ФИНЦИЈА

РЕДИТЕЉ И ПИСАЦ СА СЛИКЕ

ТЕМА : ЈОВАН КОЊОВИЋ (под 5) – писац и ПОЗОРИШНИ РЕДИТЕЉ (под 1) родом из Земуна (1910) а умро у Београду (1985). Представљен је у књизи „Знамените личности Срема“ на страни 368/369 (са сликом)

МЕСТО У ВОЈВО-

ДИНИ КОД ЧОКЕ

ОДЕЋА, НОШЊА

ЗАТОН, УВАЛА

ГРАД И РЕКА У РУСИЈИ

ПРВО

СЛОВО -------------УЗВИК

ПРОТЕСТА

ВРСТА АМЕР. МАЛОГ

МЕДВЕДА

ПОДУПИ-РАЧ БАЧВИ

(ПОКР.)

ЖИВОТ НА РАЧУН

ДРУГОГ, ГОТОВАН-

СТВО

АЛУМИНИ-ЈУМ

ПРЕВОЗ НА

ШИНАМА СУМПОР

ЧУВЕНА НЕМАЧКА КЛИЗАЧИ-

ЦА

ПРВИ МИТСКИ ЛЕТАЧ

УПИТНА ЗАМЕНИЦА

АТЛЕТСКИ ТРЕНЕР, ПАВЛЕ

-------------- ПРОТУРА-

ТИ

АЗОТ ЊУШКАЛО -------------- МУШКО

ИМЕ,САВА ОДМИЛА

АЕРО-КЛУБ --------------

СПЕВ, ЕПОС

ИМЕ ХИРУРГА И ГЕНЕРАЛА

ПАПА

ПРИТОКА МОРАЧЕ

--------------- ПИСАЦ, ГРИГО-РИЈЕ

ФУДБАЛ-СКИ

ТРЕНЕР, МИЛОВАН

ДВОЈЕ ---------

МОЛИБ-ДЕН

ЗАМЕНА ВОКАЛА

ЈАТ САМОГЛАСНИКОМ Е

РАДИЈУС ------------ БАШТЕ

МЛАДУН-

ЧАД ЋУРКЕ

ПОТВРДНА РЕЧ

БИВШИ ФУДБАЛЕР,

"КУЛЕ" ----------------

ПРАЖИ-ВОТИЊЕ

ПРКОС ТЕРБИЈУМ-

----------ОСОБЕ

РАДНИЧКИ НАР. УНИ-ВЕРЗИТЕТ-

------------ПООРАНО

ПОЉЕ

ТОНА МАЛА

МЕРА ЗА ТЕЧНОСТ -------------

ТЕНИСЕР, ЛУКА

ВРСТА МАЧА

ИСКУШЕ-ЊА

------------ НИШТА (ТУР.)

НАША СТАРИЈА ГЛУМИЦА ("ИЗБИРА-

ЧИЦА")

ВРСТА ЖИ-ТАРИЦЕ КОПАТИ,

РОВАТИ

6 7 2

2 3 6

5 8 4 2 7

4 7 8 6 3

8 4

3 1 5 9 7

5 8 3 2 9

5 4 3

2 1 8

ВО ДО РАВ НО: 1. По сту пак из јед на ча ва ња стра не ис пра ве са до ма ћом, 15. Име пе ва чи це Бе ку те, 16. Ни ског ра ста, 17. Ен гле ски ша хи ста, Џон тан, 18. Тих, ста ло жен, 20. Ауто о зна ка за Ло зни цу, 21. Ин диј ски оке ан, 23. Име фолк пе ва чи це Ша у лић, 24. Ста ро пре во зно сред ство на се лу, 26. Мла дун че квоч ке, 27. Ле ген дар на пла ни на у Бо сни, 28. Ро ман Еми ла Зо ле, 31. На род-на игра са Ко со ва, 32. Део ру ке, 34. Област у Га ни, 36. Два де сет пе то и 18. сло во азбу ке, 37. На-ша ва лу та, 38. ...Цај ка из Но во га Са да, 39. За ба ва уз му зи ку, 42. Део те ла, 43. По ли ца за књи ге, 44. Рас плод на жен ска сви ња.

УС ПРАВ НО: 1. Пре храм бе ни ар ти кли, 2. Аме рич ки пи сац (Ана Кри сти), 3. Остр во у Сре до-зем ном мо ру, 4. Озна ка за то на, 5. Аме рич ка сприн тер ка, Кри сти на, 6. Хе миј ски знак за ин-ди јум, 7. Му дри уче ни љу ди, 8. Сред ство за изо ла ци ју, 9. Пре ма, у том прав цу, 10. Др во за бро до град њу, 11. Сим бол угље ни ка, 12. Же на ин ди јан ског пле ме на, 13. Пла ни на на Кри му, 14. Же на ко ја вр ши ан ке ту, 19. Озна ка за ад ак та, 22. Ауто о зна ка за Но ви Па зар, 24. Ко шар ка шки ре кви зит, 25. Вр ста па па га ја, 27. Озна ка за кру ну, 29. Па пин го ди шњи при ход, 30. Ини ци ја ли фолк пе ва чи це Ни ко лић, 32. Ауто о зна ка за Шид, 33. Вр ста ле жа ја, 35. За лив у Ја па ну, 37. По-клон, 40. Ауто о зна ка за Вра ње, 41. Ко шар ка шки клуб.

Са ста вио: То ми слав Зе ман

Састојци: 3 јаја, 250

грама кукуруз-ног гриза, 100 грама пшенич-ног гриза, 2 чаше јогурта, 150 грама шеће-ра, 2 кесице ва-нилин шећера, шака сецканих или 5-6 кашика млевених ора-ха, кашика шећера + мало прах шећера за посипање, коцкица маргарина, неколико кашика презли, неколико кашика уља, 500 грама очишћених кајсија, ке-сица прашка за пециво

Начин припреме: Улупати бе-ланца у чвст снег. Жуманца умутити са шећером, па додати гриз, јогурт, прашак за пециво и сјединити са беланцима. На крају лагано умеша-

ти неколико кашика уља. Подма-зати ђувечару, најбоље мало дужу, око 30цм, јер колач много нарасте у мањој, посути презлама и улити половину смесе, по врху поређа-ти полутке кајсија и залити другом половином. Посути сецканим ора-сима и кашиком шећера. Пећи у загрејаној рерни на 200 степени, најпре 10 минута, па смањити на 180 и пећи још 20 минута.

Колач од гриза и кајсија

Среда, 24. јул 2019. 23

Za više informacija možete nas nazvati na 062 323-973

Drage naše sugrađanke i sugrađani,

zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo

i uslužimo na novoj lokaciji naše pоrodične

mesnice Sremgood u ulici Svetog Save br 8.

U ponudi možete naći sveže meso,

kao i domaće suhomesnate proizvode.

Ukoliko želite da umesto Vas napravimo

roštilj, nema problema, imamo i to.

Pružamo mogućnost plaćanja čekovima kao i platnim karticama.

Za penzionere nudimo poseban popust.

Dobro došli

Vaša braća Sremci

При “Ка ри та со вом” Днев ном цен тру за осо бе са мен тал ним смет ња ма и ин-

те лек ту ал ним по те шко ћа ма “Мај ка Те ре-за” у Срем ској Ми тро ви ци, 16. ју ла, отво-рен је ка би нет за ки не зи те ра пи ју . Ка би-нет је ре зул тат про јек та ко ји је по др жа ло Ми ни стар ство за спољ не по сло ве Ре пу-бли ке Пољ ске пре ко Ам ба са де Пољ ске у Бе о гра ду у окви ру ма лих раз вој них про је ка та и за ње га је опре де ли ло ви ше од 8.000 евра. Част да ка би нет зва нич но отво ри при па ла је от прав ни ку по сло ва Ам ба са де Ре пу бли ке Пољ ске у Бе о гра ду Анд же ју Кин ђу ку, а све ча но сти при су-ство ва ли су још : пред став ни ци ре сор не

град ске упра ве, чел ни ци Оп ште бол ни це и За во да за јав но здра вље Срем ска Ми тро ви ца, пред став ни ци ни за удру же ња гра ђа на ко ја оку пља ју осо бе са ин-ва ли ди те том, ру ко во ди о-ци Ка ри та са за Срем и Ко-мо ре со ци јал них рад ни ка Ср би је..

Ка ко под се ћа ко ор-ди на тор ка “Ка ри та са” у Срем ској Ми тро ви-ци Кри сти на Дра ги шић про је кат је на стао и као ре зул тат са рад ње са

Ме ди цин ском шко лом “Дра ги ња Ник шић” а има за циљ оства ри ва ње усло ва за фи зич ко ан га жо ва ње , ре ха би ли та ци ју и про фе си о нал-ну по др шку ко ри сни ка овог днев ног цен тра. Овај цен тар и ње гов рад по мо гла је и ло кал на са мо у пра ва, а сам цен тар , по оце ни мно гих, ну ди ино ва ти не услу ге у гра ду, на пот пу но дру га чи ји на чин ин те гри ше и ак ти ви ра осо-бе са ин те лек ту ал ним и мен тал ним по те шко-ћа ма. Чи ни се то уз ин тер ди сци пли нар ну по-ве за ност и по др шку раз ли чи тих ин сти ту ци ја од Оп ште бол ни це, Цен тра за со ци јал ни рад, До ма здра вља, Цр ве ног кр ста и парт нер ских ор га ни за ци ја ци ви ног дру штва.

- Наш цен тар за у про це су ли цен ци ра ња ка-ко би стан дар де ра да са овом ка те го ри јом ста-нов ни ка по ди гао на европ ски ни во и ка ко би-смо се ми при кљу чи ли ко ле га ма из Ка ри та са из

Шап ца и Бо га ти ћа јер су они тај по сао за вр ши ли – ис та кла је Кри сти на Дра ги шић.

Овом при ли ком от прав ник по сло ва Ам ба са де Пољ ске Анд жеј Кин ђук и ко ор ди на тор ка “Ка ри та-са” Кри сти на Дра ги шић пот пи са ли су акт о са рад-њи, а ње го вој ек се лен ци ји је до де ље на за хвал ни-ца за са рад њу.

Ина че, ми тро вач ки Ка ри тас, као парт нер, уче-ству је у ре а ли зу ји про јек та “Пре по знај мо на си ље и до скри ми на ци ју над ста ри јим же на ма и спре-чи мо их” . Ре а ли зу је га у парт нер ству са Удру же-њем “Сна га при ја тље ства – Amity” из Бе о гра да, Ми сли ман ском ху ма ни тар ном ор га ни за ци јом “Мер ха мет – Сан џак” из Но вог Па за ра и Кан це ла-ри јом за људ ска и ма њин ска пра ва ко ја по др жа ва овај про је кат.

С.Ђа ко вић

ФО ТО: ал бум Ка ри тас

Рум ски по знат сли кар и још по зна ти ји и во-ље ни ји учи тељ, Јо ви ца Па нић, по кло нио

је свјим су гра ђа ни ма за ни мљи ву из ло жбу-пер-фор мас под на зи вом „Ша пат Паннског мо ра“ у окви ру му зеј ског де ла про гра ма Кул тур ног ле-та 2019. Па нон ским мо рем пло ви ло се у су бо ту, пр во на Град ској пи ја ци, а по том и на Град ском тр гу. Па нић је фи ло зоф ским при сту пом при ка-зао те му мо ра, про зо ра у свет, пу то ва ња и ка ко мор ски мо ти ви из гле да ју кроз ок но бро да ко јим су пло ви ли ве ли ки исто риј ски и књи жев ни ли ко-ви. Сли ке ап стракт них мо ти ва ко је асо ци ра ју на ша пат Па нон ског мо ра су, уме сто у рам сме ште не у брод ске ко ту ро ве за спа са ва ње, ко ји си мо бо ли-ше круг, да љи не,

- Ово је нео би чан иза зов, јер сам сво јим су гра-ђа ни ма же лео да по кло ним ову из ло жбу, за све оне ко ји због мањ ка вре ме на или на ви ке не од-ла зе у га ле ри је. Та ко при ли ком од ла ска на пи ја цу

мо гу да ви де и не што од кул тур них са др жа ја ко је ну ди наш град. Сви ко ји на ба вља ју хра ну на пи ја-ци има ју при ли ку да ви де из ло жбу, јер по ред хра-не ко ју је де мо, по треб на нам је и кул тур на хра на. По во ка ци ји сам учи тељ и мно го ми зна чи ка да се бар не ка искра по ја ви ме ђу љу ди ма. По ста вља се фи ло зоф ско пи та ње у ве зи са ко ту ром ко ји сим-бо ли ше круг. Па нон ско мо ре је сву да око нас, а са др жај има и ма ло фан та зи је, јер сам ис тра жи-вао шта је ре ци мо Но стра да мус или ка пе тан Не-мо мо гао да ви ди кроз овај ко тур, ре као је Јо ви ца Јо ле Па нић.

На кон Град ске пи ја це, па нон ски брод от пло-вио је и до Град ског тр га са истом по ру ком и сим бо ли ком свог да љег пу то ва ња до пу бли ке из дру гих гра до ва ши ром зе мље и ино стран ства. Из ло жбу су ор га ни зо ва ли За ви чај ни му зеј и Ту-ри стич ка ор га ни за ци ја Оп шти не Ру ма.

С.Бе ло тић

Од по чет ка ју ла, то ком на ред не го ди не Ро та ри клуб Срем ска Ми тро ви ца во ди ће као пред-

сед ник Зо ран Об ра до вић ко ји је ову ду жност пре у зео од до са да шњег пред сед ни ка Не на да

Ми ла ши но ви ћа. Иза бра ни су и пред сед ни ци мла ђих ка те го ри ја, та ко да ће на ред не ро та ри јан-ске го ди не пред сед ник Ро та рак та би ти Сте фан

Па нић, а пред сед ник Ин тер ак та, од но сно у Ро та ри ју нај мла ђе ка те го ри је, је Ан ђе ла

Љев на ић. Сви они су је дин стве ног ста ва да ће клу бо ви би ти у са гла сно сти са дру штве ном за јед-ни цом на по бољ ша њу дру штве ног стан дар да и уре ђе њу жи вот не сре ди не, пу тем је дин стве них ак ци ја и тра ди ци о нал ног ху ма ни тар ног ра да, али и афир ма ци је и на гра ђи ва ња мла дих, вред них и та лен то ва них лич но сти.

Јер ка ко је и јед на од рад них де ви за ро та ри-јан ства – сви смо ми про ла зни али на ша де ла и вред но сти ко је смо ство ри ли оста ју, као и мла ди и да ро ви ти ко ји ма при па да бу дућ ност.

С.Н.

Ша пат Па нон ског мо ра

Па нон ски мор нар Јо ви ца Па нић

У РО ТА РИ ЈУ

Но ви пред сед ни ци

Зо ран Об ра до вић (са лен том)

Кре та ње је жи вотКа би нет је ре зул тат про јек та ко ји је по др жа ло

Ми ни стар ство за спољ не по сло ве Ре пу бли ке Пољ ске

пре ко Ам ба са де Пољ ске у Бе о гра ду у окви ру ма лих

раз вој них про је ка та

Пот пи си ва ње ак та о са рад њи

У ка би не ту

За хвал ни ца

Среда, 24. јул 2019.24

АЛЕКСА МАРТИНОВИЋ

(2016 –2019.)

Прођоше три године туге и бола како је заспао великим сном наш унук првенац, наш вољени Алекса. Спавај мирно у царству небеском а ми ћемо те носити у срцу и за тобом туговати. Твоји баба Јелена и деда Воја


(2016 –2019.)

Отишао си далеко, бато драги, пре три године и урезао неизбрисив траг у нашем срцу и души. Оставио си нам велику тугу и бол што нам тако рано оде.Почивај у миру анђеле наш. Твоји уја Мика, ујна Сандра, браћа Урош и Марко


(2003 – 2016.)

Анђеле наш драги ту си са нама, заувек док ми живимо, живиш и ти.

Твоји мама Наташа и Тата Дејан

Среда, 24. јул 2019. 25

Дана двадесет седмог јула је три године како смо остали без драгог унука


Да ли си се одморио? Да ли си потрчао, другове стекао, да ли си им нешто рекао?

То су наши снови, за тобом нас душа боли.заувек у нашим срцима.

Твоји деда, баба, тетка и брат

Дана 25.7.2019. навршава се шест месеци како није са нама наш вољени

МИХАЈЛО МИША РЕВЕС

1935 – 2019.

супруга Ђурђа, синови Далибор и Младен, снаја Ана, унуке Маја и Данијела са породицом

из Америке

Драгом колеги, дивном човеку и сараднику

ПЕТРУ МОСТАРЛИЋУ

Последњи поздрав од колега из Радија М: Ивана Ракића, Биљане Радаковић,

Биљане Сремчић, Љиљане Јанковић, Верице Симић и Цице Ковачевић

Дана 28.7.2019. навршава се седам тужних година од смрти нашег вољеног

ВАСИЋ МИОДРАГА МИЛА

(9.1.1952 – 28.7.2012.)

Хвала ти што си оставио трага у нашим животима, хвала ти на лепим успоменама. Чувамо те од заборава.

Твоји најмилији

Дана 27.7.2019. прошло се осам година од када није са нама

МИЛЕНКО СИМИЋ МИШАдипл.инжењер шумарства

1959 – 2011.

С љубављу и тугом чувамо успомену на тебе, јер вољени никад не умиру. Заувек у нашим

срцима, супруга Верица, ћерке Теодора и Милица, и сестра Милица Вркатић

са породицом из Шида.

Дана 17. јула 2019 у 65. години живота преминуо је наш вољени

ПЕТАР МОСТАРЛИЋ

24.7.1954 – 17.7.2019.

Увек ћеш остати у нашим срцима и вечно ћемо се сећати Тебе као најбољег сина, супруга, брата,

нашег тате и деке

Дана 16.7.2019 у 57. години живота преминуо је наш драги

СТАНКО МИЛИЋиз Дивоша

1962 – 2019.

Отишао си тихо без поздрава, сваки дан без тебе све је тужнији, бол у срцима све већа, а жеља да те још једном загрлимо све јача. Неутешна мама Зорица и син Ђорђе

Петогодишњи помен

ВЛАДО БОБИЋ

1956 – 2014.

Тешко је живети без тебе, време пролази

а бол и туга остаје.Ожалошћени родитељи

мајка Катарина и отац Ђуро

Дана 22.7.2019. навршило се четири године од кад није са нама

ЗОРАН ВОЗАРЕВИЋ

С љубављу и поштовањем,ћерка Јелена са породицом

Дана 8.7.2019. у 90. години живота преминуо је наш драги отац и деда

ПАВЛЕ НОВАКОВИЋ

адвокат у пензији

Ожалошћени кћерка Наташа, син Драган и унук Лазар

IN MEMORIAM

ЕМИЛИЈА ДИНИЋ(1992 – 2019.)

Прошло је 27 тужних година од твоје преране смрти, али ти и

даље живиш у нашим мислима и срцима.

Неутешни родитељи и сестре

Навршило се шест месеци од смрти нашег драгог оца,

деде и супруга

СТЕВАНА ЖИВКОВИЋА

Ожалошћена породица Живковић

WWW.SREMSKENOVINE.RS

POSETITE NAŠ SAJT !

Ко ње је за во лео још док је био де те. Се ћа се да на ка да им је отац ку пио

ко ња и до вео га ку ћи, а он ус хи ће но тр чао да ви дим о че му је реч, ка кав је коњ сти гао. Та ко је на тр чао на ку ку за чу па ње се на, ко ја га је то ли ко уда ри ла у че ло да и дан да нас има ви дљив ожи-љак од удар ца, као под се ћа ње. Од та-да је Лу ка Те о до сић за во лео ко ње, има их по не ко ли ко у сво јој шта ли на кра ју Ла ћар ка, бри не о њи ма, ужи ва док их ја ше, док во зи фи ја кер, уче ству је на фи ја ке ри ја да ма и пре но си ту љу бав на сво ју ћер ку и на де цу дру гих љу ди ко-ји ма увек по све ћу је па жњу.

- Ка да је мо ја ћер ка има ла три че ти-ри го ди не ку пио сам јој ко ња, а је дан мој друг ми је усту пио сво ју шта лу. У ме-ђу вре ме ну сам се би обез бе дио шта лу на пла цу. Од та да је кроз њу про шло 25 до 30 ко ња, углав ном ли пи ца не ра, ко је љу ди у овој сре ди ни нај ви ше и це не. За-хва лан сам оцу због то га што је на ма је ку пио ко ња и пре нео љу ба ви ка тим ле-по та ни ма и ја то же лим да пре не сем на на мла ђе на ра шта је – при ча Лу ка.

Ње гов плац са згра дом на ла зи се на са мом из ла ску из Ла ћар ка ка Мар-тин ци ма. Ту је сме ште на шта ла са ви ше ко ња и ра ди о ни ца са дру гим про сто-ри ја ма. Ту Лу ка ра ди, а ста ну је у Ми-тро ви ци. Ме ђу ко њи ма ко је има је и па стув Гром. Тај па стув је не дав но, на Ме ђу на род ном по љо при вред ном сај-му у Но вом Са ду био ме ђу де сет нај бо-љих гр ла. Био би и ме ђу три нај бо ља, ме ђу ели том ка ко лу ка во ли да ка же, да су по што ва не европ ске нор ме ква-ли те та, оце њи ва ња.

- Му ња је је дан од све га не ко ли-ко ко ња у Ср би ји ко ји има од ра ђе ну ДНК ана ли зу по ре кла, а ни је ушао у са јам ску ели ту – при ме ћу је ње гов вла сник.

Али ће јед ног да на ући, јер Ср би-ја има рок од го ди ну да на да ис пу ни стан дар де ЛИФ-а Ме ђу на род не фе-де ра ци је уз га ји ва ча ли пи ца не ра, да оба ви ДНК ана ли зе сво јих гр ла и та ко ис пу ни усло ве "По ре кло пи сне књи ге о по ре клу ра се ли пи ца не ра", до да је Лу ка Те о до сић.

Ње гов па стув Ма е сто со Му ња 381, ка ко му је пу но име, је дан је од рет-ких ко ји ис пу ња ва стан дар де Европ-ске Уни је, ко ји је упи сан у Европ ски ре ги стар ли пи ца не ра, ко ји има 11 по-то ма ка, а то ма тич не књи ге их на не-сре ћу, ни су за ве ле. Све је то до ве ло да Му ња па стув пр ве кла се ни је оце-њен ка ко је тре ба ло.

Али, Лу ку то не обес хра бру је, би-ће но вих сај мо ва за овог љу би те ља ко ња и ње го вог пр во кла сне љу бим-це ко ји ма по све ћу је мак си мал но сло-бод но вре ме. Они су као и сва дру га жи ва би ћа, осе ћа ју на пе тост и нер во-зу ко ју им Лу ка Те о до сић убла жа ва на раз не на чи не, а же ља му је да ту па-жњу пре ма жи во ти ња ма пре не се на мла де. И пре но си на мла де и ста ри је.

Јер, у ко њар ство су укљу че ни у ве ћој или ма њој ме ри сви чла но ви ње го ве по ро ди це, же на при пре ма уни фор ме док ми је ћер ки ца су во зач на фи ја ке ри ја ди, осва јач при зна ња на фи ја ке ри ја да ма. Ор га ни зо ва ли су у Ла ћар ку и ове го ди не фи ја ле ри ја ду, до шли су углав ном сви по зва ни уче-сни ци, а Лу ка Те о ди сић је био на че лу ор га ни за то ра за јед но са још не ко ли-ко љу ди из се ча спон зо ри ма и удру-же њи ма, ус пе ли су у на ме ри да да се ле па тра ди ци ја не пре ки не.

С.Ђа ко вић

Фо то: Сл.Ник шић

Среда, 24. јул 2019.26

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi [email protected]

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

616. канал

Ка да је по чет ком мар та у срем-ско ми тро вач кој скуп шти ни

до не та од лу ка о ре кон струк ци ји три фа са де на објек ти ма у окви-ру Жит ног тр га мно ги су се об ра-до ва ли да је то по че так уре ђе ња свих фа са да у овом за шти ће ном про стор ном ком плек су у Срем-ској Ми тро ви ци. И ве ро ват но ће та ко би ти у не ко до глед но вре-ме, а за ову го ди ну пла ни ра но је сре ђи ва ње три фа са де и за њих су одво је на сред ства из бу џе та. Да ће се на ја вље но ко нач но по-че ти да се оства ру је по твр ду да је ак ту ел ни из глед јед не од тих ку ћа – оне под бро јем 22 , јер је ње на фа са да већ не ко вре ме опа са на ске ла ма по кри ве ним за штит ним плат ном. Оно ће, ка ко са зна је мо у За во ду за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре, уско ро би ти за ме ње но фо то та пе том да би се та ко до че ка ла кон крет на ре кон струк ци ја.

Да ово зна чи ско ри по че так ра до-ва на пр вој објек ту по твр ди ли су нам у истом За во ду, где по на вља ју да ће се уре ђи ва ти фа са де обје ка та на Жит ном тр гу ко ја но се бро је ве 22, 24 и 13. По-чи ње се од по ме ну те угра де

- Ра ди се о озбиљ ним за хва ти ма на уни ште ним фа са да ма. У пи та њу су згра де под за шти том др жа ве, у ко ји ма по сто ји углав ном ви ше вла сни ка од но-сно по сто је скуп шти не ста на ра, па ће

град об но ви ти оне ко је су нај у гро же-ни је. По на ла зу ко ми си је по ме ну те три згра де зах те ва ју хит не ин тер вен ци је и оне су об у хва ће не на шим пла ном – ка-зао је Љу би ша Шу ла ја, ди рек тор За-во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре у Срем ској Ми тро ви ци на кон до но ше ња по ме ну те од лу ке.

На ја вље ни ра до ви тре ба то ком је-се ни да бу ду окон ча ни. Ина че, Жит-ни трг, од но сно Трг Жит на пи ја ца, у Сремској М итр ов ици са својом не посред ном околином пред став ља

једа н о д најс та ријих гр ад ских де ло ва, зашт ић ен је као просторно историјска целина од в ели ког зн ач аја. За нимљиво је да је тај т рг био и дан ас је тр говачк о стеци шт е грађана и да се око трга на-лазе трговачке и друге радње. Среди-ном августа 2017. године започети су, а 2018. године су окончани радови на реконструкцији Житног трга. Урађено је то у оквиру пројекта “Градови у фоку-су” који су овом амбијенту дали сасвим другачији изглед.

С.Ђаковић – М.Милеуснић

Нај леп ши су ко њи ко ји ју ре

Лу ка Те о до сић

На сај му у Но вом Са ду

На фи ја ке ри ја ди у Ла ћар ку

Згра да че ка фа са де ре По сло ви ће би ти окон ча ни до кра ја је се ни, на ја вљу ју над ле жни

за ре кон струк ци ју фа са да за шти ће них град ских обје ка та

Кућа број 22 на Житном тргу

Упр кос лет њој греј ној па у зи у Јав ном пред у зе ћу „То пла на“ Бе о чин ра ди

се и да ље пу ном па ром, с об зи ром да је у то ку ре мот по стро је ња.

Ка ко је ис та као ди рек тор овог Јав-ног пред у зе ћа Вла ди мир Ми хић пре три го ди не у “То пла ни” су по сто ја ли озбиљ ни про бле ми, ка ко фи нан сиј ски, та ко и ка дров ски и тех нич ки.

-Од мах смо се ухва ти ли у ко штац са ти ме и кре ну ли да ре ша ва мо је дан по је дан про блем. За по че так, пре-по ло вљен је дуг ко ји је пред ста вљао озби љан про блем и за да вао те шко ће у по сло ва њу пред у зе ћа. Исти на, део тог ду га још увек по сто ји, али за хва љу ју ћи до број са рад њи са ло кал ном са мо у-

пра вом и од лич ној са рад њи са на шим снаб де ва чем га сом, до би ли смо мак-си мал но до бре усло ве за из ми ре ње тог ду га. У про те кле три го ди не ми смо озбиљ но ра ди ли и ни смо има ли ни-ка кве ха ва ри је, за хва љу ју ћи то ме што смо ве ли ка сред ства уло жи ли у по го не

и мо дер ни за ци ју мре же. Та ко ђе, на ши рад ни ци су се по на ша ли мак си мал но до ма ћин ски и во ди ли су ра чу на о сва-ком ку би ку га са, као и о ра ду по стро је-ња. Из ла зи ли смо у су срет свим гра ђа-ни ма у про те кле три го ди не и тру ди ли смо се да им бу де мо на услу зи и пру-жи мо по моћ у сва ком тре нут ку – ре-као је ди рек тор ЈП “То пла на” Вла ди мир Ми хић.

Пре ма ње го вим ре чи ма, у на ред-ном пе ри о ду у овом јав ном пред у зе ћу пред сто је озбиљ ни по сло ви, а на пр-вом ме сту је про ши ре ње то пло во да у из но су од 230 ме та ра, због по тре ба но-ве згра де, од но сно због при кљу че ња но вих ко ри сни ка на мре жу.

- Хтео бих да на гла сим да сви гра ђа ни ко ји има ју тре нут но ра до ве у свом ста ну мо гу да нам се обра-те и да им “То пла на” сто ји мак си мал но на рас по ла га-њу за сва ку вр сту по мо ћи и са рад ње. На ред на греј на се зо на ће би ти уред но до че ка на и на вре ме при пре мље на. Ре мот по стро је ња је у то ку, а ха ва ри-ја ко ја је би ла на мре жи код ку ле три би ће са ни ра на у то ку на ред не не де ље. На ши ко ри сни ци не тре ба ју да бри ну

да ли ће греј на се зо на по че ти на вре-ме и без ика квих про бле ма, јер се ми бри не мо о то ме да упра во та ко и бу де – ре као је Вла ди мир Ми хић, ди рек тор ЈП “То пла на” Бе о чин.

С. М.

Фо то ар хи ва пред у зе ћа

У окви ру по се те фран цу ског пред-сед ни ка Ема ну е ла Ма кро на Ре пу-

бли ци Ср би ји, у Бе о гра ду је пот пи сан Ме мо ран дум о раз у ме ва њу из ме ђу По кра јин ске вла де АП Вој во ди не и Фран цу ског удру же ња про фе си о на ла-ца у обла сти ге о тер ми је (АФПГ). Ме мо-ран дум су пот пи са ли пот пред сед ник По кра јин ске вла де Ђор ђе Ми ли ће вић и пред сед ник Фран цу ског удру же ња про фе си о на ла ца у обла сти ге о тер-ми је Жан-Жак Граф. Тим до ку мен том де фи ни са на је за јед нич ка са рад ња из ме ђу По кра јин ске вла де и АФПГ- у ци љу про мо ви са ња ду бо ке ге о тер мал-не енер ги је као ин стру мен та у бор би про тив гло бал ног за гре ва ња и пре ла-ска на еко но ми ју са ни ском еми си јом угље ни ка.

Фран цу ска је во де ћа европ ска зе-мља у обла сти кон ти нен тал не ду бо ке

ге о тер мал не енер ги је. На сво јој те-ри то ри ји има ви ше од 50 ге о тер мал-них елек тра на ко је снаб де ва ју мре-же да љин ског гре ја ња и на тај на чин

снаб де ва ју ско ро ми ли он ста нов ни ка. АФПГ об је ди њу је сво фран цу ско зна-ње у обла сти ге о тер мал не енер ги је, а не ки од ње го вих чла но ва, оку пље ни

у окви ру кла сте ра Ге о де еп, укљу че ни су у ве ћи ну фран цу ских ге о тер мал них елек тра на, екс пло а ти са них или у про-це су из град ње.

У окви ру кла сте ра Ge o de ep не дав но је ус по ста вље на са рад ња фран цу ских и срп ских струч ња ка ка ко би на гла си-ли ви сок ге о тер мал ни по тен ци јал у Ср-би ји. Ре зул тат те са рад ње је про је кат Go spel -Срп ски про је кат за про из вод-њу то плот не и елек трич не енер ги је из ге о тер мал ног ре сур са), ко ји је ве ћим де лом фи нан си ра ло фран цу ско Ми ни-стар ство еко но ми је и фи нан си ја, а про-је кат је по др жа ла По кра јин ска вла да.

Сту ди ја је пре по зна ла 4 ин ду стриј-ска про јек та у ве зи са ду бо ким ге о тер-мал ним во да ма ко ја су из во дљи ва на те ри то ри ји Ср би је: Су бо ти ца, Ки кин-да, и Срем ска Ми тро ви ца – Ру ма. Реч је о про јек ти ма про из вод ње то плот не

енер ги је за снаб де ва ње мре жа да љин-ског гре ја ња у гра до ви ма или ин ду-стриј ским зо на ма, од но сно за про из-вод њу елек трич не енер ги је. Про це ње-ни ка па ци те ти бу ду ћих ге о тер мал них елек тра на су из ме ђу 11МWh и 17 МWh, што од го ва ра укуп ној ин ве сти ци ји од 7 до 18 ми ли о на евра.

Има ју ћи у ви ду по тен ци јал об но-вљи вог из во ра на те ри то ри ји Вој во ди-не и ис ку ство фран цу ских ком па ни ја у овој обла сти, у до ку мен ту се на во ди да је По кра јин ској вла ди, од зна ча ја струч на по др шка АФПГ-а у утвр ђи ва њу укуп ног тех но-еко ном ско ис ко ри сти-вог по тен ци ја ла ге о тер мал них ре сур са АП Вој во ди не кроз ис тра жи ва ња ко ја ће би ти спро ве де на и из ра ду сту ди ја о њи хо вим ре зул та ти ма.

С. Н.

Среда, 24. јул 2019. 27

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: [email protected], Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

На кон успе шног на сту па де чи јих гру па Ан сам бла на род них ига ра

и пе са ма „Бран ко Ра ди че вић“ Ру ма на фе сти ва ли ма у Охри ду у Ма ке до ни ји, АНИП на ста вља са ино стра ним на сту-пи ма, овог пу та у Пор ту га лу. Пр ви пут за 50 го ди на по сто ја ња АНИП-а „Бран-ко Ра ди че вић“, чла но ви ан сам бла от пу-то ва ли су у Пор ту гал, у ме сто Фан зе рес код Пор та, а на ступ на та мо шњем фе-сти ва лу их оче ку је су тра, 25.ју ла. Осим Ср би је, на фе сти ва лу ће се пред ста ви-

ти ан сам бли из се дам зе ма ља.- Пред ста ви ће мо се нај бо ље што

уме мо, игра ма из Сре ма, Ба на та, Ни ша и Пи ро та. Спре ми смо за пу то ва ње, јер код нас је стал но рад но, по есб но у овој го ди ни ју би ле ја, ка да обе ле жа ва мо 50 го ди на од осни ва ња, ка же Пе тар По-по вић, умет нич ки ру ко во ди лац АНИП „Бран ко Ра ди че вић“ Ру ма.

С тим у ве зи, По по вић по ред ни за ак тив но сти у го ди ни ју би ле ја, на ја вљу-је и три де цем бар ска кон цер та и то

кон церт де чи јих са ста ва, на род ног ор-ке стра и из во ђач ких са ста ва. По во дом ве ли ког ју би ле ја об ја вљен је и про мо-тив ни ви део спот, у ком је осим са мог ан сам бла, при ка за на и Ру ма.

- Циљ нам је да при ка же мо и град и наш из во ђач ки са став у но шња ма на свим зна чај ним ло ка ци ја ма. Ми слим да смо по ста ли бренд овог гра да и да ка да се по ме не Ру ма, да се зна и за наш ан самбл, до дао је Пе тар По по вић.

С.Б.

Цр ве ни крст Сремскe Митровицe и Ин сти тут за тран сфу зи ју Вој во-

ди не, у че твр так 25. ју ла, ор га ни зу ју у Срем ској Ми тро ви ци Град ску ак ци ју до бро вољ ног да ва ња кр ви. Ак ци ја ће се одр жа ти у про сто ри ја ма Цр ве ног

кр ста , у ули ци Аре сни ја Чар но је ви ћа 17, у пе ри о ду од 8:30 до 11:30 ча со ва.

Ор га ни за то ри по зи ва ју све за ин те-ре со ва не су гра ђа не да се ода зо ву на ову ху ма ну ак ци ју.

СН

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА:ЗА КА ЗА НА АК ЦИ ЈА ДА ВА ЊА КР ВИ

При ли ка за ху ма ност 25. ју ла

Да ва о ци кр ви

Кон цер ти и пу то ва њаИз во ђач ки са став АНИП „Бран ко Ра ди че вић“

Шан са за град њу ге о тер мал не елек тра не По себ на сту ди ја пре по зна ла че ти ри гра да у Вој во ди ни као мо гу ће ло ка ци је за град њу ге о тер мал них елек-

тра на, а они су Су бо ти ца, Ки кин да, Ру ма и Срем ске Ми тро ви ца

Пот пи си ва ње ме мо ран ду ма

Пред сто ји про ши ре ње то пло во да

Вла ди мир Ми хић, ди рек тор ЈП “То пла на” Бе о чин

По стро је ње у “То пла ни”

Среда, 24. јул 2019.28 СПОРТ

ОМАД ПРИПЛОД (МУШКА)

Рб.Матични број

и име

Година

рођења

Порекло

отац/мајкаБрој чипа

1. 412 Favory Sutjeska XV 19.04. 2017

26 Favory Wera II688035000213820

381 Sutjeska XV

2. 416 Favory Bregava X 05.10. 2017

26 Favory Wera II688035000215520

386 Bregava X

3. 424 Favory Sana V 06.04. 201826 Favory Wera II

688035000243953338 Sana V

4. 426 Favory Anka XXVI 30.07. 2018

26 Favory Wera II688035000247684

315 Anka XXVI

ОМАД ПРИПЛОД (ЖЕНСКА)

Рб.Матични број и

име

Година

рођењаПорекло Број чипа

1. 413 Anka XXXVI 26.04. 201726 Favory Wera II

688035000219253378 Anka XXXII

2. 417 Anka XXXVII 15.10. 201726 Favory Wera II

688035000217395383 Anka XXXIII

3. 421 Sutjeska XXII 07.02. 201826 Favory Wera II

688035000226867381 Sutjeska XV

4. 422 Anka XXXVIII 19.02. 201826 Favory Wera II

688035000233952378 Anka XXXII

5. 423 Anka XXXIX 19.03. 201826 Favory Wera II

688035000226359287 Anka XXIV

6. 425 Bregava XIII 23.07. 201826 Favory Wera II

688035000246446289 Bregava III

Руководилац групе за сточарство

KПЗ Сремска Митровица

Дипл.инж. Зоран Драговић

Јун 2019

Кајакаши сремскомитровач-ког Вала Марија Достанић

и Бојан Зделар освојили су три медаље, од укупно пет ко-лико је донела српска репре-зентација са Европског првен-ства за јуниоре и млађе сенио-ре у кајаку спринту. Европско такмичење кајакаша одржано је од 11. до 14. јула, у чешком граду Рачице, уз учешћe 700 такмичара из 35 земаља, а српску репрезентацију чини-ло је 56 чланова међу њима и пет Митровчана, Две златне и сребрна медаља говоре о ква-литету и спремности сремско-митроачких младих кајакаша.

Поводом освојених медаља – две златне и сребрна, у Град-ској кући у Сремској Митрови-ци организован је пријем Ма-рију и Бојанна, али и за остале чланове сремскомитровачког „Вала“ који су били у репрезен-тацији: Анастазију Бајук, Оли-

веру Михајловић и Стефан

Врдољака њиховог тренера

Ненада Косијера и председ-ника клуба Алберта Бајука.

- Коначно сам после дужег чекања и напорног тренирања освојио златну медаљу. Она ми је била један од циље-ва за ову годину. Поред тога освојио сам још једну -сребрну медаљу тако да ми је то највећи успех у каријери – ре-као Бојан Зделар.

Марија Достанић је лане на Европ-ском првенству била шеста , а наступи-ла је освојила сребрну медаљу.

Задовољна сам медаљом коју до-носим из Чешке - речи су Марије Дос-танић којој је мало недостајало да освоји одличје и у другој трци у којој је учествовала а она је кајак двосед са Биљаном Релић, у конкуренцији млађих сениорки.

Млађи сениор Бојан Зделар, подсећамо учествоао је две дисципли-не једноседу на 1.000 и 500 метара.

Градоначелник Владимир

Санадер и ресорни начелник Илија Недић рекли су да су медаље “Вала” и његовиг каја-каша ово доказ колико труд , пожртвовање и улагања доносе резултате.

- Ово је велики дан за град јер смо дочекали наше златне каја-каше. Они су пре свега понос града који је у протеклих неколи-ко година препознао Кајак клуб Вал као један од својих великих брендова.. У Кајакашки клуб смо уложили доста средстава, како у објекат тако и у такмичаре и ево сад нам се то полако враћа. Ови момци и девојке су испод годишта за своју категорију тако да очекујемо да ће у наредном периоду донети не само европ-ска, него и светска одличја у Град Сремску Митровицу. Ми смо као Град изузетно поносни на њих, на њихов рад на њихов труд и на све оно што смо заједно уложи-ли и мислим да на радост свих грађана Сремске Митровице, на радост грађана Србије доноси-мо европско злато у Град Срем-

ску Митровицу и у Србију,” изјавио је градоначелник Владимир Санадер.

Кајак клуб Вал ове године слави јуби-леј 70 година постојања а тренер Ненад Косијер каже да су добри резултати које остварују кајакаши “као мелем на рану“.

Митровачки златни кајакаши се сада одмарају, а ускоро ће почети да се припремају за нова такмичења.

С.Ђ. - Сл.Н.

У недељу, 28 јула, Лаћарк ће бити домаћин првог по реду фестивала

рукомета којег у циљу популаризације овог спорта организује Школа рукоме-та ЛСК. Фестивал почиње у 18 часова у спортском центру Основне школе “Трива Витасовић Лебарник”, а како ис-тиче челник лаћарачке Школе рукоме-та Мића Вулетић, биће то прилика за све љубитеље овог спорта да уживају у одличној игри и постану део догађаја за који се нада да ће из године у годину расти.

- Наша Школа рукомета постоји већ годину дана и фестивал који је пред нама је прилика да покажемо шта смо током прве године урадили, докле смо стигли, али и да скренемо пажњу јавно-сти на рукомет и тако га додатно попу-ларизујемо. Током протеклих година, рукомет је у нашем селу био прилично запостављен, али сада се полако ства-ри мењају и овај фестивал је одличан показатељ да идемо у добром правцу. Публици ће се представити наше муш-ке и женске селекције, а у паузама и

након мечева ћемо на терен извести и нашу децу како би сви видели шта знамо, каже Вулетић и додаје: - Наша школа је бесплатна, јер наш циљ није да зарадимо, већ да деци омогућимо да се баве спортом, како би се физички и психички правилно развијала.

С. Л.

РУКОМЕТ

Афирмација спорта и заједништва

Мића Вулетић

КАЈАК

Захвалност Марији и Бојану

Бојан и Марија

Митровчани репрезентативци са челницима локалне самоуправе и руководством клуба

Честитке

Среда, 24. јул 2019. 29СПОРТ

У то ку су при ја ве за тре ћи рум ски по лу ма ра тон ко ји ће се одр жа-

ти 24.ав гу ста са по чет ком у 17 ча со-ва на ули ца ма Ру ме. При ја ве за тр ку тра ју до 21.ав гу ста на пор та лу https://www.runtrace.org/rs/event/rumski-polumaraton-2019.

И ове године, организатор је Спортски савез Општине Рума, са Александром

Бундалом на челу Организационог одбо-ра, уз покровитељство Општине Рума.

Главна полумаратонска трка дужи-не 21,1 километар састоји се из три круга, а стартује на Градском тргу у Ор-ловићевој улици код фонтане, и даље се креће Првомајском, Моше Пијаде, Језерском, Војвођанске бригаде, Лењи-новом, Тиволском, затим улицом Вука Караџића, Главном до Орловићеве. Цена учесничког пакета за држављане Србије до 4. августа је 1.000 динара, 1.300 дина-ра за пријаве поднете од 5. до21. августа и 1.500 динара на сам дан трке.

За стране дрављане та цена је 10, 13 или 15 евра, такође у зависности од датума пријаве.

- Пријаве за Трећи полумаратон су у току и надамо се да ће бити довољ-но тркача који ће бити део највећег спортског догађаја у Руми. Надамо се да државо првенство у атлетици које се одржава истог викенда неће мно-го утицати на одзив маратонаца у на-шем граду и овом приликом позивам све тркаче да буду део незаборавне спортске приче у Руми, као што је то било и претходних година. Румљани су се показали као добри домаћини и по мишљењу многих гостију то је уп-раво један од добрих разлога за уцр-тавање Румског полумаратона на мапи тркачког света, рекао је Александар

Бундало, председник Организационог одбора.

ДДОР трка задовољства дужине 7 километара је бесплатна за пријављи-вање. Одржаће се и штафетна трка ду-жине три пута по 7.035 метара у којој могу, као и до сада учествовати преду-зећа из приватног и јавног сектора.

Најмлађи и најслађи такмичари на Градском тргу са почетком у 19:00 пу-заће Бамбини маратон, дечију трку у пузању дужине 4,5 метра. Све прија-ве и информације се могу добити у Спортском савезу Општине Рума и пу-тем званичне фејсбук страние Румски полумаратон. С. Б.

Игра ли ште Рад нич ког. Гле да ла ца: 50. Су ди ја: Са ва Ко шпр дић (Ириг).

Стрел ци: Са вић у 70. за Рад нич ки, Ду-го њи.

у 16. и 28, Мак си мо вић у 59 и 65, Но-вић у 6. и В. Љу бо је вић у 68. ми ну ту.

РАД НИЧ КИ: Ба каи, Па вло вић, Ћи-

рић, Бра тић, Ми тро вић, Та тић, Па-

зар ски, Ја њић, Ј. Ера ко вић, Ше вић,

Са вић. Игра ли су још: Ан ђић и Н.

Ера ко вић.

ДО ЊИ СРЕМ 2015: Је ла ча, Ра до-

ва но вић, С. Ра до са вље вић, Д. Ра-

до са вље вић, Но вић, Ра ди во је вић,

Ста ни шић, А. Љу бо је вић, Ду го њић,

Пу зић, Мак си мо вић. Игра ли су још:

Ми тро вић, Обре но вић, Дро њак, На-

ић и В. Љу бо је вић.

Већ по сле увод них ми ну та би ло је ја сно у ком ће се прав цу утак ми ца раз ви ја ти. Раз ли ка у ква ли те ту би ло је ви ше не го ја сна. Иза бра ни ци ма Де ја-на Ра ки ћа, тре не ра пе ћи нач ког срем-ско ли га ша, утак ми ца је би ла „ја чи тре-нинг“ и при ли ка да се по ја ча ња и „по-тен ци јал на по ја ча ња“ по ка жу на де лу. Ипак, те шко је би ло шта конк трет но ре ћи: утак ми ца је по че ла „тач но у под-не“ и на те ре ну при лич но не по год ном за игру. Ж. Р.

Град ски ста ди он, гле да ла ца око 4.000. Су ди ја: Ср ђан Јо ва но вић, по-

моћ ни ци: Урош Стој ко вић и Ми лан Ми хај ло вић. Че твр ти су ди ја: Мом чи ло Мар ко вић. Де ле гат: Не над Ни ко лић. Стре лац: То шић 27’ – Пар ти зан. Цр ве ни кар тон: Ива но вић 78’ – Пар ти зан, Жу ти кар то ни: Ва си ли је Ја њић 73’ - Ин ђи ја

ИН ЂИ ЈА: Пре ко вић 8, Бје ли чић

6,5, Ди ми тров (К) 6,5 (Ан дре јић 90+3’

- ), Илић 7, Ба ста јић 7, Ан ђел ко вић 7,

Ми лан Ја њић 6,5 (Ба њац 71’ 7), Ро гач

7, Ва си ли је Ја њић 6,5 (Ди ми три је-

вић 81’ 6,5), То мић 6,5, Ви дић 6,5.

Тре нер: Ср ђан Бла го је вић

ПАР ТИ ЗАН: Стој ко вић (К) 7, Па-

вло вић 6,5, То шић 7,5 (Сте ва но вић

90+5’ - ), Умар 6,5 (Оже го вић 71’ 6,5),

Здје лар 6,5, Ива но вић 6,5, Шће кић

7, Со у мах 7,5 (Сми ља нић 83’ 7), Осто-

јић 7, Уро ше вић 7, Ми ле тић 7,5

Тре нер: Са во Ми ло ше вић

Отва ра ње су пр ли га шке се зо не у Ин ђи ји је отво ре но пред пу ним ста ди о ном.

Ин ђи ја отва ра меч агре сив но. Већ у дру гом ми ну ту по ку ша ва ка пи тен Ди ми тров да угро зи Стој ко ви ћа. Био је то до бар шут са око 20 ме та ра од го ла тик крај ра шљи го ла го ста.

У че твр том ми ну ту на крат-ко пре кид утак ми це. Део на-ви ја ча го сти ју је пре ско чио огра ду три би не, али је све бр-зо сми ре но и игра се на ста ви-ла по сле пре ки да.

Пар ти зан има пр ву при-ли ку тек у 18. ми ну ту. До бра ак ци ја је кре ну ла од То шћа, овај ка Ми ле ти ћу ко ји упу-ћу је лоп ту на иви цу пе тер ца где је био Умар. Он сам на око шест ме та ра од го ла шу ти ра ви со ко пре ко преч ке го ла до-ма ћи на. Два ми ну та ка сни је и пр ва ин тер вен ци ја Пре ко ви-ћа. Свој по ку шај ис ко са са ле-ве стра не је имао Ива но вић, али је лоп ту у кор нер но гом скре нуо Пре ко вић.

Пар ти зан је на ста вио са при ти ском и до вођ ста ва сти же у 27. ми ну ту. То-шић је био стре лац по сле од лич не аси стен ци је Су ме. То ши ћу ни је би ло те шко да са мо „боц не“ лоп ту са око пет ме та ра крај гол ма на до ма ћи на у мре жу, 1: 0.

Три ми ну та ка сни је је ста ти ва спре-чи ла но ви гол го ста. Опет је То шић био ак тер ак ци је, а ње гов шут је за вр шио на ста ти ви, да би по сле од бит ка Су ма био у не до зво ље ном по ло жа ју. До 41. ми ну та без при ли ка за гол. Та да је Ви-дић из гу био лоп ту на око 30 ме тра од

свог го ла. Умар је за по чео бр зу ак ци ју, лоп та сти же до Су ме, овај гру ди ма ка То ши ћу ко ји са око шест ме та ра шу ти-ра, али је из бло ки ран и од све га са мо кор нер.

Но ва при ли ка за го ста у дру гом ми-ну ту на док над ног вре ме на. Опет ггре-шка од бра не, Су ма пра ви со ло про дор, шу ти ра са око 12 ме та ра, али без ре ал-ли за ци је па се на од мор оти шло са ре-зул та том, 0: 1.

Дру го по лу вре ме кре ће сјај ним дри блин гом Ума ра. Овај играч је ла ко за о би шао Ро га ча, али је шу ти рао ис ко-са ди рект но у Пре ко ви ћа.

У 49’ но ви пре кид овог пу та због по ка зи ва ња жу тог кар то на и нат пи са „По след ња опо ме на за Зве зди не су ди-је“ од стра не на ви ја ча Пар ти за на гру пе „За бра ње ни“. Утак ми ца је на ста вље на по сле шест ми ну та па у зе.

По сле пре ки да Пар ти зан је на ста-вио да при ти ска не пре по зна тљи вог до ма ћи на. Су ма је отео лоп ту до ма-ћем игра чу, про и грао Ума ра, ко ји шу-ти ра са иви це ка зне ног про сто ра у

Пре ко ви ћа. Но ви по ку шај Су ме, овог

пу та са 18 ме та ра. Ње гов шут по тра ви ни је био пре ве лик иза зов за гол ма на до ма ћи-на. Су ма се раз и грао у дру-гом де лу ме ча. Опет је по ку-шао са 16.ме та ра да угро зи Пре ко ви ћа, али је ње гов шут из бло ки рао Ви дић. Тек у 68’ по ку шај игра ча Ин ђи је да угро зе не за по сле ног Стој-ко ви ћа. Сло бо дан уда рац је из вео Ди ми тров, крат ко ка Или ћу. Овај је по ву као де-се так ме та ра лоп ту, упу тио шут ви со ко пре ко го ла. Два ми ну та ка сни је и до бар шут игра ча Пар ти за на, Ива но ви-ћа. Лоп ту крај њим на по ром из до њег угла у кор нер ша ље Пре ко вић.

У 75’, гре шка од бра не го-ста, лоп та сти же до Бањ ца, ко ји са око де сет ме та ра

нео ме тен шу ти ра да ле ко од го ла Стој ко ви ћа. Ми нут ка сни је и Ба ста јић у при ли ци. Ан ђел ко вић про и гра ва Ба ста ји ћа ко ји из пр ве шу ти ра из ка-зне ног про сто ра ви со ко не кон тро ли-са но.

У 78’ цр ве ни кар тон игра чу Пар ти за-на Ива но ви ћу. Он је до био дру ги жу ти по сле не смо тре ног стар та над Ан ђел-ко ви ћем.

У 88. ми ну ту две при ли ке за Пар ти-зан. Пр во је шут Оже го ви ћа из бло ки-ран за кор нер, а из кор не ра Шће кић гла вом из пе тер ца шу ти ра пре ко го ла. Мла ди Ба њац је имао још јед ну при ли-ку да угро зи го сту ју ћи гол, али је ње гов шут са дис тан це оти шао не кон тро ли-са но крај го ла Стој ко ви ћа.

До кра ја игра чи Ин ђи је су по ку ша ли да у на до на ди стиг ну бар до го ла, али у том на сто ја њу ни су ус пе ли.

- Ин ђи ја је ја ко до бра еки па ко ја хо ће да игра“, за по чео је Са во Ми ло-

ше вић тре нер Пар ти за на, а по том до-дао, „они су то и по ка за ли и же лео бих да игра ју још бо ље за то што спа да ју у еки пе ко је же ле да игра ју фуд бал. Та ко да игра чи ма Ин ђи је и мо јим игра чи ма че сти там на игри по ја ко те шком вре-ме ну. Усло ви за игру су би ли те шки, а чак и у овим усло ви ма је би ло до брих ак ци ја. Има ли смо ви ше шан си и за-слу жи ли смо три бо да.

Тре нер до ма ћи на, Ср ђан Бла го је-

вић је из нео сво је ви ђе ње тек за вр ше-не утак ми це.

- Че стит ке Пар ти за ну. Ми слим да је за слу же но по бе дио. Ово је ве ли ко ис ку ство за нас. По сле ду го вре ме на пред ово ли ким бро јем гле да ла ца, јак про тив ник, је дан од два на ша нај ве ћа клу ба у зе мљи. Све то је до не ло јед ну ат мо све ру ко ја је до не ла да ми бу де-мо пре ви ше ре зер ви са ни. Са пре ви-ше ре спек та, до ста спу та ни. Са не ким гре шка ма ко је ни су на ма до стој не. У дру гом по лу вре мен ну по сле њи хо вог ис кљу че ња игра ча, смо има ли не ке си-ту а ци је у ко ји ма смо мо гли и до го ла.

А. Б.

ПО ЛУ МА РА ТОН

При ја ве у то ку

Полумаратон 2018

ФУД БАЛ

Рад нич ки – До њи Срем 2015 1:6 (0:3)

Убе дљи ва по бе да До њег Сре ма

ФУД БАЛ

Ин ђи ја - Пар ти зан 0: 1 (0: 1)- Ин ђи ја је ја ко до бра еки па ко ја хо ће да игра, за по чео је Са во Ми ло ше вић тре нер

Пар ти за на, а по том до дао, они су то и по ка за ли и же лео бих да игра ју још бо ље

за то што спа да ју у еки пе ко је же ле да игра ју фуд бал. Та ко да игра чи ма Ин ђи је

и мо јим игра чи ма че сти там на игри по ја ко те шком вре ме ну Са ме ча у Ин ђи ји

ФК Инђија

“За бра ње ни” на мо ме нат пре ки ну ли меч

Среда, 24. јул 2019.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

По во дом Се о ске ска ве – Пе тров да на, Клуб љу би-

те ља ша ха из До њег То вар-ни ка, под по кро ви тељ ством Спорт ског са ве за „Раз вој спор то ва“, ор га ни зо вао је тур нир у убр за ном ша ху (тем-по игре 10 ми ну та по игра-чу, 7 ко ла) са 16 уче сни ка из До њег То вар ни ка, Пе ћи на ца, Пе ћи на ца, Ши ма но ва ца, Де-ча и Срем ских Ми ха ље ва ца и Вој ке.

Пла сман: 1. Ни ко ла Га јин

(Вој ка) 6, 2. Љу бо мир Ла зић

(Вој ка) 6, 3. Ла зар Ба бић (Срем ски

Ми ја љев ци) 5, 4. Жив ко Пе тро вић

4,5, 5. Во ји слав По по вић 4, 6. Де јан

Жи ва но вић 4, 7. Сла ви ша Спа сић 4,

8 Спа са Ра да ко вић 4, 9. Ри сто во је-

вич Спа со 4, 10. Бо жи дар Јо ва но вић

3, 11. Зо ран Ву ков 3, 12. Ни ко ла Ра-

ни сав 2,5, 13. Де јан Јо ва но вић 2,5,

14. Да вид Ско пљак 1,5, 15. Зо ран Ду-

дук 1 и 16. Ра до ван Ва сић 1 по ен.

На гра де нај бо љим уч се ни ци ма тур-ни ра до де ли ли су Де јан Жи ва но вић

(за ме ник пред сед ни ка оп шти не), Жив-

ко Пе тро вић (Клуб љу би те ља ша ха) и

Вла ди мир Ша рић (ме ђу на род ни ша-хов ски су ди ја).

Пр во ти мац ша хов ског клу ба Сре-мац из Вој ке, Ни ко ла Га јин, по бед ник је и пет на е стог по ре ду Ме мо ри јал ног тур ни ра „Ду шан Ба јић“, ко ји тра ди ци-о нал но ор га ни зу ју љу би те љи древ не игре из Пр хо ва, под по кро ви тељ ством Спорт ског са ве за „Раз вој спор то ва“. Уче ство ва ло је 14 ша хи ста из Вој ке, Ши ма но ва ца, До њег То вар ни ка, Пе ћи-на ца и Пр хо ва.

- Ду шан Ба јић је сво је вре ме но био је дан од нај ве ћих по пу ла ри за то-ра ша ха у овим кра је ви ма – из ја вио је

при ли ком све ча ног отва-ра ња тур ни ра То ми слав

Ћир ко вић, у име по кро-ви те ља – Ово је нај ма ње што мо же да се учи ни ње-му у част. Као је дан од нај-по пу лар ни јих спор то ва у пе ћи нач кој оп шти на, у Спорт ском са ве зу има ће мак си мал ну по моћ.

На кон ви ше ча сов них

за ни мљи ви пар ти ја (13

ко ла, уз тем по игре 5 ми-

ну та по игра чу), учи нак

ша хи ста био је сле де ћи:

1. Ни ко ла Га јин (Вој ка) 11, 2. Ла зар

Ба бић (Срем ски Ми ха љев ци) 10,5,

3. Де јан Јо ва но вић (Пр хо во) 10, 4.

Бо жи дар Јо ва но вић 10, 5. Сла ви ша

Спа сић 9,5, 6. Љу бо мир Ла зић 8, 7.

Зо ран Ву ков 7,5, 8. Ми лан Стој нић

6,5, 9. Вла ди мир Ша рић 5, 10. Во ји-

слав По по вић 3, 11. Ра до ван Ва сић

3, 12. Иви ца Нај ић 1, 13. Ни ко ла Ра-

ни сав 1 и 14. Мар ко Ра ни са вље вић

по ла по е на.

По оби ча ју, дру же ње ша хи ста је на ста вље но уз мај стор Бо жин гу лаш.

Ж. Р.

Так ми чар ска 2018/2019. го ди на у Оп штин ској ли ги Пе ћин ци не ће

оста ти у ле пом се ћа њу Хај ду ку 1932, те су фуд бал ски по сле ни ци из Ши ма но ва-ца на пра ви ли ве ли ки за о крет у ра ду.

- Пр ви кон кре тан по тез ко ји смо на-пра ви ли у лет ној па у зи је име но ва ње Не бој ше Јо ва но ви ћа за тре не ра – ка-же То ми слав Ћир ко вић, пред сед ник Хај ду ка 1932 – Пр ви по моћ ник би ће му Ан ђел ко Ра ди во је вић – Ђе ка ра, јед-на од ле ген ди ши ма но вач ког фуд ба ла. Ан га жо ва ће мо фуд ба ле ре ко ји ће, пре све га, хте ти да тре ни ра ју. Око сни ци ти-ма из прет ход не се зо не нам је оста ла. По ку ша ће мо да из бег не мо оно што нам се ра ни је де ша ва ло: има ли смо од-лич ну ин фра струк ту ру, али су про бле-ми на ста ја ли ка да се по ку шао ства ра ти тим. Јед но став но, ре зул та ти ни су пра-

три ли све дру го. Ство ри ли смо мак си-мал не усло ве за рад: клуб ске про сто-ри је су сре ће не. Чак смо омо гу ћи ли фуд ба ле ри ма да тре ни ра ју у ве че њим са ти ма. Ши ма нов ци има ју мно го „фуд-бал ских пе чал ба ра“, ко ји игра ју у окол-ним клу бо ви ма, да ле ко ви шег ран га.

Ми им, за са да, не мо же мо обез бе ди ти све оно што има ју та ко, али се на да мо да ће се уско ро вра ти ти у клуб, из ко-јег су по те кли. Не бој ша Јо ва но вић је по знат као из у зет но ра дан тре нер, ко ји ће од сво јих игра ча зах те ва ти од-ре ђе ни број тре нин га. Физчка спре ма у овом ран гу так ми че ња мо же до не-ти пре ва гу. На да мо се да се пла сман у ви ши ранг не ће до во ди ти у пи та ње. У сва ком слу ча ју, зна мо наш пут и зна се ме сто ши ма но вач ком фуд ба лу. Иза клу ба је ста ло се ло, Спорт ски са вез „Раз вој спор то ва“ и ло кал на са мо у пра-ва. Тре не ри има ју од ре ше не ру ке око ор га ни зо ва ња при пре ма и ве ру је мо да ће оне по че ти кра јем ме се ца, ка да се за вр ше од мо ри. За са да се по ла ко ства ра играч ки ка дар.

Ж. Р.

Ко шар ка шки клуб Же-ле зни чар из Ин ђи је

већ не ко ли ко го ди на ра-ди на фор ми ра њу жен-ског ко шар ка шког ти ма. Тај по сао се ис по ста вио као ду го тра јан циљ, а у по след ње че ти ри го ди не од пр вих по ку ша ја се сти-гло до три ста ро сне се-лек ци је и ра ди се са пре-ко осан де сет де вој чи ца. За са да оне су по де ље не по ста ро сној ка те го ри ји и на зва ли су оне нај мла ђе "ми ни ба скет", не што ста-ри је "мла ђе пи о нир ке" и за са да нај ста-ри ју ка те го ри ју "ка дет ки ње". Са њи ма нај ви ше ра ди тре нер Дра ган Ми лић, а у ра ду му по ма жу још два тре не ра Ду шан Пе шић и Алек сан дар - Са ша

Ко ва че вић.Би ло је про сто ми ли на гле да ти ка ко

де вој чи це ра де, тру де се на сва ком ко-ра ку да на те ре ну код Кул тур ног цен-тра у Ин ђи ји са вла да ју тај не ко шар ке. Пре ма оче ки ва њи ма нај ви же де вој чи-ца има у нај мла ђој ста ро сној ка те го ри-ји, а код ка дет ки ња се већ по ла ко ра ди на фор ми ра њу се ни ор ског ти ма. Тај про цес по ре чи ма Ми ли ћа ће по тра ја-ти бар још је дан олим пиј ски ци клус, а по том је до дао,

- Ми све што ра ди мо, ра ди мо озбиљ но. Пр ви део ра да нам је био олим пиј ски про цес од че ти ри го ди не. Ту смо ра ди ли пре све га на ома со вље-њу. По том и на фор ми ра њу ста ро сних

ка те го ри ја. Ове го ди не се за вр ша ва тај пр ви ци-клус од че ти ри го ди не, а у на ред ном олим пиј ском ци клу су, бар се та ко на-да мо, ће мо има ти де вој ке за еки пу се ни ор ске ка-те го ри је, при ча Ми лић и до да је: - Све на ше се лек-ци је се так ми че у окви ру вој во ђан ске ква ли тет не ли ге. Да се и по хва лим, има мо до брих ре зул та та. Две го ди не за ре дом смо ви це шам пи о ни у ми ни ба-ске ту. Про шле се зо не смо

би ли са ка дет ки ња ма на за вр шном тур ни ру за пр ва ка Вој во ди не, где смо за вр ши ли као че твр ти. За до вољ ни смо иде све сво јим то ком.

Ма сов ност де вој чи ца на тре нин гу је не у пит на, али увек оста је пи та ње ку да да ље и шта чи ни ти да тај број бу де још ве ћи. Ми лић по ру чу је да се и тај циљ мо же оства ри ти, ис кљу чи во стал ним и ква ли тет ним ан га жма ном тре не ра и упра ве.

- Ра ди мо озбиљ но. Тру ди мо се и ваљ да де ца пре по зна ју тај наш труд и за ла га ње. Ми смо ту на те ре ну. Не ма па у зе ле ти, не ма па у зе зи ми. До са да се то по ка за ло ис прав ним и са до брим ре зул та ти ма, до да је.

Леп ша по зив ни ца од ових ре чи си-гур но ни је по треб на. Бу дућ ност жен ске ко шар ке у Ин ђи ји је из ве сна. Си гур но је да ће она ис пли ва ти из по во ја.

А. Б.

Слав ко Сте вић атле ти чар ми тро вач-ког АК Срем се са Пр вен ства Евро-

пе за ју ни о ре у атле ти ци из швед ског гра да Бо ра са вра ћа као уесник фи на-ла и осва јач сед мог ме ста. Так ми че ње је обе ле жи ло ки шо ви то и ве тро ви то вре ме и у ве ли кој ме ри је оме ло све так ми ча ре да по ка жу сво је ква ли те те. Слав ков тре нер Ерак Ми ро слав ка же да је ге не рал но за до во љан успе хом али да оста је ма ли жал због то га јер зна да је Сте вић био спре ман и за бо љи пла сман и ре зул тат али да он ни је био у мо гућ но сти да му сво јим са ве ти ма по мог не на ли цу ме ста, и да ми сли да би си ту а ци ја тад би ла ве ро ват но по вољ ни ја.

Сед мо чла на еки па атле ти ча ра из Ср би је се вр ло успе шно пред ста ви ла на овом пр вен ству и оп шти ути сак о

учин ку је ве о ма по зи ти ван. До кра ја се зо не оста ла су још два

пр вен ства Ср би је, ју ни ор ско и се ни-ор ско на ко ји ма би тре ба ло на пра ви ти

ре зул тат ски по мак а по том Слав ко од-ла зи на сту ди је у Сје ди ње не Аме-рич ке Др жа ве где ће на ста ви ти са так ми че њи ма. Б. К.

АТЛЕ ТИ КА

Сед мо ме сто за Стеви ћа

Слав ко Сте вић

ФУД БАЛ

Не бој ша Јо ва но вић но ви тре нер

То ми слав Ђо кић и Не бој ша Јо ва но вић

ШАХ

Ни ко ла Га јин дво стру ки по бед ник - Ду шан Ба јић је сво је вре ме но био је дан од нај ве ћих по пу ла ри за то ра ша ха у овим

кра је ви ма – из ја вио је при ли ком све ча ног отва ра ња тур ни ра То ми слав Ћир ко вић,

у име по кро ви те ља – Ово је нај ма ње што мо же да се учи ни ње му у част. Као је дан

од нај по пу лар ни јих спор то ва у пе ћи нач кој оп шти на, у Спорт ском са ве зу има ће

мак си мал ну по моћ

Шах у Прхову

ЖЕН СКА КО ШАР КА

Де вој ке у по во ју

Са јед ног тре нин га

Дра ган Ми лић

Среда, 24. јул 2019. 31

Нај ин те ре сант ни ја вест са Про-дукт не бер зе у про те клој не де љи

је пр ви за кљу чен уго вор со јом но вог ро да. На и ме, за кљу че на је ку по про-да ја со је ро да 2019. у ко ли чи ни од 300 то на са пре у зи ма њем у пе ри од 01.09.-15.10.2019. и пла ћа њем на кон пре у зи-ма ња по це ни од 310 евра по то ни у ди-нар ској про тив вред но сти по сред њем кур су НБС на дан пла ћа ња. За ни мљи во је да је по стиг ну та це на не што ве ћа у од но су на це ну ко ја се мо же тре нут но по сти ћи за со ју ро да 2018. Ово је са мо још јед на по твр да ко ли ко це не основ-них по љо при вред них про из во да за ви-се од си ту а ци је на свет ском тр жи шту

Уку пан про мет на „Про дукт ној бер-зи“ за ову не де љу је из но сио 1.925 то-на ро бе, чи ја је фи нан сиј ска вред ност из но си ла 43.433.500,00 ди на ра. У од но-су на прет ход ну не де љу ко ли чин ски обим про ме та је ве ћи за 67,39%, док је фи нан сиј ска вред ност про ме то ва не ро бе ви ша за 105,01%.

Пше ни цом ро да 2019., про ме то ва-ло се у ко ли чи ни од 875 то на у уском це нов ном ра спо ну од 18,40-18,50 дин/кг без ПДВ-а, док је пше ни ца са не што ло ши јим па ра ме три ма про ме то ва на по це ни од 18,00 дин/кг без ПДВ-а. За раз-ли ку од тр жи шта ку ку ру за и со је куп ци пше ни це су пре те жно до ма ћи пре ра-ђи ва чи. С об зи ром да је же тва на са мом кра ју мо же се са ве ли ком си гур но шћу го во ри ти о ло шој хек то ли тар ској ма си

(чак и ис под 65), али са дру ге стра не са свим за до во ља ва ју ћим ни во ом про-те и на и вла жног глу те на.

Ку ку ру зом се тр го ва ло у ко ли чи ни од 575 то на по је дин стве ној це ни од 15,90 дин/кг без ПДВ-а. Сам по че так не-де ље је до нео по ве ћа ну тра жњу, што је ре зул ти ра ло за кљу че ном це ном на ни воу од 15,90 дин/кг, да би се кра јем

не де ље по тра жња сма њи ла, где су по-тен ци јал ни куп ци ну ди ли це ну од 15,70 дин/кг без ПДВ-а, али по ну да ни је аде-кват но ре а го ва ла.

Зр ном со је ро да 2018. ни је би ло про ме та. На по ну ду од 36,30 дин/кг без ПДВ-а тра жња ни је аде кват но ре а го ва ла.

СН

Зла то је че сто пред мет ца-рин ских за пле на, па је та ко

то ком про те клих пет го ди на за-пле ње но пре ко 60 ки ло гра ма овог пле ме ни тог ме та ла, док је од по чет ка ове за пле ње но већ го то во 10 ки ло гра ма зла та.

По след њи у ни зу по ку ша ја кри јум ча ре ња зла та за бе ле жен је у ве чер њим ча со ви ма 17. ју-ла на пре ла зу Ба тров ци, ка да је у јед ном не се се ру от кри ве но чак по ла ки ло гра ма са кри ве-ног злат ног на ки та.

Ка ко са оп шта ва Упра ва ца ри на, на кит је от кри вен то ком де таљ ног пре гле да „голф спор тсвен-а“ не мач ких ре ги стар ских озна ка, ко јим је ка сво јој зе мљи из Аустри је пу то вао брач ни пар тур ских др жа вља на.

У ко му ни ка ци ји са ца ри ни-ци ма, они су твр ди ли да се ни су слу-чај но на шли у зе ле ном кон трол ном про ла зу, на ме ње ном пут ни ци ма ко ји не ма ју ни шта да при ја ве. Ме ђу тим, де-та љан пре глед ко ји је усле дио је по ка-зао да то за пра во ни је та ко.

На и ме, у тор би пут ни це је про на ђен не се сер ко ји је већ на пр ви по глед био те жи од уоби ча је ног. Ис по ста ви ло се да је раз лог то ме по ла ки ло гра ма злат-ног на ки та, ко јим је био ис пу њен.

Отво рив ши не се сер, ца ри ни ци су у ње му за те кли плат не ну кр пу у ко ју је би ло за мо та но око 30 раз ли чи тих ко-ма да злат ног на ки та: не ко ли ко огр ли-ца са ду ка ти ма те жи не и до 60 гра ма, око 15 на ру кви ца те шких пре ко 400 гра ма, 14 ду ка та раз ли чи те ве ли чи не и те жи не и шест па ри мин ђу ша.

Ка ко је реч о стра ним др жа вља ни ма суд је у хит ном по ступ ку до нео пре су-ду о трај ном од у зи ма њу не при ја вље-ног зла та, а пут ни ца је уз то пла ти ла и нов ча ну ка зну.

Из Упра ве ца ри на под се ћа ју пут ни-ке да се лич ним на ки том сма тра онај ко ји се но си на се би, ме ђу тим уко ли ко на се би или у пр тља гу но си те до ста на-ки та – ду жни сте да га при ја ви те. Ве о-ма је ва жно да то учи ни те, јер ца ри ни-ци ће ве ће ко ли чи не на ки та тре ти ра ти као не при ја вље не дра го це но сти, па се ла ко мо же те на ћи у пре кр ша ју. За то је нај си гур ни је да при ја ви те све дра го це но сти ко је но си те са со бом и по ште ди те се бе не при јат но сти и ри зи-ка да вам на кит бу де при вре ме но или трај но од у зет. СН

По љо при вред ни ци са те ри то ри је Оп шти не Ириг мо гу у свом ме сту,

у Аген ци ји за ру рал ни раз вој оп шти-не, да до би ју ком плет но вођ ство кроз по сту пак апли ци ра ња за ИПАРД фонд Европ ске уни је. Прак са је би ла да за-ин те ре со ва ни ан га жу ју про ват не аген-ци је из ве ћих гра до ва, али ту мо гућ-ност има ју и у свом ме сту, и то не са мо ири жа ни, не го и по љо при вред ни ци из око ли не. С тим у ве зи, уну тар са ме Аген ци је у Ири гу на пра вље на је но ва ор га ни за ци јо на струк ту ра, ан га жо ва-но је струч но осо бље ко је мо же за ин-те ре со ва ни ма да ти ком пелт ну услу гу, од из ра де би знис пла на, као осно ве за апли ци ра ње, пре ко по пу ња ва ња обра за ца до при ку пља ња све нео п-ход не до ку мен та ци је, ка же Гор да на

Џи гур ски, из Аген ци је за ру рал ни раз-вој Оп шти не Ириг.

- С об зи ром на то да смо у го ди ни ИПАРД-а и пу не им пле мен та ци је свих ме ра ко је су де фи ни са не у овом фон ду, ми смо већ од ра ди ли не ке при прем-не рад ње и по љо при вред ни ци са те-ри то ри је Оп шти не Ириг су упо зна ти са ме ра ма ко је ИПАРД пру жа. С об зи ром на то да се ИПАРД про је кат од 2014.до да нас ме њао од ре ђе ним пра вил ни ци ма и ускла ђи вао са но вим зах те ви ма по љо-при вре де, све те про ме не смо ста ви ли у наш за да так да оба ве шта ва мо по љо при-вред ни ке, кае Гор да на Џи гур ски.

Са мо не ке од про ме на су те да је, при ме ра ра ди, во ћар ско по љо при-вред но га здин ство је не кад мо ра ло да има за сад на ми ни мал но два хек та ра. Са да, но вим пра вил ни ком га здин ство је ду жно да до кра ја ин ве сти ци је обез-бе ди од ре ђе ну во ћар ску по вр ши ну, ка ко би би ло уче сник у ИПАРД фон ду, од но сно омо гу ће но му је да у про цес кре не и са ма њим за са ди ма. Слич ни

про бле ми су се ја вља ли и код на бав ке трак то ра и при кључ не ме ха ни за ци је, јер по љо при вред ни ци ни су има ли до-вољ не по вр ши не да би за до во љи ли усло ве. Са да је но вим пра вил ни ком из ма ја ме се ца ове го ди не омо гу ће но да и ма њи про из во ђа чи,та ко ре ћи на кре дит до би ју сред ства из ИПАРД-а, с тим да до кра ја ин ве сти ци о ног ци-клу са мо ра ју обез бе ди ти по вр ши не про пи са не усло ви ма из основ ног про гра ма,об ја шња ва Џи гур ски. Циљ је, ка ко ка же, да се по ве ћа фи зич ка имо ви на га здин ства, кла си фи ко ва-но пре ма њи хо вој ве ли чи ни од два до 50 хек та ра, од 50 до 100 хек та ра и пре ко 100 хек та ра зе мљи шта.

-Нај бит ни је је да је то да се у овом про гра му од 2014. до 2020.го ди не ма-ли по љо при вред ни ци сти му ли шу, та-ко што мо гу они са по вр ши на ма од 2

до 50 хек та ра мо гу да до би ју 65 по сто ми ни мал ног по вра ћа ја сред ста ва, а с об зи ром на то да је Оп шти на Ириг оп-шти на ма њег сте пе на раз ви је но сти, мо гу има ти и мак си ма лан про це нат по вра ћа ја од чак 75 од сто без об ра чу-на тог ПДВ-а, до да је Гор да на. Она ка же да је у том сми слу да ле ко ве ћи по вра-ћај из ИПАРД фон да, у од но су на до ма-ће, у ко ји ма је нај ве ћи по вра ћај до 1,5 ми ли о на ди на ра, без об зи ра на то ко-ли ко то про цен ту ал но из но си у од но су на чи та ву ин ве сти ци ју. Тим вра ће ним сред стви ма под ле же на бав ка ве ли ких и ску пих при кључ них уре ђа ја, за тим из град ња хлад ња ча, си ло са, ста кле-ни ка и пла сте ни ка, уз оба ве зу по што-ва ња свих про пи са за шти те жи вот не сре ди не.

Она на по ми ње да је но ва ме ра, ко-ја се ис ку стве но по ка за ла као ве о ма

успе шна у ино стран ству, усме ре на на раз вој ру рал ног ту ри зма. Рас пис се оче ку је то ком но вем бра и ово је по зив за све ко ји су за ин те ре со ва ни ка ко би се на вре ме при пре ми ли за кон курс, на по ми ње Гор да на Џи гур ски.

- Но ва до бра ме ра се од но си на чла но ве по љо при вред ног га здин ства ко ји ни су но си о ци истог, по себ но же-не, од но сно су пру ге но си ла ца. За њих је на пра вље на јед на по зи тив на ме ра ди вер си фи ка ци је у по љо при вре ди где зи ви же на ко ја ни је но си лац га здин-ства. Она мо же да кон ку ри ше за раз вој ру рал ног ту ри зма, ка ко би и са мам у окви ру га здин ства има ла сво ју ак тив-ност. иде се на то да зе на ко ја ни је но-си лац, ко ја ра ди, има не ку сво ју ак тив-ност. Ту се пре све га ми сли на на бав ку опре ме за не ка игра ли шта, до дат не се о ске ту ри стич ке са др жа је, све у скла ду са на шим за ко ном о ту ри зму

ко ји у овом слу ча ју под ра зу меа ка-па ци те те до 30 ле жа је ва. Мо гу ћа су сред ства за ком плет ну ре кон струк-ци ју или из град њу се о ских ру рал них ту ри стич ких обје ка та, пра те ћих са др-жа ја и на бав ку по лов ног на ме шта ја и опре ме, ка ко би се фор ми ра ли ет но ту-ри стич ки ком плек си, ка же са вет ни ца у Аген ци ји за ру рал ни раз вој Оп шти не Ириг Гор да на Џи гур ски.

Она на во диу и при ме ре до бре прак-се из зе ма ља у окру же њу, ко је мо гу да се при ме не и код нас ка да је раз вој ру-рал ног ту ри зма у пи та њу. При ча иде у том сме ру да се пла си ра ве ћи про це-нат до ма ћих соп стве них и ло кал них про из во да, на сла ња ње на окол на га-здин ства и њи хо ве про из во де, са што ма њом упо тре бом и пла сма ном што ма ње ко ли чи не про из во да из мар ке та.

С.Бе ло тић

Лак ше до сред ста ва из ИПАРД про гра ма

- Мој ути сак је да су у Ири гу љу ди за ин те ре со ва ни, да уме ју да са слу-ша ју и у том сми слу пра ви мо озбиљ-не при пре ме за но вем бар ски рас пис ИПАРД-а, упра во за раз вој ру рал ног ту ри зма.На пра ви ли смо до бру про-мо ци ју пре ко Оп шти не и Аген ци је, зва ли смо љу де ко ји же ле да се ба ве раз во јем и има мо леп од зив. Мно-га фи зич ка ли ца су ре ги стро ва на као га здин ство, про ме ни ла ре ше ња за ба вље ње ру рал ним ту ри змом, спре ма ју се про јек ти, прир пе ма ју пред ра чу ни, та ко да ће си гур но би-ти апли ци ра ња чим кре не рас пис, за кљу чу је Гор да на.

Услу ге Аген ци је за во ђе ње кроз про цес кон ку ри са ња под ле-жу по вра ћа ју сред ства од ИПАРД фон да, на по ми њу у Аген ци ји за ру рал ни раз вој. Гор да на до да је да се у Аген ци ји не ба ве са мо ИПАРД фон до ви ма, не го и свим до ма ћим кон кур си ма ко је рас пи су ју ми ни-стар ства, по кра јин ски се кре та-ри ја таи, На ци о нал на слу жба за за по шља ва ње и оста ли фон до ви а ко ји се ти чу ру рал ног раз во ја, уна пре ђе ња ра тар ства, сто чар-ства и во ћар ства, ко ји на ма ње хек та ра да ју ве ћу за ра ду, као и пре ра ђи вач ке де лат но сти.

Гор да на Џи гур ски

Ин те ре со ва ње Ири жа на

Це на пше ни це од 18,40 до 18,50 дин/кг без ПДВ-аПше ни ца са не што ло ши јим па ра ме три ма про ме то ва на

по це ни од 18,00 дин/кг без ПДВ-а

Куп ци пше ни це пре те жно до ма ћи пре ра ђи ва чи

По ла ки ло гра ма зла та у не се се ру

По ла ки ло гра ма злат ног на ки та

Деветнаестогодишњи Митровчанин

Бојан Зделар нови је шампион Ев-ропе у кајаку једноседу на 1000 метара у конкуренцији такмичара до 23 године. До златне медаље у чешким Рачицама, Боја је стигао убедљивом вожњом у фи-налу које је извеслао за 3:28.015, што је најбрже време икада извеслано у фина-лима Европских првенстава.

Наступ у Чешкој био је пети за Бојана на европским шампионатима. Први пут је наступио 2015. године, као најмлађи такмичар и већ тада се видело да има по-тенцијал за најсјајније одлична. До сада, Бојан је иза себе оставио пет шампиона-та старог континента. На њима је освојио шест медаља: једну златну, две сребрне и три бронзане, као и две медаље са Свет-ског првенства.

- Ово је најуспешније европско пр-венство за мене и најбоље искуство које сам имао, каже у разговору за “Сремске” Бојан. - Сваки пут када идем на оваква такмичења промишљам да ли сам спре-ман, да ли ће резултат бити добар и да ли ћу имати снаге да издржим. У Чеш-кој је све било као што сам планирао, резултат је био сјајан. Први пут сам по-бедио на оваквом шампионату и оства-рио сан да на највишем постољу слушам нашу химну.

Да ли та химна другачије звучи на

победничком постољу?

- Током припрема слушао сам је стал-но. Након сваког тренинга сам је пуштао, како бих се подигао и појачао психолош-ке капацитете. Била ми је најбољи мотив и најбољи лек за одмор и опуштање у исто време и чини ми се да је тада била лепша. Када сам се попео на постоље, ни-сам био емотиван колико сам мислио да ћу бити. Нисам чак ни плакао, а мислио сам да хоћу. Вероватно сам сузе потро-шио на тренинзима, пошто сам, искрен да будем, умео да оплачем док сам је слушао. Увек сам мислио и сада мислим да нема ништа лепше од борбе за своју

државу, химну и заставу. Знате, иза тога се крије много више од “обичних” симбо-ла и у томе и лежи њихова снага. Уз хим-ну, редовно сам слушао “Ој Косово, Косо-во”. То је још једна песма која код мене буди снагу, вољу и жељу да се истраје. Знао сам да, бранећи боје Србије у исто време браним и наше Косово и Метохију. Лично сматрам да је то наша земља, да нема места одмору када се ради о њој и да сам као човек и као спортиста дужан да урадим нешто за наше Србе који тамо опстају. Ова победа је нешто највише што сам могао и за њих да учиним.

Како је из твог угла изгледало само

финале?

- После квалификација, где сам одлич-но веслао, ушао сам у финале спреман да остварим одлиичан резултат. Имао сам два дана слободно и плашио сам се да се не повредим, разболим, да не учиним било шта што би могло да ме угрози. Тре-нирао сам мало, био сам на води, увек се трудећи да не претерам. Међутим, када

сам стао на црту, био сам потпуно сигу-ран у себе. Требало ми је неких 200 ме-тара док нисам избио на челну позицију. Био сам стрпљив и успео да одговорим на све притиске којих је, како је трка ишла свом крају било све више. Но, све се добро завршило, освојио сам злато и сада већ лагано размишљам о наставку припрема и даљим наступима. Ово ми је убедљиво најбољи резултат у каријери, а посебно ми је драго то што је остварен на самом почетку такмичења у категорији млађих сениора и фактички на почетку сезоне. Био сам и најмлађи финалиста, а за две сeкунде сам оборио европски рекорд. Такође, срећан сам и због мојих родитеља и пријатеља који су се обрадо-вали мом резултату. Иако сам у суштини индивидуалац, одувек сам волео да учи-ним нешто за људе из моје средине. Овај пут сам их учинио срећним и то ме чини задовољним.

Да не заборавимо, ти си уз злато,

освојио и сребро у дициплини једно-

седа на 500 метара. Како гледаш на

ту медаљу? Да ли си задовољан или

је то, како се обично каже, “изгубљено

злато”?

- Баш тако. Нисам превише задо-вољан. Недостајало ми је три десетинке, али ето... нисам довољно загризао, мало ме је злато ушушкало. Ипак, када се све сабере, била је и то одлична трка и не-мам много разлога да жалим. Злато јесте изостало, али је квалитет био приказан.

Златом се окитила твоја клупска ко-

легиница Марија Достанић. Њен дво-

сед је веслао одмах после тебе. Како

се теби чинио њен наступ?

- Мислим да је она, што се тиче једно-седа, била и у бољој форми, а што се тиче двоседа, ту се нама шта додати. Тандем који смо видели у Чешкој је предодређен за медаљу и одличне резултате и сматрам да је то нешто на чему треба инсистирати и у будућности.

Хоћеш ли и ти једног дана сести у

двосед?

- Не верујем. Од самог старта ја сам у једноседу, волим индивидуалне спорто-ве, индивидуалац сам и сигуран сам да ће тако и остати. Био сам у двоседу на Олимпијским надама, освојио сребро и то је то. Када си сам, све је на теби, све је у твојим рукама и успеси и падови па-дају на ваша леђа. То понекад није лако издржати, али ја сматрам да у томе и јесте драж. Ја, рецимо, ретко када пра-тим колективне спортове, не навијам за

неке клубове и засиста изузетно ценим резултате које људи остваре сами. Да се разумемо, ту можемо урачунати и дво-сед, пошто синхронизација мора бити на изузетном нивоу. Када говорим о колек-тивним спортовима мислим пре свега на фудбал, одбојку, кошарку и слично.

Какви су планови за даље?

- Имам не баш пријатан избор. Чека ме светски шампионат за млађе и старије се-ниоре, где се боримо за олимпијске нор-ме. Једно такмичење ћу морати да одба-цим, како бих био спреман да остварим одличан резултат. Још увек нисам решио за шта ћу се определити, то ћу решити у договору са тренерима, али, како год да буде знам да ћу дати све од себе и да ће ми ипак бити жао што нисам отишао на оба такмичења.

А мимо спорта?

- Сви моји планови су у суштини веза-ни за спорт и зависе од спорта. Завршио сам како Вуковац Митровачку гимназију, рачунарски смер и планирам да упишем факултет у складу са тим. Последњу годи-ну сам завршио ванредно, упис сам ове године прескочио, али се надам да ћу то поправити. Све је било подређено овом такмичењу и захвалан сам управи школе што је имала разумевања за мене и моје потребе.

Да ли одлазак из Митровице под-

разумева и промену матичног клуба?

- Не. Наш “Вал” је свакако нај-бољи клуб у држа-ви и нема разлога да напуштам нај-боље. И као клуб и као репрезента-ција, ми “Валовци” остварујемо од-личне резултате. Имамо квалитетне стручњаке, сјајне услове и једино што тренутно не-достаје јесу деца, мада мислим да су деца иначе све мање заинтересе-ована за спорт.

Како прово-

диш слободно

време?

- Немам много слободног вре-мена. Школа, тре-нинзи, пријатељи. Кајак је спорт који захтева велику снагу и издржи-вост, а да би се до тога дошло важно је упоредо јачати

и тело и душу. Тело јачам интензивним тренинзима, што на води, што у теретани и то од три до пет сати, а душу слушајући музику која ме подиже, а која је, у мом случају, везана за наш народ. Пре кајака сам тренирао тенис, али рекреативно. На кајак сам дошао са дванаест година, тренер Ненад Косијер је у мени видео потенцијал и тако ме убедио да у овом спорту останем. Мислим да је урадио праву ствар и на томе сам му веома зах-валан.

Мало људи зна да се ти одлично

сналазиш и на бициклу. Као основац

остварио си запажене резултате из

познавања саобраћаја.

Да... то је истина. Имам положено за кола и мотор, пошто је отац бајкер. Могу слободно рећи да ми је остало још само да седнем у авион... али то се неће скоро десити. Вода и земља, то су моје подлоге. А у петом разреду смо имали такмичење у познавању саобраћаја. Радили смо те-оријске задатке и полигон на бициклу. Био сам други у Србији и на европском првенству где смо наступили као репре-зентација. Тада сам научио да без рада, труда и посвећености нема ништа. То је нераскидива нит која ме прати од школ-ских до кајакашких дана. Човек све може ако се труди и ако зна за шта се бори. Имати мотив довољно снажан да га ништа не може пољуљати, најважнија је ствар у животу.

Разговарао: С. Лапчевић

Среда, 24. јул 2019.32

- Уз химну, редовно сам слушао “Ој Косово, Косово”. То је још једна

песма која код мене буди снагу, вољу и жељу да се истраје. Знао сам да,

бранећи боје Србије у исто време браним и наше Косово и Метохију.

Лично сматрам да је то наша земља, да нема места одмору када се ради о

њој и да сам као човек и као спортиста дужан да урадим нешто за наше

Србе који тамо опстају. Ова победа је нешто највише што сам могао и за

њих да учиним, каже шампион Бојан Зделар

Није лако победити страх

- Први пут сам веслао уз плажу и то је било наивно. После месец дана сам први пут прелазио преко Саве и сећам се да сам тешко са-влaдавао страх. Недостатак чвр-сте подлоге је чинио своје и није ми било лако. Међутим, после неколико пута сам видео да нема разлога за бојазан и од тада, а то је било пре седам година, Сава и ја смо постали нераздвојни, каже Бојан Зделар.

Слушао сам химну после сваког тренинга

Славље (Фото: Небојша Радовић, КСС)

Documents

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED ... · TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb 022/632-336 e-mail: [email protected]