Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUJAVNA RASPRAVA O NOVOM ZAKONU O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU:

Zaštititi interese poljoprivrednika

Strane 2 – 3.

PROIZVODNJA, POTROŠNJA I IZVOZ MEDA:

Med donosi dolare Strana 7.

SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 69 • 14. avgust 2015. • cena 40 dinara

od 3.7. do 7.8. 2015.

RE POR TE RI "SREM SKE PO LJO PRI VRE DE" NA LI CU ME STA

Pad ce ne ku ku ru za

Pad ce ne so je

De ša va nja na svet skim ber za ma

PODBAČAJ

Ra tar ske kul tu re te ško pod no se vi so ke tem pe ra tu re i dug pe riod bez ki še pa na pa kle nim tem pe ra tu ra ma i do 40 ste pe ni

use vi je dva odo le va ju. Sun co kret ko ji do bro pod no si su šu, pre stao

je sa na li va njem zr na i oče ku je se rod ma nji za 20 do 30 od sto. Že tva so je je spo ra dič no po če-la, a pri no si su mi zer ni i iz no se sa mo 700 ki lo-gra ma po hek ta ru. Zr no ku ku ru za je plit ko, tan-ko i usko, a na po je di nim par ce la ma je iz o sta la oplod nja pa klip ni je za vr šen. Prog no zi ra se pre-po lo vljen rod, po seb no kod ka sni jih hir bri da.

SELU U POHODE – NOĆAJ:

Strana 20.

Fo to

: M

. M

ileu

snić

Zga ri šteDra ga nu Tr bo je vi ću iz Ku ku je va ca je

26. ju la, za sa mo sat vre me na, pla-me na sti hi ja pro gu ta la 53 kra ve, od

ukup no 62 gr la, kao i dva objek ta po vr ši-ne 600 kva dra ta, od ko jih je osta lo sa mo zga ri šte.

Stra na 11.

Strana 20.

Tri velika problema

2 14. avgust 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Prak sa do sa da šnjeg ko ri šće nja i upra vlja nja dr žav nim po ljo-pri vred nim ze mlji štem je ta-

kva da zah te va pro me ne u prav cu efi ka sni jeg, ra ci o nal ni jeg i eko no-mič ni jeg ko ri šće nja. Iz me na ma i do pu na ma za ko na će se obez be di ti bo lje, ali i što je još va žni je, po seb-no za ma le po ljo pri vred ni ke, pra-ved ni je ko ri šće nje dr žav nog ze mlji-šta – re kla je u Ma loj sa li Na rod ne skup šti ne Re pu bli ke Sr bi je mi ni star po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di-ne prof.dr sne ža na Bo go sa vlje vić Bo ško vić. Ona je na gla si la da je pre vas hod ni cilj una pre đe nje sta nja u ras po la ga nju ovim pri rod nim re-sur som, i to u in te re su raz vo ja po-ljo pri vre de Sr bi je.

- Je dan od ci lje va ko ji bi se ostva rio Za ko nom o po ljo pri vred-nom ze mlji štu je da se od za ku pa ostva ru ju zna čaj ni go di šnji pri ho di, ko ji su sa da da le ko ma nji od re al-no mo gu ćih, jer se sko ro po lo vi na ras po lo ži vog ob ra di vog dr žav nog ze mlji šta se ne iz li ci ti ra, te je dan deo uzur pi ra ju NN li ca, ko ri ste ga bez da uče stvu ju u po stup ku jav nog nad me ta nja i za isto ne pla ća ju na-

kna du. Ra ču ni ce ka žu da zbog to ga gu bi mo zna čaj ne pri ho de, tre ći nu ostva re nih ili oko 15 mi li o na evra. Tre nut no se sa mo u sud skim spo-ro vi ma po tom osno vu po tra žu je oko 22 mi li o na evra. Dru gi deo dr-žav nog ze mlji šta ko ji ni je iz li ci ti ran osta je neo bra đen. Na cr tom no vog za ko na bi se po ljo pri vred no ze mlji-šte ko ri sti lo efi ka sni je, ra ci o nal ni je i eko no mič ni je - po ja sni la je mi ni-star ka Bo go sa vlje vić Bo ško vić.

Kao zna ča jan cilj ko ji bi se ostva-rio pri me nom Za ko na o po ljo pri-vred nom ze mlji štu mi ni star Bo-go sa vlje vić Bo ško vić je na ve la da po ljo pri vred no ze mlji šte mo ra da se ko ri sti u skla du sa do brom po ljo-pri vred nom prak som zbog če ga je sa stav ni deo pred lo ga ovog Za ko na da se za sve bu du će za kup ce uve de oba ve za vo đe nja knji ge po lja i us-po sta vlja nje plo do re da.

Na crt Za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu pred vi đa da deo (do 30%) dr žav nog ze mlji šta ko ji se ne ko ri sti mo že da se da u za kup ve li kim in-ve sti to ri ma.

Po la ze ći od či nje ni ce da je po ljo-pri vred no ze mlji šte do bro od op šteg

in te re sa za Re pu bli ku Sr bi ju, da se zna ča jan deo istog ne ko ri sti, da se u po ljo pri vre di ima ni zak ni vo in ve-sti ci ja, pred log je i da se deo (do 30 pro ce na ta) dr žav nog ze mlji šta mo-že da ti u za kup ve li kim in ve sti to ri-ma, da po ljo pri vred no ze mlji šte ko-je ni je iz da va no u za kup naj ma nje 3 go di ne uza stop no mo že da se da na bes plat no ko ri šće nje za pe riod do 5 go di na, sa mo guć no šću pro-du ža va nja za ku pa do 20 go di na, a utvr di će se i no vi pe riod iz da va nja ze mlji šta u za kup. Pred log je da bu de pro du žen sa 20 na 25 go di na, a za ve li ke in ve sti ci je sa 20 na 30 go di na.

Na crt za ko na pred vi đa po o štra-va nje sank ci ja za uzur pa to re dr žav-

nog po ljo pri vred nog ze mlji šta, ali i lo kal ne sa mo u pra ve ko je ne po štu-ju ro ko ve i pro ce du re u do no še nju i spro vo đe nju go di šnjeg pro gra ma za šti te, ure đe nja i ko ri šće nja po ljo-pri vred nog ze mlji šta.

Uvo de se ka zne za uzur pa to-re u vi si ni tro stu kog iz no sa naj vi še po stig nu te pro seč ne ce ne za ku pa na te ri to ri ji okru ga. Ako je NN li ce uzur pa tor, je di ni ca lo kal ne sa mo u-pra ve mo že da do ne se od lu ku o ski-da nju use va.

Sa stav ni deo Na cr ta za ko na ko ji je po te kao od pred stav ni ka udru že-nja po ljo pri vred ni ka je i da se deo dr žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta pro da po ljo pri vred ni ci ma. Uslov je

da oni ne ma ju po sed ve ći od 30 ha, a mo gu da ku pe mak si mal no do 20 hek ta ra. Pri hva ćen je i pred log da se do dat no po mog ne ovim po ljo pri-vred ni ci ma ta ko što bi se obez be-di la mo guć nost pla ća nja ku plje nog ze mlji šta u pe ri o du do 5 go di na.

Na crt za ko na o iz me na ma i do-pu na ma za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu pred sta vi la je di rek tor Upra ve za po ljo pri vred no ze mlji šte dra ga na Go đe vac Ob ra do vić.

Jav noj ras pra vi su pri su stvo va li sa vet nik pre mi je ra Re pu bli ke Sr bi-je dra gan Gla mo čić, dr žav ni se-kre ta ri Mi ni star stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne ati la Ju has, Želj ko ra do še vić i zo ran ra jić, kao i po moć ni ci mi ni stra ne nad ka ta nić i Mla den Mla de no vić.

Na crt ovog za ko na je u pro ce du-ri jav ne ras pra ve od 30. ju la 2015. go di ne, a pred vi đe no je da tra je 3 ne de lje.

U to ku sa me iz ra de za ko na or-ga ni zo van je ši rok krug kon sul ta ci ja sa udru že nji ma po ljo pri vred ni ka i sa dru gim za in te re so va nim su bjek-ti ma. Pla ni ra no je da se u pe ri o du zva nič ne jav ne ras pra ve or ga ni zu je niz jav nih tri bi na ši rom Sr bi je sa ci-ljem da se pre zen tu je Na crt za ko na, ka ko bi se ču lo mi šlje nja jav no sti, pred lo zi i su ge sti je. Za jed nič ki cilj je da se do đe do što kva li tet ni je fi-nal ne ver zi je Na crt za ko na ko ji bi za tim Vla da Re pu bli ke Sr bi je uze la na raz ma tra nje i da lje po stu pa nje.

s. p.

BE O GRAD • Jav na ras pra va O iz Me na Ma i dO pu na Ma za kO na O pO lJO pri vred nOM ze MlJi Štu

za pra ved ni je ko ri šće nje dr žav ne ze mljena crt za ko na pred vi đa po o štra va nje sank ci ja za uzur pa to re dr žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta, ali i lo kal ne sa mo u pra ve ko je ne po štu ju ro ko ve i pro ce du re - uvo de se ka zne za uzur pa to re u vi si ni tro stu kog iz no sa naj vi še po stig nu te pro seč ne ce ne za ku pa na te ri to ri ji okru ga. ako je nn li ce uzur pa tor, je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve mo že da do ne se od lu ku o ski da nju use va

Po pr vi put u isto ri ji dr ža va je od lu či la da deo svog polj.ze mlji-šta po nu di u ot kup ma lim po ljo-pri vred ni ci ma, oni ma ko ji ima ju naj vi še do 30 ha u vla sni štvu. Oni će mo ći da ku pe do 20 hek ta ra dr-žav nog ze mlji šta sa ro kom pla ća-nja do 5 go di na, re kla je mi ni star po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre-di ne Sne ža na Bo go sa vlje vić Bo-ško vić na jav noj ras pra vi o Na cr tu za ko na o iz me na ma i do pu na ma za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji-štu u Ni šu i do da la da se na taj na čin že le do dat no oja ča ti ma li po ljo pri vred ni pro iz vo đa či.

Mi ni star ka Sne ža na Bo go sa vlje-vić Bo ško vić je is ta kla da iz me na ma i do pu na ma Za ko na o po ljo pri vred-nom ze mlji štu te ži da se ze mlji šte ko je se ni je iz da va lo naj ma nje 3 uza stop ne agro e ko lo ške go di ne, sa da se mo že bes plat no iz da ti na pe riod do 5 go di na, sa mo guć no šću pro du že nja ro ka do 20 go di na.

- Prak sa do sa da šnjeg ko-ri šće nja i upra vlja nja dr žav-nim po ljo pri vred nim ze mlji štem je ta kva da zah te va pro me ne u prav cu efi ka sni jeg, ra ci o nal ni jeg i eko no mič ni jeg ko ri šće nja istog. U pri log to me go vo ri po da tak da go to vo po lo vi na ob ra di vog ze-

mlji šta ko jim ras po la že Re pu bli ka Sr bi ja se ne iz da je u za kup, kao i da se ve li ke po vr ši ne istog uzur-pi ra ju i od po zna tih i od NN li ca. No vim za ko nom će se obez be di ti bo lje, ali i što je još va žni je po-seb no za ma le po ljo pri vred ni ke, pra ved ni je ko ri šće nje dr žav nog ze mlji šta - na gla si la je mi ni star-ka u svom obra ća nju i re kla da će ap so lut no svi će ima ti rav no pra-van tret man pri za ku pu i pra vi la će bi ti ja sna.

Bo go sa vlje vić Bo ško vić je naj vi la da je još jed na od iz me-na što će se obez be di ti pred vi-di vo i po u zda no po slov no okru-že nje kao osnov ni pred u slov za in ve sti ci je i da će se na taj na čin po kre nu ti pro iz vod nja, obez be-di ti ko li či na i kva li tet pro iz vo da, ko ji su ključ ni za op sta nak pro-iz vo đa ča u sve zah tev ni jim tr-ži šnim uslo vi ma ka ko u sve tu, ta ko i kod nas.

Pan če vač ki po ljo pri vred ni ci iz-ra zi li su po čet kom sed mi ce za do-volj stvo što je dr ža va pri hva ti la nji hov osnov ni zah tev i iz me na ma i do pu na ma za ko na pred vi de la da se deo dr žav nog ze mlji šta pro da ma njim pa o ri ma.

Na i me, dr ža va je pr vi put od lu-či la da deo svog po ljo pri vred nog ze mlji šta po nu di u ot kup ma lim po ljo pri vred ni ci ma, ko ji po se du ju naj vi še do 30 hek ta ra u vla sni-štvu i ko ji će mo ći da ku pe naj vi-še do 20 hek ta ra dr žav nog po ljo-pri vred nog ze mlji šta pod od re đe-nim uslo vi ma.

Pred sed nik Udru že nja "Pan-če vac ki ra ta ri" i član rad ne gru-pe Sa ve ta mi ni stra po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne Jo van ne go van, re kao je da su po ljo-pri vred ni ci, po seb no ra ta ri, u po-sled nje tri go di ne fi nan sij ski i ma-te ri jal no is cr plje ni.

- Oni po slu ju na ivi ci ban krot-stva is pod cr ve ne li ni je ren ta bil-no sti pro iz vod nje, i ve ći na ma-njih ga zdin sta va tro ši sop stve nu ma te ri jal nu sup stan cu osnov nog ka pi ta la, što je di rekt na po sle di-ca pri me ne po li ti ke ve o ma ni skih ot kup nih ce na osnov nih ra tar skih pro iz vo da či ja je pro daj na ce na

is pod ce ne ko šta nja, što je re zul-tat ne a de kvat ne dr žav ne za šti te pro iz vo đa ča od dej stva kar te la - ka zao je Ne go van.

Pred sed nik Udru že nja "Agro lo gi stik" dra gan fi šcag, po dr-žao je mi šlje nje Ne go va na za sra-zmer no uskla đi va nje ro ka ot pla te sa bro jem ku plje nih hek ta ra, od-no sno da se go di šnje is pla ću je je-dan hek tar.

Fi šcag je da lje pred la gao da se sma nji ko li či na ze mlji šta za ku pa prav nom li cu po pra vu pr ven stva za ku pa sa 30 na mak si mal no 20 od sto od ukup ne po vr ši ne ko ja se da je u za kup.

Pot pi sni ci sa op šte nja Udru že-nja "Pan če vac ki ra ta ri", Agrar ni fo rum Pan če vo i Udru že nja "Agro lo gi stik Do lo vo" sna žno po dr ža va-ju ogra ni če nje pra va pre čeg za-ku pa sto ča ri ma po uslov nom gr lu do 200 hek ta ra fi zič kim i prav nim li ci ma.

Oni pod se ća ju da su po ljo pri-vred ni ci još u apri lu i ka sni je na sa stan ci ma u Mi ni star stvu po ljo-pri vre de pred lo ži li da se od re a li-zo va nih sred sta va pri ho da pro da-je ze mlji šta osnu je Fond za raz voj i una pre đe nje po ljo pri vre de.

s. p.

za ma le po ljo pri vred ne pro iz vo đa če ot kup do 20 hek ta ra dr žav nog ze mlji šta

Mi ni star ka Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić

po dr ža va ju pro da ju ze mlje pa o ri ma

­ Sa­jav­ne­ras­pra­ve

Uko li ko se iz me na ma i do­pu na ma Za ko na o po ljo pri­vred nom ze mlji štu pri hva te

po­pri­lič­no­no­va­i­ra­di­kal­na­re­še­nja,­ko­ja­će­une­ti­ve­li­ke­pro­me­ne­u­do­sa­da­šnji­ na­čin­ iz­da­va­nja­ dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ u­ za­kup,­mi­slim­da­efek­ti­ta­kvih­re­še­nja­ne­će­bi ti do bri po po ljo pri vred ni ke u AP Voj vo di ni ­ re kao je kra jem pro šle sed mi ce pot pred sed nik Po kra jin ske vla de i po kra jin ski se kre tar za po­ljo pri vre du Bra ni slav Bo ga ro ški na­okru­glom­sto­lu­po­sve­će­nom­ iz­me na ma i do pu na ma Za ko na o po­ljo pri vred nom ze mlji štu.

­ Ovim za ko nom se uvo di no­vi­ in­sti­tut,­ od­no­sno­ otva­ra­ se­mo­guć­nost­da­va­nja­dr­žav­nog­ze­mlji­šta­prav­nim­ li­ci­ma­ u­ du­go­roč­ni­ za­kup­do­30­go­di­na,­i­to­30­od­sto­ze­mlji­šta­u sva koj lo kal noj sa mo u pra vi ­ re­kao­je­Bo­ga­ro­ški,­na­vo­de­ći­da­se­ra­di­o­go­to­vo­120­hi­lja­da­hek­ta­ra,­ko­je­bi­ tre­ba­lo­ di­rekt­nom­ po­god­bom­ sa­prav­nim­li­ci­ma­da­se­da­ju­u­du­go­roč­ni­ za­kup,­ te­da­su­ iz­ za­ku­pa­ is­klju­če­na­fi­zič­ka­li­ca,­to­jest­re­gi­stro­va­na­po­ljo­pri­vred­na­ga­zdin­stva.Bo­ga­ro­ški­je­do­dao­da­ne­ma­ni­

ka­kvog­raz­lo­ga­da­iz­ovog­po­stup­ka­

bu­du­is­klju­če­na­fi­zič­ka­li­ca,­kao­što­ne­ma­raz­lo­ga­ni­da­bu­de­sa­mo­je­dan in ve sti tor.­­Mo­ra­mo­vo­di­ti­ra­ču­na­o­to­me­da­

su­pre­ko­70­od­sto­za­ku­pa­ca­dr­žav­nog­ ze­mlji­šta­ upra­vo­ re­gi­stro­va­na­po­ljo­pri­vred­na­ ga­zdin­stva.­ Mi­slim­da­je­ve­li­ka­gre­ška­da­se­is­klju­če­iz­za­ku­pa­30­od­sto­ ze­mlji­šta,­ i­ ve­ru­jem­da­će­to­isto­vre­me­no­stvo­ri­ti­ i­

ar­mi­ju­ne­za­po­sle­nih­ko­ji­ne­će­mo­ći­se­bi­da­obez­be­de­eg­zi­sten­ci­ju.­Ovo­je­ krup­na­ od­lu­ka,­ ko­ja­ no­si­ ve­li­ke­po sle di ce i mi slim da ovaj in sti tut tre­ba­ ili­ ja­ko­ do­bro­ raz­ra­di­ti,­ ili­ u­ovom­mo­men­tu­od­u­sta­ti­od­nje­ga,­jer uko li ko ovo pi ta nje ne re ši mo ka­ko­ tre­ba­ po­sle­di­ce­ će­ bi­ti­ ka­ta­stro­fal­ne­­­na­veo­je­Bo­ga­ro­ški.Bo­ga­ro­ški­se­osvr­nuo­i­na­pro­da­

ju­dr­žav­nog­ze­mlji­šta,­na­vo­de­ći­da­za to ne ma po tre be.

­ Po ljo pri vred no ze mlji šte je do­bro­od­op­šteg­in­te­re­sa,­a­pre­ma­do­bru­od­op­šteg­in­te­re­sa­se­po­na­ša­sa­pa­žnjom­ do­brog­ do­ma­ći­na.­ Shod­no­to­me,­do­bar­do­ma­ćin­je­onaj­ko­vo­di­ra­ču­na­o­svo­me­ga­zdin­stvu,­a­jav­ni­ funk­ci­o­ner­ je­ do­bar­ do­ma­ćin­ako­vo­di­ra­ču­na­o­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji­ i­nje­nim­ in­te­re­si­ma.­ Ako­ Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­mo­že­ da­ iz­da­je­ ze­mlji­šte,­ a­iz­da­je­ ga­ go­di­na­ma,­ i­ iz­da­va­će­ ga­i­ ubu­du­će­ ­­ za­što­ on­da­ pro­da­va­ti­dr­žav­no­ po­ljo­pri­vred­no­ ze­mlji­šte­ ­­upi­tao­je­Bo­ga­ro­ški­i­do­dao­da­ako­

se­ipak­za­u­zme­stav­da­se­dr­žav­no­ze­mlji­šte­ po­nu­di­ na­ pro­da­ju,­ on­da­taj po stu pak ne sme ima ti ne pre­ci­zno­sti­ i­ne­ja­sno­ća­ko­je­osta­vlja­ju­pro sto ra za zlo u po tre bu.Re­sor­ni­ se­kre­tar­ je­ na­gla­sio­ da­

je­va­žno­da­po­stu­pak­sti­ca­nja­pra­va­na­ dr­žav­nom­ ze­mlji­štu,­ kao­ i­ ras­po­la­ga­nje­nji­me­mo­ra­u­pot­pu­no­sti­bi­ti­ re­gu­li­san­za­ko­nom,­ne­sme­se­osta­vi­ti­dis­kre­ci­o­no­pra­vo,­i­ne­sme­se­osta­vi­ti­mo­guć­nost­da­se­ ta­pi­ta nja re ša va ju ka sni jim ured ba ma i pra vil ni ci ma.­­Po­sle­di­ce­ovog­za­ko­na­bi­će­ka­

ta stro fal ne ­ ako se re še nja do bro ne­od­me­re,­kao­što­će­bi­ti­od­lič­ne,­uko­li­ko­re­še­nja­ko­ja­za­jed­nič­ki­pro­na­đe­mo­bu­du­do­bra­­­na­veo­je­pot­pred­sed­nik­Bo­ga­ro­ški.

O iz me na ma i do pu na ma Za ko­na o po ljo pri vred nom ze mlji štu na okru­glom­sto­lu­go­vo­ri­li­su­i­Želj­ko­Ra­do­še­vić,­dr­žav­ni­se­kre­tar­u­Mi­ni­star­stvu­ po­ljo­pri­vre­de,­ Dra ga na Go­đe­vac­ -­Ob­ra­do­vić,­ di­rek­tor­ka­

Upra ve za po ljo pri vred no ze mlji šte i Đor­đe­Bu­ga­rin iz Pri vred ne ko mo­re Voj vo di ne.Đor­đe­ Bu­ga­rin­ je­ na­veo­ da­ je­

naj­va­žni­je­ pi­ta­nje­ u­ po­ljo­pri­vre­di­Voj­vo­di­ne,­ upra­vo­ pi­ta­nje­ ze­mlji­šta.­­Tre­ba­ra­di­ti­na­una­pre­đe­nju­za­

ko­no­dav­nog­okvi­ra­ka­da­je­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­u­pi­ta­nju,­po­seb­no­sa­ aspek­ta­ oba­ve­za­ ko­je­ je­ Sr­bi­ja­pre­u­ze­la­Spo­ra­zu­mom­o­sta­bi­li­za­ci­ji­ i­pri­dru­ži­va­nju,­a­ti­ču­se­od­red­bi­da­ se­ omo­gu­ći­ stra­nim­ dr­ža­vlja­ni­ma­ čla­ni­ca­ dr­ža­va­ Evrop­ske­ uni­je­da po sta nu vla sni ci ze mlji šta pod istim­uslo­vi­ma­kao­i­gra­đa­ni­Sr­bi­je.­Mi­slim­da­iz­me­ne­ko­je­su­po­nu­đe­ne­ni­su­ja­sno­de­fi­ni­sa­le­te­uslo­ve,­i­bo­jim­se­da­će­dr­ža­va­Sr­bi­ja­pro­pu­sti­ti­šan­su­da­za­šti­ti­sop­stve­ne­in­te­re­se,­ako­i­in­te­re­se­onih­lju­di­ko­ji­se­u­Sr­bi ji ba ve po ljo pri vre dom ­ ka zao je Bu­ga­rinDr­žav­ni­se­kre­tar­Želj­ko­Ra­do­še­

vić­ is­ta­kao­ je­ da­ je­ re­sor­no­ re­pu­blič­ko­mi­ni­star­stvo­u­ iz­ra­du­Na­cr­ta­za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu uklju­či­lo­ ši­rok­ spek­tar­ ak­te­ra,­ ko­ji­ su­ sa­či­ni­li­ tekst­ ko­ji­ je­ u­ pro­ce­su­ jav­ne­ ras­pra­ve.­Ka­ko­ je­ na­veo,­ak ce nat je sta vljen na bo lju prav nu za­šti­tu­ dr­žav­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­i­na­efi­ka­sni­je,­ra­ci­o­nal­ni­je­i­eko­no­mič­ni­je­ko­ri­šće­nje­tog­va­žnog­re­sur­sa.Na­okru­glom­sto­lu­u­or­ga­ni­za­ci­ji­

Po­kra­jin­skog­se­kre­ta­ri­ja­ta­za­po­ljo­pri­vre­du,­svo­je­su­ge­sti­je­i­pri­med­be­na tekst Za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu iz ne li su i pred stav ni ci udru­že­nja­ po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­đa­ča,­za­tim­po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­đa­či,­gra­đa­ni­i­po­sla­ni­ci­i­pred­stav­ni­ci­struč­nih­i­na­uč­nih­in­sti­tu­ci­ja.

S. P.

314. avgust 2015.

AK­TU­LE­NO­STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pot pred sed nik Po kra jin ske vla­de i po kra jin ski se kre tar za po­ljo­pri­vre­du,­ vo­do­pri­vre­du­

i­ šu­mar­stvo,­ Bra­ni­slav­ Bo­ga­ro­ški,­uru­čio­ je­ sre­di­nom­pro­šle­ sed­mi­ce­98­ ugo­vo­ra­ ukup­ne­ vred­no­sti­ pre­ko­ 23­ mi­li­o­na­ di­na­ra,­ ko­ri­sni­ci­ma­ko ji su do bi li bes po vrat na sred stva na­ če­ti­ri­ kon­kur­sa­ za­ una­pre­đe­nje­sto­čar­stva.Na­kon­kur­su­ za­opre­ma­nje­ sto­

čar­skih­far­mi­no­vac­u­ukup­nom­iz­no­su­od­15,2­mi­li­o­na­di­na­ra,­do­bio­je­31­ko­ri­snik.­Za­una­pre­đe­nje­ra­da­udru­že­nja­ od­ga­ji­va­ča­ sto­ke­ do­de­lje­no­je­tri­mi­li­o­na­di­na­ra­za­25­ko­ri­sni­ka,­dok­je­za­oču­va­nje­i­odr­ži­vo­ko­ri­šće­nje­ge­net­skih­re­sur­sa­do­ma­ćih­ži­vo­ti­nja­dva­i­po­mi­li­o­na­di­na­ra­

ras­po­de­lje­no­za­25­ko­ri­sni­ka.­Kon­kur­som­za­odr­ža­va­nje­lo­kal­nih­i­re­gi­o­nal­nih­iz­lo­žbi­sto­ke­ras­po­de­lje­no­je­dva­i­po­mi­li­o­na­di­na­ra,­a­no­vac­je­do­bi­lo­18­ko­ri­sni­ka.Pot­pred­sed­nik­ Bo­ga­ro­ški­ je­ na­

po me nuo da je za opre ma nje sto­čar­skih­far­mi­na­ras­po­la­ga­nju­osta­lo­ još­ 50­mi­li­o­na­ di­na­ra,­ i­ po­zvao­voj­vo­đan­ske­ po­ljo­pri­vred­ni­ke­ da­kon ku ri šu za taj no vac.­­Ta­ko­đe,­na­ras­po­la­ga­nju­su­još­

dva­mi­li­o­na­di­na­ra­za­una­pre­đe­nje­ra­da­ udru­že­nja­ od­ga­ji­va­ča­ sto­ke­i­ taj­ kon­kurs­ će­ ras­pi­san­ na­red­nih­da­na­ ­­ ka­zao­ je­ Bo­ga­ro­ški­ i­ na­ja­vio­da­je­će­na­je­sen­bi­ti­ras­pi­san­i­kon­kurs­ za­ uma­ti­če­nje­ i­ slek­cij­ske­me­re­u­sto­čar­stvu. S. P.

Pot pred sed nik Po kra jin ske vla­de i po kra jin ski se kre tar za po­ljo­pri­vre­du,­ vo­do­pri­vre­du­

i­ šu­mar­stvo­ Bra­ni­slav­ Bo­ga­ro­ški,­pot pi sao je kr ja me ju la no vu se ri­ju­ugo­vo­ra­sa­voj­vo­đan­skim­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma,­ ko­ji­ su­ do­bi­li­ bes­po vrat na sred stva na kon kur si ma za­ na­vod­nja­va­nje­ i­ za­ pla­ste­nič­ku­pro­iz­vod­nju.­Reč­je­o­219­ugo­vo­ra,­i­ to­ 147­ za­na­vod­nja­va­nje­ i­ 72­ za­pla­ste­ni­ke,­u­ukup­noj­vred­no­sti­od­230­mi­li­o­na­di­na­ra.­­ Re­a­li­za­ci­jom­ da­nas­ pot­pi­sa­nih­

ugo­vo­ra,­ no­vih­ 1.500­hek­ta­ra­ voj­vo­đan­skih­ ora­ni­ca­ bi­će­ pod­ si­ste­mom­ za­ na­vod­nja­va­nje“,­ ka­zao­ je­pot­pred­sed­nik­Bo­ga­ro­ški­i­do­dao­da­je ukup na vred nost ove in ve sti ci je pre­ko­200­mi­li­o­na­di­na­ra,­od­če­ga­je Po kra ji na obez be di la 80 mi li o na di na ra.Ina­če,­ Po­kra­ji­na­ je­ ove­ go­di­ne­

pla­si­ra­la­ pre­ko­ 180­mi­li­o­na­ di­na­ra­u­na­vod­nja­va­nje,­a­na­ras­po­la­ga­nju­ima još oko 70 mi li o na di na ra. Ti me će,­ ka­ko­ je­ na­veo­ Bo­ga­ro­ški,­ bi­ti­ostva­ren­plan­da­ove­go­di­ne­pre­ko­5.000­ hek­ta­ra­ ora­ni­ca­ bu­de­ po­kri­ve no si ste mom za na vod nja va nje.Pre­ma­ re­či­ma­ pot­pred­sed­ni­ka­

Bo­ga­ro­škog,­ re­sor­ni­ se­kre­ta­ri­jat­sub ven ci o ni še si ste me za na vod nja­va­nje­re­gi­stro­va­nim­po­ljo­pri­vred­nim­

ga­zdin­stvi­ma,­kao­ i­pri­la­go­đa­va­nje­ka­nal­ske­mre­že­ za­ na­vod­nja­va­nje,­a ne sa mo za od vod nja va nje.Bo­ga­ro­ški­još­ka­zao­da­je­ve­li­ko­

in­te­re­so­va­nje­ bi­lo­ i­ za­ pla­ste­nič­ki­pro­iz­vod­nju,­te­da­će­sa­no­vim­ula­ga­njem­bi­ti­ po­dig­nu­to­ pre­ko­9­hi lja da me ta ra kva drat nih pla ste­ni ka i na ja vio da su re ba lan som po­kra­jin­skog­ bu­dže­ta,­ obez­be­đe­na no va sred stva za ma le pre rad­ne ka pa ci te te.

­ Za ovaj kon kurs je pro le tos bi­lo­ ve­li­ko­ in­te­re­so­va­nje,­ i­ prak­tič­no­su za me sec da na utro še ne opre­de­lje­na­sred­stva.­Re­ba­lan­som­smo­obez­be­di­li­ no­vih­ 50­mi­li­o­na­ di­na­ra­za­hlad­nja­če,­pre­ra­du­vo­ća­i­po­vr­ća­i­za­pče­la­re­­­ka­zao­ je­Bo­ga­ro­ški­ i­do­dao­da­je­reč­o­do­brom­pod­sti­ca­ju­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma,­ko­ji­će­si­gur­no­omo­gu­ći­ti­otva­ra­nje­no­vih­rad­nih­me sta.

S. P.

NO­VI­SAD­•­URU­ČE­NO­98­UGO­VO­RA­ZA­UNA­PRE­ĐE­NJE­STO­ČAR­STVA­U­VOJ­VO­DI­NI

Sto­ča­ri­ma­23­mi­li­o­na­di­na­raZa­opre­ma­nje­sto­čar­skih­far­mi­na­ras­po­la-ga­nju­osta­lo­još­50­mi­li­o­na­di­na­ra,­kao­i­još­još­dva­mi­li­o­na­di­na­ra­za­una­pre­đe­nje­ra­da­udru­že­nja­od­ga­ji­va­ča­sto­ke

Ugo­vo­ri­za­una­pre­đe­nje­sto­čar­stva

NO­VI­SAD­•­BES­PO­VRAT­NA­SRED­STVA­ZA­NA­VOD­NJA­VA­NJE­I­PLA­STE­NI­KE

Ve­li­ko­in­te­re­so­va­nje­ga­zdin­sta­vaReč­je­o­219­ugo­vo­ra,­i­to­147­za­na­vod­nja­va­nje­i­72­za­pla­ste­ni­ke,­u­ukup­noj­vred­no­sti­od­230­mi­li­o­na­di­na­ra

Do­bi­li­sred­stva­za­na­vod­nja­va­nje­i­pla­ste­ni­ke

NO­VI­SAD­•­JAV­NA­RAS­PRA­VA­O­IZ­ME­NA­MA­I­DO­PU­NA­MA­ZA­KO­NA­O­PO­LJO­PRI­VRED­NOM­ZE­MLJI­ŠTU

Za­šti­ti­ti­in­te­re­se­po­ljo­pri­vred­ni­kaOvim­za­ko­nom­otva­ra­se­mo­guć­nost­da­va­nja­dr­žav­nog­ze­mlji­šta­prav­nim­li­ci­ma­u­du­go­roč­ni­za­kup­do­30­go­di­na,­i­to­30­od­sto­ze­mlji­šta­u­sva­koj­lo­kal­noj­sa­mo­u­pra­vi­-­re­kao­je­Bo­ga­ro­ški,­na­vo­de­ći­da­se­ra­di­o­go­to­vo­120­hi­lja­da­hek­ta­ra,­ko­je­bi­tre­ba­lo­di­rekt­nom­po­god­bom­sa­prav­nim­li­ci­ma­da­se­da­ju­u­du­go­roč­ni­za­kup,­te­da­su­iz­za­ku­pa­is­klju­če­na­fi­zič­ka­li­ca,­to­jest­re­gi­stro­va­na­po­ljo­pri­vred­na­ga­zdin­stva

­ Sa­Okru­glog­sto­la­u­No­vom­Sa­du

4 14. avgust 2015.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (7)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Hr vat ska je pri kra ju pro ce sa vra­ća­nja­ pra­vim­ vla­sni­ci­ma­imo­vi­ne­ od­u­ze­te­ po­sle­ Dru­

gog­svet­skog­ra­ta­za­vre­me­na­ci­o­na­li­za­ci­je.­To­mo­že­da­za­hva­li­či­nje­ni­ci­da­je­za­kon­o­to­me­do­ne­la­još­pre­14.­go­di­na,­a­stu­pio­je­na­sna­gu­1.­ ja­nu­a­ra­1997.­go­di­ne.­Za­kon­ je­do­net­ pod­ pu­nim­ na­zi­vom­ Za­kon­o­ na­kna­di­ za­ imo­vi­nu­ od­u­ze­tu­ za­vre­me­ ju­go­slo­ven­ske­ ko­mu­ni­stič­ke­vla­da­vi­ne­ (či­taj­ ipak,­ da­ je­ to­ bi­lo­vre­me­ so­ci­ja­li­zma­pri­med­ba­ B.G.)­ovaj­akt­ je­u­po­čet­ku­pra­vo­da­vao­is­klju­či­vo­ hr­vat­skim­ dr­ža­vlja­ni­ma,­ali­ je­ pod­ pri­ti­skom­ de­la­me­đu­na­rod­ne­ za­jed­ni­ce­ 2005.­ go­di­ne­ ono­pro­ši­re­no­i­na­gra­đa­ne­ne­kih­dru­gih­ze­ma­lja­ (ne­ka­da­šnje­ folk­sdoj­če­re,­na­pri­mer),­da­bi­pre­su­dom­Vr­hov­nog­su­da­Hr­vat­ske­2010.­go­di­ne­to­pra­vo­prak­tič­no­bi­lo­pro­ši­re­no­ i­na­sve­stra­ne­dr­ža­vlja­ne,­na­rav­no­one­ko­ji­do­ka­žu­da­su­bi­li­vla­sni­ci­ili­na­sled­ni­ci­imo­vi­ne­ko­ja­je­na­ci­o­na­li­zo­va­na.U­tom­slo­že­nom­i­ose­tlji­vom­po­

slu,­Hr­vat­ska­ se­opre­de­li­la­ za­me­šo­vi­ti­mo­del­–­imo­vi­na­se­vra­ća­sta­rom­vla­sni­ku­ili­nje­go­vim­na­sled­ni­ci­ma­u­pr­vom­na­sled­nom­re­du­ta­mo­gde­je­to­mo­gu­će,­a­gde­ni­je,­da­je­se­na­kna­da­u­nov­cu­ili­vred­no­snim­pa­pi­ri­ma.Tu­su­i­naj­ve­ći­pro­ble­mi,­jer­na­

pro­sto­ ne­ma­ eg­zakt­ne­ for­mu­le­ za­iz­ra­ču­na­va­nje­te­na­kna­de,­pa­se­na­su­do­vi­ma­vo­de­pra­vi­ma­li­ra­to­vi­ne­za­do­volj­nih­na­sled­ni­ka­i­dr­ža­ve.Zah­te­vi­ za­ vra­ća­nje­ od­u­ze­te­

imo­vi­ne­pod­no­si­li­su­se­žu­pa­nij­skim­ure­di­ma­ za­ imo­vin­sko­ prav­ne­ po­slo­ve­u­ro­ku­od­šest­me­se­ci­(pr­vi­je­is­te­kao­30.­ju­na­1997.­go­di­ne,­a­za­tim­je­po­no­vljen­do­2002.­go­di­ne),­a­po­sle­ spro­ve­de­nog­po­stup­ka­do­no­si­se­re­še­nje­o­vra­ća­nju­ili­na­kna­di.­Pra­vo­na­vra­ća­nje­imo­vi­ne­ili­na­kna­du­ ima­ju­biv­ši­vla­sni­ci­ i­nji­ho­vi­na­sled­ni­ci­u­pr­vom­na­sled­nom­re­du­(brač­ni­drug,­de­ca,­unu­ci­i­pra­u­nu­ci).­Ka­ko­se­pro­ce­nju­je,­oko­25.500­biv­ših­vla­sni­ka­i­nji­ho­vih­na­sled­ni­ka­tra­že­od­hr­vat­ske­dr­ža­ve­imo­vi­nu­u­vred­no­sti­od­oko­36­mi­li­jar­di­evra.Ve­ći­na­ onih­ ko­ji­ po­la­žu­ pra­vo­

na­ vra­ća­nje­ ili­ na­dok­na­du­ od­u­ze­te­imo­vi­ne,­ me­đu­tim,­ ne­za­do­volj­na­je­ka­ko­za­kon­skim­re­še­nji­ma,­ta­ko­i­ prak­som­ tog­ vra­ća­nja,­ a­ oni­ ko­ji­su­pri­sta­li­da­o­ to­me­go­vo­re­u­hr­vat­skim­me­di­ji­ma­sla­žu­se­u­oce­ni­da­„ova­de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja­ni­je­ni­šta­dru­go­ne­go­no­va­na­ci­o­na­li­za­ci­ja”.Ta­ko­ pred­sed­nik­ Udru­že­nja­ vla­

sni­ka­ otu­đe­ne­ imo­vi­ne­ An­te­ Ša­re­(68),­či­ji­otac­ je­bio­ je­dan­od­naj­bo­ga­ti­jih­Dal­ma­ti­na­ca­ pa­ se­ go­vo­ri­lo­da­je­„vla­snik­po­la­Ši­be­ni­ka”,­o­

svom­uspe­šnom­vra­ća­nju­ve­ćeg­de­la­po­ro­dič­ne­imo­vi­ne,­kon­fi­sko­va­ne­1945.­go­di­ne,­za­jav­nost­ka­že:­„Us­peo­sam­za­hva­lju­ju­ći­upor­no­sti,­jer­je­za­kon­na­pi­san­ta­ko­da­se­ne­vra­ti­ni­šta­ili­da­se­vra­te­mr­vi­ce.­Ga­ran­tu­jem­da­je­po­lo­vi­na­za­stup­ni­ka­Sa­bo­ra­Hr­vat­ske­za­taj­za­kon­gla­sa­la­da­bi­pri­kri­la­vla­sti­ti­lo­po­vluk­jer­su­pre­to­ga­ot­ku­pi­li­dru­štve­ne­sta­no­ve­na­ci­o­na­li­zo­va­nog­ ili­ kon­fi­sko­va­nog­po­re­kla”,­na­vo­di­Ša­re.­On­je­us­peo­da­ vra­ti­ jed­nu­ zgra­du­ u­Za­gre­bu­ i­vi­še­ku­ća­i­po­slov­nih­pro­sto­ra­u­Ši­be­ni­ku,­ali­o­to­me­ka­že:­„Zna­te­ka­kve­su­to­ku­će­–­spo­me­ni­ci­kul­tu­re.­Ja­to­ne­bro­jim,­vi­še­su­nam­tro­šak­ne­go­ko­rist.”Po­sle­pre­su­de­Vr­hov­nog­su­da­Hr­

vat­ske­2010.­go­di­ne­naj­zad­su­i­svi­stra­ni­dr­ža­vlja­ni­ iz­jed­na­če­ni­u­pra­vi­ma­u­ve­zi­ sa­vra­ća­njem­od­u­ze­te­imo­vi­ne,­ što­ je­ od­ Hr­vat­ske­ ina­če­već­go­di­na­ma­tra­ži­la­me­đu­na­rod­na­za­jed­ni­ca.­Ve­li­ku­ner­vo­zu­i­pro­te­ste­vi­še­ evrop­skih­ ze­ma­lja­ iza­zva­la­ je­2005.­go­di­ne­od­lu­ka­ta­da­šnjeg­pre­mi­je­ra­Ive­Sa­na­de­ra,­da­se­to­pra­vo­pro­ši­ri­sa­mo­na­dr­ža­vlja­ne­Austri­je,­od­no­sno­biv­še­folk­sdoj­če­re­ko­ji­u­toj­ze­mlji­ži­ve­u­ve­ćem­bro­ju­(na­rav­no,­zbog­ ne­re­še­nih­ imo­vin­skih­ pro­ble­ma­s­nji­ho­vim­na­sled­ni­ci­ma­i­prog­na­ni­ci­ma­iz­Hr­vat­ske­1945.­go­di­ne,­ko­ji­su­čak­na­ja­vi­li­da­će­tra­ži­ti­re­vi­zi­ju­Osim­skih­i­Rim­skih­ugo­vo­ra),­u­vre­me­pre­go­vo­ra­ s­Hr­vat­skom­o­pri­klju­če­nju­Evrop­skoj­uni­ji.Sre­ćom,­pre­su­da­Vr­hov­nog­su­da­

Hr­vat­ske,­ ko­jom­ je­ bra­zil­skoj­ dr­ža­vljan­ki­ Zla­ti­ Eben­spar­ger,­ ina­če­Je­vrej­ki­ po­re­klom­ iz­Hr­vat­ske,­ po­tvr­đe­no­pra­vo­na­vra­ća­nje­od­u­ze­te­imo­vi­ne,­ iz­jed­na­či­la­ je­ u­ tom­ pra­vu­ i­stra­ne­dr­ža­vlja­ne,­od­ko­jih­su­mno­gi­ već­ pod­ne­li­ ta­kve­ zah­te­ve.­Pre­ma­ slu­žbe­nim­ po­da­ci­ma,­ 4.211­stra­na­ca­ tra­ži­ vra­ća­nje­ ili­ na­kna­du­za­ od­u­ze­tu­ imo­vi­nu,­ či­ja­ vred­nost­se­pro­ce­nju­je­od­100­do­150­mi­li­jar­di­evra.

Ka­ko­je­pljač­ka­na­dr­žav­na­imo­vi­na

U­ pro­te­kle­ dve­ de­ce­ni­je,­ dr­ža­va­je­ošte­će­na­za­de­se­ti­ne­mi­li­jar­di­evra­sa­mo­na­ime­bes­plat­nog­ko­ri­šće­nja­nje­ne­ imo­vi­ne­ ili­sim­bo­lič­ne­na­kna­de,­ ko­ju­ su­ ko­ri­sni­ci­ pla­ća­li.­Dr­ža­vi­ je,­ ta­ko­đe,­ kroz­ sum­nji­ve­ugo­vo­re­i­ne­za­ko­nit­upis­u­ka­ta­stru­ne­po­kret­no­sti­ ote­to­ oko­ 300.000­hek­ta­ra­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta.­Ovo­ su­ pro­ce­ne­ Mre­že­ za­ re­sti­tu­ci­ju,­ ko­ja­ je­ go­di­na­ma­ upo­zo­ra­va­la­nad­le­žne­da­se­krč­mi­re­pu­blič­ka­imo­vi­na.­Upra­vo­sa­da,­kroz­pro­ces­vra­ća­nja­ ne­po­kret­no­sti­ od­u­ze­tih­

po­sle­Dru­gog­svet­skog­ra­ta,­ot­kri­va­se­ko­li­ko­je­Mre­ža­bi­la­u­pra­vu.Slu­čaj­Slo­ge­Kać­sa­mo­ je­ je­dan­

u­ ni­zu­ pri­me­ra­ oti­ma­či­ne­ dr­žav­ne­imo­vi­ne.­ Sre­ćom,­ re­pu­bli­ka­ mo­že­da­ vra­ti­ iz­gu­blje­no,­ od­no­sno­ po­ni­šti­ sve­spor­ne­ugo­vo­re­ i­upi­se,­ jer­na­to­po­va­že­ćim­za­ko­ni­ma­u­sud­skom­ po­stup­ku­ ima­ pra­vo,­ pa­ čak­i­ka­da­su­ne­kret­ni­ne­bi­le­u­pro­me­tu.­Po­sto­ji­iz­vor­na­dr­žav­na­imo­vi­na,­ko­ju­je­Sr­bi­ja­po­se­do­va­la­pre­Dru­gog­svet­skog­ ra­ta.­Tom­spi­sku,­od­1945.­go­di­ne,­pri­me­nom­vi­še­od­47­pro­pi­sa,­do­da­ta­je­i­pri­sil­no­od­u­ze­ta­pri­vat­na­imo­vi­na.Sve­je­po­tom­po­sta­lo­dru­štve­no,­

sva­či­je­ i­ ni­či­je.­ Ali,­ 1992.­ go­di­ne­do­no­si­se­za­kon­o­pre­tva­ra­nju­dru­štve­ne­ svo­ji­ne­ na­ po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­štu­ u­ dru­ge­ ob­li­ke­ svo­ji­ne.­Tim­ za­ko­nom,­ sve­ ono­ što­ je­ bi­lo­pri­nud­no­od­u­ze­to­na­osno­vu­kon­fi­ska­ci­je,­ na­ci­o­na­li­za­ci­je,­ se­kve­stra­ci­je,­agrar­ne­re­for­me­i­sl.­utvr­đe­no­je­kao­dr­žav­na­svo­ji­na.

Raz­vod­nje­no­na­sto­ti­nu­me­sta

U­re­pu­blič­koj­Di­rek­ci­ji­za­imo­vi­nu­iz­ja­vi­li­su­da­su­dr­žav­ne­ne­po­kret­no­sti­po­kri­ve­ne­raz­li­či­tim­za­ko­ni­ma­i­ti­me­su­i­nad­le­žno­sti­po­de­lje­ne.­Za­po­ljo­pri­vred­no­ i­ šum­sko­ ze­mlji­šte­nad­le­žno­ je­ Mi­ni­star­stvo­ po­ljo­pri­vre­de.Gra­đe­vin­skim­ ze­mlji­štem,­ osim­

na­ma­lom­pro­cen­tu,­gde­je­dr­ža­va­i­vla­snik­i­ko­ri­snik,­ga­zdu­ju­lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve.­„U­nad­le­žno­sti­Di­rek­ci­je­za­imo­vi­nu­je­stam­be­ni­i­po­slov­ni­pro­stor”,­ka­že­Sr­ba­Pa­nić,­po­moć­nik­di­rek­to­ra­Di­rek­ci­je.­„Ali­i­u­tom­seg­men­tu­ ima­ raz­li­ke,­ jer­naj­ve­ći­deo­tih­kva­dra­ta­je­u­in­ge­ren­ci­ji­lo­kal­nih­sa­mo­u­pra­va,­ ko­je­ ga­zdu­ju,­ iz­da­ju­ih­u­za­kup,­ostva­ru­ju­pri­hod­od­ki­ri­ja,­ ali­ te­ ne­kret­ni­ne­ ne­mo­gu­ da­pro­da­ju.­Otu­đe­nje­je­mo­gu­će­sa­mo­uz­po­seb­nu­od­lu­ku­Vla­de­Sr­bi­je,­ali­

pri­hod­ bi­ išao­ u­ re­pu­blič­ki­ bu­džet,­pa­se­za­to­ve­ći­ni­op­šti­na­ni­je­is­pla­ti­lo­da­tra­že­pro­da­ju.Ali­ Za­ko­nom­ o­ jav­noj­ svo­ji­ni­ iz­

2011.­ go­di­ne­ lo­kal­ne­ sa­mo­u­pra­ve­ima­ju­mo­guć­nost­ da­ se­ na­ toj­ dr­žav­noj­ imo­vi­ni,­ ko­ju­ ko­ri­ste­ i­ ko­ja­ je­ re­al­no­pre­1995.­go­di­ne­bi­la­nji­ho­va­ svo­ji­na,­ sa­da­ upi­šu­ kao­vla­sni­ci.­ U­ sva­kom­ slu­ča­ju,­ ka­da­do­đe­mo­do­sa­zna­nja­da­je­bi­lo­ne­kih­ zlo­u­po­tre­ba,­ je­di­na­mo­guć­nost­ko­ju­ima­mo­je­da­to­pro­sle­di­mo­re­pu­blič­kom­ jav­nom­ pra­vo­bra­ni­o­cu“,­ka­že­Pa­nić.Ina­če,­ de­ve­de­se­tih­ go­di­na­ dr­

ža­va­ je­ po­ Za­ko­nu­ o­ sta­no­va­nju­osta­la­ bez­ stam­be­nog­ fon­da.­ Ot­ku­pom­sta­no­va­za­sme­šne­iz­no­se­ta­ dr­žav­na­ i­ dru­štve­na­ imo­vi­na­pre­šla­ je­u­pri­vat­nu­svo­ji­nu­gra­đa­na.­ Ko­li­ko­ je­ dr­ža­va­ sa­mo­ po­tom­ osno­vu­ ošte­će­na,­ te­ško­ je­pro­ce­ni­ti.„Da­ni­je­bi­lo­tog­za­ko­na,­do­da­

nas­bi­sve­bi­lo­ras­pro­da­to”,­ka­že­Mi­le­An­tić,­ko­or­di­na­tor­Mre­že­za­re­sti­tu­ci­ju.­ „Za­ raz­gra­ni­če­nje­ dr­žav­nog­od­ dru­štve­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­bi­li­su­za­du­že­ni­Mi­ni­star­stvo­po­ljo­pri­vre­de,­ka­ta­star­ i­sa­mi­ko­ri­sni­ci,­ ko­ji­ su­ do­sta­vlja­li­ do­ku­men­ta­ci­ju­o­sti­ca­nju­par­ce­la.­Gde­je­taj­po­sao­ura­đen­ka­ko­tre­ba,­od­nos­je­de­ve­de­set­pre­ma­de­set­od­sto­u­ko­rist­dr­žav­ne­imo­vi­ne.­Jer,­dru­štve­no­je­mo­glo­da­bu­de­sa­mo­ono­što­je­dru­štve­no­ pred­u­ze­će­ ste­klo­ te­ret­no­prav­nim­po­slom,­a­to­su­par­ce­le,­ko­je­su,­pri­me­ra­ra­di,­ot­ku­plje­ne­od­se­lja­ka.­Me­đu­tim,­ko­rup­ci­jom­i­kri­mi­na­lom­ ma­sov­no­ se­ de­ša­va­lo­ da­taj­ od­nos­ bu­de­ su­pro­tan,­ od­no­sno­da­se­raz­gra­ni­če­njem­do­šlo­do­to­ga­da­je­dru­štve­no­de­ve­de­set,­a­dr­žav­no­sa­mo­de­set­od­sto.Ta­ko­je­od­dr­ža­ve­sa­kri­ve­no­vi­še­

od­ 300.000­ hek­ta­ra­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­u­ra­znim­za­dru­ga­ma,­kom­bi­na­ti­ma,­ dru­štve­nim­ ili­ sa­da­pri­vat­nim­ pred­u­ze­ći­ma.­ Pre­ma­ za­ko­nu,­ dr­žav­no­ po­ljo­pri­vred­no­ ze­mlji­šte­ni­ti­je­mo­glo,­ni­ti­sa­da­mo­že­da­se­otu­đi.­Ali­dru­štve­no­po­ljo­pri­vred­no­ ze­mlji­šte­ mo­že­ da­ bu­de­ u­pro­me­tu.­I­za­to­su­se­i­de­ša­va­le­ove­zlo­u­po­tre­be­ po­seb­no­ zbog­pro­ce­sa­pri­va­ti­za­ci­je.­Od­go­vor­nost­Agen­ci­je­za­pri­va­ti­

za­ci­ju”,­na­sta­vlja­An­tić,­„le­ži­u­to­me­što­se­ni­je­oba­zi­ra­la­na­upo­zo­re­nja,­već­ se­ ‘sle­po’­ dr­ža­la­ fal­si­fi­ko­va­nih­po­da­ta­ka­iz­ka­ta­stra.Zlo­u­po­tre­be­su­se­de­ša­va­le­u­ko­

mi­si­ja­ma,­ko­je­su­bi­le­za­du­že­ne­za­for­mi­ra­nje­ ka­ta­stra­ ne­po­kret­no­sti­pre­u­zi­ma­njem­ po­da­ta­ka­ iz­ ze­mlji­šnih­knji­ga”,­na­vo­di­An­tić.Po­nje­go­vim­re­či­ma,­ima­čak­slu­

ča­je­va­da­su­pri­li­kom­jav­nog­iz­la­ga­nja­ko­ri­sni­ci­upi­si­va­ni­kao­vla­sni­ci.­Pre­kri­že­no­ „ko­ri­snik”­ i­ ru­kom­ is­pi­sa­no­„vla­snik”,­iako­je­reč­o­jav­nim­is­pra­va­ma­ i­ bez­ ob­zi­ra­ na­ to­ što­sva­ka­ pro­me­na­mo­ra­ da­ bu­de­ do­ku­men­to­va­na.Da­kle,­ ka­da­ je­ reč­ o­ po­ljo­pri­

vred­nom­ ze­mlji­štu­ sva­ki­ upis,­ ko­ji­

je­ od­ra­đen­ sa­ma­nje­ od­ 80­ od­sto­dr­žav­ne­imo­vi­ne,­spo­ran­je­i­to­tre­ba­pro­ve­ri­ti.­A­ka­da­se­u­sud­skom­po­stup­ku­ usta­no­vi­ da­ je­ reč­ o­ dr­žav­noj­ imo­vi­ni,­ svi­ ugo­vo­ri­ o­ pro­me­tu­pa­da­ju­u­vo­du.Od­2007.­go­di­ne,­od­ka­da­se­na­

pla­ću­je­ za­kup­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ u­ dr­žav­noj­ svo­ji­ni­ do­ 28.­sep­tem­bra­2012.­go­di­ne,­sa­go­to­vo­450.000­hek­ta­ra­ostva­ren­je­pri­hod­od­ oko­ 19­ mi­li­jar­di­ di­na­ra.­ Za­ko­nom­o­sred­stvi­ma­u­svo­ji­ni­Re­pu­bli­ke­ iz­ 1995.­ go­di­ne­ na­ci­o­na­li­zo­va­ni­po­slov­ni­i­stam­be­ni­pro­stor­po­sta­je­dr­žav­ni­bez­ob­zi­ra­na­to­ko­ga­ko­ri­sti.­Ove­ne­po­kret­no­sti­mo­gle­su­da­bu­du­u­pro­me­tu­sa­mo­uz­po­se­ban­za­klju­čakVla­de­Sr­bi­je.­Svi­ko­ri­sni­ci­su­bi­

li­ du­žni­ da­ Re­pu­blič­koj­ di­rek­ci­ji­ za­imo­vi­nu­pri­ja­ve­kva­dra­te­ko­je­ko­ri­ste,­ali­je­ma­lo­onih­ko­ji­su­to­za­i­sta­ura­di­li.­Za­to­u­Di­rek­ci­ji­ni­ka­da­ni­su­ni­bi­le­evi­den­ti­ra­ne­sve­ne­kret­ni­ne,­ko­je­dr­ža­va­po­se­du­je.„Ve­ći­na­gra­đa­na­mi­sli­ da­ je­ pri­

va­ti­za­ci­jom­ 51­ od­sto­ Naft­ne­ in­du­stri­je­Sr­bi­je­pri­va­ti­zo­van­i­ve­li­ki­broj­ne­po­kret­no­sti,­ko­je­je­ko­ri­sti­lo­ovo­pred­u­ze­će,­ što­ ni­je­ tač­no”,­ na­vo­di­An­tić.­„Vla­da­Sr­bi­je­je­tek­po­sle­pro­da­je­ak­ci­ja­pred­u­ze­ća,­da­kle­na­kon­2009.­go­di­ne,­do­ne­la­vi­še­od­25­za­klju­ča­ka,­od­ko­jih­su­ne­ki­ima­li­i­po­vi­še­ sto­ti­na­ne­po­kret­no­sti.­ Ta­ko­ je­dr­ža­va­bes­plat­no­dr­žav­ne­ne­kret­ni­ne­pre­ne­la­u­ svo­ji­nu­NIS­a,­ što­ je­po­ za­ko­nu.­ U­ tim­ za­ključ­ci­ma­ ni­je­bi­lo­ni­jed­nog­kva­dra­ta­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­či­me­je­ta­ko­đe­is­po­što­van­za­kon.”

Kva­drat­za­tri­evra

Ka­ko­ se­ ga­zdo­va­lo­ po­slov­nim­pro­sto­rom­naj­bo­lji­je­pri­mer­Knez­Mi­ha­i­lo­va­ uli­ca­ u­ Be­o­gra­du.­ Po­sto­je­ pred­u­ze­ća,­ ko­ja­ i­ da­nas­dr­žav­nu­imo­vi­nu­u­ovoj­uli­ci­ko­ri­ste­bes­plat­no,­ jer­ni­su­ imo­vi­nu­pri­ja­vi­li­Di­rek­ci­ji.­Pri­me­ra­ra­di,­2005.­go­di­ne­ve­ći­

na­za­ku­pa­ca­je­Po­slov­nom­pro­sto­ru­Sta­rog­gra­da­pla­ća­la­oko­tri­evra­po­kva­dra­tu­za­lo­kal­u­ovoj­eks­tra­be­o­grad­skoj­zo­ni.­Ka­ko­ka­že­An­tić,­pre­ma­zva­nič­nom­ce­nov­ni­ku,­to­je­bi­la­ci­fra­od­de­set­do­dva­de­set­evra,­a­re­al­na­tr­ži­šna­vred­nost­ je­sto­evra­za­za­kup­jed­nog­kva­drat­nog­me­tra.­Sa­mo­po­tom­osno­vu­ni­je­te­ško­iz­ra­ču­na­ti­ko­li­ko­su­pro­fi­ti­ra­li­oni­ko­ji­su­bes­plat­no­ko­ri­sti­li­pro­stor,­ili­oni­ko­ji­su­ga­iz­da­va­li­u­pod­za­kup.

­ (Na­sta­vi­će­se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na „Sud bi na od u ze te imo vi­ne˝. Knji ga se mo že na ru či ti (ce­na 2.000,00 di na ra) kod iz da va ča ba nat ski kul tur ni cen tar, JNA 35, No vo Mi lo še vo, e­mail:ba nat ski­kul tur ni cen tar@g mail.com ili na tel 023/783­155 ili kod auto ra na e­mail:gu lan@nsca ble.net ili na tel. 063/8­666­527).

RE STI TU CI JA U HR VAT SKOJ

Ula­zni­ca­za­Evrop­sku­uni­juHr­vat­ska­je­do­ne­la­za­kon­o­de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji­1997.­go­di­ne­ka­da­se­po­ka­za­lo­da­je­to­uslov­za­pri­jem­u­pu­no­prav­no­član­stvo­Sa­ve­ta­Evro­pe

514. avgust 2015.

AK TU EL NO STI

GAZDINSTVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ako se za do vo lji čo vek sa onim šta ra di i šta ima on da je na­šao se be. Ovo je ži vot na de­

vi za Mi­len­ka­ Vuč­ko­vi­ća (63) iz Mar ti na ca, ko ji bi u svoj bi o gra fi ji mo gao da za pi še da je bio vo zač ka mi o na na du ge sta ze, da je 32 god ne ra dio u “Mi tro su” , da se ne­ko vre me po li tič ki an ga žo vao pa to br zo na pu stio, ali je bio i osta lo se­ljak, ma li po ljo pri vred ni pro iz vo đač, ka ko on vo li da ka že.

­ Ja sam vo leo da vo zim ka mion, to je bi la mo ja lju bav i že lja od de­tinj stva ko ja mi se is pu ni la. Taj po­sao sam ra dio u “Mi tro su” du gi niz go din. Ali, ka da se od to ga ni je mo­glo ži ve ti, ka da se fir ma uga si la, a ja ra dio kod ne kih lju di u Be o gra­du, pu to vao ka mi o nom ne de lja ma i me se ci ma po Ru si ji i Evro pi, a oni ni su pla ća li, tu svo ju lju bav sam za­bo ra vio. Vra tio sam se ta mo oda kle sam po ni kao, oda kle su štin ski ni­sam ni kad ni od la zio – ži vo tu u se lu i od po ljo pri vre de ­ po či nje svo ju

pri ču Mi len ko Vuč ko vić. Pre 30­ak go di na od no sno, ka­

snih osam de se tih go di na pro šlog ve ka, Vuč ko vić je u svom dvo ri štu

u Mar tin ci ma, gde je ro đen i gde ži vi, na pra vio far mu kr ma ča, pa je pra si ce ko je one opra se to vio i pro­da vao. Me đu tim, do šle su ne sreć ne de ve de se te go di ne, ka da je ovaj pro stor ko ji je po znat po pro iz vod nji hra ne iz gu bio svo je tr ži šte. Va lja lo je bi ra ti ne ki dru gi po sao ko ji je ko­li ko ­ to li ko si gu ran, pa je Mi len ko za jed no sa su pru gom Ma ri jom ko­ja je da la ot ka zu fir mi gde je ra di­la, po stao po ljo pri vred nik ­ sva štar. ­ Ba vi mo se i ra tar stvom i sto čar­stvom, a ja ni šta ne ću re ći no vo, ni o sto čar stvu, ni o ra tar stvu. Sa mo ću po no vi ti: sve se sve lo na ne ko­li ko pre ra đi va ča me sa ko ji ni su iz te pri če, ni su ni me sa ri, ni sto ča ri, a na šli su se be u ovoj bran ši. Nji hov mo no pol i ne kon tro li san uvoz me sa mno go ote ža va do ma ćem pro iz vo­đa ču. Ja sam ma li sto čar, sa da ga­jim 200 do 300 ko ma da svi nja go di­šnje, ali vi dim šta se do ga đa i ko je po sle di ce do no si. To su za do ma ćeg pro iz vo đa ča ra ne ko je ne za ra sta ju. Uvo ze ve li ki sve i sva šta, a na ši gi­gan ti su pro pa li – is ti če Mi len ko.

Svi su pri ča li i pri ča ju ka ko će nam bi ti bo lje, ali je uvek jed na gru pa ci ja iska ka la i njoj je bi lo bo­lje, na sta vlja da lje Vuč ko vić. Za ta­kve ni je ni kad bi lo zi me, a on sa 63 go di ne to bo lje još če ka.

­ De cu sam usme rio van po ljo pri­vre de jer, ako oni ne na la ze raz log da ži ve u se lu, pa ni sam ni ja hteo da ih ube đu jem. Sin je sa svo ja dva si na oti šao, a tre bao je da na sle di me ne i moj po sao. Ćer ka se uda la, ima svo ju po ro di cu. De ci je do bro, sku ći li su se ima ju “svoj ta van i svo­je mer de vi ne”, a ja i ba ba ko ji ima­mo za jed no 126 go di na, ga ji mo 100 ko ma da svi nja u tur nu su i mu ze mo 25 kra va. Ima od to ga ži vo ta, ali ne ma ono li ko ko li ko je bi lo ili ko li ko tre ba mla di ma. S ob zi rom da smo de cu zbri nu li, mi ima mo i pre vi še

– oce nju je Vuč ko vić i od mah na sta­vlja da ka da bi mla di sa te ko li či ne nji va i sto ke tre ba li da ži ve bi lo bi im te ško. Do šla dru ga vre me.

Ima u Mar tin ci ma mno go ve ćih pro iz vo dja ča od Vuč ko vi ća. Ima lju di ko ji ima ju obje kat za hi lja du ko ma da svi nja, ima ju 200 ju ta ra ze­mlje, pri ča nam naš sa go vor nik, ali ima i onih ko ji ne ra de sa sto kom, jer im se ne is pla ti. Oni ko ji ima ju ma lo ze mlje “pre vr ću je, okre ću pa šta im bu de”.

­ Ka ko je po je din ci ma, ta ko je i se lu, mi slim ja. Mar tin ci su i ne ka­da ima li vi še od 4.000 sta nov ni ka, a sa da ima oko 3.200 lju di, sva ke go di ne se sma nji broj sta nov ni ka. Mla di od la ze u ino stran stvo, u No vi Sad, u Be o grad za bo ljim ži vo tom. Se lja ci u mo jim go di na ma osta ju, a ima nas pri li čan broj ko ji ne ma ju so ci jal no osi gu ra nje. Ve li ka su iz­da va ja nja. Ako do če kam pen zi ji cu, na dam se da ho ću, bar ću ima ti so­ci jal no i mo ći da idem kod le ka ra ­

kao kroz ša lu go vo ri Mi len ko.On je 2000. go di ne po čeo da

se ba vi po li ti kom, ali bi lo je mno­go stru ja i to je mno go mi ri sa lo na pro past. Iz vu kao se iz po li ti ke raz­o ča ran, pri zna je ovaj Mar tin ča nin.

Sa da je ak ti van kao član Uni je po ljo pri vred nih pro iz vo dja ča Sre ma i Ma čve. Ni je mu te ško usta ti u tri sa ta uju tro, na mi ri ti sto ku i kre nu ti autom u Niš na sa sta nak se lja ka.

­ Ta Uni ja se lja ka ni je lo ša, po­kre nu li smo mno ga do ma ćin stva, obez be di li smo do sta ku ku ru za, po mo gli do sta po sr nu lih ga zdin­stva, do pri ne li mi ni mal nim ka ma ta­ma kod ba na ka za se lja ka. Po ku ša li smo i stran ku da na pra vi mo, ali kad je naš li der ose tio od mah vlast za­bo ra vio je na ba zu – pri ča Mi len ko Vuč ko vić, is ti ču ći ka ko će on i nje­go va su pru ga bi ti se lja ci dok ih no­ge dr ža i sna ga slu ži.

­ Tekst:­S.­Đa­ko­vić Sli ke:­M.­Mi­le­u­snić

Sin di ka ti Po ljo pri vred ne kor po­ra ci je Be o grad (PKB) pro ti ve se pred lo že nom mo de lu pri­

va ti za ci je tog kom bi na ta i pro da­ji de la nje go ve imo vi ne i pred la žu dru ga či ji vid tran sfor ma ci je.

Pred sed nik Sa mo stal nog sin di­ka ta PKB Mi­li­sav­Đor­đe­vić iz ja vio je Ta nju gu da su za po sle ni slo žni u toj oce ni, kao i da su sprem ni da sa nad le žni ma raz go va ra ju o svim dru gim ob li ci ma tran sfor ma ci je PKB.

­ Ima mo svoj pred log, sprem ni smo sva kog tre nut ka da sed ne mo i raz go va ra mo u kom prav cu tre ba da ide sud bi na PKB ­ is ta kao je Đor­đe vić.

On je pre ci zi rao da je nji hov pred log da 51 od sto PKB osta ne u vla sni štvu dr ža ve, da se po de le bes plat ne ak ci je za po sle ni ma, a da se sa osta lim ak ci ja ma iza đe na tr­ži šte.

Đor đe vić je na veo da su za po sle­ni za to da se na đu ma njin ski stra­

te ški part ne ri ko ji bi vo di li fir mu, kao i da ne ma ju ni šta pro tiv to ga da dr ža va po sta vi struč ni me nadž­ment.

On je od ba cio na vo de da Grad Be o grad iz dr ža va PKB, do da ju ći da se PKB iz dr ža va is klju či vo od svog ra da. ­ Ni smo bu džet ski ko ri sni ci

Gra da Be o gra da... i na taj na čin ne tre ba da se prav da pred lo že ni mo­del pri va ti za ci je PKB­a ­ is ta kao je Đor đe vić.

Pre ma nje go vim re či ma, PKB re­dov no pla ća po re ze i do pri no se, re­dov no is pla ću je za ra de, a od dr ža ve vi še ne do bi ja ni pre mi je za mle ko. "Mi sli mo da PKB ne ma bu duć nost ako se bu de pri va ti zo vao po ovom mo de lu ko ji je pred lo žio Grad Be o­grad jer je to ce pa nje pred u ze ća", oce nio je Đor đe vić.

On je re kao da PKB ni je fa brič­ki krug ko ji mo že da se za klju ča, jer se ži vot tu od vi ja 24 sa ta, ima 26.000 gr la sto ke, i is ta kao da će rad ni ci na sta vi ti da ra de svoj po sao i ne će osta vi ti sto ku o ko joj bri nu na mi lost i ne mi lost.

Đor đe vić je re kao i ne ma ni jed­nog pri me ra u pri va ti zo va nim po­ljo pri vred nim kom bi na ti ma da je ku pac za dr žao sto čar stvo, već je upra vo pr vo ga sio tu de lat nost. ­ U PKB je u sto čar skoj pro iz vod nji za­

po sle no 1.000 lju di i na ma je cilj is klju či vo da za dr ži mo rad na me sta ­ na gla sio je Đor đe vić.

Po moć nik gra do na čel ni ka Be o­gra da Bor­ko­Mi­lo­sa­vlje­vić na ja vio je pro šle sed mi ce da će jav ni po ziv za ku po vi nu de la ze mlji šta PKB bi ti ras pi san u sep tem bru, kao i da se pro da je deo po ljo pri vred nog ze mlji­šta i stoč ni fond.

On je re kao da je cilj te od lu ke po bolj ša nje pro iz vod nje u PKB­u, jer PKB iz me se ca u me sec be le ži mi nus, a pri va ti za ci jom de la po ljo­pri vred nog ze mlji šta PKB­a pro iz­vod nja će bi ti efi ka sni ja, sa op štio je Be o in fo.

­ Iza bra ni mo del pri va ti za ci je ima za cilj da obez be di dva efek ta: efi ka sni ju po ljo pri vred nu pro iz vod­nju na de lu ze mlji šta ko je je pred­met pri va ti za ci je i za šti tu grad skog gra đe vin skog ze mlji šta ko je ne će bi ti pred met pri va ti za ci je ­ na veo je Mi lo sa vlje vić.

S. P.

MAR TIN CI­•­MI­LEN­KO­VUČ­KO­VIĆ,­­OD­VO­ZA­ČA­KA­MI­O­NA­DO­PO­LJO­PRI­VRED­NI­KA

Se­ljač­ki­ži­vot­je,­ipak,­lep Mi­len­ko­Vuč­ko­vić­je­32­go­di­ne­ra­dio­na­“Mi­tro­su”,­ali­je­i­na­sop­stve­nom­ima­nju­ob­ra­đi­vao­­ze­mlju­i­ga­jio­sto­ku.­­Ka­da­se­“Mi­tros”­uga­sio,­ka­da­je­i­nje­go­va­­su­pru­ga­­da­la­ot­kaz­u­svo­joj­ta­da­šnjoj­fir­mi,­po­sta­li­su­po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­đa­či.­Sa­da,­u­63.­go­di­ni­ži­vo­ta,­Mi­len­ko­­i­nje­go­va­Ma­ri­ja­to­ve­po­100­ko­ma­da­svi­nja­u­tur­nu­su­i­mu­zu­25­kra­va

Mi­len­ko­Vuč­ko­vić

BE O GRAD­•­PO­VO­DOM­NA­JA­VE­PRO­DA­JE­DE­LA­ZE­MLJI­ŠTA­I­STOČ­NOG­FON­DA­PKB

Sin­di­ka­ti­pro­tiv­pri­va­ti­za­ci­je­PKB-­Mi­sli­mo­da­PKB­ne­ma­bu­duć­nost­ako­se­bu­de­pri­va­ti­zo­vao­po­ovom­mo­de­lu­ko­ji­je­pred­lo­žio­Grad­Be­o­grad­jer­je­to­ce­pa­nje­pred­u­ze­ća",­oce­nio­je­Pred­sed­nik­Sa­mo­stal­nog­sin­di­ka­ta­PKB­Mi­li­sav­Đor­đe­vić

PKB­ni­je­fa­brič­ki­krug­ko­ji­mo­že­da­se­za­klju­ča,­jer­se­ži­vot­tu­od­vi­ja­24­sa­ta,­ima­26.000­gr­la­sto­ke

Unu­ka­uči­­ka­ko­se­ži­vi­u­se­lu

Vuč­ko­vi­ći­ga­je­kra­ve­mu­za­re

6 14. avgust 2015.

AK TU EL NO STI

MA NI FE STA CI JE - SAJ MO VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

In­đij­sko­ na­se­lje­no­ me­sto­ Slan­ka­me­nač­ki­ Vi­no­gra­di­ će­ i­ ovog­ le­ta­bi­ti­me­sto­oku­plja­nja­ve­li­kog­bro­ja­

po­se­ti­la­ca­ na­ tra­di­ci­o­nal­noj­ ma­ni­fe­sta­ci­ji­“Pu­dar­ski­da­ni”­ko­ja­se­odr­ža­va­23.­ av­gu­sta.­ Po­red­ bo­ga­tog­ kul­tur­no­umet­nič­kog­ pro­gra­ma,­ u­ okvi­ru­ma­ni­fe­sta­ci­je­ or­ga­ni­zu­ju­ se­ i­ ra­zna­tak­mi­če­nja,­kao­što­su­iz­bor­naj­bo­lje­ri­blje­čor­be,­naj­bo­ljeg­pu­dar­skog­pa­pri­ka­ša,­vi­na­i­ra­ki­je­i­pu­dar­skog­šta­pa.­U­okvi­ru­“Pu­dar­skih­da­na”­će­bi­ti­or­ga­ni­zo­va­na­ i­ Et­no­ iz­lo­žba­ na­ ko­joj­će­ uče­stvo­va­ti­ udru­že­nja­ že­na­ op­šti­ne­in­đi­ja,­ko­je­će­na­spe­ci­fi­čan­na­čin­po­se­ti­o­ci­ma­pri­bli­ži­ti­obi­ča­je­i­kul­tu­ru­ovog­de­la­Sre­ma.­Pre­ma­re­či­ma­Ma je Ka na zir,­ ko­or­di­na­tor­ke­ or­ga­ni­za­ci­je­“Mre­ža­že­na”,­pri­ja­ve­su­u­to­ku­a­sve­čla­ni­ce­udru­že­nja­že­na­se­mo­gu­obra­ti­ti­lo­kal­noj­kan­ce­la­ri­ji.­­Že­na­ko­je­su­čla­ni­ce­ra­znih­udru­

že­nja­sa­te­ri­to­ri­je­na­še­op­šti­ne­će­tra­di­ci­o­nal­no­ uze­ti­ uče­šće­ i­ pred­sta­vi­ti­nji­ho­ve­ru­ko­tvo­ri­ne,­od­no­sno­su­ve­ni­

re.­U­od­no­su­na­pret­hod­nu­go­di­nu­ka­da­se­pri­ja­va­od­vi­ja­la­pre­ko­Tu­ri­stič­ke­or­ga­ni­za­ci­je,­ove­go­di­ne­je­na­ma­pri­pa­la­ta­čast­i­od­go­vor­nost­da­uče­stvu­je­mo­u­or­ga­ni­za­ci­ji­ jed­ne­ova­ko­ le­pe­ma­ni­fe­sta­ci­je­­­ka­že­Ma­ja­i­do­da­je­da­sve­že­ne­ko­je­že­le­da­pri­ka­žu­svoj­rad­ima­ju­mo­guć­nost­do­kra­ja­ne­de­lje­da­se­pri­ja­ve­za­uče­šće.­­­ Do­ sa­da­ se­ pri­ja­vi­lo­ oko­ de­set­

udru­že­nja,­ ko­ji­ma­ smo­ obez­be­di­li­štan­do­ve,­a­si­gur­na­sam­da­ima­me­sta­za­još­ne­ko­li­ko­pred­stav­ni­ca­udru­že­nja­že­na­­­is­ti­če­ona­na­kra­ju.Pod­se­ća­mo,­ma­ni­fe­sta­ci­ja­pod­na­

zi­vom­„Pu­dar­ski­da­ni“,se­odr­ža­va­sva­kog­av­gu­sta­i­oku­plja­ve­li­ki­broj­Slo­va­ka,­ali­i­dru­gih­po­se­ti­la­ca,­pri­li­ka­je­za­sve­za­in­te­re­so­va­ne­da­bo­lje­upo­zna­ju­spe­ci­fič­nu­kul­tu­ru­ovog­na­ro­da.­Na­kon­Et­no­ iz­lo­žbe,­od­16­ča­so­va­

je­pla­ni­ra­na­sve­ča­na­li­tur­gi­ja­u­cr­kvi,­po­tom­bo­gat­kul­tur­no­umet­nič­ki­pro­gram,­pu­dar­sko­ve­se­lje­

M. B.

Od­22.­do­­27.­av­gu­sta­u­Gor­njoj­Rad­go­ni­u­Slo­ve­ni­ji,­odr­ža­će­ se­ AGRA­ –­ 53.­ Me­đu­

na­rod­ni­ po­ljo­pri­vred­no­pre­hramb­ni­sa­jam­ko­ji­se­vi­še­od­po­la­ve­ka­po­tvr­đu­je­kao­naj­va­žni­ji­me­đu­na­rod­ni­po­ljo­pri­vred­no­pre­hram­be­ni­ sa­jam­u­Slo­ve­ni­ji­ i­u­su­sed­nim­re­gi­o­ni­ma­Austri­je,­ Hr­vat­ske­ i­ Ma­đar­ske.­ U­2015.­ go­di­ni­ će­ po­seb­no­ obe­le­ži­ti­Me­đu­na­rod­nu­ go­di­nu­ ze­mlje,­ Me­đu­na­rod­nu­go­di­nu­sve­tlo­sti­i­teh­no­lo­gi­ja,­po­ve­za­nih­sa­sve­tlo­šću,­kao­i­Evrop­sku­go­di­nu­raz­vo­ja.­Po­nu­đa­če­po­ljo­pri­vred­nih­ ma­ši­na,­ opre­me­ i­pro­iz­vo­da­ za­ po­ljo­pri­vre­du,­ pro­iz­vo­đa­če­hra­ne­ i­ vi­na,­ pre­hram­be­nu­in­du­stri­ju,­ vla­di­ne,­ struč­ne­ i­ obra­zov­ne­ or­ga­ni­za­ci­je­ po­ve­za­će­ sa­oda­bra­nim­cilj­nim­gru­pa­ma­po­slov­nih­part­ne­ra­ i­ sa­naj­ši­rom­gru­pom­po­tro­ša­ča.

Na­ovoj­ve­li­koj­sa­jam­skoj­ma­ni­fe­sta­ci­ji­„Srem­ska­po­ljo­pri­vre­da“­će­ima­ti­svog­iz­ve­šta­ča,­a­o­ka­kvom­saj­mu­je­reč,­do­volj­no­je­po­me­nu­tio­da­je­sa­jam­AGRA­2014.­go­di­ne­pred­sta­vio­1.750­iz­la­ga­ča­ iz­ 29­ ze­ma­lja­ na­ ukup­no­68.300­kva­dra­ta­iz­lo­žbe­ne­po­vr­ši­ne,­a­po­se­ti­lo­ga­je­128.000­po­se­ti­la­ca.­Po­zi­tiv­ni­uti­sci,­ko­ji­pro­iz­i­la­ze­iz­an­ke­ti­ra­nja­iz­la­ga­ča­i­po­se­ti­la­ca,­kao­i­vi­še­od­1.100­ no­vi­nar­skih­ pri­lo­ga­ na­ja­vlju­ju­da­će­i­sa­jam­2015.­go­di­ne­bi­ti­us­pe­šan­za­sve­uče­sni­ke.­Iz­lo­žbe­ni­ pro­gram­ ob­u­hva­ti­

će­ is­hra­nu,­ po­ljo­pri­vre­du,­ šu­mar­stvo,­am­ba­la­žu,­ teh­ni­ke­pa­ko­va­nja­i­lo­gi­sti­ku,­in­sti­tu­ci­o­nal­no­pod­ruč­je­i­obra­zo­va­nje.­Pred­sta­vi­će­se­go­stu­ju­će­dr­ža­ve­i­re­gi­o­ni,­a­me­đu­nji­ma­će­ po­seb­na­ pa­žnja­ bi­ti­ po­sve­će­nja­pred­sta­vlja­nju­ Auto­nom­ne­ po­kra­ji­ne­Voj­vo­di­ne.­

U­ pri­pre­ma­ma­ za­ sa­jam­ uče­stvu­ju­naj­va­žni­je­vla­di­ne,­struč­ne­i­ pri­vred­ne­ usta­no­ve,­ kao­ što­ su­Mi­ni­star­stvo­po­ljo­pri­vre­de­ i­ ži­vot­ne­ sre­di­ne­ sa­po­ljo­pri­vred­no­pre­hram­be­nim­škol­stvom­i­par­ko­vi­ma­pri­ro­de­ Slo­ve­ni­je,­ Po­ljo­pri­vred­no­šu­mar­ska­ ko­mo­ra­ Slo­ve­ni­je,­ Za­dru­žni­ sa­vez­ Slo­ve­ni­je,­ Pri­vred­na­ko­mo­ra­Slo­ve­ni­je­­­Ko­mo­ra­po­ljo­pri­vred­nih­ i­ pre­hram­be­nih­ pred­u­ze­ća,­ Za­vod­ za­ šu­me­ Slo­ve­ni­je,­Pče­lar­ski­ sa­vez­ Slo­ve­ni­je,­ Za­nat­sko­pred­u­zet­nič­ka­ ko­mo­ra­ Slo­ve­ni­je­ i­ pod­ruč­je­ za­nat­sko­pred­u­zet­nič­ke­ ko­mo­re,­ uni­ver­zi­tet­sko,­vi­še­škol­sko­i­sred­nje­struč­no­obra­zo­va­nje,­Sa­vez­tu­ri­stič­kih­po­ljo­pri­vred­nih­ do­ma­ćin­sta­va­ Slo­ve­ni­je,­Sa­vez­ dru­šta­va­ se­o­ske­ omla­di­ne­Slo­ve­ni­je,­ raz­voj­ne­ agen­ci­je,­ lo­kal­ne­ak­ci­o­ne­gru­pe­i­broj­ne­dru­ge­esnaf­ske­i­struč­ne­or­ga­ni­za­ci­je.Struč­ni­pro­gram­će,­osim­struč­

nih­iz­lo­žba­ži­vo­ti­nja­i­ogled­nih­za­sa­da,­či­ni­ti­i­pred­sta­vlja­nje­bo­rav­ka­ u­ po­ljo­pri­vred­nom­ ga­zdin­stvu­­­ Do­ži­vi­mo­ se­lo,­ pri­ka­zi­ odr­ži­ve­grad­nje­i­ko­ri­šće­nja­ob­no­vlji­vih­iz­vo­ra­ ener­gi­je­ u­ po­ljo­pri­vred­nom­ga­zdin­stvu­i­u­do­ma­ćin­stvi­ma,­de­mon­stra­ci­je­bez­bed­nog­ra­da­u­šu­mi,­iz­lo­žba­oce­nje­nih­vi­na,­so­ko­va,­me­da,­me­snih­i­mleč­nih­pro­iz­vo­da,­struč­na­ sa­ve­to­va­nja,­ okru­gli­ sto­lo­vi,­ pre­da­va­nja,­ pred­sta­vlja­nja­ i­de­gu­sta­ci­je­ vi­na­ i­ pre­hram­be­nih­pro­iz­vo­da,­ na­gra­đe­nih­ na­ struč­nim­oce­nji­va­nji­ma­kva­li­te­ta.­

S. P.

Ka­ko­ na­vo­de­ struč­nja­ci­ agro­no­mi­ne­do­sta­tak­pa­da­vi­na­na­srem­skim­ora­ni­ca­ma­je­uslo­

vio­ pod­ba­čaj­ kod­ ve­ći­ne­ kul­tu­ra,­po­go­to­vo­ so­je,­ ku­ku­ru­za­ i­ re­pe,­ a­ne­što­ ma­nje­ kod­ sun­co­kre­ta.­ Pre­ma­ na­vo­di­ma­ Dra­ga­na­ Lon­ča­ra,­di­rek­to­ra­ Ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge­Be­ška,­pro­iz­vo­đa­či­ove­go­di­ne­naj­ve­ro­vat­ni­je­ne­će­us­pe­ti­da­ostva­re­pla­ni­ra­ni­pro­fit.­­S­ob­zi­rom­da­je­su­ša­za­hva­ti­li­

ši­ri­re­gion,­na­da­mo­se­da­će­ak­tu­el­na­si­tu­a­ci­ja­ko­ri­go­va­ti­i­ce­ne­i­da­će­ na­ši­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ us­pe­ti­ da­ostva­re­bar­ne­ku­do­bit.­Što­se­ti­če­za­dru­ge,­mi­smo­sprem­ni­za­pri­jem­i­is­pla­tu­so­je­i­sun­co­kre­ta,­a­sve­se­od­vi­ja­ona­ko­ka­ko­smo­ugo­vo­ri­li­sa­na­šim­pro­iz­vo­đa­či­ma­­­ka­že­Lon­čar­i­do­da­je­da­su­sa­pre­ra­đi­va­či­ma­us­

po­sta­vi­li­fer­i­ko­rekt­ne­od­no­se.­­ Kraj­nje­ ce­ne­ će­ se­ utvr­di­ti­

shod­no­ kre­ta­nji­ma­ na­ tr­ži­štu,­ dok­će­ akont­ne­ ce­ne­ bi­ti­ ko­ri­go­va­ne.­Što­se­ti­če­že­tve­ulja­ri­ca,­ona­je­već­po­če­la­u­ne­kim­de­lo­vi­ma­Voj­vo­di­ne,­a­usko­ro­kre­će­i­kod­nas­­­is­ti­če­di­rek­tor.Ka­da­ je­ reč­ o­ na­ja­vlje­nim­ vi­so­

kim­ tem­pe­ra­tu­ra­ma­ i­ u­ na­red­nom­pe­ri­o­du,­Lon­čar­is­ti­če­da­će­ova­kve­vre­men­ske­ pri­li­ke­ po­volj­no­ uti­ca­ti­na­raz­voj­šte­to­či­na­i­bo­le­sti­na­po­ljo­pri­vred­nim­kul­tu­ra­ma.­To­kon­kret­no­zna­či­i­po­ve­ća­nje­tro­ško­va­za­šti­te­bi­lja­ka.­Vi­so­ke­tem­pe­ra­tu­re­do­pri­no­se­po­ve­ća­nju­tru­le­ži,­te­ško­će­u­va­đe­nju­kul­tu­ra­a­sve­to­do­dat­no­uti­če­na­lo­mo­ve­u­me­ha­ni­za­ci­ji­i­dru­ge­kva­ro­ve,­ka­že­di­rek­tor­za­dru­ge.­

M. B.

Sa­vet­nik­za­agro­pri­vre­du­ u­ Eko­nom­skom­ in­sti­

tu­tu­ u­ Be­o­gra­du­Mi-la­din­Še­var­lić­iz­ja­vio­je­ da­ od­ tr­go­vin­skog­ra­ta­Ru­si­je­i­Evrop­ske­uni­je­ Sr­bi­ja,­ ume­sto­oče­ki­va­ne­ko­ri­sti,­ima­šte­tu,­ a­ tr­go­vi­na­ sa­Ru­si­jom­ sma­nje­na­ je­za­pe­ti­nu.Še­var­lić­ sma­tra­da­

naj­ve­će­ šan­se­ za­ iz­vo­zu­ u­ Ru­si­ju­ ima­ju­pro­iz­vo­đa­či­vo­ća­i­po­vr­ća,­me­sa­ i­mle­ka,­uko­li­ko­ se­ uspe­ u­re­vi­ta­li­za­ci­ji­ do­ma­ćeg­ sto­čar­stva,­ ali­da­ je­ za­ to­po­treb­no­kon­stant­no­do­dat­no­ula­ga­nje­u­sek­tor­po­ljo­pri­vre­de­u­na­red­nih­tri­do­se­dam­go­di­na.Pre­ma­nje­go­vim­re­či­ma,­za­to­je­

neo­p­hod­no­for­mi­ra­ti­lo­gi­stič­ke­cen­tre,­ pre­ko­ za­dru­žnog­ sek­to­ra­ i­ tu­pro­iz­vod­nju­usme­ri­ti­na­zah­tev­no­ i­ve­li­ko­ru­sko­tr­ži­šte.Še­var­lić­ je­ za­ RTS­ re­kao­ da­ se­

kao­raz­lo­zi­za­šte­tu­ko­ju­Sr­bi­ja­ tr­pi­zbog­tr­go­vin­skog­ra­ta­Ru­si­je­i­EU­na­vo­de­pad­ru­blje,­skok­do­la­ra,­jef­ti­ni­ja­naf­ta­u­sve­tu,­ma­nja­ tra­žnja­za­ uvo­znim­ pro­iz­vo­di­ma­ u­ Ru­si­ji­i­ do­da­je­da­ je­ je­di­no­kod­po­ljo­pri­vred­no­pre­hram­be­nih­ pro­iz­vo­da­za­be­le­žen­rast­iz­vo­za­od­sko­ro­šest­od­sto,­što­je­ta­ko­đe­ma­nje­od­oče­ki­va­nog.On­ sma­tra­ da­ pro­blem­ ni­je­ u­

ko­li­či­ni­ i­ stan­dar­du,­ka­da­se­ iz­vo­zi­u­ Ru­si­ju,­ ne­go­ u­ ne­do­stat­ku­ in­ve­

sti­ci­ja,­ re­la­tiv­no­ ma­lom­ agrar­nom­bu­dže­tu­ i­ neo­r­ga­ni­zo­va­no­sti­ po­ro­dič­nih­ po­ljo­pri­vred­nih­ ga­zdin­sta­va,­zbog­uru­ša­va­nja­za­dru­žnog­sek­to­ra­pri­vre­de.Še­var­lić­je­is­ta­kao­da­su­ša­du­go­

roč­no­ ni­je­ iz­ne­na­di­la,­ jer­ je­ de­ce­ni­ja­ma­pri­sut­na­ten­den­ci­ja­po­ra­sta­pro­seč­ne­go­di­šnje­tem­pe­ra­tu­re.­­Krat­ko­roč­no­mi­slim­da­su­prog­

no­zno­iz­ve­štaj­ne­ slu­žbe­ pod­ba­ci­le,­tre­ba­le­ su­ da­ bla­go­vre­me­no­ oba­ve­ste­ po­ljo­pri­vred­ni­ke,­ ali­ i­ dru­ge,­da­nas­če­ka­du­go­roč­ni­ i­vre­li­ ta­las­­­sma­tra­Še­var­lić.In­ve­sti­ci­je­u­si­stem­za­na­vod­nja­

va­nje­ je­ osnov­ni­ pro­blem,­ jer­ pri­mar­nu­mre­žu­ na­vod­nja­va­nja­ ni­ka­da­ne­gra­de­po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­đa­či,­ne­go­dr­ža­va,­ko­ja­omo­gu­ća­va­pri­stup­iz­vo­ri­ma­vo­do­snab­de­va­nja­i­obez­be­đe­nje­ iz­vo­ra­ ener­gi­je,­ is­ta­kao­je­Še­var­lić.

Ve­li­ku­ su­šu­ Sr­bi­ja­je,­ ka­ko­ je­ pod­se­tio,­ima­la­ i­ 2012.­ go­di­ne­ i­ ta­da­ je­ re­če­no­da­ je­ šte­ta­ bi­la­mi­li­jar­du­evra­što­je­vi­še­ne­go­da­je­ulo­že­no­u­si­ste­me­za­na­vod­nja­va­nje.­­ Ne­ bi­smo­ mo­gli­

si­ste­mi­ma­ za­ na­vod­nja­va­nje­ da­ obez­be­di­mo­ ce­lo­kup­nu­ te­ri­to­ri­ju­ iz­vi­še­ raz­lo­ga,­jer­ ne­ma­mo­ pri­stup­ne­ iz­vo­re­ vo­do­snab­de­va­nja­ ­­ re­kao­ je­Še­var­lić.On­ je­ uka­zao­ da­

se­ pro­ce­ne­ ovo­go­di­šnje­ šte­te­ kre­ću­ od­ dva­de­se­tak­pro­ce­na­ta­ do­ mi­ni­mum­ 40­ od­sto,­ka­da­ je­ reč­ o­ pri­no­su­ ku­ku­ru­za,­ a­kod­še­ćer­ne­re­pe­i­so­je­bi­će­još­ve­ći­pod­ba­čaj.Go­vo­re­ći­ ko­li­ko­ će­ to­ uti­ca­ti­ na­

ce­ne­me­sa­i­mle­ka­na­je­sen,­Še­var­lić­je­na­veo­da­ce­ne­ne­će­sa­mo­za­vi­si­ti­ od­ pri­no­sa,­ već­ i­ od­ uvo­za­ i­slo­bod­nog­pro­to­ka­ ro­be­ iz­ EU­ i­ od­tr­go­vin­skog­ ra­ta­ sa­ Ru­si­jom,­ ali­ i­od­ku­pov­ne­mo­ći­po­tro­ša­ča,­jer­će­i­ako­bu­de­ro­be,­uko­li­ko­ne­bu­de­ku­pa­ca,­ce­ne­mo­ra­ti­da­pa­da­ju.On­je­po­ru­čio­da­vla­da­mo­ra­da­

is­pu­ni­za­kon­ske­oba­ve­ze­o­mi­ni­mal­nom­agrar­nom­bu­dže­tu­od­pet­od­sto­ i­ da­ se­ po­sta­ra­ sa­ ban­kar­skim­sek­to­rom­ da­ obez­be­di­ sred­stva­ za­iz­vo­zne­pro­gra­me.Še­var­lić­ je­do­dao­ i­ da­ će­Sr­bi­ja­

ku­ku­ru­za­ uvek­ ima­ti­ do­volj­no­ da­za­do­vo­lji­po­tre­be. S. P.

BE­ŠKA­•­AK­TU­EL­NO­IZ­ZE­MLJO­RAD­NIČ­KE­ZA­DRU­GE­„BE­ŠKA“

Že­ga­stva­ra­te­ško­će­ra­ta­ri­ma

Pod­ba­ci­će­i­rod­ku­ku­ru­za­(Fo­to:­M.­Mi­le­u­snić)­­

SLAN­KA­ME­NAČ­KI­VI­NO­GRA­DIU­SU­SRET­TRA­DI­CI­O­NAL­NOJ­MA­NI­FE­STA­CI­JI

12.­Pu­dar­ski­da­ni

­ Tra­di­ci­o­nal­na­ma­ni­fe­sta­ci­ja

GOR­NJA­RAD­GO­NA­•­AGRA,­53.­ME­ĐU­NA­ROD­NI­PO­LJO­PRI­VRED­NO­-­PRE­HRAM­BE­NI­SA­JAM

Je­dan­od­naj­va­žni­jih­sku­po­va

Sa­jed­ne­od­sa­jam­skih­ma­ni­fe­sta­ci­ja­u­Gor­njoj­Rad­go­ni

BE­O­GRAD­•­ŠTE­TA­OD­TR­GO­VIN­SKOG­RA­TA­RU­SI­JE­I­EU

Tr­go­vi­na­sa­Ru­si­jom­sma­nje­na­za­pe­ti­nu

Mi­la­din­Še­var­lić

714. avgust 2015.

NA­UČ­NO­–­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U Sr bi ji je pro šle go di ne pro­iz ve de no vi še od 9.000 to­na me da. Ovaj u sve tu

tra­že­ni­ srp­ski­ pro­iz­vod­ do­bi­jen­ je­iz­ 650.000­ ko­šni­ca.­Naj­bo­lji­ do­kaz­nje­go­vog­ kva­li­te­ta­ je­ iz­voz­ ostva­ren u 2013. go di ni u vi še ze ma lja u­ko­li­či­ni­od­3.371 to na u vred no sti od­14,92­mi­li­o­na­do­la­ra.­Za­pče­la­re­ je­ 2014.­ go­di­na,­ ka­da­ su­ Sr­bi­ju za hva ti le po pla ve bi la naj lo ši ja u po­sled­njih­ ne­ko­li­ko­ de­ce­ni­ja.­ Dra­stič­no­je­sma­nje­na­pro­iz­vod­nja.­To­se od ra zi lo na iz voz pa je stra nim kup­ci­ma­u­2014.­go­di­ni­pro­da­to­oko­1.500 to na me da.Po­red­iz­van­red­nih­uslo­va,­struč­

nja­ka,­ zna­nja­ i­ što­ je­ naj­va­žni­je­vred­nih­do­ma­ći­na,­ne­ma­raz­lo­ga­da­evrop­ski­pro­iz­vo­đa­či,­pče­la­ri,­ima­ju­bo lje re zul ta te, iz ja vi la je mi ni star po­ljo­pri­vre­de­ i­ za­šti­te­ ži­vot­ne­ sre­di ne Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.­"Pri­mer­za­od­lič­ne­re­zul­ta­te­u­na­šoj­ze­mlji­su­pče­la­ri­sa­svo­jim­pro­iz­vo­di­ma,­ko­ji­se,­osim­u­Sr­bi­ji,­na­la­ze­ i­na­tr­ži­štu­Evro­pe­i­sve­ta",­re­kla­je­u­sa­op­šte­nju­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić,­ko­ja­je­u­se­lu­Ka­me­no­vo­kod­Pe­trov­ca­na­Mla­vi­otvo­ri­la­tra­di­ci­o­nal­ni­Sa­bor­"Da­ni­mlav­sko­­­ho­molj­skih­pče­la­ra".­Ona­je­pod­se­ti­la­po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vo­đa­če­ da­ će­

mi­ni­star­stvo­i­ubu­du­će,­kao­naj­bli­ži­sa­rad­nik,­uči­ni­ti­sve­da­po­mog­ne­ka­ko­ bi­ se­ po­ve­ća­la­ pro­iz­vod­nja­ i­kon­ku­ren­ci­ja,­što­bi­re­zul­ti­ra­lo­ti­me­da mla di ne na pu šta ju ove pro sto re, već­po­sta­nu­pro­iz­vo­đa­či­sa­do­brim­re­zul­ta­ti­ma­ či­me­bi­ se­bi­ obez­be­di­li­kva­li­te­tan­i­pro­spe­ri­te­tan­ži­vot­na­se lu.­­Med­pro­iz­ve­den­u­Sr­bi­ji­je­ve­o­

ma­kva­li­te­tan­i­tra­žen­u­sve­tu,­pa­je­po­tra­žnja­za­njim­sve­ve­ća,­ka­že­mr­Mir­ja­na­Mi­šče­vić, sa mo stal ni sa­

vet­nik­u­Udru­že­nju­za­po­ljo­pri­vre­du­i pre hram be nu in du stri ju Pri vred ne ko­mo­re­Sr­bi­je­(PKS).­Naj­bo­lji­do­kaz­stal­nog­ ra­sta­ iz­vo­za­ je­po­da­tak­da­smo,­ re­ci­mo,­ 2000.­ go­di­ne­ u­ svet­iz ve zli me da u vred no sti 55.079 do­la­ra,­ pet­ go­di­na­ ­ ka­sni­je­ vred­nost­nje go ve pro da je u sve tu je iz no si la 572.327 do la ra, za tim 2010. go di ne to je bi lo 7,68 mi li o na do la ra, da bi se­to­u­2013.­go­di­ni­udvo­stru­či­lo.­Po­nje­nim­ re­či­ma­med­se­u­Sr­

bi ji i uvo zi, ali je to za ne mar lji vo u od­no­su­na­iz­voz.­Ta­ko­je­re­ci­mo­za­nje gov uvoz 2005. go di ne po tro še­no 677 do la ra, za tim 2012. go di ne 11.000 do la ra, a 2013. go di ne uvoz je­bio­vre­dan­241.000­do­la­ra.­Bit­no­je­ uka­za­ti,­ do­da­je­ Mir­ja­na­ Mi­šče­vić,­ da­ je­ eks­pan­zi­ja­ iz­vo­za­me­da­kre­nu­la­ od­ osni­va­nja­ Gru­pa­ci­je­ za­pče­lar­stvo­ i­ pro­iz­vod­nju­ me­da­ u­Pri­vred­noj­ ko­mo­ri­ Sr­bi­je,­ no­vem­bra­ 2003.­ go­di­ne.­ Ta­da­ je­ iz­voz­me da bio vre dan sa mo 14.100 do­la ra. U to vre me ni je po sto jao ni je­dan­obje­kat­za­iz­voz­me­da­u­ze­mlje­Evrop­ske­uni­je,­a­da­nas­ima­mo­njih­se­dam­ko­ji­su­re­gi­stro­va­ni­za­iz­voz­na­to­pro­bir­lji­vo­tr­ži­šte­od­­500­mi­li­o­na­po­tro­ša­ča.­­

Kva­li­te­tan­med,­obez­be­đe­ni­kup­ciNaj­vi­še­me­da­2012.­go­di­ne­iz­Sr­

bi­je­je­iz­ve­ze­no­u­Ne­mač­ku­i­to­za­bli zu 6,1 mi li o na do la ra, Ita li ju 6,2 mi­li­o­na­ do­la­ra,­ Nor­ve­šku­ 1,6­mi­li­o­na­ do­la­ra,­ Ma­ke­do­ni­ju­ 888.000­do­la­ra,­Cr­nu­Go­ru­796.000­do­la­ra,­Austri­ju­415.000­do­la­ra,­u­Bo­snu­ i­Her­ce­go­vi­nu­je­iz­ve­ze­no­za­408.000­do la ra, Ho lan di ju 379.000 do la ra, a za­Švaj­car­sku­je­ot­pre­mljen­med­u­vred no sti 110.000 do la ra.Naš­med­je­ve­o­ma­kva­li­te­tan­i­u­

svet­mo­že­mo­iz­ve­sti­sve­što­pro­iz­ve­de­mo,­na­gla­ša­va­pred­sed­nik­Sa­ve­za­ pče­lar­skih­ or­ga­ni­za­ci­ja­ Sr­bi­je­dr Ro­do­ljub­Ži­va­di­no­vić.­Ka­da­je­reč­ o­ ce­ni,­ je­dan­ ki­lo­gram­ ba­gre­mo­vog­me­da­u­ot­ku­pu­2013.­go­di­ne­pro­iz­vo­đa­ču­je­pla­ćan­3,7­evra,­a­med­do­bi­jen­od­sun­co­kre­ta­je­pla­ćan­po­ki­lo­gra­mu­2,2­evra.­Ovo­naj­bo lje go vo ri da pro iz vod nja me da u Sr­bi­ji­ po­sta­je­ sve­pro­fi­ta­bil­ni­je­ za­ni­ma­nje.­,,Ka­ko­bi­se­po­ve­ćao­iz­voz­mi­ spro­vo­di­mo­ i­ ne­ko­li­ko­ pro­je­ka­ta,­me­đu­nji­ma­je­­i­,,Re­ka­me­da''.­Ukup­na­ vred­nost­ ovog­ pro­jek­ta­ je­218.988­evra.­Od­to­ga­EU­uče­stvu­je­sa 167.460 evra ili sa 74.46 od sto, a­ Sa­vez­ pče­lar­skih­ or­ga­ni­za­ci­ja­ sa­51.527­evra.­Če­sto­pu­ta­se­raz­li­ku­ju­na­ši­i­po­da­ci­sta­ti­sti­ke.­Sta­ti­sti­ke­su­naj­če­šće­ma­nji­od­na­ših­ jer­oni­ra­ču­na­ju­ sa­mo­ zva­ni­čan,­ sta­ti­stič­ki­ broj­ ko­šni­ca,­ dok­mi­ zna­mo­šta­je­u­stvar­no­sti­i­to­me­ve­ru­je­mo.­Te­raz­li­ke­ je­ naj­bo­lje­ po­ka­zao­ i­ po­pis­­

po­ljo­pri­vre­de­gde­nam­se­zna­čaj­no­,,po­ve­ćao’’­broj­ko­šni­ca.­­Da­kle,­ pri­rod­ni­ re­sur­si­ ko­ji­ su­

osnov­ raz­vo­ja­ pče­lar­stva­ u­ Sr­bi­ji­ uka­zu­ju­ na­ ogrom­ne­ po­ten­ci­ja­le­i­ mo­guć­no­sti­ raz­vo­ja­ pče­lar­stva.­Pče­lar­stvo­u­Sr­bi­ji­pred­sta­vlja­ma­lu,­ali­atrak­tiv­nu­po­ljo­pri­vred­nu­de­lat nost. Po sled njih go di na do šlo je do­ na­glog­ po­ve­ća­nja­ pro­iz­vod­nje­ i­iz vo za. Po sle po pi sa u po ljo pri vre di do­bi­li­smo­i­znat­no­ve­ći­broj­ko­šni­ca.­Jer,­do­bar­deo­njih­do­ta­da­ni­je­bio­ ni­ u­ evi­den­ci­ji.­ Pri­me­ra­ ra­di­ u­2000. go di ni broj je bio 166.000, a po­sle­ po­pi­sa­ čak­ 653.000­ ko­šni­ca,­do­da­je­Ži­va­di­no­vić.­Sa­mim­tim­je­i­pro­iz­vod­nja­dvo­stru­ko­ve­ća­od­pro­iz­vod­nje­u­2000.­go­di­ni.­Ka­da­je­reč­o po tro šnji me da, Sr bi ja i po red vi­so­ke­pro­iz­vod­nje­kva­li­tet­nog­me­da,­ima­ma­nju­po­tro­šnju­od­pro­seč­nog­sta­nov­ni­ka­Evro­pe­i­ona­iz­no­si­oko­0,7­ ki­lo­gra­ma­ go­di­šnje­ po­ jed­nom­sta­nov­ni­ku.­ Ina­če,­u­Sr­bi­ji­ je­ re­gi­stro­va­no­ se­dam­ obje­ka­ta­ za­ iz­voz­me­da­u­Evrop­sku­uni­ju,­što­je­vi­še­ne­go­ do­volj­no­ za­ po­ve­ća­nje­ pro­iz­vod­nje­u­pče­lar­stvu.­Pče­lar­stvo­ u­ Sr­bi­ji­ ima­ bu­duć­

nost,­ ka­že­ No­vo­ko­zar­ča­nin­ Bran­ko­Ka­u­rin,­ko­ji­već­če­ti­ri­de­ce­ni­je­dru­gu­je­sa­pče­la­ma,­ar­gu­men­tu­ju­ći­to­či­nje­ni­com­da­dr­ža­va­po­sled­njih­go­di­na­ pče­lar­stvu­ po­kla­nja­ znat­no­vi­še­ pa­žnje.­ Nje­go­ve­ pče­le,­ is­ti­če­Ka­u­rin,­re­dov­no­pro­iz­ve­du­me­da­vi­še­od­pro­se­ka.­"Mi­smo­na­do­brom­ge­o­graf­sko­kli­mat­skom­ pod­ruč­ju­gde­ se­mo­že­ stvo­ri­ti­ ja­ko­ pče­li­nje­dru štvo sa mo sa pri rod nom hra­nom",­ sma­tra­ Ka­u­rin,­ do­da­ju­ći­ da­on­ svo­je­ pče­le­ ne­ pri­hra­nju­je­ i­ da­

je­ta­ko­naj­bo­lje.­Za­hva­lju­ju­ći­svom­ugle­du­Ka­u­rin­je­i­ove­go­di­ne­u­se­lu­oku­pio­sto­ti­nak­pče­la­ra,­a­glav­na­te ma sa ve to va nja bi lo je sta nje u pče­lar­stvu.­Ru­mu­ni­ su­ tu­ još­uvek­do mi nant ni.Bre­bu­ Ka­si­jan,­ pred­sed­nik­

Udru­že­nja­ pče­la­ra­ Ti­mi­ške­ žu­pa­ni­je,­ob­ja­šnja­va­da­u­Ru­mu­ni­ji­pče­lar­ko­ji­ pla­ća­ po­rez­ od­ dr­ža­ve­ do­bi­ja­dva­evra­po­ko­šni­ci­ za­ še­ćer­ i­ po­ga­ču­ra­di­pre­hra­ne­pče­la,­dok­onaj­ko­ji­ne­pla­ti­po­rez­do­bi­je­je­dan­evro­po­ko­šni­ci.Kod­nas­ra­du­je­či­nje­ni­ca­da­sve­

vi­še­mla­dih­vi­di­šan­su­u­pče­lar­stvu.­Se­dam­na­e­sto­go­di­šnji­ Na­kov­ča­nin­Ni­ko­la­Sa­mar­dži­ja­ka­že­da­se­ba­vi­pče­lar­stvom­jer­vo­li­pče­le­ i­oče­ku­je­da­će­od­to­ga­ži­ve­ti.­"Od­pče­la­mo­že­da­se­pri­stoj­no­za­ra­di,­ali­mo­ra i mno go da se ra di", na gla ša va Ni­ko­la.Sto­jan­ An­đel­ko­vić iz Sa ve za

pče­lar­skih­ or­ga­ni­za­ci­ja­ Voj­vo­di­ne­pre­do­ča­va­da­za­pče­la­ra­ni­je­do­volj­no­pe­de­set­do­še­zde­set­ko­šni­ca."Taj­broj­bi­tre­ba­lo­da­bu­de­oko­dve­sta­da bi se do bio do bar pri hod od no­sno­ za­ra­da­ i­ da­ bi­ od­ ostat­ka­ tog­pri­ho­da­mo­glo­le­po­da­se­ži­vi",­ja­sni­ji­je­An­đel­ko­vić.Na­ sa­ve­to­va­nju­u­No­vim­Ko­zar­

ci­ma,­ kra­jem­no­vem­bra­ 2014.­ go­di­ne,­ po­no­vo­ je­ po­kre­nu­ta­ pri­ča­ o­srp­sko­ru­mun­skom­ pro­jek­tu­ iz­grad­nje­ če­ti­ri­ od­ga­ji­vač­ni­ce­autoh­to­ne­ba­nat­ske­žu­te­pče­le,­ko­ji­bi­se­fi­nan­si­rao­sred­stvi­ma­EU­za­pre­ko­gra­nič­nu­sa­rad­nju.­Otva­ra­nje­tri­no­va­gra­nič­na­pre­la­za­sa­Ru­mu­ni­jom­da­ju­na­du­da­će­pro­je­kat­usko­ro­bi­ti­i re a li zo van. (Na­sta­vi­će­se)

PRO­IZ­VOD­NJA,­PO­TRO­ŠNJA­I­IZ­VOZ­ME­DA

Med­do­no­si­do­la­reU­Sr­bi­ji­je­2013.­go­di­ne­pro­iz­ve­de­no­vi­še­od­­9.000­to­na­me­da,­a­iz­ve­ze­no­­je­­3.371­to­na­za­14,9­mi­li­o­na­do­la­ra

Pi še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

Broj­ko­šni­ca­i­pro­iz­vod­nja­me­da­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji

­Godina ­Ko­šni­ce­u000­komada Indeks

Pro iz vod nja me da

u tonamaIndeks

2000 166 100 2.663 100

2008 298 179 2.561 96

2009 302 182 4.577 172

2010 320 193 4.479 168

2011 306 184 4.263 161

2012 653 213 6.800 255

Iz vor po da ta ka: RZS

Iz voz me da iz Sr bi je je u 2014.­go­di­ni,­zbog­ki­šne­go­di­ne­i po pla va, pre po lo vljen. Pre ma po­da­ci­ma­ In­sti­tu­ta­ za­ tr­ži­šna­is­tra­ži­va­nja­ (IZIT),­ iz­ Sr­bi­je­ je­u­2014.­ iz­ve­ze­no­me­da­ukup­ne­vred­no­sti­ 6,5­mi­li­o­na­evra,­ dok­je­sa­mo­go­di­nu­da­na­ra­ni­je­uku­pan iz voz ovog pro iz vo da iz no­sio­vi­še­11,1­mi­lion­evra.­Maj­ske­po pla ve u 2014. go di ni na ne le

su­ to­li­ko­ ozbilj­ne­ šte­te­ srp­skom­pče­lar­stvu,­da­su­pro­gla­še­ne­vre­men­skom­ne­po­go­dom­za­tu­gra­nu­po­ljo­pri­vre­de.­ Sa­vez­ pče­lar­skih­or­ga­ni­za­ci­ja­Sr­bi­je­(SPOS)­ra­ni­je­je sa op štio da su u tim po pla­va­ma­na­stra­da­le­1.683­ko­šni­ce,­a­ ukup­na­ šte­ta­ zbog­ uni­šte­nja­pče­li­njih­dru­šta­va­ i­gu­bit­ka­pri­no sa ba gre mo vog me da iz no si vi še od 20 mi li o na evra.

Po­sled­njih­go­di­na­do­šlo­je­do­na­glog­po­ve­ća­nja­pro­iz­vod­nje­i­iz­vo­za­me­da

Izvoz­i­uvoz­me­da­za­pe­riod­1999­2013­.

Go­di­na Iz­voz­me­da­(u­USD)

Uvoz­me­da­(u­USD)

1999 11.738 ­

2000 55.079 ­

2001 9.539 6.213

2002 18.735 3.018

2003 14.100 ­

2004 661.821 6.611

2005 572.327 677

2006 545.535 44.785

2007 1.211.172 1.105

2008 2.115.891 21.456

2009 3.220.243 59.018

2010 7.683.000 ­

2011 5.108.000 ­

2012 13.000.000 11.000

2013 14. 925.000 241.000 Iz­vor­po­da­ta­ka:­RZS­(mart­2014.)

Po­pla­ve­nam­pre­po­lo­vi­le­iz­voz­me­da­

Iz­voz­me­da­po­ze­mlja­ma­za­2013.­Go­di­nu­–­vred­nost­u­do­la­ri­ma

ZE­MLJA IZ­VOZ

1.­NE­MAČ­KA 6.069.000

2.­ITA­LI­JA 3.165.000

3.­NOR­VE­ŠKA 1.634.000

4.­MA­KE­DO­NI­JA 888.000

5.­CR­NA­GO­RA 796.000

6.­FRAN­CU­SKA 626.000

7.­AUSTRI­JA 415.000

8.­BO­SNA­I­HER­CE­GO­VI­NA 408.000

9.­HO­LAN­DI­JA 379.000

10.­ŠVAJ­CAR­SKA 110.000

11.­HR­VAT­SKA 104.000

12.­LIB.­AR.­DŽA­MA­HI­RI­JA 96.000

13.­RU­SKA­FE­DE­RA­CI­JA 85.000

14.­SAD 64.000

15.­IRAK 20.000

16.­SLO­VAČ­KA 18.000

17.­ŠVED­SKA 17.000

18.­VE­LI­KA­BRI­TA­NI­JA 14.000

19.­UAE 13.000

20.­KA­NA­DA 4.000

21.­AUSTRA­LI­JA 1.000

UKUPN0 14.925.000

8 14. avgust 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Fa ce li ja (Pha ce lia ta na ce ti fo lia) je jed no go di šnja ze lja sta ko­rov ska bilj ka, pre ne ta u Evro­

pu iz Se ver ne Ame ri ke. Ople me nje­na pr vo je uz ga ja na za ze le ni šno đu­bri­vo,­a­za­tim­kao­pče­li­nja­pa­ša.­Sma tra se naj me do no sni jom bilj­kom.­Isto­ta­ko,­do­bi­ja­se­zna­čaj­na­ko­li­či­na­pla­vi­ča­stog­po­le­na,­pre­sud­nog­ za­ raz­voj­ pče­li­njeg­ dru­štva­ u­je sen i do bro pre zi mlja va nje.

Uz ga ja se i kao krm na bilj ka iako je­ do­ma­će­ ži­vo­ti­nje­ne­ra­do­ je­du­u­ze­le­nom­sta­nju,­me­đu­tim,­po­god­na­je za si li ra nje. Od sko ro, u se ve ro za­pad noj Evro pi, na lak šim ti po vi ma ze mlji šta, gde su u struk tu ri se­tve­ zna­čaj­no­ za­stu­plje­ne­ ko­re­na­sto kr to la ste bilj ke, u pr vom re du še­ćer­na­ re­pa,­ fa­ce­li­ja­ se­ga­ji­ kao­bi­o­či­stač­ ze­mlji­šta­ od­ ne­ma­to­da.­Fran cu ska is ku stva po ka zu ju da se broj ne ma to da u ze mlji štu po­sle­ ze­le­ni­šnog­ đu­bre­nja­ fa­ce­li­jom­sma nju je pre ko 20%. Osim što je me­do­no­sna­i­va­žna­za­pče­lar­stvo,­fe ce li ja je i de ko ra tiv na bilj ka. Ona du­go­ i­ obil­no­ cve­ta­pla­vo­ lju­bi­ča­stim cve to vi ma. Fa ce li ja na li ku je ko ro vu, vi si ne oko 60 – 90 cm. Po­či­nje­ se­ gra­na­ti­ već­ u­ do­njem­de lu sta blji ke. Na sva koj gra ni na­la­zi­mo­ gran­či­ce­ ko­je­ no­se­ sit­ne­cve to ve. La ti ce su u gor njem de lu lju­bi­ča­ste,­a­pri­dnu­pre­la­ze­u­be­lu­bo­ju.­Jed­na­bilj­ka­sa­dr­ži­od­5.000­–­7.000­cve­ti­ća.

Na me stu cve to va stva ra se plod u­ob­li­ku­ča­u­re­ko­ji­sa­dr­ži­se­men­ke.­Na­ ma­njim­ gran­či­ca­ma­ na­ći­ će­mo­jed nu do dve se men ke, a na ve­ćim­tri­do­če­ti­ri­se­men­ke.­Ča­u­re­na­vr­hu,­po­pra­vi­lu,­sa­dr­že­ma­nje­se­men ki od onih na dnu. Ne zre lo se­me je be le bo je ko ja pre la zi u na­ran­dža­stu,­da­bi­na­kra­ju­zre­lo­se­me­bi­lo­tam­no­sme­đe­do­cr­ne­bo­je.

Fa ce li ja je le gu mi no zna bilj ka, što­ zna­či­ da­ se­na­nje­nom­ko­re­nu­raz vi ja ju bak te ri je ko je su spo sob ne ve za ti ele men tar ni azot iz va zdu ha. Ko ren fa ce li je pro di re u du bi nu do 70 cm i raz mjer no je gust. Na taj na­čin­po­pra­vlja­struk­tu­ru­ze­mlji­šta,­a­ od­u­mi­ra­njem­ osta­vlja­ zna­čaj­ne­ko­li­či­ne­ or­gan­ske­ ma­te­ri­je­ i­ ve­za­nog­azo­ta,­što­ovu­bilj­ku­či­ni­po­god­nom za po bolj ša va nje lo ši jih ze mlji­šta.­Osim­to­ga­ce­la­bilj­ka­se­mo­že­za o ra ti na za vr šet ku cve ta nja, zbog

če­ga­je­po­god­na­i­za­ze­le­ni­šno­đu­bre­nje­vi­no­gra­da­ili­voć­nja­ka.­[2]

Od nos fa ce li je pre ma uslo vi ma spo lja šnje sre di ne

Na­še­ pod­ne­blje­ pru­ža­ do­bre­uslo ve za ga je nje fa ce li je. Fa ce li­ja­ je­ ot­por­na­pre­ma­hlad­no­ći,­ ona­iz­dr­ža­va­mra­ze­ve­od­mi­nus­pet­do­mi nus šest ste pe ni. Mi ni mal na tem­pe ra tu ra za kli ja nje se me na iz no si 3­4° C, ma da je op ti mal no osam do de­set­ste­pe­ni.Vre­me­ni­ca­nja­je­5­do­14 da na. Vi so ke tem pe ra tu re u vre­me cve ta nja iza zi va ju opa da nje pu­po­lja­ka­i­re­me­te­oplod­nju,­na­ro­či­to­ako­su­pra­će­ne­ne­do­stat­kom­vla­ge.­Do­bro­pod­no­si­kra­ći­su­šni­pe­riod­to­kom­le­ta,­ali­pri­du­žem­ne­do­stat­ku­vla ge stra da. Uspe va do bro na ra­znim ti po vi ma ze mlji šta. Od go va ra­ju­joj­plod­na­ze­mlji­šta,­ko­ja­se­br­že­za­gre­va­ju­u­pro­le­će.

Teh no lo gi ja pro iz vod nje fa ce li je u na šim agro e ko lo škim uslo vi ma

PLO DO RED – Pre ma plo do re du fa­ce­li­ja­ne­po­sta­vlja­ve­će­ zah­te­ve,­ona­ se­mo­že­ga­ji­ti­ i­ u­mo­no­kul­tu­ri, ma da je naj bo lje da se na isto me sto po no vo se je za tri go di ne. Naj bo lji pre du se vi za fa ce li ju su str­na­ ži­ta,­ kao­ i­ oko­pa­vi­ne­ ko­je­ ni­su­đu­bre­ne­ staj­nja­kom.­ Uz­ga­ja­ se­ u­gu stom sklo pu, te osta vlja par ce lu či­stu­od­ko­ro­va.­Ra­no­na­pu­šta­ ze­mlji šte, s ob zi rom da se ko ri sti u teh­no­lo­škoj­ zre­lo­sti:­ ze­le­ni­šno­ đu­bre­nje,­pče­li­nja­pa­ša,­ze­le­na­kr­ma,­pa­ čak­ i­ ka­da­ je­ reč­ o­ pro­iz­vod­nji­se me na, jer se ta da ga ji kao glav ni usev,­što­je­či­ni­do­brim­pre­du­se­vom­za mno ge bilj ne vr ste. Po seb no se is­ti­če­kao­do­bar­pre­du­sev­za­še­ćer­nu­ re­pu­ (bi­o­či­stač­ od­ ne­ma­to­da),­za lu cer ku, de te li nu. Se men ski usev fa ce li je ni je naj po volj ni ji pre du sev, jer­ se­ mo­gu­ ja­vi­ti­ zna­čaj­ni­ gu­bi­ci­ se­me­na­pri­ že­tvi­osi­pa­njem,­što­do vo di do za ko ro vlja va nja na red nih use­va.­[1]

OB RA DA ZE MLJI ŠTA – u pro iz­vod nji fa ce li je pred sta vlja od go vo­ran po sao. Ob ra da ze mlji šta za vi si od pre du se va.

Fa ce li ja po zi tiv no re a gu je na ra no je se nje ora nje na du bi nu 20­25cm.­U­du­blje­ob­ra­đe­nom­ze­mlji­štu­ se­ for­mi­ra­ ve­ća­ re­zer­va­ vla­ge,­a ko ren se u ta kvom ze mlji štu bo lje raz vi ja. Ako se fa ce li ja se je po str no du­bi­na­ora­nja­je­od­15­do­20cm.

Ze mlji šte to kom zi me tre ba osta vi ti u otvo re nim bra zda ma. U pro­le­će,­ čim­ se­ ze­mlji­šte­ do­volj­no­pro su ši za tvo ri ti bra zde i po rav na ti ze mlji šte. Ti me se uni šta va ju i ko­ro­vi­či­ja­či­ja­ve­ge­ta­ci­ja­po­či­nje­pre­se tve fa ce li je. U pr voj ne de lji mar ta oba vi ti pred se tve nu pri pre mu kom­bi no va nim ma ši na ma. Pred se tve na pri­pre­ma­ima­za­cilj­ko­nač­no­i­fi­no­rav na nje po vr ši ne i for mi ra nje ras­tre si tog slo ja ze mlji šta du bi ne od 10cm.

ĐU­BRE­NJE­–­Naj­ve­ći­deo­hran­lji­vih ma te ri ja fa ce li ja usva ja u re la­tiv no krat kom pe ri o du od ni ca nja do kra ja cve ta nja.

Azot se uno si u ze mlji šte sa pred­se tve nom pri pre mom. Fos for (40­50kg/ha)­i­ka­li­jum­(40­65kg/ha)­se­uno­se­ pod­ osnov­nu­ ob­ra­du.­ Tač­nu­ko­li­či­nu­NPK­ hra­ni­va­ tre­ba­ od­re­di­ti agro he mij skom ana li zom ze mlji­šta na kon ski da nja pre du se va. Na la kim, pe sko vi tim ze mlji šti ma mo­že­se­is­po­lji­ti­ne­do­sta­tak­mi­kro­e­le­me­na­ta,­naj­če­šće­ba­kra,­man­ga­na,­cin ka, bo ra i mag ne zi ju ma, ka da se upo tre blja va ju ade kvat na fo li jar na đu­bri­va.­[1]

SE­TVA­–­se­mo­že­oba­vi­ti­u­vi­še­ro ko va to kom ve ge ta tiv nog pe ri o­da, u za vi sno sti od na me ne pro iz­vod­nje­i­mo­guć­no­sti­na­vod­nja­va­nja.­Se­je­se­prak­tič­no,­od­ra­nog­pro­le­ća­pa sve do sre di ne ju la. Se tvu za se­me tre ba oba vi ti do sre di ne apri la. Za­pre­po­ru­ku­je­i­se­tva­u­raz­li­či­tim­vre men skim in ter va li ma, ka ko bi se­pro­du­žio­pe­riod­is­pa­še­za­pče­le.­Ako se se tva po de si u vre men skim raz ma ci ma, na po je di nim par ce la­ma,­mo­že­se­pe­riod­pa­še­ove­bilj­ke­pro­du­ži­ti­to­kom­ce­log­le­ta,­od­no­sno­od ma ja do sep tem bra. Cve to vi da­ju obi lje nek ta ra i cvet nog pra ha.

Pri­no­si­me­da­ sa­ 1­ ha­ kre­ću­ se­ od­150­300­kg.­Pod­po­volj­nim­uslo­vi­ma­(vi­še­krat­na­se­tva)­mo­že­se­po­sti­ći­i­1000­kg­me­da­po­1­ha.­[3]Ra­sto­ja­nje­iz­me­đu­re­do­va­iz­no­si­

naj­če­šće­15­25cm.­Ko­li­či­na­se­me­na­za­vi­si­od­krup­no­će­i­kva­li­te­ta­se­me­na.­Se­tve­na­ nor­ma­ je­ 10­15­ kg/ha se me na ka da se ga ji kao ze­le­ni­šno­đu­bri­vo,­ili­za­stoč­nu­hra­nu. Ka da se se je za pro iz vod nju se me na se tve na nor ma je oko 8 kg/ha.­ Naj­pra­vil­ni­je­ je­ da­ se­ na­osno vu pla ni ra ne gu sti ne se tve, ma se 1000 se me na i vred no sti po ka za te lja kva li te ta se me na za se­tvu­ ,od­re­di­ u­ sva­kom­ slu­ča­ju­po­seb­no.­ Od­go­va­ra­ju­ća­ gu­sti­na­bi lja ka da je šan su za do bar i sta­bi­lan­pri­nos.­Re­đom­se­tvom­do­bi­ja­ju­se­sna­žni­je­bilj­ke­sa­ja­čim­ko­re­no­vim si ste mom, ko je lak še pod no se osci­la­ci­je­u­sta­nju­vla­žno­sti­ze­mlji­šta. Du bi na se tve je od 2 do 3 cm, u­ za­vi­sno­sti­ od­ krup­no­će­ se­me­na,­vre me na se tve, ti pa ze mlji šta i nje­go­ve­vla­žno­sti.­Jed­na­od­spe­ci­fič­nih­oso bi na fa ce li je je ste da se kli ja nje se­me­na­ in­hi­bi­ra­ sun­če­vim­ sve­tlom­zbog­če­ga­ono­ne­sme­osta­ti­na­po­vr­ši­ni.­[4]

NE GA – Po sle se tve, bez ob zi ra na­ vla­žnost­ ze­mlji­šta,­ po­želj­no­ je­va lja nje. Ne ga fa ce li je sa sto ji se u pri hra nji va nju i za šti ti od ko ro va. Ne ma po tre bu da se šti ti od bo le­sti­i­šte­to­či­na,­jer­ih­ne­ma.­Uko­li­ko se pra vil no i na vre me pri me ne sve­agro­teh­nič­ke­me­re­i­obra­ti­pa­žnja­ na­ plo­do­red,­ fa­ce­li­ja­ se­ raz­vi ja vr lo br zo i po ti sku je ko ro ve u ni ca nju, pa se i pri me na her bi ci da mo­že­iz­be­ći.

IS­KO­RI­ŠĆA­VA­NJE­ –­ Op­ti­mal­no­vre­me­ ko­ri­šće­nja­ fa­ce­li­je­ za­ ze­le­nu ma su, za is hra nu sto ke je fa za bu to ni za ci je, s ob zi rom na to da s po­čet­kom­cve­ta­nja­opa­da­hran­lji­va­vred­nost­kr­me.­Za­ze­le­ni­šno­đu­bre­nje i si li ra nje to je kraj fa ze cve ta­nja­i­to­no­ću­da­se­iz­beg­ne­uni­šta­va­nje­pče­la.­Pri­no­si­ze­le­ne­ma­se­su­30­40­t/ha,­a­si­lo­kr­me­za­10­15%­

ve­ći.­ Za­ pče­li­nju­ pa­šu­ op­ti­mal­no­vre­me­ko­ri­šće­nja­tra­je­25­do­40­da­na,­ po­sle­ če­ga­ se­ si­li­ra­ ili­ za­o­ra­va­kao­ze­le­ni­šno­đu­bri­vo.­Pri­nos­me­da­je­od­150­300kg/ha.­Se­me­fa­ce­li­je­sa­zre­va­po­lo­vi­nom­ju­la­do­po­čet­ka­av­gu­sta.­Že­tva­sa­ili­bez­de­si­ka­ci­je­se iz vo di tri ne de lje po sle za vr šet­ka cve ta nja, ka da je se me u do njim cva sti ma zre lo.Ne­pra­vil­nim­ od­re­đi­va­njem­ mo­

men­ta­ že­tve,­ ka­šnje­njem,­ do­la­zi­do­zna­čaj­nih­gu­bi­ta­ka­se­me­na­osi­pa njem. U prak si una zad ne ko li ko go di na u Sr bi ji pri no si se me na su u pro­se­ku­oko­500­kg/ha,­a­kre­ću­se­i­do­1000­kg/ha­[1].­U­ovoj­pro­iz­vod­noj­go­di­ni­na­te­ri­to­ri­ji­op­šti­ne­Bač­ka­ To­po­la­ re­gi­stro­va­na­ su­ 63,5­ ha­(sor ta Ba lo) pod fa ce li jom, dok je u 2014. go di ni ovaj usev bio za se jan na sve ga 12 ha (sor ta An ge la). Pri­no­si­se­me­na­se­kre­ću­od­500­­­800­kg/ha.­ Pro­iz­vo­đa­či­ je­ to­kom­ve­ge­ta­ci­je­ko­ri­ste­kao­pče­li­nju­pa­šu,­da­bi­ usev­ na­ kra­ju­ bio­ is­ko­ri­šćen­ za­pro iz vod nju se me na.

Za­klju­čak

Fa ce li ja je vi še stu ko ko ri sna bilj­ka,­kao­ stoč­na­hra­na,­pče­li­nja­pa­ša, sma tra se naj me do no sni jom bilj kom. Po treb no je po ve za ti pro­iz vod nju se me na fa ce li je sa po tre­ba­ma­ pče­la­ra.­ Po­sled­njih­ go­di­na­pri­met­no­je­po­ve­ća­nje­po­vr­ši­na­pod­fa­ce­li­jom.­ Zbog­ od­lič­nog­ pri­no­sa­me da, atrak tiv no sti za in sek te, du­ži­ne­ cve­ta­nja­ i­ sa­mim­ tim­mo­guć­no sti du ge is pa še, fa ce li ja se iz dvo­ji­la­kao­vr­lo­va­žan­usev.

Li­te­ra­tu­ra:[1]­Pe­ro­Erić­(1992­):­Krm­no­bi­lje;­[2]­ http:// www.ag ro­klub.com/sortna ­l is ta /krmno ­B ilj e/face­li­ja­-69/;­[­3]­­Du­šan­Adam­ovi­ć,­Toša­­Stanoj­ev­­(­1996):­Tehnologija­proizvodnje­lekovitog,­aromatičnog­

i­začinskog­bilja,­Subotica;­[4]­http://www.agroklub.com/

ratarstvo/facelija­proizvodna­i­medonosna/5195/;­Slika­1.,­www.

pcela.hr;­Slika­2.,­DSCF0775.jpg­PSS­Bačka­Topola

Teh no lo gi ja pro iz vod nje fa ce li jeFa­ce­li­ja­se­sma­tra­naj­me­do­no­sni­jom­bilj­kom.­Uz­ga­ja­se­i­kao­krm­na­bilj­ka­iako­je­do­ma­će­ži­vo­ti­nje­ne­ra­do­je­du­u­ze­le­nom­sta­nju,­me­đu­tim,­po­god­na­je­za­si­li­ra­nje.­Osim­to­ga­ce­la­bilj­ka­se­mo­že­za­o­ra­ti­na­za­vr­šet­ku­cve­ta­nja,­zbog­če­ga­je­po­god­na­i­za­ze­le­ni­šno­đu­bre­nje­vi­no­gra­da­ili­voć­nja­ka­

Pi še: Dipl.ing.­Ve­sna­Bi­lićPSS­Bač­ka­To­po­la

Sl.­1.­Fa­ce­li­ja;­(Pha­ce­lia­ta­na­ce­ti­fo­lia)

Sl.­2.­Fa­ce­li­ja,­pri­su­stvo­pče­la­na­cve­tu

14. avgust 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA

Ja bu kin smo ta vac

Tre nut na su ma tem pe ra tur nih aku­mu­la­ci­ja­od­bi­o­fik­sa­iz­no­si:

1223,66 DD (No vi Slan ka men)1260,38 DD (Irig/Ku doš) U to ku je let i po la ga nje ja ja

III ge ne ra ci je ja bu ki nog smo tav ca (Car po cap sa po mo nel la).

Vi­zu­el­nim­pre­gle­dom­za­sa­da­ ja­

bu ke na lo ka li te tu No vi Slan ka men uoče­na­su­ja­ja­u­svim­fa­za­ma­raz­vo­ja­(sve­ža,­cr­ve­ni­oreol,­cr­na­gla­va) kao i ubu še nja od lar vi II i III ge ne ra ci je.

Pre­po­ru­ču­je­ se­ pre­gled­ za­sa­da­na­ pri­su­stvo­ ja­ja­ i­ još­ je­dan­ tret­man­ ne­kim­ od­ na­ve­de­nih­ in­sek­ti­ci­da,­ ka­ko­ bi­ sa­ču­va­li­ plo­do­ve­ od­ubu­še­nja:

­­Af­firm­095­SG­(a.m.­ema­mek­tin­ben­zo­at)­2,5­­­3,0­kg/ha­(uz­do­da­tak­0,25%­mi­ne­ral­nog­ulja)­­ Ava­unt­ 15­ EC­ (a.m.­ in­dok­sa­

karb)­0,33­­­0,5­l/ha­­Run­ner­240­SC­(a.m.­me­tok­si­

fe­no­zid)­0,04­0,06%

Pri­li­kom­pre­gle­da­obra­ti­ti­pa­žnju­na­pri­su­stvo­gri­nja,­uko­li­ko­se­pri­me­te­ura­di­ti­za­šti­tu­ne­kim­od­aka­ri­ci da krat ke ka ren ce.­Pri­iz­bo­ru­pre­pa­ra­ta­vo­di­ti­ra­ču­

na o ka ren ci i vre me nu ber be.

Za šti ta ja bu ke od gri nja

Ja­bu­ka­se­na­la­zi­u­fe­no­fa­zi­BBCH­ska­le­ 77­plo­do­vi­ oko­ 70%­ kraj­nje­ve­li­či­ne­.

U to ku je let, po la ga nje ja ja i po­če­tak­ pi­lje­nja­ lar­vi­ tre­će­ ge­ne­

ra ci je,u to ku i pi lje nje lar vi ka sni je po­lo­že­nih­ja­ja­II­ge­ne­ra­ci­je­ja­bu­ko­vog­smo­tav­ca­Car­po­cap­sa­(Cydia­)­po mo nel la.

Vred nost aku mu li sa nih ste pen da na na lo ka li te tu Di voš 7.08.je 1188,7,na lo ka li te tu Ku ku jev ci cdd iz­no­si­1243,64

Pre­po­ru­ču­je­se­pro­iz­vo­đa­či­ma­tret­man­ne­kim­od­sle­de­ćih­in­sek­ti­ci­da:

­­ a.m.­ ema­mek­tin­ pre­pa­rat­ Af­firm­ 095­ SG­ u­ kon­cen­tra­ci­ji­ 0,3­0,4%,­ ka­ren­ca­ 7­ da­na;­ pre­pa­rat­de lu je lar vi cid no i ovo lar vi cid no(ima de­lo­va­nje­na­lar­ve­ko­je­su­pred­pi­lje nje).

­­ a.m.hlo­ran­tra­ni­li­prol­ pre­pa­rat Co ra gen 20 CS u kon cen tra ci ji 0,02­0,025%­ ,­ ka­ren­ca­ 14­ da­na;­pre­pa­rat­ima­ovo­lar­vi­cid­no­de­lo­va­nje,pre­po­ru­ču­je­ se­pri­me­na­u­vre­me ma sov nog po la ga nja ja ja i na po­čet­ku­pi­lje­nja­lar­vi.

­­ a.m.­ me­tok­si­fe­no­zid­ pre­pa­rat­Run­ner­240­SC­u­konc.­0,04­0,06%,­pre­pa­rat­ima­ka­ren­cu­14­da­na­i­pre­po­ru­ču­je­ se­ pri­me­na­ u­ vre­me­ po­čet­ka­pi­lje­nja­lar­vi.

Ta­ko­đe­je­neo­p­hod­no­iz­vr­ši­ti­pre­gled li sto va na pri su stvo cr ve nog i obič­nog­ba­šten­skog­pa­u­ka­i­uko­li­ko­se­uoče­po­kret­ne­for­me­iz­vr­ši­ti­tret­man­aka­ri­ci­dom­:

­­a.m.­te­bu­fen­pi­rid­pre­pa­rat­Ma­sai­u­konc.0,05%­ko­ji­ima­ka­ren­cu­7 da na.

Ve­ći­na­osta­lih­pre­pa­ra­ta­ima­ka­ren­cu­35­da­na,­te­se­zbog­vre­me­na­ber­be­nji­ho­va­pri­me­na­ne­pre­po­ru­ču­je­na­ro­či­to­na­ra­ni­jim­sor­ta­ma.

Za šti ta pa pri ka

Re­dov­nim­ vi­zu­el­nim­ pre­gle­dom­use­va­pa­pri­ke­(lo­ka­li­tet­Bu­đa­nov­ci,­sor­ta­Bo­bi­ta,­ fa­za:­raz­voj­plo­do­va)­i­da­lje­se­be­le­ži­ in­ten­ziv­no­po­la­ga­nja ja ja ga ma i pa mu ko ve so vi ce (Auto­grap­ha­ gam­ma­ i­ He­li­co­ver­pa ar mi ge ra) kao i jaj nih le ga la II ge­ne­ra­ci­je­ ku­ku­ru­znog­ pla­men­ca­(Ostri nia nu bi la lis).Na­kon­ pre­gle­da­ 30.07.­ ura­đen­

je in sek ti cid ni tret man na ovoj par­ce­li,­a­pre­gle­dom­06.08.­za­be­le­že­na­su­ja­ja­na­35%­pre­gle­da­nih­bi lja ka.Pa­ra­zi­ti­ra­na­jaj­na­le­gla­od­pa­ra­

zit­ne­osi­ce­Tric­ho­gram­ma­sp.­uoča­va­ju­se­na­2%­bi­lja­ka.Pro­iz­vo­đa­či­ma­ se­ pre­po­ru­ču­je­ da­

pre­gle­da­ju­svo­je­use­ve­i­uko­li­ko­na­la­ze­ja­ja­ovih­šte­to­či­na­(pr­ven­stve­no­pa­mu­ko­ve­so­vi­ce­i­ku­ku­ru­znog­pla­men­ca),­a­od­po­sled­njeg­tret­ma­na­je­pro­šlo od 7 do 10 da na ura de in sek ti cid ni tret­man­na­po­čet­ku­pi­lje­nja­lar­vi.

In­sek­ti­ci­di:

­­Co­ra­gen­20­SC­(a.m.hlo­ran­ta­ni­li­prol)­0,1­0,15­l/ha

­­ Ava­unt­ 15­EC­ (a.m.­ in­dok­sa­karb)­0,17­0,25­l/ha

­­Af­firm­095­SG­(a.m.­ema­mek­tin­ben­zo­at)­1,5­2­kg/ha­uz­do­da­tak­okva­ši­va­ča

Tret­man­še­ćer­ne­re­pe

Pre­gle­dom­ use­va­ še­ćer­ne­ re­pe­na­lo­ka­li­te­ti­ma­Ve­li­ki­Ra­din­ci­ i­Čal­ma­ RC­ Srem­ska­ Mi­tro­vi­ca,uoča­va­se­po­ve­ća­nje­bro­ja­pe­ga­u­od­no­su­na­pred­hod­no­oči­ta­va­nje.Po­ja­va­ cer­ko­spor­nih­pe­ga­uoča­

va­se­i­na­naj­mla­đim­li­sto­vi­ma.Pre­po­ru­ču­je­ se­ pro­iz­vo­đa­či­ma­

še­ćer­ne­re­pe­tret­man­ne­kim­od­sle­de­ćih­­fun­gi­ci­da:

­­Ami­star­ex­tra­(­a.m.azok­si­stro­bin­+ci­pro­ko­na­zol­)­u­ko­li­či­ni­­0,75­l/ha

­­Du­ett­ul­tra­(­a.m.­epok­si­ko­na­zol+ti­o­fa­nat­me­til­ )u­ko­li­či­ni­ ­0,6­ l­/ha

­­Acan­to­plus­ (a.m.pi­ko­si­stro­bin­+ci­pro­ko­na­zol­)­u­ko­li­či­ni­­0,8­l/ha

­­Za­mir­400­EW­(a.m.­pro­hlo­raz­+­te­bu­ko­na­zol)­u­ko­li­či­ni­1l/ha

Pre­gle­dom­ use­va­ še­ćer­ne­ re­pe­na­ lo­ka­ci­ja­ma­ ­ oni­to­rin­ga­ Ru­ma­ ­­Fi­šer­i­In­đi­ja­­­Lju­ko­vo­be­le­ži­se­ši­re­nje­simp­to­ma­i­uoča­va­se­nji­ho­vo­pri­su­stvo­na­naj­mla­đim­li­sto­vi­ma.Na­ ovim­ lo­ka­li­te­ti­ma­ tret­ma­

ni­ pro­tiv­ pro­u­zro­ko­va­ča­ pe­ga­vo­sti­li­sta­ še­ćer­ne­ re­pe­ (Cer co spo ra be­ti co la)­su­ra­đe­ni:

I tret man u pe ri o du od 23.06.do 25.06.­

II tret man u pe ri o du od 10.07. do 12.07.

Na kon pa da vi na od 31.07. na

AMS­­na­lo­ka­li­te­tu­Ru­ma­­Fi­šer­po­sled­nja­dva­da­na­re­gi­stru­ju­se­po­volj­ni­uslo­vi­za­ostva­re­nje­i­ši­re­nje­in­fek­ci­je­pa­to­ge­na­Cer co spo ra be ti­co la.S­ob­zi­rom­da­su­u­to­ku­po­volj­ni­

uslo vi, a da je dej stvo pre pa ra ta od po­sled­njeg­tret­ma­na­is­te­klo­pre­po­ru­ču­je­se­fun­gi­cid­ni­tret­man:

­­ Sphe­re­ (tri­flok­si­stro­bin+ci­pro­ko­na­zol)­0,25­­­0,35­l/ha

­­ Ami­star­ Ex­tra­ (azok­si­stro­bin+ci­pro­ko­na­zol)­0,6­0,75­l/ha;

­­Acan­to­Plus­(pi­kok­si­stro­bin+ci­pro­ko­na­zol)­0,6­0,8­l/ha;

­­Mer­cury­(azok­si­stro­bin+­epok­si­ko­na­zol)­1­l/ha;

­­ Za­mir­ 400­ EW­ (pro­hlo­raz+te­bu­ko­na­zol)­1­l/ha.

Pe pe lja sti gro­žđa­ni­mo­ljac

Na­ te­re­nu­ RC­ No­vi­ Sad­ za­sa­di­vi­no­ve­ lo­ze­ na­la­ze­ se­ u­ raz­li­či­tim­fa­za­ma­sa­zre­va­nja­bo­bi­ca,­od­ fa­ze­ša­rak­bo­bi­ca­do­ fa­ze­ omek­ša­va­nje­bo­bi­ca­(83­85­BBCH).Na­ fe­ro­mon­skim­ klop­ka­ma­ po­

sta­vlje­nim­ u­ za­sa­di­ma­ vi­no­ve­ lo­ze­na lo ka li te ti ma Srem ski Kar lov ci, Če­re­vić­ i­ Ne­štin­ re­gi­stru­je­ se­ let­tre­će­ ge­ne­ra­ci­je­ pe­pe­lja­stog­ gro­žđa­nog­ molj­ca­ (Lo­be­sia­ bo­tra­na).­­U­ vi­zu­el­nim­ pre­gle­di­ma­ gro­zdo­va­uoče­no­je­pri­su­stvo­ja­ja­ove­šte­to­či­ne.­­Na­lo­ka­li­te­tu­Ne­štin­re­gi­stru­ju­se­naj­ve­će­broj­no­sti­od­ra­slih­je­din­ki­na­klop­ka­ma­ i­naj­ve­ći­broj­ ja­ja­na­gro­zdo­vi­ma.Pro­iz­vo­đa­či­ma­ se­ pre­po­ru­ču­je­

pre­gled­ gro­zdo­va­ na­ pri­su­stvo­ ja­ja­ pe­pe­lja­stog­ gro­žđa­nog­ molj­ca.­Uko­li­ko­se­re­gi­stru­je­nji­ho­vo­pri­su­stvo­pre­po­ru­ču­je­se­pri­me­na­in­sek­ti­ci­da:­­La­ser­240­SC­(spi­no­sad)­0,008­

0,01%­­­ka­ren­ca­14­da­na;

­­ Run­ner­ 240­ SC­ (me­tok­si­fe­no­zid)­ 0,03­0,05%­ ­­ ka­ren­ca­ 14­ da­na;­­ Co­ra­gen­ 20­ SC­ (hlo­ran­tra­ni­li­

prol)­ 0,015­0,018%­ ­­ ka­ren­ca­ 21­dan.

S. P.

Sta­nje­vo­ćar­skih­i­po­vr­tar­skih­kul­tu­ra

Ja je pa mu ko ve so vi ce i ku ku ru znog pla men ca

Fe no fa za ja bu ke

Ja je ga ma so vi ce

Ja­je­gro­žđa­nog­molj­ca­na­bo­bi­ci­gro­žđa

10 14. avgust 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Ka­ko­av­gust­sve­vi­še­od­mi­če­i­bli­ži­ se­ sep­tem­bar,­ do­ma­ći­ce­po­či­nju­da­raz­mi­šlja­ju­o­zim­

ni­ci,­po­go­to­vo­o­ku­va­nom­pa­ra­daj­zu.­Da­i­ove­go­di­ne­ne­bi­mo­ra­le­da­bri­nu,­ tu­ je­ po­ro­dič­no­ ga­zdin­stvo­Bran­ka­Sto­ki­ća­iz­In­đi­je,­ko­ji­je­u­svo­joj­ku­ći­na­pra­vio­ma­lu­ra­di­o­ni­cu­u­ko­joj­se­ovih­da­na­vr­še­po­sled­nje­pri­pre­me­za­se­zo­nu­ku­va­nog­pa­ra­daj­za.­Ka­ko­ka­že­i­da­lje­je­naj­i­spla­ti­vi­je­ku­pi­ti­go­to­vu­čor­bu,­pro­ku­va­ti­je­ još­ma­lo­ i­ ima­ti­ spe­man­ku­va­ni­pa­ra­dajz,­ a­ ovo­go­di­šnja­ ce­na­ je­osta­la­ista­i­iz­no­si­50­di­na­ra­za­li­tar.­­Za­do­volj­ne­mu­šte­ri­je­se­sva­kog­le­ta­po­no­vo­vra­ća­ju,­a­ka­ko­is­ti­če­Bran­

ko,­pre­po­ru­ka­ je­ i­ove­go­di­ne­naj­bo­lja­re­kla­ma­za­bi­znis.­­Ovih­da­na­po­či­nju­pri­pre­me­za­

po­sao­ko­ji­ne­će­bi­ti­lak,­ali­smo­po­tra­di­ci­ji­već­na­vi­kli­da­od­dru­ge­po­lo­vi­ne­av­gu­sta­kre­će­se­zo­na­i­na­to­smo­ sprem­ni.­ Po­če­li­ smo­ sa­ ce­đe­njem­i­ku­va­njem­pa­ra­daj­za,­a­sa­ma­pri­pre­ma­ je­ tra­ja­la­ ne­ko­li­ko­ ne­de­lja,­po­što­je­bi­lo­va­žno­sve­do­te­ra­ti­i­obez­be­di­ti­naj­bo­lje­hi­gi­jen­ske­uslo­ve­ka­ko­bi­bi­lo­u­ funk­ci­ji­ ­­po­či­nje­pri­ču­Bran­ko­Sto­kić­i­ka­že­da­se­lju­di­već­pri­ja­vlju­ju­ka­ko­bi­obez­be­di­li­neo­p­hod­ne­ko­li­či­ne.­­Lju­di­ko­ji­vo­le­ovaj­naš­„pra­vi“­

pa­ra­dajz,­oni­do­la­ze­sva­ke­go­di­ne­a­

ve­o­ma­ nam­ je­ va­žno­ da­mu­šte­ri­je­ bu­du­ za­do­volj­ne,­ na­po­mi­nje­on­ i­ tvr­di­ da­ je­ to­ naj­i­spla­ti­vi­ja­re­kla­ma.Što­se­ti­če­kva­li­te­ta,­ovaj­pro­iz­

vo­đač­ ka­že­ da­ je­ rod­ sa­svim­ so­li­dan,­jer­ne­ma­bo­le­sti,­ali­ima­ma­lo­ože­go­ti­na­ od­ sun­ca.­ Pa­ra­dajz­ ima­le­pu­bo­ju,­do­bar­ukus­i­do­bre­ko­li­či­ne­su­ve­ma­te­ri­je.­­Ka­da­ je­ reč­o­ ce­ni,­ za­ li­tar­ je­

po­treb­no­ iz­vo­ji­ti­50­di­na­ra,­a­to­ je­ce­na­od­pro­šle­i­pret­pro­šle­go­di­ne,­na­vo­di­on­i­ka­že­da­ne­ma­na­ja­va­da­će­do­ći­ do­pro­me­ne­ce­ne­ku­va­nog­pa­ra­daj­za.

Bran­ko­se­u­­svom­ga­zdin­stvu,­po­red­ pro­iz­vod­nje­ so­ka­ od­ pa­ra­daj­za,­ba­vi­i­ra­sa­dom­po­vr­ća­kao­i­cve­ća.­Ka­ko­is­ti­če,­se­zo­na­tek­kre­će,­pa­ih­oče­ku­je­na­po­ran­pe­riod,­po­go­to­vo­kra­jem­av­gu­sta­i­po­čet­kom­sep­tem­bra.­­Ta­da­ima­mo­naj­u­dar­ni­ji­pe­riod,­

ka­da­se­mak­si­mal­no­tru­di­mo­da­is­po­štu­je­mo­sve­mu­šte­ri­je.­Spa­va­mo­ko­li­ko­ mo­ra­mo,­ a­ ma­hom­ se­ ceo­dan­ra­di­­­ka­že­ovaj­pro­iz­vo­đač­i­is­ti­če­da­je­reč­o­po­ro­dič­nom­bi­zni­su­i­da­u­po­slo­vi­ma­uče­stvu­ju­svi­čla­no­vi­po­ro­di­ce.Pod­se­ća­mo,­on­se­pet­na­est­go­di­

na­ba­vi­ovim­po­slom­a,­ka­ko­ka­že,­

na­kra­ju­se­zo­ne­će­vi­de­ti­ka­kva­ je­ra­ču­ni­ca:­­Mo­gu­vam­re­ći­da­smo­to­kom­

vi­še­go­di­šnjeg­ra­da­us­pe­li­da­do­bi­je­mo­za­do­volj­ne­kli­jen­te,­ko­ji­se­uvek­ra­do­vra­ća­ju­po­pro­iz­vo­de.­Onaj­ko­do­đe­ i­vi­di­na­ko­ji­na­čin­ra­di­mo,­a­reč­je­pre­sve­ga­o­hi­gi­je­ni­i­na­rav­no­kva­li­te­tu­ ro­be,­po­sta­je­ re­dov­na­mu­šte­ri­ja.Ka­da­je­reč­o­kon­ku­ren­ci­ji,­Bran­

ko­ka­že­da­ne­ma­bo­ja­zni,­jer­sva­ko­ra­di­na­svoj­na­čin­a­zdra­va­kon­ku­ren­ci­ja­je­do­bra­jer­to­do­no­si­i­kva­li­tet­pro­iz­vo­du.­

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Oli­ver­Tot­iz­Sta­re­Pa­zo­ve­pro­fe­si­o­nal­no­ba­vi­se­uslu­ga­ma­u­že­le­znič­kom­tran­spor­tu,­ali­

sem­to­ga,­ne­na­pu­šta­ni­vi­no­grad­u­Slan­ka­me­nu­ko­ji­je­na­sle­dio­od­ro­di­te­lja­i­na­rav­no,­lju­bav­pre­ma­vi­nu­i­vi­no­voj­lo­zi.­U­vi­no­gra­du­u­špa­li­ru­ima­1.200­čo­ko­ta­vi­no­ve­lo­ze­od­ko­jih­je­naj­za­stu­plje­ni­ja­sor­ta­šar­do­ne­sa­oko­60­od­sto,­dok­40­od­sto­vi­no­gra­da­za­u­zi­ma­ju­dru­ge­sor­te­od­če­ga­se­po­lo­vi­na­od­no­si­na­por­to­gi­zer,­ ko­ji­ To­to­vi­ pla­ni­ra­ju­ da­ za­sa­de­na­još­jed­nom­ju­tru,­sma­tra­ju­ći­je­autoh­to­nom­sor­tom­za­ovo­pod­ruč­je.­–­Por­to­gi­zer­ni­je­naj­bo­lja,­ali­je­

na­ša­ autoh­to­na­ sor­ta­ i­ da­je­ kva­li­tet­no­ vi­no­ u­ ne­kim­ go­di­na­ma­ kao­što­je­ova.­To­je­sor­ta­ko­ja­se­naj­ra­ni­je­be­re­i­to­je­sor­ta­iz­na­ših­kra­je­va.­Ti­pič­na­je­za­ove­na­še­kra­je­ve.­Austri­jan­ci­ka­žu­da­je­nji­ho­va,­Ma­đa­ri,­ ta­ko­đe­ je­ sma­tra­ju­ svo­jom,­a­ima­je­od­Slo­vač­ke­pa­ov­de­do­nas,­a­ja­mi­slim­da­je­to­ne­ka­sor­ta­ ko­ja­ je­ za­ vre­me­ Austro­u­gar­ske­bi­la­ras­pro­stra­nje­na­u­svim­ze­mlja­ma­ u­ nje­nom­ sa­sta­vu,­ ta­ko­da­ je­ sve­ te­ ze­mlje­pri­hva­ta­ju­kao­svo­ju.­A­da­vam­ka­žem,­i­mo­ji­sta­ri­su­se­ba­vi­li­vi­no­gra­dar­stvom­i­ ja­ sam­ taj­ vi­no­grad­na­sle­dio­od­oca,­ ta­ko­ da­ sam­ sa­mo­ na­sta­vio­tu­po­ro­dič­nu­ tra­di­ci­ju­–­pri­ča­Oli­

ver­ ko­ji­ se­ vi­no­gra­dar­stvom­ ba­vi­već­ 14­ go­di­na,­ od­ 2001.­ go­di­ne,­ali­iz­ho­bi­ja.­Za­sa­da­vi­no­pro­iz­vo­di­za­se­be,­

svo­je­pri­ja­te­lje­i­po­ne­što­za­pro­da­ju,­tek­da­po­kri­je­tro­ško­ve­ula­ga­nja­u­vi­no­grad.­–­ Kad­ je­ do­bra­ go­di­na­ bu­de­ i­

gro­žđe­kva­li­tet­no,­a­vi­no,­ne­mo­ra­da­ zna­či.­ Ne­kad­ je­ do­bro,­ ne­kad­ni­je.­Ali­ra­de­ći­u­vi­no­gra­du,­vi­deo­

sam­da­vi­no­va­lo­za­tra­ži­slu­gu­i­da­čo­vek­mo­ra­da­svo­je­vre­me­pri­la­go­đa­va­ra­du­oko­vi­no­ve­lo­ze­ka­ko­bi­ je­ za­šti­tio­ od­ bo­le­sti­ i­ šte­to­či­na­ i­ ka­ko­ bi­ do­bio­ do­bar­ rod.­ Tu­ne­ma­ od­la­ga­nja,­ sve­mo­ra­ da­ se­ura­di­ na­ vre­me,­ a­ ove­ su­še,­ po­go­du­ju­sa­mo­vi­no­gra­du,­s­tim­što­vi­no­gra­da­ri­ zna­ju­da­ još­ne­ tre­ba­ot­kri­va­ti­ gro­zdo­ve­ dok­ sa­zre­va­ju­da­ se­ ne­ bi­ spr­ži­li.­ U­ gro­žđu­ tad­

bu­de­vi­še­sla­sti­ ta­ko­da­ ima­ve­li­kog­uti­ca­ja­na­kva­li­tet­vi­na,­čak­ i­kod­sor­ti­ko­je­su­da­va­le­pro­seč­no,­sa­da­mo­že­bi­ti­vr­hun­sko­vi­no.­Što­vi­še­sun­ča­nih­da­na,­to­će­bi­ti­bo­lje­vi­no­–­pri­ča­Oli­ver.S­ ob­zi­rom­ da­ se­ vi­no­gra­dar­

stvom­ ba­vi­ iz­ ho­bi­ja,­ Oli­ver­ ne­uče­stvu­je­če­sto­na­vin­skim­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma,­ ma­da­ je­ za­ grad­sku­sla­vu­u­Sta­roj­Pa­zo­vi­i­nje­go­vo­vi­no­bi­lo­na­de­gu­sta­ci­ji­ko­ja­ je­bi­la­re­vi­jal­nog­ka­rak­te­ra.­­To­to­vi­ima­ju­svoj­po­drum­u­Slan­ka­me­nu­ i­pla­

ni­ra­ju­da­se­jed­nog­da­na­vi­no­gra­dar­stvom­ ba­ve­ i­ pro­fe­si­o­nal­no.­ U­ob­ra­di­vi­no­gra­da­po­ma­že­i­su­pru­ga Dra gi ca,­a­nji­ho­vi­de­ča­ci­Mi­hal­i Mi loš­iako­još­ma­li,­vo­le­da­odu­u­ vi­no­grad­ i­ ta­ko­ se,­ re­ko­še­ na­ši­do­ma­ći­ni­ od­ ma­lih­ no­gu­ na­ de­cu­pre­no­si­lju­bav­pre­ma­vi­no­voj­lo­zi,­ali­i­tra­di­ci­ji­do­ko­je­Sta­ro­pa­zov­ča­ni,­i­te­ka­ko­dr­že.­­–­ Ta­mo­ ima­mo­ po­drum­ s­ ve­li­

kim­de­lom­gde­ će­bi­ti­ pro­ba­vi­na­i­ mi­ če­sto­ od­la­zi­mo­ ta­mo,­ sko­ro­sva­ki­dru­gi­dan.­Mi­smo­se­po­tru­di­li­da­na­šu­pro­iz­vod­nju­ma­lo­mo­der­ni­zu­je­mo­ jer­ pla­ni­ra­mo,­ kad­za­sa­di­mo­ i­ to­ još­ jed­no­ ju­tro,­ da­se­ ­ pro­fe­si­o­nal­no­ ba­vi­mo­ pro­iz­vod­njom­gro­žđa­i­vi­na.­Za­sa­da­je­je­ to,­ ipak­ sa­mo­ho­bi­ –­ka­že­naš­sa­go­vor­nik­i­do­da­je­da­sa­da­vi­šak­pro­iz­ve­de­nog­vi­na,­fla­ši­ra­nog­ili­u­ri­fu­zi,­ uglav­nom­ pro­da­je­ svo­jim­pri­ja­te­lji­ma­i­po­zna­ni­ci­ma.­On­je­za­go­vor­nik­mi­ni­vi­na­ri­ja­i­

ako­se­jed­nog­da­na­bu­de­pro­fe­si­o­nal­no­ba­vio,­pro­iz­vo­di­će­do­20.000­li­ta­ra­ vi­na­ ko­je­ ko­je­ će­ bi­ti­ stan­dard­nog­kva­li­te­ta­i­ko­je­će­mo­ći­da­pro­da­na­do­ma­ćem­tr­ži­štu.­–­Vin­ska­kul­tu­ra­se­po­la­ko­vra­

ća­me­đu­lju­de­i­do­ma­ća­vi­na,­ov­de­na­ te­ri­to­ri­ji­ In­đi­je­ i­ Sta­re­ Pa­zo­ve,­sve­su­bo­lja­i­bo­lja­–­za­klju­ču­je­na­kra­ju­Oli­ver­Tot.­ G. M.

IN­ĐI­JA­•­BRAN­KO­STO­KIĆ­-­PRO­IZ­VO­ĐAČ­CE­ĐE­NOG­PA­RA­DAJ­ZA

Po­či­nje­se­zo­na­"ku­va­nog"­pa­ra­daj­zaNaj­i­spla­ti­vi­je­je­ku­pi­ti­go­to­vu­čor­bu,­pro­ku­va­ti­još­ma­lo­i­ima­ti­spe­man­ku­va­ni­pa­ra­dajz,­a­ovo­go­di­šnja­ce­na­je­osta­la­ista­i­iz­no­si­50­di­na­ra­za­li­tar­-­ka­že­pro­iz­vo­đač­iz­In­đi­je

Po­če­li­pri­prem­ni­ra­do­vi

Hi­gi­jen­ski­uslo­vi­ve­o­ma­bit­ni

Bran­ko­Sto­kić

STA­RA­PA­ZO­VA­•­OLI­VER­TOT­UZ­VI­NO­GRAD,­NA­SLE­DIO­I­LjU­BAV­PRE­MA­GRO­ŽĐU­I­VI­NU

Vi­no­voj­lo­zi­po­go­du­je­sun­ceZa­sa­da­vi­no­gra­dar­stvom­se­ba­vi­sa­mo­iz­ho­bi­ja,­ali­u­do­gled­noj­bu­duć­no­sti­Oli­ver­Tot­iz­Sta­re­Pa­zo­ve­pla­ni­ra­da­mu­ho­bi­pre­ra­ste­u­pro­fe­si­ju.­Od­ro­di­te­lja­vi­no­grad­je­na­sle­dio­u­Slan­ka­me­nu,­ali­i­lju­bav­pre­ma­vi­nu­i­vi­no­voj­lo­zi.­-­Ove­su­še­po­go­du­ju­sa­mo­vi­no­gra­di­ma,­a­vi­no­gra­da­ri­zna­ju­da­ne­tre­ba­ot­kri­va­ti­gro­zdo­ve­da­se­ne­bi­spr­ži­li­–­ka­že­Tot

Uče­šće­na­de­gu­sta­ci­ji­vi­na­za­grad­sku­sla­vu

Oli­ver­Tot­fla­ši­ra­deo­vi­na­

Po­če­li­smo­sa­ce­đe­njem­i­ku­va­njem­pa­ra­daj­za,­a­sa­ma­pri­pre­ma­je­tra­ja­la­ne­ko­li­ko­ne­de­lja,­po­što­je­bi­lo­va­žno­sve­do­te­ra­ti­i­obez­be­di­ti­naj­bo­lje­hi­gi­jen­ske­uslo­ve­ka­ko­bi­bi­lo­u­funk­ci­ji­

1114. avgust 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

RE POR TER "SREM SKE PO LJO PRI VRE DE" NA LI CU ME STA

Ka da je tog 26. ju la Dra gan Tr­bo­je­vić iz Ku ku je va ca kao i sva kog da na ušao u šta lu oko

šest sa ti uju tro, ose tio je dim, za ko ji je u pr vi mah po mi slio da ga je ve­tar­na­neo­sa­sme­tli­šta.­Me­đu­tim,­ka­da­ je­ za­čuo­ puc­ke­ta­nje­ ugle­dao­je­ u­ de­lu­ za­ si­la­žu­ pla­men­ vi­si­ne­oko jed nog me tra. Od tog tre nut­ka bi lo je do volj no sa mo sat vre me­na da u pla me noj sti hi ji ne sta nu 53 kra ve, od ukup no 62 gr la, kao i dva objek ta po vr ši ne 600 kva dra ta, od ko jih je osta lo sa mo zga ri šte.

Ti him gla som, još uvek vid no po­tre­šen­zbog­ne­mi­log­do­ga­đa­ja,­Dra­gan­se­pri­se­ća­tog­ju­tra...­­Čim­sam­ugle­dao­pla­men­kre­

nuo sam od mah da ga ga sim vo­dom,­me­đu­tim,­ni­sam­us­peo.­Ka­da­sam vi deo da se va tra raz go re va, br zo sam oti šao do kom baj na gde se­na­la­zio­apa­rat­za­ga­še­nje­po­ža­ra,­ali ni to ni je po mo glo. Na kon to ga sve­se­od­vi­ja­lo­kao­u­ne­kom­fil­mu...Upa lio sam trak tor i raz bio me tal­nu ogra du u de lu gde su se na la­zi le ju ni ce i te lad, jer mi je u gla vi bi lo sa mo da ih spa sem iz va tre ne sti­hi­je.­Me­đu­tim,­one­ni­su­hte­le­da­iza­đu­na­po­lje­ jer­ su­već­ ima­le­do­sta ope ko ti na i ra na po te lu. Od mah su­mi­u­po­moć­pri­sko­či­li­ kom­ši­je­ i­me šta ni, ali va tra se ši ri la ta kvom br zi nom da ka da su sti gli va tro ga sci vi še ni šta ni je mo glo da se ura di. Na ga­še­nju­je­bi­lo­an­ga­žo­va­no­šest­va­tro ga snih vo zi la, i 19 va tro ga sa ca. Do­nji­deo­objek­ta­je­bio­be­ton­ski,­a­

gor nji op ši ven da skom, ko ju je va­tra za hva ti la i pre tvo ri la u buk ti nju. A­na­ne­sre­ću­baš­par­da­na­pre­to­ga­sme stio sam tu i 350 ro lo ba la sla­me, ta ko da je sve iz go re lo u tre nu. Ni sa da mi ni je ja sno ka ko je mo glo da­do­đe­po­po­ža­ra,­s­ob­zi­rom­da­ni­ko­od­nas­u­ku­ći­ni­je­pu­šač­ta­ko­ni­je­bi­lo­šan­se­da­ je­ne­ko­slu­čaj­no­ba­cio­opu­šak...Ta­ko­đe,­u­si­lo­su­ne­ma­stru­je,­što­zna­či­da­ni­in­sta­la­ci­je­ne­mo­gu­bi­ti­uzrok­po­ža­ra,­ta­ko­da­ga­nad­le­žni­ vo­de­ kao­ ne­sre­ćan­ slu­čaj­–­ pri­ča­Dra­gan­ Tr­bo­je­vić,­ do­da­ju­ći­

da­je­ne­sreć­na­okol­nost­bi­la­i­ta­što­za ovu go di nu objek ti far me ni su bi li osi­gu­ra­ni­od­po­ža­ra.

Po­ro­di­ca­ Tr­bo­je­vić­ je­ go­di­na­ma­una­zad­ ži­ve­la­ od­ pro­da­je­ mle­ka.­Du­go­go­di­šnji­ su­ ko­o­pe­ran­ti­ be­o­grad skog „Imle ka“ ko me su dnev­no­ is­po­ru­či­va­li­ 250­ li­ta­ra.­ Da­nas,­na­kon­ ne­sre­će,­ nji­ho­vih­ pre­o­sta­lih de vet kra va, ko je su sa broj nim ope­ko­ti­na­ma,­ipak,­pre­ži­ve­le­po­žar,­da ju sa mo pet li ta ra mle ka dnev no. Od far me je da nas osta lo sa mo zga­

ri šte, a osim obje ka ta iz go re la je i sva hra na, de le ti na, sla ma....Sav ka pi tal ko ji su go di na ma sti ca li, ne­stao je za sa mo sat vre me na.­­ Dva­de­set­ go­di­na­ ra­da­me­ne­ i­

mo je po ro di ce ne sta lo je u tre nu. Sa da mi ne pre o sta je ni šta dru go ne­go­ da­ kre­nem­ iz­ po­čet­ka,­ tre­ći­ put­ za­ svo­jih­ 55­ go­di­na­ ži­vo­ta.­Sred sta va ne mam, jer sve što smo za ra di li ula ga li smo u po sao. A vo­lje...pa vo lje mo ra da bu de. Ote­ža­va­ju­ća­okol­nost­je­ta­što­je­sa­da­ta kav tre nu tak ka da je si tu a ci ja u po ljo pri vre di ja ko lo ša, a po seb no u mle kar stvu. Ipak, od u sta ja nja ne­ma­–­ka­že­Dra­gan­Tr­bo­je­vić­iz­Ku­ku­je­va­ca,­ do­da­ju­ći­ da­ je­ šte­ta­ od­stra­ne­nad­le­žnih­pro­ce­nje­na­na­oko­3,5 mi li o na di na ra.

S. M. – M. M.

KU KU JEV CI •­DRA­GA­NU­TR­BO­JE­VI­ĆU­U­PO­ŽA­RU­IZ­GO­RE­LA­FAR­MA­KRA­VA

Tre­ći­put­mo­ram­sve­is­po­čet­ka-­Bi­lo­je­do­volj­no­sa­mo­sat­vre­me­na­da­mi­u­pla­me­noj­sti­hi­ji­ne­sta­nu­53­kra­ve,­kao­i­ceo­obje­kat­po­vr­ši­ne­600­kva­dra­ta.­Dva­de­set­go­di­na­ra­da­me­ne­i­mo­je­po­ro­di­ce­ne­sta­lo­je­u­tre­nu,­ka­že­Dra­gan­Tr­bo­je­vić­iz­Ku­ku­je­va­ca,­do­da­ju­ći­da­je­šte­ta­od­stra­ne­nad­le­žnih­pro­ce­nje­na­na­oko­3,5­mi­li­o­na­di­na­ra

Na­kon­ne­sreć­nog­slu­ča­ja­ko­ji­je­za­de­sio­po­ro­di­cu­Tr­bo­je­vić,­u­po­moć­im­je­me­đu­pr­vi­ma­pri­sko­či­la­Me sna za jed ni ca Ku ku jev ci.Ka­ko­ ka­že­ pred­sed­nik­ Sa­ve­ta­

MZ Mi­ro­slav­ Stoj­če­vić, na kon po­ža­ra­ostao­ je­stra­šan­pri­zor­ iz­go re lih kra va i obje ka ta srav nje nih do te me lja.­­Bi­lo­je­stra­vič­no­gle­da­ti­i­one­

kra ve ko je su iz go re le, ali i one ko­je­ su­ iz­ po­ža­ra­ iza­šle­ sa­ broj­nim po vre da na od ope ko ti na. Na sre­ću,­br­zo­su­do­šli­ve­te­ri­nar­ski­i­sa­ni­tar­ni­in­spek­to­ri­ko­ji­su­uči­ni­li­sve­što­je­u­nji­ho­voj­nad­le­žno­sti,­a­ ugi­nu­la­ sto­ka­ je­ od­lo­že­na­ na­za­ko­nom­ pro­pi­san­ na­čin.­ Na­kon­to ga, mi u Sa ve tu Me sne za jed­

ni ce se li smo da se do go vo ri mo ka­ko­ i­na­ko­ji­na­čin­mo­že­mo­da­po­mog­ne­mo­ Tr­bo­je­vi­ći­ma.­ Do­ne­li­ smo­ od­lu­ku­ da­ na­ša­ po­moć­bu­de­u­gra­đe­vin­skom­ma­te­ri­ja­lu­i to u iz no su od 100.000 di na ra. Ta­ko­đe,­ u­ ime­ Me­sne­ za­jed­ni­ce­smo­na­pra­vi­li­do­pis­za­po­moć­svim­fir­ma­ma­ko­je­ra­de­u­Ku­ku­jev­ci­ma,­ kao­ i­ Op­štin­skom­ ve­ću­u Ši du. Znam da ute he za to što se­ de­si­lo­ ne­ma,­ ali­ opet,­ va­žno­da je ni ko od lju di ni je na stra­dao.­A­uvek­ ima­na­či­na­za­ne­ku­po­moć,­ima­hi­lja­du­vra­ta­na­ko­je­se­mo­že­ za­ku­ca­ti,­ a­mi­ će­mo­ u­to­me­bi­ti­upor­ni­–­is­ti­če­pred­sed­nik Sa ve ta MZ Ku ku jev ci Mi ro slav Stoj­če­vić.

Tu je do sko ra bi la far ma

Dra­gan­Tr­bo­je­vić­iz­Ku­ku­je­va­ca

Od­ne­ka­da­šnje­far­me­osta­lo­je­sa­mo­zga­ri­šte

Po­moć­Me­sne­za­jed­ni­ce

Mi­ro­slav­Stoj­če­vić,­pred­sed­nik­Sa­ve­ta­MZ­Ku­ku­jev­ci

Pre­ži­ve­lo­de­vet­kra­va

Po­ro­di­ca­Tr­bo­je­vić­je­go­di­na­ma­una­zad­ži­ve­la­od­pro­da­je­mle­ka. Du go go di šnji su ko­o­pe­ran­ti­be­o­grad­skog „Imle ka“ ko me su­dnev­no­is­po­ru­či­va­li­250­li­ta­ra.­Da­nas,­na­kon­ne­sre­će,­nji ho vih pre o sta lih de vet kra va, ko je su sa­broj­nim­ope­ko­ti­na­ma,­ipak,­pre­ži­ve­le­po­žar,­da­ju­sa­mo pet li ta ra mle ka dnev no

12 14. avgust 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ze o li ti su mi ne ra li na sta li vul­kan skim de lo va njem. U do di­ru sa al kal nim vo da ma, to kom

mi li o na go di na, for mi ra no je ze o lit­sko ka me nje alu mi nij sko si li kat nog sa sta va [1]. Do da nas je po zna­to oko 200 vr sta pri rod nih ze o li ta. Ze o li ti ima ju kri stal nu, re šet ka stu struk­tu­ru­kao­pče­li­nje­sa­će­u­for­mi­te tra e dra ko ji pred sta vlja ju mo le ku­lar no si to. Kri sta li ze o li ta for mi ra ju či­tav­la­vi­rint­ka­na­la­i­po­ra­raz­li­či­tog­pro­fi­la­od­če­ga­i­za­vi­si­vr­sta­ze­o­li­ta­[1]. Ja vlja ju se kao vlak na sti, li sna ti i­kri­stal­ni­ko­ji­su­naj­či­sti­ji­i­naj­e­fi­ka­sni­ji­–­kli­nop­ti­o­li­ti,­ko­ji­se­naj­če­šće­ko ri ste za ljud sku upo tre bu.

Osnov no svoj stvo svih ze o li ta je ka pa ci tet ka tjon ske iz me ne. Ima ju spo sob nost da svo jom po ro znom struk­tu­rom­pri­vla­če,­upi­ja­ju­i­raz­me nju ju ka tjo ne i an jo ne. Na taj na­čin­ se­lek­tiv­no­ ap­sor­bu­ju­ spe­ci­fič­ne­mo­le­ku­le­ga­so­va,­vo­de,­vr­še­za me nu vla sti tih ka tjo na za dru ge ka tjo ne na ba zi jon ske se lek tiv no­sti.

U pri ro di su ze o li ti ne ak tiv ni. Na­la ze se kao ru de ko je se po tom teh­nič­ki­ob­ra­đu­ju­ta­ko­da­se­ak­ti­vi­ra­ju.­U na šoj ze mlji na la zi šta ovih ru da se­na­la­ze­u­oko­li­ni­Sta­la­ća,­Vra­nja,­Jo­ša­nič­ke­ba­nje,­Gnji­la­na,­Bru­sa­–­na se lje Igroš.Da­nas­ po­sto­ji­ ne­ko­li­ko­ na­či­na­ i­

pro ce sa ak ti va ci je ze o li ta :

­ ­­ Ter­mič­ka­ak­ti­va­ci­ja­–­ ter­mič­kom ob ra dom se iz kri stal ne re šet­ke ze o li ta uklo ni vo da, ko ja za u zi ma 55% mo le kul skog pro sto ra ze o li ta [1].­Pot­pu­no­ili­de­li­mič­no­de­hi­dri­ran­ze­o­lit­je­ter­mič­ki­ak­ti­van­i­mo­že­br­zo da re hi dri ra [3]. Ovaj po stu pak se­naj­če­šće­pri­me­nju­je­.

­ He mij ska ak ti va ci ja­po ta pa nje ze­o­li­ta­u­na­tri­jum­kar­bo­nat,­či­me­se­otva ra ju pu te vi do kri stal ne re šet ke ze­o­li­ta.­ Ovaj­ na­čin­ je­ do­sta­ spor­ i­eko nom ski ne is pla tiv za in du strij­sko­ do­bi­ja­nje,­ već­ se­ je­di­no­ ovaj­po stu pak pri me nju je u la bo ra to rij­skim uslo vi ma.

­ Ki se lin ska ak ti va ci ja­ po ta pa­njem­ze­o­li­ta­u­raz­li­či­te­ras­tvo­re­ki­se­li­na,­ raz­li­či­tih­ kon­cen­tra­ci­ja.­ Ta­ko­đe­je­pro­ces

eko nom ski ne is pla tiv za in du­strij sku pro iz vod nju.

­­­Me­ha­nič­ka­ak­ti­va­ci­ja­–­me­ha­nič­kom­ob­ra­dom­usit­nja­va­nja­ ru­de­ze o li ta. Taj pro ces se od vi ja u na no uslo­vi­ma­pri­če­mu­se­ne­me­nja­ju­fi­zič­ka­i­he­mij­ska­ma­tri­ca­ze­o­li­ta­ni­

ti­nje­gov­vo­lu­men.­Ta­ko­pre­ra­đe­ni,­ak ti vi ra ni ze o lit pred sta vlja eko lo ški čist­ upi­jač­ svih­ vr­sta­ za­ga­đi­va­ča,­vo­de­,­va­zdu­ha,­ze­mlji­šta,­uklju­ču­ju­ći­i­ra­di­o­ak­tiv­na­za­ga­đe­nja­[1].

Po stu pak ko jim se vr ši po bolj ša­nje kva li te ta ze o li ta na zi va se MO­DI FI KA CI JA [3]. Po sto je dve vre ste mo­di­fi­ka­ci­je.

1.­ Ka­tjon­ska­ mo­di­fi­ka­ci­ja­Ze­o­lit­ u­ ka­tjon­skoj­mo­di­fi­ka­ci­ji­ sa­ na­tri­jum­ kar­bo­na­tom­mo­že­ zna­čaj­no­po bolj ša ti ka pa ci tet ka tjon ske iz­me­ne­ pre­ma­ od­re­đe­nom­ ka­tjo­nu.­Npr. pre ma amo ni ja ku od 130 na 245 meq/100g (mi li e kvi va le na ta na 100 gra ma).

2.­ Po­vr­šin­ska­ mo­di­fi­ka­ci­ja­ –­Ovom­mo­di­fi­ka­ci­jom­po­vr­ši­na­ zr­na­ze­o­li­ta­ se­ pre­svla­či­ or­gan­skim­ po­lar­nim­ve­za­ma­či­me­se­mo­gu­pro­me ni ti su štin ske oso bi ne ze o li ta, na pri­mer­ od­ hi­dro­fil­ne­ u­ hi­dro­fob­nu­ma­te­ri­ju.­ Po­vr­šin­ski­ mo­di­fi­ko­van­ze o lit (SMZ) ne ma spo sob nost upi­ja nja vo de (vo da ga ne kva si), ali ima­ spo­sob­nost­ pri­vla­če­nja­ an­jo­na­ (AsO4­,­ PO4­,­ raz­li­či­ti­ ra­di­ka­li,­kom plek sna or gan ska je di nje nja i dr.) ume sto ka tjo na. [3].Sit­ne­če­sti­ce­ze­o­li­ta­u­će­li­ju­uno­

se hran lji ve sa stoj ke, a iz nje od­no se ras pad ne pro duk te me ta bo li­zma.

Ko­ri­šće­nje­ze­o­li­ta­u­bilj­noj­po­ljo­pri­vred­noj­pro­iz­vod­nji

U bilj noj po ljo pri vred noj pro iz­vod nji ze o li ti se upo tre blja va ju

­­kao­po­bolj­ši­va­či­kva­li­te­ta,­plod­no sti vo de ne i va zdu šne pro pu­stlji vo sti ze mlji šta­­ kao­ za­me­na­ za­ ve­štač­ka­ni­

trat­na­đu­bri­va­ Za ap sorp ci ju amo ni ja ka i

amo­njač­nih­ ga­so­va­ i­ sma­nje­nje­kon­ver­zi­je­ azo­ta­ kao­ uzroč­ni­ka­za­ga­đe­nja­ze­mlji­šta

­ U po vr tar stvu se ko ri sti u ra­sad­nič­koj­pro­iz­vod­nji­gde­se­do­da ju hu mu su, kom po stu..­­ Ze­o­li­ti­ po­ve­ća­va­ju­ spo­sob­

nost­ za­dr­ža­va­nja­ hran­lji­vih­ ma­te ri ja u ze mlji štu, te se po bolj ša­va is hra na bi lja ka in ten zi vi ra se raz voj ko re no vog si ste ma, rast plod nost bilj ke

­ Ze o li ti se mo gu ko ri sti ti u skla­di­šti­ma­vo­ća­i­po­vr­ća­kao­„re­gu­la­to­ri„­at­mos­fe­re­u­skla­di­šti­ma­i ad sor be ri su vi šne vla ge [1].

Ko­ri­šće­nje­ze­o­li­ta­u­sto­čar­skoj­pro­iz­vod­nji

U­ sto­čar­stvu­ se­ ze­o­li­ti­ ko­ri­ste­kao­do­da­ci­stoč­noj­hra­ni,­pri­li­kom­kon­zer­vi­ra­nja­ i­ ču­va­nja­ stoč­ne­hra­ne.­Pri­me­će­no­ je­da­sto­ka­ko­ja kon zu mi ra ovu hra nu ima bo lju kon ver zi ju, pri rast, zdra vlje i du­go­več­ni­ja­je.Kod­ži­vi­ne­se­po­bolj­ša­va­ras­tvor­

lji­vost­fos­fa­ta­iz­ži­ta­ri­ca,­te­se­ta­ko­po bolj ša va pri rast, do bi ja ju kva li­tet­na­ja­ja­ja­če­lju­ske,­po­bolj­ša­va­se­čvr­sti­na­ko­sti­ju.Mleč­ne­ kra­ve­ hra­nje­nje­ hra­nom­

u ko joj su do da ti ze o li ti da ju vi še mle­ka,­ spre­ča­va­ se­ po­ja­va­ obo­lje­nja.­Ta­ko­đe­se­ve­li­ka­ulo­ga­ze­o­li­ta­da­tog­pre­ko­stoč­ne­hra­ne­ogle­da­i­u­ap sorp ci ji štet nih mi ko tok si na, ko ji po­ne­kad­pre­ko­stoč­ne

hra ne do spe va ju u or ga ni zam ži­vo­ti­nja.­Na­ro­či­to­je­opa­sno­pri­su­stvo­afla­tok­si­na­ko­ji­ pre­ko­ za­ra­že­nog ku ku kru za za is hra nu kra va do­spe va i u mle ko, te po sto ji opa snost i po zdra vlje lju di. Ze o lit ap sor bu je afla­tok­si­ne­ oko­ 90%,­ a­ dru­ge­mi­ko tok si ne kao što su ohra tok si ni, tri ho te ce ni, ze a ra le non, fu mi no zin ab sor bu je od 30­50%. [3].Ka­da­ se­ une­su­ u­ or­ga­ni­zam­ ži­

vo ti nja, ze o li ti u krat kom vre me nu (4­6 sa ti) ve zu ju za se be štet ne ma­te­ri­je­ i­pu­tem­iz­me­ta­mo­kra­će­i­zno­ja­bi­va­ju­iz­ba­če­ni­iz­ži­vo­tinj­skog­or ga ni zma. Prin cip jon ske raz me ne omo­gu­ća­va­da­ze­o­li­ti­se­lek­tiv­no­ap­sor­bu­ju­ te­ške­me­ta­le­ (ži­va,­ ar­sen,­kad mi jum, olo vo..), ra di o ak tiv ne ma te ri je, mi ko tok si ne, kom po nen te vi ru sa i osta lih štet nih ma te i ja, ko je su sve po zi tiv nog elek tron skog na­e lek tri sa nja. [3].

Ze o li ti ima ju i an ti ok si da tiv no dej stvo, jer ne u tra li šu štet no dej­stvo slo bod nih ra di ka la. Slo bod ni ra­di­ka­li­na­sta­ju­pri­stre­su,­za­ga­đe­nju,­lo­šoj­is­hra­ni­i­pri­tom­ošte­ću­ju­zdra­ve­će­li­je,­pa­do­la­zi­do­na­stan­ka­tu­mo­ra,­ ošte­će­nja­ je­tre,­ sla­blje­nja­ko sti ju i ra znih te ških bo le sti.

Ze o li ti se ko ri ste i pri spre ma nju si­la­že­jer­spre­ča­va­ju­raz­voj­štet­nih­bak te ri ja, ple sni, po seb no ako ula­zna si lo ma sa ni je naj bo ljeg kva li te­ta­ (su­vi­še­ vla­žna).­ Na­ sva­ki­ sloj­si lo ma se se po si pa ze o lit, pa se do­bro­ uga­zi.­ Osim­ što­ će­ ze­o­li­ti­upi ti su vi šnu vla gu, mi ko tok si ne, po­slu­ži­će­ kao­kon­zer­van­si­ i­ oču­va­ti­ kva­li­tet­ si­la­že.­ Isto­vre­me­no­će­ ži­vo­ti­nja­ za­jed­no­ sa­ si­la­žom­kon­zu­mi­ra­ti­ i­ ze­o­lit­ ko­ji­ će­ joj­pot­po­mo­ći­va­re­nje.

U is hra ni svi nja se do da tak ze o li ta u krm ne sme še, po volj­no­ od­ra­ža­va­ na­ ko­ver­zi­ju­ hra­ne,­pri rast i zdrav stve no sta nje, jer je­pri­me­će­no­znat­no­ma­nje­crev­nih­ obo­lje­nja.­ Pri­me­će­no­ je­ da­se kod svi nja uz do da tak ze o li­ta­ u­ hra­ni­ sni­ža­va­ ni­vo­ ska­to­la­(or gan sko je di nje nje ne pri jat nog, fe kal nog mi ri sa) u ma snom tki vu.

Ze o lit ap sor bu je ska tol u di ge stiv­nom­trak­tu­i­ta­ko­spre­ča­va­nje­go­vu­ap sorb ci ju u kr vo tok. U svi njar stvu se po seb na pra ška sta for ma ze o li ta ko ri sti za za pra ši va nje pup ka no vo­ro­đe­ne­ pra­sa­di,­ spre­ča­va­ ra­ni­ce­ i­in­fek­ci­je,­ te­ta­ko­uti­če­na­br­že­za­ra sta nje pup ka.

U rib nja ci ma se ze o li ti ko ri ste za ukla nja nje su vi šnog amo ni ja ka iz vo­de­rib­nja­ka.­Na­taj­na­čin­se­po­sti­žu­bo­lji­uslo­vi­ga­je­nja­slat­ko­vod­nih­ri­ba,­spre­ča­va­se­raz­voj­al­gi­ i­zo­o­plank to na, što sve do vo di do bo lje pro duk tiv no sti rib nja ka. Osim u rin­fu zu, kad se ze o lit uba cu je u vo du rib nja ka sva kih 15 da na, po sto je i ze o li ti u ka ve znom pa ko va nju u po­cin­ko­va­nim­mre­ža­ma,­pa­se­ap­sorb ci ja štet nih ma te ri ja vr ši do god se ka pa ci tet ka tjon ske iz me ne ze o­li­ta­„ne­po­pu­ni“.­ U­ sto­čar­skim­ objek­ti­ma­ i­ sta­

ja ma se ko ri ste za eli mi na ci ju ne­u god nih mi ri sa, su vi šnog amo ni ja­ka i vla ge, ko ji su po seb no štet ni kod­ ose­tlji­vih,­mla­đih­ ka­te­go­ri­ja­ži­vo­ti­nja,­ pa­ se­na­ taj­ na­čin­po­bolj ša va ju am bi jen tal ni uslo vi u objek­ti­ma­ i­ sta­ja­ma­ i­ spre­ča­va­raz voj re spi ra tor nih bo le sti. Ka­me­nja­ ze­o­li­ta­ se­ naj­če­šće­ pa­ku­ju­u­mre­žne­dža­ko­ve­i­po­sta­vlja­ju na me sti ma iz nad bok so va sa kr­ma­čom­ i­ le­glom,­u­ćo­ško­vi­ma,­i svim onim me sti ma ko ji pred sta­vlja­ju­ „mr­tve­ uglo­ve“­ u­ ko­ji­ma­ se­te­ško­ mo­gu­ po­sti­ći­ od­go­va­ra­ju­ći­am bi jen tal ni uslo vi.

Pra ška sta for ma ze o li ta se raz­ba cu je po po do vi ma i pro stir ci,te se­na­taj­na­čin­po­sti­žu­su­va­le­ži­šta,­ot kla nju ju se štet ni ne pri jat ni mi ri­si­ga­so­va.­Ta­ko­se­spre­ča­va­raz­voj­bak te ri ja kao šo su Co li bak te ri ja, sal mo ne la, kok ci di o za, spo re ra znih glji­vi­ca.­Odr­ža­va­njem­či­stih­ i­su­vih­le­ži­šta­na­ru­ša­va­ži­vot­ne­uslo­ve­lar­vi mu va, a pri tom ne de lu je ra zor­no na pod i in ven tar u objek tu, ni ti se za njih le pi. [4]. Isto vre me no se

ova for ma ze o li ta ko ri sti i kao po­bolj­ši­vač­ kva­li­te­ta­ staj­nja­ka,­ jer­ve­zu­ju­ za­ se­be­ teč­ni­ deo­ đu­bri­va,­hran­lji­ve­ele­men­te­i­spre­ča­va­ju­nji­ho­vo­ras­pa­da­nje.­Ko­ri­šće­nje­ze­o­li­ta­za­dez­in­fek­ci­ju­pro­stir­ke­ je­na­ro­či­to­va­žno­kod­ži­vo­ti­nja­ko­je­se­ga­je­na­po­du:­tov­ni­pi­li­ći­i­ću­ri­ći,­ma­tič­na­ja­ta­ko­ko­ši,­tov­ne­svi­nje,­mleč­ne­kra ve i tov na ju nad Osim što se po­bolj ša va ju hi gi jen ski uslo vi u sta ja­ma,­spre­ča­va­se­na­sta­nak­raz­li­či­tih­obo lje nja no gu, zglo bo va i vi me na. Sve­to­do­vo­di­da­ži­vo­ti­nje­bu­du­pro­duk tiv ni je i zdra vi je.

Za­klju­čak

Upo­tre­ba­ze­o­li­ta­u­sto­čar­stvu­je­vi še stru ko oprav da na, po seb no u pre ven tiv ne svr he. Ze o li ti ni su le­ko­vi,­ već­ mi­ne­ra­li­ ko­ji­ pot­po­ma­žu­bo­ljem­ va­re­nju,­ is­ko­ri­šća­va­njem­hra­ne­ uz­ po­ve­ća­nje­ pro­duk­tiv­no­sti­i­ot­por­no­sti­ži­vo­ti­nja.Va­lja­is­ta­ći­da upo tre bom ze o li ta kao do dat ka stoč­noj­ hra­ni­ do­bi­ja­mo­ vi­so­ko­kva li tet ne i bez bed ne pro iz vo de (me so, mle ko, ja ja), jer ze o li ti ne osta vlja ju re zi due. Ze o li te na me­nje­ne­ is­hra­ni­ ži­vo­ti­nja­ tre­ba­ko­ri­sti ti u do za ma i kon cen tra ci ja ma pre­ma­ na­zna­ka­ma­ pro­iz­vo­đa­ča.Tre ba bi ti oba zriv po seb no pri isto­vre me noj upo tre bi ne kih le ko va ko ji se uzi ma ju per os, jer se me ha ni zmi de­lo­va­nja­ ze­o­li­ta­ još­ ni­su­ pro­u­či­li.­Sa­ve­tu­je­se­da­se­u­tim­slu­ča­je­vi­ma­ze­o­li­ti­ uzi­ma­ju­ u­ raz­li­či­to­ vre­me­ u­od no su na lek.

Li tra tu ra: [1] www.agroportal.hr; [2] www.sr.wikipedia.org; [3]

www.i-zeolit.rs; [4] Svinjarstvo ishrana i zdravlje životinja prema Sano konceptu; [5] www.zeolit-

serbia.com/primena.htm-dr.Smiljana Raičević-Uticaj zeolita klinoptiolita dodatog hrania na

količinu skatola u masnom tkivu svinja

Upo­tre­ba­ze­o­li­ta­u­sto­čar­stvuTekst:­Gor­da­na­Aći­mac,dipl.ing.PSS­Zre­nja­nin

Suva i čista prostirka kao faktor dobrobiti životinja

Korišćenje zeolita pakovanog u pocinkovane mreže u ribnjacima

Korišćenje zeolita pakovanog u pocinkovane mreže namenjene

poboljšanju ambijentalnih uslova u stajama

Pro­iz­vo­đa­či­ i­ pre­ra­đi­va­či­ gro­žđa­ su­o­če­ni­ su­ sa­ sna­žnim­pri­ti­skom­ ko­ji­ se­ is­po­lja­va­ u­

dis­pa­ri­te­tu­ce­na­in­pu­ta­(u­vi­no­gra­dar­skoj­pro­iz­vod­nji­i­pre­ra­di)­i­ce­na­fi­nal­ne­pro­iz­vod­nje­(gro­žđa­i­vi­na).­Kon­ku­rent­nost­ vi­no­gra­dar­sko­vi­nar­ske­pro­iz­vod­nje­u­Sr­bi­ji­mo­že­se­po­pra­vi­ti­po­di­za­njem­ni­voa­pro­duk­tiv­no­sti­ u­ pro­iz­vod­nji­ uvo­đe­njem­sa­vre­me­ne­ me­ha­ni­za­ci­je­ u­ pro­iz­vod­ne­ pro­ce­se,­ osa­vre­me­nja­va­njem­teh­no­lo­gi­je­u­pre­ra­di­gro­žđa­i­pro­iz­vod­nji­vi­na,­po­bolj­ša­njem­sor­ti­men­ta­gro­žđa­i­kva­li­te­ta­vi­na,­od­no­sno­sma­nje­njem­je­di­nič­nih­pro­iz­vod­nih­tro­ško­va.

Pro­blem­ pre­za­po­sle­no­sti­ i­ vi­so­kih­tro­ško­va­rad­ne­sna­ge,­po­seb­no­u­ pre­ra­đi­vač­kim­ ka­pa­ci­te­ti­ma­ re­ša­va­ju­ se­ u­ pro­ce­su­ pri­va­ti­za­ci­je,­re­struk­tu­ri­ra­njem­ sva­kog­ po­go­na­po­seb­no.Du­ga­tra­di­ci­ja­u­pro­iz­vod­nji­gro­

ždja­ i­vi­na­u­Sr­bi­ji,­po­seb­no­kva­li­tet­nih­ vi­na,­ pred­sta­vlja­ po­se­ban­iza­zov­ za­pro­iz­vo­đa­če,­pre­ra­đi­va­če­i­kre­a­to­re­eko­nom­ske­po­li­ti­ke­ko­ji­u­na­red­nom­pe­ri­o­du­ima­ju­je­din­stve­nu­oba­ve­zu­da­za­jed­nič­kim­me­ra­ma­eko­nom­ske­po­li­ti­ke­una­pre­de­efi­ka­snost­ i­ po­ve­ća­ju­kon­ku­rent­nost­na­do­ma­ćem­i­svet­skom­tr­ži­štu.

Po tro šnja vi na

Sta­ti­sti­ka­ po­ro­dič­nog­ do­ma­ćin­stva,­Re­pu­blič­kog­za­vo­da­za­sta­ti­sti­ku­Sr­bi­je,­pro­ce­nju­je­go­di­šnju­po­tro­šnju­vi­na­iz­me­đu­3,3­i­če­ti­ri­li­tra­po­sta­nov­ni­ku,­što­pred­sta­vlja­ne­re­al­no­ni­sku­­go­di­šnju­po­tro­šnju.­Po­da­ci­su­do­bi­je­ni­iz­an­ke­te­2,5­mi­li­o­na­do­ma­ćin­sta­va­sa­pro­seč­nim­bro­jem­čla­no­va­do­ma­ćin­stva­od­3,15­(ukup­no­je­evi­den­ti­ra­no­ 7,5­mi­li­o­na­ sta­nov­ni­ka­bez­Ko­so­va­i­Me­to­hi­je).­Isto­vre­me­no,­FAO­ pro­ce­nju­je­ go­di­šnju­ ­ po­tro­šnju­vi­na­u­Sr­bi­ji­iz­me­đu­8,8­i­11­li­ta­ra­po­sta­nov­ni­ku.

Spolj na tr go vi na

U­ spolj­no­tr­go­vin­skoj­ raz­me­ni­Sr­bi­je­ u­ pe­ri­o­du­ iz­me­đe­ 2007.­ i­2011.­go­di­ne,­vi­no­ostva­ru­je­kon­stant­no­ de­fi­cit­ ko­ji­ va­ri­ra­ iz­me­đu­84.600­ i­208.000­hek­to­li­ta­ra,­od­no­sno,­ 8,4­ do­ 28­mi­li­o­na­ do­la­ra.­De­fi­cit­ je­ po­sle­di­ca­ ne­do­volj­ne­pro­iz­vod­nje­vi­na­(po­seb­no­cr­ve­nih­vi­so­ko­kva­li­tet­nih­ti­po­va­vi­na),­ne­po­volj­ne­pro­iz­vod­ne­struk­tu­re­i­ra­stu­ćeg­ tren­da­u­po­tro­šnji­vi­na­na­do­ma­ćem­tr­ži­štu.Obim­ i­ vred­nost­ iz­vo­za­ vi­na­ iz­

Sr­bi­je­ va­ri­ra­ zna­čaj­no,­ po­sma­tra­no­po­go­di­na­ma,­i­za­vi­si­od­pri­no­sa­ i­ kva­li­te­ta­ gro­žđa.­ Po­sled­njih­go­di­na­ vi­si­na­ pri­no­sa­ i­ kva­li­tet­gro­žđa­ ne­ omo­gu­ća­va­ju,­ du­go­roč­no­po­sma­tra­no,­­u­kon­ti­nu­i­te­tu­sta­bil­ne­iz­vo­zne­is­po­ru­ke.­Po­sma­tra­no­u­pe­ri­o­du­2007­2011.­go­di­ne,­ iz­voz­vi­na­ iz­Sr­bi­je­ je­va­ri­rao­od­ 92.000­154300­ hek­to­li­ta­ra,­od­no­sno,­u­ra­spo­nu­od­25,7­41,2­mi­li­o­na­ do­la­ra.­ ­ Glav­no­ iz­vo­zno­tr­ži­šte­ vi­na­ je­ BiH,­ sa­ uče­šćem­od­ 65­ od­sto­ u­ obi­mu­ re­a­li­zo­va­nog­ iz­vo­za­ i­ na­ ovom­ tr­ži­štu­ u­iz­vo­znim­ is­po­ru­ka­ma­ do­mi­ni­ra­ju­sto­na­vi­na.­Ne­mač­ka­(sa­uče­šćem­od­12­od­sto)­ i­Austri­ja­(sa­uče­šćem­od­11­od­sto)­su­­na­dru­gom,­od­no­sno,­ tre­ćem­me­stu­po­obi­mu­ostva­re­nog­iz­vo­za­i­u­iz­vo­znim­is­po­ru­ka­ma­na­ovim­tr­ži­šti­ma­­su­sa­dr­ža­na­kva­li­tet­na­vi­na­i­vi­so­ko­kva­li­tet­na.

U­ pe­ri­o­du­ 2007­2011.­ go­di­ne,­ re­a­li­zo­va­ne­ ko­li­či­ne­ i­ vred­no­sti­ uvo­za­ vi­na­ zna­čaj­no­ va­ri­ra­ju,­po­ go­di­na­ma,­ iz­me­đu­ 220.000­i­ 305.900­ hek­to­li­ta­ra,­ od­no­sno,­25,7­ i­ 41,2­mi­li­o­na­ do­la­ra.­ Naj­o­bim­ni­je­ko­li­či­ne­sto­nih­ti­po­va­vi­na­uvo­ze­ se­ iz­ Ma­ke­do­ni­je­ (oko­ 80­od­sto­ uvo­za).­ ­ Osta­li,­ ve­ći­ snab­de­va­či­ srp­skog­ tr­ži­šta,­ po­seb­no­vi­so­ko­ kva­li­tet­nim­ ti­po­vi­ma­ vi­na,­su­Ita­li­ja­(­sa­uče­šćem­od­4,4­od­sto)­ i­ Fran­cu­ska­ (sa­ uče­šćem­ od­3,9­od­sto).

Me re eko nom ske po li ti ke

Eko­nom­ska­ po­li­ti­ka­ Sr­bi­je­ u­vi­no­gra­dar­stvu,­ pre­ra­di­ gro­žđa­ i­pro­iz­vod­nji­vi­na­kon­ci­pi­ra­na­ je­sa­ci­ljem­mo­der­ni­za­ci­je­i­po­bolj­ša­nja­efi­ka­sno­sti­i­ona­se­re­a­li­zu­je­pre­ko­sle­de­ćih­ak­tiv­no­sti:•­Pre­go­vo­ri­ma­o­pri­stu­pu­Sr­bi­je­

me­đu­na­rod­nim­in­te­gra­ci­o­nim­pro­ce­si­ma­(pri­stup­STO­i­EU,­kao­re­gi­o­nal­nim­spo­ra­zu­mi­ma­o­slo­bod­noj­tr­go­vi­ni,­po­seb­no­sa­ze­mlja­ma­za­pad­nog­Bal­ka­na,­CEF­TA);•­Har­mo­ni­za­ci­ji­svih­pro­pi­sa­ko­

ji­ se­od­no­se­na­vi­no­gra­dar­sko­vi­nar­sku­de­lat­nost­i­is­pu­nje­nju­svih­uslo­va­u­ci­lju­ko­ri­šće­nja­ras­po­lo­ži­vih­re­sur­sa,­ko­je­EU­omo­gu­ća­va­u­vi­du­pred­pri­stup­nih­fon­do­va,­svim­ze­mlja­ma­ kan­di­da­ti­ma­ za­ član­stvo;•­Za­vr­šet­ku­pro­ce­sa­pri­va­ti­za­ci­

je­ u­ po­ljo­pri­vre­di­ i­ pre­hram­be­noj­

in­du­stri­ji,­ po­seb­no­ dr­žav­nih­ po­ljo­pri­vred­nih­ pred­u­ze­ća­ ko­ja­ ras­po­la­žu­ zna­čaj­nim­ ka­pa­ci­te­ti­ma­ u­pro­iz­vod­nji­ gro­žđa­ i­ in­du­strij­skoj­pre­ra­di­gro­žđa­u­vi­no,­kao­i­osta­lih­pro­iz­vo­da­na­ba­zi­vi­na;•­Har­mo­ni­za­ci­ji­pro­pi­sa­sa­pro­

pi­si­ma­EU,­po­seb­no,­ko­ji­se­od­no­se­ na­ or­ga­ni­za­ci­ju­ i­ funk­ci­o­ni­sa­nje­je­din­stve­nog­tr­ži­šta­Za­jed­ni­ce­(Com­mon­Mar­ket­Or­ga­ni­sa­tion);•­ Pod­sti­ca­jem­ pro­ce­sa­ udru­ži­

va­nja­ma­lih­ pro­iz­vo­đa­ča­ gro­žđa­ i­vi­na­ (po­seb­no­ za­dru­žnog­ or­ga­ni­zo­va­nja)­i­nji­ho­vog­in­te­re­snog­po­ve­zi­va­nja­sa­krup­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma­i­pre­ra­đi­va­či­ma­gro­žđa,­vi­na­ i­osta­lih­pro­iz­vo­da­na­ba­zi­vi­na;Naj­ve­ći­ struč­ni­ iza­zov­ bio­ je­ u­

kom­ple­ti­ra­nju­ vi­no­gra­dar­skog­ ka­ta­stra­što­je­za­vr­še­no­2010.­go­di­ne,­za­tim­u­uvo­đe­nju­re­gi­stra­pro­iz­vo­đa­ča­vi­na,­po­seb­no­u­de­lu­ko­ji­­se­ od­no­si­ na­ za­šti­tu­ ge­o­graf­skog­po­re­kla­vi­na­(do­no­še­nje­za­štit­nog­zna­ka),­ i­ kom­ple­ti­ra­nju­ kon­tro­le­kva­li­tet­nog­ ser­ti­fi­ko­va­nog­ sad­nog­ma­te­ri­ja­la,­ pod­lo­ga­ i­ klo­no­va­ vi­no­ve­ lo­ze,­kao­ i­kon­tro­li­kva­li­te­ta­vi­na.Sr­bi­ja­je­do­ne­la­i­Za­kon­o­sad­

nom­ma­te­ri­ja­lu­(2005.),­Za­ko­na­o­vi­nu­i­osta­lim­pro­iz­vo­di­ma­ko­ji­se­pra­ve­od­gro­žđa­ i­vi­na,­a­oba­za­ko­na­ su­ har­mo­ni­zo­va­na­ sa­ od­go­va­ra­ju­ćim­pro­pi­si­ma­EU.Mi­ni­star­stvo­ za­ po­ljo­pri­vre­du­­

Sr­bi­je­iz­agrar­nog­fi­nan­sij­ski­po­dr­ža­va­ak­tiv­no­sti­na­po­di­za­nju­vi­no­gra­da­u­Sr­bi­ji­kroz:­­Re­gre­si­ra­nje­tro­ško­va­kod­po­

di­za­nja­no­vih­za­sa­da­vi­no­ve­ lo­ze,­kao­ i­ osta­lih­ tro­ško­va­u­pod­za­nju­vi­no­gra­da;­­Sub­ven­ci­je­iz­vo­za­gro­žđa­i­vi­

na­pro­iz­ve­de­nih­u­Sr­bi­ji;­­­Uvo­đe­nje­i­ser­ti­fi­ka­ci­ju­HACCP­

si­ste­ma­za­pred­u­ze­ća­iz­pre­hram­be­ne­ in­du­stri­je­me­đu­ ko­ji­ma­ su­ i­pro­iz­vo­đa­či­vi­na­i­osta­lih­pro­iz­vo­da­ko­ji­se­pra­ve­od­gro­žđa­i­vi­na,­i­­ Pro­mo­ci­ju­ iz­vo­za­ i­ sa­jam­ske­

ak­tiv­no­sti­(u­ze­mlji­i­ino­stran­stvu)­pro­iz­vo­đa­ča­gro­žđa,­vi­na­ i­osta­lih­pro­iz­vo­da­ko­ji­se­pra­ve­od­gro­žđa­i­vi­na.­

1314. avgust 2015.

NA­UČ­NO­–­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pi­še:­Bra ni slav Gu lan, član­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU

TREN­DO­VI­U­VI­NO­GRA­DAR­STVU­I­VI­NAR­STVU­SR­BI­JE­2015.

Tro­ško­vi­pro­iz­vod­nje­i kon ku rent nostNaj­ve­ći­struč­ni­iza­zov­bio­je­u­kom­ple­ti­ra­nju­vi­no­gra­dar­skog­ka­ta­stra­što­je­za­vr­še­no­2010.­go­di­ne,­za­tim­u­uvo­đe­nju­re­gi­stra­pro­iz­vo­đa­ča­vi­na,­po­seb­no­u­de­lu­ko­ji­­se­od­no­si­na­za­šti­tu­ge­o­graf­skog­po­re­kla­vi­na­(do­no­še­nje­za­štit­nog­zna­ka),­i­kom­ple­ti­ra­nju­kon­tro­le­kva­li­tet­nog­ser­ti­fi­ko­va­nog­sad­nog­ma­te­ri­ja­la,­pod­lo­ga­i­klo­no­va­vi­no­ve­lo­ze,­kao­i­kon­tro­li­kva­li­te­ta­vi­na

Pre­ma­ po­pi­su­ po­ljo­pri­vre­de­ iz­2012.­ go­di­ne­ (Re­pu­blič­ki­ za­vod­za­ sta­ti­sti­ku),­po­vr­ši­na­pod­vi­no­gra­di­ma­ u­ Re­pu­bli­ci­ Sr­bi­ji­ iz­no­si­22.149,97­hek­ta­ra,­od­ko­jih­ je­4.667,25­hek­ta­ra­pod­sto­nim­sor­ta­ma,­ a­ 17.482,72­ hek­ta­ra­ pod­vin­skim­ sor­ta­ma.­ S­ ob­zi­rom­ da­po­pis­ni­je­spro­ve­den­i­na­te­ri­to­ri­ji­AP­ Ko­so­va­ i­ Me­to­hi­je,­ pret­po­sta­vlja­se­da­su­ukup­ne­po­vr­ši­ne­na­ce­loj­ te­ri­to­ri­ji­ Sr­bi­je­ oko­ 25.000­hek­ta­ra,­ ra­ču­na­ju­ći­ da­ po­je­di­ne­po­vr­ši­ne­ni­su­ni­po­pi­sa­ne.Pre­ma­Spo­ra­zu­mu­o­sta­bi­li­za­ci­

ji­i­pri­dru­ži­va­nju,­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­ima­de­vet­de­fi­ni­sa­nih­vi­no­gra­dar­skih­ re­jo­na­ i­66­de­fi­ni­sa­nih­vi­no­gor­ja­ či­ji­ se­ na­zi­vi­mo­gu­ ko­ri­sti­ti­za­ ozna­ča­va­nje­ vi­na­ sa­ ge­o­graf­skim­po­re­klom.Ru­ko­vo­di­lac­Gru­pe­za­vi­no­gra­

dar­stvo­i­vi­nar­stvo­u­Mi­ni­star­stvu­po­ljo­pri­vre­de­Dar­ko­Jak­šić­re­kao­

je­da­je­Sr­bi­ja­na­pla­nu­za­kon­ske­re­gu­la­ti­ve­ve­za­ne­za­oblast­vi­nar­stva­u­po­sled­nje­tri­go­di­ne­ura­di­la­do­sta,­ali­da­pred­sto­ji­mno­go­po­sla­u­uskla­đi­va­nju­do­ma­ćeg­za­ko­no­dav­stva­sa­re­gu­la­ti­va­ma­EU.­Po­Jak­ši­će­vim­ re­či­ma,­ zna­ča­jan­ deo­tro­go­di­šnjeg­ ra­da­ bio­ je­ po­sve­ćen­ ma­pi­ra­nju­ vin­skih­ re­gi­o­na­ u­Sr­bi­ji­što,­pre­sve­ga,­ko­ri­sti­pro­iz­vo­đa­či­ma­vi­na­jer­će,­ka­ko­je­po­ja­snio,­ tač­no­ zna­ti­ ka­kav­ kva­li­tet­vi­na­mo­gu­ oče­ki­va­ti­ u­ kom­ re­gi­o­nu.­"Ce­la­Sr­bi­ja­ je­po­de­lje­na­na­tri­vi­no­gra­dar­ske­re­gi­je,­a­uve­den­je­i­si­stem­mar­ki­ca­ko­ji­će­zna­čaj­no­do­pri­ne­ti­po­ve­ća­nju­po­ve­re­nja­pro­iz­vo­đa­ča­ vi­na­ u­ si­stem",­ na­vo­di­ Jak­šić.­Mar­ki­ce­ su­uve­de­ne­ka­ko­ bi­ se­ ozna­čio­ kva­li­tet­ vi­na­i­ to­ po­ vr­lo­ stro­gim­ pra­vi­li­ma,­ka­že­ on.­ Jak­šić­ is­ti­če­ da­ ze­le­na­mar­ki­ca­ozna­ča­va­re­gi­o­nal­ni­kva­li­tet­vi­na­i­do­bi­ja­se­za­osvo­je­nih­

vi­še­ od­ 59­ in­dek­snih­ po­e­na,­ cr­ve­na­mar­ki­ca­ozna­ča­va­kva­li­tet­na­vi­na­i­za­nju­je­neo­p­hod­no­da­vi­no­bu­de­oce­nje­no­sa­vi­še­od­79­in­dek­snih­ po­e­na,­ dok­ se­ vr­hun­ska­vi­na­obe­le­ža­va­ju­lju­bi­ča­stom­mar­ki­com­i­mo­ra­ju­ima­ti­vi­še­od­89­in­dek­snih­po­e­na­što­je­za­i­sta­oštar­kri­te­ri­jum.­Upra­vo­zbog­to­ga,­do­dao­je­on,­u­Sr­bi­ji­ima­sve­ga­ pet­na­e­stak­ vr­hun­skih­ vr­sta­vi­na.­Ono­što­je­neo­p­hod­no­ura­di­ti­da­bi­se­na­ša­re­gu­la­ti­va­u­vi­nar­stvu­iz­jed­na­či­la­sa­evrop­skom­je­ste­ pro­me­na­ u­ ka­te­go­ri­za­ci­ji­ i­eno­lo­škim­po­stup­ci­ma,­ a­ vr­lo­ je­bit­na­ i­ od­red­ni­ca­ ge­o­graf­skog­po­re­kla,­ uka­zu­je­ Jak­šić.­ "Jed­na­od­osnov­nih­uslo­va­ko­je­na­la­že­EU­je­od­re­đi­va­nje­vi­no­gra­dar­skih­po­vr­ši­na­i­mi­smo­us­pe­li­da­to­od­re­di­mo,­ta­ko­da­u­Sr­bi­ji­ima­ukup­no­25.000­hek­ta­ra­pod­vi­no­gra­di­ma",­ka­že­Jak­šić.

Pre­ma­pro­ce­ni­(RZS)­pro­iz­vod­nja­ gro­ždja­ u­ 2014.­ go­di­ni­ bi­la­je­ma­nja­za­61,8­od­sto­od­one­u­2013.­go­di­ni.­To­je­ i­ma­nje­u­od­no­su­na­de­se­to­go­di­šnji­ pro­sek­ za­64,2­ od­sto,­ pa­ se­ oče­ku­je­ i­ sra­zmer­no­sma­nje­nje­pro­iz­vod­nje­vi­na.­Na­kra­ju­2014.go­di­ne­gro­ždje­u­Sr­bi­ji­je­ob­ra­no­sa­22.150­hek­ta­

ra.­Pri­nos­po­hek­ta­ru­je­bio­5.530­ki­lo­gra­ma.­ Ukup­na­ pro­iz­vod­nja­gro­ždja­bi­la­je­122.483­to­ne.­To­je­naj­ma­nje­u­po­sled­njoj­de­ce­ni­ji.Ina­če,­ pro­te­klih­ go­di­na­ pro­se­

čan­rod­gro­ždja­bio­je­oko­350.000­to­na­go­di­šnje,­a­od­nje­go­ve­pre­ra­de­pro­iz­ve­de­se­1,5­mi­li­o­na­hek­to­li­ta­ra­vi­na.

Obim iz vo za va ri ra sva ke go di ne

Bi­lans­spolj­no­tr­go­vin­ske­raz­me­ne­Sr­bi­je,­vi­nom,­u­pe­ri­o­du­2005­2009.­go­di­ne

2007 2008 2009 2010 2011

Ko­li­či­na­u­hlVred­nost­u­­mil.­USD

Ko­li­či­na­u­hl

Vred­nost­u­­mil.­USD

Ko­li­či­na­u­hlVred­nost­u­­mil.­USD

Ko­li­či­na­u­hlVred­nost­u­­mil.­USD

Ko­li­či­na­u­hlVred­nost­u­­u­­mil.­­USD

Iz­voz 97932 12,0 92013 13,2 112460 14,2 111429 13,0 154339 17,3

Uvoz 305942 38,3 244705 41,2 252362 39,0 196092 29,3 220060 25,7

Sal­do ­208010 ­26,3 ­152692 ­28,0 ­139902 ­24,8 ­84663 ­16,3 65721 8,4

Ta be la 1, Iz vor: RZS

Re­zul­ta­ti­po­pi­sa

Ma­nje­od­pro­se­ka

14 14. avgust 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za šti­te ži vot ne sre di ne RS for mi ra­lo je Ko mi si ju za oce nu sta nja

use va ku ku ru za i pra će nje sa dr ža ja mi­ko tok si na u ku ku ru zu. Ko mi si ja za oce­nu sta nja use va ku ku ru za i pra će nje sa dr ža ja mi ko tok si na u ku ku ru zu ro da 2015. go di ne je pred lo ži la set pre ven­tiv nih me ra ko jih se mo ra ju pri dr ža­va ti pro iz vo đa či i skla di šta ri ku ku ru za u ci lju spre ča va nja po ja ve afla tok si na i dru gih mi ko tok si na u ku ku ru zu ro da 2015. go di ne.

Na ve de ne pre po ru ke su pro sle đe ne svim Po ljo pri vred nim struč nim i sa ve­to dav nim slu žba ma (PSSS) i nad le žnim in spek cij skim slu žba ma, ra di in for mi sa­nja pro iz vo đa ča i skla di šta ra ku ku ru za o me ra ma ko je mo ra ju pred u ze ti ka ko bi obez be di li is prav nost svo jih pro iz vo­da u lan cu bez bed no sti hra ne.

Pre ven tiv ne me re

Ga je nje to le rant nih hi bri da pre ma pa to ge nim glji va ma i in sek ti ma je jed­na od osnov nih me ra u su zbi ja nju tru­le ži kli pa. Iako hi bri di mo gu va ri ra ti u ose tlji vo sti, ne po sto ji pot pu no ot po ran ge no tip na tru lež kli pa. Hi bri di sa ta­njom ko mu ši nom i ko mu ši nom ko ja ne šti ti klip u pot pu no sti su vi še ose tlji vi na ru ži ča stu tru lež.

Hi bri de ko ji su ose tlji vi na tru lež kli­pa ne tre ba ga ji ti u obla sti ma u ko ji ma du ži niz go di na po sto ji ovaj pro blem ili pro ble mi sa mi ko tok si ni ma. Ga je nje ra no sta snih hi bri da je naj bo lja pre ven­tiv na me ra, jer oni ra ni je sa zre va ju i omo gu ća va ju ra ni ju ber bu, pre na stu­pa nja ki šnih pe ri o da ka da je mo guć­nost in fek ci je ve li ka.

Agro teh nič ke me re uklju ču ju sve me re ko je se pred u zi ma ju u ci lju su­zbi ja nja ve ći ne bilj nih bo le sti: ob ra da i đu bre nje ze mlji šta, plo do red, vre me se tve, na vod nja va nje i su zbi ja nje ko ro­va i in se ka ta i dr. Ve ći na tok si ge nih glji­va pre zi mlja va u bilj nim osta ci ma, pa je uni šta va nje pro šlo go di šnjeg ino ku lu­ma pu tem plo do re da i ob ra de ze mlji šta još jed na od mo guć no sti u sma nje nju pro duk ci je mi ko tok si na.

Sa op šte nje i pre po ru ke Prog no zno iz ve štaj ne slu­žbe­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­

Pro iz vod nja ku ku ru za od vi ja se pod spe ci fič nim agro e ko lo škim uslo vi ma za sva ki re gion. Neo bič no vi so ke tem pe­ra tu re, pe ri o di sa du gim su ša ma kao i vi so ke ko li či ne pa da vi na u krat kom vre men skom pe ri o du, ka rak te ri sti ke su kli mat skih uslo va po sled njih ne ko li ko go di na.

U okvi ru si ste ma prog no ze re gi stru­ju se uslo vi sre di ne na vi še od 100 lo­ka ci ja na pod ruč ju Re pu bli ke Sr bi je. U to ku 2015.go di ne re gi stro va ne tem pe­ra tu re to kom da na i no ći po svo joj vi­si ni pri pa da ju trop skim da ni ma i trop­skim no ći ma.

Po red uti ca ja kli mat skih fak to ra na sa mu pro iz vod nju ku ku ru za, zna ča jan je i nji hov uti caj na raz voj štet nih or ga­ni za ma. To kom sva ko dnev nog pra će nja po ja ve i raz vo ja štet nih or ga ni za ma u po sled njih par go di na re gi stro va no je zna čaj no po ve ća nje broj no sti ku ku ru­znog pla men ca kao i po ve ća no pri su­stvo spo ra fa kul ta tiv nih vr sta glji va u va zdu hu.

Ku ku ru zni pla me nac (Ostri nia nu bi­la lis) je naj zna čaj ni ja šte to či na ku ku­

ru za, ko ja je pri sut na u svim re gi o ni ma gde se ku ku ruz pro iz vo di. Šte to či na je ve ćeg bro ja bilj nih vr sta, ali u na šim uslo vi ma naj zna čaj ni je šte te su u pro­iz vod nji ku ku ru za i pa pri ke. U okvi ru si ste ma prog no ze i iz ve šta va nja zad­njih go di na, usled eks trem no vi so kih tem pe ra tu ra, re gi stru je se stal na pro­gre si ja ovog štet nog or ga ni zma., ko ji je u na šim uslo vi ma uobi ča je no raz vi jao dve ge ne ra ci je go di šnje, a zad njih go­di na raz vi ja i tre ću ge ne ra ci ju.

Pre zi mlja va u sta di ju mu od ra sle lar ve u osta ci ma ku ku ru za, oda kle u pro le će lar va pre la zi u lut ku iz ko je iz­le ću od ra sli pri mer ci pr ve ge ne ra ci je ku ku ru znog pla men ca. Ubr zo na kon iz le ta nja oplo đe ne žen ke po la žu ja ja u gru pa ma (jaj na le gla) naj če šće na na­li či ju li sto va bi lja ka ku ku ru za, pa pri ke ili ne kih vr sta ko ro va. Is pi lje ne lar ve ošte ću ju li sto ve, sta blo, me tli cu i klip ku ku ru za. Lar ve bu še ka na le pri če mu ošte ću ju spro vod ne su do ve, zbog če ga na me stu ubu ši va nja če sto do la zi do lo­mlje nja sta bla i me tli ce.

Pra ve ći ošte će nja na bilj ka ma ku­ku ru za ku ku ru zni pla me nac do pri no si i in di rekt nim šte ta ma jer ova ošte će nja obez be đu ju uslo ve za in fek ci ju tok si ge­nim vr sta ma glji va.

Mi ko tok si ni pred sta vlja ju se kun dar­ne me ta bo li te glji va či ja se sta bil nost ne re me ti te hnno lo škim pro ce si ma, te osta ju traj no u bilj ci i nje nim pro iz vo­di ma. Glji ve ko je pri pa da ju vr sta ma ro­da Asper gil lus spo sob ne su da sin te ti šu afla tok si ne, dok vr ste ro da Fu sa ri um sin te ti šu ve li ki broj fu za ri o tok si na, me­đu ko ji ma su DON, fu mo ni zi ni i dr.

Me re za šti te

Tre nut no se na sko ro svim re gi o­ni ma pra će nja ku ku ru znog pla men ca be le ži mak si mal ni let dru ge ge ne ra ci je ku ku ru znog pla men ca. Pi lje nje lar vi je u to ku. Neo p hod no je pre gle da ti par­ce le pod ku ku ru zom i uko li ko se utvr di 10% bi lja ka sa po lo že nim jaj nim le gli­ma spro ve sti me re za šti te.

Kon tro lu in ten zi te ta po ja ve tru le ži kli pa u po lju tre ba oba vlja ti na sva kih ne de lju da na, ukla nja njem ko mu ši ne i oce nji va njem kli po va sa 100 bi lja ka (u pri lo gu – Na čin pre gle da use va). Uko­li ko po sto ji vi še od 10% kli po va sa in­

ten ziv nim simp to mi ma tru le ži (ple sni) to po lje tre ba što pre obra ti i osu ši ti zr­no na ma nje od 14% vla ge.

Me re za šti te od ku ku ru znog pla­men ca to kom ve ge ta ci je –

Naj e fi ka sni je me re za šti te su he mij­ske me re, od no sno pri me na in sek ti ci­da re gi stro va nih za pri me nu u ku ku ru­zu i pa pri ci. In sek ti cid tre ba pri me ni ti naj ka sni je 7­10 da na od da na ka da je utvr đen mak si ma lan let in se ka ta. Naj­e fi ka sni ji su in sek ti ci di ko ji ima ju i ovi­cid no i lar vi cid no dej stvo (de lu ju na ja­ja i lar ve in se ka ta).

Na mno gim par ce la ma use va ku ku­ru za (mer kan til nog, se men skog, še ćer­ca) re gi stro va no je pri su stvo pa ra zit ne osi ce Tric ho gram ma spp. ko ja je spo­sob na da uni šti i do 80% jaj nih le ga la ku ku ru znog pla men ca. Na par ce la ma gde se re gi stru je ova pa ra zit na osi ca ne pri me nji va ti pre pa ra te na ba zi pi re­tro i da.

Mo li mo pro zvo đa če da re dov no pra­te pre po ru ke PIS do stup ne na web por­ta lu: www.pissrbija.com.

Mere zaštite u berbi – Na vreme obezbediti kapacitete za sušenje, da bi se izbeglo bilo kakvo zadržavanje zrna u skladištima. Kukuruz treba brati kada je vlaga zrna ≤ 24 procenta. U najvećem broju slučajeva ranija setva znači i manju koncentraciju mikotoksina. Ne treba ostavljati klip da se suši na njivi zbog pucanja zrna, jer su takva oštećenja mesta infekcije patogenim gljivama.

Priprema skladišta pre prijema kukuruza u klipu/zrnu

1. Izvršiti sanaciju građevinskih nedostataka skladišta (koševa, podnih skladišta i silosa), zatvaranje svih pukotina i otvora radi sprečavanja pojave i razvoja štetočina, zatim proveriti stanje higijene i ispravnosti delova predviđenih za prijem kukuruza u klipu/zrnu, odnosno prijemnih koševa, transportera, sušara, aspiracionih sistema, i ćelija, kao i prostorija za analizu i čuvanje uzoraka.

2. Proveriti ispravnost uređaja za merenje temperature (Pravilnik o metrološkim uslovima za silotermometre ("Sl. List SRJ", br. 80/94, 28/96 I 12/98) i provetravanje zrnene mase kukuruza, putem aktivne ili kontrolisane ventilacije.

3. Proveriti ispravnost uređaja za primenu fumiganata i kontaktnih insekticida radi uspešnog suzbijanja skladišnih insekata i sprečavanja nastanka novih oštećenja zrna kukuruza pogodnih za razvoj štetnih mikroorganizama.

4. Nakon detaljnog čišćenja svih mesta, mrtvih uglova i udubljenja u koja zrna mogu da dospeju i ostanu do novog čišćenja, izvršiti dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju

Pri prijemu kukuruza u klipu/zrnu

Posle berbe potrebno je u što kraćem roku smanjiti sadržaj vlage u zrnu da bi se zaustavio razvoj gljiva,

njihova fiziološka aktivnost i produkcija mikotoksina. Sušenje zrna do 14% vlage treba obaviti u roku od 24­48 časova posle berbe. Posle sušenja treba izbegavati skladištenje toplog zrna u hladna skladišta, jer će se pojaviti kondenzacija. Iz navedenih razloga, potrebno je ohladiti zrno do 2­5 °C posle sušenja, a pre skladištenja.

S obzirom da u našoj zemlji od ukupne poljoprivredne proizvodnje najveći deo pripada manjim proizvođačima, mogućnosti veštačkog sušenja kukuruza su male. Stoga se kukuruz uglavnom suši prirodnim putem i čuva u koševima ili različitim prilagođenim skladištima. U takvom uslovima zrno, koje ne bi smelo da sadrži više od 24% vlage, treba pažljivo pregledati i odbaciti sve klipove sa promenjenom bojom (crvena, ružičasta, ljubičasta, bela), ispucalim ili isklijalim zrnima (viviparija), mehanički oštećenim klipovima, kao i delove kočanke i nečistoće. Ovakav način sušenja je bezbedan samo ako je atmosferska vlaga 55% do 75%, a temperatura 4° do 15°C .

Pri­čuvanju­kukuruza­važno­je:­

1. Utvrditi pokazatelje kvaliteta zrna.

2. Pripremiti zrnastu robu za skladištenje, tj. izvršiti njeno čišćenje, sušenje i razvrstavanje.

3. U skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane (Sl. glasnik RS br. 41/09), Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutog testa, ("Sl. List SRJ", br. 52/95 i "Sl. SCG", br. 56/2003), Pravilnikom o kvalitetu hrane za životinje (Sl. Glasnik RS 4/2010) i Pravilnikom o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje (Sl.glasnik RS 25/2010), organizovati prijem kukuruza u skladišta.

4. Pripremiti prijemna mesta, a ako ih ima više razvrstati kukuruz prema sadržaju vode u zrnima (određuje se brzim meračima).

5. Obavezno prečistiti zrna pre stavljanja u silo ćelije.

6. Obavezno odvojiti prošlogodišnji rod od ovogodišnjeg.

7. Ukoliko zrna kukuruza imaju sadržaj vode iznad 15% obavezno ih osušiti;

Tokom skladištenja kukuruza u klipu/zrnu

1. Uvesti i poštovati sistem kontrole HACCP.

2. Tokom skladištenja kukuruz održavati na nivou od 14% sadržaja vode u zrnu, a vizuelno plesniv klip/zrna obavezno odbaciti.

3. Nakon sušenja je poželjno kukuruz ohladiti na 4°C i stalno kontrolisati vlažnost i temperaturu, uz povremeno

provetravanje/eleviranje. 4. Dnevno meriti temperaturu u silo

ćelijama, a sadržaj vode i plesni meriti na dve nedelje.

5. Prisustvo skladišnih štetočina (insekata) do zime i tokom proleća utvrđivati na 10­15 dana, a tokom zime na 20­30 dana.

6. Zbog sprečavanja razvoja plesni, u skladištima gde ne postoje sušare, zrnenu masu namenjenu ishrani stoke je preporučljivo konzervisati sredstvima na bazi propionata i organskih kiselina.

7. Kod dužeg skladištenja kukuruza uzorkovanje radi redovne kontrole prisustva plesni i mikotoksina raditi po EU Direktivi EC/401/2006

Uzorkovanje kukuruza

Zbog neravnomerne raspodele mikotoksina u uskladištenom kukuruzu i obezbeđivanja reprezentativnosti uzorka, prilikom uzorkovanja za analizu na sadržaj mikotoksina, neophodno je pridržavati se preporuka propisanih Evropskom regulativom (EC/401/2006)*.

Regulativom EC/401/2006 propisana su dva načina sakupljanja uzorka za analizu na sadržaj mikotoksina u zavisnosti da li je početni materijal (lot) iz kojeg se uzima uzorak veći od 50 t ili manji. Prema propisanoj metodologiji, veličina zbirnog uzorka koji je potrebno uzeti, zavisi od ukupne količine početnog materijala iz kojeg se uzima uzorak.

Ako sublot može fizički da se odvoji, svaki lot treba podeliti na sublotove. S obzirom da težina lota nije uvek jednaka ukupnoj težini sublotova, težina sublotova može preći navedenu težinu za najviše 20%. U slučaju da lot nije moguće fizički razdvojiti na sublotove, iz lota je potrebno uzeti minimum 100 pojedinačnih uzoraka. Svaki sublot je potrebno posebno uzorkovati. Broj potrebnih pojedinačnih uzoraka je 100, a težina zbirnog uzorka iznosi 10 kg. Ukoliko iz nekog razloga (oblika ambalaže, tipa prevoznog sredstva i skladišta) nije moguće izvršiti uzorkovanje prema opisanoj proceduri, može se primeniti drugačiji metod uzorkovanja, ali uzorak treba da bude reprezentativan, a postupak detaljno opisan i dokumentovan. Ukoliko je ukupna količina kukuruza iz kojih se uzima uzorak za analizu manja od 50 t broj pojedinačnih uzoraka se kreće od 10 do 100.

Broj pojedinačnih uzoraka zavisi od težine lota, a ukupna količina zbirnog uzorka se kreće od 1 do 10 kg. Za veoma male količine (≤ 0,5 tona), uzima se manji broj pojedinačnih uzoraka, tako da ukupna količina zbirnog uzorka ne sme biti manja od 1kg. U slučaju da se uzorkovanje vrši prilikom prijema ili isporuke kukuruza u velikim skladištima i silosima, neophodno je utvrditi dinamiku uzimanja uzoraka prema navedenoj proceduri, a u zavisnosti od količine. S. P.

Pregled izvršiti na prisustvo plesni (Aspergillus spp. - micelija žuto-maslinasto­ -­ zelene­ boje­ i­ Fusarium­ spp-­ i­ micelija­ belo-ružičaste­boje)

BE O GRAD­•­PRE­PO­RU­KE­MI­NI­STAR­STVA­PRO­IZ­VO­ĐA­ČI­MA­KU­KU­RU­ZA

Me re za sma nje nje kon ta mi na ci je zr na ku ku ru za mi ko tok si ni ma

Kukuruz treba brati kada je vlaga zrna ≤ 24 procenta

Upo red ni pre gled uslo va to kom 2012.­i­2015.­go­di­ne­do­kra­ja­ju­la,­dat­je­u­ta­be­li:

2012 2015

Lo ka ci jaBroj trop skih da naBroj trop skih no ći

Broj trop skih da naBroj trop skih no ći

Som bor 886

250

Sen ta 787

272

Vr bas 661

210

Ki kin da 804

241

Vr šac 766

320

Ru ma 911

220

Način­pregleda­usevaPregledati­na­10­mesta­po­10­biljaka­u­nizu­-­otvoriti­komušinu­i­

pregledati­klipove,­po­datom­šematskom­prikazu:

14. avgust 2015. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 31. avgusta

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osno va za una pre đe nje zdra-vlja je, sva ka ko, pre ven tiv-na za šti ta. Ona bi se mo gla

uspe šno po de li ti na pri mar nu i se-kun dar nu.

Pri mar na pre ven tiv na zdrav stve-na za šti ta ob u hva ta zdrav stve no pro sve ći va nje i zdrav stve no sa ve-to va nje. Pod ovim se pod ra zu me-va i bor ba pro tiv upo tre be du va na i al ko ho la. Dok je uza jam na ve za iz me đu pu še nja i pre te ra ne upo tre-be al ko ho la i na stan ka ra ka na uč no do ka za na, u epi de mi o lo škim stu di-ja ma ne do sta ju do bro obra zlo že ni do ka zi o uti ca ju is hra ne na na sta-nak zlo ćud nih tu mo ra.

Se kun dar na pre ven tiv na zdrav-stve na za šti ta pod ra zu me va ra no ot kri va nje bo le sti, zna či u ono vre-me ka da pa ci jent su bjek tiv no ne ma te ško ća (simp to ma). Cilj se kun dar-ne pre ven ti ve je u to me da se ra nim ot kri va njem obo lje nja pre du zme le-

če nje ko je u ve ći ni slu ča je va da je do bre re zul ta te.

U ovoj obla sti je, za raz li ku od pri mar ne pre ven ti ve, po treb no po-ja ča no an ga žo va nje le ka ra. Pro-gram ra nog ot kri va nja ra ka je jed na od naj bo ljih me to da u bor bi pro tiv ove opa ke bo le sti. On ima svo ju vred nost sa mo ako ga sta nov ni štvo pri hva ti u do volj noj me ri. Mno ga is-tra ži va nja su po ka za la da le ka ri ko ji se ba ve ovim pro ble mom ima ju ve-li ki uti caj na svo je pa ci jen te da se pod vrg nu pre gle di ma za ra no ot kri-va nje ra ka.

Stra hom da će do bi ti rak, lju di za pra vo pra ve šte tu sa mi se bi. Oni za pra vo „sta vlja ju gla vu u pe sak“ i pla še se bo le sti.

Da nas su po zna ti mno gi fak to ri ko ji mo gu da pro u zro ku ju rak. Onaj ko ji je iz lo žen vi so kom ri zi ku mo že da uči ni mno go se bi, da spre či sam na sta nak obo lje nja. Ali, naj pre bi

tre ba lo da sa zna da li pri pa da ri zič-noj gru pi.

Ni je još sa svim ja sno da li je sklo nost ka obo lje va nju na sled na, ali jed nim od fak to ra ri zi ka sma tra se i na sle đe. Po sto je po ro di ce u ko-ji ma se ne ka vr sta ra ka ja vlja mno-go če šće ne go u dru gim po ro di ca-ma. Si gur no zna te da li je u va šoj po ro di ci bi lo vi še slu ča je va obo le lih od ra ka. Ako je ta ko, ne bi bi lo na od met po gle da ti ta tu ta be lu.

Me đu tim, naj če šće su ne ke od opa sno sti u oko li ni ko ja vas okru žu-je, a ko je se če sto ne mo gu iz be ći: štet ne ma te ri je u va zdu hu, u hra ni ili na rad nom me stu.

Dru ga je pri ča sa uzroč ni ci ma ma-lig nih obo le nja na ko je mo že te sa mi da uti če te. Ako se osvr ne te na naj-če šće uzroč ni ke obo lje nja po je di nih or ga na od ra ka, ja sno se vi di da ve-li ku ulo gu ima ju pu še nje, al ko hol i ne pra vil na is hra na. Na ro či to, ve li ke

ko li či ne ma sti u je li ma ško de zdra-vlju. Pre ko mer no uno še nje za si će nih ma snih ki se li na (sa dr že ih, na pri mer, ko ba si ce, me so sa ro šti lja, šun ka) ni-je ne po sred ni uzrok za na sta nak ra-ka, ali to mo že po sta ti „u sa rad nji“ sa osta lim fak to ri ma ri zi ka. Ako već ima te, ne ki od fak to ra ri zi ka (po ro-dič na pre do spi zi ci ja, ugro že nost na rad nom me stu), on da bi tre ba lo da sa zna te ko je osta le štet ne uti ca je mo že te iz be ći.

Prak tič no to iz gle da ova ko: onaj ko je na rad nom me stu iz lo žen dej-stvu sup stan ci ko je mo gu da iza zo vu rak: ne bi smeo da pu ši. Pu še njem se po ve ća va ri zik za na sta nak ra ka plu ća.

Ako u va šoj po ro di ci vi še žen skih čla no va ima lo rak doj ke, tre ba lo bi da odr ža va te nor mal nu te le snu te ži nu, i da ne pi je te su vi še al ko ho la. Znat no po ve ća na te le sna te ži na i pre ko mer-no kon zu mi ra nje al ko ho la su do dat ni

fak to ri ri zi ka za na sta nak ra ka doj ke, a na sve ove fak to re mo že se uti ca ti.

Pra vil nom is hra nom mo že te ta ko-đe pred u pre di ti na sta nak ne kih ob-li ka ra ka. Kva li tet ni obro ci sa ma lo me sa i mno go po vr ća i vo ća po ve-ća va ju od bram be ne sna ge. Be ta ka-ro tin (pro vi ta min A) i vi ta min C po ame rič kim stu di ja ma mo gu da uti ču na sma nje nje bro ja obo le lih od ra ka. Be ta ka ro tin se naj vi še na la zi u cr ve-nom i ze le nom po vr ću (na pri mer u šar ga re pi, bro ko li ju) a vi ta min C u pa pri ci i u ku pu su.

Čak i ka da ste se sa mi po tru di li da ot klo ni te mo gu će ri zi ke za na-sta nak ma lig nih obo lje nja tre ba re dov no da ide te na pre ven tiv ne pre gle de za ra no ot kri va nje ra ka (že ne iz nad 18, a mu škar ci iz nad 45. go di na ži vo ta). Jer, ne za bo ra-vi te da je ra no ot kri ve ni rak da nas če sto iz le čiv (kod ne kih ob li ka ra-ka i do 90.od sto).

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Pre ven ti va – osno va zdra vlja(Pre no si mo iz vo de iz knji ge “Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma“, autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir 2015.)

Sta ri re cep ti

Po treb no je: 1 kg škem bi ća, 4 gla vi ce cr nog lu ka, 4 če na be log lu-ka, 2 šar ga re pe, 2 dl so ka od pa-ra daj za, so, bi ber, lor ber, 2 ka ši ke bra šna, 1 ka ši ka ale ve pa pri ke, ulje

Pri pre ma: Škem bi će (tri pi ce, fi -le ke) do bro opra ti i osta vi ti da od-sto je par sa ti u hlad noj vo di sa ma lo sir će ta. Po tom ih is pra ti i ku va ti u po so lje noj vo di oko tri sa ta. Sku va-ne škem bi će isec ka ti na re zan ce. Za to vre me na ulju pro pr ži ti sit no sec-kan cr ni luk.

Do da ti sit no sec ka nu šar ga re-pu i škem bi će. Za či ni ti bi be rom, lor be rom, do da ti sok od pa ra daj-za, usit njen be li luk, pa din sta ti još oko po la sa ta, na li va ju ći vo-dom u ko joj su se škem bi ći ku va-li. Na kra ju na pra vi ti za pr šku. Na ma lo ulja pro pr ži ti ka ši ku bra šna, do da ti ka ši ku ale ve pa pri ke, pro-me ša ti i do da ti škem bi ći ma. Ku-va ti, uz po vre me no me ša nje još ne ko li ko mi nu ta. Slu ži ti po su to per šu nom.

Škem bi ći u saf tu

Pa pu la se spre ma la od dav ni na, bi la je Ka ra đor đe vo omi lje no je lo. To je do bro ras ku van, pa iz gnje čen pa sulj. Za pa pu lu se mo že upo tre bi-ti bi lo ko ja vr sta pa su lja, a naj bo lji je be li.

Po treb no je: 500 gr pa su lja, 2 gla vi ce cr nog lu ka, ne ko li ko če no va be log lu ka, 2 dl ulja, so, ale va pa-pri ka, per šu nov list.

Pri pre ma: Pa sulj tre ba pre bra-ti, opra ti, pa na li ti hlad nom vo dom i

pu sti ti da pro vri. Ka da pro vri, tu vo du od li ti, pa na li ti to plom vo dom da ogre-zne. Do da ti sit no isec ka ne dve gla vi ce cr nog lu ka, pa ku va ti dok vo da ne po-be li, a pa sulj se sa svim ne ras ku va.

Pa sulj se za tim pro ce di i do bro iz gnje či, da se od nje ga na pra vi pi-re. Po tom se po so li po uku su, do-da sit no isec kan be li luk. Na kra ju se pre li je uljem za či nje nim sa ma lo ale ve pa pri ke i po spe sec ka nim per-šu no vim li stom.

Pa pu la Do ma će ja bu ko vo sir će

Po treb no je: Ne pr ska ne ja bu-ke, naj bo lje di vlje, še ćer,

Pri pre ma: Ja bu ke opra ti, od-stra ni ti sa mo pe telj ke. Po tom ih usit ni ti – isec ka ti, sa mle ti na ma-ši ni za me so ili iz gnje či ti. Usit-nje ne ja bu ke za jed no sa so kom sta vi ti u po su du – bu re ili ve li ku sta kle nu te glu. Do li ti i ma lo pro-ku va ne vo de, oko po la li tra na 10 kg ja bu ka, da ja bu ke ogre znu. Po treb no je do da ti i ma lo še će-ra, da se po kre ne vre nje. Do volj-no je 10 gr še će ra po ki lo gra mu ja bu ka.

Sme su po kri ti ga zom i osta vi ti na to plom me stu, da fer men ti ra. Po-vre me no pro me ša ti. Po sle ot pri li ke me sec da na, sir će je go to vo. Ta da ma su pro ce di ti, naj pre kroz ce dilj-ku, a po tom i kroz ga zu, da sir će bu de što bi stri je.

Si pa ti u sta kle ne fl a še, ali ne do vr ha, za tvo ri ti i osta vi ti na hlad nom me stu do upo tre be.

Na kon jul skog in ten ziv nog rob-no-ber zan skog tr go va nja, ka-

da je pro se čan ne delj ni obim pro-me ta iz no sio pre ko 2.000 to na, pr va ne de lja av gu sta do no si vi-še stru ko ma nji pro met pri mar nih po ljo pri vred nih pro iz vo da na rob-no-ber zan skom tr ži štu u No vom Sa du. Pro me to va no je sve ga 525 to na po ljo pri vred nih pro iz vo da, ukup ne vred no sti 12.341.750,00 di na ra.

Tr ži šte pše ni ce je i da lje ce-nov no ve o ma sta bil no, s ob zi rom da je na osno vu tek dva za klju če-na ber zan ska ugo vo ra u ukup noj ko li či ni od 50 to na, re gi stro va na je din stve na ce na od 19,58 din/kg, sa PDV-om (17,80 din/kg, bez PDV-a), što je pri bli žno isti

ce nov ni ni vo, u od no su na pret-hod nu ne de lju, od no sno ovo ne-delj na ce na be le ži mi ni mal ni rast od tek 0,56%. Sta bil nost ce ne i skro man pro met, po tvr đu ju da na ovom tr ži šnom seg men tu i da lje po sto ji ce nov no od stu pa nje po-nu de i tra žnje i to za ne kih 0,30 din/kg, pri če mu i jed ni i dru gi ne ma ju pre ke po tre be za ko rek-ci jom ce ne u ko rist dru ge stra ne, za dr ža va ju ći čvr sto svo je tr ži šne po zi ci je u ce nov noj ko ta ci ji.

Slič na je si tu a ci ja i na tr ži štu so je gde je pro me to va no sve ga 75 to na po je din stve noj ce ni od 43,45 din/kg, sa PDV-om (39,50 din/kg, bez PDV-a). U od no su na pret hod nu ne de lju, ce na je ste u pa du i to za ne kih 2%, ali po me-

nu ti ce nov ni pad ni je ni ko ga iz-ne na dio, jer smo već pre ne de lju da na na osno vu opa da ju ćeg ce-nov nog tren da so je, u po sled njoj ne de lji ju la, na go ve sti li ak tu el na de ša va nja.

Naj zna čaj ni ja tr ži šna de ša va-nja, ka da su u pi ta nju do ma će ce ne pri mar nih po ljo pri vred nih pro iz vo da, sva ka ko su ve za na za tr ži šte ku ku ru za, ko je je sa re gi-stro va nih 375 to na bi lo ap so lut no do mi nant no u struk tu ri ukup nog

pro me ta. Na kon jed no me seč nog, kon ti nu i ra nog ra sta ce ne ku ku ru-za, pro te kla ne de lja do no si dra sti-čan pad ce ne žu tog zr na. Pri bli ža-va nje “no vog”, uz kon sta ta ci ju o so lid nim za li ha ma pro šlo go di šnjeg ro da, kao i ap sti nen ci ja iz vo zni-ka na stra ni tra žnje, pred sta vlja ju osnov ne uzro ke ko ji su do ve li do to ga da je ovo ne delj na pro seč-na ce na ku ku ru za od 19,33 din/kg, sa PDV-om (17,57 din/kg, bez PDV-a), za čak 8,39% ni ža ne go

pret hod ne ne de lje, uz kon sta ta ci ju o opa da ju ćem ce nov nom tren du, s ob zi rom da je ce na na za tva ra nju ovo ne delj nog tr go va nja iz no si la tek 17,40 din/kg, bez PDV-a.

Pro šle ne de lje je je di no ce-na sun co kre to ve sač me za be le ži-la rast. Na osno vu pro me to va nih 25 to na, re gi stro va na je ce na od 34,20 din/kg, sa PDV-om (28,50 din/kg, bez PDV-a), što je za či ta-vih 3,50 din/kg, od no sno za 14% vi še ne go u ju lu me se cu.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 14. avgust 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 3. 8. do 7. 8. 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Za bri nost oko ne po volj nih pa da vi na, po go di la je u to ku pro te kle ne de lje tr ži šte ku ku ru za,

ali je sve ipak bi lo okre nu to i če ka lo iz ve štaj US-DA-a, ko ji je iza šao sre di nom ne de lje. Pri ti sak je u SAD-u ve lik na tr ži štu ku ku ru za, a iz voz ove ži ta ri ce ni ove ne de lje ni je bio na za do vo lja va ju-ćem ni vou. IGC je kra jem ne de lje, po ve ćao do-

dat no prog no zu pro iz vod nje ku ku ru za u Ki ni, na re kord nih 225.0 mi li o na to na. Far me ri će, pre-ma IGC-u, u se zo ni 2015/16 po žnje ti 966.0 mi-li o na to na, što pred sta vlja po ve ća nje u od no su na jun sku pro ce nu za 0,3%, dok je pro ce na za ame rič ku pro iz vod nju u pa du za 8,1%, na ni vou od 332.0 mi li o na to na.

Ne delj ni iz voz pše ni ce u SAD-u je za raz-li ku od ku ku ru za, za do vo ljio oče ki va nja tr go-va ca.

Sep tem bar ski fju čers na pše ni cu je u po-sled njih ne de lju da na na či ka škoj ber zi sko-čio za 2,13%, dok je fju čers na ku ku ruz jef-ti ni ji za 0,96%.

So ja je sa is po ru kom u av gu stu jef ti ni ja za 0,48%, dok je so ji na sač ma jef ti ni ja za 1,96%.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, JULSKI FJU ČERS 2015.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 183,43 $/t 183,35 $/t 181,30 $/t 184,46 $/t 186,29 $/t

Ku ku ruz 146,06 $/t 144,25 $/t 145,11 $/t 146,69 $/t 145,51 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jul 15 360,32 $/t 359,14 $/t 358,63 $/t 364,36 $/t 362,08 $/t

So ji na sač ma, jul 15 354,60 $/t 351,40 $/t 350,70 $/t 355,10 $/t 350,10 $/t

• Pad ce ne ku ku ru za• Pad ce ne so je• De ša va nja na svet skim ber za ma

Do mi na ci ja ku ku ru za, u vred-no snoj kor pi PRO DEX-a i nje gov iz ra že ni ovo ne delj ni ce nov ni pad, uslo vi li su da je i ovaj ber-zan ski in deks, po sle tro ne delj-nog ra sta, po no vo pao is pod

gra ni ce in dek sne vred no sti od 210 po e na, be le že ći ak tu el nu in dek snu vred nost od 208,81 po e na, što je za či ta vih 5,37 in dek snih po e na ma nje ne go pret hod ne ne de lje.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz vešt. su šen, rod 2014. 625 19,14-20,68 375 19,14-19,80 -8,39%

Pše ni ca, rod 2015. 50 19,58 50 19,58 +0,56%

So ja, rod 2014. 150 43,45-44,00 75 43,45 -2,00%

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

164,45 EUR/t (fu tu res sep 15)

146,78 EUR/t (fu tu res sep 15)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

180,25 EUR/t (fu tu res sep 15)

182,00 EUR/t (fu tu res nov 15)

Pše ni ca je u Pa ri zu, u od no su na kraj pro šle ne de lje, pa la za 0,69%, dok je u Bu dim pe-

šti jef ti ni ja za 0,73%. No vi no vem bar ski fju-lers na ku ku ruz je u Pa ri zu sko čio u od no su na pro šli pe tak za 5,51%, dok je sep tem bar-ski fju čers na ku ku ruz u Bu dim pe šti jef ti ni ji za 0,74%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 3.8.2015.-10.8.2015.

POVrĆE 3.8.2015.-10.8.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Pančevo stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pančevo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

14. avgust 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 15.00 16.00 16.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) rinfuz Domaće kg 15.20 16.00 16.00 bez

promene prosečna

2 Pšenica rinfuz Domaće kg 18.00 20.00 18.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 24.00 27.00 25.00 rast dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 27.00 25.00 bez promene prosečna

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 80.00 100.00 90.00 bez promene dobra

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 12.00 15.00 12.00 - prosečna

2 Boranija (šarena) Domaće kg 140.00 150.00 140.00 rast vrlo slaba

3 Boranija (žuta) Domaće kg 140.00 150.00 140.00 rast vrlo slaba

4 Brokola (sve sorte) Domaće kg 200.00 250.00 250.00 rast vrlo slaba

5 Celer (sve sorte) Domaće kg 70.00 100.00 90.00 bez promene slaba

6 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 30.00 30.00 30.00 bez promene slaba

7 Dinja (sve sorte) Domaće kg 50.00 55.00 50.00 rast dobra

8 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 160.00 160.00 160.00 bez promene vrlo slaba

9 Krastavac (salatar) Domaće kg 30.00 60.00 50.00 bez promene dobra

10 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

11 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

12 Kupus (sve sorte) Domaće kg 10.00 18.00 12.00 bez promene dobra

13 Lubenica (sve sorte) Domaće kg 20.00 25.00 25.00 bez promene dobra

14 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 150.00 200.00 180.00 bez promene prosečna

15 Luk crni (mladi) Domaće veza 17.00 20.00 20.00 bez promene vrlo slaba

16 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 22.00 30.00 30.00 bez promene dobra

17 Paprika (Babura) Domaće kg 40.00 55.00 40.00 bez promene dobra

18 Paprika (ljuta) Domaće kg 120.00 180.00 120.00 bez promene dobra

19 Paprika (ostala) Domaće kg 90.00 100.00 90.00 bez promene prosečna

20 Paprika (šilja) Domaće kg 55.00 70.00 55.00 bez promene dobra

21 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 20.00 50.00 30.00 bez promene dobra

22 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 170.00 230.00 200.00 bez promene dobra

23 Pasulj (šareni) Uvoz(uvoz) kg 170.00 250.00 220.00 bez promene dobra

24 Pasulj (žuti) Uvoz(uvoz) kg 250.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

25 Patlidžan (sve sorte) Domaće kg 50.00 50.00 50.00 bez promene prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pančevo

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Banana (sve sorte) Domaće kg 115.00 120.00 115.00 pad prosečna

2 Borovnica (sve sorte) Domaće kg 400.00 550.00 500.00 bez promene slaba

3 Breskva (sve sorte) Domaće kg 35.00 60.00 35.00 bez promene dobra

4 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 160.00 160.00 bez promene vrlo slaba

5 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 80.00 80.00 80.00 pad slaba

6 Grožđe (crno Kardinal) Uvoz(Makedonija) kg 80.00 110.00 80.00 pad prosečna

7 Grožđe (crno ostale) Domaće kg 80.00 100.00 80.00 bez promene prosečna

8 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 100.00 100.00 100.00 bez promene vrlo slaba

9 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 90.00 90.00 90.00 bez promene vrlo slaba

10 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 95.00 95.00 95.00 bez promene vrlo slaba

11 Jabuka (Jonagold) Uvoz(uvoz) kg 80.00 80.00 80.00 - vrlo slaba

12 Jabuka (Mucu) Domaće kg 40.00 50.00 50.00 bez promene slaba

13 Jabuka (ostale) Domaće kg 30.00 80.00 55.00 bez promene prosečna

14 Kajsija (sve sorte) Domaće kg 120.00 150.00 150.00 rast slaba

15 Kruška (ostale) Domaće kg 50.00 100.00 80.00 bez promene prosečna

16 Kupina (sve sorte) Domaće kg 200.00 200.00 200.00 bez promene slaba

17 Lešnik (očišćen) Domaće kg 1500.00 1800.00 1800.00 pad prosečna

18 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 250.00 250.00 250.00 rast slaba

19 Malina (sve sorte) Domaće kg 300.00 360.00 300.00 rast slaba

20 Malina (sve sorte) Domaće kg 300.00 300.00 300.00 - vrlo slaba

21 Nektarina (sve sorte) Domaće kg 45.00 80.00 45.00 bez promene dobra

22 Orah (očišćen) Domaće kg 1150.00 1200.00 1200.00 pad prosečna

23 Pomorandža (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 130.00 130.00 rast slaba

24 Smokva (sve sorte) Uvoz(Turska) kg 480.00 500.00 480.00 - slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 260.00 280.00 270.00 bez promene 0-5

2 Jarad sve težine sve rase 220.00 240.00 230.00 bez promene 0-5

3 Koze sve težine sve rase 120.00 140.00 130.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 110.00 120.00 115.00 bez promene 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 150.00 140.00 bez promene 6-10

6 Prasad 16-25kg sve rase 210.00 240.00 220.00 bez promene 21-25

7 Prasad <=15kg sve rase 220.00 240.00 230.00 bez promene 21-25

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 140.00 170.00 160.00 bez promene 0-5

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 300.00 300.00 300.00 - slaba

2 Jarad sve težine sve rase 280.00 280.00 280.00 - prosečna

3 Prasad 16-25kg sve rase 230.00 230.00 230.00 pad prosečna

4 Prasad <=15kg sve rase 230.00 230.00 230.00 pad slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 rast dobra

2 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez

promene dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 26.00 28.00 27.00 bez promene slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da je se trak tor Rus 52.Bla gi pro ble-mi sa me nja čom, pa li. Mo že pred nja vu ča. Tel:064/383-55-16.

• Trak tor Vol vo bm814. rak tor u do brom sta-nju, sve is prav no. Za me na za ki per ka mion do 3.500 EUR ili za ma nji trak tor i do pla ta, mo gu ća kom bi na ci ja. Tel:060/471-47-88.

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Te l: 467 -717.

• Prodajem V ladimi rca , novi t ip sa je dnim me njače m u dobrom st an ju. Može zamena za Fer gu sona 533 ili 539 .

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060 /067-01-45.

• Prodajem k ombajn Zma j 143, 200 4 godiš te s a sečkom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel:0 6 4/063-24-34.

• Traktor John Deere 6 200, 85KS, 1994 . god , 7700rc, gum e sve 4 s u s koro no ve, ima rev erzer, u odličnom stanju, iz uv oz a. Tel: 065/825-66-54.

• Vladimirac T 2 5, 1300 evra. Tra k to r je u od-ličnom stanju, hidraulika i spravna, gume sve nove, nov an la ser. Tel: 064/000-26-6 0.

• To rped o 4506, 1 981 . god. nije registrovan, u odličnom stanju, 29 00 evra. Tel: 063/531-15 5

• Rakovi ca 65, 1986. god. u odličnom stanju, nije pucao blok, 420 0 evra . Tel: 063/531 -1-55.

• Traktor B elor us – 82. Godište 19 83., regi-strovan na ime. U potpuno ispravnom stanju. Tel: 064/903 -2 2-44.

• IM T 539, 19 90. god. k abina, kompresor, u odličnom stanju, 40 00 evra. T el: 063/53-1-155.

• Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih t očkova. Tel: 069/668-206.

• Pr od ajem komba jn Zmaj 14 3, 2004 g od ište sa s eč kom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel :064/063 -24-34.

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060/067-01-45.

• Traktor Volvo bm814, 5450 evra. Tel: 0 60/ 471-47-88.

• Kombajn Zmaj dvoredni 223, 10000 ev ra. Tel: 022 /3 13-543.

• MTD tr ak tr očić za košenje travnatih po vr-šin a. T el: 064/218-74-0 0.

• Motoku ltivator IMT 506 u ispravnom stanju, 300 evra. Tel : 063/370 -1 50.

• M otorni traktorčić za košenje trave W hite. Te l: 064/2 18-74-00.

• Tr aktor kosač ica, motor brigs straton od 9 konja. Kao nov, 800 evra. Tel: 0 63/370-1 50.

• Ber ač 2 21 sa bun ker om i rudo m na hid-raulično ukrštanje, u dobrom st anju. Tel: 060/066-45-96.

• Belorus T-40, 1450 ev ra . Tel: 015/450-144.

• Tri traktora IMT 533, 1976.god. 2200 evra , 1979.god. 2400 evra i 1980. godište 2 500 evra. T el: 063/531-155.

• Be rač za kukuruz Zmaj 214 jednor edni, 1983. god. u ispravnom stanju, 19 00 evra. T el: 063/ 531-155.

• Prodajem kombajn žitni Džon Di r 950. Te l: 060/067-01-45.

• Pr od ajem komba jn Zmaj 14 3, 2004 g od ište sa s eč kom za slamu i kukuruznim adapterom. Te l:064/06 3-24-34.

• Traktor u dobr om sta nj u, 5450 evra. Sve ispravno. Zamena za k iper kam ion do 3 .50 0 evra. Za manji traktor i doplata . Tel: 060/471-4788

• K ombajn Epple M obil 1240. U odlič no m stanju, mal o radio, motor odličan, 1980. godište. 120 0 evra. Tel: 062/186-94-06.

• Belorus T-40, 145 0 evra. Tel : 015/ 450 -1 44.

OPRE MA

• Drlja če, četv oro krilne, pe to krilne masivne drlj ače za tra kt or e preko 60 KS i tr okrilne proširene za traktore is po d 6 0KS . Tel: 01 5/ 7786-963 .

• Samo utovarn a prikolic a z a seno. Sred nje s tanje. Na vi dj enje ili kratki remont pre pr od-a je. T el :0 64/383 -55-1 6.

• R otacion a kosa čic a marke Deutz- Fa hr, rad-nog za hv at a 1.85 sa karda no m, novim noževima, odlično o čuv ana. Tel:063/886 -97 -17.

• Zm aj ev ka , tip 470 . Svetl os na sig na lizacija, vaz dušne kočnice, kipuje, im a i ručn u kipu. Pod-l im 3mm , ojačana, široke gume, regist-rovana. T el:022/265-61-11.

• Krunjač B ečejac 12t na 1h , karda n plus motor 21kW u odličnom stanju, prv i v la snik. Te l:022/664-596 .

• Prska lica K ranjska 330l, grane 8m, prvi v lasnik. Tel:06 0/066-45-96.

• Kr unjač Deutz, vagon na sat, is pra van. Tel: 065/250-6 6-25.

• Prekr upač i k runjač Odžac i, u v rlo dobrom stanju, cena nije fi ks na. T el :064/57 3- 04-47.

• Tanjirace vučene i noše ne. Tel:06 2/101-68- 60 .

• Plug Lemind 12 coli ili zamena za plug od 1 0 coli . T el:0 22/742-8 08.

• Pr odajem setvospremač u do br om stanj u. Tel: 46 7-717.

• Prodajem traktorsku frez u IMT. T el : 064/161- 55 -09.

• P ro dajem s ejali cu za ku kuruz Bekericu četiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, el-evatori od 10- 60 tona - CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/8 48-81-08.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel: 064/51 6- 97-10 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel. 064/516 -97 -10.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/193-97 -07 .

• Prodajem pr esu Kve č, Kolečke, pl ug, drl-jaču, branu sve za Salaše i Etn o kuć e. Tel063/ 193- 97-07.

• Horizontalni transporter, 1000 ev ra . Tel: 0 64 /397-30-67.

• Sejačica za ku kur uz SK PT- 4 "OL T Osjek", mehanička četvororedna, 400 evra . Tel: 022/476-092.

• Dvobrazdni plug IMT-757/2, 550 evra. T el : 022/476-092.

• Pumpa za zalivanje Slap 800 NP i 30 cevi, 1300 ev ra. T el : 062/8 96-57-58.

• Motoku lt ivator Garlatt 3 KS u St. Pa zov i. Tel: 064/218 -74 - 00.

• Prsk al ica 800L sa hidrauličnim granama, 2550 evra. T el: 06 4/296- 37- 99 .

• Plug cevas ti češk i četvor ob razni 4x30 zahvat ,v isina gredera 75cm,razmak i zne đu glav a 80cm, plug je u odličnom radnom sta-nj u. Tel: 06 1 /2 00- 32-17.

• Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, 1989. god, 1000 e vra. Tel : 0 63/531- 155.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra.Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado o va ca. Tel : 06 3/800- 93-62

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 0 62/ 848-8 1-08.

• Proda jem Vl adi mirca no vi tip s a jednim me njač em u dobrom stanju i setvospremač. Te l:467- 717.

• Pro dajem pr esu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516- 97 -10.

• Transporter za kuku ruz L ifam 9 m, k ao nov. P une g ume be z duvanja i t re ći toča k pozadi bez podizanja, lako se kreće, 800 evra . T el: 06 6/521-81-11.

• Setvospremači . Tel: 06 2/ 101-6 8-6 0.

• Vučene i nošene tanjirače . Tel : 0 62/10-1- 68 -60.

• A lk o motor na ko sil ica za košenje trave odlična . Te l: 06 4/2 18-74-00.

• K osilic a p ol ovna , sa b ri ksovim če tvorota ktn-im mot or om n emačkim, od lična servisirana, 95 dinara . Te l: 063/88 0-69-02.

• Kosilica za travu s a džak om z a skuplj an je trave, k osač ica je samohodna. U ispravnom stanu, 120 e vra . Tel: 63 3/701-5 0.

• Tanjirače vučene i nošene . Tel: 062/836-07-25 .

• N od et Gougis GC 4m/ žitna s ej alica 4m , auto ma tski m arkiri, stalni tragovi, extra stanje, uvoz CH. Tel: 0 64/510-98-66.

• Krunjač Deutz, 2500 evra. T el: 065/ 250 -66-25.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel: 06 4/ 1615509.

• Proda je m sejal ic u za kukuru z Beker icu četiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evra. Tel: 060/67 0-36-60.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel: 0 64 /516-9 7-1 0.

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/84 8- 81-08 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogo vo ru. T el : 064/277-13-05.

• Motokultivator IMT 506, 350 evra . Tel: 06-3/ 370-15 0.

• Transporter za kukur uz Lifam 9 m, kao no v. Pu ne gum e bez duvan ja i treći točak poz adi bez podizanja, lako se kreće, 800 e vr a. Tel: 066/521-81- 11.

• Prodajem pre su, kve č, kolečke, pl ug, drl-jaču, branu sve za Salaše i Etno k uće. Te-l063/1 93-97-07.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st-anj u. T el. 06 4/ 516-97-10.

• Setvospremač Morović, 550 e vra. Te l: 066/2 08- 498.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/193 -97 -07.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/19 3- 97-07 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anj-u. T el . 06 4/516-9 7-1 0.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 0 62 /848-8 1-08.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 0 64 /289-7 7-8 4.

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 06 3/800 -9 3-6 2.

• Pro dajem 66- redni t emerins k i š partač za soju i repu u izuzetnom stanju. Tel: 022/ 66 8-409 i 063 /707-33 -28.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B eker icu če-tiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evr a. Te l: 06 0/670-36- 60 .

• Troredna sejalica za kultivator IMT 506, 50 evr a. Tel: 06 3/802- 10 -95.

• Tanjirača 24 d is ka nose na, 1 000 e vr a. Sve v el ic ine tanji ra ca vuce nih i n os enihi sv e velicin e setvo spremaca.Dostava na kucnu adr es u. Tel: 06 4 /9 41- 99-14.

• Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, 1989. god, 120 0 evra. T el : 063/ 531-155 .

ZEML JA , PLACEVI, K UĆE, STANOVI, LO KALI

• Pr odajem plac u L aćarku, Njegoševa 2a, sa objektom od 12 0m2. T el: 0 63/583- 94 4.

• Prodajem viken dicu u Šišatovcu sa 30 ari voćnjka. Tel: 011/277-39-67, 064/ 19 9-99-27 i 022/6 17-159.

• P rodaj em 5 j utar a zemlje u ko madu potes Petrovci u Martincima. Tel: 022/ 66 8-445 i 0 64/45 9-33-94 .

• Prodaj em spratnu kuću u K uz minu osnovice 116m 2, sa oku ćnicom od 3.315m2 ulica Planinska 36. Tel: 064/ 88 9-45-5 6 i 063 /5-24-358 .

• Pr oda jem kuću u Divo šu uli ca Fruš kogorska 37 sa po la hek tara zemlje u u produžetku placa. Tel: 011/31 8- 38-50 i 0 69/318 -3 8-50.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel :0 64/ 43 0-23-1 6 .

• Proda jem neizgrađ en o građe vi ns ko ze ml-jište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ar a. Tel : 063/8 53- 25 -70.

• Proda je m kuće u Š ašinc ima, S av e Zdela ra 3 8, druga kuća Sve tozara M iletić a 92a, 28 a ri b aš te i jutro zemlje.Zai ntere sovani d oći ličn o n a adresu Sa ve Zdel ar a 38 Šašinc i.

• P rodajem dvorišni stan p olu na mešten 4 8m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 62 7-926 i 064 /400-23-96.

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 a ri blizu sela u Kralj evcima po god ne za sve vrste voća i vinogr ad a. Tel: 063/19 3-97-07.

• Prodaj em 3 jutra zemlje u V elikim Radincima potes Kurjačica. Tel: 063/ 369-20 8 i 022/ 67 0-9 16

• Povoljno pr odajem n am eštenu k uću sa pomoćni m z gradam a, veliki m placem ,v oćn-jakom baš tom u D ivošu Partizanska 75 mala st ra na. Te l: 06 4/458-61-76

• Pr odaje m novu k uću 1 40m2 u Laćarku naselje Bela ru ža. Tel : 065/321-12- 55

• P rodajem dvorišni stan p olu na mešten 4 8m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 62 7-926 i 064 /400-23-96.

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 a ri blizu sela u Kralj evcima po god ne za sve vrste voća i vinogr ada. Tel: 06 3/ 19 3-97-07.

• Njiva- bašta, p ovršine 40 a ri 1.a klase, n al-azi se u srems kom sel u Platičev u, opšt in a Ru ma. P arcela se nala zi neposredno ispod k uć nih pl a-cev a, te je , zbog blizi ne, izu ze tno pogodna za s ve vrste p roi zvodnje, a naročito z a povrtarstvo, voćarstvo i f ar me. T el : 064/3 19 -82-23 .

• Mašina bekerica sejanje kukur uz a. Tel : 060/066-45-9 6.

• Pro dajem kuću 100 m2 sa lo kalom izl az na dve ulic e, Sremska Mitrovica, ulica P al anka 9 7. Tel: 640-241.

• Proda jem k uć u 100 m2, CG 5,5 ari placa Matije Huđi, cena 50.000 e vr a. Tel : 063/166- 18- 50 .

• P rod ajem zemlju u Grabovcima opština R um a: Tel : 063/83 5-75 -39.

• Pro dajem kuću sa pos lovnim pros toro m na 10 ar i plac a u li ca Kuzminska , Sremska Mi tr-ovica Tel:06 3/506- 570.

• Prodaje m kuću ulica Stari šor kod Bo ln-ice plac 8ari mogućnost zamene st an.Tel : 061/635-05-1 8.

• Prod ajem kuću c a 200 m2 nasel je Pejton u blizini Rode i I de je. Te l:064/98 7-2 8- 14.

• Prodajem kuću u Žarkov ci ma. Te l: 061 /2-88 -31-03.

• Izd aj em sob u učenic im a ili studentimau naselju Matije Huđi. Tel: 022 /6 11-865 i 065/406-46-99.

• I zdaje m opre m ljen stan 30m2 preko puta Br io na. Te l: 06 3/166- 31 -29 .

• Izda jem nam eštenu ga rsonjer u u centru grada sa parking mestom. Tel: 060/4 90 -42-57 i 06 1/ 302-06-96.

• Izdajem stan naselje K PD. Tel : 060/455 -3-4-91.

• Izdaje m dvor išni dv oso ban stan na Beloj Ruži u L ać arku. Te l: 066/43 4- 02 1

• Prodajem opremlj en jedno soban s tan 30m2 n a drugom sprat u zajeno s a gara žom 1 8m. u d vorišt u zgra de p reko puta Brio na ulica Promenada 41, cena dogo vo r. Tel: 0 60/077-78-58.

• Prodajem dv os oban s ta n 65m2 p rvi sprat naselje Kamenjar, cena 35.000 e vr a. Tel: 0 63/730 -5 7-14.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Brane kruške viljamovke za rakiju. Tel:065/865-49-99.

• Povoljno, prasad za dalji tov, težine 22-25kg, cena 230din/kg. Takodje prodajem sojinu pogaču pogodnu za ishranu svih kategorija svinja, cena 60din/kg, vršim i fi zičku zamenu soje za pogaču, 100kg soje- 82kg pogače. Tel:066/644-17-25 i 022/441-725.

• Brane kruške viljamovke i šljive čačanka rodna. Tel:063/882-08-62.

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Suncokret gricko selektiran, rod 2014. Tel: 064/958-21-93.

• Soja u zrnu, rod 2014, cena po dogovoru. Tel: 065/282-30-70.

• Kukuruz kokičar 12t, cena na manje količine 65 din, za veće dogovor. Tel: 063/806-84-87.

• Kupina Loh nes, ovogodišnji rod. Cena po dogovoru. Tel: 062/486-669.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 14. avgust 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Pasulj beli tetovac - rod 2014, cena 250 din, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj šareni - rod 2014, cena 250, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj pinto šareni - rod 2014, cena 200, količina oko 80kg, moguća prodaja na 5 i 10kg, za otkup cele količine moguća korekcija cene. Tel: 060/147-00-69

• Sojina pogača, cena je 57din/kg, takođe vršim zamenu soje za pogacu, na 100kg soje, dobijate 82kg pogače. Tel: 066/644-17-25.

• Hibridni kukuruz šećerac sorte sweet nugget f1, sentinel f1 i signet f1. Tel: 064/193-74-94.

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

USLUGE, POSLOVI

• Radim sve fi zičke poslove. Tel: 630-398 i 064/217-80-72

• Potreban vozač C i E kategorije za vožnju šlepera, domaći transport. Tel: 065/955-50-59

• Pekari u Sremskoj Mitrovici potreban buregdžija. Tel: 022/611-093 i 064/328-12-34.

• Vršim selidbu u zemlji i inostranstvu kombijem Tel: 065/631-11-22

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Radio bi sve poslove bez nadoknade za smeštaj i hranu. Tel: 022/625-274.

• Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

• Potrebna sezonska radna snaga za rad u Crnoj Gori Budva(kuvari, pekari, pica majstori, pomoćno osoblje, mesari) smeštaj i hrana obezbeđena. Tel: +381-67-345-887.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

● Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

• Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/119-51-89 i 063/731-94-46.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/119-51-89 i 063/731-94-46

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel: 060/148-76-99.

• 12 koza. 5 od 3 god, 5 od 2 god, 2 od godinu dana. Tel: 064/123-96-41.

• Ovnići rase romanovski, starosti 6-7 meseci, 130 evra. Tel: 064/540-40-73.

• Hajkom kunići - zečevi svih uzrasta cena po mesecu, 400din. Tel: 063/869-21-17.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Junice, 980 evra. Tel: 065/271-37-78.

• Muški jaganjci i jarići. Tel: 062/117-89-62.

• Prodajem jagnje-menjam za kukuruz i tritikal, jagnje ima oko 40 kg. Tel: 065/438-41-41.

• Deset koza i petnaest jarića. Tel: 069/650-594.

• Stado od 50 ovaca rase Virtemberg. Tel: 060/334-20-53.

• 6 koza starosti 1-3 godine. Cena po dogovoru ili zamena za prasice, suprasne krmače i jaganjce. Tel: 062/240-106.

• Umatičeni ovnići rase virtemberg. Tel: 060/334-20-53.

• Prodajem dva meseca suprasnu nazimicu prvopraskinja. Tel: 670-098

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Japanske prepelice različitih uzrasta kao i sveža oplođena jaja. Tel: 064/106-07-36.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel: 064/281-12-12.

• Hajkom i panon beli kunići, 500 dinara. Starosti od 1 i 2 meseca, cena po mesecu starosti 500 dinara. Tel: 064/128-10-72.

• Mangulica 120 kg, 120 evra. Tel: 064/454-56-64.

• Konj lipicaner, star 2 godine i 5 meseci, sa papirima, može menjanje za neki jeftiniji auto ili domaće životinje. Tel: 064/018-48-76.

• Bik simentalac, težak oko 750kg, 2 evra. Tel: 063/139-19-75.

• 7-nedeljne koke nosilje, 150 kom, cena 300 din/kom, za celu količinu moguć dogovor. Tel: 064/207-18-40.

• Stado travničke pramenke. Tel: 063/842-63-08.

• Muški alpino jarići do 20kg. Tel: 064/404-87-46.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel:022/326-715.

• Izrada plastenika po vašoj želji ili standarno po našim merama. Garantujemo da smo najpovoljniji jer cevi za izradu dobijamo direktno iz fabrike. Kvalitetno i povoljno. Za sve informacije, pitanja koja imate pozovite. Uzorke plastenika možete pogledati u Temerinu. Tel:063/528-231.

PČELARSTVO

• Košnice i delovi košnice.LR, DB, DB12, F. Podnjače AV, drvene i za sakupljanje polena.Milerov zbeg ili po uzorku.Svi delovi se izrađjuju od suve čamove daske, takođe svi delovi su spojeni cink vezom što omogucuje veliku čvrstinu i dugotrajnost.Košnice su bez ramova. Tel:063/126-08-79.

• Bukov trud-gljiva za dimljenje pčela, odličnog kvaliteta i mirisa koji ne smeta pčelama. Jedan dzakčić je oko 1 kg, Šaljem brzom postom ili po dogovoru. Tel:064/855-91-04.

KUĆNI LJUBIMCI

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno, po dogovoru. Tel: 064/987-28-14.

• Ovnoliki i hajom kunići, 500 dinara. Tel: 064/293-46-15.

• Hajkom i panon beli kunići, 400 dinara. Tel: 062/221-898.

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno. Tel: 064/987-28-14.

• Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/128-10-72.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/325-232.

• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055

MOTORNA VOZILA

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21

• Prodajem Jugo 55 godina proizvodnje 1991 u super stanju, nove gume. Tel: 061/635-05-18.

• Prodajem Fiat Panda 2002 godište, u odličnom stanju. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana, može zamena. Tel: 069/625-379.

• Prodajem Fiat Punto godina proizvodnje 2000, 1,7 dizel, može zamena.Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana. Tel: 069/625-379

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Opel Astu 2.0 registrovana u odličnom stanju. Tel: 063/562-884.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem zastavu yugo skala pikap, 2003. godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/551-290.

• Prodajem fi ću, 1985. godište odjavljen. Tel: 670-711.

• Deutz Fahr 6.50. Cena 1.1500 evra, 1985. god, u odličnom stanju, registrovan, zadnje gume nove, može zamena. Tel:063/531-155.

RAZNO

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač. Tel:063/404-079.

• Inkubator za prepelice, kapacitet 300 jaja. Tel:022/322-685.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem tifon fi 110 dužina creva 300m. Tel: 063/212-399.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/277-13-05.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel. 064/516-97-10.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 50 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem presu Kveč, Kolečke, plug, drljaču, branu sve za Salaše i Etno kuće. Tel063/193-97-07.

• Tegle za med plastične i staklene, 25 dinara. Tel: 063/494-553.

• Kaca (1000 litara, bagrem). Tel: 065/449-58-82.

• Džambo vreće. Tel: 062/111-6913.

• Creva niskog pritiska za dovod goriva, vode i vazduha kod traktora, kamiona i drugih poljoprivrednih mašina, kao i same priključke za ta creva. Tel: 063/813-52-78.

• Mazalice, čelične i mesingane, 9 dinara. Tel: 063/813-52-78.

• Pumpa za navodnjavanje Dizel Lombardini. Tel: 064/360-47-26.

• Sinhron za IMT 577, 130 evra. Tel: 064/232-18-80.

• Čerupaljka za piliće, monofazni motor, kapacitet 3 pileta. Tel: 063/584-342.

• Pojilice za zečeve, feretke, glodare, 180 dinara. Tel: 063/545-823.

• Prodajem kazan za pečenje rakije, 110 litara. Tabarka je od 400l sa cilindrom, 1000 evra. Tel: 069/615-782.

• Krunjač Bečejac 12t na 1h, kardan plus motor 21kW u odličnom stanju, prvi vlasnik. Tel: 060/066-45-96.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara. Kuzmin. Tel: 063/779-90-66.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel: 063/779-90-66.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kazan za pečenje rakije 100l, prevrtač, kao nov, 450 evra. Tel: 062/727-622.

• Cisterna metalna 5000L, 650 evra. Tel: 064/145-44-30.

• Prekrupač, melje 20m kukuruza na sat, jačina motora 11kW. Može i zamena za kazan, uz moju doplatu, 400 evra. Tel: 063/183-91-89.

• Hladnjača za voće, povoljno, 11000 dinara. Tel: 064/182-57-00.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516-97-10.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kupujem butan – plinske boce, razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku opremu, tanjirače, šrafštok, vinte, antikvitete i prodaja alulamperije. Tel: 061/113 – 83 – 56.

• Kupujem ispravne, neispravne kolor televizore,LCD, plazma, novije lap top računare, klavirne harmonike. non stop – Mladen.Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač, 650 evra. Tel: 063/404-079.

• Kavez za prašenje krmača. Nekorišćeno, očuvano je, 60 evra. Tel: 064/444-54-08.

• Hranilice od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/486-58-19.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

LIČNI OGLASI

• Situirani muškarac srednjih godina traži žensku osobu do 45 godina radi druženja i eventualnog braka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Oženjen muskarac diskretno bi se družio sa damom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Ozbiljna, obrazovana žena 58 godina vredna, pedantna želela bi daupozna dobro stojećeg domaćina isključivo radi braka. Tel: 063/888-62-19.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/44-35-90.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/893-32-80.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1914. avgust 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

BESPLATNI MALI OGLASI

SMS 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

20 14. avgust 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SE LU U PO HO DE

Iako sme šten na ma čvan skoj stra ni grad skog pod ruč ja Srem-ske Mi tro vi ce, ma le ni No ćaj se,

pre ma re či ma se kre ta ra ove Me sne za jed ni ce Mi la na Mi ja i lo vi ća, pra-te ći „tre no dve“ dru gih, ili ba rem ve-ći ne, mi tro vač kih se la, sve upor ni je i ujed no sve te že bo ri pro tiv iza zo-va ko je vre me no si sa so bom. Me-đu tim iza zo vi ma ko ji će, ka ko is ti ču No ćaj ci, ovo se lo u do gled no vre me ko šta ti čak i op stan ka, pred nja če pro ble mi uzro ko va ni be lom ku gom, od li vom sta nov ni štva, ne do stat kom vo do vo da i... vi škom po koj ni ka ko je sta ro gro blje ne mo že da pri hva ti.

Ta ko, dok i po red či nje ni ce da se po pu nja va ma li ša ni ma iz Ra den ko-vi ća osmo go di šnja ško la „Do bro sav Ra do sa vlje vić-Na rod“ iz go di ne u go di nu osta je bez đa ka, pre ko pa va-nje sta rih pro do ič nih grob ni ca uve-li ko je u to ku, a ne ret ko po tre ba da se što pre do đe do grob nog me sta za vr ši i fi zič kim ob ra ču nom kom ši-ja, pri ja te lja, ro đa ka...

Za ova kvu, ne baš sve tlu sli ku se la ko je je sa mo jed no u ni zu sre-mač kih i ši re srp skih se la na po čet-ku no vog mi le ni ju ma, pre ma tvrd-nja ma Mi la na Mi ja i lo vi ća, kri vi cu sno se svi po ma lo, a naj vi še oni na ko je me šta ni No ća ja, kao ni Me sna za jed ni ca ne mo gu da uti ču.

- Ži vot se u No ća ju sveo na pre-ži vlja va nje. Mi se u Me snoj za jed ni ci tru di mo ko li ko je u na šoj mo ći da olak ša mo ži vot, ali kao što zna te, mi ne ma mo go to vo ni ka kvu nad le-žnost, ne ma mo svo ju imo vi nu, no-vac, pa ni sa mo do pri nos ko ji je pre ne ko li ko go di na is te kao i ko ji vi še ni ko ne će. Ima mo do bru vo lju, ni-je nam ni šta te ško da ura di mo za svo je se lo, ali se pla šim da to još uvek ni je do volj no. Sve sni smo da mi ne mo že mo pro me ni ti ni šta, da to u onoj me ri u ko joj je po treb no ne mo gu ni u lo kal noj sa mo u pra vi, pa nam je, kao uosta lom i naj ve-ćem bro ju se la u Sr bi ji osta lo upra-vo da pre ži vlja va mo dok se stva ri ne re še na bi lo ko ji na čin, sma tra Mi ja i lo vić.

Pr vi pro blem: Gro blje

Iz me đu dva po pi sa, No ćaj je iz-gu bio go to vo 400 svo jih sta nov ni ka, ta ko da da nas ovo se lo ima 1930 me šta na. Naj ve ći broj „iz gu blje nih“ je pre mi nuo, a za nji ma sle de oni ko ji su tra ga ju ći za bo ljim ži vo tom oti šli u Srem sku Mi tro vi cu, Ša bac, No vi Sad, Be o grad i ko zna gde. Me đu nji ma, na rav no, pred nja če mla di što No ćaj po la ko pre tva ra u se lo sred njo več nih, sta rih i mla dih ko ji, ili ne ma ju gde da odu, ili im još uvek ni je vre me.

- Sve to je skop ča no sa či nje ni-com da se od po ljo pri vre de ko ja je do mi nant na de lat nost me šta na No-ća ja ne mo že ži ve ti. Sla bi pri ho di uti ču na pad dru štve nih ak tiv no sti u se lu, na nje go vu op štu za o sta lost i po ste pe no od u mi ra nje što ni je do-bro ni za nas ni za Sr bi ju u ce lo sti, po seb no ka da se uzme u ob zir da mi je smo agrar na ze mlja ko ja još uvek ži vi od svo jih se la i po ljo pri-vred ni ka. Ta kve okol no sti do ve le su do po ste pe nog pu nje nja sta rog gro-blja ko je je sa da pre bun ki ra no. Mi smo, sve sni či nje ni ce da se lu tre ba gro blje, od re di li no vu lo ka ci ju, kre-nu li sa ure đe njem par ce le, ogra di li

je, po če li sa iz li va njem sta za. Ka ko ne ma mo do volj no sred sta va da as-fal ti ra mo kokmple tan pri laz par ce-li, no vo gro blje je fak tič ki još uvek pra zno. Oba vi li smo raz go vo re sa nad le žni ma i gra do na čel nik nam je obe ćao da će se usko ro kre nu ti sa ra do vi ma što će za nas, kad već ne-ma mo ko me da pra vi mo igra li šta, bi ti od ve li kog zna ča ja. Pa ra lel no sa tim po če će mo i sa iz grad njom ka-pe le, a na ja vlje no je iz Gra da da će bi ti as fal ti ra na i jed nu spo red na uli-ca ko ja po ve zu je kraj se la sa glav-nom uli com, či me bi i taj pro blem sa ne as fal ti ra nim ko lo vo zi ma ko nač no re ši li, pri ča Mi lan Mi ja i lo vić.

Dru gi pro blem: Atar ski i dru gi pu te vi

Let nje je vre me, pa se mi mo pa-or skih ra do va ma lo šta ra di na ure-đe nju sa mog se la. Oče ku je se po-če tak ra do va na ure đe nju atar skih pu te va za šta su No ćaj ci do bi li „tek“ 250 ku bi ka šljun ka. Pre par go di-na, za istu na me nu, do bi li su oko tri hi lja de što im je bi lo dov ljno da u pot pu no sti ure de pre ko 80 po sto po sla.

- Naš atar ima 3140 hek ta ra, pa vi sa da po ku šaj te da za mi sli te ko li-ko je to ki lo me ta ra pu te va. Po sled-njih pet go di na, odr ža va nje te če spo ro. Do bi ja mo sred stva od gra da, a da sa mi uče stvu je mo ta ko što će-mo do ku pi ti tre nut no ne mo že mo. Pre par go di na smo us pe li to da ura di mo, sa da je već ne iz vo dlji vo,

ta ko da ovo što smo do bi li ne će bi ti do volj ni ni da se glav ni pu te vi do-ve du u red, a da ne spo mi njem one spo red ne. Ta ko đe, ima mo pro ble ma i sa ka nal skom mre žom ko ju odr-ža va VP „Sa va“ iz Šap ca. Ne u red no je či šće nje, ba ca se sme će. Mi ka-da zna mo ko je ba cio kon ta ki ra mo nad le žne, ali naj če šće ne mo že mo sve zna ti ta ko da smo u kon stant-nom pro ble mu, pri ča se kre tar Me-sne za jed ni ce.

Me đu pro ble mi ma na či je re še nje me šta ni No ća ja če ka ju je ste i stal-ni pro la zak šle pe ra kroz uli cu „Sa ve Mi ja i lo vi ća“ ko ja ovo se lo spa ja sa Ra den ko vi ćem. U pi ta nju je spo-red na uli ca ko ja ni je pred vi đe na za kre ta nje te ških ka mi o na. No upr kos to me ka mi on dži je i da lje pro la ze osta-vlja ju ći iza se be uni šten tro to ar i fa sa-de. To kom ju na, No ćaj ci su u ne ko li ko na vra ta mo ra li da blo ki ra ju uli ce, Sa o-bra ćaj na po li ci ja je iz la zi la na te ren, ali pro blem još uvek ni je re šen.

- U pi ta nju su ka mi o ni ko ji sa Dri ne vu ku pe sak i šlju nak. Go vo-ri mo o ka mi o ni ma sa pre to va rom te škim dva de set ku bi ka, či sto da stek ne te uvid u to o ka kvom se pro-ble mu ra di. Po ku ša va li smo na sve mo gu će na či ne da se oslo bo di mo tih ne že lje nih go sti ju, ali ne vre di. I ma da smo već ne ka ko svi kli na taj pro blem, sa ži ve li se sa njim, ni je nam pra vo, a či ta vu stvar po seb no

te škom či ni sve ja ča svest da će to ta ko osta ti do kle god je Dri ne i No-ća ja, sma tra Mi lan.

Tre ći pro blem: Ne do sta tak vo do vod ne mre že

No ćaj i Ra den ko vić je di na su mi-tro vač ka se la ko ja još uvek ne ma ju grad ski vo do vod, pa se pri klju če nje na grad sku ži lu u ove dve me sne za jed ni ce sma tra naj ve ćom mo gu-ćom in ve sti ci jom ko ja bi re ši la ve li-ki deo pro ble ma nji ho vih me šta na. Dok grad na Sa vi ne odu ži svoj dug no vom mi le ni ju mu u ko jem je ne-do sta tak vo do vo da mo guć sa mo u za ba če nim de lo vi ma Bli skog i onog da ljeg Is to ka, No ćaj ci će, pre ma re-či ma Mi la na Mi ja i lo vi ća, mo ra ti da se sna la ze sop stve nim bu na ri ma i hi dro fo ri ma.

- Za i sta je te ško ka da ne ma-te is prav nu vo du, po go to vo u ovo let nje vre me. Vo da ko ju lju di ima ju u svo jim bu na ri ma je teh nič ka, što zna či da ne mo že da se ko ri sti u do-ma ćin stvu. Je di no za sto ku, pra nje ve ša i even tu al no ku pa nje uz do-bra nu do zu opre za. U se lu ima mo i pet ar ter skih bu na ra. Če ti ri su u vla sni štvu se la, je dan je pri va tan i u vla sni štvu je Mi len ka Trip ko vi-ća. Od ta če ti ri je dan ne ra di, a ova tri su sa svim za do vo lja va ju ća. U sa-rad nji sa Hi gi jen skim za vo dom re-dov no vr ši mo kon tro lu kva li te ta vo-de, a de ša va se sve če šće da do la ze lju di i iz bo ga tić ke op šti ne ka ko bi uzi ma li na šu vo du. Re če no nam je da će se i sa tim po slo vi ma kre nu ti kra jem go di ne i ako to bu de ta ko, ja se na dam da će mo kraj na red-ne go di ne do če ka ti sa pri ključ ci ma. Ov de se lju di ba ve po ljo pri vre dom i mo že te mi sli ti ko li ko im je vo da za pi će po treb na, sma tra se kre tar Me-sne za jed ni ce.

Za jed nič ki pro blem: Po ljo pri vre da

Pra te ći sa vre me ne to ko ve raz vo-ja srp skog se la i No ćaj ci sve te že iz-la ze na kraj sa sve šću da će i po red svih pro ble ma sa ko ji ma se su sre-ću, uko li ko osta nu na svo jim ima-

nji ma mo ra ti da se mu če sa ma lim sub ven ci ja ma, do tra ja lom me ha ni-za ci jom, za ti ra njem stoč nog fon da i ni skim ot kup nim ce na ma po ljo pri-vred nih pro iz vo da.

- Ko li ko je te ško ži ve ti od po ljo-pri vre de naj bo lje vam sve do či či nje-ni ca da je tek je dan uslov no re če no „no vi“ trak tor ku pljen u po sled njih pet i ne što ma lo vi še go di na. Ka da ka žem „no vi“ mi slim na ma ši nu ko-ja je sta ra re ci mo de se tak go di na, jer na na šim so ka ci ma vi još mo že-te vi de ti trak to re na pra vlje ne to kom še zde se tih i se dam de se tih. Ka da bi oce nji va li pro sek sta ro sti me ha ni-za ci je, do šli bi do ne kih 35 go di na što je stvar no stra šno. Sad, pret po-stav ka je da bi sva ko ko se ba vi po-ljo pri vre dom ku po vao no ve trak to re i pri ključ ne ma ši ne da ima ne ke ko-ri sti. Ka ko ko ri sti ne ma, ta ko ne ma ni no vih ma ši na na uli ca ma, ob ja-šnja va Mi lan uz kon sta ta ci ju da mu-čan ži vot po ljo pri vred ni ka spa da u op šti pro blem sta nov ni štva ko je ne ži vi u gra do vi ma, od no sno da se on mo že re ši ti si stem ski i na vi šim ni-vo i ma vla sti. – Lo kal ne sa mo u pra ve tu ma lo šta mo gu. Glav ne sub ven-ci je do al ze od dr ža ve. One su ma le i tu Srem ska Mi tro vi ca ma ko li ko da po nu di, ne mo že dra stič no da pro-me ni stva ri. Hr va ti da ju 500 evra po ju tru, mi do bi ja mo tek sto ti nak, a i to ni je is pla će no, pa se on da na te-že mo i sva đa mo oko ono ga što je na še i što nam je onaj ko ji ne is pla-ću je sam re kao da će da ti.

Ove go di ne, pro se čan pri nos ži ta u No ća ju bio je oko pet to na po ju-tru. Me đu tim, iz u ze tan pri nos pra ti-la je i sla bi ja se tva ove kul tu re, pa je ta ko naj ve ći broj do ma ćin stva pod hleb nim zr nom imao tek po ko ji hek tar. Oni ko ji su po se ja li de set i vi še mo gu se, pre ma re či ma Mi la na Mi ja i lo vi ća, pre bro ja ti na pr ste jed-ne ru ke.

- Ne zna ju lju di vi še šta da se-ju. Ku ku ruz nam je go tov, so ja još i ne ka ko, sun co kret se po ka zao kao naj bo lji, pa ga ve ro vat no otu da ima naj vi še. Sva šta ri se, kao uosta lom i bi lo gde dru gde u Sre mu i tu ne-ma raz li ke. Tu se ukla pa mo u pro-sek, u za jed nič ki pro blem svih nas pa o ra. Sto ka nam po la ko za mi re. U post pup ku je otva ra nje far me ova-ca, ima mo far mu kra va i to je to. Sve dru go svo di se na po ko je gr lo ko je lju di dr že za svo je po tre be. Po-ljo pri vre dom se sve vi še ba ve sta ri-ja li ca, i pra vo je pi ta nje šta će sa No ća jem, ali i dru gim na šim se li ma bi ti u bu duć no sti ka da mla di odu, a ze mlja se da ko zna ko me u aren du ili kao po klon, za klu ču je raz go vor Mi lan Mi ja i lo vić.

S. Lap če vić M. Mi le u snić

Mi lan Mi ja i lo vić

NO ĆAJ • SE LO SA TRI VE LI KA PRO BLE MA

Ško la se pra zni, gro blje pre o ra va, vo do vod sa nja...

No ćaj ovih da na

Sve ma nje đa ka: OŠ „Do bro sav Ra do sa vlje vić Na rod“

U iš če ki va nju vo do vo da