Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUJEDINI ŠIDSKI UŽAR ĐORĐE SLAVKOVIĆ:

Dok je majstora, biće i zanata Strana 10.

U POSETI STOČARIMA U ZASAVICI 1:

Dokle raditi bez zarade? Strana 11. SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 78 • 25. decembar 2015. • cena 40 dinara

od 14.12. do 18.12. 2015.

Pad ce ne ku ku ru za

Pad ce ne pše ni ce

Pad ce na na svet skim ber za ma

SVE TEŽE Fo to

: M

. M

ileu

snić

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

Novirecepti

VREME SVINJOKOLJA

Strana 20.

Iako ima sa mo 25 go di na Pe tar Ra kić iz Ba či na ca već mo že da se po hva li du go go di šnjim sta žom u po ljo pri vre di.

Ka ko ka že, ka da je od lu čio da se ba vi ovim po-slom, bio je pun op ti mi zma i ela na, ali sa da ga je to već po ma lo na pu sti lo jer vi di da se od sto čar stva i po ljo pri vre de uop šte sve te že ži vi. Stra na 5.

Čitaocima i poslovnim partnerima želimo

srećne novogodišnje i božićne praznike!

Čitaocima i poslovnim Čitaocima i poslovnim Čitaocima i poslovnim Čitaocima i poslovnim IN ĐI JA • OSNI VA SE OP ŠTIN SKI FOND ZA PO LJO PRI VRE DU

srećne novogodišnje srećne novogodišnje i božićne praznike!i božićne praznike!

Za raz voj agra ra 20 mi li o na di na ra

Strana 7.

2 25. decembar 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Sek tor po ljo pri vre de iden ti fi ko-van je kao je dan od naj po go-đe ni jih kli mat skim pro me na-

ma, a ma te ri jal na šte ta iza zva na kli-mat skim i vre men skim eks tre mi ma od 2000. go di ne u Sr bi ji pre la zi pet mi li jar di evra, dok je vi še od 70 od-sto gu bi ta ka po ve za no sa su šom i vi-so kim tem pe ra tu ra ma, upo zo ra va ju iz Mi ni star stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne.

Mi ni star ka po ljo pri vre de sne ža-na Bo go sa vlje vić Bo ško vić is ti če da će sa aspek ta sma nje nja emi si-ja ga so va sa efek tom sta kle ne ba šte (GHG), Sr bi ja ima ti oba ve zu sma nje-nja za 9,8 od sto do 2030. go di ne u od no su na si tu a ci ju iz 1990. go di ne.

Ona je ka za la da će na kon ra ti fi-fi ka ci je Spo ra zu ma Sr bi ja ima ti oba-ve zu po sti za nja ovog ci lja.

Bo ško vić je za Ta njug re kla da se od 2000. go di ne Sr bi ja su o či la sa ne-ko li ko zna čaj nih eks trem nih kli mat-skih i vre men skih "epi zo da", ko je su pro u zro ko va le zna čaj ne ma te ri jal ne i fi nan sij ske gu bit ke, kao i gu bit ke ljud skih ži vo ta.

Dva naj u pe ča tlji vi ja do ga đa ja su su-ša u 2012. i po pla ve u 2014. go di ni.

- Pro ce ne su da ukup na ma te ri-jal na šte ta iza zva na eks trem nim kli-mat skim i vre men skim uslo vi ma, od 2000. go di ne, pre la zi pet mi li jar di evra, a vi še od 70 od sto gu bi ta ka je po ve za no sa su šom i vi so kim tem pe-ra tu ra ma - re kla je ona.

Mi ni star ka je do da la da su dru gi glav ni uzrok zna čaj nih gu bi ta ka po-

pla ve i one su sa mo u 2014. go di-ni pro u zro ko va le ogrom ne šte te i za opo ra vak je da će bi ti po treb no 1,3 mi li jar di evra.

Osvr ću ći se na Sa mit o kli mi ko ji je ne dav no odr žan u Pa ri zu, Bo ško-vić je re kla da či nje ni ca da je na kon, go to vo šest go di na, do šlo do po sti za-nja do go vo ra i pri hva ta nja oba ve za svih dr ža va Okvir ne kon ven ci je UN o pro me ni kli me ovo go di šnja Kon fe-ren ci je pred sta vlja va žan na pre dak i pre kret ni cu u obla sti kli mat skih pro-me na, ali i me đu na rod nih od no sa u ce li ni.

Spo ra zum iz Pa ri za sa stav ni je deo Od lu ke Kon fe ren ci je dr ža va čla-ni ca ko ju je usvo ji lo 195 dr ža va čla-ni ca Okvir ne kon ven ci je UN o pro me-ni kli me i istim su de fi ni sa ne oba ve ze za sve dr ža ve čla ni ce i to za pe riod po sle 2020. go di ne.

Raz li ka u od no su na Kjo to pro to-kol je u to me što ovim Spo ra zu mom sve dr ža ve do bi ja ju oba ve ze sma nje-nja emi si ja ga so va sa efek tom sta-kle ne ba šte, dok su Kjo to pro to ko-lom sa mo in du strij ski raz vi je ne dr ža-ve ima le tu oba ve zu.

Prav no gle da no, Spo ra zum je za-pra vo oba ve zu ju ći za sva ku dr ža vu po na o sob, na kon pot pi si va nja i ra ti-fi ka ci je na na ci o nal nom ni vou. Isto-vre me no, Spo ra zum od re đu je da će otva ra nje za pot pi si va nje istog za po-če ti 22. apri la 2016. go di ne u UN u Nju jor ku i tra ja ti go di nu da na.

Spo ra zum će stu pi ti na sna gu ka-da naj ma nje 55 dr ža va ko je isto vre-

me no emi tu ju i, naj ma nje, 55 od sto ukup nih glo bal nih emi si ja ra ti fi ku je Spo ra zum i do sta vi ra ti fi ka ci o ni in-stru ment UN-u.

Spo ra zum iz Pa ri za kon kret no de fi ni še oba ve zu spro vo đe nja ak-tiv no sti na sma nje nju emi si ja ga so-va sa efek tom sta kle ne ba šte ko je će obez be di ti ogra ni če nje ra sta glo bal ne sred nje tem pe ra tu re zna čaj no is pod 2 ste pe na cel zi ju sa, sa ten den ci jom po-ve ća nja am bi ci o zno sti sma nje nja emi-si ja na na čin ko ji će do ve sti do ogra-ni če nja po ra sta ra sta glo bal ne sred nje tem pe ra tu re na 1,5 ste pen cel zi ju sa.

Oba ve ze po je di nač nih dr ža va čla ni-ca Kon ven ci je, u okvi ru ovog Spo ra zu-ma, od re đe ne su ci lje vi ma sma nje nja emi si ja ga so va sa efek tom sta kle ne ba šte ko je su sa me dr ža ve do sta vi le kao pri pre mu za Kon fe ren ci ju.

Zna čaj no je da je 188 dr ža va do kra ja Kon fe ren ci je do sta vi lo svo je ci-lje ve sma nje nja emi si ja, dok su Spo-ra zu mom iz Pa ri za po zva ne i osta le da to uči ne u što kra ćem ro ku.

Spo ra zum iz Pa ri za po zi va i na po-ve ća nje am bi ci o zno sti sma nje nja emi-si ja ga so va sa efek tom sta kle ne ba-šte, ko ji će se od re đi va ti kroz re vi zi je

do sta vlje nih ci lje va sma nje nja emi si ja na sva kih pet go di na i u skla du sa mo-guć no sti ma sva ke dr ža ve.

Ta ko đe, dr ža ve ko je su do sta vi-le svo je ci lje ve sma nje nja emi si ja do 2030. go di ne su po zva ne da do 2020. go di ne do sta ve i ci lje ve do 2025. go-di ne, ali i du go roč ne stra te gi je sma-nje nja emi si ja emi si ja ga so va sa efek-tom sta kle ne ba šte i to do sre di ne i do kra ja ve ka, na vo de u mi ni star stvu.

Što se ti če oba ve za Sr bi je, iz re-sor nog mi ni star stva uka zu ju da po red iz ra de Na ci o nal nog pla na adap ta ci je (i pre ma Spo ra zu mu i pre ma EU za ko-no dav stvu) ne po sto ji bi lo ko ja dru ga oba ve za.

Re ak ci ja u smi slu adap ta ci je po-treb na je da bi se obez be dio odr ži vi raz voj i sma nji le šte te ko je na sta ju kao po sle di ca pro me ne kli me, na vo de iz re sor nog mi ni star stva.

S ob zi rom da je sek tor po ljo pri vre-de iden ti fi ko van kao je dan od naj po-go đe ni jih kli mat skim pro me na ma, Mi-ni star stvo je iz ra di lo pu bli ka ci ju “Uti caj pro me na kli me na srp sku po ljo pri vre-du“ ko ja je do stup na na saj tu www.kli mat ske pro me ne.rs u ko joj su da ti uti ca ji pro me ne kli me na po je di nač ne kul tu re i pred lo že ne me re adap ta ci je za iste, na vo di mi ni star ka.

Uskla đi va nje na ci o nal nog sa za ko-no dav stvom EU po ve ća va će oba ve ze u smi slu sma nje nja emi si ja ga so va sa efek tom sta kle ne ba šte, a iz ni za sek-to ra uklju ču ju ći ener ge ti ku, sa o bra-ćaj, po ljo pri vre du...

s. p.

Udru že nje po ljo pri vred ni ka "Pan če vač ki ra ta ri'' sa op šti-lo je sre di nom me se ca da se

na sta vlja an ti grar na po li ti ka dr ža ve, što se vi di u bu dže tu za 2016. go-di nu, u ko me su znat no uma nje na iz dva ja nja za po ljo pri vre du.

- Po li tič ko–eko nom ska dik ta tu ra i bez du šna pljač ka po ljo pri vred ni ka, a po seb no ra ta ra se na sta vlja", na-vo di se u sa op šte nju.

Ra ta ri pred la žu da se zbog uma-nje nih sub ven ci ja sle de će go di ne sma nje ak ci ze za di zel go ri vo po ljo-pri vred ni ci ma za 50 od sto.

Oni pod se ća ju da još ni su is pla-će ne sub ven ci je po ljo pri vred ni ci ma za ovu go di nu i oce nju ju da je vlast u pot pu no sti za pu sti la po ljo pri vre du i njen raz voj ni po ten ci jal.

- Ti me dr ža va di rekt no ne ga tiv-no uti če na kon ku rent nost srp skih

po ljo pri vred ni ka", na vo di se u sa op-šte nju i do da je da dr ža va ne po štu-je sop stve ni za kon o pod sti ca ji ma.

Pod se ća se da su ce ne osnov nih ra tar skih pro iz vo da iz u zet no ni ske,

na ro či to na kon 2013. go di ne, ka da su za dva me se ca sma nje ne za 60 od sto, zbog če ga su ra ta ri "do ve de-ni do pro sjač kog šta pa i na la ze se na ivi ci op stan ka". s. p.

Otva ra njem pr vih po gla vlja sa Evrop skom uni jom Sr bi ja je ste kla re pu ta ci ju ze mlje po-

želj ne za stra na ula ga nja. Po gla vlja ko ja se ti ču po ljo pri vre de i ru ral nog raz vo ja tre ba lo bi da bu du otvo re-na 2017. go di ne. Šta o to me ka žu struč nja ci?

- U na šem je in te re su da se ta po gla vlja što pre otvo re, jer tre ba ima ti u vi du da bi naj ve ći broj pro-pi sa i stan dar da tre ba lo im ple men-ti ra ti upra vo u toj obla sti - iz ja vio je ge ne ral ni di rek tor kom pa ni je "Glo-bal seed" sa ša vi to še vić.

Vi to še vić do da je i da je naj ve ći pro blem na šeg agra ra ne kon ku rent-nost, jer ne mo že mo da pa ri ra mo pro iz vo đa či ma iz Evrop ske uni je.

Agro e ko no mi sta Mi la din Še var-lić sma tra da re sor no mi ni star stvo

vo di agrar nu po li ti ku ko ja je ne iz-ve sna i ne sta bil na, što je u su prot-no sti sa agrar nom i ru ral nom po li ti-kom Evrop ske uni je.

Na po mi nju ći da je agrar ni bu-džet za 2016. go di nu ma nji za čak mi li jar du di na ra od ovo go di šnjeg, Še var lić tvr di da će sub ven ci je u po ljo pri vre di bi ti ma nje u na red noj go di ni.

Po želj no bi bi lo da se po gla vlja što pre otvo re, jer je Sr bi ji naj po-treb ni je in ve sti ra nje u pre ra đi vač ki sek tor, ko ji je u eri tran zi ci je pot pu-no de va sti ran, a sa dru ge stra ne, to je i šan sa da se pro duk ci ja pri mar-ne po ljo pri vre de pre tvo ri u pro iz vo-de sa ve ćom do da tom vred no šću i da ta ko, kao dr ža va, do bi je mo ve će de vi zne pri li ve, tvr de ana li ti ča ri.

s. p.

NO VI SAD • uz Otva ra nJe pr vih pre GO va rač kih pO Gla vlJa sa eu

„agrar na po li ti ka ne iz ve sna i ne sta bil na"na po mi nju ći da je agrar ni bu džet za 2016. go di nu ma nji za čak mi li jar du di na ra od ovo-go di šnjeg, Še var lić tvr di da će sub ven ci je u po ljo pri vre di bi ti ma nje u na red noj go di ni.

BE O GRAD • ne za dO vOlJ stvO pO lJO pri vred ni ka

ra ta ri: an ti a grar na po li ti ka dr ža ve

� Ra�ta�ri�pre�dr�la�žu�da�se�sma�nje�ak�ci�ze�na�di�zel�go�ri�vo

ra ta ri pred la žu da se zbog uma nje nih sub ven ci ja sle de će go di ne sma nje ak ci ze za di zel go ri vo po ljo pri vred ni ci ma za 50 od sto

BE O GRAD • Od Je Ci pa ri skOG sa Mi ta O kli Mi

po ljo pri vre da naj po go đe ni ja kli mat skim pro me na masr bi ja ima ti oba ve zu sma nje nja emi si ja ga so va sa efek tom sta kle ne ba šte za 9,8 od sto do 2030. go di ne u od no su na si tu a ci ju iz 1990. go di ne

325. decembar 2015.

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ve te ri nar ska in spek ci ja Mi ni­star stva po ljo pri vre de i za šti­te ži vot ne sre di ne iz pro me ta

je po vu kla oko 209 ki lo ga ma ba gre­mo vog, li po vog i šum skog me da ko­ji pa ku je i pro iz vo di „Iri kom“ iz Be­o gra da, a ko ji je za te čen u mar ke tu „For tu na“ u Aran đe lov cu. Kon tro le su ra đe ne zbog sum nje na is pu nje­nost pro pi sa nih uslo va za kva li tet me da kao i ne re al no ni ske ma lo pro­daj ne ce ne.

­ Na osno vu do bi je nog iz ve šta ja la bo ra to rij skih ana li za od 27. no­vem bra 2015. go di ne, ko je je iz dao In sti tut za hi gi je nu i teh no lo gi ju me sa, po vu če ne ko li či ne me da ne is pu nja va ju uslo ve kva li te ta u smi­slu sen zor skih svoj sta va, kao i uslo­ve u po gle du he mij skih pa ra me ta ra pro pi sa nih Pra vil ni kom o kva li te tu i dru gim zah te vi ma za med i pro­iz vo de od me da. Ob zi rom da med ne is pu nja va sve pa ra me tre pro pi­sa nog kva li te ta, kao i či nje ni ca da je pro iz vo đač de kla ra ci jom do veo

po tro ša ča u za blu du, med se sta vlja van pro me ta, sa op šti lo je Mi ni star­stvo po ljo pri vre de.

Ve te ri nar ski in spek to ri su po vu­če ne ko li či ne me da upa ko va li i za­pe ča ti li do ko nač nog po stu pa nja sa pro iz vo dom, jer i pro iz vo đač kao i ve te ri nar ska in spek ci ja mo gu zah­te va ti su per a na li zu pro iz vo da.

U po me nu tom objek tu u Aran đe­lov cu, za te če no je i oko 80 ki lo gra­ma li vad skog me da istog pro iz vo­đa ča, ko ji ni je uzor ko van, ali je tu ko li či nu me da iz pro me ta po vu kao sam su bje kat u po slo va nju hra nom, zbog sum nje u kva li tet.

Ve te ri nar ska in spek ci ja na sta­vlja kon tro lu svih ve le pro da ja i di­stri bu tiv nih cen ta ra ka ko bi iz vr ši li po vla če nje spor nog me da sa tr ži šta do okon ča nja in spek cij skog po stup­ka i utvr đi va nja či nje nič nog sta nja na me stu pro iz vod nje, a na osno vu bro ja i po da ta ka o pro iz vod noj par­ti ji – se ri ja pro iz vod nje L01.

S. P.

U vre me nu ka da srp ska se­la osta ju pu sta, a mla di od la ze u ve li ke gra do ve u

po tra zi za bo ljim uslo vi ma za ži vot u in đij skoj lo kal noj sa mo u pra vi po­ru ču ju da će to kom 2016. go di ne ak ce nat bi ti sta vljen na ula ga nja u se la. Ka ko se ovih da na mo glo ču ti, do bar deo sred sta va iz bu dže ta za 2016. bi će usme ren ka raz vo ju in­đij skih se la i ka pi tal ne pro jek te.

Stra te ški plan op šti ne In đi ja od pre de set go di na bio je da se iz jed­

na če uslo vi ži vo ta u gra du i u na­se lje nim me sti ma, a to kom 2015. ne ki pro jek ti su već po če li da se re a li zu ju. Ka ko je is ta kao pred sed­nik op šti ne In đi ja, Pe­tar­Fi­li­po­vić, bi će re a li zo va no ne ko li ko ve li kih pro je ka ta, a ni jed no se lo ne će bi ti iz o sta vlje no.

­ Ne že li mo sa mo da ula že mo u grad sku in fra struk tu ru, iako ov de po sto je ve li ki pro jek ti ko ji ula ze u za vr šnu fa zu. Na še traj no opre de­lje nje je ste raz voj se la i stva ra nje

što bo ljih uslo va za ži vot i to će bi­ti naš fo kus ­ po ru čio je pred sed nik Fi li po vić i is ta kao:

­ To kom 2015. go di ne smo za po­če li pro je kat re kon struk ci je Do ma kul tu re u Ma ra di ku i de li mič ne re­kon struk ci je zgra de me sne za jed­ni ce, ta ko da ovaj po sao pri vo di mo kra ju. Reč je o objek ti ma ko ji su se na la zi li u ve o ma lo šem sta nju, a na kon za vr šet ka ra do va me šta ni Ma ra di ka će ima ti jed no le po me sto za odr ža va nje svih zna čaj nih ma­ni fe sta ci ja u se lu. Je dan deo sred­sta va smo pred vi de li u bu dže tu za 2016. i na taj na čin će mo opre mi ti ovaj Dom kul tu re. Upo re do su po­če li ra do vi na ure đe nju beš čan skog Do ma kul tu re, a ta ko đe smo u bu­dže tu osta vi li po zi ci ju za za vr še tak

ovog ve li kog po sla. Po red ra do va na re kon struk ci ji Do ma, pla nom i pro­gra mom smo pred vi de li sre đi va nje tr ga is pred ovog objek ta ta ko da će mo ima ti ima ti ure đen je dan seg­ment u cen tru se la.

Go vo re ći o Čor ta nov ci ma, Fi li po­vić u pr vi plan is ti če za la ga nje da se to kom 2016. go di ne pu sti u funk ci ju vo do vod na mre ža i da me šta ni ovog na se lja na kon to li ko go di na če ka nja do bi ju pi ja ću vo du.

­ Ta ko đe je u pla nu i iz grad nja ka pe le u Čor ta nov ci ma za ko ju po­sto ji već idej no re še nje, a ra do ve

će spro vo di ti JKP „Ko mu na lac“. S ob zi rom da u No vim Kar lov ci ma i Kr če di nu ima mo Do mo ve kul tu re ko ji se na la ze u od lič nom sta nju, ka da je reč o in ve sti ci ja ma, u pla­nu je iz grad nja par king pro sto ra is pred ovih do mo va i ure đe nje pla­toa. U No vom Slan ka me nu ta ko đe pla ni ra mo ure đe nje cen tra se la kao i pi jač nog pro sto ra, a u Lju ko­vu ure đe nje par kin ga i as fal ti ra nje po je di nih uli ca ­ is ta kao je na kra ju pred sed nik.

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Po ljo pri vred na in spek ci ja Mi ni­star stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne je pre ma po­

sta vlje nom pla nu ak tiv no sti an ga­žo va nja in spek ci je u ci lju su zbi ja nja si vog tr ži šta i obez be đi va nja bez­bed nih pro iz vo da na tr ži štu, oba vi la kon tro lu pro me ta vi na i ra ki je na pi ja ca ma i u ugo sti tenj skim objek ti­ma. Plan ska kon tro la pro iz vo da ra­đe na je na osno vu pro ce ne da li je po treb no po ja ča ti kon tro lu u ovom seg men tu, a na osno vu po da ta ka pred hod nih ak tiv no sti in spek ci je i iz ra že nog in te re sa jav no sti za le­gal nost i bez bed nost, kao i kva li tet pro iz vo da na tr ži štu.

Ak ci ja je ob u hva ti la kon tro lu u 2.088 obje ka ta u pe ri o du no vem­bar­de cem bar 2015.go di ne.

Kon tro la je vr še na na pi ja ca ma i ugo sti telj skim objek ti ma, i to:

­ pro met vi na i ra ki je u rin fu znom sta nju ne re gi stro va nih pro iz vo đa ča,

­ pro ve re bez bed no sti pro iz vo da bez ori gi nal nog pa ko va nja i

­ pro met vi na sa ne pot pu nim de­kla ra ci ja ma, bez kon trol nih bro je va (vi na iz ne le gal nih to ko va).

Od ukup no 2.088 kon tro la, na ve­de ne kon tro le su iz vr še ne:

­ na pi ja ca ma 438,­ u ugo sti telj skim objek ti ma 1.485 ­ u pro me tu vi na 165.Na pi ja ca ma od 438 kon tro la za­

te če no je 65 pre kr ši o ca, što pred­sta vlja 15 od sto. Od u ze to je 243 li­ta ra pi ća od če ga je 72 li ta ra vi na i 171 li ta ra ra ki je.

Sva ko li či na od 243 li ta ra vi­na i ra ki je je od u ze ta i uni šte na na osno vu iz da tih re še nja pre kr ši o ci­ma i bi će pod ne te i pri ja ve na osno­vu za kon skih ovla še nja.

U ugo sti telj skim objek ti ma iz vr­še no je 1.485 kon tro la i za te če no je 182 pre kr ši o ca, što je 12 pro ce na­ta. Od u ze to je i uni šte no 359 li ta ra pi ća, od če ga je 48 li ta ra vi na i 311 li ta ra ra ki je.

Sva ko li či na od 359 li ta ra vi­na i ra ki je je od u ze ta i uni šte na na osno vu iz da tih re še nja pre kr ši­o ci ma, i bi će pod ne te i pri ja ve na osno vu za kon skih ovla še nja.

Kon to la de kla ri sa nja vi na­po se­do va nje kon trol nih bro je va iz vr še na je u 165 obje ka ta i za te če no je 41 pre kr ši oc, što pred sta vlja 25 od sto. Re še nji ma po ljo pri vred ne in spek ci­je na lo že no je po vla če nje iz pro me­ta 236,33 li ta ra vi na bez kon trol nih bro je va na de kla ra ci ja ma, što zna či da po ti ču iz ne pri ja vlje ne ­ ne le gal­ne pro iz vod nje.

S. P.

BE O RADAK CI JA VET E RI NAR SKE IN SPEK CI JE

Po­vla­če­nje­ne kva li tet nog me da iz pro me ta

Na sta vlja se kon tro la me da

BE O GRAD­•­AK­CI­JA­PO­LJO­PRI­VRED­NE­IN­SPEK­CI­JE

Su­zbi­ja­nje­si­ve­eko­no­mi­jeAk­ci­ja­je­ob­u­hva­ti­la­kon­tro­lu­u­2.088­obje­ka­ta­u­pe­ri­o­du­no­vem­bar-de­cem­bar­2015.go­di­ne­–­Od­u­ze­te­ve­će­ko­li­či­ne­vi­na­i­ra­ki­je­iz­ne­pri­ja­vlje­ne­-­ne­le­gal­ne­­pro­iz­vod­nje

Ta be lar ni pri kaz iz vr še nih kon tro la i ot kri ve nih pre kr ša ja

IN ĐI JA­•­PRI­O­RI­TE­TI­ULA­GA­NJA­U­NA­SE­LJE­NIM­ME­STI­MA­U­2016.­GO­DI­NI

Se­la­ni­su­za­po­sta­vlje­na-­Na­še­traj­no­opre­de­lje­nje­je­ste­raz­voj­se­la­i­stva­ra­nje­što­bo­ljih­uslo­va­za­ži­vot­i­to­će­bi­ti­naš­fo­kus­-­po­ru­ču­je­pred­sed­nik­Op­šti­ne­In­đi­ja­Pe­tar­Fi­li­po­vić

Ure­đe­nje­pla­toa­is­pred­Do­ma­kul­tu­re­u­Sa­sa­ma

Pe­tar­Fi­li­po­vić

De­li­mič­na­re­kon­struk­ci­ja­zgra­de­me­sne­za­jed­ni­ce­u­Ma­ra­di­ku

4 25. decembar 2015.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (16)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U Ma­na­sti­ru­ Ra­ča,­ sve­ti­nji­ iz­1275.­go­di­ne­pod­no­pla­ni­ne­Ta­re,­u­mi­ru­sto­let­nih­šu­ma­

i­ či­stih­ vo­da,­ ne­što­ re­me­ti­ ve­kov­ni­mir­ i­ spo­koj.­ Bri­ga­ pri­ti­sla­ igu­ma­na­ma­na­stir­skog­ ar­hi­man­dri­ta­ Sa­vu,­do­ma­ći­na­ ove­ isto­rij­ske­ ku­će.­ Oko­1.030­hek­ta­ra­man­stir­skih­po­se­da­na­pla­ni­ni­ Ta­ri,­ ne­kad­od­u­ze­tih,­ pa­do­ne­tim­Za­ko­nom­o­re­sti­tu­ci­ji­cr­kve­ne­imo­vi­ne­sprem­nih­za­vra­ća­nje­ma­na­sti­ru,­odav­no­je­bez­ozbilj­ni­je­kon­tro­le­i­za­šti­te­pri­ro­de.Po­seb­no­ je­ ugro­že­no­ oko­ 200­

hek­ta­ra,­ na­ tu­ri­stič­ki­ atrak­tiv­nim­pro­sto­ri­ma­Ta­re,­na­naj­lep­šem­pod­ruč­ju­ Ka­lu­đer­skih­ ba­ra.­ Ma­da­ je­ po­Za­ko­nu­o­re­sti­tu­ci­ji­cr­kve­ne­imo­vi­ne­ne­do­zvo­lje­na­ pro­da­ja­ po­se­da­ ko­je­tre­ba­vra­ti­ti­ma­na­sti­ru,­de­se­ti­ne­ ta­kvih­pla­ce­va­se­pro­da­je­i­tu,­na­na­šoj­imo­vi­ni,­ lju­di­gra­de­vi­ken­di­ce­ i­ku­će­za­od­mor,­po­ža­lio­se­jav­no­sti­igu­man­Sa­va,­uz­na­gla­sak­da­je­ta­pri­ča­po­če­la­još­1946.­go­di­ne.­Jer,­ta­da­šnjom­agrar­nom­re­fo­rom­

dr­ža­va­je­od­u­ze­la­i­uze­la­u­svo­je­vla­sni­štvo­1.030­hek­ta­ra­po­se­da­na­Ta­ri­(od­to­ga­oko­800­hek­ta­ra­pod­šu­mom,­ a­ osta­tak­ je­ zi­rat­na­ ze­mlja),­ko­ji­ma­je­do­ta­da­ga­zdo­vao­ma­na­stir­Ra­ča:­ve­li­ki­po­se­di­od­se­la­Ra­če­uz­vod­no­isto­i­me­nom­re­kom,­pa­na­pla­to­Ka­lu­đer­skih­ ba­ra,­ sve­ u­ tri­ ka­ta­star­ske­op­šti­ne.­Ka­sni­je­ je­do­šlo­na­upra­vlja­nje­Šum­skoj­upra­vi­u­Uži­cu,­a­po­tom­pre­ba­če­no­ve­ćim­de­lom­(šu­me)­u­nad­le­žnost­Na­ci­o­nal­nog­par­ka­Ta­ra,­a­ma­njim­(ze­mlja)­na­ko­ri­šće­nje­ Ze­mljo­rad­nič­koj­ za­dru­zi­ „Ba­ji­na­Ba­šta”­ (ne­što­ma­lo­ po­se­da­ bi­lo­ je­ i­u­ ru­ka­ma­ SO­ Ba­ji­na­ Ba­šta­ i­ Do­ma­zdra­vlja).Sva­šta­ je­ tu­ de­ce­ni­ja­ma­ ra­đe­no,­

de­lje­no­ na­ pla­ce­ve,­ pro­da­va­no.­ Bi­la­

je­ to­ pra­va­ ras­pro­da­ja­ imo­vi­ne­ ko­ja­ je­ od­u­ze­ta­ma­na­sti­ru.­De­ša­va­ se­i­ ne­što­ ap­surd­no.­ Za­dru­ga­ je­ imo­vi­nu,­ko­ja­joj­je­da­ta­na­upra­vlja­nje­pro­da­la,­a­tu­ku­po­pro­da­ju­dr­ža­va­je­odo­bri­la.­Jer,­ta­ze­mlja­je­ima­la­ti­tu­la­ra,­ a­ to­ je­ma­na­stir!­Da­nas­ se­ne­zna­ tač­no­ ko­li­ko­ je­ pla­ce­va­ na­ma­na­stir­skoj­ ze­mlji,­ ne­ko­li­ko­ de­se­ti­na,­pro­ce­nju­ju­u­man­sti­ru.­Da­stvar­bu­de­go­ra,­ ma­da­ je­ pre­ tri­ go­di­ne­ do­net­Za­kon­ o­ vra­ća­nju­ cr­kve­ne­ imo­vi­ne,­i­da­lje­se­po­je­di­ni­de­lo­vi­od­ tih­200­hek­ta­ra­ pro­da­ju.­ Što­ se­ ti­če­ma­na­stir­ske­šu­me,­sa­800­hek­ta­ra­ga­zdu­je­Na­ci­o­nal­ni­park­Ta­ra.„Ne­ki­ lju­di,­ po­što­ na­knad­no­ sa­

zna­ju­da­su­ku­piv­ši­plac­za­vi­ken­di­cu­u­stva­ri­ku­pi­li­ma­na­stir­sku­ze­mlju,­do­la­ze­kod­nas­u­ma­na­stir­da­za­tra­že­moj­ bla­go­slov,­ pla­še­ći­ se­ ana­te­me,­ pro­klet­stva­ ako­ uzmu­man­stir­sku­sve­tu­ze­mlju.­Ni­ko­me­ne­da­jem­bla­go­slov,­ni­ana­te­mu,­na­to­ne­mam­pra­vo.­Lju­de­sa­ve­tu­jem­da­ne­upa­da­ju­u­ma­na­stir­sku­imo­vi­nu.­I­da­od­u­sta­nu­od­tih­po­slo­va,­da­ih­pra­va­bož­ja­ka­zna­ne­stig­ne”,­go­vo­ri­Sa­va.

Di­rek­tor­ Ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge­u­Ba­ji­noj­Ba­šti­Ra­doj­ko­Ja­ko­vlje­vić,­u­iz­ja­vi­za­jav­nost­ka­že­da­za­dru­ga­ima­sve­ga­dva­de­se­tak­hek­ta­ra­te­imo­vi­ne­na­ko­ri­šće­nju.­Vre­me­nom­su­se­me­nja­li­ko­ri­sni­ci,­ne­što­je­i­u­vla­sni­štvu­Voj­ne­usta­no­ve­Ta­ra.­Po­nje­mu,­ne­kad­se­ni­je­mi­sli­lo­na­vra­ća­nje­ze­mlje­ma­na­sti­ru,­a­po­se­di­su­sad­ras­par­ce­li­sa­ni.Ka­ko­ se­ ga­zdu­je­ ma­na­stir­skom­

šu­mom,­ di­rek­tor­ Na­ci­o­nal­nog­ par­ka­Ta­ra­Bo­ban­To­mić,­u­iz­ja­vi­za­jav­nost­ka­že:­ „Šu­me­ma­na­sti­ra­ su­na­Ka­lu­đer­skim­ba­ra­ma­i­u­se­luRa­ča,­ ve­ći­na­ na­ pa­di­na­ma­ pla­ni­

ne,­reč­je­uglav­nom­o­ogrev­nom­dr­ve­tu.­Ni­je­isti­na­da­se­če­mo­tu­šu­mu­ra­di­pro­da­je.­Ima­mo­uput­stvo­Vla­de­Sr­bi­je­ od­ po­čet­ka­ pro­šle­ go­di­ne­ da­ne­ tre­ba­ se­ći­ tu­ šu­mu­ do­ ko­nač­ne­pri­me­ne­Za­ko­na­o­vra­ća­nju­cr­kve­ne­imo­vi­ne­ I­ mi­ to­ po­štu­je­mo.­ Uosta­lom,­ima­mo­do­volj­no­svo­je­šu­me­na­ukup­no­oko­8.000­hek­ta­ra­ko­jom­ga­zdu­je­mo.­Ma­na­stir­ska­se­je­di­no­se­če­zbog­pro­re­da­i­uz­odo­bre­nje­ igu­ma­na,­ko­ji­ je­dao­sa­gla­snost­na­tak­sa­ci­ju­(me­re­nje­ i­po­pi­si­va­nje­sta­ba­la),­ko­ja­je,­ma­da­na­nju­ni­smo­oba­ve­zni,­upra­vo­ u­ to­ku.­ Ako­ ne­ko­ po­se­du­je­po­dat­ke­ o­ neo­vla­šće­noj­ se­či­ i­ šum­skim­kra­đa­ma,­tre­ba­lo­bi­da­to­pri­ja­vi­nad­le­žni­ma.­Ina­če,­Na­ci­o­nal­ni­park­u­mno­gim­pri­li­ka­ma­po­ma­že­ma­na­sti­ru:­ na­pra­vi­li­ smo­ dva­ no­va­ to­a­le­ta­kraj­ma­na­sti­ra,­ure­đu­je­mo­šet­ne­sta­ze,­či­sti­mo­pro­sto­re,­ali­to­mo­žda­ni­je­do­volj­no­vi­dlji­vo.”­(jun­2009).

Pri mer iz Hr vat ske - Na pla ći va nje na me taSrp­skoj­ pra­vo­slav­noj­ cr­kvi­ (SPC)­

u­Hr­vat­skoj­pro­te­klih­go­di­na,­na­kon­vi­še­go­di­šnjih­ gr­če­vi­tih­ na­po­ra­ pred­stav­ni­ka­te­cr­kve­i­nje­nih­prav­nih­za­stup­ni­ka,­ hr­vat­ska­ dr­ža­va­ vra­ti­la­ je­deo­imo­vi­ne­ko­ji­joj­je­svo­je­vre­me­no­

od­u­zet,­ali­je­reč­o­sa­svim­ma­lom­de­lu­–­ma­nje­od­dva­od­sto.Upr­kos­ to­me,­ za­gre­bač­ki­ ar­hi­

je­rej­ski­ na­me­snik­ Mi­len­ko­ Po­po­vić­ i­prav­ni­ za­stup­ni­ci­ SPC­a­ u­ Za­gre­bu,­Si­mo­Ra­jić­i­Zo­ran­No­va­ko­vić,­is­ta­kli­su­po­čet­kom­2001.­go­di­ne,­u­raz­go­vo­ru­za­Ta­njug,­da­po­zdra­vlja­ju­taj,­ma­kar­i­sim­bo­li­čan­ko­rak­u­vra­ća­nju­imo­vi­ne­SPC,­kao­na­go­ve­štaj­da­bi­i­osta­la­imo­vi­na­mo­gla­da­bu­de­vra­će­na.Do­ sa­da­ je­ vra­ćen­ deo­ cr­kve­ne­

imo­vi­ne­i­to­sa­mo­u­Za­gre­bu­i­Ri­je­ci,­a­SPC­još­če­ka­da­joj­se­vra­ti­ne­ko­li­ko­de­se­ti­na­hi­lja­da­kva­drat­nih­me­ta­ra­po­slov­nog­pro­sto­ra,­nasto­ti­ne­sta­no­va,­vi­še­de­se­ti­na­hi­

lja­da­hek­ta­ra­ze­mlji­šta­ i­ šu­ma,­ma­na­stir­ska­ima­nja,­umet­nič­ke­vred­no­sti…­ U­ Za­gre­bu­ je­ do­ 2014.­ go­di­ne­vra­će­no­oko­3.000­od­ukup­no­7.000­kva­drat­nih­me­ta­ra­po­slov­nog­pro­sto­ra.­ U­ hr­vat­skim­ me­di­ji­ma­ ob­ja­vlje­no­je­da­je­vra­će­no­7.000­kva­dra­ta,­valj­da­da­bi­se­po­ka­za­lo­da­se­SPC­u­vra­ća­ ve­li­ka­ imo­vi­na,­ od­no­sno­ da­hr­vat­ska­ de­mo­krat­ska­ dr­ža­va­ vra­ća­imo­vi­nu­nje­nim­pra­vim­vla­sni­ci­ma­i,­ka­ko­u­Hr­vat­skoj­ka­žu,­„ma­njin­skim”­ver­skim­za­jed­ni­ca­ma.Za­gre­bač­ki­ pa­roh­ Po­po­vić­ is­ti­če­

da­ni­jed­na­zgra­da­ni­je­vra­će­na­u­ce­li­ni,­u­ob­li­ku­u­kom­je­od­u­ze­ta,­već­je­vra­ćen­sa­mo­po­slov­ni­pro­stor­po­je­di­nač­no,­a­za­sva­ki­je­tre­ba­lo­pod­no­si­ti­po­se­ban­zah­tev.­Me­đu­tim,­i­u­dru­gim­me­sti­ma­ u­ Hr­vat­skoj­ stva­ri­ se­ ni­su­po­ma­kle­„s­mr­tve­tač­ke”,­a­SPC­po­se­du­je­zgra­de­i­ima­nja­u­Pa­kra­cu­i­na­Pa­pu­ku,­na­pod­ruč­ju­Kar­lov­ca,­Kni­na,­Ši­be­ni­ka…Objek­ti­ SPC­a­ ne­ret­ko­ se­ ko­ri­ste­

za­hr­vat­ske­„dr­žav­ne­po­tre­be”,­u­nji­ma­su­sme­šte­ne­i­ra­de­dr­žav­ne­slu­žbe­ i­ or­ga­ni,­ kao,­ na­ pri­mer,­ po­li­ci­ja.­Za­gre­bač­ki­ar­hi­je­rej­ski­na­me­snik­Po­po­vić­na­vo­di­pri­mer­Kar­lov­ca,­gde­su­po­li­ci­ja­ i­žu­pa­nij­ska­upra­va­sme­šte­ne­u­zgra­de­či­ji­je­vla­snik­SPC.­„To­je”,­oce­nju­je­on,­„ti­pi­čan­pri­mer­aro­gan­ci­je­hr­vat­ske­dr­ža­ve­pre­ma­SPC.”­Po­po­vić­ka­že­da­je­vra­ća­nje­imo­vi­ne­„kru­ci­jal­no­pi­ta­nje”­za­SPC­u­Hr­vat­skoj­i­is­ti­če:­„Da­vra­ti­mo­pe­ti­nu­imo­vi­ne,­mo­gli­bi­smo­nor­mal­no­da­ži­vi­mo,­bez­iči­je­po­mo­ći.”

Ma će hin ski od nos

„Hr­vat­ska­ vlast”,­ ka­že­ Po­po­vić,­„ne­po­ka­zu­je­sprem­nost­da­uče­stvu­je­u­ob­no­vi­pra­vo­slav­nih­cr­ka­va,­sru­še­nih­ i­ ošte­će­nih­ to­kom­ pro­te­klog­ra­ta­u­Hr­vat­skoj.”­Ilu­stru­ju­ći­taj­ma­će­hin­ski­od­nos­on­na­vo­di­da­je­2000.­go­di­ne­Ka­to­lič­koj­cr­kvi­odo­bre­no­oko­220­mi­li­o­na­ku­na,­od­no­sno­30­mi­li­o­na­evra,­sa­mo­za­fi­nan­si­ra­nje­tro­ško­va­žu­pa­i­žup­ni­ka.­SPC­u­Hr­vat­skoj­to­i­ne­tra­ži,­jer­to­ni­je­u­nje­noj­pri­ro­di­i­ opre­de­lje­nju,­ ali­ sma­tra­ da­ bi­ Hr­vat­ska­tre­ba­lo­da­uče­stvu­je­u­ob­no­vi­pra­vo­slav­nih­cr­ka­va­ošte­će­nih­i­po­ru­še­nih­u­ ra­tu­ i­ da­SPC­vra­ti­ od­u­ze­tu­imo­vi­nu.­Epar­hij­ski­sa­vet­u­Za­gre­bu­već­ ne­ko­li­ko­ go­di­na­ tra­ži­ od­ Hr­vat­ske­da­uče­stvu­je­u­ob­no­vi­cr­ka­va,­ali­bez­uspe­ha.­Bi­lo­bi­i­pra­ved­no­da­se­SPC­ na­dok­na­di­ iz­gu­blje­na­ do­bit­ ko­ju­bi­ima­la­od­ne­vra­će­nog­po­slov­nog­

pro­sto­ra­i­sta­no­va,­sa­mo­da­je­mo­gla­da­ ih­ ko­ri­sti.­ Te­ška­bor­ba­ za­ vra­ća­nje­ imo­vi­ne­SPC­u­Hr­vat­skoj­po­če­la­je­1997.­go­di­ne,­ka­da­je­do­net­za­kon­po­li­ti­zo­va­nog­i­ide­o­lo­gi­zo­va­nog­na­zi­va­–­Za­kon­o­na­kna­di­za­imo­vi­nu­od­u­ze­tu­za­vre­me­ju­go­slo­ven­ske­ko­mu­ni­stič­ke­vla­da­vi­ne.­Taj­za­kon­bio­­je­i­u­funk­ci­ji­ta­da­šnjih­iz­bo­ra,­ali­–­ka­žu­pred­stav­ni­ci­SPC­–­ka­kav­god­da­ je­bio,­ ipak­ je­ pred­sta­vljao­ osnov­ da­SPC­kre­ne­u­bor­bu­za­vra­ća­nje­svo­je­imo­vi­ne.­To­je­za­SPC,­što­bi­se­re­klo­„ži­vot­no­pi­ta­nje”­ jer­bi­bez­ to­ga­bio­ugro­žen­i­njen­op­sta­nak­u­Hr­vat­skoj.

Ospo ra va ni kon ti nu i tet

Stav­SPC­od­po­čet­ka­je­bio­da­se­vra­ti­ ono­ što­ je­ od­u­ze­to­ –­ zgra­de,­sta­no­vi,­ šu­me­ i­ ze­mlji­šte…­Vra­ća­nje­imo­vi­ne­SPC­sma­tra­se­naj­pra­ved­ni­jim­re­še­njem,­ tim­pre­ jer­se­za­sve­ono­ što­ ne­mo­že­ da­ bu­de­ vra­će­no,­nu­di­na­kna­da­od­ukup­no­če­ti­ri­mi­li­o­na­ku­na.­Me­đu­tim,­SPC­i­nje­ni­prav­ni­za­stup­ni­ci­bi­li­ su,­a­ i­ još­ su,­ su­o­če­ni­ sa­ bez­broj­nim­pre­pre­ka­ma­u­ po­stup­ku­ vra­ća­nja­ imo­vi­ne,­ gde­ se­ u­Hr­vat­skoj­ko­ri­ste­sve­mo­gu­će­prav­ne­i­ dru­ge­ zač­ko­lji­ce­ da­bi­ se­ vra­ća­nje­imo­vi­ne­ote­ža­lo­i­odu­go­vla­či­lo.­Jed­na­od­ ta­kvih­pre­pre­ka­ je­ i­ ospo­ra­va­nje­kon­ti­nu­i­te­ta­SPC,­ko­ja­je­u­pro­te­klim­vre­me­ni­ma­ na­ pro­sto­ri­ma­ Hr­vat­ske­na­zi­va­na­raz­li­či­tim­ime­ni­ma.Pa­roh­za­gre­bač­ki­Po­po­vić­pod­se­ća­

da­je­za­vre­me­Austro­u­gar­ske­vla­da­vi­ne­ SPC­ na­zi­va­na­ „gr­ko­i­stoč­na”,­ „gr­ko­i­stoč­na­ ne­sje­di­nje­na”,­ i­ „gr­ko­i­stoč­na­pra­vo­slav­na­cr­kva”,­a­do­da­van­joj­je­čak­i­epi­tet­„ši­zma­tič­ka”.­A­uvek­se­iz­be­ga­va­lo­da­se­ka­že­da­ je­–­srp­ska.­Da­bi­se­do­ka­zao­kon­ti­nu­i­tet­SPC,­u­po­moć­su­po­zi­va­ni­i­isto­ri­ča­ri­ko­ji­su­se­po­ja­vlji­va­li­kao­ve­šta­ci.­Da­bi­se­ospo­ri­lo­ili­što­vi­še­ote­ža­lo­pra­vo­na­vra­ća­nje­imo­vi­ne­SPC,­pri­be­ga­va­se­i­dru­gim­„me­to­da­ma”.­Ta­ko­ je­od­SPC­ tra­že­no­da­ pla­ti­ na­me­te­ i­ iz­vre­me­na­usta­ške­NDH,­a­ni­je­po­mo­glo­ ni­ upo­zo­re­nje­ da­ se­ ti­me,­prak­tič­no,­pri­zna­je­kon­ti­nu­i­tet­Hr­vat­ske­sa­NDH­–­iz­nos­je­mo­rao­bi­ti­pla­ćen.­Osim­to­ga,­če­sto­se­„igra”­ i­na­za­sta­re­lost­po­je­di­nih­zah­te­va,­ne­bi­li­se­iz­be­glo­vra­ća­nje­imo­vi­ne.­Pred­stav­ni­ci­SPC­u­Hr­vat­skoj­i­nje­

ni­prav­ni­za­stup­ni­ci­ve­li­ke­na­de­po­la­žu­i­u­no­vi­za­kon­o­ver­skim­za­jed­ni­ca­ma.­Pre­ma­oce­ni­prav­nih­za­stup­ni­ka­SPC,­bu­du­ći­za­kon­o­ver­skim­za­jed­ni­ca­ma­tre­ba­da­re­ši­mno­go­pro­ble­ma,­a­naj­ve­ćim­do­me­tom­sma­tra­ju­to­što­bi­tre­ba­lo­da­se­uve­de­rav­no­prav­nost­ver­skih­za­jed­ni­ca­i­nji­ho­vo­odva­ja­nje­od­sek­ti,­a­što­prak­tič­no­zna­či­da­bi­osta­le­ tra­di­ci­o­nal­ne­ ver­ske­ za­jed­ni­ce­bi­le­rav­no­prav­ne­s­Ka­to­lič­kom­cr­kvom­u­Hr­vat­skoj.

(Na sta vi će se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la­na „Sud bi na od u ze te imo vi ne˝. Knji­ga se mo že na ru či ti (ce na 2.000,00 di na ra) kod iz da va ča ba nat ski kul­tur ni cen tar, JNA 35, No vo Mi lo še­vo, e­mail:ba nat ski kul tur ni cen tar@g mail.com ili na tel 023/783­155 ili kod auto ra na e­mail:gu lan@nsca­ble.net ili na tel. 063/8­666­527).

SUD BI NA OD U ZE TE CR KVE NE IMO VI NE

Po se di bez za šti te

Ka­da­ se­ oče­ki­va­lo­ da­ će­ se­kra­jem­ 1991.­ ili­ po­čet­kom­ 1992.­go­di­ne­ po­no­vo­ pred­ po­sla­ni­ci­ma­Na­rod­ne­ skup­šti­ne­Sr­bi­je­ po­ja­vi­ti­Za­kon­o­vra­ća­nju­imo­vi­ne­ver­skim­za­jed­ni­ca­ma,­ Srp­ska­ pra­vo­slav­na­cr­kva­je­bi­la­pred­lo­ži­la­i­svo­ju­ver­zi­ju­tek­sta­za­ko­na­ko­ji­je­imao­pet­čla­no­va.­ Iako­ ni­je­ ni­ raz­ma­tran,­iz­no­si­mo­i­taj­pred­log­SPC.Nje­gov­ tekst­ gla­si:­U­ čla­nu­1:­

„Zgra­de–za­du­žbi­ne,­ zgra­de–le­ga­ti,­ stam­be­ne­ i­ po­slov­ne­ zgra­de,­šu­me­i­ob­ra­di­vo­ze­mlji­šte,­ko­ji­su­Za­ko­nom­o­na­ci­o­na­li­za­ci­ji­na­jam­nih­zgra­da­(Slu­žbe­ni­list­FNRJ,­br.­52/58­i­3/59)­ili­po­dru­gim­osno­va­ma­ od­u­ze­ti­ cr­kva­ma­ i­ ver­skim­za­jed­ni­ca­ma­ i­ pre­šli­ u­ dru­štve­nu­svo­ji­nu,­vra­ti­će­se­u­svo­ji­nu­ra­ni­jem­sop­stve­ni­ku.”U­čla­nu­2:­ „Po­stu­pak­o­ zah­te­

vu­za­vra­ća­nje­zgra­da–za­du­žbi­na,­zgra­da–le­ga­ta,­ stam­be­nih­ i­ po­slov­nih­ zgra­da,­ šu­ma­ i­ ob­ra­di­vog­ze­mlji­šta­vo­di­ko­mi­si­ja­ko­ju­obra­zu­je­ Skup­šti­na­ op­šti­ne.­ Od­lu­ku­po­ žal­bi­ na­ pr­vo­ste­pe­no­ re­še­nje­do­no­si­ re­pu­blič­ka­ ko­mi­si­ja­ ko­ju­

obra­zu­je­mi­ni­star­ za­ ur­ba­ni­zam­ i­stam­be­no­ko­mu­nal­ne­de­lat­no­sti.”U­ čla­nu­ 3:­ „Ra­ni­ji­ sop­stve­nik­

(cr­kva­ i­ ver­ska­ za­jed­ni­ca)­ pod­no­si­zah­tev­ko­mi­si­ji­pre­ko­op­štin­skog­or­ga­na­upra­ve­nad­le­žnog­za­imo­vin­sko­prav­ne­ po­slo­ve­ pre­ma­me­stu­ gde­ se­ na­la­ze­ gra­đe­vin­ski­objek­ti­ i­ ze­mlji­šte.­ Uz­ zah­tev­ se­pod­no­si­i­od­lu­ka­(re­še­nje,­pre­su­da­ili­dru­gi­akt)­o­od­u­zi­ma­nju­zgra­da,­šu­ma­ ili­ ob­ra­di­vog­ ze­mlji­šta­ či­je­se­vra­ća­nje­tra­ži.”U­čla­nu­4:­„Zgra­de–za­du­žbi­ne,­

zgra­de–le­ga­ti,­stam­be­ne­i­po­slov­ne­zgra­de­pre­la­ze­u­vla­sni­štvo­cr­kve­ ili­ ver­ske­ za­jed­ni­ce­ka­da­op­štin­ska­ko­mi­si­ja­na­đe­da­je­zah­tev­oprav­dan­i­re­še­nje­po­sta­ne­pra­vo­sna­žno.­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­du­žna­je­da­sred­stvi­ma­iz­svog­bu­dže­ta­is­pla­ti­na­dok­na­du­sa­da­šnjim­pri­vat­nim­vla­sni­ci­ma­zgra­da,­uko­li­ko­su­one­pre­šle­u­pri­vat­ne­svo­ji­ne.”U­ čla­nu­ 5:­ „Šu­me­ i­ ob­ra­di­vo­

ze­mlji­šte­vra­ća­ju­se­ra­ni­jem­sop­stve­ni­ku­ (cr­kvi­ ili­ ver­skoj­ za­jed­ni­ci)­ ka­da­ ko­mi­si­ja­ na­đe­ da­ je­zah­tev­osno­van­ i­ da­ su­ is­pu­nje­ni­

pred­vi­đe­ni­ uslo­vi.­ Uko­li­ko­ se­ šu­me­i­ob­ra­di­va­ze­mlji­šta­ne­mo­gu­vra­ti­ti­ zbog­ pro­me­ne­ na­me­ne­ i­slič­no,­cr­kvi,­od­no­sno­ver­skoj­za­jed­ni­ci,­ pri­pa­da­ na­kna­da­ u­ dru­gom­ od­go­va­ra­ju­ćem­ ze­mlji­štu.­U­slu­ča­ju­da­se­stran­ke­ne­mo­gu­spo­ra­zu­me­ti­da­se­ume­sto­šu­me,­od­no­sno­ob­ra­di­vog­ze­mlji­šta­vra­ti­ dru­go­od­go­va­ra­ju­će­ ze­mlji­šte,­na­kna­da­se­mo­že­is­pla­ti­ti­u­nov­cu.”­ Ova­ko­ je­ iz­gle­dao­ pred­log­za­ko­na­Srp­ske­pra­vo­slav­ne­cr­kve­1991.­ go­di­ne.­ Nje­go­va­ Sve­tost,­pa­tri­jarh­ srp­ski­ go­spo­din­ Pa­vle,­sma­trao­je­ta­da­da­bi­se­na­ovaj­na­čin­ bar­ de­li­mič­no­ i­ s­ ve­li­kim­za­ka­šnje­njem­ is­pra­vi­la­ ve­li­ka­ne­prav­da­ na­ne­ta­SPC.­Me­đu­tim,­ni­za­kon­ko­ji­je­vra­tio­u­Na­rod­nu­Skup­šti­nu­ Sr­bi­je­ Slo­bo­dan­Mi­lo­še­vić,­ni­ti­ovaj,­ali­ni­Na­crt­ko­ji­su­ura­di­le­ vla­sti­ ko­je­ su­ do­šle­ po­sle­5.­ok­to­bra­2000.­go­di­ne,­još­se­ni­je­po­ja­vio­pred­po­sla­ni­ci­ma.­A­ni­do­po­čet­ka­2004.­go­di­ne,­ka­da­se­po­sle­ de­cem­bar­skih­ iz­bo­ra­ 2003.­for­mi­ra­no­vi­sa­ziv­Skup­šti­ne­Sr­bi­je­i­no­va­Vla­da.

Pred log za ko na SPC

525. decembar 2015.

U PO SE TI MLA DIM PO LJO PRI VRED NI CI MA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Dva de set pet go di šnji Dra gan Mi­lin­ko­vić je dan je od dvo ji­ce naj mla đih po ljo pri vred ni ka

u Ba či ci ma. U svom vla sni štvu ima 32 ju tra ze mlje, a ob ra đu je ukup no oko 95 ju ta ra, po što ve ći deo uzi ma u aren du.

- Uz ga jam stan dard ne po ljo pri-vred ne kul tu re: so ju, sun co kret, ku ku ruz i ži to. Od re pe sam od u-stao jer se ne is pla ti, ma da se sla bo is pla te i ove dru ge kul tu re, ali ipak mo ram da ih se jem zbog is hra ne svi nja. Dr žim oko sto ti njak ko ma-da, ali pi ta nje je da li ću do go di ne da na sta vim sa tim po slom, s ob zi-rom na ovo go di šnju ni sku ce nu od 130 di na ra po ki lo gra mu. Sve po-slo ve oba vljam sam, a rad ni dan mi tra je od se dam uju tro do se dam uve če. Ne mam ni da na od mo ra, ni ti da na bo lo va nja, pa za to i mi slim da je pre ma ovo me ko li ko ra dim mo-ja za ra da ve o ma ma la. Imam si na od tri go di ne i pla ni ram da i nje ga sa ve tu jem da se ba vi ovim po slom, ali sa mo pod uslo vom da bu de bo-

lja si tu a ci ja, ina če ću ga skre nu ti sa ovog pu ta – pri ča 25-go di šnji Dra-gan Mi lin ko vić iz Ba či na ca.

A uko li ko se to ne de si, ovaj mla-di po ljo pri vred nik ima u pla nu da se ba vi ne čim dru gim, jer ka ko ka že ne ma na me ru da ide u pro past zbog lo še ot kup ne ce ne i do da je:

- Ova kvo lo še sta nje u po ljo pri-vre di tra je una zad već dve tri go-di ne, gde smo – tu smo, stal no na istom me stu, ume sto da na pre-du je mo. Moj otac, od ko jeg sam i na sle dio ze mlju i po sao, ba rem je za pam tio ne ka bo lja vre me na, za raz li ku od mo je ge ne ra ci je. Znam da mi je on pri čao da je za go di nu ili dve ra da ne ka da mo gao da ku pi no-vu po ljo pri vred nu ma ši nu, a ja da-nas o to me mo gu sa mo da sa njam. Je di no što mo gu je ste da po dig nem ne ki kre dit, ali opet se po sta vlja pi-ta nje ka kav rod će da bu de i ka ko ću da vra tim ono što sam od ban ke uzeo. Dr ža va na nas mla de po ljo-pri vred ni ke uop šte ne gle da, ume-sto da nas sti mu li še i da nam da vo lju da ra di mo. Is pa da da bo lje ži vi ne ko ko ima pla tu 40.000 di-na ra me seč no ne go mi ko ji ra di mo

ze mlju, jer su to ipak re dov na pri-ma nja, za raz li ku od na ših. Se lja ci mo ra ju da vo de ra ču na to kom ce le go di ne, da kal ku li še mo kad će mo i šta pro da ti, od no sno u šta će mo da ulo ži mo. Raz o ča ran sam sta-

njem u po ljo pri vre di, ali sam ipak op ti mi sta, pa me je di no još dr ži ta na da da će bi ti bo lje.

­ S.­Mi­haj­lo­vić fo to:­M.­Mi­le­u­snić

Iako ima sa mo 25 go di na Pe tar Ra­kić iz Ba či na ca već mo že da se po hva li du go go di šnjim sta-

žom u po ljo pri vre di. Na i me, ovaj mla di Ba čin ča nin još kao de te po-ma gao je svom ocu Bra ni mi ru u po slo vi ma na nji vi, a od mah na kon za vr še ne sred nje ško le za auto me-ha ni ča ra osno vao je svo ju po ro di cu i osa mo sta lio se u po slu.

- Po što su mo ji sta ro se de o ci u Ba čin ci ma, sto čar stvom i po ljo pri-vre dom su se ba vi li još i mo ji de da i pra de da, zna či ge ne ra ci ja ma una-zad, ta ko da sam i ja taj po sao za-vo leo još od ma le na. Iako sam imao pri li ku da idem na da lje ško lo va nje ja sam se ipak opre de lio da osta-nem na se lu. Moj ta ta je pr vo dr žao bi ko ve, a po sled njih 15 go di na smo pre šli na svi njo goj stvo. Po če li smo sa sto ti nu, a sa da smo već sti gli do 300 ko ma da. Ima mo naj mo der ni je pra si-li šte i sve po treb ne pra te će objek te. Kod nas je u po slu glav ni ta ta, ali se ipak o sve mu za jed no do go va ra mo, ne do no si ni ka kve od lu ke dok se pr vo ne kon sul tu je sa mnom. Uglav nom uva ži mo je mi šlje nje i ret ko ka da ura di ne što po sop stve nom na ho đe-nju – ka že Pe tar Ra kić, po ljo pri vred-nik i sto čar iz Ba či na ca.

Ka ko ka že, ka da je od lu čio da se ba vi ovim po slom bio je pun op-ti mi zma i ela na, ali sa da ga je to već po ma lo na pu sti lo jer vi di da se od sto čar stva i po ljo pri vre de sve te že ži vi.

- Dr ža va ne pred u zi ma ni šta da una pre di po lo žaj nas mla dih po ljo-pri vred ni ka, po seb no ka da je ce na svi nja u pi ta nju. Ka žu da su u Ne-mač koj svi nje je dan evro, ali ni ko ne ka že da nji ho vi sto ča ri do bi ja ju 50 evra sub ven ci je od dr ža ve po to-vlje ni ku, a mi sa mo hi lja du di na ra. Po ne kad imam uti sak kao da že le da uni šte nas ma le sto ča re i da osta nu sa mo ve li ki. Za to sam ove go di ne i sma njio po vr ši nu ze mlje ko ju sam ob ra đi vao, sa 110 ju ta ra na 90, jer ne mo gu vi še da idem u mi nus i da pla ćam aren du a da mi ze mlja

ne stva ra pri hod. Od re pe sam od-u stao jer mi se ne is pla ti, ta ko da sa da se jem ku ku ru ze i so ju. Vi šak so je pro da jem, a ku ku ru ze i so ji-nu sač mu uzi mam za sto ku. Ima-mo svu po treb nu me ha ni za ci ju, a

pre se dam go di na ta ta je ku pio i kom bajn. Tru di mo se za jed nič kim ra dom da po la ko na pre du je mo, ali sve to ide ve o ma spo ro. Ni ko ko je na ze mlji ne mo že da od u sta ne od ovog po sla ta ko la ko, pa ni mo ja po-ro di ca, jer je u sve ovo što ima mo ula ga no tri če ti ri ge ne ra ci je una zad. Mi ra di mo mu ko trp no ce le go di ne i opet na kra ju za vi si mo što od vre-men skih pri li ka što od dr ža ve. Ja sam pro te kle go di ne je dva us peo da te škom mu kom odvo jim de set da na da odem sa po ro di com na mo re, jer sam bu kval no sva ki dan to kom ce le go di ne imao po sla. Zi mi dok na mi-rim sto ku i ura dim ne što po dvo ri štu već pad ne mrak, a le ti mi je udar no, usta jem u šest i po ceo dan sam sa ocem na nji vi, tek uve če oko de set uđem u ku ću – pri ča Pe tar, do da ju-ći da svi nje ko je uhra ni pro da je is-klju či vo na kup ci ma, jer oni od mah is pla ću ju no vac.

A na pi ta nje da li bi ne ko me ko je mlad pre po ru čio da se ba vi ovim po slom, Pe tar od go va ra po tvrd no i po ja šnja va:

- Uko li ko je ne ko na sle dio ima-nje i ze mlju, od no sno ako ima po-čet ni ka pi tal on da bih dao sa vet da

pro ba da ži vi od ze mlje. Ali, mo rao bi da zna da se sve ga tre ba od re ći ako že li da ne što za ra di. Jer, sve je sku po, od opre me, me ha ni za ci je,

do aren de, ta ko da se tre ba do-bro za pe ti i ne od u sta ja ti od mah na po čet ku. S.­Mi­haj­lo­vić­ fo­to:­M.­Mi­le­u­snić

BA ČIN CI­•­PE­TAR­RA­KIĆ,­25-GO­DI­ŠNJI­RA­TAR­I­STO­ČAR

Naš­rad­je­mu­ko­tr­pan,­a­na­pre­dak­spor-­Ni­ko­ko­je­na­ze­mlji­ne­mo­že­da­od­u­sta­ne­od­ovog­po­sla­ta­ko­la­ko,­pa­ni­mo­ja­po­ro­di­ca,­jer­je­u­sve­ovo­što­ima­mo­ula­ga­no­tri­če­ti­ri­ge­ne­ra­ci­je­una­zad.­Mi­ra­di­mo­­bu­kval­no­sva­ki­dan­to­kom­ce­le­go­di­ne­i­opet­na­kra­ju­za­vi­si­mo­što­od­vre­men­skih­pri­li­ka­što­od­dr­ža­ve­–­ka­že­mla­di­po­ljo­pri­vred­nik­i­sto­čar­iz­Ba­či­na­ca­Pe­tar­Ra­kić

BA ČIN CI­•­DRA­GAN­MI­LIN­KO­VIĆ,­25-GO­DI­ŠNJI­PO­LJO­PRI­VRED­NIK­

Op­ti­mi­sta­sam,­na­dam­se­bo­ljemSve­po­slo­ve­oba­vljam­sam,­a­rad­ni­dan­mi­tra­je­od­se­dam­uju­tro­do­se­dam­uve­če.­Ne­mam­ni­da­na­od­mo­ra,­ni­ti­da­na­bo­lo­va­nja,­pa­za­to­i­mi­slim­da­je­pre­ma­ovo­me­ko­li­ko­ra­dim­mo­ja­za­ra­da­ve­o­ma­ma­la­–­ka­že­Dra­gan­Mi­lin­ko­vić,­25-go­di­šnji­po­ljo­pri­vred­nik­iz­Ba­či­na­ca

Ne za do vo ljan ot kup nom ce nom svi nja

Dra­gan­Mi­lin­ko­vić,­po­ljo­pri­vred­nik­iz­Ba­či­na­ca

Sa sto ti nu sti gao je na 300 ko ma da svi nja

Pe­tar­Ra­kić­iz­Ba­či­na­ca

Ra­ki­ći­po­se­du­ju­svu­neo­p­hod­nu­me­ha­ni­za­ci­juPra si li šte po sa vre me nim stan dar di ma

6 25. decembar 2015.

IS­TRA­ŽI­VA­NJA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po­vr­ši­ne­ pod­ še­ćer­nom­ re­pom­ u­pred­sto­je­ćoj­ se­tvi­ 2015.­ go­di­ne­bi­le­su­zna­čaj­no­sma­nje­ne­ i,­po­

pro­ce­na­ma,­ oče­ki­va­lo­ se­ do­ 55.000­hek­ta­ra,­ što­ je­ znat­no­ uma­nje­nje­ u­od­no­su­ na­ 70.000­ hek­ta­ra­ u­ 2014.­go­di­ni­pod­slat­kim­ko­re­nom.­­Ta­ko­će­pro­duk­ci­ja­u­srp­skoj­še­ćer­noj­in­du­stri­ji­od­oče­ki­va­nih­590.000­to­na­še­će­ra,­ko­ja­se­do­go­di­la­1989.­go­di­ne,­i­2014.­go­di­ne,­i­da­lje­osta­ti­ne­nad­ma­šna!­To­će­osta­ti­že­lja­pre­ra­dji­va­ča­i­po­li­ti­ča­ra­ka­ko­bi­se­hva­li­li­sa­uspe­šnMe­dju­tim,­u­2015.­go­di­ni­bi­lo­je­za­se­ja­no­sa­mo­39.000­ hek­ta­ra.­ Zbog­ to­ga­ še­će­ra­ne­ne­ma­ju­do­volj­no­si­ro­vi­na.­Kam­pa­nje­u­2015.­go­di­ni­ne­će­bi­ti­u­še­će­ra­ni­u­Ža­blju.­­U­pro­šloj­kam­pa­nji­po­učin­ku­su­nad­ma­še­ne­sve­pret­hod­ne­kam­pa­nje.­Lanj­ska­du­ga­kam­pa­nja­2014.­go­di­ne­u­ srp­skim­še­će­ra­na­ma,­ko­ja­ je­ za­vr­še­na­tek­u­ja­nu­a­ru,­bez­ob­zi­ra­na­do­bre­pri­no­se­slat­kog­ko­re­na­i­re­kord­nu­pro­iz­vod­nju­še­će­ra,­osta­vi­la­je­gor­či­nu­zbog­po­te­ško­ća­ko­je­su­bi­le­pri­sut­ne,­što­se­od­ra­ža­va­lo­­na­ugo­va­ra­nje­se­tve­še­ćer­ne­re­pe­u­2015.­go­di­ni,­ali­će­se­ to­ose­ti­ti­ još­ne­ko­li­ko­go­di­na,­sve­dok­ se­ne­ vra­ti­ iz­gu­blje­no­ po­ve­re­nje­kod­se­lja­ka.­­ Za­in­te­re­so­va­nost­ pro­iz­vo­đa­ča­ je­

opa­la,­ s­ jed­ne­ stra­ne,­ zbog­ ce­ne,­ a­s­ dru­ge,­ zbog­ pro­du­že­ne­ kam­pa­nje,­ali­je­u­to­ku,­i­plan­je­da­po­stig­ne­mo­12.000­ hek­ta­ra­ kao­ i­ pro­šlih­ ­ go­di­na,­sa­zna­je­mo­od­di­rek­tor­ke­Fa­bri­ke­še­će­ra­TE­TO­Te­o­do­re­De­ak.­Re­kor­di­ iz­ mi­nu­le­ kam­pa­nje,­ pra­

će­ni­ po­te­ško­ća­ma,­ za­gor­ča­ni­ su­ ne­po­volj­nim­ ra­ču­ni­ca­ma­ i­ u­ Fa­bri­ci­ še­će­ra­TE­TO­u­Sen­ti,­ko­ja­ je­pre­ra­di­la­1.124.000­to­na­še­ćer­ne­re­pe­ i­pro­iz­ve­la­108.000­to­na­še­će­ra.­Zbog­to­ga­što­ se­ usled­ ne­po­volj­nih­ vre­men­skih­pri­li­ka­kam­pa­nja­odu­ži­la­ i­ tra­ja­la­čak­125­da­na,­ali­i­zbog­sta­nja­na­tr­ži­štu­i­ni­ske­ce­ne­še­će­ra,­po­go­đe­ni­su­i­pro­iz­vo­đa­či­ še­ćer­ne­ re­pe.­Osim­ni­že­ce­ne,­ko­ja­je­pre­do­če­na­još­pre­ne­go­što­je­va­đe­nje­re­pe­po­če­lo,­i­sma­nje­ne­di­ge­sti­je,­is­pla­ta­je­oba­vlje­na­sa­ve­li­kim­sma­nje­njem­i­za­ka­šnje­njem.­Na­si­ro­vin­skom­pod­ruč­ju­sen­ćan­ske­še­će­ra­ne­pro­se­čan­rod­bio­je­ve­ći­od­70­to­na­po­hek­ta­ru,­uz­di­ge­sti­ju­tek­ne­što­vi­šu­od­13­od­sto,­ali­bi­lo­je­i­ta­kvih­par­ce­la­na­ko­ji­ma­ je­slast­do­sti­za­la­sve­ga­osam­do­de­set­pro­ce­na­ta.­­Is­pla­ta­se­bi­la­odu­ži­la­jer­je­kam­

pa­nja­ po­tra­ja­la­ do­ 5.­ ja­nu­a­ra­ 2015.­go­di­ne.­ Naš­ plan­ je­ da­ sve­ oba­ve­ze­pre­ma­pro­iz­vo­đa­či­ma­ iz­mi­ri­mo­do­kra­ja­mar­ta­2015.­go­di­ne,­s­ob­zi­rom­na­to­da­se­kam­pa­nja­odu­ži­la­i­da­smo­ima­li­ova­ko­ve­li­ki­rod,­to­je­pred­sta­vlja­

ve­li­ko­ op­te­re­će­nje­ za­ še­će­ra­nu.­ Pro­iz­vo­đa­či­su­u­pro­se­ku­po­sti­gli­ce­nu­re­pe­od­3,20­do­3,30­di­na­ra­ki­lo­gram,­ka­že­Te­o­do­ra­De­ak.­Na­sve­po­te­ško­će­na­do­ve­za­le­su­se­

i­ne­po­volj­ne­okol­no­sti­ni­ske­ce­ne­še­će­ra­na­tr­ži­štu.­Ipak,­od­po­čet­ka­2015.­go­di­ne­ na­ evrop­skom­ i­ svet­skom­ tr­ži­štu­ še­će­ra­ do­šlo­ je­ do­ma­njeg­ po­ma­ka­jer­je­ce­na­ne­znat­no­po­ve­ća­na,­ali­di­rek­tor­ka­sen­ćan­ske­še­će­ra­ne­ve­li­da­je­u­ovom­tre­nut­ku­to­ne­do­volj­no­da­se­po­pra­vi­ne­po­vo­lja­si­tu­a­ci­ja.­Ona­na­gla­ša­va­da­se,­uz­pod­mi­ri­va­nje­do­ma­ćeg­tr­ži­šta,­dve­tre­ći­ne­pro­duk­ci­je­iz­ sen­ćan­ske­ še­će­ra­ne­ iz­vo­zi.­ Na­po­mi­nje­da­je­na­tr­ži­štu­Evrop­ske­uni­je­ce­na­to­ne­še­će­ra­370­do­380­evra.­U­EU­sen­ćan­ska­še­će­ra­na­će,­po­utvr­đe­noj­kvo­ti,­iz­iz­mi­nu­le­kam­pa­nje­iz­ve­sti­ 36.000­ to­na,­ dok­ će­ za­ pre­o­sta­le­ko­li­či­ne­kup­ce­tra­ži­ti­na­tr­ži­štu­ze­ma­lja­u­okru­že­nju,­u­Ma­ke­do­ni­ji,­Bo­sni­ i­Her­ce­go­vi­ni­i­dru­gim­ze­mlja­ma.Da­se­še­ćer­na­ re­pa­sa­nji­va­ tran­

spor­tu­je­ u­ de­cem­bru­ 2014.­ go­di­ne­i­ ja­nu­a­ru­2015.­go­di­ne­bio­ je­do­sa­da­ne­vi­đen­slu­čaj­u­Voj­vo­di­ni.­Raz­log­ovom­pre­se­da­nu­je,­ka­ko­se­mo­že­sa­zna­ti,­od­bi­ja­nje­pre­ra­đi­va­ča­da­pri­me­rod­ „zbog­ ne­do­volj­no­ pre­ra­đi­vač­kih­ka­pa­ci­te­ta“.­Zbog­to­ga­na­nji­va­ma­ši­rom­Voj­vo­di­ne­ je­ i­na­po­čet­ku­2015.­go­di­ne­du­go­bi­lo­ve­li­kih­ko­li­či­na­je­se­njeg­ro­da­še­ćer­ne­re­pe.­Re­pa­ je­ kra­jem­2014.­ i­ po­čet­kom­

2015.­go­di­ne­du­go­sta­ja­la­ ­na­go­mi­la­ma,­ko­je­su­na­ne­kim­me­sti­ma­bi­le­du­ge­i­po­ne­ko­li­ko­sto­ti­na­me­ta­ra.­Da­će­ do­ ova­kvog­ raz­vo­ja­ do­ga­đa­ja­ do­

ći­mo­glo­se­na­slu­ti­ti­po­čet­kom­­je­se­ni­2014.­go­di­ne,­u­vre­me­se­zo­ne­va­đe­nja­re­pe,­ka­da­su­še­će­ra­ne­uoči­kam­pa­nje­ ko­ri­go­va­le­ una­pred­ pot­pi­sa­ne­ugo­vo­re­uma­nju­ju­ći­ot­kup­nu­ce­nu­sa­40,30­na­38­evra­po­to­ni.­­­ Ne­pri­jat­no­ sam­ iz­ne­na­đen­ pro­

me­nom­ugo­vo­ra­i­sma­nje­njem­ot­kup­ne­ce­ne.­Raz­mi­šljam­da­sma­njim­po­vr­ši­nu­pod­re­pom.­Ni­je­is­pla­ti­vo­ga­ji­ti­ono­na­šta­ni­dr­ža­va­ni­ ja­kao­pro­iz­vo­đač­ne­mo­že­mo­da­uti­če­mo,­pri­čao­je­ po­ljo­pri­vred­nik­Dra­gan­ Er­de­ljan­ iz­Zre­nja­ni­na.

Ma nje po vr ši ne

Še­ćer­na­ re­pa­ u­ Sr­bi­ji­ se­je­ se­ sa­mo­ u­ Voj­vo­di­ni,­ gde­ se­ 2010.­ go­di­ne­ na­la­zi­la­ na­ oko­ 66.511­ hek­ta­ra.­Sa­pre­ra­đi­va­či­ma­u­Hr­vat­skoj­ta­da­je­bi­lo­ ugo­vo­re­no­ je­ oko­5.000­hek­ta­ra­dok­se­vla­sni­ci­slat­kog­ko­re­na­na­oko­6.000­ hek­ta­ra­ ni­su­ ni­ za­ ko­ga­ ve­za­li,­pa­će­ga­pro­da­ti­ono­me­ko­po­nu­di­ve­ću­ce­nu.­Re­pa­bi­u­Voj­vo­di­ni­mo­gla­da­se­se­je­i­na­90.000­hek­ta­ra,­do­da­je­se­kre­tar­Udru­že­nja­za­po­ljo­pri­vre­du­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Voj­vo­di­ne­Đor­đe­Bu­ga­rin.­ To­ bi­ bi­li­ dva­ i­ po­ pu­ta­ ve­ći­ re­sur­si­ne­go­u­Hr­vat­skoj.­Evrop­ski­li­de­ri,­Fran­cu­ska­ i­Ne­mač­ka­po­sti­žu­ i­do­10,­dok­smo­mi­po­volj­ne­pro­šle­se­zo­ne­ostva­ri­ti­ tek­7,6­to­na­še­će­ra­po­hek­ta­ru.­ Po­tre­be­ tr­ži­šta­ Sr­bi­je­ su­ do­250.000­to­na­še­će­ra.­Ako­se­vra­ti­mo­una­zad­vi­de­će­mo­da­su­sa­mo­še­će­ra­ne­u­Voj­vo­di­ni­ sad­već­da­le­ke­1989.­go­di­ne­pro­iz­ve­le­590.000­to­na­še­će­ra,­a­to­bi­mo­gli­i­da­nas.­Uz­po­moć­dr­ža­ve­za­to­je­po­tre­ban­i­si­gu­ran­part­ner­ski­od­nos­ iz­me­đu­ pro­iz­vo­đa­ča­ i­ pre­ra­đi­va­ča.­Taj­od­nos­je­na­ru­šen­i­sad,­pa­je­zna­čaj­no­sma­nje­i­se­tva­u­2015.­go­di­ni.­Oče­ki­va­lo­se­naj­vi­še­50.000­hek­ta­ra.­Me­dju­tim,­i­ta­zna­čaj­no­sma­nje­na­bro­jak­osta­la­je­sa­mo­že­lja,­pa­se­re­pa­ove­ je­se­ni­ va­di­ sa­ma­nje­ od­ 40.000­hek­ta­ra!

Ne­sta­li­hek­ta­ri­sa­re­pom

Po­vr­ši­ne­pod­še­ćer­nom­re­pom­ove­go­di­ne­ma­nje­za­tre­ći­nu,­za­se­ja­no­tek­oko­40.000­hek­ta­ra,­a­pri­tom­je­i­su­ša­ uze­la­ ve­li­ki­ da­nak.­Hek­ta­ri­ sa­ re­pom­su­ne­sta­li­zbog­lo­šeg­od­no­sa­pre­ra­dji­va­ča­pre­ma­pro­iz­vo­dja­či­ma.Pro­iz­vo­dja­či­ še­će­ra­ i­po­red­su­šom­

uve­ća­nog­sa­dr­ža­ja­še­će­ra­u­še­ćer­noj­re­pi,­ 2015.­ go­di­nu,­ ka­ko­ pro­ce­nju­ju­struč­nja­ci,­ ne­će­ pam­ti­ti­ kao­ slat­ku.­Zbog­ znat­no­ ma­njih­ za­se­ja­nih­ po­vr­ši­na,­ali­ i­ su­še­du­že­od­dva­me­se­ca,­še­ćer­na­re­pa­će­u­Sr­bi­ji­je­ve­o­ma­“tra­že­na­ro­ba”.­Sad­je­si­gur­no­da­svih­

šest­ ak­tiv­nih­ še­će­ra­na­ u­ Sr­bi­ji­ ne­će­po­kre­ta­ti­ pro­iz­vod­nju.­ Od­no­sno­ slat­ki­ ko­ren­pre­ra­dju­ju­ sa­mo­oni­ ko­ji­ su­se­ “do­ko­pa­li”­ si­ro­vi­ne...­ Še­ćer­nom­re­pom,­pre­ma­po­da­ci­ma­Re­pu­blič­kog­za­vo­da­za­sta­ti­sti­ku,­za­se­ja­no­je­sa­mo­oko­40.000­hek­ta­ra.­To­ je,­u­od­no­su­na­ pro­šlo­go­di­šnju­ po­vr­ši­nu,­ sma­nje­nje­za­34,3­od­sto,­a­u­od­no­su­na­de­se­to­go­di­šnji­pro­sek­ma­nje­za­čak­37,6­od­sto.­­Pla­ni­ra­mo­da­ove­go­di­ne­ot­ku­pi­mo­

rod­sa­10.500­hek­ta­ra,­po­što­smo­to­ugo­vo­ri­li­ sa­pro­iz­vo­đa­či­ma,­ od­no­sno,­pla­ni­ra­mo­da­pre­ra­di­mo­oko­550.000­to­na­še­ćer­ne­re­pe­i­u­za­vi­sno­sti­od­di­ge­sti­je,­pro­iz­ve­de­mo­iz­me­đu­78.000­i­80.000­to­na­še­će­ra­­­na­vo­di­Te­o­do­ra­De­ak,­di­rek­tor­še­će­ra­ne­TE­TO­u­Sen­ti,­ko­ja­po­slu­je­u­sa­sta­vu­ita­li­jan­skog­SFIR­a.­ ­­ Na­dam­ se­ da­ će­mo­ ovaj­plan,­ pre­ sve­ga­ ot­ku­pa­ re­pe,­ us­pe­ti­ da­ ostva­ri­mo,­ po­što­mi­ se­ či­ni­ da­će­ bar­ dve­ še­će­ra­ne,­ od­ šest,­ ko­li­ko­ih­ra­di­u­Sr­bi­ji,­osta­ti­bez­si­ro­vi­na.­Mi­smo­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­po­nu­di­li­ce­nu­od­3.700­di­na­ra­za­to­nu­re­pe­sa­sa­dr­ža­jem­še­će­ra­od­naj­ma­nje­16­od­sto.­Mi­slim­da­slič­nu­ce­nu­nu­de­i­osta­le­še­će­ra­ne,­a­i­pra­vi­lo­je,­ka­da­kam­pa­nja­kre­ne,­ce­ne­se­ujed­na­če...Sa­po­vr­ši­na­pod­še­ćer­nom­re­pom,­

pro­ce­nju­ju­struč­nja­ci­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je,­oče­ku­je­se­oko­dva­mi­li­o­na­to­na­si­ro­vi­ne,­a­to­je­do­volj­no­za­pro­iz­vod­nju­340.000­to­na­še­će­ra.­Do­ma­ća­ po­tro­šnja­ već­ go­di­na­ma­ se­ kre­će­oko­100.000­to­na,­a­za­iz­voz­se­pla­ni­ra­oko­230.000­to­na,­ta­ko­da­će,­i­sa­sma­nje­nim­ ro­dom,­ po­tre­be­ bi­ti­ pod­mi­re­ne.­­ Re­pa­ je­ pre­ži­ve­la­ su­šu,­ ko­ja­ je­

osta­vi­la­tra­ga­uto­li­ko­što­se­u­ko­re­nu­oče­ku­je­ve­ći­sa­dr­žaj­še­će­ra,­od­no­sno,­po­ve­ća­na­ di­ge­sti­ja­ ­­ na­vo­di­ Mi­haj­

lo­ Ći­rić,­ sa­ no­vo­sad­skog­ In­sti­tu­ta­ za­ra­tar­stvo­ i­ po­vr­tar­stvo.­U­ od­no­su­ na­2014.,­ki­šnu­go­di­nu,­ka­da­je­100­to­na­po­hek­ta­ru­bio­uobi­ča­jen­pri­nos,­ove­go­di­ne­ će­ ko­li­či­na­ ko­re­na­ bi­ti­ma­nja­za­30,­40,­pa­ i­ 50­od­sto,­u­ za­vi­sno­sti­ od­ pri­me­nje­ne­ agro­teh­ni­ke.­ Vi­so­ke­ tem­pe­ra­tu­re­na­te­ra­le­ su­bilj­ke­da­se­bo­re­za­pre­ži­vlja­va­nje,­ ta­ko­da­ je­raz­voj­ko­re­na­ostao­u­dru­gom­pla­nu.­Po­ljo­pri­vred­ni­ci­su,­ta­ko­đe,­la­ne­ima­li­ve­o­ma­lo­še­is­ku­stvo­sa­ce­nom­ko­ju­su­do­bi­li­za­svoj­rod,­pa­ni­su­bi­li­sti­mu­li­sa­ni­da­re­pu­ga­je­ove­go­di­ne.­U­to­me­se­i­na­la­ze­uzro­ke­sma­nje­nih­po­vr­ši­na­pod­ne­ka­da­šnjim­,,slat­kim­ko­re­nom’’,­ko­ji­ je­ sad­ po­stao­ ,,go­rak’’.­ Ći­ri­ćev­stav­o­ce­ni,­od­no­sno­uslo­vi­ma­ot­ku­pa,­de­li­ i­ Dra­ško­ Da­ni­lo­vić,­ po­ljo­pri­vred­nik­iz­Ku­zmi­na,­ko­ji­je­ove­go­di­ne­re­pu­se­jao­na­50­hek­ta­ra.­­Uslo­ve­ot­ku­pa,­od­no­sno­pro­da­je,­

ni­sam­de­fi­ni­sao­što­pro­iz­vod­nju­ni­sam­di­rekt­no­ugo­va­rao­ni­sa­jed­nom­še­će­ra­nom­­­na­vo­di­Da­ni­lo­vić.

Še­ćer­na­vo­di­ca

U­svim­pri­li­ka­ma­se­po­na­vlja­i­pri­ča­o­šver­cu­še­će­ra.­Na­i­me,­is­ti­če­se­ka­ko­pro­iz­vo­đa­či­ so­ko­va­ uvo­ze­ ’’teč­ni­ še­ćer’’­ko­ji­se­kod­nas­ne­pro­iz­vo­di.­Ta­ko­se­tvr­di­lo­da­smo­iz­vo­zi­li­ve­će­ko­li­či­ne­še­će­ra­po­vi­šoj­ce­ni,­a­iz­Bo­sne­i­Her­ce­go­vi­ne­ uvo­zi­li­ še­ćer­nu­ vo­di­cu­ ko­ja­je­ do­bi­je­na­ iz­ še­ćer­ne­ tr­ske.­ Na­rav­no,­ona­je­lo­šeg­kva­li­te­ta­i­jef­ti­ni­ja­od­na­šeg­še­će­ra.­Struč­nja­ci­ka­žu­da­ova­te­ku­ći­na­ni­je­teč­ni­še­ćer,­jer­ne­sa­dr­ži­ni­ fruk­to­zu­ni­glu­ko­zu.­Tvr­di­se­da­je­zbog­šver­ca­še­ćer­ne­vo­di­ce,­do­ma­će­ tr­ži­šte­od­245.000­ to­na­še­će­ra,­u­2009.­go­di­ni­bi­lo­sma­nje­no­za­25.000­to­na­še­će­ra!­­ (Na­sta­vi­će­se)

PRO­IZ­VOD­NJA­RE­PE­I­ŠE­ĆE­RA­(3)

Go­rak­ukus­jef­ti­ne­i­ne­is­pla­će­ne­še­ćer­ne­re­pe­Lanj­ska­du­ga­kam­pa­nja­2014.­go­di­ne­u­srp­skim­še­će­ra­na­ma,­ko­ja­je­za­vr­še­na­tek­u­ja­nu­a­ru,­bez­ob­zi­ra­na­do­bre­pri­no­se­slat­kog­ko­re­na­i­re­kord­nu­pro­iz­vod­nju­še­će­ra,­osta­vi­la­je­gor­či­nu­zbog­po­te­ško­ća­ko­je­su­bi­le­pri­sut­ne,­što­se­od­ra­ža­va­lo­­na­ugo­va­ra­nje­se­tve­še­ćer­ne­re­pe­u­2015.­go­di­ni,­ali­će­se­to­ose­ti­ti­još­ne­ko­li­ko­go­di­na,­sve­dok­se­ne­vra­ti­iz­gu­blje­no­po­ve­re­nje­kod­se­lja­ka

Pi še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

Kad kre ne kam pa nja ce ne se ujed na če

Re pa bi u Voj vo di ni mo gla da se se je i na 90.000 hek ta ra

Po tre be tr ži šta Sr bi je su do 250.000 to na še će ra Da se re pa tran spor tu je u de cem bru 2014. go di ne i ja nu a ru 2015. go di ne

bio je do sa da ne vi đen slu čaj u Voj vo di ni

725. decembar 2015.

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ka­ko­ su­ po­ru­či­li­ nad­le­žni­ iz­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­op­šti­ne­ In­đi­ja­ na­kon­ ne­dav­no­

odr­ža­ne­ sed­ni­ce­ Op­štin­skog­ ve­ća,­po­čet­kom­2016.­go­di­ne­bi­će­osno­van­ Fond­ za­ raz­voj­ po­ljo­pri­vre­de,­pu­tem­ ko­jeg­ će­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­sa­ te­ri­to­ri­je­ in­đij­ske­ op­šti­ne­ do­bi­ti­zna­čaj­nu­po­dr­šku­i­po­moć,­a­reč­je­o­sred­stvi­ma­u­ukup­nom­iz­no­su­od­oko­20­mi­li­o­na­di­na­ra.­Pre­ma­re­či­ma­Ne­ma­nje­Čor­ka,­di­rek­to­ra­ in­đij­ske­agen­ci­je,­u­vre­me­ni­ma­ka­da­se­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ na­la­ze­ u­ ne­za­vid­nom­ po­lo­ža­ju,­ po­me­nu­ta­ sred­stva­ će­ bi­ti­ iz­ op­štin­skog­ bu­dže­ta­usme­re­na­di­rekt­no­ka­ma­lim­i­sred­njim­po­ljo­pri­vred­nim­ga­zdin­stvi­ma.­On­je­ta­ko­đe­u­raz­go­vo­ru­za­Srem­sku­po­ljo­pri­vre­du­is­ta­kao­da­su­to­kom­2015.­zna­čaj­na­sred­stva­sti­gla­pre­ko­po­kra­jin­skih­kon­kur­sa.­­­ Na­ po­sled­njoj­ sed­ni­ci­ Op­štin­

skog­ve­ća­do­ne­ta­je­Od­lu­ka­o­otva­ra­nju­bu­džet­skog­fon­da­za­po­ljo­pri­vre­du­ op­šti­ne­ In­đi­ja.­ Pro­gram­ po­dr­ške­za­spro­vo­đe­nje­ je­do­ku­ment­ko­ji­pra­ti­ ovu­od­lu­ku­ i­ tim­pro­gra­mom­će­ja­sno­bi­ti­de­fi­ni­sa­ne­me­re­

ko­je­će­bi­ti­pred­met­fi­nan­si­ra­nja­po­kon­kur­si­ma­u­2016.­go­di­ni­­­re­kao­je­di­rek­tor­i­po­ja­snio:­­Iz­ra­da­po­me­nu­tog­pro­gra­ma­je­

pri­kra­ju,­na­kon­če­ga­će­bi­ti­po­slat­Mi­ni­star­stvu­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ za­šti­te­

ži­vot­ne­ sre­di­ne­na­uvid­ i­ ­ da­va­nje­sa­gla­sno­sti.­Čim­ova­pro­ce­du­ra­bu­de­ spro­ve­de­na­ bi­će­ po­zna­te­ me­re­ko­je­ će­mo­ spro­vo­di­ti­ na­ te­ri­to­ri­ji­na­še­op­šti­ne.­U­sva­kom­slu­ča­ju,­ak­ce­nat­smo­sta­vi­li­na­ma­la­i­sred­nja­po­ljo­pri­vred­na­ga­zdin­stva,­pre­sve­ga­na­sto­čar­stvo­a­po­tom­i­na­ra­tar­stvo,­vo­ćar­stvo,­po­vr­tar­stvo­i­osta­le­gra­ne.­Agen­ci­ja­će­po­usta­lje­noj­do­broj­prak­si­spro­vo­di­ti­kon­kur­se­u­sa­rad­nji­ sa­ Op­štin­skom­ upra­vom,­od­no­sno­ Ode­lje­njem­ za­ fi­nan­si­je­ i­bu­džet­is­ta­kao­je­on.­­Što­ se­ ti­če­ 2015.­ go­di­ne­ ko­ja­

je­na­iz­ma­ku,­mo­že­mo­re­ći­da­smo­oba­vi­li­do­bar­deo­po­sla­i­da­smo­ve­o­ma­za­do­volj­ni­a­na­da­mo­se­i­na­ši­po­ljo­pri­vred­ni­ci.­ Pre­ma­ na­šim­ sa­zna­nji­ma,­sa­mo­u­ovoj­go­di­ne­je­iz­Po­kra­jin­skog­se­kre­ta­ri­ja­ta­za­po­ljo­pri­vre­du,­vo­do­pri­vre­du­i­šu­mar­stvo­po­ra­znim­kon­kur­si­ma­sti­glo­oko­40­mi­li­o­na­ di­na­ra,­ što­ ni­je­ma­li­ iz­nos­­­ka­že­Ne­ma­nja­Čo­rak­i­na­po­mi­nje­da,­ka­da­je­reč­o­Upra­vi­za­agrar­na­pla­ća­nja­ i­ re­pu­blič­kim­ sred­stvi­ma,­još­uvek­se­sa­bi­ra­uči­nak.

Ka­da­je­reč­o­kon­kur­si­ma­za­po­ljo­pri­vred­ni­ke,­ove­go­di­ne­je­vla­da­lo­naj­ve­će­in­te­re­so­va­nje­za­na­bav­

ku­pro­tiv­grad­nih­mre­ža­i­na­osno­vu­ovog­kon­kur­sa­je­odo­bre­no­oko­25­mi­li­o­na­ di­na­ra­ za­ po­ljo­pri­vred­ni­ke­na­te­ri­to­ri­ji­op­šti­ne­In­đi­ja­po­ru­ču­ju­iz­Agen­ci­je.Pod­se­ća­mo,­ Agen­ci­ja­ za­ ru­ral­ni­

raz­voj­ op­šti­ne­ In­đi­ja­ osno­va­na­ je­2008.­go­di­ne­kao dru­štvo­sa­ogra­ni­če­nom­ od­go­vor­no­šću­ ­ sa­ ci­ljem­da­po­bolj­ša­kva­li­tet­ži­vo­ta­i­ra­da­u­ru­ral­nim­pod­ruč­ji­ma­op­šti­ne,­­a­pla­no­vi­na­2016.­go­di­nu­od­no­se­se­na­pru­ža­nje­da­lje­po­dr­ške­svim­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma.­­Pri­o­ri­tet­za­na­red­nu­go­di­nu­će­

sva­ka­ko­ bi­ti­ Fond­ za­ po­ljo­pri­vre­du,­ ali­ ne­će­mo­ za­ne­ma­ri­ti­ Po­kra­jin­ske­ i­ Re­pu­blič­ke­ kon­kur­se­ ko­ji­su­nam­do­sa­da­bi­li­od­ve­li­ke­po­mo­ći­po­ru­čio­je­na­kra­ju­raz­go­vo­ra­Ne­ma­nja­Čo­rak,­di­rek­tor­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj.

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

U­uto­rak­ i­ sre­du,­Udru­že­nje­po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­đa­ča­ i­ Agen­ci­ja­ za­ raz­voj­

op­šti­ne­ Pe­ćin­ci,­ u­ sa­rad­nji­ sa­ Po­ljo­pri­vred­nom­ struč­nom­ slu­žbom­ iz­Srem­ske­ Mi­tro­vi­ce,­ or­ga­ni­zo­va­la­ je­sa­ve­to­va­nje­sa­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­na­te­mu­ana­li­ze­ze­mlji­šta­i­pra­vil­ne­upo­tre­be­mi­ne­ral­nih­ đu­bri­va.­ Tom­pri­li­kom­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ko­ji­su­oba­vi­li­bes­plat­nu­ana­li­zu­ze­mlji­šta­u­okvi­ru­ ak­ci­je­ ko­ju­ je­ fi­nan­si­ra­la­ op­šti­na­Pe­ćin­ci,­uru­če­ni­ su­ re­zul­ta­ti­ ana­li­ze.­Ujed­no,­to­je­bi­la­i­pri­li­ka­da­­u­ne­po­sred­nom­kon­tak­tu­sa­po­ljo­pri­vred­nim­struč­nja­ci­ma­do­bi­ju­tu­ma­če­nja­re­zul­ta­ta­ana­li­ze,­raz­ja­sne­sve­even­tu­al­ne­ne­ja­sno­će­i­do­bi­ju­pre­po­ru­ke­za­da­lju­pri­me­nu­ve­štač­kih­đu­bri­va.­–­Mi­ smo­ura­di­li­ ana­li­ze­ne­gde­

oko­ 216­ uzo­ra­ka­ či­me­ su­ ob­u­hva­će­na­ 72­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­ ­­ re­kao­je­ Mi­tar­ Ri­sti­vo­je­vić,­ pred­sed­nik­pe­ći­nač­kog­Udru­že­nja­po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča­i­do­dao­da­je­bes­plat­nom­ana­li­zom­ze­mlji­šta­ko­ju­je­omo­gu­ći­la­lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va,­ob­u­hvać­no­bli­zu­400­hek­ta­ra­na­te­ri­to­ri­ji­pe­ći­nač­ke­op­šti­ne.­–­Cilj­ovog­oku­plja­nja­je­bio­da­se­

pro­iz­vo­đa­či­ in­for­mi­šu­ o­ ana­li­za­ma­

ze­mlji­šta­i­da­sve­što­im­ni­je­ja­sno­u­ve­zi­s­tim­ana­li­za­ma­da,­do­dat­no­pi­ta­ju­nas­ iz­ Po­ljo­pri­vred­ne­ stuč­ne­

slu­žbe.­Si­gur­no­je­da­su­sa­zna­li­ne­što­no­vo,­da­su­ot­klo­ni­li­ne­ke­svo­je­di­le­me­ ­ i­ na­ osno­vu­ ovih­ ana­li­za­ i­

pre­po­ru­ka­ko­je­su­do­bi­li,­ tre­ba­li­bi­da­ pri­me­nju­ju­ mi­ne­ral­na­ đu­bri­va.­Po­sma­tra­ju­ći­či­tav­Srem,­ne­mo­že­

mo­da­ti­ge­ne­ral­nu­oce­nu,­da­je­ze­mlji­šte­ni­do­bro,­ni­lo­še.­Ima­de­lo­va­Sre­ma­gde­je­ze­mlji­šte­­iz­van­red­no,­vr­hun­skog­kva­li­te­ta,­ima­de­lo­va­gde­je­ ze­mlji­šte­ lo­ši­je,­ sla­be­plod­no­sti,­gde­ bi­ tre­ba­lo­ obra­ti­ti­ vi­še­ pa­žnje­na­ po­ve­ća­nje­ plod­no­sti­ ze­mlji­šta,­sve­ u­ ci­lju­ po­sti­za­nja­ vi­ših­ pri­no­sa.­ Na­ te­ri­to­ri­ji­ pe­ći­nač­ke­ op­šti­ne­je­ne­što­lo­ši­je­ze­mlji­šte,­re­ci­mo­od­ze­mlji­šta­Mi­tro­vač­ke­i­Šid­ske­op­šti­ne.­PH­vred­nost­va­ri­ra.­Kre­će­se­od­sla­bo­ki­se­le­do­sla­bo­al­kal­ne,­ali­ne­mo­že­se­da­ti­ge­ne­ral­na­oce­na.­Tre­ba­lo­ bi,­ kon­kret­no­ za­ sva­ku­ nji­vu­uze­ti­uzo­rak,­ana­li­zi­ra­ti­i­na­osno­vu­te­ ana­li­ze­ da­ti­ kon­kret­nu­ pre­po­ru­ku­–­na­gla­sio­je­dr­Vla­di­mir­Ma­rić, sa­mo­stal­ni­struč­ni­sa­rad­nik­ i­sa­ve­to­da­vac­ u­ Po­ljo­pri­vred­noj­ struč­noj­slu­žbi­Srem­ska­Mi­tro­vi­ca.­Ina­če,­ sa­ve­to­va­nje­ za­ po­ljo­pri­

vred­ni­ke­ iz­Pe­ći­na­ca,­Si­ba­ča,­Po­pi­na­ca,­ Pr­ho­va,­Srem­skih­Mi­ha­lje­va­ca,­ De­ča,­ Ši­ma­no­va­ca­ i­ Kar­lov­či­ća­odr­ža­no­je­u­uto­rak,­22.­de­cem­bra­u­ pro­sto­ri­ja­ma­ Op­štin­ske­ upra­ve­op­šti­ne­Pe­ćin­ci,­a­dan­ka­si­je­u­Do­njem­To­var­ni­ku­za­po­ljo­pri­vred­ni­ke­iz­dru­gih­na­se­lja­op­šti­ne.­

G. M.

PE­ĆIN­CI­•­URU­ČE­NI­RE­ZUL­TA­TI­ANA­LI­ZE­PO­LjO­PRI­VRED­NOG­ZE­MLjI­ŠTA

Sa­ve­to­va­nje­sa­po­ljo­pri­vred­ni­ci­maBes­plat­nom­ana­li­zom­ze­mlji­šta­ko­ju­je­omo­gu­ći­la­lo­kal­na­sa­mo­u­pra­va,­u­pe­ći­nač­koj­op­šti­ni­ob­u­hva­će­no­je­bli­zu­400­hek­ta­ra.­PH­vred­nost­va­ri­ra­od­sla­bo­ki­se­le­do­sla­bo­al­kal­ne,­ali­ne­mo­že­se­da­ti­ge­ne­ral­na­oce­na­–­re­če­no­je­na­pro­šlo­ne­delj­nom­sa­stan­ku­po­ljo­pri­vred­ni­ka­i­stuč­nja­ka­Po­ljo­pri­vred­ne­struč­ne­sku­žbe­Srem­ska­Mi­tro­iv­ca

Po ljo pri vred no sa ve to va nje

IN­ĐI­JA­•­OSNI­VA­SE­OP­ŠTIN­SKI­FOND­ZA­PO­LjO­PRI­VRE­DU

Za­raz­voj­agra­ra­20­mi­li­o­na­di­na­ra­U­vre­me­ni­ma­ka­da­se­po­ljo­pri­vred­ni­ci­na­la­ze­u­ne­za­vid­nom­po­lo­ža­ju,­po­me­nu­ta­sred­stva­će­bi­ti­iz­op­štin­skog­bu­dže­ta­usme­re­na­di­rekt­no­ka­ma­lim­i­sred­njim­po­ljo­pri­vred­nim­ga­zdin­stvi­ma­za­na­bav­ku­no­ve­me­ha­ni­za­ci­je­i­opre­me­i­una­pre­đe­nje­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje

Po­red­ pred­lo­ga­ Od­lu­ke­ o­ bu­dže­tu,­ kao­ naj­zna­čaj­ni­je­ tač­ke­Op­štin­skog­ve­ća,­naj­ve­će­ in­te­re­so­va­nje­ i­pa­žnju­ iza­zva­la­ je­ tač­ka­ ko­ja­ se­ od­no­si­ na­ osni­va­nje­Fon­da­ za­ po­ljo­pri­vre­du.­ Pre­ma­re­či­ma­Pe­tra­Fi­li­po­vi­ća,­pred­sed­ni­ka­op­šti­ne­ In­đi­ja­u­bu­dže­tu­za­na­red­nu­go­di­nu­na­ći­će­se­oko­20­mi­li­o­na­ di­na­ra­ na­men­skih­ sred­sta­va­za­raz­voj­po­ljo­pri­vre­de.­­Reč­je­o­sred­stvi­ma­ko­ja­smo­

uvr­sti­li­u­bu­džet,­a­ono­što­nam­pred­sto­ji­ je­ste­ iz­ra­da­ pro­gra­ma,­od­no­sno­ pla­na­ na­ ko­ji­ na­čin­ će­

bi­ti­ utro­še­na­ sred­stva.­ U­ si­tu­a­ci­ji­ ka­da­ vi­ši­ ni­voi­ vla­sti­ uki­da­ju­sub­ven­ci­je­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma,­mi­smo­ se­ po­tru­di­li­ da­ na­đe­mo­na­čin­ i­ da­ di­rekt­no­ fi­nan­sij­ski­ po­mog­ne­mo­na­še­po­ljo­pri­vred­ni­ke­ko­ji­ su­ va­žan­ seg­ment­ raz­vo­ja­op­šti­ne.­To­zna­či­da­će­oni­ima­ti­mo­guć­nost­da­una­pre­de­svo­ju­po­ljo­pri­vred­nu­pro­iz­vod­nju­kroz­na­bav­ku­ no­ve­ me­ha­ni­za­ci­je­ i­opre­me,­ ula­ga­nje­ u­ re­pro­ma­te­ri­jal­ili­bi­lo­ko­ji­dru­gi­na­čin­ko­ji­će­im­olak­ša­ti­po­sao­­­re­kao­je­pr­vi­čo­vek­op­šti­ne.­

Reč­pred­sed­ni­ka

Ne­ma­nja­Čo­rak,­di­rek­tor

U­bu­dže­tu­op­šti­ne­pred­vi­đe­no­oko­20­mi­li­o­na­di­na­ra­za­agrar

Na­bav­ka­no­ve­me­ha­ni­za­ci­je­i­dru­ga­ula­ga­nja

8 25. decembar 2015.

AK TU EL NO STI

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Na po lji ma pod pše ni com u Sre­mu­ni­je­ pri­me­će­na­ ­ zna­čaj­ni­ja­ po­ja­va­ glo­da­ra,­ ka­žu­

po­ljo­pri­vred­ni­ struč­nja­ci.­ Po­ljo­pri­vred­ni­ci­po­u­če­ni­lo­šim­is­ku­stvom­iz­pred­hod­nih­go­di­na,­ za­šti­tu­od­gla­da­ra­ura­di­li­su­pre­ven­tiv­no.Po­ljo­pri­vred­nik­ iz­ Vog­nja­ Jo va

Ma­tić­ je­ove­je­se­ni­za­se­jao­pše­ni­com­ne­što­vi­še­od­10­hek­ta­ra.­Se­tvu­ je­ oba­vio­ u­ op­ti­mal­nom­ agro­teh­nič­kom­ro­ku­i­usev­za­sa­da­do­

bro­ igle­da.­ Ka­že­ sve­ je­ ura­dio­ na­vre­me­i­bi­lo­bi­šte­ta­da­usev­stra­da­od­glo­da­ra.­Za­to­sva­ko­dnev­no­obi­la­zi­ po­lja­ pod­pše­ni­com­ i­ spre­man­je­za­even­tu­al­nu­za­šti­tu.­­Pše­ni­ca­je­do­bra.­Na­sre­ću­ne­

ma­ ju­tar­njih­ mra­ze­va­ ko­ji­ mo­gu­ošte­ti­ti­usev­jer­ne­ma­­ni­sne­ga.­Još­uvek­ni­sam­pri­me­tio­na­pa­de­glo­da­ra,­ali­mo­ram­bi­ti­oba­zriv.­Znam­da­oni­mo­gu­da­npa­ra­ve­ve­li­ku­šte­tu,­ta­ko­da­če­sto­obi­la­zim­nji­ve­jer­va­žno­je­za­šti­tu­oba­vi­ti­na­vre­me­­­ka­že­Ma­tić.I­po­ljo­pri­vred­ni­struč­nja­ci­po­tvr­

dju­ju­da­za­ raz­li­ku­od­pred­hod­nih,­ove­go­di­ne­zna­čaj­ni­je­po­ja­ve­glo­da­ra­u­Sre­mu­ne­ma.­­­ Obi­la­ze­ći­ par­ce­le­ ni­smo­ uoči­li­

ve­ći­na­pad­glo­da­ra­na­po­lji­ma­pod­pše­ni­com.­Ima­po­je­di­nač­nih­slu­ča­je­va­ gde­ ima­ ru­pa­ od­ glo­da­ra,­ ali­ve­će­šte­te,­na­sre­ću,­ne­ma.­­Po­ljo­pri­vred­ni­ci­ su­ po­u­če­ni­ lo­šim­ is­ku­stvom­iz­pred­hod­nih­go­di­na­za­šti­tu­oba­vi­li­pre­ven­tiv­no,što­ne­mo­že­da­sme­ta.­Me­dju­tim­ne­ma­po­tre­be­ za­za­šti­tom,­ tre­nut­no­ ­­ ka­že­ Go ri ca Ko­zo­ba­rić,­struč­ni­sa­rad­nik­za­za­šti­tu­bi­lja­u­Po­ljo­pri­vred­noj­struč­noj­slu­žbi­u­Ru­mi.I­dok­ra­ta­ri­ne­ma­ju­pro­ble­ma­sa­

na­je­zdom­glo­da­ra­u­pše­ni­ci,­vo­ća­ri­tre­ba­da­bu­du­oba­zri­vi.­Po­seb­no­oni­

ko­ji­ ima­ju­mla­de­za­sa­de,­ka­žu­po­ljo­pri­vred­ni­struč­nja­ci.­­­ Mla­da­ sta­bla­ tre­ba­ za­šti­ti­ na­

vre­me­i­pra­vil­no.­Naj­bo­lja­je­za­štit­tna­mre­ži­ca­i­to­do­pr­vih­gra­na­­­ka­že­Go­ri­ca­Ko­zo­ba­rić­i­upo­zo­ra­va­da­se­ne­ret­ko­de­ša­va­da­to­kom­zim­skog­pe­ri­o­da­ze­če­vi­na­pra­ve­ve­li­ke­šte­te­na­za­sa­di­ma­vo­ća,­pa­je­sa­vet­vo­ća­ri­ma­da­sta­bla­što­pre­za­šti­te,­ako­ to­već­ni­su­uči­ni­li,­ do­da­je­Ko­zo­ba­rić.­­

­­Po­seb­no­tre­ba­bi­ti­oba­zriv­kod­po­di­za­nja­ no­vih­ za­sa­da.­ Na­i­me,­obil­sa­kom­te­re­na­utvr­dje­no­je­da­se­glo­da­ri­ na­se­lja­va­ju­ u­ tek­ is­ko­pa­ne­ru­pe,­ što­mo­že­da­do­ve­de­do­uni­šta­va­nja­ko­re­no­vog­si­ste­ma,­uko­li­ko­se­za­šti­ta­ne­od­ra­di­pre­za­tr­pa­va­nja­­­ka­že­Go­ri­ca­Ko­zo­ba­rić.

Ina­če,­u­Sre­mu­je­iz­go­di­ne­u­go­di­nu­sve­vi­še­no­vih­za­sa­da­vo­ća,­po­seb­no­u­de­lu­iri­ške­op­šti­ne.­I­da­lje­je­naj­za­stu­plje­ni­ja­voć­na­vr­sta­ja­bu­ka,­a­ po­sled­njih­ da­na­ ve­li­ki­ broj­ pro­iz­vo­dja­ča­ je­ ra­dio­ bes­plat­nu­ ana­li­zu­ze­mlji­šta­upra­vo­za­po­di­za­nje­no­vih­za­sa­da­vo­ća.­ Z.­Mar­ko­vi­no­vić

Već­u­pr­vim­da­ni­ma­ži­vo­ta­bilj­ka­pše­ni­ce­po­či­nje­da­usva­ja­hran­lji­ve­ ele­men­te­ iz­ ze­mlji­

šta.­Usta­no­vlje­no­je­da­broj­ele­me­na­ta­ko­ji­ula­ze­u­sa­stav­zr­na­i­sla­me­pše­ni­ce­ pre­la­zi­ 15,­ a­ od­ njih­ se­ u­naj­ve­ćim­ ko­li­či­na­ma­ su­sre­ću­ si­li­ci­jum,­azot,­ka­li­jum,­fos­for,­kal­ci­jum­i­mag­ne­zi­jum,­ a­ za­ nor­ma­lan­ rast­i­ raz­vi­će­ po­treb­ni­ su­ još­ gvo­žđe­ i­sum­por,­a­neo­p­hod­ni­su­još­i­mi­kro­e­le­men­ti:­cink,­ni­kal,­man­gan,­bor,­ba­kar,­ko­balt­i­dr.Azot,­ fos­for­ i­ka­li­jum­su­tri­ma­

kro­e­le­men­ta­ ko­ja­ je­ po­treb­no­ u­od­re­đe­nim­ ko­li­či­na­ma­ uno­si­ti­ i­ na­naj­plod­ni­jim­ze­mlji­šti­ma,­bez­ob­zi­ra­da­ li­ se­ tu­ ra­di­o­di­rekt­nom­uno­še­nju­hra­ni­va,­ ili­ pod­ne­ku­pret­hod­nu­kul­tu­ru.Ko­li­či­na­ mi­ne­ral­nih­ ele­me­na­ta­

ko­je­bilj­ka­uzi­ma­ iz­ze­mlji­šta­za­vi­si­od­pri­no­sa­zr­na­i­ve­ge­ta­tiv­nog­de­la,­pa­se­ove­vred­no­sti­ko­le­ba­ju­u­znat­nim­gra­ni­ca­ma,­kao­što­se­vi­si­na­pri­no­sa­ko­le­ba.­U­za­vi­sno­sti­od­agro­e­ko­lo­ških­i­sort­nih­uslo­va­za­stva­ra­nje­100­ ki­lo­gra­ma­ zr­na­ i­ od­go­va­ra­ju­će­ko­li­či­ne­ sla­me­ pše­ni­ce­ po­treb­no­ je­oko­2­3­kg­azo­ta,­oko­1,2­­1,85­kg­fos­fo­ra,­oko­1,6­3,0­kg­ka­li­ju­ma.Pra­vil­na­is­hra­na­azo­tom­va­žna­je­

u­ to­ku­ce­log­ži­vo­ta­bilj­ke.­Obil­na­ i­pra­vil­na­ ihra­na­ azo­tom­na­ro­či­to­ je­zna­čaj­na­ u­ for­mi­ra­nju­ kla­sa­ i­ di­

fe­ren­ci­ja­ci­ji­ kla­sa­ka­ u­ kla­su.­ U­ fa­zi­bo­ko­re­nja­i­vla­ta­nju,­kao­i­u­fa­zi­kla­sa­nja­ i­na­li­va­nja­zr­na.­Ako­ je­u­ovim­ fa­za­ma­ obez­be­đe­na­ pra­vil­na­is­hra­na­ azo­tom­ uz­ dru­ge­ hran­lji­ve­ ele­men­te,­ on­da­ su­ obez­be­đe­ne­osnov­ne­kom­po­nen­te­pri­no­sa:­broj­kla­so­va,­ broj­ zr­na­ u­ kla­su­ i­ ma­sa­po­je­di­nih­zr­na.Usled­ne­do­stat­ka­azo­ta­list­pše­

ni­ce­žu­ti,­a­za­tim­pro­pa­da:­sta­blji­ke­su­tan­ke,­bo­ko­re­nje­sla­bo,­list­je­uzak.­Bilj­ke­ ko­ji­ma­ne­do­sta­je­ azot­da­ju­sit­ni­je­i­sla­bi­je­raz­vi­je­ne­kla­so­ve­od­nor­mal­no­hra­nje­nih­bi­lja­ka.Ve­ća­ ko­li­či­na­ azo­ta­ na­ bo­ga­tim­

ze­mlji­šti­ma­uti­če­na­pro­du­že­nje­ve­ge­ta­ci­je­ za­ 3­5­ da­na­ a,­ uko­li­ko­ je­azot­dat­jed­no­stra­no­ ili­u­ne­pra­vil­nom­od­no­su­pre­ma­fos­fo­ru­i­ka­li­ju­mu­do­vo­di­do­po­vre­da­sta­bljič­nom­rđom,­iz­du­ži­va­nja­će­li­ja­usled­če­ga­sta­blji­ka­po­sta­je­ne­žna­i­po­le­že.Fos­for­ ta­ko­đe­ ima­ ve­li­ki­ zna­čaj­

za­pri­nos­pše­ni­ce,­ali­na­spe­ci­fič­ni­ji­ na­čin­ne­go­azot.­ Fos­for­uti­če­na­raz­voj­ ko­re­no­vog­ si­ste­ma­ i­ bo­ko­re­nja,­ na­ ak­tiv­ni­je­ usva­ja­nje­ azo­ta,­ na­ skra­ći­va­nje­ ve­ge­ta­ci­je,­ na­po­ve­ća­nje­ot­por­no­sti­pre­ma­ni­skim­tem­pe­ra­tu­ra­ma­i­ne­po­volj­nim­u­do­ba­ na­li­va­nja­ i­ sa­zre­va­nja.­ Naj­ve­će­po­tre­be­za­fos­fo­rom­su­u­to­ku­pr­vih­4­­­5­ne­de­lja,­za­tim­u­fa­zi­for­mi­ra­nja­spo­ro­ge­nih­tki­va.­Ka­sni­je­in­ten­

zi­tet­po­tre­ba­stal­no­opa­da­i­pri­kra­ju­ve­ge­ta­ci­je­se­svo­di­na­mi­ni­mal­ne­vred­no­sti.Usled­ ne­do­stat­ka­ fos­fo­ra­ bilj­ke­

pše­ni­ce­ ima­ju­ sla­be­ sta­blji­ke,­ za­ka­sne­lo­ bo­ko­re­nje,­ sit­ne­ kla­so­ve­ i­ka­rak­te­ri­stič­no­ sit­no,­ sa­ plav­ka­sto­–­ze­le­nim­tač­ka­ma­ko­je­se­ja­vlja­ju­i­na­sta­blu.Ne­do­sta­tak­fos­fo­ra­za­dr­ža­va­ko­

ri­šće­nje­azo­ta­u­bilj­ka­ma,­usled­to­ga­se­u­nji­ma­na­ku­plja­su­vi­šan­ni­

trat­ni­azot.­Fos­for,­pre­ma­to­me,­ima­uti­ca­ja­ na­ is­ko­ri­šća­va­nje­ azo­ta­ pri­is­hra­ni­ni­trat­nom­for­mom,­za­raz­li­ku­od­ka­li­ju­ma,­u­či­jem­se­pri­su­stvu­is­ko­ri­šća­va­azot­u­ami­o­ni­jač­noj­for­mi.Iako­ pše­ni­ca­ iz­no­si­ do­sta­ ka­li­

ju­ma,­nje­gov­zna­čaj­u­is­hra­ni­je,­u­po­re­đe­nju­sa­azo­tom­i­fos­fo­rom,­ne­što­ma­nji.­Ne­do­sta­tak­ka­li­ju­ma­za­dr­ža­va­po­rast­bi­lja­ka,­a­uz­ovo­one­su­ose­tlji­vi­je­na­kli­mat­ske­eks­tre­me.­Ne­do­sta­tak­ka­li­ju­ma,­ta­ko­đe,­

sma­nju­je­ kva­li­tet­ zr­na.­ Pše­ni­ca­usva­ja­ka­li­jum­do­kra­ja­raz­vi­ća,­ali­uglav­nom,­do­fa­ze­cve­ta­nja.Usled­ ne­do­stat­ka­ ka­li­ju­ma­ sta­

blji­ke­pše­ni­ce­su­tan­ke­i­ni­ske,­član­ci­krat­ki,­se­kun­dar­na­sta­bla­ne­do­no­se­klas,­ li­šće­ je­žuć­ka­sto­mr­ko­ze­le­no,­a­ivi­ce­i­vr­ho­vi­li­sto­va­iz­u­mi­ru.­Pri­ne­do­stat­ku­ka­li­ju­ma­bilj­ke­ve­o­ma­re­a­gu­ju­na­ ko­le­ba­nja­ tem­pe­ra­tu­re­ i­ vla­ge­u­ze­mlji­štu,­kva­li­tet­zr­na­se­po­gor­ša­va,­pri­nos­opa­da;­i­pri­ne­do­stat­ku­ka­li­ju­ma­azot­se­ne­do­volj­no­is­ko­ri­šća­va.Kal­ci­jum­ je­ neo­p­ho­dan­ ele­ment­

u­ to­ku­ce­log­ži­vo­ta­bilj­ke.­Ne­do­sta­tak­kal­ci­ju­ma­na­slab­po­rast­ko­re­no­vog­ si­ste­ma.­ Me­đu­tim,­ ne­do­sta­tak­kal­ci­ju­ma,­ kao­ ele­men­ta­ is­hra­ne­ je­iz­u­zet­na­ po­ja­va;­ nje­go­va­ ulo­ga­ je­po­sred­na,­ jer­ uti­če­ na­ re­ak­ci­ju­ ze­mlji­šnog­ ras­tvo­ra,­ a­ pre­ko­ ovog­ na­mi­kro­bi­o­lo­ške­pro­ce­se­u­ze­mlji­štu.Za­ nor­ma­lan­ rast­ i­ raz­voj­ pše­ni­

ce­po­treb­no­je­da­u­hran­lji­voj­sre­di­ni­bu­du­obez­be­đe­ni­gvo­žđe,­man­gan­ i­sum­por,­ko­ji­se­u­ze­mlji­štu­ne­na­la­ze­u­do­volj­nim­ko­li­či­na­ma,­iako­je­ne­do­sta­tak­osta­lih­mi­kro­e­le­me­na­ta­ne­što­re­đa­po­ja­va.­Raz­li­či­to­dej­stvo­ovog­ili­ onog­mi­kro­e­le­men­ta­ na­ pše­ni­cu­za­vi­si­od­nji­ho­vog­sa­dr­ža­ja­u­da­toj­sre­di­ni,­od­ob­li­ka­je­di­nje­nja­u­ko­me­se­mi­kro­e­le­men­ti­na­la­ze,­sta­nja­ze­mlji­šta­a­na­ro­či­to­od­nje­go­vog­bo­gat­stva­u­or­gan­skim­ma­te­ri­ja­ma.

Zah te vi pše ni ce pre ma mi ne ral noj is hra niKo­li­či­na­mi­ne­ral­nih­ele­me­na­ta­ko­je­bilj­ka­uzi­ma­iz­ze­mlji­šta­za­vi­si­od­pri­no­sa­zr­na­i­ve­ge­ta­tiv­nog­de­la,­pa­se­ove­vred­no­sti­ko­le­ba­ju­u­znat­nim­gra­ni­ca­ma,­kao­što­se­vi­si­na­pri­no­sa­ko­le­ba

Pi­še:­Bo­ži­dar­Ple­ćaš,­dipl.­ing.,­PSS­Vr­šac

Pra­vil­na­is­hra­na­azo­tom­va­žna­je­u­to­ku­ce­log­ži­vo­ta­bilj­ke

NA­SREM­SKIM­NJI­VA­MA­I­VOĆ­NJA­CI­MA

Zi­ma­bez­glo­da­raIma­po­je­di­nač­nih­slu­ča­je­va­gde­ima­ru­pa­od­glo­da­ra,­ali­ve­će­šte­te,­na­sre­ću,­ne­ma

Jo­va­Ma­tić

Go­ri­ca­Ko­zo­ba­rić

Glo­da­ra­ipak­ima

Po ljo pri vred na pro iz vod nja i ove go di ne, ge ne ral no za vi si la od vre men skih pri li ka, sma tra di-

plo mi ra ni in že njer Go ran Drob njak iz Po ljo pri vred ne struč ne slu žbe Ru-ma. Ka da je u pi ta nju pro iz vod nja str ni na, ostva re ni su za do vo lja va ju-ći re zul ta ti, dok je kod pro iz vod nje ja rih kul tu ra po seb no do iz ra ža ja do šao uti caj vre men skih pri li ka, od-no sno ras po red pa da vi na.

- Bu kval no je je dan let nji plju sak od lu či vao o vi si ni pri no sa, ta ko da su ve li ke raz li ke od ata ra do ata ra, ka že Drob njak. Ne kih ve ćih pro ble-ma u sa moj pro iz vod nji ni je bi lo, a pro iz vo đa či su sve vi še sve sni zna-ča ja struč ne po mo ći. Po ljo pri vred-ni ci ko ri ste na še sa ve te u sve ve ćoj me ri. Ka da je reč o tre nut nom sta-nju use va, pše ni ca je u fa zi mi ro va-nja. Ne ma ne kih ošte će nja od glo-da ra ka kvih je bi lo pret hod nih go di-na, ali tre ba bi ti opre zan, i sa vet je pro iz vo đa či ma da obi đu s vre me na na vre me svo je par ce le. Po ljo pri-vred na struč na slu žba će u sa rad nji sa Op šti nom Ru ma kre nu ti u ak ci ju uzor ko va nja ze mlji šta. Reč je o bes-plat noj ana la zi ze mlji šta ko ja pred-sta vlja pra vu krv nu sli ku ze mlji šta i da je sli ku nje go vog kva li te ta. Na osno vu ana li ze po ljo pri vred ni pro iz-vo đa či do bi ja ju pre po ru ku ko ju vr-stu, i ko ju ko li či nu đu bre ta tre ba da pri me nju ju na red ne če ti ri go di ne. Sve je ve ći broj ze mljo rad ni ka ko ji se na ove ak ci je oda zi va ju i do no se uzo rak svog ze mlji šta na ana li zu, i to mo že sve da nas ra du je.

Za se ja no 66.2013 hek ta ra

O je se njoj se tvi i pla nu pro leć ne se tve, Drob njak uka zu je na ana li zu ko ja je iz ne ta na za jed nič koj sed ni-ci Od bo ra Udru že nja za agrar i Sa-

ve ta Gru pa ci je re gi stro va nih po ro-dič nih po ljo pri vred nih ga zdin sta va Srem ske pri vred ne ko mo re, ko ja je odr ža na u pro sto ri ja ma Srem ske pri vred ne ko mo re, 17. de cem bra, ka da je raz ma tra na i in for ma ci ja o ostva re nju bilj ne pro iz vod nje i je se-njoj se tvi u Sre mu 2015. go di ne.

Ozi mim kul tu ra ma ove je se ni je za se ja no 66.213 hek ta ra, što je za 11,7 od sto vi še ne go pro šle go di-ne. Naj vi še je za se ja no pše ni com 58.660 hek ta ra, što je 2,9 od sto vi še od pla ni ra nih 57.000 hek ta ra. U od no su na pro šlu go di nu (52.338 ha) po ve ća nje po vr ši na je za 12,1 pro ce nat. Zbog ra ni jeg ski da nja ja-rih use va po sto ja li su po volj ni uslo vi za ra ni ju ob ra du, pri pre mu i se tvu pše ni ce. Se tva je po če la već po-čet kom ok to bra, a obil ne pa da vi ne su pre ki nu le se tvu u dru goj de ka di ok to bra. Se tva je mo gla da se na-sta vi u tre ćoj de ka di ok to bra, ta ko da ok to bar ske se tve od ukup nih za se ja nih po vr ši na, ima oko 55 od-sto po vr ši na. Se tva je na sta vlje na u no vem bru i tra ja la je sve do pr-vih pa da vi na u tre ćoj de ka di ovog me se ca. Na da je da će prog no zi ra ni

de cem bar ski uslo vi, bez ni skih tem-pe ra tu ra, obez be di ti da i ove ka sni-je se tve uđu pri pre mlje ne u zim ski pe riod. Ozi mim ječ mom je za se ja-no 4.795 hek ta ra ili 95,9 od sto od pla ni ra nih po vr ši na. Za se ja no je za 9,3 po sto vi še ozi mog ječ ma ne go pro šle go di ne (4.385 ha). Se tva je po iz ve šta ji ma za vr še na do kra-ja ok to bra. Tri ti ka le om je za se ja no 2.050 hek ta ra od pla ni ra nih 2.000 hek ta ra. U od no su na pro šlu go di nu za se ja no je 10,4 od sto vi še po vr ši-na. Ce lo kup na po vr ši na je za se ja na za ključ no sa 15. no vem brom 2015. go di ne. Ulja nom re pi com je za se-ja no 708 hek ta ra ili 1,9 po sto vi še ne go pro šle go di ne.

Za pro će nu se tvu 172.517 hek ta ra

Za pro leć nu se tvu 2016. go di ne u Sre mu je osta lo 172.517 hek ta-ra slo bod nih ora nič nih po vr ši na. Sma nje nje po vr ši na ja rih use va u od no su na pro šlu go di nu za 6.938 hek ta ra (3,9 od sto) je re zul tat po-ve ća nja po vr ši na pod str ni na ma ove je se ni. Kod pra vlje nja pla na se tve su uze ti u ob zir vi še go di šnje struk tu re se tve, struk tu ra se tve u pro šloj go di ni, plo do red, kre ta nje ce na po ljo pri vred nih pro iz vo da, ka-ko na do ma ćem ta ko i na stra nom tr ži štu, za li he na svet skom tr ži štu i pred vi đa nje ce na na red ne go di ne, iz voz, raz voj sto čar stva, raz go vo ri sa pro iz vo đa či ma, pre ra đi va či ma, na u kom, pri vred nim ko mo ra ma, za dru žnim sa ve zom, udru že nji ma po ljo pri vred ni ka i dru go.

U pro leć noj se tvi 2016. go di ne u Sre mu, oče ku je se ma lo sma nje nje po vr ši na pod ku ku ru zom za 2,8 od-sto u od no su na pro šlu go di nu. Ova kul tu ra je 2015. go di ne ima la zna-ča jan pod ba čaj pri no sa zbog su še. Ve će sma nje nje po vr ši na pod ovom kul tu rom se ne pla ni ra zbog sta bil-ni jih ce na ku ku ru za, ko ju ima ova glav na iz vo zna kul tu ra. Še ćer na re-pa ove 2015. go di ne, je kul tu ra ko ja je do bro iz dr ža la let nji su šni pe riod na srem skim po lji ma, i po stig nu ti su so lid ni pri no si u ovim uslo vi ma. Ce na ko re na še ćer ne re pe je bi la ni ska, pa su zbog to ga bi le ma-le za se ja ne po vr ši ne. Oče ku je se da će pre ra đi va či še ćer ne re pe u na red noj go di ni mo ra ti ići na po-ve ća nje ce na i po bolj ša nje uslo va pro iz vod nje da bi še će ra ne ima le kam pa nju ko ja će ima ti bo lje is-ko ri šće nje ka pa ci te ta. Zbog sve-ga to ga sma tra se da će do ći do iz ve snog po ve ća nja po vr ši na pod ovom kul tu rom. Pla ni ra se po ve-ća nje u od no su na pro šlu go di nu za oko 22,4 po sto. Pod sun co kre-

tom se pla ni ra ju ve će po vr ši ne od pro šlo go di šnjih, za 14,5 pro ce na ta. Sun co kret je ove go di ne, od lič no iz-dr žao su šu, imao do bre pri no se, so-lid nu ce nu. To je kul tu ra u ko ju se ni je mno go ula ga lo a po stig nut je

do bar fi nan sij ski re zul tat, zbog če-ga će se po ljo pri vred ni pro iz vo đa či ve ro vat no na red ne go di ne opre de li-ti na po ve ća nje po vr ši na pod ovom kul tu rom.

M. Nin ko vić

25. decembar 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

AK TU EL NO STI

REGISTRACIJA VOZILA 6 - 12 RATAČekovima građana i administrativnom zabranom

Sremska Mitrovica, Kuzminska 36022/613-977 i 069/702-002

Sremska Mitrovica, Kuzminska 36

Agencija "MĐ Radosavljević"

RU MA • JE SE NJA SE TVA I PLAN PRO LEĆ NE SE TVE

Vre me po ma že „ka sni joj se tvi“?Zbog ra ni jeg ski da nja ja rih use va po sto ja li su po volj ni uslo vi za ra ni ju ob ra du, pri pre mu i se tvu pše ni ce - Oče ku je se da će pre ra đi va či še ćer ne re pe u na red noj go di ni mo ra ti ići na po ve ća nje ce na i po bolj ša nje uslo va pro iz vod nje

So ja je 2015. go di ne do ži ve-la ka ta stro fu. Ovo je kul tu ra na či je sma nje nje pri no sa je ovo-go di šnja su ša i vi so ke tem pe ra-tu re u let njem pe ri o du, naj vi še uti ca la. Pri no si su bi li ove go-di ne čak 41,75 po sto ma nji od

pro šlo go di šnjih re kord nih pri-no sa.

Ni ski pri no si i iz o sta nak po-ve ća nja ce na so je zbog su še je za re zul tat ima lo slab fi nan sij ski re zul tat ove pro iz vod nje, što će ve ro vat no uti ca ti na sla bi ji in te-

res za pro iz vod nju ove kul tu re i sma nje nje po vr ši na sle de će go-di ne. Pla ni ra se sma nje nje po-vr ši na 2016. go di ne za 34,9 od-sto u od no su na 2015. go di nu, je dan je od za klju ča ka sa ove za jed nič ke sed ni ce.

Ora lo se i u de cem bru

So je za tre ći nu ma nje?

So ja je ove go di ne do ži ve la ka ta stro fu

Go ran Drob njak

SE TVA STR NI NA U SRE MU

OP ŠTI NAPŠE NI CA OZI MI JE ČAM

Plan Za se ja no Plan Za se ja no

1. In đi ja 8.550 8.720 300 315

2. Irig 5.200 5.210 200 200

3. Pe ćin ci 9.100 9.000 2.050 1.900

4. Ru ma 9.200 9.200 430 430

5. S.Mi tro vi ca 13.950 14.145 700 700

6. S.Pa zo va 5.800 5.795 1.220 1.170

7. Š i d 5.200 6.590 100 80

UKUP NO 57.000 58.660 5.000 4.795

SETVA TRITIKALE I ULJANE REPICE U SREMU

OPŠTINATRITIKALE ULJANA REPICA

Plan Zasejano Plan Zasejano

1. Inđija 100 110 0 0

2. Irig 55 55 0 0

3. Pećinci 70 70 500 480

4. Ruma 500 500 208 208

5. S.Mitrovica 1.195 1.235 0 0

6. S.Pazova 80 80 0 0

7. Š i d 0 0 0 20

UKUPNO 2.000 2.050 708 708

Izvor: Sremska privredna komora

10 25. decembar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

TRA DI CI O NAL NI ZA NA TI

Taj­ne­ i­ ve­šti­ne­ užar­skog­ za­na ta Đor­đe­ Slav­ko­vić­ iz­Ši­da­po­čeo­je­da­ot­kri­va­još­

kao­de­se­to­go­di­šnji­de­čak­uz­svog­oca­Pe­tra.­Da­nas,­ka­da­ je­na­pu­nio­59­go­di­na,­Đor­đe­je­taj­za­nat­­pre­neo­na­svog­si­na­ko­ji­je­do­bio­ime­ po­ po­koj­nom­ de­di.­ To­ zna­či­da­se­užar­stvom­Slav­ko­vi­ći­ba­ve­već­vi­še­od­sto­go­di­na.­U­Ši­du­je­ne­ka­da­bi­lo­če­ti­ri­uža­ra,­ali­da­nas­je­Đor­đe­je­di­ni­ko­ji­se­ba­vi­ovim­sta­rim­za­na­tom.­A­ka­ko­je­sve­to­po­čeo,­Đor­đe­

ova­ko­pri­ča:­­ Pr­vo­ sam­ uz­ oca­ učio­ ne­ke­

jed­no­stav­ni­je­stva­ri,­a­on­da,­ka­ko­ sam­ po­sta­jao­ sta­ri­ji­ i­ ve­šti­ji,­vre­me­nom­ sam­ sa­vla­dao­ i­ ne­ke­kom­pli­ko­va­ni­je­ maj­sto­ri­je.­ Za­ovaj­za­nat­ tre­ba­pu­no­ra­da,­ tru­da,­ za­la­ga­nja,­ struč­no­sti­ i­ zna­nja,­ ali­ od­ sve­ga­ je­ naj­bit­ni­ja­­lju­bav­–­da­čo­vek­vo­li­ to­što­ ra­di.­ A­ ka­da­ ste­ u­ tom­ po­slu­ go­di­na­ma,­to­vam­jed­no­stav­no­uđe­pod­ko­žu,­pa­bez­ to­ga­ne­mo­že­te.­Re­ci­mo,­kad­ne­što­is­kr­sne­pa­ne­ ra­dim­ tri­ če­ti­ri­ da­na,­ ja­no­ću­sa­njam­ka­ko­ple­tem­užad­i­od­la­zim­ na­ va­šar.­ Naj­vi­še­ vo­lim­ kad­uju­tro­usta­nem­i­upa­lim­ma­ši­nu,­pa­mi­ dan­ za­poč­ne­ tim­ zvu­kom.­Pra­vim­ula­re­za­sto­ku,­ma­kra­me­za­cve­će,­za­ve­se­za­vra­ta,­le­žalj­ke...Od­ ovog­ za­na­ta­ naj­vi­še­ stra­da­ju­ kič­ma­i­ no­ge,­ jer­ se­ go­to­vo­ svo­vre­me­sto­ji­na­no­ga­ma,­a­do­sta­se­vre­me­na­pro­ve­de­i­ u­ po­kre­tu,­ ta­kva­ je­ pri­ro­da­ po­sla.­ Jed­nom­ sam­iz­ra­ču­nao­ da­ sam­ to­kom­ce­log­ da­na­ pre­šao­ oko­18­ki­lo­me­ta­ra­ še­ta­ju­ći­ po­u­ ra­di­o­ni­ci.­ Da­ bi­ se­ na­pra­vio­ je­dan­ konj­ski­ ular­tre­ba­ mi­ mi­ni­mal­no­ dva­sa­ta­efek­tiv­nog­ra­da,­a­za­za­ve­su­čak­se­dam­sa­ti.­U­od­no­su­ na­ pe­riod­ od­ pre­30­ go­di­na­ pro­me­ni­lo­ se­mno­go­to­ga­u­ovom­za­na­tu­ i­ što­ se­ ti­če­ ra­da­ i­ što­se­ ti­če­ ma­te­ri­ja­la.­ Re­ci­mo,­ne­ka­da­su­se­ko­ri­sti­li­is­klju­či­vo­pri­rod­ni­ma­te­ri­ja­li:­ku­de­lja,­lan,­ku­delj­no­pre­di­vo...­To­su­bi­li­kva­li­tet­ni­ma­te­ri­ja­li­i­bi­li­su­na­ce­ni,­ta­ko­da­je­i­za­nat­bio­pro­fi­ta­bi­lan­ i­na­nje­mu­je­mo­glo­ le­po­ da­ se­ za­ra­di.­Me­đu­tim,­sa­da­se­is­klju­či­vo­ ra­di­ od­ ve­štač­kih­ma­te­ri­ja­la,­ a­ pro­ces­ ra­da­ je­

ma­lo­br­ži­ne­go­ra­ni­je.­Ma­te­ri­ja­le­na­ba­vljam­ uglav­nom­ u­ “Sin­te­lo­nu”­ iz­ Bač­ke­ Pa­lan­ke,­ a­ naj­du­ži­ko­no­pac­ko­ji­sam­na­pra­vio­bio­je­

du­ga­čak­80­me­ta­ra­­­pri­ča­Đor­đe­Slav­ko­vić,­ užar­ iz­ Ši­da­ i­ do­da­je­da­se­ne­sla­že­oni­ma­ko­ji­ka­žu­da­za­na­ti­ iz­u­mi­ru,­po­nje­go­vom­mi­

šlje­nju­mo­gu­sa­mo­maj­sto­ri­da­izu­mru,­ali­ne­i­za­na­ti,­jer­će­oni­po­sto­ja­ti­sve­dok­po­sto­ji­i­čo­ve­čan­stvo.Nje­gov­ sin,­ tri­de­se­to­

go­di­šnji­ Pe­tar­ Slav­ko­vić ka­že­da­u­ra­di­o­ni­cu­ko­ju­je­na­pra­vio­ u­ po­dru­mu­ svo­je­ku­će­ od­la­zi­ dva­ do­ tri­ pu­ta­ne­delj­no­da­bi­po­ma­gao­ocu,­te­da­mu­užar­stvo­do­bro­do­đe­ kao­ do­pun­ski­ po­sao­i­do­da­je:­­­Na­ša­po­do­ri­ca­po­se­du­

je­na­ši­nu­ko­ja­je­sta­ra­vi­še­od­150­go­di­na,­a­ko­ju­nam­je­u­na­sled­stvo­osta­vio­moj­de­da­ Pe­tar,­ ali­ u­ ovom­ za­na­tu­ su,­ ipak,­ ru­ke­ naj­va­žni­je.­ Jer,­ naj­ve­ći­ deo­ po­sla,­ go­to­vo­ 90­ po­sto,­ ra­di­se­ruč­no,­a­ma­ši­na­tu­ve­o­ma­ma­lo­ura­di.­Ne­ka­da,­dok­sam­bio­mla­đi,­lju­tio­sam­se­na­oca­što­me­je­te­rao­da­mu­po­ma­žem­ dok­ su­ se­ dru­ga­de­ca­igra­la­na­po­lju,­ali­sa­da­sam­mu­za­hva­lan­što­me­je­na­u­čio­ovom­za­na­tu­i­što­mi­je­dao­“hleb­u­ru­ke”.

­ S.­Mi­haj­lo­vić fo­to:­M.­Mi­le­u­snić

ŠID­•­UŽAR­ĐOR­ĐE­SLAV­KO­VIĆ,­BA­VI­SE­OVIM­ZA­NA­TOM­VEĆ­VI­ŠE­OD­PO­LA­VE­KA

Dok­je­maj­sto­ra,­bi­će­i­za­na­taNe­sla­žem­se­sa­oni­ma­ko­ji­ka­žu­da­za­na­ti­iz­u­mi­ru,­po­­mom­mi­šlje­nju­mo­gu­sa­mo­maj­sto­ri­da­izu­mru,­ali­ne­i­za­na­ti,­jer­će­oni­po­sto­ja­ti­sve­dok­po­sto­ji­i­čo­ve­čan­stvo.­Za­ovaj­za­nat­tre­ba­pu­no­ra­da,­tru­da,­za­la­ga­nja,­struč­no­sti­i­zna­nja,­ali­od­sve­ga­je­naj­bit­ni­ja­lju­bav­–­da­­čo­vek­vo­li­to­što­ra­di.­Naj­vi­še­vo­lim­kad­uju­tro­usta­nem­i­upa­lim­ma­ši­nu,­pa­mi­dan­za­poč­ne­tim­zvu­kom­–­ka­že­Đor­đe­Slav­ko­vić,­je­di­ni­užar­u­Ši­du

Užаrski­ zаnаt­ po­sto­ji­ od­pаmtivekа,­аli­ je­dаnаs­nа­korаk­od­ izumirаnjа.­ Rаzvojem­ in­du­stri­je­go­to­vo­dа­su­se­iz­gu­bi­le­po­tre­be­zа­užаdimа­stаrih­zаnаtlijа.­Nekаdа­su­se­ko­nop­ci,­užаd,­uzde­itd.­prаvili­od­isprepletаnih­vlаkаnа­ko­no­plje.­ Dаnаs­mаlobrojni­ užаri­zа­ svoj­ zаnаt­ uglаvnom­ ko­ri­ste­in­du­strij­ski­ kаnаp­ od­ veštаčkih­mаterijаlа.Alаt­ ko­jim­ se­ užаri­ ko­ri­ste­ –­

sаstoji­ se­ iz­ rаzličitih­ kаlemа,­mehаnizаmа­nа­ko­je­se­kаče­kon­ci,­kаnаpi­–­i­ple­te­njem­se­dobijа­užаd­od­re­đe­ne­de­blji­ne­i­du­ži­ne.­Ko­ri­ste­ se­ rаzličiti­ no­že­vi,­

mаkаze,­ku­ke­ i­slič­no­ i,­nаrаvno,­vred­ne­ spret­ne­ ru­ke­ ko­je­ mo­gu­ple­sti­užаd­u­ne­do­gled,­na­vo­di­se­na­sa­ja­tu­Et­no­graf­skog­mu­ze­ja.

­­ Sva­kog­ 15­tog­ u­ me­se­cu­ pro­da­jem­ svo­je­ pro­iz­vo­de­ na­šid­skom­ va­ša­ru.­ Naj­tra­že­ni­je­ su­štran­ge­ za­ te­la­di­ i­ ju­na­di,­ kao­ i­ula­ri­ za­ ko­nje,­ či­ja­ ce­na­ iz­no­si­oko­250­di­na­ra.­Or­jen­ti­sa­li­smo­se­ na­ ve­štač­ke­ ma­te­ri­ja­le,­ jer­uko­li­ko­bi­ular­bio­na­pra­vljen­od­ku­de­lje­ on­bi­ ko­štao­mi­ni­mal­no­10­evra,­a­to­u­da­na­šnje­vre­me­ne­ma­ko­da­pla­ti.­Naj­bo­lji­ kup­ci­ su­ nam­ iz­ Hr­vat­ske­ i­ Bo­sne,­dok­ je­ kod­ na­šeg­ sta­nov­ni­štva­pri­met­no­ opa­la­ ku­pov­na­moć­ u­po­sled­njih­par­go­di­na.­Osim­va­

ša­ra­ u­ Ši­du­ re­dov­no­ idem­ i­ na­one­u­Te­me­ri­nu,­Ru­mi,­Šap­cu...Gle­dam­da­imam­što­ra­zno­vr­sni­ju­ ro­bu,­ a­ i­ da­ sam­sa­ ce­na­ma­kon­ku­ren­tan.­ Me­đu­tim,­ sve­ je­te­že­ od­ ovog­ za­na­ta­ ži­ve­ti,­ jer­je­ i­ma­te­ri­jal­skup,­a­ve­li­ka­je­ i­ce­na­go­ri­va­i­ula­za­na­va­šar.­Po­to­me­Šid­znat­no­pred­nja­či­u­od­no­su­na­sve­dru­ge­gra­do­ve,­ jer­se­ kod­ nas­ ulaz­ na­ va­šar­ pla­ća­čak­1.600­di­na­ra,­dok­se­u­dru­gim­gra­do­vi­ma­on­kre­će­od­300­do­500­–­ka­že­Đor­đe­Slav­ko­vić,­užar­iz­Ši­da.­

Pe­tar­Slav­ko­vić­iz­Ši­daIz­Et­no­graf­skog­mu­ze­ja

Raz­li­či­ti­ala­ti­ali­uvek­spret­ne­ru­ke­(Fo­to:­Et­no­graf­ski­mu­zej­Be­o­grad)

Šid­ski­va­šar

Jed­na­od­pr­vih­fo­to­gra­fi­ja­uža­ra­(Fo­to:­Et­no­graf­ski­mu­zej­Be­o­grad)

Ma­ši­na­sta­ra­vi­še­od­150­go­di­na

Đor­đe­Slav­ko­vić,­užar­iz­Ši­daPe­tar­Slav­ko­vić,­

po­ma­že­ocu­u­po­slu

Za­pra­vlje­nje­ula­ra­po­treb­no­je­dva­sa­ta­ra­da

Zlat­ne­ru­ke­maj­sto­ra­Đor­đa

Se­lo­Za­sa­vi­ca­1­u­ma­čvan­skom­de­lu­ srem­sko­mi­tro­vač­kog­grad­skog­ pod­ruč­ja­ ima­ dve­

uli­ce­ i­ oko­ 200­ ku­ća,­ a­ sta­nov­ni­ci­go­to­vo­sva­ke­od­njih­ži­ve­od­ra­tar­stva­i­sto­čar­stva.­U­sva­kom­dvo­ri­štu­po­sto­ji­sa­gra­đe­no­to­vi­li­šte­pu­no­kva­li­tet­nih­svi­nja,­pra­si­ca,­ju­na­di­i­bi­ko­va.­Uglav­nom­su­sprem­ni­za­pro­da­ju,­ali­pro­da­ja­sla­bo­ide­zbog­ni­skih­ce­na.­Se­lja­ni­se­pre­ra­ču­na­va­ju,­ali­ka­da­ku­pac­do­đe,­tru­de­se­da­na­đu­re­še­nje,­jer­zna­ju­da­im­osta­nak­sto­ke­u­to­vi­li­štu­sa­mo­stva­ra­do­dat­ne­tro­ško­ve,­a­ne­i­do­dat­nu­za­ra­du.­­­­­­Evo­sa­da­ne­ma­ni­ko­ga,­neo­d­go­

va­ra­ju­ća­je­ce­na­to­vlje­ni­ka,­­jer­me­ne­i­sve­dru­ge­taj­po­sao­po­ki­lo­gra­mu­me­sa­ži­ve­me­re­ko­šta­vi­še­ne­go­što­se­nu­di.­Gde­ je­ tu­ ra­ču­ni­ca­za­rad?­­­ pi­ta­Mi­lan­ Ivan­ko­vić,­ ko­ji­ se­be­sma­tra­ma­lim­pro­iz­vo­đa­čem­sto­ke.­Mi­lan­pi­ta­i­na­sta­vlja­od­go­vo­rom­

ka­ko­ je­ za­ra­da­ lo­gič­na,­ jer­ je­ na­kra­ju­me­se­ca­ oče­ku­je­ sva­ki­ čo­vek­ko­ji­uspe­da­se­za­po­sli.­­Se­ljak­ra­di­po­15­ili­17­sa­ti­dnev­no,­pa­je­nor­mal­no­da­na­kra­ju­tur­nu­sa­ho­će­da­ne­osta­ne­bez­za­ra­de.­Ina­če,­Mi­lan­ima­ 44­ ko­ma­da­ svi­nja­ ko­je­ tre­ba­da­pro­da­i­na­da­se­da­ne­će­ostva­ri­ti­mi­nus.­Bu­du­ći­da­ne­ma­za­po­sle­nje,­mo­ra­da­se­bri­ne­o­za­ra­di­ jer­ovaj­po­sao­hra­ni­po­ro­di­cu.­

Sva šta re nje kao spas

Ivan­ko­vić­po­se­du­je­ma­li­sa­laš­na­kra­ju­Za­sa­vi­ce­1.­Ku­pio­ga­je­pre­tri­go­di­ne,­ta­mo­dr­ži­kr­ma­če­i­pra­sad,­a­od­sko­ra­i­ne­ko­li­ko­ko­ma­da­ova­ca­i­jag­nja­di.

­­Vo­lim­ov­ce,­imao­sam­ih­i­ra­ni­je,­ali­su­mi­ ih­ke­ro­vi­po­tr­ga­li.­Dr­žim­ih­na­sa­la­šu,­kao­i­13­kr­ma­ča,­50­do­60­pra­sa­di,­a­kod­ku­će­u­to­vi­li­štu­ga­jim­40­to­vlje­ni­ka.­­Sva­šta­rim­kao­ i­ svi­dru­gi­ slič­ni­po­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vo­đa­či­ na­sto­je­ći­ da­ ta­ko­ op­sta­nem,­ali­ je­te­ško.­Lju­di­su­sa­da­

ve­o­ma­raz­o­ča­ra­ni­zbog­sta­nja­u­po­ljo­pri­vre­di,­ a­ po­seb­no­ zbog­ sta­nja­u­ sto­čar­stvu.­ Ne­ vi­di­mo­ re­še­nje,­u­sto­ku­smo­ula­ga­li,­o­njoj­smo­se­bri­nu­li­i­bo­ji­mo­se­ka­ko­će­na­kra­ju­tur­nu­sa­bi­ti­­–­otvo­re­no­ka­že­Mi­lan.Na­da­li­ su­ se­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ i­

sto­ča­ri­u­ovom­se­lu,­pri­ča­da­lje­ovaj­čo­vek,­ ­ da­ će,­ kao­ u­ ne­ka­ dav­na­vre­me­na­ka­da­se­ to­vi­li­šta­na­pu­ne,­a­ kri­za­ pri­ti­sne,­ do­ći­ do­ in­ter­vent­nog­ot­ku­pa­sto­ke­od­stra­ne­dr­ža­ve­i­da­će­se­ubla­ži­ti­sta­nje.­To­se­za­sa­da­ ne­ do­ga­đa­ ili­ ne­ ide­ u­ že­lje­noj­me­ri.

Pr vo pra vio to vi li šte pa­ku­ću

Mi­lan­ po­se­du­je­ oko­ pet­ hek­ta­ra­ze­mlje­u­vla­sni­štvu,­još­uzme­ne­ko­li­ko­hek­ta­ra­u­za­kup,­pla­ti­to­po­tr­ži­šnoj­ce­ni­ko­ja­je­u­Ma­čvi­­­200­evra­po­hek­ta­ru­i­svu­hra­nu­ko­ju­pro­iz­ve­de­“pla­si­ra”­kroz­tov­sto­ke.­Za­rad­nu­sta­nu­ne­bri­ne,­po­ma­že­mu­po­ro­di­ca,­a­sto­ku­sam­pro­da­je.­Imao­je,­ve­li­on,­do­sta­sa­rad­ni­ka,­no­sta­nje­na­tr­ži­štu­je­sve­ne­sta­bil­ni­je­i­pro­me­nji­vi­je.­

­­ Ni­sam­ ja­ od­ onih­ ko­ji­ mno­go­tra­že.­Za­to­mi­slim­da­se­sta­nje­mo­že­ po­pra­vi­ti.­ Još­ pam­tim­ re­či­ ne­kog­pro­fe­sor­ ko­ji­ je­ re­kao­da­Sr­bi­ja­mo­že­da­sre­di­svo­je­sta­nje­u­agra­ru­ i­ pri­vre­di­ za­ krat­ko­ vre­me­sa­mo­da­rad­ni­ci­ma­i­se­lja­ci­ma­pla­te­nji­hov­rad.­Ja­sam­još­1999.­go­di­ne,­ka­da­sam­gra­dio­ku­ću,­pr­vo­za­vr­šio­to­vi­li­šte,­a­on­da­ku­ću­u­ko­joj­sta­nu­jem­sa­po­ro­di­com.­Mo­rao­sam­da­ mi­slim­ šta­ ću­ ra­di­ti­ na­kon­ što­sam­iz­gu­bio­po­sao­u­fir­mi­–­pri­ča­o­se­bi­Ivan­ko­vić.Ovaj­me­šta­nin­je­ra­dio­u­“Ma­tro­

zu”­14­go­di­ne,­šest­me­se­ci­i­12­da­na­po­sla­i­u­pro­ce­su­tran­sfor­ma­ci­je­je­ ostao­ bez­ po­sao.­ Za­to­ se­ opre­de­lio­za­se­lo,­po­ljo­pri­vre­du­i­sto­čar­stvo,­ko­jim­se­ba­vio­od­ma­le­na.­Sad­su­vred­no­ća­i­lju­bav­dža­ba,­do­šlo­se­do­si­tu­a­ci­je­bi­ti­ili­ne­bi­ti,­jer­bez­za­ra­de­ni­se­ljač­ki­rad­ne­ma­svr­he.

Rad ni dan

Dok­ če­ka­ da­ se­ sta­nje­ u­ sto­čar­stvu­po­pra­vi­Mi­lan­pri­ča­o­svom­rad­nom­ da­nu.­ Usta­je­ u­ 5­ sa­ti­ uju­tro,­

po­pi­je­ka­fu,­ide­u­to­vi­li­šte,­sre­di­šta­tre­ba­od­po­slo­va­pa­kre­će­na­sa­laš.­Sre­di­ i­ ta­mo­šta­ tre­ba­ i­oko­de­vet­sa­ti­ kre­će­ da­lje­ –­ u­ se­ču­ šu­me­ ili­sad­nju,­za­vi­si­ko­ja­je­se­zo­na­ra­da.­Tu­ je­ka­da­ se­kr­ma­če­pra­se,­ tu­ je­ka­da­ se­ za­lu­ču­ju­ pra­si­ci,­ a­ tu­ je­ i­ka­da­su­ov­ce­hra­ne­i­bra­ne.­Na­ba­vio­ ih­ je­u­Gra­bov­ci­ma­i­šti­ti­ ih­od­se­o­skih­ke­ro­vi­ma­jer­pla­ni­ra­da­po­ve­ća­va­broj­ova­ca­bu­du­ći­da­je­na­ba­vio­ ra­sne­ vir­tem­ber­go­ve­ ov­ce. Iako­mu­či­mu­ku­ka­ko­će­i­šta­će­da­ra­di,­a­da­se­is­pla­ti,­­Mi­lan­Ivan­ko­vić­ne­mi­sli­ da­ sve­ na­pu­sti­ i­ tra­ži­ no­vo­opre­de­lje­nje­u­agra­ru.­­Ve­li­ka­ko­ima­si­na­od­šest­go­di­na­i­ćer­ku­ko­ja­je­za­vr­ši­la­fri­zer­sku­ško­lu­i­sa­da­po­la­že­raz­li­ku­za­me­di­cin­sku.­De­cu­tre­be­zbri­nu­ti,­a­on­se­po­sla­ne­bo­ji­sa­mo­da­taj­po­sao­ima­za­ra­du.

­ Tekst:­S.­Đa­ko­vić­ Fo­to:­M.­Mi­le­u­snić

1125. decembar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

ZA­PIS­IZ­SE­VER­NE­MA­ČVE

ZA­SA­VI­CA­JE­DAN­•­PRO­IZ­VO­ĐA­ČI­STO­KE­NA­MU­CI­

Do kle ra di ti bez ade kvat ne za ra de!?Šta­dr­ža­va­tre­ba­da­ura­di­da­se­po­bolj­ša­sta­nje­u­sto­čar­stvu,­­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ne­zna­ju,­ali­po­na­vlja­ju­ka­ko­bi­bi­li­sreć­ni­da­se­nji­hov­trud­is­pla­ti­-­Još­pam­tim­re­či­ne­kog­pro­fe­sor­ko­ji­je­re­kao­da­Sr­bi­ja­mo­že­da­sre­di­svo­je­sta­nje­u­agra­ru­i­pri­vre­di­za­krat­ko­vre­me­sa­mo­da­rad­ni­ci­ma­i­se­lja­ci­ma­pla­te­nji­hov­rad­–­pri­ča­Mi­lan­Ivan­ko­vić

Mno­go­ vi­še­ sto­ke­ od­ Mi­la­na­Ivan­ko­vi­ća­je­u­obo­ri­ma­po­ro­di­ce­Ži­van­ka­ i­ Mi­lan­ke­ Je­ro­si­mo-vić­ iz­ Za­sa­vi­ce­ 1je­dan.­ Ovi­me­šta­ni­ su,­ ta­ko­đe,­ po­ za­ni­ma­nju­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ sto­ča­ri.­ ­ No­si­lac­re­gi­stro­va­nog­do­ma­ćin­stva­je­su­prug­ Ži­van­ko,­ a­ za­jed­no­ sa­ nji­ma­ su­ sin,­ sna­ja­ i­ unu­ci.­ Sin­ je­od­sko­ra­ za­po­slen,­ pa­ je­ po­ro­di­ci­fi­nan­sij­ski­ ne­što­ lak­še.­ Je­ro­si­mo­vi­ći­ po­se­du­ju­ de­se­tak­ hek­ta­ra­ze­mlje,­ra­de­i­ne­ko­li­ko­hek­ta­ra­ ze­mlje­ u­ za­kup,­ ga­je­ go­ve­da­i­ svi­nje.­ Svi­ u­ pro­di­ci­ po­ma­žu.

­­ ­ Ima­li­ smo­150­svi­nja,­deo­smo­pro­da­li,­a­ve­ći­deo­je­osta­lo.­Ima­mo­i­50­go­ve­da,­a­sa­da­nam­se­ ja­vlja­pro­blem­ hra­ne­ za­ sto­ku,­ jer­ smo­svo­je­ po­tro­ši­li­ i­mo­ra­mo­ da­ do­ku­plju­je­mo.­Već­smo­ku­pi­li­tri­va­go­na­ku­ku­ru­za­i­pla­ća­li­smo­ga­18­di­na­ra,­a­sve­je­sku­plji­što­nam­vi­še­tre­ba­–­ka­že­Mi­lan­ka­Je­ro­si­mo­vić.I­ za­ ovu­ me­štan­ku­ sta­nje­ u­

po­ljo­pri­vre­di­ni­je­do­bro,­tre­ba­ga­me­nja­ti,­a­ka­ko­­­ne­zna.­Zna­sa­mo­ da­ se­ u­ po­sao­ ko­ji­ ona­ ra­di­­ula­že­mno­go­sna­ge,­a­ne­do­no­si­za­ra­du.

PU­NA­TO­VI­LI­ŠTA­I­KOD­JE­RO­SI­MO­VI­ĆA

Do­ku­plju­ju­stoč­nu­hra­nu­

� Mi�lan�ka�Je�ro�si�mo�vić�u�to�vi�li�štu�go�ve�da

Ov�ce�po�ro�di�ce�Ivan�ko�vić

Mi�lan�Ivan�ko�vić�na�svom�sa�la�šu

Ra�di�od�pet�sa�ti�uju�tro

Na­da­li­su­se­po­ljo­pri­vred­ni­ci­

i­sto­ča­ri­u­ovom­se­lu,­pri­ča­da­lje­ovaj­čo­vek,­­da­će,­kao­u­ne­ka­dav­na­vre­me­na­ka­da­se­to­vi­li­šta­na­pu­ne,­a­kri­za­pri­ti­sne,­do­ći­do­in­ter­vent­nog­ot­ku­pa­sto­ke­od­stra­ne­dr­ža­ve­i­da­će­se­ubla­ži­ti­sta­nje.­To­se­za­sa­da­ne­do­ga­đa­ili­ne­ide­u­že­lje­noj­me­ri

"

12 25. decembar 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Tri hi ne lo zu uzro ku ju lar ve Tric­hi nel la spi ra lis, ne ma to de iz fa­mi li je Tric hi nel li dae, ro da Tric­

hi­nel­la.­Tric­hi­nel­la­ spi­ra­lis­ je­be­li­ča­sta­ne­ma­to­da­či­ji­je­muž­jak­du­ga­čak­1­1,6­mm,­a­žen­ka­2,5­4­mm.­Žen­ke­su vi vi par ne.Raz­voj­ po­či­nje­ uno­še­njem­ uča­u­

re­nih­ lar­vi­ u­ di­ge­stiv­ni­ trakt­ do­ma­ći­na.­Une­te­u­že­lu­dac­lar­ve­tri­hi­ne­le­se­ to­kom­va­re­nja­oslo­ba­dja­ju­ča­u­re­i­ do­la­ze­do­cre­va,­gde­se­ za­vla­če­u­slu­zo­ko­žu­i­već­za­če­ti­ri­da­na­po­sta­ju od ra sli, pol no zre li pa ra zi ti, ko ji se­ ov­de­ pa­re,­ na­kon­ če­ga­ muž­ja­ci­ugi­nja­va­ju.­ Žen­ke­ se­ još­ du­blje­ za­vla­če­u­slu­zo­ko­žu­cre­va­i­ov­de­po­la­žu­lar­ve­(pro­seč­no­10­15.000­lar­vi),­na­kon­če­ga­ i­one­bi­va­ju­eli­mi­ni­sa­ne­iz­ or­ga­ni­zma.­ Lar­ve­ lim­fo­to­kom­do­spe va ju do sr ca, oda kle pu tem kr vi bi­va­ju­ra­ši­re­ne­po­ce­lom­or­ga­ni­zmu.­Naj­ve­ći­broj­ lar­vi­se­za­dr­ža­va­u­po­preč­no­pru­ga­stim­mi­ši­ći­ma.­Ov­de­se­lar­ve­za­vla­če­iz­me­dju­mi­šić­nih­vla­ka­na­gde­na­sta­vlja­ju­svoj­rast­i­raz­voj.­Po­sle­17­20­da­na­lar­ve­po­či­nju­da­se­sa vi ja ju u ob li ku spi ra le, a oko njih se stva ra kap su la na li ka na li mun. Ce lo ku pan raz voj tra je 7­8 ne de lja, ka­da­ uča­u­re­ne­ lar­ve­ do­sti­žu­ ve­li­či­nu­0,25­0,5­mm.­Ova­ko­uča­u­re­ne­u­me­su,­lar­ve­mo­gu­osta­ti­in­fek­tiv­ne­i­25­go­di­na.Bo­lest­ je­ ra­ši­re­na­ po­ svim­ kon­

ti­nen­ti­ma­ i­ in­fi­ci­ra­ sve­ vr­ste­ si­sa­ra.­Za­ ovog­ pa­ra­zi­ta­ je­ ka­rak­te­ri­stič­no­da se i od ra sli i lar ve ni ob li ci raz vi­ja­ju­u­istom­do­ma­ći­nu,­jer­on­ne­ma­raz voj ni ci klus u slo bod noj pri ro di. Pra­vi­do­ma­ći­ni­su­svi­si­sa­ri­uklju­ču­ju­ći­ i­ čo­ve­ka­ od­ mo­men­ta­ in­fek­ci­je­do­uča­u­re­nja­lar­vi­u­nji­ho­vim­mi­ši­ći­ma. Ka da se lar ve Tric hi nel la spi ra lis uča­u­re­u­mi­ši­ći­ma­pra­vih­do­ma­ći­na,­svi­oni­po­sta­ju­pre­la­zni­do­ma­ći­ni­ove­pa ra zi to ze.In­fek­ci­ja­ lju­di­ i­ ži­vo­ti­nja­ na­sta­je­

is­klju­či­vo­ kon­zu­mi­ra­njem­ za­ra­že­nog­me sa i me snih pre ra dje vi na u ko ji ma

se­ na­la­ze­ lar­ve­ T.spi­ra­lis.­ Kod­ ži­vo­ti­nja­se­tri­hi­ne­lo­za­ne­mo­že­pri­me­ti­ti­za­ži­vo­ta.­ Za­ra­ža­va­nje,­ raz­voj­ i­ uča­u­re­nje­lar­vi­u­mi­ši­ći­ma­pro­ti­če­bez­vi­dlji­vih­kli­nič­kih­zna­ko­va,­ta­ko­da­na­iz­gled­zdra­ve­ži­vo­ti­nje­mo­gu­bi­ti­in­fi­ci­ra­ne­sa­tri­hi­ne­lom.­Lar­ve­se­u­naj­ve­ćem­bro­ju­na­la­ze­u­mi­ši­ći­ma­di­ja­frag­me,­je­zi­ka­i­mi­ši­ći­ma­za­žva­ka­nje.

Zna ci bo le sti

Kli­nič­ka­ sli­ka­ je­ naj­vi­še­ is­po­lje­na­kod­lju­di­i­pra­ti­pra­ti­ži­vot­ni­put­lar­vi­i­adul­ta.­Za­čo­ve­ka­su­naj­zna­čaj­ni­ji­iz­vo­ri­ in­fek­ci­je­za­ra­že­no­me­so­i­me­sne­pre­ra­dje­vi­ne­od­do­ma­ćih­svi­nja,­ko­nja­i­di­vlja­či­(di­vljih­svi­nja,­me­dve­da­i­ja­za­va­ca).­Pr­vi­zna­ci­bo­le­sti­se­ja­vlja­ju­8­30­da­na­po­što­se­po­je­de­ in­fi­ci­ra­no­me so. Kod in fek ci je sa ve li kim bro jem lar­vi­zna­ci­bo­le­sti­se­ja­ve­24­48­sa­ti,­a­kod­sla­bi­je­in­fek­ci­je­ka­sni­je­i­pro­ti­ču­ubla­žem­ob­li­ku.U­po­čet­ku­bo­le­snik­ima­neo­d­re­dje­ne­

sto­mač­ne­smet­nje,­lak­še­bo­lo­ve,­na­di­ma­nje,­muč­ni­nu,­na­gon­za­po­vra­ća­nje­i­ lak­še­ pro­li­ve.­ Ova­ fa­za­ bo­le­sti­ tra­je­ne de lju da na i po kla pa se sa iz la skom uča­u­re­nih­ lar­vi,­ nji­ho­vim­ raz­vo­jem­ u­cre­vi­ma­ i­ po­la­ganjm­ no­vih­ lar­vi­ (ovaj­raz­voj­je­isti­i­kod­lju­di­i­ži­vo­ti­nja).Dru­ga­ fa­za­ bo­le­sti­ se­ po­kla­pa­ sa­

mi­gra­ci­jom­lar­vi­u­mi­ši­će.­Kod­lju­di­se­

lar­ve­ naj­če­šće­ na­la­ze­ u­ oč­nim,­ vrat­nim, me dju re bar nim, pr snim, but nim, žva­ka­ćim­ i­mi­ši­ći­ma­di­ja­frag­me.­Ova­fa­za­po­či­nje­sa­po­vi­še­nom­tem­pe­ra­tu­rom­(do­40°S)­i­oto­kom­oč­nih­ka­pa­ka­i­li­ca­ko­ji­tra­ju­3­11­da­na.­Na­ro­či­to­su­ka­rak­te­ri­stič­ni­bo­lo­vi,­ko­če­nje­i­iz­ra­že­na­sla­bost­mi­ši­ća­u­kr­sti­ma,­li­sto­vi­ma­no­gu,­mi­ši­ći­ma­ru­ku­i­ra­me­na.­Bo­lo­vi­su­ iz­ra­že­ni­pri­pri­ti­sku,­po­kre­ta­nju­ i­žva­ka­nju,­a­ja­či­na­bo­la­za­vi­si­od­bro­ja­une­tih­lar­vi­tri­hi­ne­la­u­mi­ši­će.­Ta­ko­dje­ su­ pri­sut­ni­ i­ dru­gi­ simp­to­mi:­gla­vo­bo­lja,­ vr­to­gla­vi­ca,­ ne­sa­ni­ca,­zu­ja­nje­ u­ uši­ma,­ ko­njuk­ti­vi­tis,­ osip­po­ko­ži­le­dja,­a­kod­ja­kih­in­fek­ci­ja­se­ja­vlja­otok­je­zi­ka­ko­ji­one­mo­gu­ća­va­go­vor­ i­ do­ de­se­tak­ da­na.­ Ako­ lar­ve­odu­ u­ sr­ča­ni­mi­šić­ ili­mo­zak­mo­gu­ća­je­smrt.­U­po­sled­njoj­fa­zi­bo­le­sti,­ka­da­se­u­bo­le­sni­ko­vim­mi­ši­ći­ma­oko­lar­vi­for­mi­ra­ju­ča­u­re,­po­či­nje­po­ste­pe­ni­ opo­ra­vak.­ Simp­to­mi­ se­ la­ga­no­gu­be­uz­ iz­ne­mo­glost­ i­ bo­lo­ve­u­mi­ši­ći­ma­slič­ne­re­u­ma­tič­nim.­Opo­ra­vak­tra je dva me se ca.

Tri hi ne lo za pred sta vlja ozbi ljan zdrav stve ni pro blem ko ji se ja vlja sva­ke­ go­di­ne­ na­ro­či­to­ zi­mi­ ka­da­ su­svi­njo­ko­lji­ i­ upo­tre­ba­ ne­pre­gle­da­nog­

sve­žeg­i­su­še­nog­svinj­skog­i­me­sa­di­vlja­či­naj­ve­ća).­­­Pre­no­še­nje­in­fek­ci­je­me­dju­sva­što­

je di ma je di ret kan ­ kon zu mi ra njem za­ra­že­nog­ me­sa,­ le­še­vi­ma­ ugi­nu­lih­ži­vo­ti­nja,­ me­snih­ pre­ra­dje­vi­na­ i­ sl.­Bi­ljo­je­di­mo­gu­ da­ se­ za­ra­ze­ kon­cen­tro­va­nim­hra­ni­vi­ma­ili­mle­ve­nim­ži­ta­ri ca ma, uko li ko su u nji ma sa mle ve ni in­fi­ci­ra­ni­glo­da­ri­ali­i­po­sred­stvom­pti­ca­le­ši­na­ra.­U­pri­ro­di­su­naj­če­šći­no­si­o ci tri hi ne le pa co vi, li si ce i psi lu ta li ce itd. Glo da ri, pre svih pa co vi su ve za iz­me­dju­pri­rod­nih­ža­ri­šta­i­do­ma­đih­ži­vo ti nja. Tri hi ne la se u pa co vi ma stal no odr­ža­va­i­pu­tem­njih­se­ši­ri.

Tri hi no sko pi ja

Da­bi­se­spre­či­lo­uno­še­nje­tri­hi­ne­lo ze u za pa te svi nja mo ra se obra ti ti po­seb­na­pa­žnja­na­su­zbi­ja­nje­pa­co­va­(de­ra­ti­za­ci­ju),­ ko­ja­ se­mo­ra­ re­dov­no­vr­ši­ti,­a­ le­še­ve­ugi­nu­lih­pa­co­va­tre­ba­spa lji va ti.Pre­gled­na­pri­su­stvo­lar­ve­T.spi­ra­lis­

u­mi­ši­ći­ma­po­zna­ti­ji­je­kao­tri­hi­no­sko­pi­ja.­Pre­gled­je­oba­ve­zan­za­me­so­svi­nja, ko nja, di vljih svi nja i me dve da i pro­iz­vo­de­od­me­sa­ovih­ži­vo­ti­nja,­ako­

me­so­ni­je­pre­gle­da­no.­Za­pre­gled­ se­kod­svi­nja­uzi­ma­ko­ren­di­ja­frag­me,­a­ako­ga­ne­ma,­je­zik­ili­mi­ši­ći­za­žva­ka­nje. Kod ko nja i me dve da je zik, a u ne­do­stat­ku­nje­ga,­mi­ši­ći­za­žva­ka­nje­i­ko­ren­di­ja­frag­me.­Me­so­i­pro­iz­vo­di­od­me­sa­ se­ pre­gle­da­ju­ kom­pre­si­o­nom­me­to­dom­i­me­to­dom­ve­štač­ke­di­ge­sti­je,­ko­ja­je­mno­go­po­u­zda­ni­ja.Ako­ mi­šić­no­ tki­vo­ sa­dr­ži­ lar­ve­

Tric­hi­ne­le­spi­ra­lis,­me­so­i­or­ga­ni­za­kla­nih­ži­vo­ti­nja­oce­nju­ju­se­kao­hi­gi­jen­ski­ne­is­prav­ni­za­jav­nu­po­tro­šnju­i­ne­mo­gu­se­ospo­so­blja­va­ti.Osnov­ne­ me­re­ su­zbi­ja­nja­ Tric­hi­

ne le spi ra lis sa sto je se u re dov nom tri­hi­no­skop­skom­ pre­gle­du­ me­sa­ i­me snih pre ra dje vi na i nji ho vom ne­ško­dlji­vom­ ukla­nja­nju,­ ako­ je­ za­ra­že­no,­ kao­ i­ si­ste­mat­skom­ de­ra­ti­za­ci­jom­ po­seb­no­ u­ dvo­ri­šti­ma­ gde­ je­obo­le­nje­ na­dje­no,­ sa­ uni­šta­va­njem­le­še­va­glo­da­ra.Sve­ ovo­ pra­ti­ stal­na­ edu­ka­ci­ja­

sta­nov­ni­štva­o­zna­ča­ju­pre­gle­da­me­sa,­ po­stup­ci­ma­ uni­šta­va­nja­ za­ra­že­nog­me­sa,­de­ra­ti­za­ci­ji­itd.­Sve­ovo­je­re­gu­li­sa­no­i­za­kon­skim­pro­pi­si­ma.

Svi­nja­ kao­ do­ma­ća­ ži­vo­ti­nja,­ko ja ne tr pi im pro vi za ci je, uglav­nom­se­dr­ži­u­za­tvo­re­nim­

objek­ti­ma­u­ko­ji­ma­je­mo­gu­će­ostva­ri ti op ti mal ne uslo ve mi kro kli ma ta. Sa­mo­u­uslo­vi­ma­op­ti­mal­ne­tem­pe­ra­tu­re,­vla­žno­sti­va­zdu­ha­i­pro­ve­tre­no­sti­objek­ta,­ona­mo­že­da­is­ka­že­svoj­ge­net­ski­ po­ten­ci­jal,­ ko­ji­ se­ ogle­da­ u­pri­ra­stu­i­kon­ver­zi­ji­hra­ne­jer­cilj­je­što­jef ti ni ja pro iz vod nja me sa.U­ svi­njar­skoj­ pro­iz­vod­nji­ ima­mo­

naj­vi­še­raz­li­či­tih­ka­te­go­ri­ja,­ko­je­iz­i­sku­ju­sva­ka­za­se­be­od­re­đe­ne­uslo­ve­mi­kro­kli­ma­ta.­ Pra­si­li­šte­ je­ seg­ment­u­pro­iz­vod­nji­ko­ji­je­naj­zah­tev­ni­ji.­U­bok­su­za­pra­še­nje­na­ne­koj­po­vr­ši­ni­od­3,5­ ­­4­m2­ ima­mo­dve­pot­pu­no­raz­li­či­te­ka­te­go­ri­je.­ Jed­no­su­kr­ma­če,­ko­je­po­pi­ta­nju­tem­pe­ra­tu­re­ima­ju­op­ti­mal­ni­zah­tev­od­oko­20°C.­To­ima­omo­gu­ća­va­u­ to­ku­ lak­ta­ci­je­ da­uzi­ma­ju­do­volj­nu­ko­li­či­nu­hra­ne­ra­di­pro­duk­ci­je­mle­ka­ po­treb­nog­ za­ od­

goj­pra­sa­di.­Na­dru­goj­stra­ni­ima­mo­pra­sad­ko­ja­se­ra­đa­ju­bez­mo­guć­no­sti­ter­mo­re­gu­la­ci­je,­pa­im­je­u­star­tu po treb no obez be di ti tem pe ra tu ru od­30­32°C.­To­se­sa­da­obez­be­đu­je­grej­nim­plo­ča­ma,­ra­znim­gre­ja­li­ca­ma­ili­in­fra­cr­ve­nim­lam­pa­ma.­U­bok­se­vi­ma­za­pra­še­nje­ko­ji­ima­ju­pun­pod,­deo­to­plo­te­(10°C),­mo­že­se­na­dok­na di ti i pro stir kom u vi du sla me. Vla­žnost­ va­zdu­ha­ ko­ja­ je­ po­treb­na­na­la­zi­ se­ u­ gra­ni­ca­ma­ od­ 60­70%.­Sva­ko­od­stu­pa­nje­od­ovih­nor­ma­ti­va­mo­že­se­od­ra­zi­ti­na­zdrav­stve­no­sta­nje­ži­vo­ti­nja.Sle­de­ća­ fa­za­ je­ od­goj­ pra­sa­di,­

gde­ do­la­ze­ za­lu­če­na­ pra­sad­ iz­ pra­si­li­šta.­To­su­gr­la­u­te­ži­ni­od­8­­­9kg,­ko ja u pr voj fa zi ima ju zah tev od 26°C­i­na­kra­ju­ove­fa­ze­sa­ostva­re­nih­oko­25kg­te­le­sne­ma­se,­po­stup­no­do­ tem­pe­ra­tu­re­od­20­22°C.­Na­far ma ma ko je ne ma ju kon ci pi ra ne objek te, po si ste mu sve unu tra sve

na­po­lje,­ ja­vlja­se­pro­blem­odr­ža­va­nja­op­ti­mal­ne­tem­pe­ra­tu­re.­Op­ti­mal­na­vla­žnost­va­zdu­ha­i­u­ovoj­fa­zi­je­od­60­70%.­To­vlje­ni­ci,­na­zi­mi­ce,­kr­ma­če­i­ne­

ra­sti­ima­ju­ma­lo­ve­ći­prag­to­le­ran­ci­je po pi ta nju tem pe ra tu re u objek­tu,­ ta­ko­ da­ se­ mo­že­ re­ći­ da­ ona­mo­že­da­va­ri­ra­od­16­25°C.­Sva­ko­od stu pa nje od ovih nor ma ti va uti­če­na­pro­iz­vod­nju.­Eks­trem­na­od­stu­pa­nja­naj­če­šće­do­vo­de­do­obo­lje nja, a ona ma nja na eko no mi ku pro iz vod nje, ko ja u pr vi mah ni je pri met na.Ma­li­ far­me­ri­ ko­ji­ ras­po­la­žu­ sa­

ne­a­de­kvat­nim­ objek­ti­ma,­ a­ če­sto­se­ spo­ra­dič­no­ ba­ve­ ovom­ pro­iz­vod­njom­ pra­ve­ naj­če­šće­ gre­šku­ u­zim­skom­pe­ri­o­du.­Ta­da­po­ku­ša­va­ju­da tem pe ra tu ru na dok na de ne do­gre­va­njem,­ne­go­za­tva­ra­njem­svih­otvo­ra­ na­ objek­tu,­ či­me­ se­ stva­ra­kon­denz­ i­ po­ve­ća­va­ vla­žnost­ va­

zdu­ha,­a­ i­za­ga­đe­nje­amo­ni­ja­kom.­Ovo­ si­gur­no­ re­zul­ti­ra­ po­ja­vom­obo­lje­nja,­ ko­ja­ po­red­ ne­ga­tiv­nog­eko­nom­skog­ efek­ta­ ima­ju­ ne­kad­ i­smr­to­no­sne­po­sle­di­ce.­Moj­sa­vet­je­bo lje da im je ma lo i hlad no, a da je su vo.

Sa­vre­me­ne­ far­me­ ko­je­ se­ sa­da­gra­de,­ ima­ju­so­fi­sti­ci­ra­nu­opre­mu­za­re­gu­li­sa­nje­mi­kro­kli­ma­ta,­ ta­ko­da­ se­fak­tor­čo­vek­eli­mi­ni­še.­Opre­ma­je­iz­u­zet no sku pa, ali u ze mlja ma sa sta bil­nim­tr­ži­štem­svi­nja­ona­je­od­pla­ti­va­u­ra zum nom vre men skom ro ku.

Mi kro kli mat u objek ti ma za uz goj svi njaPi­še: Pre drag Po pov, PSS Zre nja nin

Tri hi ne lo za, bo lest na svim kon ti nen ti maRaz­voj­po­či­nje­uno­še­njem­uča­u­re­nih­lar­vi­u­di­ge­stiv­ni­trakt­do­ma­ći­na.­Ce­lo­ku­pan­raz­voj­tra­je­7-8­ne­de­lja,­ka­da­uča­u­re­ne­lar­ve­do­sti­žu­ve­li­či­nu­0,25-0,5­mm.­Ova­ko­uča­u­re­ne­u­me­su,­lar­ve­mo­gu­osta­ti­in­fek­tiv­ne­i­25­go­di­na

Pi­še:­Mi­lan­Ra­še­ta,­DVM,­PSS­Bač­ka­To­po­la

Pre­gled­na­pri­su­stvo­lar­ve­T.spi­ra­lis­u­mi­ši­ći­ma­po zna ti ji je kao tri hi no sko pi ja

Za pre gled se kod svi nja uzi ma ko ren di ja frag me

Be­li­ča­sta­ne­ma­to­da­či­ji­je­muž­jak­du­ga­čak­1­1,6­mm,­a­žen­ka­2,5­4­mm

Pra si li šte je naj zah tev ni ji seg ment u pro iz vod nji

1325. decembar 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

S ob zi rom na oso bi nu mle ka da br zo i la ko upi ja stra ne mi ri se po treb no je od mah

po za vr šet ku mu že iz ne ti po mu že no mle ko u po seb nu pro sto ri ju. Ova pro­sto ri ja, tre ba da bu de či sta, sve tla i po god na za pro ve tra va nje, što zna či da ne ma stra nih mi ri sa i da je bez pra ši ne, kao i da pro zo ri bu du za šti­će ni mre žom od in se ka ta. Da bi od­go vo ri la ovim zah te vi ma, ovu pro sto­ri ju tre ba gra di ti od mah po red šta le, s tim da se iz me dju njih na la zi pro­sto ri ja za po gon ski deo mu znog apa­ra ta ko ja bi bi la ne ka vr sta va zdu šne ba ri je re za pro di ra nje ne pri jat nih mi­ri sa iz šta le. Ve li či na pri hvat ne mle­ka re za vi si od bro ja kra va, od no sno od ko li či ne mle ka i du ži ne vre me na za ko je se mle ko ču va do is po ru ke.

Pri iz grad nji ili adap ta ci ji pri hvat­ne mle ka re tre ba obez be di ti te ku ću hlad nu i to plu vo du, kao i ka na li za ci ju za ot pad ne vo de. Zi do vi tre ba da bu­du ob lo že ni ke ra mič kim plo či ca ma u vi si ni od naj ma nje 1,5 m ili pre ma za­

ni ma snom bo jom ra di lak šeg odr ža­va nja či sto će. Kod ve ćih ga zdin sta va, kod ko jih se pri hva ta nje, hla dje nje i ču va nje mle ka vr ši u ba ze nu, tre ba vo di ti ra ču na da ova pro sto ri ja bu de pri stu pač na za pre u zi ma nje mle ka u auto ci ster nu. U pri hvat noj mle ka­ri tre ba obez be di ti: du plu po su du za pra nje mu zne gar ni tu re, sta bil ni sto za de mon ta žu i mon ta žu mu zne gar­ni tu re, sta lak za ču va nje iste, dr žač za ču va nje opra ne mu zne kan te i dr. U ova ko ure dje noj pro sto ri ji mo že se pra vil no po stu pa ti sa mle kom po sle mu že. Ovo pod ra zu me va ce dje nje, hla dje nje i ču va nje mle ka do nje go ve is po ru ke.

Pri li kom ruč ne i ma šin ske mu že u mle ko do spe va vi še ili ma nje stra nih pri me sa (če sti ce pro stir ke, staj nja ka, hra ne, de lo vi epi te la, mu ve, pra ši na i dr). Ove stra ne pri me se po ti ču di­rekt no od kra va, za tim od čo ve ka ko ji oba vlja mu žu, iz ne po sred ne oko li ne, pre sve ga sa le ži šta kra ve, kao i iz va zdu ha u šta li. Ta tzv. me ha nič ka

ne či sto ća ne sa mo da za ga dju je mle­ko, već slu ži i kao osno va pre ko ko je se u mle ko uno si ne vi dlji va ne či sto ća i ra zni mi kro or ga ni zmi. Oni mu kva­re ukus, či ne ga opa snim po zdra vlje lju di i ne po de snim za pre ra du. Pri mu ži tre ba osnov nu pa žnju usme ri ti u prav cu pred u zi ma nja pre ven tiv nih me ra ko je će spre či ti pro di ra nje me­ha nič ke ne či sto će u mle ko. Me dju­tim, i po red svih pre ven tiv nih me ra, u to ku mu že do la zi do ma njeg ili ve­ćeg pro di ra nja pr ljav šti ne u mle ko, a sa mim tim i mi kror ga ni za ma. Za to je po treb no da se od mah po za vr šet ku mu že i od no še nja mle ka u pri hvat nu mle ka ru pri stu pi nje go vom pre či šća­va nju (fil tri ra nju). Ce dje nje je pr vi po stu pak ob ra de mle ka po sle mu že. Ce dje njem mle ka iz dva ja se me ha­nič ka ne či sto ća i isto vre me no po­sti že pro ve tra va nje, ali se ne me nja nje gov he mij ski sa stav ni ti po pra vlja bak te ri o lo ški kva li tet.

Na du go traj nom pu tu od vi me na do po tro ša ča mle ko je iz lo že no broj­nim mo guć no sti ma za ga dji va nja mi­kro or ga ni zmi ma.

Na raz voj i br zi nu raz mno ža va­nja mi kr o or ga ni za ma u mle ku uti če nji hov po čet ni broj, tem pe ra tu ra i vre me ču va nja mle ka. Po što je za­kon skim pro pi si ma za bra nje no do­da va nje mle ku bi lo ka kvih he mij skih je di nje nja sa bak te ri cid nim ili bak te­ri o stat skim dej stvom, pre o sta je nam kao je di no efi ka sno sred stvo za za u­sta vlja nje raz mno ža va nja mi kro or ga­ni zmi ma pri me na ni skih tem pe ra tu ra. Da bi se oču vao od go va ra ju ći kva li tet mle ka neo p hod no je pri stu pi ti nje go­vom hla dje nju u to ku mu že ili od mah po sle mu že. Tre nut no hla dje nje mle­ka na me stu pro iz vod nje pred sta vlja naj e fi ka sni ju me ru za za u sta vlja nje raz vo ja mi kro or ga ni za ma. Bak te ri­cid ne oso bi ne mle ka se du že is po lja­va ju pri ni žim tem pe ra tu ra ma.

Da bi se spre či lo raz mno ža va nje mi kro or ga ni zmi ma ko ji su pro dr li u mle ko od mah po sle mu že, u ro ku od dva ča sa, po treb no je ohla di ti mle ko is pod 12°С, a u to ku sle de ća dva ča­sa na 1 do 4°С. Spro vo dje nje u prak­

su ovog osnov nog teh no lo škog zah­te va pred sta vlja ele men tar nu me ru za oču va nje kva li te ta mle ka.

Na čin hla dje nja mle ka na me stu pro iz vod nje za vi si od raz li či tih pro iz­vod nih uslo va. Po sto je tri na či na hla­dje nja mle ka:

­ u kan ta ma,­ u hlad nja ci ma i­ u ras hlad nim ba ze ni ma.Bez ob zi ra o kom se na či nu hla­

dje nja mle ka ra di, ono se mo ra oba­vi ti br zo, či sto, eko no mič no i uz to da bu de prak tič no. Po sto ji do bar iz bor opre me za skla di šte nje i hla dje nje mle ka. Me ša nje mle ka u to ku nje­go vog hla dje nja ima ve li ki efe kat na skra će nje vre me na hla dje nja, a sa­mim tim i sma nje nja po tro šnje vo de po jed nom li tru ohla dje nog mle ka što sma nju je tro ško ve pro iz vod nje. Da bi se to kom hla dje nja omo gu ći lo pro ve tra va nje mle ka, uz isto vre me­no spre ča va nje pro di ra nja pra ši ne iz va zdu ha, po klo pac kan te ne sme da bu de za tvo ren već sa mo pri tvo ren.

Do bar iz bor opre me za hla đe nje za vi si od vi še či ni la ca a to su:

­ ko li či na mle ka pri jed noj mu ži,­ po lo žaj sa bir nog me sta,­ na čin tran spor ta,­ vre me tran spor ta i­ bro ja kra va.Mle ko po mu že no pod hi gi jen skim

uslo vi ma, ohla đe no od mah do tem­

pe ra tu re od 4°С i tran spor to va no sa sa vre me nim auto ci ster na ma, oču va­će kva li tet ka kav se do bi ja mu žom zdra vih, pra vil no hra nje nih i do bro ne go va nih kra va.

Pri li kom pre u zi ma nja mle ka oba­ve zno je iz vr ši ti gru bu se lek ci ju mle ka i ta ko spre či da se ne kva li­tet nim mle kom, do ne tim od ne sa­ve snih pro iz vo đa ča, za ga di zbir no mle ko u ba ze nu sa bir nog me sta. Ovim or ga no lep tič kim is pi ti va njem se pro ce nju je mi ris, bo ja i kon zi­sten ci ja mle ka. Pre ci zni ja se lek ci ja se vr ši od re đi va njem ori jen ta ci o ne vred no sti ki se lo sti mle ka do ko je se ono mo že pre u zi ma ti od pro iz vo đa­ča.

Ra di do bi ja nja pra ve pred sta ve o kva li te tu pre u ze tog mle ka, ot ku­pli i vač uzi ma uzo rak za la bo ra to rij­sko is pi ti va nje nje go vog kva li te ta (sa dr žaj ma sti, pro te i na, pro ce nat do da te vo de, broj so mat skih će li­ja, broj bak te ri ja) pre ma va že ćim za kon skim pro pi si ma i kla u zu li ku­po pro daj nog ugo vo ra. Da bi re zul ta ti is pi ti va nja od go va ra li pra vom sta nju, va žno je da uzo rak mle ka bu de uzet po pro pi su.

Na kon za vr še nog po sla sa mle­kom sle di či šće nje, pra nje, de zi fek ci­ja i is pi ra nje sve opre me i stva ri ko­je su ko ri šće ne za mu žu, sa bi ra nje i tran sport mle ka.

Po stu pak sa mle kom po­sle­mu­žeNa­du­go­traj­nom­pu­tu­od­vi­me­na­do­po­tro­ša­ča­mle­ko­je­iz­lo­že­no­broj­nim­mo­guć­no­sti­ma­za­ga­dji­va­nja­mi­kro­or­ga­ni­zmi­ma

Pi še: Mi­lan­Ra­še­ta,­DVM,­PSS­Bač­ka­To­po­la

Mle­ko­se­mo­že­hla­di­ti­i­u­kan­ta­ma

Pri­li­kom­ruč­ne­i­ma­šin­ske­mu­že­u­mle­ko­do­spe­va­vi­še­ili­ma­nje­stra­nih­pri­me­sa

Ra­di­do­bi­ja­nja­pra­ve­pred­sta­ve­o­kva­li­te­tu­pre­u­ze­tog­mle­ka,­ot­ku­plj­i­vač­uzi­ma­uzo­rak

Oču­va­ti­kva­li­tet­ka­kav­se­do­bi­ja­mu­žom­zdra­vih,­pra­vil­no­hra­nje­nih­i­do­bro­ne­go­va­nih­kra­va Pro­sto­ri­ja­za­mle­ko­da­bu­de­či­sta,­sve­tla­i­po­god­na­za­pro­ve­tra­va­nje

Cr ve ni ve tar (Erysi pe las su is, Rhu­si­o­pa­tie­ su­is)­ je­ ve­ći­nom­akut­na­ za­ra­zna­ bo­lest­ mla­

dih­ svi­nja,­ ali­ u­ lo­ši­jim­ uslo­vi­ma­pro­iz­vod­nje­mo­že­ da­ se­ ja­vi­ i­ kod­kr­ma­ča.­ Po­seb­no­ ve­li­ku­ opa­snost­pred­sta­vlja­ za­ gra­vid­ne­ kr­ma­če­ i­na­zi­mi­ce­ gde­ oba­ve­zno­ do­la­zi­ do­po­ba­ča­ja.Uzroč­nik­ je­gram­po­zi­tiv­na­bak­

te­ri­ja­ Erysi­pe­las­ in­si­di­o­sa­ (rhu­si­o­pa­tie),­ ko­ja­ je­ ve­o­ma­ ras­pro­stra­nje­na­ u­ pri­ro­di.­ Kad­ iz­ obo­le­log­or­ga­ni­zma­do­spe­u­vo­du­ili­ze­mlju,­mo­že­u­ovim­sre­di­na­ma­da­se­odr­ža­va­me­se­ci­ma,­pa­čak­i­go­di­na­ma,­a­pod­po­volj­nim­uslo­vi­ma­mo­že­čak­i­da­se­raz­mno­ža­va­u­spolj­noj­sre­di­ni.­E.in­si­di­o­sa­se­na­la­zi­kao­sa­pro­fit­u­or­ga­ni­zmu­zdra­vih­svi­nja,­na­ton­zi­la­ma,­ lim­fnim­ čvo­ro­vi­ma­ sle­zi­ne,­di­ge­stiv­nog­trak­ta­itd.­Sma­tra­se­da­50%­ kli­nič­ki­ zdra­vih­ svi­nja­ mo­gu­bi­ti­kli­co­no­še.

Eti o lo gi ja – Obo le nje na sta je pod­ dej­stvom­ stre­so­ge­nih­ fak­to­ra­ (vi­so­ke­ tem­pe­ra­tu­re­ u­ objek­ti­ma,­na­gle­pro­me­ne­vre­me­na,­na­gla­pro­me­na­ hra­ne,­ po­kva­re­na­ hra­na,­ka­stra­ci­je,­vak­ci­na­ci­je,­in­va­zi­je­pa­ra­zi­ti­ma­ i­ dr.).­ Ka­da­ od­bram­be­ne­sna­ge­or­ga­ni­zma­osla­be­stva­ra­ju­se­uslo­vi­za­raz­mno­ža­va­nje­bak­te­ri­ja­i­kli­nič­ko­is­po­lja­va­nje­bo­le­sti.­U­zdrav­za­pat­bo­lest­se­mo­že­une­ti­or­ga­ni­ma­i­me­som­od­za­kla­nih­za­ra­že­nih­ži­vo­ti­nja,­ kao­ i­ ku­po­vi­nom­ hro­nič­no­obo­le­lih­svi­nja.­U­ši­re­nju­za­ra­ze­od­re­dje­nu­ulo­gu­ima­ju­i­psi,­mač­ke­i­pti­ce,­po­seb­no­go­lu­bo­vi.­In­fek­ci­ja­na­sta­je­pe­ro­ral­nim­pu­tem­ili­što­je­re­dje­kroz­po­vre­dje­nu­ko­žu.

Pa to ge ne za­–­Sa­me­sta­pro­do­ra­uzroč­nik­do­spe­va­u­kr­vo­tok,­gde­se­raz­mno­ža­va­i­ iza­zi­va­sep­ti­ke­mi­ju.­ Tok­si­ni­ ošte­ću­ju­ en­do­tel­ krv­nih­su­do­va,­što­ima­za­po­sle­di­cu­kr­va­re­nja­po­ko­ži,­otok­sle­zi­ne­i­lim­fnih­čvo­ro­va.Kli­nič­ka­sli­ka­–­In­ku­ba­ci­ja­tra­

je­u­pro­se­ku­3­do­4­da­na,­a­mo­že­i­do­8­da­na.­Mo­že­da­se­ma­ni­fe­stu­je­u­ pe­ra­kut­nom,­ akut­nom,­ su­ba­kut­nom­i­hro­nič­nom­ob­li­ku.Pe­ra­kut­ni­ tok­je­ve­o­ma­brz­ i­ži­

vo­ti­nja­ugi­ne­bez­pret­hod­no­iz­ra­že­nih­ kli­nič­kih­ simp­to­ma­ (apo­plek­si­ja).­Re­dje­se­ja­vlja,­pa­se­de­ša­va­lo­da­na­far­mi­ugi­ne­i­ne­ko­li­ko­sto­ti­na­svi nja dok se ni je usta no vi lo da je u­ pi­ta­nju­ pe­ra­kut­ni­ ob­lik­ cr­ve­nog­ve­tra.Akut­ni­ob­lik­je­uglav­nom­pra­ćen­

vi­so­kom­ te­le­snom­ tem­pe­ra­tu­rom­42°C i vi še, ko ja na toj vi si ni osta je dva­da­na,­da­bi­pred­ugi­nu­će­na­glo­pa­la.­Ži­vo­ti­nja­ je­ne­ve­se­la,­apa­tič­na,­ne­je­de,­za­vla­či­se­u­sla­mu.­Na­ko­ži­se­ ja­vlja­ju­cr­ve­ne­pe­ge­(rom­bo­id­nog­ iz­gle­da),­ me­sna­te­ kon­zi­sten­ci­je,­ tam­no­lju­bi­ča­ste­ i­ tam­no­cr­ve­ne­ bo­je­ na­ gru­di­ma,­ le­dji­ma,­spo­lja­šnjim­ stra­na­ma­ bu­ti­na,­ vra­tu­ i­ no­ga­ma.­ Pred­ ugi­nu­će­ ži­vo­ti­nja za no si zad nji deo te la, ja vlja se ka­šalj­i­ote­ža­no­di­sa­nje.­Ako­se­ne­pre­du­zme­ bla­go­vre­me­no­ le­če­nje,­ži­vo­ti­nja­po­sle­2­do­3­da­na­bo­lo­va­nja­ugi­ne.Su­ba­kut­ni­ ob­lik­ pra­ti­ vi­so­ka­ te­

le­sna­tem­pe­ra­tu­ra­42°C­i­vi­še­i­po­re­me­ćaj­op­šteg­sta­nja.­Po­ja­va­oštro­ogra­ni­če­nih,­če­šće­rom­bo­id­nih­oto­ka­me­sna­te­kon­zi­sten­ci­je,­i­tam­no­

lju­bi­ča­ste­ ili­ tam­no­cr­ve­ne­bo­je,­na­gru­di­ma,­ le­dji­ma,­ vra­tu­ i­ bu­ti­na­ma.­Po­iz­bi­ja­nju­ur­ti­ka­tem­pe­ra­tu­ra­pad­ne.­Ovaj­tok­tra­je­2­do­3­da­na­i­ za­vr­ša­va­ se­ uglav­nom­ ozdra­vlje­njem.Hro­nič­ni­tok­na­sta­je­po­sle­pri­vid­

nog­ obo­le­nja­ akut­nog­ ili­ su­ba­kut­nog­to­ka,­a­klu­nič­ki­se­is­po­lja­va­di­fu­znom­ne­kro­zom­ko­že,­ve­ru­ko­znim­en­do­kar­di­tom­i­upa­lom­zglo­bo­va.

Pa­to­mor­fo­lo­ške­pro­me­ne­

U­pe­ra­kut­nom­ob­li­ku­ne­ma­pro­me­na­dok­su­one­u­osta­lim­to­ko­vi­ma­naj­če­šće­na­di­ge­stiv­nom­trak­tu­i­re­gi­o­nal­nim­lim­fnim­čvo­ro­vi­ma.­Na­slu­zo­ko­ži­ cre­va­ se­ na­la­zi­ mno­štvo­sit­nih­ tač­ka­stih­ kr­va­vlje­nja.­ Sle­zi­na­ je­ ja­ko­po­ve­ća­na,­hi­pe­re­mič­na,­sve­tlo­cr­ve­ne­bo­je,­tu­pih­ivi­ca,­a­na­va­zdu­hu­po­pri­ma­bo­ju­ci­gle.­Bu­bre­zi­su­re­dov­no­po­ve­ća­ni­ i­ede­ma­to­zni,­a­na­pre­sku­se­nad­ju­in­fark­ti­ i­sit­nih­tač­ka­stih­kr­va­vlje­nja,­ko­ja­su­ka­rak­te­ri­stič­na­za­cr­ve­ni­ve­tar­svi­nja.­Lim­fni­čvo­ro­vi­su­ote­če­ni­ i­cr­ve­ne­ bo­je.­ U­ se­ro­znim­ šu­plji­na­ma­na­la­zi­mo­ se­ro­fi­brin­sku­ teč­nost,­ a­po­se­ro­za­ma­tač­ka­sta­kr­va­vlje­nja.U­hro­nič­nim­slu­ča­je­vi­ma­na­la­zi­

mo­en­do­kar­di­tis­ve­ru­ko­za,­sa­za­de­blja­lim­sr­ča­nim­za­li­sci­ma­po­kri­ve­ni­sa­na­sla­ga­ma­fi­bri­na.­Na­ko­ži­di­fu­zno­ cr­ve­ni­lo­ (eri­tem­ cr­ve­no­mo­dri­ka­ste­bo­je­ili­sa­mo­rom­bo­id­ne­ur­ti­ke­iste­bo­je).Di­jag­no­za­ i­ di­fe­ren­ci­jal­na­ di­

jag­no­za­ –­ Po­sta­vlja­ se­ na­ osno­vu­anam­ne­stič­kih­ po­da­ta­ka,­ kli­nič­ke­sli­ke­ bo­le­sti,­ ob­duk­ci­o­nog­ na­la­za­

bak te ri o lo škog pre gle da i bi o lo škog ogle­da­ na­ go­lu­bo­vi­ma.­ Di­fe­ren­ci­jal­no­di­jag­no­stič­ki­ do­la­ze­ u­ ob­zir:­KKS,­ sal­mo­ne­lo­za,­ pa­ste­re­lo­za,­di­plo­strep­to­kok­na­ sep­ti­ke­mi­ja,­cr­ni­ prišt­ (an­traks),­ sr­ča­na­ kap­ i­tro­va­nje.

Le­če­nje­i­pro­fi­lak­sa

Le­če­nje­ cr­ve­nog­ ve­tra,­ ako­ se­pre­du­zme­na­vre­me­je­vr­lo­uspe­šno.­Ko­ri­ste­se­an­ti­bi­o­ti­ci­(Pe­ni­ci­lin,­Ok­si­te­trac­klin­i­dr).­Na­ro­či­to­do­bre­kom­bi­na­ci­je­da­je­kom­bi­na­ci­ja­an­ti­bi­o­ti­o­ti­ka­ i­ hi­pe­ri­mu­nog­ se­ru­ma.­ Le­če­nje­po­pra­vi­lu­tra­je­3­do­5­da­na.Pro­fi­lak­sa­ –­ Po­sto­je­ vr­lo­ efi­

ka­sne­vak­ci­ne­za­imu­no­pro­fi­lak­

su­cr­ve­nog­ve­tra.­Po­seb­no­tre­ba­za­šti­ti­ pri­plod­ne­ kr­ma­če­ i­ na­zi­mi­ce­ka­ko­ne­bi­do­šlo­do­po­ba­ča­ja­ kao­ po­sle­di­ce­ obo­le­nja­ od­cr­ve­nog­ ve­tra.­ U­ slu­ča­ju­ ja­čeg­pro­do­ra­ cr­ve­nog­ ve­tra­ na­ far­mi,­ od­mah­ po­red­ in­di­vi­du­al­nog­tret­ma­na­ bo­le­snih­ gr­la­ pred­u­ze ti pre ven tiv nu te ra pi ju za pa ta sa­me­di­cin­skom­hra­nom,­a­za­to­vre­me­ ot­klo­ni­ti­ dej­stvo­ stre­so­ge­nih­fak­to­ra.Bor­ba­pro­tiv­po­ja­ve­cr­ve­nog­ve­

tra,­s­ob­zi­rom­na­eti­o­lo­gi­ju,­mo­ra­da­ob­u­hva­ta­pr­ven­stve­no­odr­ža­va­nje­ pri­rod­ne­ ot­por­no­sti­ ži­vo­ti­nja,­tj.­ne­gu­i­is­hra­nu,­kao­i­ve­te­ri­nar­sko­sa­ni­tar­ne­me­re,­a­za­tim­ imu­no­pro­fi­lak­su.

14 25. decembar 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pro­ces­ ka­lje­nja­ ži­ta­ pre­ma­ ni­skim­tem­pe­ra­tu­ra­ma­od­vi­ja­se­u­dve­fa­ze.­Pri­pre­ma­bi­lja­ka­da­

bi­pre­ži­ve­le­ni­ske­tem­pe­ra­tu­re­po­či­nje­ još­u­ je­sen,­ka­da­se­u­noć­nim­ča­so­vi­ma­ po­ste­pe­no­ sni­ža­va­ tem­pe­ra­tu­ra­ va­zdu­ha.­ Pro­ces­ ka­lje­nja­u­ tom­pe­ri­o­du­od­li­ku­je­se­znat­nim­po­ve­ća­njem­sa­dr­ža­ja­še­će­ra­u­li­sto­vi­ma,­a­na­ro­či­to­u­čvo­ru­bo­ko­re­nja­ozi­me­pše­ni­ce.­Me­ha­ni­zam­ove­po­ja­ve­sa­sto­ji­se­

u­to­me­što­u­to­ku­je­se­ni,­u­vre­me­sun­ča­nih­da­na,­pše­ni­ca­pri­po­zi­tiv­nim­tem­pe­ra­tu­ra­ma­mo­že­re­la­tiv­no­in­ten­ziv­no­da­vr­ši­pro­ces­fo­to­sin­te­ze,­dok­u­ve­čer­njim,­noć­nim­i­ju­tar­njim­ča­so­vi­ma,­pri­ni­skim­tem­pe­ra­tu­ra­ma,­ u­ bilj­ka­ma­ se­ uspo­ra­va­ju­pro­ce­si­ di­sa­nja­ i­ ra­sta,­ što­ do­vo­di­do­na­ku­plja­nja­ še­će­ra.­U­ zim­skom­pe­ri­o­du­ pod­ sne­žnim­ po­kri­va­čem­bilj­ke­ ko­ri­ste­ še­ćer,­ ne­ sa­mo­ kao­za­štit­nu­ ma­te­ri­ju­ ra­di­ sni­ža­va­nja­tač­ke­mr­žnje­nja­će­lij­skog­so­ka,­već­i­kao­ener­get­ski­ma­te­ri­jal­ko­ji­obez­be­đu­je­ pro­ces­ di­sa­nja.­ Po­sle­ za­vr­šet­ka­pro­ce­sa­na­ku­plja­nja­re­zer­vnih­ma­te­ri­ja­pri­pre­la­zu­na­tem­pe­ra­tu­re­is­pod­0°C,­ko­je­od­re­đu­ju­ste­pen­tzv.­pr­ve­fa­ze­ka­lje­nja­bi­lja­ka,­pše­ni­ca­re­la­tiv­no­la­ko­iz­dr­ža­va­tem­pe­ra­tu­ru­od­­10­do­­20°C.Pro­ce­si­ ka­lje­nja­ se­ pro­du­ža­va­

ju­ po­sle­ pr­ve­ fa­ze­ (po­sle­ pro­la­ska­tem­pe­ra­tu­re­od­0°C)­i­na­stu­pa­dru­ga­fa­za­ka­lje­nja,­pri­tem­pe­ra­tu­ri­od­­2°C­do­ ­7°C.­Ovom­pri­li­kom­pro­ti­ču­ slo­že­ni­ fi­zič­ko­ ­­ he­mij­ski­ pro­ce­si­ve­za­ni­sa­znat­nim­obez­vod­nja­

va­njem­će­li­ja.­U­vre­me­dru­ge­fa­ze­ka­lje­nja­ ot­por­nost­ na­mraz­ se­ po­ve­ća­va.­ Ne­ke­ sor­te­ pše­ni­ce­ su­ pri­to­me­spo­sob­ne­da­ iz­dr­že,­bez­ugi­nja­va­nja,­tem­pe­ra­tu­ru­od­­15°C­do­­20°C,­a­u­po­je­di­nim­go­di­na­ma­do­­23°­ C­ i­ ­25­ C°.­ U­ pro­ce­su­ pro­ti­ca­nja­dru­ge­fa­ze­ka­lje­nja­znat­no­se­sma­nju­je­ sa­dr­žaj­ vo­de­ u­ li­sto­vi­ma­i­čvo­ru­bo­ko­re­nja­ozi­me­pše­ni­ce,­a­isto­vre­me­no­ se­ po­ve­ća­va­ sa­dr­žaj­su­ve­ma­te­ri­je.Ot­por­nost­ pre­ma­ mra­zu­ je­ vr­lo­

di­na­mič­na,­ i­ u­ to­ku­ zi­me­ ni­je­ po­sto­ja­na­ ve­li­či­na,­ te­ u­ pro­du­že­nom­zim­sko­pro­leć­nom­pe­ri­o­du­mo­že­pot­pu­no­iš­če­znu­ti­i­na­no­vo­se­stvo­ri­ti­na­osno­vu­ po­nov­nog­ pro­ti­ca­nja­ dru­ge­fa­ze­ka­lje­nja.­Za­ta­kvo­fi­zi­o­lo­ško­pri­pre­ma­nje­ tre­ba­ vre­me­na,­ do­volj­no­uglje­nih­hi­dra­ta­i­mo­guć­no­sti­po­ste­

pe­nog­pre­la­ska­na­ni­ske­tem­pe­ra­tu­re.­U­to­ku­zi­me­u­ve­zi­sa­po­tro­šnjom­uglje nih hi dra ta i or gan skih ki se li na na­ di­sa­nje,­ ot­por­nost­ na­ mraz­ se­sma­nju­je,­a­po­vra­tak­pro­leć­nih­hlad­no­ća­če­sto­pred­sta­vlja­uzrok­ugi­nu­ća­bi­lja­ka­ozi­me­pše­ni­ce,­čak­i­pri­re­la­tiv­no­sla­bim­mra­ze­vi­ma.Bilj­ni­ or­ga­ni­ pše­ni­ce­ če­sto­ ima­

ju­ raz­li­čit­ ste­pen­ot­por­no­sti­ pre­ma­mra­zu.­ Naj­ot­por­ni­ji­ or­gan­ je­ čvor­bo­ko­re­nja,­ u­ to­ vre­me­ naj­va­žni­ji­or­gan­bilj­ke.Za­pa­že­no­je­da­čak­1,0­do1,5­cm­

du­bi­ne­ po­vr­šin­skog­ slo­ja­ ze­mlji­šta­mo­že­ is­pu­ni­ti­ ,,uto­plja­va­ju­ću“­ ulo­gu­za­čvor­bo­ko­re­nja.­Po­ve­ća­nje­si­gur­no­sti­za­pre­zi­mlja­va­nje­mo­že­se­re­gu­li­sa­ti­du­bi­nom­se­tve­do­iz­ve­sne­gra­ni­ce­ kao­ i­ do­volj­nom­ ko­li­či­nom­NPK­hra­ni­va­(na­ro­či­to­PK).

Pr­vi­po­sao­ko­ji­oče­ku­je­vi­no­gra­da­re­u­pe­ri­o­du­zim­skog­mi­ro­va­nja­je­re­zid­ba.­Sa­re­zid­bom­

u­ kon­ti­nen­tal­nim­ uslo­vi­ma­ se­ po­či­nje­ kra­jem­ fe­bru­a­ra,­ a­ za­ vi­no­gra­da­re­ ko­ji­ ima­ju­ ve­li­ke­ po­vr­ši­ne­ovo­pra­vi­lo­ne­va­ži,­već­oni­ko­ri­ste­sva ku pri li ku ka ko bi ore za li svo je vi­no­gra­de­u­pe­ri­o­du­zim­skog­mi­ro­va­nja.Pre­po­čet­ka­re­zid­ba,­po­što­je­to­

naj­va­žni­ja­ope­ra­ci­ja­ko­jom­se­na­di­rek­tan­na­čin­uti­če­na­rod,­po­treb­no­je­obi­ći­vi­no­grad­da­bi­se­mo­glo­sa­gle da ti op šte sta nje lo ze, sa zre lost la­sta­ra­ i­ vi­zu­el­no­ od­re­di­ti­ po­ten­ci­jal rod no sti u na red noj pro iz vod noj go­di­ni.­Ako­je­u­pe­ri­o­du­mi­ro­va­nja­lo­za­bi­la­ iz­lo­že­na­dej­stvu­eks­trem­no­ ni­skih­ tem­pe­ra­tu­ra­ naj­si­gur­ni­je­je­ od­ra­di­ti­ ana­li­zu­ rod­no­sti­ oka­ca.­Ok­ca­u­pe­ri­o­du­od­kra­ja­ok­to­bra­do­fe­bru­a­ra­ me­se­ca­ se­ na­la­ze­ u­ fa­zi­mi­ro­va­nja.­Sre­di­nom­ja­nu­a­ra­ta­fa­za­po­la­ko­pre­sta­je,­pa­im­se­mo­že­is­pro­vo­ci­ra­ti­ kre­ta­nje,­ ova­ oso­bi­na­se­ko­ri­sti­da­bi­utvr­di­li­rod­ni­po­ten­ci­ja­li.­Po­sto­je­ dva­ na­či­na­ od­re­đi­va­nja­

po­ten­ci­ja­la­rod­no­sti.Pr­vi­ jed­no­stav­ni­ji­ se­mo­že­ ra­di­

ti­već­u­ja­nu­a­ru­ka­da­se­sa­par­ce­le­uzi­ma­30­la­sta­ra­od­sva­ke­sor­te.­Oni­se­za­tim­24­h­dr­že­u­po­su­di­sa­vo­dom­i­po­tom­se­ži­le­tom­pra­ve­uz­du­žni­pre­sek­ok­ca­i­ako­su­na­pre­se­ku­uoč­lji­vi­svi­rod­ni­ele­men­ti­to­ok­ce­je­ak­tiv­no,­ako­ je­pre­sek­ta­man­ta­da­je­do­šlo­do­ iz­mr­za­va­nja­tog­ok­ca­ i­ono­ne­će­bi­ti­funk­ci­o­nal­no.Dru­gi­me­tod­je­ne­što­slo­že­ni­ji­ali­

se­ isto­ iz­vo­di­ u­ pro­sto­ri­ji.­ Za­ ovu­me­to­du­ se­ uzi­ma­ za­ sva­ku­ sor­tu­10­la­sta­ra.­La­sta­ri­se­uzi­ma­ju­ta­ko­da­ se­ vo­di­ ra­ču­na­da­uzo­rak­bu­de­ujed­na­čen,­ zna­či­ vo­di­ se­ ra­ču­na­

da­ se­ uzme­ sa­ svih­ de­lo­va­ par­ce­le­i­tre­ba­da­bu­de­du­ži­ne­10­oka­ca.­Za­tim­se­la­star­iz­re­že­na­sva­ko­ok­ce­po­je­di­nač­no­ta­ko­što­se­pre­se­ci­pra­ve­1­do­1,5­cm­is­pod­ok­ca.­Ta­ko­do­bi­je­mo­la­star­iz­re­zan­na­de­set­re­zni­ka­i­sva­ki­se­sta­vi­u­ru­pu­na­per­fo­ri­ra­noj­plo­či.Ok­ca­ jed­nog­ la­sta­ra­ se­ sta­vlja­

ju­ u­ je­dan­ red­ i­ re­đa­ti­ re­zni­ke­ od­osno ve la star pa do vr ha ka ko su i­re­za­na.Plo­ču­sa­re­zni­ci­ma­sta­vi­ti­u­po­su­

du­sa­vo­dom­i­une­ti­u­sve­tlu­i­to­plu­pro­sto­ri­ju­na­tem­pe­ra­tu­ru­od­20­−­24º­C.­Na­kon­8­do­de­set­da­na­do­ći­će­do­kre­ta­nja­oka­ca,­a­po­sle­15­ak­da­na­raz­vi­će­se­la­sta­ri­sa­cva­sti­ma.­Po­treb­no­je­u­tom­pe­ri­o­du­re­dov­no­pra­ti­ti­ni­vo­vo­de­u­po­su­di­ i­po­po­tre­bi­ do­si­pa­ti­ ta­ko­ da­ re­zni­ci­ uvek­bu­du­ u­ vo­di.­ Po­ bro­ju­ cva­sti­ iz­ra­ču­na­va­se­broj­gro­zdo­va­po­ok­cu­ i­na­ taj­ na­čin­ op­te­re­će­nje­ pri­li­kom­re­zid­be.

Ot­por­nost­pše­ni­ce­pre­ma­mra­zu­i­ka­lje­nje­bi­lja­kaPi­še:­Bo­ži­dar­Ple­ćaš,­dipl.­ing.,­PSS­Vr­šac

Pod sne žnim po kri va čem bilj ke ko ri ste še ćer, ne sa mo kao za štit nu ma te ri ju, već i kao ener get ski ma te ri jal ko ji obez be đu je pro ces di sa nja

RE­ZID­BA­VI­NO­GRA­DA­PR­VI­PO­SAO­U­PE­RI­O­DU­ZIM­SKOG­MI­RO­VA­NJA

Is­pi­ti­va­nje­rod­no­sti­oka­caPi­še:­J.­Klja­jić,­dipl.­ing.,­PSS­Ki­kin­da

Cr­ve­ni­ve­tar­svi­njaIn­ku­ba­ci­ja­tra­je­u­pro­se­ku­3­do­4­da­na,­a­mo­že­i­do­8­da­na.­Mo­že­da­se­ma­ni­fe­stu­je­u­pe­ra­kut­nom,­akut­nom,­su­ba­kut­nom­i­hro­nič­nom­ob­li­ku

Pi­še:­Mi­lan­Ra­še­ta­DVM,­PSS­Bač­ka­To­po­la

Tam no lju bi ča sta ili tam no cr ve na bo ja, na gru di ma, le dji ma, vra tu i bu ti na ma svi nja

25. decembar 2015. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. januara

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta ri re cep ti

Sred nja mi ni mal na tem pe ra tu­ra va zdu ha u ja nu a ru ima će vred no sti iz nad vi še go di šnjeg

pro se ka, pri če mu će nje na vred nost u pro se ku bi ti vi ša za oko 2.0ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek.

U Be o gra du i ši roj oko li ni pred­vi đa se vred nost ja nu ar ske sred­nje mi ni mal ne tem pe ra tu re va zdu­ha od 1.0ºS. Sred nja mak si mal na tem pe ra tu ra va zdu ha u ja nu a ru bi će iz nad vi še go di šnjeg pro se ka, sa vred no sti ma u pro se ku vi šim

oko 1.4ºS u od no su na vi še go di­šnji pro sek.

U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja mak si mal na tem pe ra tu ra va zdu­ha to kom ja nu a ra bi će oko 5.2ºS. Sred nja ko li či na pa da vi na to kom ja nu a ra bi će u gra ni ca ma vi še go­di šnjeg pro se ka sa vred no sti ma u pro se ku ni žim za oko 2 mm u od­no su na vi še go di šnji pro sek. U Be­o gra du i ši roj oko li ni sred nja ja nu­ar ska ko li či na pa da vi na iz no si će oko 42 mm.

VRE MEN SKA PROG NO ZA ZA JA NU AR

Bla­ži­i­pro­seč­no­vla­žan­me­sec­

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Bez­ci­ga­re­ta­i­al­ko­ho­laCi­ga­re­te­su­naj­ve­ći­raz­log­smr­ti­­od­svih­vr­sta­ra­ka­–­čak­za­30­od­sto­svih­smr­ti,­jer­du­van­ski­dim­sa­dr­ži­50­kan­ce­ro­ge­nih­sup­stan­ci.­Kom­bi­na­ci­ja­ci­ga­re­ta­i­al­ko­ho­la­još­vi­še­po­ve­ća­va­ri­zik­od­ra­ka­plu­ća,­usta,­gr­la­i­je­tre

(Pre­no­si­mo­iz­vo­de­iz­knji­ge­“Le­ko­vi­tim­bi­ljem­­pro­tiv­kar­ci­no­ma“,­autor­Mom­či­lo­Mo­ci­Sreć­ko­vić,­Slo­bo­mir­2015.)

Potrebno­ je: 5 kg paprika, 3 l vode, 70 g soli, 2 kašike šećera, 200 g meda, 1 kesica vinobrana, malo bibera u zrnu.Priprema: Paprike očistimo i

isečemo na pola. U šerpi pomešamo med, vodu,

šećer i so. Stavimo da provri. Kada

provri stavljamo paprike i kuvamo ih 1 minut.

Paprike stavljamo u tegle u koje smo stavili malo bibera. Vodu sa medom sklonimo sa vatre i umeša­mo vinobran. Ostavimo da se ohla­di. Kada se ohladi prelijemo paprike u teglama i zatvorimo tegle.

Medene paprike

Pre do spo zi ci ja za po ja vu ne kih vr sta tu mo ra se na sle đu je, ali ve ći na mo že da se spre či. Re­

ci mo, sta ti sti ke ka žu da se pet od­sto ra ka doj ke na sle đu je, ali da čak i ta vr sta mo že da se spre či. A u me re pre ven ti ve su pre vads hod no zdra va is hra na, re dov ne fi zič ke ve­žbe, odr ža va nje nor mal ne te le sne te ži ne, ne pu še nje ili pre sta nak pu­še nja. Pre sta nak mo že, na pri mer, da sma nji ri zik ra ka za 60 do 70 od­sto. Mno gi struč nja ci ve ru ju da se oko po lo vi na ra ka doj ke i tri če tvr­ti ne ra ka de be log cre va, rek tu ma i že lu ca, mo že spre či ti jed no stav no: pro me nom na či na is hra ne.

Zna či, da mi sa mi mo že mo mno­go da uči ni mo za svo je zdra vlje.

Naj­va­žni­ja­je­is­hra­na

Ne zdra va is hra na, bo ga ta ma­sti ma ži vo tinj skog po re kla i pre­ra đe nim na mir ni ca ma, si ro ma šna sve žim vo ćem i po vr ćem iza zi va bar 35. od sto po ja ve tu mo ra. Je lov nik bo gat po vr ćem, na ro či to, sve žim, si ro vim, vo ćem, ži ta ri ca ma, ma hu­na stim po vr ćem, po ma že uni šta va­nju kan ce ro ge nih sup stan ci (ko je iza zi va ju rak) i to pre ne go što one poč nu da uni šta va ju će li je. Hra na ko ja sa dr ži estro ge ne, kao što je to, na pri mer, so ja, ve o ma je va žna u spre ča va nju ra ka, na ro či to kod že­na.

Naj vi še za si će nih ma sti se na la­zi u cr ve nom me su (go ve di na i svi­nje ti na), ali još ni je ot kri ve no ko ja je ko li či na bez o pa sna, ali se sma tra da je do zvo lje no tri do če ti ri por ci­

je cr ve nog me sa ne delj no. Ve o ma je opa sno za de be lo cre vo sva ko­dnev no po je sti po jed nu šnic lu, na pri mer. Ri zik po ve ća va i hra na, pri­pre mlje na na ža ru. Iako su ne ki vi­ta mi ni (A, C, i E), ja ki an ti ok si dan si, što zna či da uni šta va ju slo bod ne ra­di ka le, ko ji ako ih je mno go, uni šta­va ju će li je, na uč ni ci ne pre po ru ču ju uzi ma nje ve će ko li či ne vi ta mi na (jer i oni mo gu bi ti štet ni), već je va žno da se je de što vi še vo ća i po vr ća i to što če šće si ro vo. Ko ri sna do pu­na mo že da bu de se len, mi ne ral ko ji se uno si hra nom u do volj noj ko li či­ni. Se le na, ina če ima, u krom pi ru, školj ka ma i ora si ma.

Ci ga re te su naj ve ći raz log smr ti od svih vr sta ra ka – čak za 30 od sto svih smr ti, jer du van ski dim sa dr ži 50 kan ce ro ge nih sup stan ci. Kom­bi na ci ja ci ga re ta i al ko ho la još vi še

po ve ća va ri zik od ra ka plu ća, usta, gr la i je tre. Do zvo lje na je po ne kad jed na ča ša vi na, a on da vi še da na bez ka pi al ko ho la.

Tu­mor­ski­mar­ke­ri­­(obe­le­ži­va­či)

Po sled nje tri de ce ni je ka ko su tu mor ski mar ke ri (TM) po ste pe no uvo i đe ni u prak tič nu me di ci nu, ta­ko je in te re so va nje i oba ve šte nost o nji ma bi va lo sve ve će. Da nas, go­to vo da ne ma bo le sni ka ko ji bo lu je od ne ke vr ste tu mo ra, do bro ćud ne ili zlo ćud ne, a da ni je upo znat bar de li mič no sa zna ča jem od re đi va nja kon cen tra ci je tu mor skih mar ke ra u kr vi. Me đu tim, zbog iz ve snih za blu­da ko je o nji ma vla da ju, sma tra lo se da je ko ri sno i na ovom me stu iz ne ti ši ra i pri hva tlji vi ja oba ve šte nja.

Šta su to tu mor ski mar ke ri?To su sup stan ce (an ti ge ni, hor­

mo ni i en zi mi) ko je pro iz vo de tu­mor ske će li je i lu če u kr vo tok gde se mo gu spe ci fič nim la bo ra to rij skim me to da ma da „pre po zna ju“ i kvan­ti fi ku ju – „iz bro je“.

Na taj na čin oni mar ki ra ju – obe­le ža va ju pri su stvo tu mor ske će li je u or ga ni zmu čo ve ka, te su zbog tog i do bi li na ziv tu mor ski mar ke ri, od­no sno obe le ži va či tu mo ra.

Od sup stan ci ko je lu če tu mo ri naj vi še se kao mar ke ri upo tre blja­va ju tu mor ski an ti ge ni ili ka ko ih u me di ci ni na zi va ju „tu mo ru aso ci ra ni an ti ge ni“.

U od re đi va nju bro ja an ti ge na u kr vi ko ri sti se nji ho va oso bi na da od go va ra ju na spe ci fič na an ti te la svo je vr sna raz li či tim vr sta ma tu­mo ra i tki va, od no sno or ga na čo ve­

ka. Ste pen nji ho ve pro iz vod nje bi po pra vi lu tre ba lo da bu de sti mu li­san ra stom i mno že njem zlo ćud nih će li ja, to jest na pre do va njem tu mo­ra broj tu mor skih an ti ge na u kr vi bi tre ba lo da ra ste.

Pre ma to me, ide al no po sma tra­no tu mor ske mar ke re bi tre ba lo da pred sta vlja ju sup stan ce – an ti ge ni ko ji su uvek od sut ni u kr vi oso ba ko je ne ma ju tu mor, i uvek pri sut­ni uko li ko tu mor po sto ji, a ni vo ove sup stan ce u kr vi je ta čan u od no su ve li či ne tu mo ra i nje go ve pro ši re no­sti u dru ge or ga ne. Me đu tim, i po­red zna čaj no sti tu mor skih mar ke ra ko ji se da nas ko ri ste, ova ko ide al­nih ne ma, jer se po je di ni tu mor ski an ti ge ni na la ze i u bo le sti ma ko je ne pri pa da ju tu mo ri ma. Po ne kad se na la ze i u nor mal nom tki vu, na pri mer je tri, ta ko da broj tu mor skih mar ke ra ko ji je iz nad nor ma le ni je uvek i znak pri su stva tu mo ra. U ta­kvim si tu a ci ja ma je reč o „la žno po­zi tiv nim“ na la zi ma za tu mor. Zbog to ga se za tu mor ske mar ke re sve ma nje ko ri sti do sko ra šnji na ziv „tu­mo ru spe ci fič ni an ti ge ni“, a sve vi še „tu mo ru ka rak te ri stič ni an ti ge ni“. Ovo je vr lo zna čaj no na po me nu ti, jer mno gi bo le sni ci kad do bi ju re­zul ta te po vi še nih vred no sti tu mor­skih mar ke ra u kr vi od mah u stra hu po mi sle da ima ju rak, ili uko li ko su sve sni do ka za nog tu mo ra (naj če­šće zlo ćud nog) smna tra ju da je sva ka po vi še na kon cen tra ci ja tu­mor skih mar ke ra loš znak, to jest da se bo lest i da lje ši ri.

­ (Na­sta­vi­će­se)

Vi še ne delj ni trend iz ra zi te ce-nov ne sta bil no sti, pre ki nut je

u ne de lji za na ma. Na ža lost po ljo-pri vred nih pro iz vo đa ča pro me na na tr ži štu se de si la usled op šteg pa da ce na na tr ži štu ži ta ri ca. Ce ne dve naj va žni je ži ta ri ce su se pro te kle ne de lje prak tič no vra ti le na ni vo sa po čet ka že tve, što zna či da su se prak tič no iz jed na či le sa ovo se zon-skim ce nov nim mi ni mu mi ma. Pad

ce na po pra vi lu uti če na pa siv nost tra žnje u oče ki va nju da ljeg pa da ce na, ta ko da smo u pro te klom pe-ri o du ima li na gla še no ve ću po nu du od tra žnje, a što je re zul ti ra lo pro-me tom od sve ga 600 to na ro be, što je na pri bli žnom ni vou kao u pret-hod noj ne de lji, ili pre ci zni je za sve-ga 2,44 % ma nje. Fi nan sij ska vred-nost pro me ta je iz no si la 11.088.000 di na ra, od no sno za 14,02 % ma nje

u od no su na isti pa ra me tar u pret-hod noj ne de lji.

Ce na pše ni ce je vi še od dva me-se ca stag ni ra la, da bi pr ve ne de lje de cem bra tr ži šte da lo sig nal da bi ce na mo gla da ide na vi še. Me đu-tim, već dru ge ne de lje de cem bra tr ži šte be le ži na gli pad, pa je ta ko na ba zi dva za klju če na ku po pro daj-na ugo vo ra iz de fi ni sa na ber zan ska ce na od 19,58 din/kg ( 17,80 bez PDV), što je naj ni ža ce na pše ni ce ovo go di šnjeg ro da još od kra ja av-gu sta me se ca. U od no su na ce nu iz pret hod ne ne de lje to je pad od 2,79%. Su prot no svim is ku stve nim

pra vi li ma ko ja nam go vo re da bi upra vo de cem bar me sec tre bao da bu de pe riod pr vog ce nov nog pi ka na ovom tr ži štu, de ša va se upra vo su prot no. Ob ja šnje nje po sto ji i ono se na la zi pre sve ga na te re nu me-đu na rod nih tr ži šnih de ša va nja. Tre-nut ne okol no sti ne idu u pri log ra stu ce na, na pro tiv.

Po sle vi še od dva me se ca, ce na ku ku ru za je pa la na ni vo is pod 16,00 din/kg bez PDV. Pro te kle ne de lje je re gi stro va no tr go va-nje ovom ro bom po ce ni od 17,38 din/kg (15,80 bez PDV), što je za 2,47% ma nje od ce ne iz pret hod-

ne ne de lje. Iz voz prak tič no sto ji, pa i pro met na srp skom tr ži štu ne po sred no de li sud bi nu iz vo zni-ka. Pre ma ne zva nič nim in for ma-ci ja ma, ter min ske pro da je ku-ku ru za na cr no mor skom pa ri te-tu prak tič no i ne ma za na red nih me sec da na, pa se ni u na red nom pe ri o du ne oče ku je in ten zi vi ra nje tr go va nja na na šem tr ži štu. Ku-ku ru za u rob nom po ten ci ja lu ima mno go i ta će ro ba pre ili ka sni je ne kim tr go vin skim ka na li ma bi ti pro da ta, ali ka da će taj tre nu-tak do ći ni ko u ovom tre nut ku ne mo že da pre ci zno pred vi di.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 25. decembar 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 14. 12. do 18. 12. 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, MARTOVSKI FJU ČERS 2016.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 180,19 $/t 181,30 $/t 181,59 $/t 177,62 $/t 177,84 $/t

Ku ku ruz 147,71 $/t 149,21 $/t 148,50 $/t 145,51 $/t 147,32 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jan 16 319,90 $/t 321,22 $/t 318,65 $/t 316,88 $/t 322,25 $/t

So ji na sač ma, jan 16 273,70 $/t 275,50 $/t 271,80 $/t 269,90 $/t 275,90 $/t

• Pad ce ne ku ku ru za• Pad ce ne pše ni ce• Pad ce na na svet skim ber za ma

Ovo ne delj ni pro met na „Pro-dukt noj ber zi“, iden ti čan je pro-šlo ne delj nom, ka da je u pi ta nju nje gov obim. Me đu tim, ce nov no po sma tra no ova ne de lja je ipak do ne la zna čaj ni je pro me ne i to i na tr ži štu pše ni ce i na tr ži štu ku-ku ru za.

Po sle dvo me seč ne sta bil no sti i bla gog osci li ra nja ce ne i ku ku ru za i pše ni ce be le že pad. Sam po se-bi u po me nu tom pe ri o du, ce nov ni pad se po vre me no već do ga đao, ali je za ovu ne de lju spe ci fi č no to što su ce ne obe ži ta ri ce pa le is pod do nje dvo me seč ne gra ni ce za pše-

ni cu od 18,00 din/kg, bez PDV-a, od no sno za ku ku ruz od 16,00 din/kg, bez PDV-a.

Na da na šnji dan za ki lo gram pše ni ce pla ća se 17,80 din, bez PDV-a, a za ki lo gram ku ku ru za 15,80 din, bez PDV-a.

Kao po sle di ca ova kvog ce nov-nog pa da obe naj zna čaj ni je ra tar-ske kul tu re i PRO DEX be le ži pad in dek sne vred no sti ne za be le žen u po sled nja dva me se ca. Na da-na šnji dan ovaj in deks be le ži in-dek snu vred nost od 203,64 po e-na, što je za 2,08 in dek snih po e na ni že ne go pro šlog pet ka.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2015. 300 17,38 300 17,38 -2,47%

Pše ni ca, rod 2015. 300 19,58 300 19,58 -2,79%

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

161,39 EUR/t (fu tu res mar 16)

149,44 EUR/t (fu tu res mar 16)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

177,50 EUR/t (fu tu res mar 16)

165,00 EUR/t (fu tu res jan 16)

U Pa ri zu je ce na pra ti la trend kre ta nja ce-na sa či ka ške ber ze, da bi se kra jem

ne de lje taj trend pa da ce ne pri mi rio usled po-da ta ka o ve ćem iz vo zu zbog pa da vred no sti evra u od no su na ame rič ki do lar.

Pše ni ca je na Euro nek stu je ti ni ja za 1,41%, a ku ku ruz za 3,79%. U Bu dim pe šti je pše ni ca sku plja za 0,24%, a ku ku ruz za 0,21%.

Ce ne ži ta ri ca su to kom pro te kle ne de lje osci li ra le pod uti ca jem ne ko li ko fak ti ra.

Sva ko dnev no su se sme nji va li uti ca ji ko ji su ima li su prot ne efek te na ce ne na či ka škoj ber-zi. Oba ra nje iz vo znih tak si na ku kurz i pše ni cu u Ar gen ti ni, pad ce ne naf te, kao i prog no ze šta

bi FED mo gao da od lu či su oba ra li ce ne, dok su sa dru ge stra ne teh nič ka za tva ra nja po zi ci ja i pro ce nje sta nja use va uti ca li na rast ce na fju-čer sa na ži ta ri ce. Pše ni ca sa mar tov skom is po-ru kom je u po sled njih ne de lju da na po jef ti ni la za 2,30%, a ku ku ruz za 1,32%.

Po tvr da o sma nje nju iz vo zne tak se iz Ar gen ti ne je i ove ne de lje ne ga tiv no uti ca la na ce nov ni

trend ro ba iz so ja kom plek sa, da bi na sa mom kra ju ne de lje lo ša vest o vre men skim uslo vi ma u

jed nom de lu Bra zi la do ve la do ra sta.So ja sa ja nu ar skom is po ru kom je jef ti ni ja za

0,14%, a so ji na sač ma je sku plja za 0,77% u od no su na kraj pro šle ne de lje.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 14.12.2015. - 21.12.2015.

POVrĆE 14.12.2015. - 21.12.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

25. decembar 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 21.00 24.00 23.00 bez promene dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 17.00 21.00 19.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 23.00 bez promene dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 bez promene dobra

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 70.00 80.00 75.00 bez promene dobra

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 23.00 22.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 17.00 20.00 17.00 pad prosečna

2 Brokola (sve sorte) Domaće kg 120.00 140.00 120.00 bez promene slaba

3 Celer (sve sorte) Domaće kg 70.00 80.00 80.00 rast prosečna

4 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 30.00 35.00 35.00 bez promene dobra

5 Dinja (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 190.00 190.00 190.00 - vrlo slaba

6 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 60.00 70.00 60.00 bez promene slaba

7 Kelj (sve sorte) Domaće kg 55.00 65.00 60.00 bez promene slaba

8 Kelj pupčar (sve sorte) Domaće kg 100.00 110.00 100.00 bez promene prosečna

9 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 130.00 135.00 130.00 rast slaba

10 Krompir (beli) Domaće kg 35.00 40.00 40.00 bez promene dobra

11 Krompir (crveni) Domaće kg 35.00 40.00 40.00 bez promene dobra

12 Kupus (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 27.00 pad dobra

13 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 360.00 420.00 400.00 bez promene prosečna

14 Luk crni (mladi) Domaće veza 15.00 20.00 18.00 bez promene vrlo slaba

15 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 35.00 50.00 40.00 bez promene dobra

16 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 150.00 150.00 150.00 pad vrlo slaba

17 Paprika (ljuta) Uvoz(Grčka) kg 350.00 450.00 400.00 bez promene slaba

18 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 180.00 190.00 190.00 rast vrlo slaba

19 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 170.00 190.00 180.00 bez promene vrlo slaba

20 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 230.00 270.00 250.00 pad slaba

21 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 110.00 120.00 115.00 rast prosečna

22 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 180.00 bez promene dobra

23 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 200.00 380.00 200.00 bez promene dobra

24 Pasulj (beli) Domaće kg 160.00 170.00 170.00 bez promene prosečna

25 Pasulj (šareni) Uvoz(uvoz) kg 200.00 240.00 220.00 bez promene dobra

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 130.00 140.00 140.00 pad slaba

2 Banana (sve sorte) Domaće kg 110.00 115.00 110.00 rast dobra

3 Dunja (sve sorte) Domaće kg 50.00 60.00 50.00 pad prosečna

4 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 75.00 90.00 90.00 pad prosečna

5 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 170.00 220.00 220.00 rast vrlo slaba

6 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 180.00 230.00 220.00 rast vrlo slaba

7 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene dobra

8 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 45.00 45.00 45.00 - prosečna

9 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 50.00 55.00 50.00 bez promene prosečna

10 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 45.00 55.00 50.00 bez promene dobra

11 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 60.00 65.00 65.00 - slaba

12 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 50.00 55.00 50.00 rast dobra

13 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 rast dobra

14 Jabuka (Melrouz) Domaće kg 40.00 40.00 40.00 bez promene vrlo slaba

15 Jabuka (Mucu) Domaće kg 45.00 50.00 45.00 bez promene dobra

16 Jabuka (ostale) Domaće kg 45.00 70.00 50.00 bez promene prosečna

17 Jagoda (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 350.00 400.00 400.00 pad vrlo slaba

18 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 75.00 85.00 75.00 pad vrlo slaba

19 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 105.00 120.00 120.00 bez promene slaba

20 Kruška (Viljamovka) Domaće kg 75.00 80.00 80.00 rast prosečna

21 Kruška (ostale) Domaće kg 60.00 75.00 70.00 - dobra

22 Kruška (ostale) Domaće kg 80.00 90.00 90.00 - slaba

23 Lešnik (očišćen) Domaće kg 1000.00 1100.00 1100.00 rast slaba

24 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 100.00 120.00 115.00 bez promene dobra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 280.00 300.00 290.00 bez promene 16-20

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene 6-10

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 120.00 140.00 130.00 bez promene 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 160.00 140.00 bez promene 6-10

6 Prasad 16-25kg sve rase 180.00 210.00 190.00 bez promene 51-80

7 Prasad <=15kg sve rase 200.00 220.00 210.00 rast 31-50

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 130.00 150.00 145.00 bez promene 0-5

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 300.00 300.00 300.00 rast vrlo slaba

2 Junad >480kg sve rase 200.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

3 Krmače za klanje >130kg sve rase 110.00 110.00 110.00 bez promene vrlo slaba

4 Prasad 16-25kg sve rase 190.00 200.00 190.00 bez promene slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 20.00 24.00 23.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez

promene dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 27.00 25.00 bez promene prosečna

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 26.00 28.00 27.00 bez promene prosečna

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Fendt 611 LSA,m 1982. god. sa prednjpm hi dra u li kom, re gi stro van u per fekt nom sta nju. Tel: 063/531-155.

• Pro da jem trak tor Be la rus MTZ 82, 2004 god, is pra van, re gi stro van. Tel: 063/356-234.

• Trak tor je 87. god, oču van, ne tro ši kap ulja od si pa nja do si pa nja, ne ma ula ga nja! Za me na za 577DW no vi tip. Zva ti na broj 064/945-72-97 Di mi tri je. Tel: 064/945-72-97.

• Trak tor u do brom sta nju.Pro iz ve den 1981. go di ne.Ce na 3200 evra ni je fi k sna.Pro da jem i trak tor ske vi le za gra ne i se no.Ce na je 190 evra.. Tel: 063/584-632

• Na pro da ju Ra ko vi ca 65, 2009. god. u per-fekt nom sta nju, 700 rad nih sa ti, ser vo vo lan.Tel: 063/531-155.

• Trak tor Vol vo bm814 u do brom sta nju, sve is prav no, za me na za ki per ka mion do 3.500 EUR, za ma nji trak tor i do pla ta. Mo gu ća kom-bi na ci ja na ve de nih. Tel: 060/471-47-88.

• Jed no red ni be rač Zmaj 214s – ni ski, 1990. go di na pro iz vod nje, od lič no sta nje. Tel: 063/882-51-04.

• Mas sey Fer gu son 3090, 1988. god. u per-fekt nom sta nju. Sna ga mo to ra 108 KS, 79 kW, Go di na pro iz vod nje 1988. Tel: 063/531-155.

• Kom bajn Ep ple Mo bil 1240. U od lič nom sta-nju, ma lo ra dio, mo tor od li čan, 1980. go di šte. Tel: 062/186-94-06.

• Na pro da ju Ra ko vi ca 65, 2009. god. u per-fekt nom sta nju, 700 rad nih sa ti, ser vo vo lan. Tel: 063/531-155.

• Me njam IMT 560 no vi tip za 577DW. Tel: 064/945-72-97.

• Fendt 611 LSA,m 1982. god. sa prednjpm hi-dra u li kom, re gi stro van. Tel: 063/531-155.

• Pro da jem Mas sey Fer gu son 135KS, god.1985. Tel: 063/289-175.

• Pro da jem Mas sey Fer gu son 3090, 1988. god. u od lic nom sta nju, re gi stro van, mo ze za me na za Audi A 6, od 2007. god. pa mla dji, to jo ta kru zer, ML ili Vi to. Tel: 063/531-155.

• Pro da jem mo to kul ti va tor IMT 502 u is-prav nom sta nju. Mo tor je Brigs-Stra ton. Tel: 063/370-150.

• Mo tor ni trak tor čić "Whi te" - 13 "Brigss", mo-tor od 15.5KS, sa jed nim ci lin drom, 6 br zi na, dva no ža, za hvat ot ko sa 106cm, sa kor pom za sku plja nje tra ve. Od li čan! Pa lje nje pre ko klju ča tj. an la se ra. Ceo ser vis ura đen bez ula ga nja, se di i ko si. Spre man od mah za ko še nje trav na-tih po vr ši na, par ko va, ve ćih ima nja, igra li šta, golf te re na... Sve in for ma ci je te le fo nom sva-kim rad nim da nom od 08 do 21h, sem ne de lje. Tel: 064/218-74-00.

• Trak tor IMT-589 DV kom plet no de talj no re mon to van i ser vi si ran uodlič nom je sta nju rad nom sta nju spre man za rad i ra di sve funk-ci je. Tel:061/200-32-17.

• Mo to kul ti va tor IMT 502 u is prav nom sta nju. Mo tor je Brigs-Stra ton.Tel:063/370-150.

• IMT 539, 1992. god. sa ka bi nom, u eks tra sta nju, 3600 rad nih sa ti. Tel:063/531-155.

• Ur sus C360 1984. god. Ku pljen nov je di ni vlsnik. Po sle pu ne ge ne ral ne ra dio 50 sa ti. Sve is prav no i plug Le o pard kao i 4-kril na dr lja ča. Tel:060/338-94-30.

• IMT 539, Sa ka bi nom i kom pre so rom,no ve gu me. Tel:064/235-05-57.

• Ze tor 5718 u od lic nom sta nju. Trak tor je re gi stro van, 100% is pra van, bez ika kvih ula ga-nja. Ce na po do go vo ru.Tel:063/845-98-70.

• Mo to kul ti va tor, fre za u od lič nom sta nju ben-zi nac ma li po tro šač ja ko ma lo ra dio. Brik sov mo tor ne mač ke pro iz vod nje, tri konj ske sna ge.Tel:064/200-41-00.

• Fre za pri ko li ca. Tel:063/854-16-38.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me-nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel-:4 67 -717.

O PREMA

• Rasturiv ač djubriv a komp let sa ka r danom i jedan točak za leopard plug - 3. Tel: 064/586 -75 54 i 0 63 /7 87-3453.

Tra ktorsk a prkolica ili dugački špediter. Tel: 064/586-75 -54 i 063/7 87 -34-53.

• Hidrauli cna poluga za traktor u ispravnom stanju. Tel: 064/215-8 2 -34.

• Trob razdni plug Leopard sa točkom. Tel: 066/208-49 8 i 022/ 736-06 6.

• Plu g cevasti Č eški če tv orobra zn i 4x30 zahv-at,vis in a gred era 75cm,razmak izne đu glava 8 0cm,plu g je u odličnom radnom stanju . Te l: 061 /20 0-32- 17.

• Povoljno d vor edni be rač Zm aj K2 u odlo-čnom stan ju ge neraln o i detalj no r emont o va n nov o sve s tavlje no kaiševi ,l ež eji,tar up kuči šta i l ežaje vi i no ževi no vi tarupa samooštreć-i,komušač ki sto no v i ostale sve gum ene lopat ic e na kr aju of arb an i urađena elektro instalacija.. . Tel: 061 /20 0-32-17 .

• Roto ri za d rljaču u d ob rom s ta nj u, mož da 2 -3 ležaja za menu ti. Kupl jeni zb og nad ograd nje i tako ostali. Info poziv. . Tel: 0 64/249-17 02.

• Trime r donesen iz N emačke i potp uno je n ekori šć en . Sta vljena je n ov a bat eri ja koja ima 6 mes ec i gara nciju. Može d a t rimuje trav u i da se zak re ne gl av a kako bi s e trav na te p ovršin e oivič il e. Pod eš av anje du žin e ručice om ogu-ćav a k orišće nje i na nepr istupačnim mestima o ko cveća ili u uskim prolazima. Tel: 061/17-1-50-38 .

• Plug Lemken o brtač t robraz ni 3x30 12 coli, stanje odlično.. . Tel: 06 1/ 200-3 2-1 7.

• Mašine-r ot ative, rem ontovane , za v ađenje koš tice iz v oća (vi šnja, šlj iv a, kajsija, bre-skva), kapac itet do pet tona na sat.Cena od 6 - 10.000 ev ra. T el: 063 /51 4-133.

• Prskal ic a u odličn om stanju, uvezena iz Švajca rske, bu re 800 litar a, pu mp a čet vor-ok lipna m arke Annovi Rev er beri, g ra ne 12m sa moguć nošć u proši re nja, cev i p rohromske , pomoć u hidra ulik e se grane ot varaj u-otk ljučav-anja-zakreću-dizu gore, dole. T el: 064 /29-6-37-99.

• Proda je m dvobrazni p lug .C en a dogo vor.Za sve informacije zvati na tel. 022/662-077 (Stanko). Te l: 063/ 404-930 .

• P lug r avnjak češki, četvoro brazdn i, 4x30 12 coli, stanje odlično.. . Te l: 061/ 200 -32-17.

• Kosač ic a u odlic no m stanju. Potp unonovi nozevi na njoj, mo tor u e xtra stanju , benzi nski snage 8 ks. Za hv at kose je 1, 3 m etra. Ko sačic a ima i mo gucnost p riključka pr ikol ice i izv ede n je i priklj učak za in st al acije z a svet la za prikoli-cu. Ve om a kvalitetna i snaž na kosači ca z a ozbiljne radove i površine . Tel: 061 / 171 -50-38.

• Crtalo od leoparda. Tel: 022/ 74 2-808 i 062/129-01-84

Ramena i spona za Imrt 5100 i IMT 5130 . Tel : 060/54 5- 7556.

• Blat ob rani za kab in u orašje visina 60 cm dužina 85 cm. T el: 06 0/ 545-75-56.

• A to mizer Nob il i uvoz iz It alije, remontova n, garanci ja, kardan i prevoz do kupca.. Tel: 069/60 7-700 i 063/606-789.

• Freza Ce ll i 160- 200 cm , uvoz i z I ta lije, r emontovan a, garanci ja, kardan i prevoz do kupca. Tel: 069/607 -70 0 i 063/606-789 .

• Zmajev ka , ti p 470. S vet losna s ig naliza-ci ja, vazdušne kočni ce, kipuje, ima i ru čn u kipu . Pod-l im 3mm , ojač an a, široke gume, registrovana. Tel: 022/265- 61-11 .

• P lug IMT7 56 , trobrazdni, cena po dogo vor u. 06 4/ 198-7 6-15.

• N ajkvalite tnije nove muzi lice za kr ave , koz e ili o vc e. Svi vitaln i delovi i zrađeni su o d met-ala, odnos no s vi delovi ko ji trpe optere ćenje, m og uć nost lom a i koj i su izloženi s poljni m ut ic aji ma ( udarcima, n agn ječenji ma) a to su, (sabi rn ik mle ka, m uzne čaše, ku ćište reduk to ra kao i noseća pl oč a motora i kućišta reduktora). Tel: 065/439-0 212 i 062/150 -1 9-95.

• Berač 221 sa bun kerom i r udom na h idraulič-no ukrštanje, u dobrom stan ju. T el: 02 2/664-596.

• Prskali ca vučn a 1500 li tara ,16 met ara zahvat,u ispravnom stanju. T el: 06 9/147-12-6 5.

• Stab ilan s istem za l inijsk u mužu. Sistem za m užu jed ne, d ve ili tri krave istovremen o.T el : 065/43 9-02-12.

• Pr skalica K ranjsk a 330l, grane 8m, prvi vlasn ik. Tel: 02 2/6 64-596 .

• N osač za orb itrole -se r vos tate z a ugradnju h id rauli čn ih volana na traktore Rakovica 60,65,76. Tel:064/219- 600 4 i 06 9/219-60- 04.

• Setvospremači i V Tanjira ča. T el: 022/ 301 -751.

• Tanjirača 28 diskova . T e l: 064/341 -28 -05.

• Hi drau lič ne platf or me i poluplatforme za kipovanje od 6, 8,1 2, 16,18 m,a i drugi h dim-e nzi ja po z ahtevu ku pca.Iz uze tno re se nje za vasu p rijem nu stan icu ,mlin, si lo se Nas e plat-for me i mak az as te po l upl atform e se od likuju i zu zetnom dugove cn os cu i velikom snagom podizanja. Tel: 064/219-6 0-0 4 i 069/21 9- 60-04.

• Setv ospremač širine 2,80, u dobrom stanj u. Tel: 066/208-498.

• Trobrazni plug IMT 756 . Te l: 061 /22 2-74- 32.

• Povoljno d vor edni be rač Zm aj K2 u odlo-čnom stan ju ge neraln o i detalj no r emont o va n nov o sve s tavlje no kaiševi ,l ež eji,tar up kuči šta i l ežeje vi i no ževi no vi tarupa samooštreć-i,komušač ki sto no v i ostale sve gum ene lopatice na kraju ofarban . T el : 061/200-32-17.

• Tanjičara V. Te l: 0 62/101-6 860.

• Mot okultiv ator, f re za u o dličn om stanju benz-inac mali potr ošač j ako ma lo radio. B rik sov motor nem ačke pr oizvodnje, tri konjske snage . Tel:064 /20 0-41-00.

• Proda je m dvobrazni p lug .C en a dogo vor.Za sve informacije zvati na te l. 022/ 662-077 .

• P lug r avnjak češki, četvorobrazdni, 4x30 12 coli. T el : 061/200- 32 - 17 .

• Prik olica IM T jednoosovinka kiper 4 tone, 1989. god. Te l: 06 3/5 31 -155 .

• Na p roda ju če tvo rokri lne , petokril ne masiv-ne drljače za tra ktore pr ek o 60KS i t ro kriln e proširene za traktore ispod 60KS. Te l: 064/2-33 -15-3 1 .

• Na pro daju p lu govi L eopar d 14 co li, vi so ki, n ove da ske, no vi p lazovi prvi v lasn ik mačv an-ski okrug, Mačvanski Metković. Te l: 064/ 466-30 -65.

• Na prodaju silo komba jn. Tel: 06 3/ 289-175.

• Od zacki r as tu rivač za dj ubr ivo. Ra sturiv ač je u odličnom st anju

ku pl jen nov 2006 go dine nosiv isti 1500 kg. Cena vise nego povoljna. T el: 06 9/147-12- 65 .

• Pro da jem berač za kukuruz jednoredni Z ma j, 214 S, ni ski. 19 90 godis te. u odlicnom stanju. Uvezen. T el: 06 3/ 88 2 -51-0 4.

• Proda jem r otacio nu kosa čicu m ark e Deutz-Fahr, ra dnog za hvata 1. 85 sa ka rda nom, n ov im noževima, odlično očuvana. T el: 06 3/8 86-9-7- 17.

• Prodajem setvospremace . Te l: 062 /10 1-68- 60.

• Povoljno d vor edni be rač Zm aj K2 u odlo-čnom stan ju ge neraln o i detalj no r emont o va n novo s ve sta vljeno k aiševi, le ža ji, tar up kuči-šta i l ežeje vi i no ževi n ov i t arupa samooštreći , komušač ki sto no v i ostale sve gum ene lopat ic e na kr aju of arb an i urađena elektro instalacija Tel:061/200 -32-1 7.

• P lug IMT7 56 , trobrazdni, cena po dogovoru. Tel :064/19 8-76-15 .

• Plug Lemken o brtač t robraz ni 3x30 12 coli, stanje odličn o. Tel:061/200 -3 2-17.

• Berač 221 sa bun kerom i r udom na h idraulič-no ukrštanje, u dobrom sta nj u. Tel:022 /6-64-596.

• Sejačica za kuku ru z S KPT-4 "O LT Os jek", mehanička četvorored na. T el :0 22/476 -0 92 .

• Žitna sejalica saxsoni ja 2.5 met ra iz uvoza u odlicnom stanj u. Te l:064/1 45- 44-98.

• Prskal ic a u odličn om stanju, uvezena iz Švajca rske, bu re 800 litar a, pu mp a čet vor-ok lipna m arke Annovi Rev er beri, g ra ne 12m sa moguć nošć u proši re nja, cev i p rohromske , pomoć u hidra ulik e se grane ot varaj u-otk ljučav-anja-zakreću-dizu gore, dole . Te l:064/2 96- 37-99.

• Prikol ica trakto rska TAM 5t, st ar i tip, nije kiper . Dimenzije 400x185x90. Gume 7.50-20 . T el :106 0/545- 75 -56.

• Če tvo rokri lne , petokril ne masiv ne drljače za tra ktore pr ek o 60KS i t ro kriln e proširene za traktore ispod 60KS . Te l:064/233- 15 - 31 .

• Prik olica IM T jednoosovinka kiper 4 tone, 1989. g od . Tel:063/53 1-1 55.

• P rodaje m nov trakt or ski u re đaj bu ša č rupa b unara ,š ipova,stu bo va,sad ni ca•Bušenj e se i zvo di spiralom u jed nom zah vatu (do 3 m) ili nastavljanj em s piral a (od 1, 5m ) do po-trebne dubi ne. Bušilic a može da se zakr eć e po uzdužnoj ra vn i traktora od 90º-75º Gab-ariti 700x1250x3250 mm, Masa 760 kg . Tel-:065/559-1 2 -23.

• Trob razdni plug Leopard sa točkom. T el:022/ 736-066 .

• P lug r avnjak češki, četvoro brazdn i, 4x30 12 coli, stanje odlič no . Tel:061 /20 0-32-17.

Prikol ica trakto rska TAM 5t, st ar i tip, nije kiper . Dimenzije 400x185x90. Gume 7.50-20. Tel:060/545 -75-5 6.

• P lug IMT7 56 , trobrazdni, cena po dogovor u. Tel:0 64 /1 98-76- 15 .

• Velik a grebe nasta k osačica. Potpu no novi nozevi na njoj, mo tor u e xtra stanju , benzi nski snage 8 ks. Za hv at kose je 1, 3 m etra. Ko sačic a ima i mo gucnost p riključka pr ikol ice i izv-ede n je i priklj učak za in st al acije za svetla za prikolicu. Tel :061/17 1-50-38 .

• P lug Lemken ob rtač dvobrazdni 2x30 12 coli ... Tel: 061/20 0- 32-17.

• Setv ospremač širine 2,80, u dobrom sta nju . Tel:066/208-4 98.

• P rskalic a 800L sa hidr aul ič nim granam a, pu mp a čet vor ok lipna m arke Annovi Rev er beri, g ra ne 12m sa moguć nošć u proši re nja, cev i p rohromske , pomoć u hidra ulik e se grane ot-varaj u-otk ljučav anja-zakreću-dizu gore, dole . Tel:06 4/2 96-37 -9 9.

• Proda je m polovne delove sa t raktora IMT-533 s tar 9 g odina i d vo redni Olto špartač za kukuriz. Tel: 022/312 -31 4 i 06 2/ 11 2-70-90 .

• P ol jomeh an izacija - p ocinkovani si losi, eleva-toriod 10-60 ton a- CAS, roto i vibro selektor. T el: 062/ 848 -81-08.

• Prodajem traktorsku frezu IMT. T el: 06 4/ 16-1-55-09.

• Proda je m sejal ic u za kukuru z Beker icu četiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evra. Tel:060/670-36-60.

• Prodajem prikolicu Zmajevku, 7 tona i stado ovaca. Tel: 063/800-93-62.

• Prodajem prikolicu marke Pobeda, nosivosti 5 tona. Perica. Tel: 064/289-77-84.

ZEMLJA, PLACEVI, KUĆE, STANOVI, LOKALI

• Prodajem 8 jutara zemlje u dva komada, 7 jutara i jedno jutro. Tel: 062/877-83-80.

• Prodajem kuću u Bešenovu. Tel: 062/185-32-84.

• Izdajem namešten stan – kuću 100m2, mogu fi zički radnici, studenti, porodice. Tel: 062/154-29-10.

• Prodajem kuću u centru 125m2 plus garaža. Tel:064/240-62-54.

• Prodajem kuću u Kuzmiskoj ulici. Tel: 065/321-12-55.

• Prodajem kuću u Žarkovcima kod Rume. Tel:061/288-31-03.

• Prodajem kuću površine 200m2 u naselju Orao. Tel: 063/321-255.

• Prodajem noviju kuću ulica Stari šor kod Bolnice. Tel: 064/240-62-54.

• Prodajem poljoprivredno zemljište 0,75 jutra kod vašarišta u Šašincima 300 m od sfalta. Tel: 022/684-607 i 060/505-19-99.

• Prodajem kuću kod bolnice može zamena za stan. Tel: 064/240-62-54.

• Prodajem kuću u naselju 25 maj. Tel:065/32-11-255.

• Prodajem povoljno kuću u Čortanovcima 75m2 sa pomoćnim objektima. Tel: 062/352-190.

• Prodajem kuću u Žarkovcima sa dvorištem i baštom pod voćnjakom. Tel.061/288-31-03.

• Prodajem dvosoban stan u Pejtonu. Tel: 062/592-586

• Prodajem dvosoban stan naselje Kolonija Mačvanska Mitrovica. Tel: 069/712-365 i 022/2685-606

• Kupujem noviju kuću od 150m2 uži ili širi centar Sremske Mitrovice. Tel: 624-978.

• Kupujem dvosoban stan u naselju Matije Huđi prvi ili drugi sprat. Tel: 063/321-255

• Prodajem trosoban stan. Tel: 626-025.

• Uzimam zemlju u zakup u Sremskoj Mitrovici i okolini. Tel: 065/62-30-311.

• Prodajem jutro ipo zemlje pored Oaze, sa bazenom za kreč kapaciteta 14t i izvorskom vodom dubine 31,5m. Tel: 060/142-20-49.

• Prodajem kuću u Kuzminu i stan u Sremskoj Mitrovici, Matije Huđi ili menjam za stan u Novom Sadu. Tel: 063/524-358.

• Prodajem novu kuću sa poslovnim prostorom (povoljno za radionicu-magacin) u Maloj Slavoniji – uknjiženo. Tel: 065/321-12-55.

• Kupujem plac u vikend naselju Ležimir. Tel: 064/466-50-41.

• Prodajem kuću ulica Stari Šor kod Bolnice. Može zamena. Tel: 064/240-62-54.

• Prodajem 8 jutara zemlje u 2 komada, 7 jutara i 1 jutro. Tel: 062/87-783-80.

• Prodajem placeve vlasnik 1/1 urađen urbanistički projekat Mala Bosna, Sremska Mitrovica. Tel 061/689-26-21.

• Prodajem kuću u Kuzminu i stan u Sremskoj Mitrovici, Matije Huđi ili menjam za stan u Novom Sadu. Tel: 063/524-358.

• Prodajem kuću u centru kod bolnice zamena za kuću ili stan. Tel: 064/240-625-4 i 022/613-347.

• Prodajem kuću površine 16 ari sa dvorištem, baštom i voćnjakom. Tel:061/288-31-03.

• Prodajem kuću u Laćarku 95m2 u Laćarku ili menjam za stan u Sremskoj Mitrovici. Tel: 064/56-39-206.

• Prodajem poljoprivredno zemljište, prva klasa površine 2,17m2 u Laćarku, ulica Partizanska, uknjiženo, vlasnik, kvalitetno obradivo zemljište za bašti ili njivu. Tel: 060/592-20-63.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Prodajem tovne ćurke cena za očipćene ćurke po kilogramu je 500 din. Tel: 062/205-508

• Na prodaju tovne svinje, tezine 100-170kg. Tel:022/246-41-56 i 062/767-090.

• Prodajem mangulice crne za klanje od 100-150 kg. Tel: 064/238-07-14.

• Prodajem sadnice maline Glen (bez trna) sadnice su ekstra kvaliteta iz redovno odrzavanog zasada, starog 2 godine. Gajene ispod planine Cer. Cena 15 din komad. Tel: 064/001-66-27.

• Prodajemo očišćen, suv lešnik, različitih kvalitetnih sorti, rod 2015. godine, prva klasa. Trenutno u ponudi 2t. Tel: 063/357-668 i 063/762-60-92

• Sadnice bagrema.Tel: 064/332-04-98

• Malina polka 2 ha. Počinje krajem jula i traje berba sve do kraja novembra, najbolja od svih sorti, najveći prinos i najkrupnija, nije kao druge jesenje sorte koje stižu mesec posle nje a završavaju isto i dosta su sitnije, sve ovo možete proveriti i na internetu...izvodljivo i pakovanje u manje ambalaže, dogovor. Tel: 065/350-47-11.

• Prodajem sadnice stalnorađajuće maline, polana. Tel. 064/428-47-09.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 25. decembar 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Prodajem kvalitetan pasulj Tetovac, rod 2015 godina, proizveden bez trunke veštačkog đubriva i bez prskanja hemijskim sredstvima. Ručno prebran i pakovan po 10 kilograma, termički obrađen može stajati do proleća. Tel:064/132-37-12.

• Prodajem soju rod 2015 za ishranu stoke..cena po dogovoru.Tel: 063/539-301.

• Brane kruške viljamovke i šljive čačanka rodna. Tel: 065/865-49-99.

• Na prodaju Sojina pogača, takođe vršim zamenu soje za pogacu, na 100kg soje, dobijate 82kg pogače. Tel: 066/644-17-25.

• Prodajem vise tona lešnika u ljusci. Vrhunski kvalitet. Tel: 063/892-50-30.

• Veća količina starog kukuruza. Tel: 069/640-785.

• Prodajem dunje, brane u gajbama odličnog kvaliteta. Tel: 063/107-29-05.

• Aronija sadnice, 2.5 god stare, oko 60cm visine. 062/966-55-35.

• Svež plod aronije, prva klasa, berba 2014, 350 din/kg. Na veće količine dogovor. 062/966-55-35.

• Zimska divlja rukola, intezivnog ukusa i mirisa...Tel:

063/716-95-38.

• Sadnice pailovnije. Na veće kolicine cena po dogovoru. Kvalitet sadnog materijala zagarantovan. Tel:022/382-519.

• Tigar dinja 20 semenki. Odlikuje je jedan jak i intezivan egzotičan ukus i miris a osim toga je veoma dekorativna.

• Tigar dinja se retko vida i postala je prava retkost iako se može reći da je ukusnija od svih drugih većih sorti. Tel: 061/146-30-36.

• Med livadski i sumski. Tel: 060/745-28-55

USLUGE, POSLOVI

• Časovi matematike za osnovce i srednjoškolce. Nebojša. Tel: 065/39-11-914.

• Medicinska sestra negovala bih stariju osobu, kuvala i spremala. Tel: 636-225

• Apsolventkinja engleskog daje časove, povoljno. Tel:636-225

• Spremala bih, sat 250 dinara. Tel: 636-225.

• Potrebna konobarica za rad u restoranu, obezbeđen stan, hrana, plata po dogovoru. Tel: 064/142-26-08.

• Bračni par pomagao bi starijoj osobi za odgovarajuću naknadu. Tel: 022/ 651-634 i 064/303-84-67.

• Vozač B kategorije vozio kombi i bio bi čuvar nekih objekata. Tel: 022/651-634 i 064/303-84-67.

• Apsolventkinja engleskog daje časove, povoljno. Tel:636-225.

• Spremala bih, sat 250 dinara. Tel: 636-225.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

● Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Prodaja mangulica svih uzrasta i kilaza ! od prasadi do tovljenika, krmače suprasne. Cena na upit, dogovor. Tel: 064/314-50-92.

• Prvo praskinju mangulicu sa pet prasica starih četiri meseca za ostale informacije nazvati 064/239-46-62.

• Alpski Ustrojen jarac pre 6 meseci. Star godinu i po dana. tećak je 80 kg. Tel: 064/239-46-62.

• Hajkom i panon beli. Mladi od jednog meseca i odrasle ženke spremne za parenje stare oko 5,5, meseci.Cena je 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 064/128-10-72.

• Prodajemo 6 steonih umatičenih junica simentalke moguća korekcija cene ukoliko se uzima više komada. Tel: 065/271-37-78.

• Nerast rase landraš starosti 2 godine. Težine 250kg, sa pedigreom. Poreklo farma Bečej. Sve detaljnije informacije možete me pozvati.

063/805-5936

• Na prodaju 4 muzjaka pauna starih 2 godine. Tel: 064/281-12-12.

• Texel ovnovi sa pedigreom oko 7 meseci stari u top kondiciji.Tel:066/453-081.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel: 060/148-76-99.

• Na prodaju umatičen Sarolej ovan star 4,5 godine ekstra za priplod, klanje. Tel: 064/015-50-83.

• Prodajem visoko sjarene koze, mešane rase. Cena je 60 eura po grlu. Zvati posle 20h. Tel: 022/552-357.

• Ovan star nepune dve god da papirima rase Texel. Tel:063/108-29-00.

• 6 koza starosti 1-3 godine. Cena po dogovoru ili zamena za prasice, suprasne krmače i jaganjce. Tel:062/240-106.

• Patuljaste koze, 2 mlade ženke..Indjija. Umiljate i skromne. 40 EUR komad. Tel:064/198-76-15.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Sve informacije na 064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Žensko ome staro 10 meseci. Ome uhranjeno lepo veliko. Tel:062/162-47-71.

• Tovne ćurke 450 din/kg. Tel:062/205-508.

• Nerast rase landraš starosti 2 godine. Težine 250kg, sa pedigreom. Poreklo farma Bečej. Tel:063/805-59-36.

• 40 komada prasića težine do 25 kilograma, Višnjićevo. Tel:062/800-46-29.

• Priplodne nazimice v jorkšir, uzrasta od 35-90 kg. Izuzetne, povoljno bez papira! Tel:063/411-104.

• Hajkom i panon beli. Mladi od jednog meseca i odrasle ženke spremne za parenje stare oko 5,5, meseci.Cena je 500 dinara po mesecu starosti. Tel:064/128-10-72.

• Poni šarena kobila, stara 5 godina, visoka 90 cm, ispravna, mirna. Tel:066/461-734.

• Koza i dva muška jareta. Tel:065/470-16-52.

• Visokosteone junice, rase holstajn, umatičene, 6 komada. Tel:063/873-65-04.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel:015/778-65-68.

• Suprasne i nesuprasne nazimice, umatičene i neumatičene, čista rasa veliki jorkšir, nerasta 10 meseci, tri mlada nerasta stara 4 meseca. Tel:060/015-00-97.

• Alpski muški jarići stari 5 meseci, teški 25-30kg, cena 60 evra, sva 4 u kompletu 200 evra. Dva ženska alpska jareta stara 5 meseci težine od 25 do 30 kg, cena za jedno 100evra, oba zajedno 170 evra, svih 6 zajedno 350 evra. Tel:062/745-499.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Plastenik korišćen 3 sezone, komplet sa mrežom za zasenu, u jako dobrom stanju. Tel:065/377-71-09.

• Izrada plastenika po vašoj želji ili standarno po našim merama. Garantujemo da smo najpovoljniji jer cevi za izradu dobijamo direktno iz fabrike. Kvalitetno i povoljno. Za sve informacije, pitanja koja imate pozovite. Uzorke plastenika možete pogledati u Temerinu. Tel:063/528-231.

PČELARSTVO

• Metalna konstrukcija paviljona sa elementima za sastavljanje. Nalazi se u Donjim Petrovcima između Inđije i Rume. Postoje salonit ploće za krov i drveno lesonitna konstrukcija za stranice. Tel:064 516-97-03 i 022/441-326.

• Košnice sa pčelama, mera djerzon ram 40x25cm. U odličnom stanju, kao novi. Tel: 063/760-1015 i 022/752-236.

• DB10 bez ramova 28e sa ramovima 35e. Nastavak-6.5 sa ramovima 9evra. Krov, zbeg, av podnjaca 5.5edb12 bez ramova 31e sa ramovima 37e. Nastavak-7.5e sa ramovima 11e.K Tel: 061/205-94-50 i 069/433-

KUĆNI LJUBIMCI

• Na prodaju Hajkom kunici razlicitih uzrasta od mesec dana pa do skontih zenki. Cena je 400 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno, po dogovoru. Tel: 064/987-28-14.

• Ovnoliki i hajom kunići, 500 dinara. Tel: 064/293-46-15.

• Hajkom i panon beli kunići, 400 dinara. Tel: 062/221-898.

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno. Tel: 064/987-28-14.

• Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/128-10-72.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

MOTORNA VOZILA

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Jugo Koral In , godina proizvodnje 2007, sa plinom, cena 900 evra. Tel: 060/080-53-31.

• Prodajem Lanču Debra u voznom stanju, registrovana. Tel:069/563-21-90 .

• Prodajem Mazdu 626, godište 1990, benzin – plin. Cena po dogovoru. Tel: 061/164-78-26.

• Prodajem Pasat b3, 91. godište. Moguća zamena. Tel: 069/612-514.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Jugo Koral In, godina proizvodnje 2007, sa plinom, cena 900 evra. Tel: 060/080-53-31.

• Kupujem registrovanu auto prikolicu 2h130 do 300 evra.Tel: 063/50-94-93.

• Prodajem vozila Zastavu 101, 2003. godište, Golf 2, 1989. godište i Ford eskort, 1996. godište. Tel: 061/635-05-18.

• Kupujem registrovanu auto prikolicu 2h130 do 300 evra.Tel: 063/509-493.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21

• Prodajem Jugo 55 godina proizvodnje 1991 u super stanju, nove gume. Tel: 061/635-05-18.

• Prodajem Fiat Panda 2002 godište, u odličnom stanju. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana, može zamena. Tel: 069/625-379.

• Prodajem Fiat Punto godina proizvodnje 2000, 1,7 dizel, može zamena.Tel: 069/133-21-32.

RAZNO

• Prodajem bagremove stubove i drvo jabuku, 1m 2.800 dinara. Kuzmin, Kukujevci, Morović, Martinci, Laćarak, Erdevik i Bačinci. Tel: 063/77-99-066

• Prodajem polovnu ugaonu garnituru veličine 270x180x80 cm i visine 45 cm, trosed se rasklapa u ležaj. Cena po dogovoru. Tel: 064/530-48-13

• Kupujem plastičnu cisternu od 1000l Tel: 069/612-514

• Prodajem TA peć 3kw. Tel: 069/712-467

• Iznajmljujem kazan za rakiju. Tel: 064/125-30-66

• Ovčija creva usoljena 92m+ od 1450 din, svinjska creva usoljena 92m+ od 1450 din. Tel: 064/128-60-22 i 022/623-131.

• Sadnice pailovnije. Na veće kolicine cena po dogovoru. Kvalitet sadnog materijala zagarantovan. Cena je izražena po komadu. Tel: 022/382-519 i 062/221-898

• Ekstra jake mrežice za rolovanje pilića i meso pakovanje naOvčja creva usoljena 92M od 1450. Tel: 022/623-131 i 064/232-25-77.

• Zamena za ogrevno drvo Cisternu metalnu zapremine 5000L korišćena za navodnjavanje. Tel: 022/465-323 i 064/145-44-30

• Krckalica za lešnik, ručna ili na elektromotor. Tel: 022/455-489 i 063/580-819

• Električna pumpa za pretakanje goriva derivata pumpa je bešumna, monofazna i profesionalna, kao nova je, uvoz Nemačka T.I.P. Multioil 35M pumpentehnick 74919 helmastadt-Germany Rp28500max2100l-h Hmah 35m, uz pumpu ide i korpa i pištolj za točenje sa sigurnosnim ventilima. Tel: 061/200-32-17.

• Polagač crne folije za bostan i papriku. Dva creva kap po kap i baca djubrivo. Tel: 022/245-1277 i 065/600-66-82.

• Jednogodišnje reznice korena paulovnije elongate. Dužina 5-8 cm.Tel: 064/281-06-62.

• Sadnice Paulovnija Elongata spremne za jesenju sadnju. Visina oko 2m, precnik stabla 2-4cm. Sadnice su starosti 9 meseci (seme posejano u februaru - seme je domace, aklimatizovano, nije uvoz iz Kine). Šaljem Postexpressom, isključivo cepovane i zaštićene kalemarskim voskom. Za lično preuzimanje mogu i cele, kako kupcu odgovara. Tel: 064/565-45-15.

• Nove hrastove podnjače sa duplom zicom. Odgovaraju LR i Farar nastavcima od po 10 nastavaka. Tel: 064/836-26-34.

• Prodajem bagremove stubove i drvo jabuku, 1m 2.800 dinara. Kuzmin, Kukujevci, Morović, Martinci, Laćarak, Erdevik i Bačinci. Tel: 063/77-99-066

• Kupujem razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku i poljo opremu, tanjirače, prekrupače, krunjače, šrafštuke, vinte, poljoprivrednu, etno i drugu antiku, butan boce i prodaja aluminijumske lamperije i limova za pokrivanje. Tel: 061/11-38-356

• Časovi matematike za osnovce i srednjoškolce. Nebojša. Tel: 065/39-11-914

• Potrebna cimerka za dvosoban stan kod Sportskog centra.Tel: 066/420-030.

• Prodajem balkonska vrata 80h210, vakum staklo kao nova. Tel: 060/325-24- 77.

• Prodajem očuvanu sofu, dezen šareno sivo/plavi dimenzije 215h85h80cm, cena 5.000,00 dinara, očuvanu fotelju za ljuljanje sa zakrivljenim postoljem presvlaka, mebl plave boje , komada 2, cena 1.000 dinara po fotelji. Tel:022/610-330 i 064/934-86-53.

• Aparat za sečenje rogova. Koristi se za odrasla grla kojima nije odstranjen rog. Lako i jednostavno rukovanje. Tel: 024/479-72-99.

• Žardinjere od biber crepa. Rustičan izged. Velika žardinjera visine 38cm, dimenzije u gornjoj zoni 35 x 35cm. Unutrašnja zapremina oko 9 litara. 3.200,00 dinara. Mala žardinjera visina 28cm, dimenzije u gornoj zoni oko 28 x 31cm. Unutrašnja zapremina oko 5.5 litara. 2.500 dinara. Žardinjere su ručni rad. Tel: 065/955-84-66.

• Ispravan točak. Tel: 064/233-15-31.

• Kederi za ugradnju stakla i dihtovanje vrata na traktorima, prikolicama kamionima, autobusima, camcima, prekrupacima, starijim modelima auta lada, zastava i razne namene. Tel: 064/183-06-36.

• Flaše sa krstićima 4c, krstići su od duda spajani falcom bez lepka bez civija. Ako neko može da obezbedi prodaju negde na više da uzima 500 din, fl aše se prodaju prazne bez pića to je na vama da sipate po vašem izboru.. Tel: 065/860-26-26.

• Prskalica za travu i cveće, metalna, sa kugl ventilom za prekid dovoda vode.Tel: 063/557-477.

• Kompletan lanac za vezivanje stoke. Tel: 064/233-1531 i 015/778-69-63.

• Prodajem bagremove stubove i drvo jabuku, 1m 2.800 dinara. Kuzmin, Kukujevci, Morović, Martinci, Laćarak, Erdevik i Bačinci. Tel: 063/77-99-066.

• Časovi matematike za osnovce i srednjoškolce. Nebojša. Tel: 065/39-11-914.

• Prodajem povoljno kaveze za koke nosilje. Tel: 064/998-13-16 i 022/314-733.

• Prodajem prodavnicu zdrave hrane u Sremskoj Mitrovici. Tel:064/232-24-96.

• Iznajmljujem kazan za rakiju. Tel: 064/125-30-66.

• Prodajem bukov briket i drva za loženje. Tel: 060/030-99-07.

• Prodajem TA peći, Magnohrom i Elindove. Tel: 063/779-53-78.

• Prodajem vrlo povoljno nov lovački prsluk br. 52 i skoro nov Zastavin pištolj kalibar 9mm. Tel: 069/618-233.

• Prodajem TA peć. Tel:064/346-91-63.

• Prodajem hidraulicne pumpe za Rakovicu 65,leve,desne... Odlican kvalitet po izuzetnoj ceni! Tel: 064/219-60-04.

• Na prodaju Paulovnija elongata sadnice 84 komada u plasticnom kontejneru, ugovaranje za sezonu (maj,jun,jul 2016 godine ovogodišnje sve prodate i ovom prilikom se zahvaljujem mojim zadovoljnim kupcima.Isporuke najmanje 1 kontejner od 84 sadnice po ceni od 2400 dinara maj, jun, jul 2016,rezervisite na vreme,ogranicen broj sadnica.Sadnice su adaptirane na nase uslove jer imam drvo koje daje sveže seme svake godine i tradicionalnom metodom se radi,nista g.m.o niti razmnozavanje tkivom (in vitro). Tel: 061/146-30-36.

• Blatobrani IMT 539 za kabinu orašje visina 60 cm dužina 85 cm. Tel: 060/545-75-56.

• Prodajem mašinu za sitnjenje grana (posle rezidbe) sa pogonom na kardan. Mašina sitni granje na parčiće od 4-5cm. Korišćena je jednu sezonu. Ispravna je i prodaje se u viđenom stanju. Nalazi se na imanju 5km od Šapca i može da se pogleda. Tel: 063/228-622.

• Prodajem sadnice lipe, breze, hrasta, jasena, javora, malina, kupina, crnog bora. Cena po dogovoru. Povoljno!!! Tel: 066/888-77-83.

• Kavezi za koke nosilje, sa hranilicama i pojilicama, veoma povoljno. Može za 10, 20, 30... koka, lako sklopivi, a zauzimaju malo prostora. Kontakt tel: 064/37-27-852.

• Prodajem plastične rezervoare-bazene, u dve dimenzije 5x2 metra od 10.000 litara i 2x2 metra od 4.000 litara, dubina bazena je 1.2 metra. Materijal izrade je stakloplastika. U gornjem delu su potpuno otvoreni. Tel: 064/115-36-05

• Na prodaju stočne vage: 1000kg- 200x100cm za bikove, 500kg- 150x75cm za sitnu stoku prasce ovce, 800kg- 200cmx100 cm mesto za teret sa ogradom za sitnu stoku. Decimalne vage od 200kg i 300kg. Vage za berbu duvana 300 kg

LIČNI OGLASI

• Situiran slobodan muškarac traži slobodnu ženu do 45 godina za druženje i eventualni brak. Tel: 064/944-12-95.

• Situirani muškarac srednjih godina traži žensku osobu do 45 godina radi druženja i eventualnog braka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Oženjen muskarac diskretno bi se družio sa damom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Ozbiljna, obrazovana žena 58 godina vredna, pedantna želela bi daupozna dobro stojećeg domaćina isključivo radi braka. Tel: 063/888-62-19.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/44-35-90.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1925. decembar 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

OGREVNO DRVO"Sto posto metar"

BATIKA• Prodaja • Sečenje i cepanje po meri• Donošenje na kućnu adresu

NOVO U SREMU!Uslugu sečenja i cepanja vršimonajnovijom mašinom, posle Vašeg odabira željenog drveta i uz Vaše prisustvo po želji.

Planinska 16(preko puta Doma učenika)

064/642-96-21 i 022/615-955

20 25. decembar 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

VRE ME SVI NJO KO LJA

Ču ve ni svi njo kolj ski pa pri kaš

Na mir ni ce: ½ kg cr ne dži ge ri ce, ½ kg be le dži ge ri ce, ½ kg sr ca, ½ kg bu bre ga, ½ kg ko žu ri ce i uši ju, 2 do 2,5 kg sit nog me sa, 1 kg cr nog lu ka, 2 lju te pa pri ka, 100 g so li, 2 li sta lor be ra i 50 g slat ke pa pri ke

Svi njo kolj ski (za bi jač ki ili di sno tor-ski) pa pri kaš vr hun ski je spe ci ja li tet i „glav no je lo“ svi njo kolj skih sve ča no-sti. Pri pre ma se u ve ćim ko li či na ma, a sta re is ku sne do ma ći ce i po seb no ape ti tli je tvr de da ni kad ni je ta ko do-bar kao na dan svi njo ko lja. Sit ni je ise-če ne iz nu tri ce, me so, luk i dve zre le pa pri ke sta vi ti u ve ći sud, do da ti po la li tre vo de, po so li ti pa din sta ti na la ga-noj va tri od 3 do 5 sa ti. Dva de se tak mi nu ta pre kra ja do da ti slat ku ale vu pa pri ku i lor ber.

Pa pri kaš slu ži ti uz sa la tu od ki se log ku pu sa, ili sa la tu iz tur ši je.

Srem ske ko ba si ce

Na mi ri ce (za 10 kg na de va): 7 kg svinj skog me sa, 2 kg go ve djeg me sa, 1 kg sve že sla ni ne bez ko žu ri ce, 30 g mle-ve nog cr nog bi be ra, 200 g so li, 100 g slat-ke i isto to li ko lju ge ale ve pa pri ka, 100 g be log lu ka, tan ka cre va (na na dev)

Me so od pleć ke i do da tak go ve djeg me sa (od vra ti ne), naj pre oči sti ti od ži li ca, pa sa mle ti u ma ši ni za me so (kroz re šet ku 8 mm) za jed no sa sla ni-nom i pa sto znim be lim lu kom. Da da ti so, bi ber i pa pri ku, pa me si ti ru ka ma naj ma nje po la sa ta. Pu ni li com (špri-cem) na de va ti tan ka svinj ska cre va, u pa ro vi ma, ne du žim od 35 do 40 cm. Pri to me, pa zi ti da se ne stva ra ju va zdu šni „ja stu či ći“, a kra je ve do bro uvr nu ti.

Ko ba si ce, po tom osta vi ti da od le že dva do tri da na. Za tim ih di mi ti u pu šni-ci hlad nim di mom od pi lje vi ne, su vog i tvr dog dr ve ta, naj bo lje bu ko vog, po tom ce ro vi ne, hra sto vi ne, ili gra bo vi ne. Do-bro mo že da po stu ži i su vo dr vo vo ća ka: tre šnje, vi šnje, kru ške i dru gih. Di me se če ti ri do pet da na, dva do tri sa ta dnev-no, sa da nom pa u ze. Taj pro ces mo že se pro du ži ti i na de se tak da na.

Po sle di mlje nja tre ba ih sta vi ti na su še nje i „do zre va nje“. To tra je od 45

do 60 da na. Pro sto ri ja u ko joj se su-še mo ra bi ti pro ve tre na, a tem pe ra-tu ra ne sme pa sti is pod „nu le“, dok bi naj vi ša tre ba lo da bu de iz me dju 12 i 13 C.

Srem ske ko ba si ce su po zna ti spe-ci ja li tet, ne sa mo u Voj vo di ni, već i pro sto ru biv še Ju go sla vi je. Od li čan su do da tak va ri vi ma, ki se lom ku pu su, sar mi. Naj bo lje su, ipak, tan ko na re-za ne i ser vi ra ne kao me ze, za ku ska, ili hlad no pred je lo.

Do ma ća švar gla

Na mir ni ce: Svinj ska gla va, 2,5 kg je zi ka, 2,5 kg svinj skih sr ca

½ kg ko žu re, 2,2% so li, bi be ra i be log lu ka po uku su, svinj ski že lu ci za na dev

Za švar glu uze ti svinj sku gla vu, za tim 2,5 kg je zi ka, isto to li ko sr ca i po la ki le ko žu re. Sve ku va ti dok me so ne ot pad ne s ko sti ju. Pa žlji vo oda bra ti

ne ma sno me so s gla ve i nju ške, do bro oči sti ti i sve ise ći na krup ni je re zan-ce. Ma si do da ti sit no mle ve nu ko žu-ru, 2,2% so li (220 g na 10 kg ma se), osta le za či ne, po uku su, i oko li tar ma sne su pe u ko joj se ku va la ba re ti-na. Sve do bro iz me ša ti i me ko pu ni ti svinj ske že lu ce ko je tre ba do bro „pro-šni ra ti“ dr ve nim prlj kom i ve za ti po-seb nim ka na pom za ve ša nje. Ku va ti ih još je dan sat i za to vre me ne ko li ko pu ta iz bo sti da iza dju su vi šna vo da i mast. Po sle va dje nja osta vi ti ih da se hla de. Su tra dan švar gle une ti u pu šni-cu i di mi ti hlad nim di mom hra sto ve, ili bu ko ve pi lje vi ne – 3 do 4 pu ta 1,5 do 2 sa ta. Na tem pe ra tu ri od 5 do 8 C, švar gle mo gu da sto je sve do pr vih to pli jih da na, kra jem apri la.

„Po sne“ pih ti je

Na mir ni ce: po lo vi na svinj ske gla-ve, 1 svinj ski je zik, 2 svinj ske no ži ce, bi ber u zr nu i pra hu, lor ber, 1 ve za ze-le ni, 3 ja je ta , 1 gla vi ca cr nog lu ka, 2 gla vi ce be log lu ka, ale va pa pri ka, ma-lo sir će ta

Gla vu, no ži ce i je zik ku va ti za jed no sa ze le ni, lor be rom, gla vi com cvnog lu ka i 5 če šnje va be log lu ka, dok se me so ne odvo ji od ko sti ju. Po so li-ti pre ma uku su, pa su pu pro ce di ti, a me so odvo ji ti od ko sti ju. Po seb no sku-va ti ja ja i ise ći ih na tan ke ko lu to ve. Okru gle, du blje su do ve po kva si ti, po dnu i stra ni ca ma su da po re dja ti me so i ko lu to ve ja ja, na li ti su pom u ko joj se me so ku va lo i sa ko je je ski nu ta su vi šna mast, pa osta vi ti na hlad no da se pih ti je steg nu. Pre slu že nja pih ti je pre li ti sme-šom raz bla že nog sir će ta, sit no sec ka-nog be log lu ka i ale ve pa pri ke.

Ča ro li je od me sa Do ma ća pre ra da me sa

Auto ri ove knji ge su po zna ti struč nja ci i do bri do ma ći ni. Pro-ve ri te nji ho ve re cep te i sa mi na pra-vi te spe ci ja li te te od me sa sa ko ji ma će te se po no si ti i u nji ma uži va ti. Po-rudž bi ne: „SAN“ NO VI SAD, tel:021 459-691 i 063/549-633.