ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb

022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LIX • Сремска Митровица • Среда 19. јун 2019. • Број 3042 • Цена 50 динара

O

K

O

B

022/628-897

Pivarska 13, Sremska Mitrovica

EYE EYE MD

I OVOG LETA UGALJ ISPOD CENE!

DRVENI 7.000KAMENI 12.000

SUŠENI 12.600

ZOVITE NA VREME, KOLIČINE SU OGRANIČENE!

Stovarište “Mezgraja” na starom “Poljostroju”

022/627-338 ; 062/12-27-338

U PONUDI BUKOVO DRVO I PELET

SVE VRSTE UGLJA

1000 dinara

JEFTINIJE!

КОЛО СРЕМА

Уређују пут ка Засавици

Слава као у великој породици

Направили роботе који мере атоме

У Гргуревцима је одржано „Коло Срема“, манифестација која је први пут

организована далеке 1979. године. На бини у ОШ „Бошко Палковљевић Пинки”

наступали су фолклораши из Републике Српске, из Сремске Митровице,

Мартинаца, Инђије и Пећинаца.

С.

Ни

кш

ић

Среда, 19. јун 2019.2

@ivot na{

Пи ше: Си ни ша Ко ри ца

Ва ра њеКо лум ни ста Му ха рем Ба здуљ има оби чај да на сво јим про мо-

ци ја ма пре при ча ва анег до ту ка да је је дан ру ски пи сац кра јем се дам де се тих го ди на про шлог ве ка еми гри рао у САД па га но-ви на ри са ле та ли већ на аеро дро му ра зним пи та њи ма. Јед но од пи та ња је би ло: да ли би у пет ре чи мо гао да опи ше ста ње у он-да шњем Со вјет ском Са ве зу? Аме ри кан ци, ко Аме ри кан ци, же ле у не кој ин стант ва ри јан ти, мар ке тин шки, да све сло же не ства ри спа ку ју у крат ку про зу, у пар ре че ни ца. По сма тра их из бе гли пи-сац, да би по сле крат ке стан ке од го во рио: не тре ба ми ни пет ре чи, до вољ на је јед на - кра ду. Упу ћен ста зом ове вр сте ло ги ке Ба здуљ ка же да би се за вре ме де ве де се тих на Бал ка ну, по че так ра то ва, мо гла исто та ко сце на опи са ти јед ном реч ју – ла жу. Шта би мо гли на овој осно ви ре ћи да нас, ре ци мо, за ко сов ску дра му, за свет и нас око те дра ме. По ку ша ћу да за то на ђем јед ну реч, мо жда је то – ва ра ње. За ми сли мо здру же не ре чи: кра ду, ла жу, ва ра ју као не ку вр сту Бер муд ског тро у гла или ви ра ко ји ву че на до ле цео људ ски род. По пра ви лу пр во стра да ју, не ста ју ма ли, не-за шти ће ни на ро ди. Ни сам иде а ли ста, знам да је то та ко и у при-ро ди, да ве ћа трав ка нат кри вљу је ма њу, да ве ће др во не до зво-ља ва ма њем да из ра сте, да ја ча жи во ти ња уби ја сла би ју. Бор ба не пре ста на. Уна пред се из ви ња вам чи та о ци ма на из ра зу за ко ји би мо ји Ла ћар ци за ова ко не што ре кли, увек је би ло и би ће да ја чи кер ј... Чо век је део при ро де, па и код ње га по сто ји бор ба за про стор, ва здух и до дир сун ца. Не мо же мо се отрг ну ти од сво је и ло ги ке при ро де.

Ме ђу тим чо век има не што што дру ги у при ро ди не ма ју. Има ми сао и моћ ра су ђи ва ња, а не са мо опа жа ња као што то има ју, ре ци мо, жи во ти ње. Има ли шан се да жи вот учи ни мо ко ли ко то-ли ко сно шљи ви јим баш уз по моћ тог при род ног да ра, ми шље-ња. Ка ко да се као дру штво ис трг не мо из че љу сти ве чи те бор бе за оп ста нак што је од ли ка при ро де и свих жи вих ство ре ња у њој? Исто ри ја нас под у ча ва ка ко је ма ле ни на род срп ски пре жи вља-вао у тој вр сти ви ро ва, ка ко се спа ша вао. Из ра ња ван, уз ве ли ке жр тве, до гу рао не ка ко до ве ка два де сет пр вог. Да ли но ве ра не отва ра ти кад смо већ ста ли на ста зу де мо граф ског и про стор ног су жа ва ња? Ис пит ве лик и те жак, ра ван оно ме по сле Ве ли ког ра та или из вре ме на по че та ка рас па да ња но ви је, дру ге Ју го сла ви је. Не ке ко ло кви ју ме смо по ло жи ли, али ис пит још ни смо да ли. Све око нас и да ље ху ји, бу чи, стра хо ви за вла да ли. Јед но знам, при-ро ди се пре пу сти ти не сме мо. Ми сао се упо тре би ти мо ра. Је ди-но раз ми шља ња, и то на ду гу ста зу, уз те сно про вла че ње из ме ђу Сци ла и Ха риб ди су ро вог све та ин те ре са, си ла ово зе маљ ских и са да шњих, мо жда мо же мо оп ста ти. По не кад сти чем ути сак да су на Ср би ју на ср ну ле све си ле овог све та, али да су нас оку пи ра ле и не ке уну тра шње, па се те шко ди ше, мра че ви ди ци и ко ле ба ју прав ци ка ко је то не ка да за пи сао Иво Ан дрић.

Ка ко у ову вр сту ре бу са ан га жо ва ти сав ин те лек ту ал ни по тен-ци јал Ср би је, ка ко об је ди ни ти сву па мет ове зе мље ко ја ће омо-гу ћи ти да и из ове без пер пек тив но сти ви ди мо хо ри зон те на де, оп ста ја ња, бо љег и срећ ни јег жи во та? Имам ути сак да у прир пе-ма ма за та ко не што у стар ту већ за пи ње мо. Да учи мо кам пањ ски, да ни смо ве шти да по ку пи мо зрн ца око нас и то она ко је нам је при ро да да ла, уса ди ла да ро ви тост у на шег чо ве ка. Ни смо у ста-њу да ту пр ву сте пе ни цу са вла да мо, мно го је ме ђу на ма су је та, ра на, пред ра су да, ми то ма ни је, ли це мер ја. Мно го је оних ко ји су од ма га ци о не ра пре ко но ћи по ста ли ди пло ми ра ни еко но ми сти за у зе ли ме ста, по зи ци је, се бе одр жа ва ју у жи во ту на на чин да су сво је вје ру ју ста ви ли у слу жбу са мо јед ног или јед не иде о ло ги-је, спре ча ва ју ћи та ко да ве шти ји, па мет ни ји, спсоб ни ји, по мог ну баш са да ка да нам је та вр ста по мо ћи нај по треб ни ја. Овим сам хтео да ка жем да на ма но ге са пли ћу ве ли ке си ле из све та, али да исто та ко и ми са ми се бе спо ти че мо сво јим уну тра шњим де о ба-ма на по зи ци ју и опо зи ци ју, на вер ни ке и не при ја те ље, на... Као да са ми до си па мо со на отво ре ну ра ну ко ја фли су је већ ве ко ви ма. Раш ча ра ва мо ра не, уме сто да их за це љу је мо. Кад су не ка да пи та-ли До бри цу Ћо си ћа да у две ре чи опи ше усуд спр ског на ро да, он је ре као: Се о бе и де о бе. Мо же се са ма ло ре чи мно го ре ћи, та ко сам по чео ову ко лум ну, а та ко ћу је и за вр ши ти. Не де ли мо се ви-ше, не сва ђај мо се да ље, са ми се би ће мо нај ви ше на у ди ти.

ИЗ ДВО ЈЕ НА ВЕСТ

Сти пен ди је за 90 спорт ских та ле на таПот пред сед ниак По кра јин ске вла де Ђор ђе Ми ли ће вић и по-

кра јин ски се кре тар за спорт и омла ди ну Вла ди мир Ба тез уру чи ли су про шле сед ми це уго во ре о сти пен ди ра њу 90 пер-спек тив них и та лен то ва них спор ти ста из АП Вој во ди не, уз ра ста од 14 до 20 го ди на.

Ми ли ће вић је на гла сио да По кра јин ска вла да мно го ула же у спорт, и на вео да је у прет ход не три го ди не у спорт ску ин фра струк-ту ру уло же но око 10 ми ли о на евра.

Са рад ња Ба ње Врд ник и Оп шти не Ириг са не мач ким гра дом Верс мол дом про ши ри ла

се из ван гра ни ца ове две зе мље. На по зив гра-до на чел ни ка пољ ског гра да Добцзyце, а по во-дом ју би ле ја 25 го ди на при ја тељ ства са не мач-ким гра дом Верс мол дом, пред сед ник Оп шти не Ириг, Сте ван Ка зи ми ро вић и ди рек тор Ту ри-стич ке ор га ни за ци је Оп шти не Ириг Дра ган

Дра ги че вић, бо ра ви ли су у овом пољ ском гра ду. По ред зва ни ца из ова два гра да, ју би ле ју су при су ство ва ли пред став ни ци пољ ске Вла де и не мач ки ам ба са дор у Пољ ској.

Иде ја да се оства ри са рад ња из ме ђу Врд ни-ма и Добцзyца ро ди ла се ско ро, ка да је ди рек-тор Ту ри стич ке ор га ни за ци је Оп шти не Ириг не дав но бо ра вио у не мач ком гра ду Верс молд на обе ле жа ва њу 300 го ди на од ње го вог осно-ва ња. На зва нич ном са стан ку у Пољ ској, гра до-на чел ник гра да Добцзyца То масз Сус из ра зио је же љу да по се ти Оп шти ну Ириг и да се по кре-не пи та ње бра ти мље ња са Врд ни ком, ре као је Дра ган Дра ги че вић. С.Бе ло тић

Ре кон струк ци јом пу та из ме ђу Ма чван-ске Ми тро ви це и За са ви це 2 у ду жи ни

од око 3,5 ки ло ме та ра по че ло је уре ђе ње пут не мре же у ма чван ском де лу те ри то ри је гра да Срем ска Ми тро ви ца. Вред ност ових ра до ва је 87 ми ли о на ди на ра, а рок да их пу та ри за вр ше је ме сец да на.

Ло ка ци ју из во ђе ња ра до ва об и шли су на чел ник Град ске упра ве за оп ште и за јед-нич ке по сло ве и имо ви ну Ми ро слав Јо кић за јед но са пред став ни ци ма Ме сне за јед ни-це Ма чван ска Ми тро ви ца Ми ло шем Ко ва-

чом, пред сед ни ком и Го ра ном Ми ра жи-

ћем, чла ном са ве та, ко ји су на гла си ли ка ко ће уре ђен пут мно го зна чи ти гра ђа ни ма ко-ји ту жи ве и ра де.

- По сао је од ве ли ке је ва жно сти ка ко за са ме гра ђа не ко ји ту жи ве та ко и за ин ду-стри ју с об зи ром да се у бли зи ни на ла зи ве о ма зна ча јан про из вод ни ком плекс “Ва-ха ли”. За по че ти ра до ви ће тра ја ти ме сец да-на уко ли ко то вре мен ске при ли ке до зво ле, ин ве сти тор су им је “Пу те ви Ср би је, а из во-ди их “Срем пут” - ре као је на чел ник Јо кић.

Ре кон струк ци ја пу та об у хва та про ши ре-ње по сто је ће са о бра ћај ни це ко ја ће изо си-ти шест ме та ра, а на тра су ће се по ста ви ти два ас фалт на сло ја – би ту но се ћи од осам

сан ти ме та ра де бљи не и ха ба ју ћи од че ти ри сан ти ме тра де бљи не. Би ће то са вре ме ни пут ко ји је зна ча јан и због Спе ци јал ног ре-зер ва та при ро де “За са ви ца” за ко ји је гра-ђе на би ци кли стич ка ста за уз тра су пу та .

- Овај пут де це ни ја ма је био за пу штен и одр жа ван је та ко што су на ње му са мо кр пље ње ру пе. За то је ак ту ел на ре кон-стру ци ја зна чај на. Пут ће на кон свих ра до ва ко ји нас оче ку ју у на ред них ме-сец да на ко нач но би ти ком плет но ре-кон стру и сан, без бе дан и функ ци о на лан – до дао је Ми лош Ко вач.

Овом при ли ком је кон ста то ва но да је ве-о ма бит но да се пут ре кон стру и ше јер тим истим прав цем сва ко днев но пу ту ју на по сао ме шта ни из За са ви це и Рав ња. Пред сед ник Са ве за ме сне за јед ни це Ма чван ска Ми тро-ви це је за ову го ди ну на ја вио но ва ула га ња и про јек те. По себ но је као зна ча јан ис та као по прав ку мо ста пре ко ка на ла Бо газ.

С.Ђ.-Сл.Н.

На по мо лу брат имље ње Врд ни ка и Добцзу це

Бо ра вак у Пољ ској

Уре ђу ју пут ка За са ви ци Тра са овог пу та у ду жи ни од око 3,5 ки ло ме тра, би ће уре ђе на и про ши ре на

за шта је пу та ри ма дат рок од ме сец да на

у Срем ској Ми тро ви ци ко ји ни је об но вље на про шле го ди не из објек тив них раз ло га. Из град ња но вих са о бра ћај ни ца ту те че пред ви ђе ном ди на ми ком, а бу ду ћи да је у то ку и ре кон струк-ци ја објек та же ле знич ке ста ни це, као и об но ва Спо ме ни ка осо бо ди о ци ма гра да и да ће се сре ди ти ауто бу ска ста ни ца тај део гра да би ће мо де ран из глед. На чел ник Јо кић је по твр-дио да је на ђе но ре ше ње за угра ду Клу ба вој ске где ће би ти из-гра ђен са вре ме ни ИТ цен тар од но сно где ће би ти сме ште на два фа кул те та.

У Же ле знич кој ули ци

Оби ла зак пу та

Ра до ви

Среда, 19. јун 2019. 3

Оп шти на Ин ђи ја је бо га тим кул тур-но-умет нич ким про гра мом обе-

ле жи ла град ску сла ву Ду хо ве. У хра му Ва ве де ња Пре све те Бо го ро ди це одр-жа на је све та ли тур ги ја, на кон че га је цен трал ним град ским ули ца ма про-шла ду хов ска ли ти ја ко ју је ис пра тио ве ли ки број су гра ђа на, а ко ју је ове го-ди не пред во дио пред сед ник ин ђиј ске оп шти не Вла ди мир Гак. На кон то га слу жен је Ака тист Пре све тој Бо го ро ди ци Ле па вин ској.

– Дан оп шти не и град ску сла ву Ду хо-ве не раз два ја мо, то ни ка да у исто ри ји Ин ђи је се ни је де ша ва ло, јер то је упра-во онај сми сао по ми ре ња и ком плет не

сли ке јед но га гра да и ми слим да то има ве ли ки зна чај за све нас - из ја вио је по во дом обе ле жа ва ња град ске сла-ве пред сед ник оп шти не Вла ди мир Гак и до дао да ло кал на са мо у пра ва Кр сну сла ву обе ле жа ва ка ко то до ли ку је јед-ној ве ли кој по ро ди ци.

Пред сед ник оп шти не је су гра ђа ни-ма че сти тао сла ву уз за хвал ност за стр-пље ње ко је су има ли да са че ка ју ре а-ли за ци ју свих обе ћа них ин фра струк-тур них про је ка та зна чај них за сва ко-днев ни жи вот, по ла зе ћи од ас фал ти ра-ња свих не ас фал ти ра них ули ца, али и оно га што пред сто ји - из град ње но вог вр ти ћа, град ске пи ја це...

У окви ру слав ских све ча но сти на 14. Ет но фе сти ва лу ко ји је ор га ни зо ва-ло Удру же ње „Ет но арт“ сво је ме сто на-шли су број ни из ла га чи из це ле Ср би је, а све у ци љу очу ва ња на род не тра ди-ци је и кул ту ре. Под по кро ви тељ ством оп шти не Ин ђи ја, Ту ри стич ка ор га ни-за ци ја је при пре ми ла бо гат кул тур но умет нич ки про грам, у ко ме су на сту-пи ла и де ца из ов да шње му зич ке и ба лет ске шко ле, а све ча ни про грам за вр шен је на сту пом, свет ски по зна тог хо ра VI VA VOX ко ји је ши ром све та одр-жао око 250 кон це ра та, а у Ин ђи ји на-сту пио је пр ви пут, на рав но оду ше вио све при сут не.

Обе ле жа ва њу град ске сла ве, дан ра ни је прет хо дио је дру ги Фе сти вал фру шко гор ских ви на ко ји је и ове го-ди не одр жан на пла тоу Ку ће Во ји но-вић. Уче ство ва ла је 31 ви на ри ја од ко-јих је 28 са под руч ја Фру шке го ре и оп-шти не Ин ђи ја, две из Не го ти на и јед на из Ва ље ва. По оце ни Ву ка Ву ле ти ћа,

нај бо љег со ме ли је ра, пр ва ка Ср би је и Бал ка на, 13 ви на до би ла су злат не ме-да ље, а нај бо ље је би ло ви но Ви на ри је „Во ји но вић“ из Бе ге ча, вла сни ка Са ве

Во ји но ви ћа, ина че по том ка Ку ће Во-ји но ви ћа из Ин ђи је. Де гу ста ци ји ви на и уру че њу при зна ња при су ство вао је и пред сед ник оп шти не Ин ђи ја Вла ди-мир Гак ко ји је том при ли ком ис та као да ло кал на са мо у пра ва по др жа ва ову ма ни фе ста ви ју ко ја је по че ла с чи стим ен ту зи ја змом. Овај са јам је под по кро-ви тељ ством ло кал не са мо у пра ве ор-га ни зо ва ло Удру же ње ви на ра Ин ђи је

ко је по сто ји не пу не две го ди не. – За и ста сва ви на ко ја сам про бао

су вр хун ског ква ли те та, сва ко ви но при ја ду ши. Укус је фан та сти чан. Про-бао сам ви ше ви на, не зна се ко је од ко јег је бо ље – ка зао је пред сед ник Гак по здра вља ју ћи при сут не и ис та као да је по себ но по но сан на ви на ри је из ин-ђиј ске оп шти не ко је су осво ји ле злат-на од лич ја. Пред сед ник је овом при-ли ком обе ћао да ће у до глед но вре ме би ти обез бе ћен про стор за ин ђиј ске ви на ре, јер ка ко ре че кад се за вр ши ова „ин фра струк тур на и сле де ћа ка пи-тал на“ го ди на, по све ти ће се озбиљ ној

ту ри стич кој по ну ди и све му оно ме што Ин ђи ја мо же да по ну ди.

– Про на ђи те до кра ја го ди не или до по ло ви не сле де ће го ди не од го ва ра ју-ћи про стор, оп шти на ће то пре по зна-ти, да ти пу ну по др шку, да има мо ме сто на ко ме ће сви про из во ђа чи ви на из Ин ђи је има ти при ли ку да из ло же сво ја ви на и да то го ди на ма по ста не, за и ста је дан од по но са Ин ђи је као што то има-ју и Фрам цу зи, Ита ли ја ни и сви ве ли ки про из во ђа чи и љу би те љи ви на – ре као је пред сед ник ин ђиј ске оп шти не уочи Ду хо ва, отва ра ју ћи Са јам фру шко гор-ских ви на, дру ги по ре ду. Г.М.

Сла ва као у ве ли кој по ро ди циПред сед ник оп шти не је су гра ђа ни ма че сти тао

сла ву уз за хвал ност за стр пље ње ко је су има ли

да са че ка ју ре а ли за ци ју свих обе ћа них ин фра-

струк тур них про је ка та зна чај них за сва ко днев-

ни жи вот, по ла зе ћи од ас фал ти ра ња свих не ас-

фал ти ра них ули ца, али и оно га што пред сто ји

- из град ње но вог вр ти ћа, град ске пи ја це...

Ли ти ја

На Сај му ви на

Са јам отво рио пред сед ник Гак

На гра ђе ни на Сај му ви на

На ступ хо ра Vi va Vox

Оби ла зак сај ма

Среда, 19. јун 2019.4

Уче ни ци Пре храм бе но шу мар ске и хе миј ске шко ле, сме ра тех ни чар за

об ли ко ва ње на ме шта ја и ен те ри је ра ор га ни зо ва ли су про шле не де ље још јед ну пре зен та ци ју сво јих про је ка та. Ово го ди шњи “ТО НЕ 2019”, оку пио је не ма ли број ђа ка од пр вог до че твр тог ра тре да ко ји су, на сто је ћи да по ка жу шта су и ко ли ко су то кокм шко ло ва ња на у чи ли, пред ста ви ли сво је рад не сто-ло ве, школ ске клу бе, бар ске сто ли це, ста рин ске ко мо де, ку хи ње, рас ко шне ви ле, клу пе и дру го.

Ка ко је ис та као је дан од глав них ор га ни за то ра ове је дин стве не смо-тре, про фе сор Фра ња Мол нар, циљ пре зен та ци је ни је са мо по ка зи ва ње на у че ног, већ ука зи ва ње на пер спек-тив ност овог обра зов ног про фи ла, по-ве зи ва ње уче ни ка са по тен ци јал ним по сло дав ци ма и ста вља ње ак цен та на при чу о зна ча ју овог и дру гих за на та.

- Вре ме у ко јем се на за на те гле да-ло ис под ока по ла ко по ста је про шлост и то је оно што је до бро, ка ко за нас ко ји се за на ти ма ба ви мо, та ко и за мла де мај сто ре, за де цу ко ја уче, али и за обра зов ни си стем у це ло сти. Зна-чај ну по др шку та квом на прет ку да је све отво ре ни ја мо гућ ност са рад ње са по зна ти јим и ве ћим про из во ђа чи ма и упра во то и је сте је дан од раз ло га ор га ни зо ва ња на ше ма ле смо тре. Јер, да би зна ли ка ко пра вил но да усме-ри мо сво је про гра ме, да би пре ци зно мо гли да тра си ра мо пут за на ше ђа ке, ми мо ра мо да зна мо шта по сло дав ци и тр жи ште же ле, ре као је Мол нар и до-дао: - Ми слим да мо ра мо би ти ак тив-ни ји ка ко би се што бо ље чу ли и ка ко би би ли што ви дљи ви ји. Са ми се мо-ра мо из бо ри ти за на шу де цу, на ше за-на те, на ше шко ле и стру ку у це ло сти. У том сми слу, ми већ ду же вре ме има мо

кон такт са по сло дав ци ма, са од лич ним мај сто ри ма, у про јек то ва њу ко ри сти-мо нај са вре ме ни је про гра ме. Све то је до при не ло знат ном уна пре ђе њу ква-ли те та обра зо ва ња, бр жем по пу ња ва-њу ме ста при ли ком упи са и, на кра ју, све кре а тив ни јим ре ше њи ма у по гле ду про јек то ва ња на ме шта ја и ен те ри је ра, што и је сте наш ко на чан циљ.

На кон пре зен та ци је, одр жан је и Окру гли сто, на ко јем су пред став ни ци шко ле, со ци јал ни парт не ри и по сло-дав ци раз го ва ра ли о мо гућ но сти ма са рад ње и да љег по ве зи ва ња, о кре-та њи ма на тр жи шту, иза зо ви ма но-вог вре ме на, али и о зна чај ну ду ал ног обра зо ва ња. Дан је за вр шен по се том Га ле ри ји, где су сви ак те ри има ли при-ли ку да ужи ва ју у на ме шта ју “Жу те фо-ке”, со ци јал ног парт не ра шко ле.

С. Л- С. Ни.

Про мо ци ја на ци о нал ног мо де ла ду ал ног и пред у зет нич ког обра-

зо ва ња одр жа на је про те кле сед ми це у Град ској ку ћи у Срем ској Ми тро ви-ци, а на отва ра њу је го во ри ла по-моћ ни ца ми ни стра про све те за ду-ал но и пред у зет нич ко обра зо ва ње Га бри је ла Гру јић.

Она је ука за ла на зна чај овог мо-де ла обра зо ва ња и ис та кла да ду ал ни мо дел ре а ли за ци је на ста ве у Ср би ји сна жно на пре ду је, те да је на кон кур-су Ми ни стар ства про све те отво ре но 3.156 ме ста.

- На дам се да ће тај број до по чет ка но ве школ ске го ди не би ти и по пу њен, а оно што је та ко ђе по хвал но је сте да

ће мо у има ти укуп но чак 880 ком па ни-ја укљу че них у овај мо дел обра зо ва ња. Су де ћи по то ме мо же мо с пра вом ећи да Ср би ја по ста је ли дер у раз во ју ду ал-ног обра зо ва ња, што нас ја ко ра ду је, јер ком па ни је ко је до ла зе упра во пи-та ју да ли има мо ду ел ни си стем обра-зо ва ња. То је за њих ве о ма ва жно, јер је упра во то на чин да обез бе де мла де, ква ли фи ко ва не, ком пе тент не и струч-не ка дро ве. Од овог на чи на обра зо ва-ња ко рист има ју и мла ди љу ди, јер ће они има ти мо гућ ност да уче кроз рад, а до би ће та кав ква ли тет обра зо ва ња ко-ји ће их учи ни ти од мах за по шљи вим. Ве ли ка за ин те ре со ва ност уче ни ка за ши ро ку ле пе зу по ну ђе них про фи ла

го во ри о ви со ком ни воу обра зов ног иден ти те та мла дих из Сре ма, ко ји кроз ду ал ни мо дел обра зо ва ња оста ју у Ср-би ји и гра де сво ју бу дућ ност и сво ју ка-ри је ру – ре кла је по моћ ни ца ми ни стра про све те за ду ал но и пред у зет нич ко обра зо ва ње Га бри је ла Гру јић и до да ла да јој је дра го што су при сут ни сред-њо школ ци из це лог Сре ма, а по себ но што су на три би ну до шли и уче ни ци за вр шних раз ре да основ них шко ла, јер је ово пра ва при ли ка да се они на вре ме ин фор ми шу о то ме шта их че ка у бу дућ но сти у ду ал ном мо де лу ре а ли-за ци је на ста ве.

За ме ник по кра јин ског се кре та ра за обра зо ва ње Ми лан Ко ва че вић ис та-као је да је ово ја ко до бар по тез, с об-зи ром да је у Ср би ју у про те кле че ти ри го ди не до шло ви ше ин ве сти то ра ко ји има ју по тре бе за раз ли чи тим ка дро ви-ма и стру ка ма и до дао:

-Ду ал но обра зо ва ње нам омо гу ћа-ва да од ре ђе не де фи ци тар не ка дро ве бр зо оспо со би мо за рад. У Вој во ди ни у 15 шко ла по сто ји ду ал но обра зо ва ње, а ових да на смо во ди ли ин тен зив не раз го во ре са оп шти ном Ириг и пред у-зе ћем “Аква пре ми јер” из Врд ни ка, ка-ко би се у сред њој тех нич кој шко ли у Ири гу обра зо ва ли, од но сно пре ква ли-фи ко ва ли ку ва ри и по сла сти ча ри.

За ме ни ца гра до на чел ни ка Гра да Срем ска Ми тро ви ца Све тла на Ми-

ло ва но вић ис та кла је да је Срем ска Ми тро ви ца град са по вољ ном кли мом што се ти че ин ве сти ра ња, та ко да је за

по след њих де сет го ди на ов де до шло до ста до ма ћих и стра них ин ве сти то ра.

-То је до бро јер смо с јед не стра-не ус пе ли сто пу не за по сле но сти да све де мо на око се дам про це на та, ме-ђу тим, с дру ге стра не по ка зао се про-блем де фи ци тар них ка дро ва, та ко да смо мо ра ли на пра ви ти спој из ме ђу при вре де и обра зо ва ња. Ту нам је пу но по мо гао овај мо дел ду ал ног обра зо ва-ња, а од пет сред њих шко ла у Срем ској Ми тро ви ци, три су у ду ал ном си сте му обра зо ва ња већ не ко ли ко го ди на. То су Пре храм бе но шу мар ска и хе миј ска шко ла ко ја има ду ал ни смер опе ра тер за из ра ду на ме шта ја, Еко ном ска шко-

ла “9. мај” у ко јој је ду ал ни смер ку вар и Тех нич ка шко ла “Ни ко ла Те сла”, ко ја има чак три ду ал на сме ра – бра вар за-ва ри вач, опе ра тер ма шин ске об ра де и ме ха ни чар мо тор них во зи ла. Ми се сва ке го ди не тру ди мо да уба ци мо бар по још је дан ду ал ни смер, јер ослу-шку је мо по тре бе при вре де. Је ди но на ова кав на чин, ако ра ди мо сви за јед но, мо же мо ства ра ти ге не ра ци је ко је ће за до во љи ти са вре ме не по тре бе тр жи-шта ра да – ре кла је Све тла на Ми ло ва-но вић, за ме ни ца гра до на чел ни ка Гра да Срем ска Ми тро ви ца.

С. Ми хај ло вић

фо то: Сл. Ник шић

Цен тар за осна жи ва ње у Срем ској Ми тро ви ци био је до ма ћин сед ме

по ре ду три би не у окви ру про јек та ,,Же не жи ве и на се лу“ чи ји је но си лац Co lor Me dia Com mu ni ca ti ons, а ко ја за циљ има да ове же не учи ни ви дљи вим, ука же на про бле ме са ко ји ма се су сре-ћу али и да пред ста ви при ме ре до бре прак се.

Кам па ња ,,Же не жи ве на се лу,, по-кре ну та је сим бо лич но, 8. мар та 2019. ста ту сном кон фе рен ци јом одр жа ном у До му На род не Скуп шти не, а во ди се под по кро ви тељ ством пред сед ни це На род не Скуп шти не РС, Ми ни стар ства за рад, за по шља ва ње, бо рач ка и со-ци јал на пи та ња, Ми ни стар ства за ду-же ног за де мо гра фи ју и по пу ла ци о ну по ли ти ку и Кан це ла ри је за људ ска и ма њин ска пра ва. Три би на у Срем ској Ми тро ви ци у су бо ту, 15. ју на, би ла је при ли ка да се по ред Су за не Па у но вић, ди рек то ри це Кан це ла ри је за људ ска и ма њин ска пра ва, Ро бер та Чо ба на, ди-рек то ра CPG, проф. др Ран ка Ра и че ви-

ћа, пред сед ни ка дру штва не у ро ло га, др Би ља не Стој ко вић ви ше са вет ни це у Ми ни стар ству за рад за по шља ва ње, бо рач ка и со ци јал на пи та ња, На де-жде Са та рић, ру ко во ди о ца удру же ња Amity - сна га про ја тељ ства и Мир ја не Нов ко вић ис пред до ма ћи на, чу ју и жи-вот не при че па не лист ки ња, успе шних же на ко је жи ве у се ли ма Сре ма.

По што је у ка лен да ру Ује ди ње них на ци ја 15.јун озна чен као Дан бор бе про тив на си ља над ста ри јим осо ба ма по ру ка са ти би не је да мо дел по на-ша ња и де ло ва ња, на ро чи то мла дих љу ди, мо ра би ти усме рен на прин цип по што ва ња раз ли чи то сти и то ле ран-ци ју чи ме се до при но си уна пре ђе њу по ло жа ја ка ко ста ри јих осо ба, та ко и свих дру гих из ка те го ри је мар ги на ли-зо ва них.

Би ла је ово при ли ка да се у у аутен-тич ном про сто ру Цен тра за осна жи ва-ње при ка жу из ло жбу пор тре та 20 нај-зна чај ни јих же на Ср би је.

С.Н.

ЗА ОСНА ЖИ ВА ЊЕ

Же не жи ве и на се лу

Три би на

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: ОДР ЖА НА ЈОШ ЈЕД НА ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈА “ТО НЕ 2019”

Ђа ци по ка за ли уме ће и кре а тив ност

ТО НЕ 2019.

Си гу ран пут за гра ђе ње ка ри је реОд ду ал ног обра зо ва ња бе не фи те има ју по је дин ци, ком па ни је, чи та ва ло кал на за јед ни ца, ре ги он и Ре пу бли ка Ср би ја,

а то је ујед но и при ли ка да уче ни ци при ме њу ју те о риј ска зна ња у прак си, те да стек ну рад но ис ку ство

Ве ли ко ин те ре со ва ње уче ни ка

Уче сни ци три би не

Среда, 19. јун 2019. 5

Ове го ди не по љо при вред ни ци и струч ња ци мо гу би ти срећ ни ако

род до стиг не бар про сек из прет ход-них го ди на. Те шка и спе ци фич на го ди-на за стр на жи та си гур но ће ути ца ти на род, те се не мо гу оче ки ва ти вр хун ски при но си. По сле се тве ду го трај на су ша оме ла је ни ца ње, а ско ра шње обил не па да ви не усло ви ле су раз вој бо ле сти фу за ри ју ма на зр ну. Пше ни це ће би ти, али без ре корд них при но са, мо гло се чу ти на Да ни ма по ља стр них жи та ко је су про те кле не де ље ор га ни зо ва ле По-љо при вред не струч не слу жбе Ру ма и Срем ска Ми тро ви ца. То је би ла при ли-ка да се на обе ло ка ци је оглед них по-ља ви ди ви ше де се ти на сор ти хлеб ног зр на, ко је су нај по де сни је и нај при но-сни је и да по љо при вред ни ци у са рад-њи са стру ком на чи не из бор за сле де-ћу го ди ну. Оно што је си гур но, же тва ће ове го ди не по че ти и кад јој је вре ме, по чет ком ју ла, за раз ли ку од 2018, ка да се у по ље кре ну ло чак и у пр вој по ло-ви ни ју на ме се ца.

-Го ди на је из у зет но спе ци фич на. По-че ла је са су шним пе ри о дом на кон се-тве, та ко да је ни ца ње би ло до ста спо-ро и не у јед на че но. Пше ни ца је на овом огле ду ни кла тек око но ве го ди не. Су-ша се на ста ви ла све до апри ла, што је усло ви ло сла би је бо ко ре ње пше ни це. На кон то га је на сту пио ки шни пе ри од ко ји је до не кле по пра вио ста ње што се ти че вла ге, али је до нео дру ге про-бле ме ве за не за бо ле сти. Ове го ди не је нај до ми нант ни ја бо лест кла са фу-за ри јум. Све ће се то од ра зи ти на ово-го ди шње ре зул та те, на осно ву свих тих по ка за те ља не мо же мо оче ки ва ти ви со ки и вр ху ин ски при нос и би ће мо срећ ни ако до стиг не мо онај из не ких про сеч них го ди на, око 5 то на по хек-та ру. Ви со ке тем пе ра ту ре ових да на ће убр за ти ве ге та ци ју, па по че так же тве оче ку је мо по чет ком ју ла, ре као је Го-

ран Дроб њак, струч њак за стр на жи та По љо при вред не струч не слу жбе Ру ма.

Исто ка жу и по љо при вред ни ци и са рум ске и са ми тро вач ке те ри то ри је.

Пре ма њи хо вој про це ни „при ми ло“ се из ме ђу 70 и 80 од сто по се ја ног зр на.

-Не ки су пше ни цу пр ска ли и три пу та, али бо лест ју је стал но на па да ла због ки ше и ло ших вре мен ских усло-ва. Ја ре дов но се јем но во сад ске сор-те и пр скао сам са мо јед ном. Сма трам да су но во сад ске мно го от пор ни је од мно гих стра них, за ко је се ка же да су бо ље. Мо је је ис ку ство да на ше сор те бо ље под но се вре мен ске не при ли ке, а и ове год не се та ко по ка за ло. Је сен је би ла су ва и ни ца ње ни је би ло за до во-ља ва ју ће, мо жда је кли ја вост би ла 70 од сто, та ко да ће би ти ма њи при нос, а по сле ки ше сти гла је и бо лест. Ни сам ве лик струч њак, али ми слим да то не-ће ути ца ти на хек то ли тар ску те жи ну, зр но ко је је до би ло бо лест, ком бајн ће да из ба ци иве тар да из ду ва, а оно што је оста ло ми слим да ће има ти до бар хек то ли тар, ре као је Га ја Нин ко вић из Сте ја но ва ца.

- Ја имам 40 ју та ра под стр ним жи ти-ма, а сор ти мент је ша рен. Код нас не ма усе ва под во дом, на кон мај ских па да-ви на, али има не ких усе ва под фу за ри-јом. Мо гу ре ћи да је 80 од сто у до бром ста њу, то је мо жда та ко и због ге о гра-фи је али и због трет ма на, три пу та је ра ђен трет ман фун ги ци ди ма, по го ђе-

но је вре ме, све је пра ће но на те ре ну, слу ша ли смо са ве те стру ке и стал но смо би ли на те ре ну, а ути цао је и из бор сор ти. На да мо се да ће ове го ди не же-тва кре ну ти по чет ком ју ла, на вре ме, у од но су на 2018.ка да смо по че ли ја ко ра но, 12.ју на, из ја вио је на ми тро вач-ким да ни ма по ља Бран ко Ми ли че-

вић, по љо при вред ник из Шуљ ма.На срем ско ми тро вач ком оглед ном

по љу на Фи ше ро вом са ла шу код Јар-ка на пет хек та ра зе мљи шта пше ни ца је по се ја на у агро тех нич ком ро ку, при-ме ње на је вр хун ска агро-тех ни ка што се ти че се тве и не ге усе ва, за шти те од ко ро ва и бо ле сти. Ки ша у ма ју на овим по љи ма ни је иза зва ла ве ћу ште ту, јер је на по ме ну тој пар це ли од ра ђе на ме-ли о ра ци ја са ка нал ском мре жом, па ни је би ло про бле ма са ви шком во де, ка же Де јан Сте па но вић, са ве то да вац у ПСС Срем ска Ми тро ви ца. Па да ви не су оме ле са му ор га ни за ци ју по сла у ве зи са не гом усе ва и кул ти ви ра ња. На овом ме сту же тва ће кре ну ти на вре-ме, од но сно од 1.до 3.ју ла. Бо жо Ста-

ни ву ко вић, та ко ђе са ве то да вац у ПСС Срем ска Ми тро ви ца до да је да је на 62 пар це ле свих сор ти, чи ји је пре ду сев био ку ку руз, по што ва на сва агро тех-ни ка.

-Ко ри шће но је основ но ђу бри во МПК 62412 у ко ли чи ни 322.25 ки ло гра-ма, ре ду ко ва на при пре ма се са сто ја ла из два та њи ра ња, пр ва и дру га ди ја го-на ла и пред се тве на при пре ма је вр ше-на пар да на на кон то га пред са му се тву те шким др ља ча ма. Од ра ди ли смо се тву 26. и 27. ок то бра. Ме ђу тим ду га и су шна је сен иза зва ла је ду го трај ни је ни ца ње би ља ка, ко је су у зим ски пе ри од ушле у сла бом ста њу. Ста ње је по пра вље но де ли мич но пра вил ном агро тех ни ком, а де ли мич но што је до ста сне га би ло у то ку зи ме и то је на док на ди ло пре ко

по треб ну и из гу бље ну вла гу у пе ри о ду ни ца ња. Са да шња вла га се од лу жи ла и по ре ме ти ла за шти ту про тив фу за ри ју-ма, а ни смо пра во вре ме но мо гли да ре а гу је мо јер ни је би ло фи зич ки мо гу-ће ући у њи ву, ре као је Бо жо Ста ни ву-ко вић.

Од по чет ка мар та до сре ди не ју на на овим по љи ма па ло је ско ро 270 ли-та ра ки ше, а па да ви не ће сва ка ко ути-ца ти на ква ли тет и при нос на оста лим по љи ма.

-На оста лим по љи ма су мо гу ће ште-те због по ве ћа не вла жно сти, ми слим на по ве ћан број и ин тен зи тет бо ле-сти, не мо гућ ност да се од ра де не ке пре вен тив не ме ре не ге и за шти те. Сма трам да би код око па ви на тре ба-ло због по ве ћа не ко ли чи не па да ви на од ра ди ти јед но кул ти ви ра ње, ма кар у пре де лу ко ре но вог си сте ма ка ко би се зе мљи ште рас тре сло. Због је се ње су-ше, биљ ке су ни ца ле тек у де цем бру. То

са да при стој но до бро из гле да, али бих се лич но огра дио ко ли ки мо же би ти при нос. Су ша је ути ца ла на кли ја ње и ни ца ње, с тим што је пше ни ца про ла-зи ла кроз сво је фа зе да ле ко бр же не-го што је нор мал но, ја сма трам да за то при нос не ће би ти ре кор дан, али жи та ће би ти, ре као је Де јан Сте па но вић.

Пше ни ца је са да у фа зи млеч ног зре ња, во шта ње је ве о ма бли зу, па ин да сле ди и тех но ло шка фа за же тве, на вре ме, по чет ком ју ла. А по сле то га, по љо при вред ни ци ма сле ди и онај ма-те ма тич ки и тр го вач ки део по сла, по ко јој це ни је про да ти и ода бра ти пра-ви тре ну так, ка ко би се за ра дио ко ји ди нар ви ше. Тре нут но је це на про шло-го ди шњег ро да ско чи ла на не што ви-ше од 20 ди на ра за ки ло грам, а о це ни ово го ди шњег ро да, као и сва ке го ди не, пред же тву се не мо ће ни го во ри ти.

С.Бе ло тић

Би ће жи та, али без ре корд них при но саСу шна је сен и ки шо ви то про ле ће сма њи ће при нос пше ни це, оце њу ју струч ња ци

Ср би ја ће ове го ди не има ти до-вољ но пше ни це за се бе, а ви ше од ми ли он то на ће мо ћи да из ве зе, ки-

Ср би је" Ву ко сав Са ко вић.То је, ка ко ка же, уста но вље но то-

ком ре а ли за ци је про гра ма ко ји су

за об но ву и раз вој.- Циљ тог Про гра ма је да вр ши мо

про па ган ду пше ни це и про на ла зи-мо не ка но ва тр жи шта, али и да свим за ин те ре со ва ни ма у зе мљи ка же мо шта мо гу оче ки ва ти од ово го ди шње

же тве, ка же Са ко вић.На во ди да је ове го ди не у вре ме

се тве би ла су ша, па је пше ни ца ка-сни ла око два ме се ца, по том је зи ма ко ја је би ла уоби ча је на, а за тим је усле ди ла из ра зи та су ша у мар ту и пр-вој по ло ви ни апри ла.

- Та да смо се упла ши ли да не ће мо има ти пше ни це ни за до ма ће по тре-бе, али ка ко су до шле ки ше, пше ни ца је по ка за ла ко ли ко је от пор на. Си-гур но је да смо из над пе то го ди шњег про се ка. Да ни је би ло ки ше у ма ју, го-во ри ли би смо о ре корд ном при но су, али је ки ша за око се дам од сто ума-

њи ла оче ки ва ни род. Ипак, Ср би ја ће има ти до вољ но пше ни це за се бе, али мо ћи ће мо не што ви ше од ми ли о на то на да из ве зе мо", ре као је Са ко вић.

По во дом це на, он ка же да се код бер зан ских ро ба це не фор ми ра ју на свет ском тр жи шту и да их ми ов де са-мо при ме њу је мо у за ви сно сти од на-ших тро шко ва.

- Пре ра но је го во ри ти о це на ма, али ће мо има ти мак си мал но мо гу ће це не, а ов де по сто ји и ве ли ка кон ку-рен ци ја у из во зу, што по зи тив но ути-че на пла си ра ње на тр жи шту, ка же Са ко вић

За из воз пре ко ми ли он то на

Да ни по ља ПСС Срем ска Ми тро ви ца

Га ја Нин ко вић

Бран ко Ми ли че вић

Го ран Дроб њак

Фу за ри јум по сле ки ше

Среда, 19. јун 2019.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Пише: Марко Надалин

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

ВАРКА

Варају ме мило јагње моје,варају ме црне очи твоје.

БОЛЕШТИНА

Болесна сам грозница ме `вата,који ће ме излечити бата.

MAKE UP

Свака фрајла своје лице бели,да је више воледу швалери.

ШИШАЊЕ ЋЕЛАВЕ ГЛАВЕ

нашим коренима.

-

завршном рачуну.

да се оволико краде.

и тров ча нин Ми лан Бе а дер, сту дент 4. го ди не

во ме сто на ово го ди шњем так ми че њу у ро бо ти ци “

Овај не ка да шњи ми тро вач ки гим на зи ја лац, а

ма ово го ди шњег “ЕуРо бо та” би ла “Фа бри ка ато ма” у

ке и ре ша ва ли на ста ле си ту а ци је. Има ли смо два ро-

ци о нал ном так ми че њу у Но вом

и Се вер не Аме ри ке, так ми чи ли

је, Ита ли је, Ве ли ке Бри та ни је,

ра, Ту ни са...Так ми че ње је тра ја ло

че тврт фи на ле. Кон ку рен ци ја је

ке, од но сно ме ња ли смо стра те ги ју за сва ки тим. Ни-

С. Ми хај ло вић

Ш Жа кли на

Не го ва но вић

ва но вић“ Ру ма.Ове го ди не, на кра ју шко сле 2018/2019.школ-

Вла-

ди мир Тр ку ља Бог дан

За гра ђа нин.

штве ни смер у рум ској гим на зи јим, ре као је Вла-

ге не ра ци је.-Ве лик труд и за ла-

га ње то ком це ле го ди-не до ве ли су ме до ове на гра де, на кра ју сам

так ми че ње у ско ку у

њу у ко шар ци и ру ко-ме ту, иако ми ко шар ка

Са вре ме ну гим на зи ју у Бе о гра ду, до дао је Бог-

шко ле. С. Бе ло тић

Вла ди мир Тр ку ља и Бог дан За гра ђа нин

До де ла на гра да

На пра ви ли ро бо те ко ји ме ре ато меНа так ми че њу у Фран цу ској оку пи ло се 33 ти ма из 16 зе ма ља Евро пе, Афри ке,

Ази је и Се вер не Аме ри ке, а на ша еки па у ко јој су би ли сту ден ти но во сад ског

ФТН-а од не ла је по бе ду

Ми лан Бе а дер из Срем ске Ми тро ви це

По бед нич ки тим из Ср би је у Фран цу ској

Среда, 19. јун 2019. 7

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

РЕПЕРТОАР

Га ле ри ја

У то ку из ло жба сли ка ра Ми ро љу-ба Вуј чи ћа Ву је

По зо ри ште

21.ју на, у 20 ча со ва, “Ма е стро” му-зич ко сцен ски пер фор манс

Жит ни трг

21. ју на у 20 са ти на Жит ном тр гу го ди шњи кон церт Фол клор ног ан сам бла “Бран ко Ра ди че вић”. Под на зи вом „Да је ви шња к’о тре шња”, Уз му зич ку прат њу На род ног ор ке стра, део на ше фол клор не тра ди ци је и свој рад пред ста ви ће по ста ве деч јих ан-сам ба ла, пр ви ан самбл, ан самбл ве те ра на и жен ска гру па пе ва ча Ан сам бла „Бран ко Ра ди че вић”.У слу ча ју ло шег вре ме на, одр жа ће се су тра дан, 22. ју на, на истом ме-сту и у исто вре ме.

СКЛО ПИ ЛИ БРАК: Не бој ша Ко јић и Бо ја на Чо лић, Ми ро слав Же ра-вић и Је ле на Ма рић.

ДО БИ ЛИ СИ НА: Иван и Ду ши ца Об ра до вић-Бо га тић, Дра ги ша и Са не ла Стје па но вић-Кле нак, Де-јан и Је ле на Мар ја но вић-Љу ко во, Бо јан и Алексaндра Зу панц-Срем-ска Ми тро ви ца, Во ји слав и Ива на Ми ле кић-Ја рак, Бо ра и Ма ри ја Лу шис-Во гањ, Бо јан и Све тла на Ан тић-Дуј ко вић-Ба чин ци, Ми лош и Су за на Но во се лац-Срем ска Ми-тро ви ца, Дра ган и Све тла на Иван-че вић-До њи Пе тров ци, Да вид и Мир ја на Ка ла бић-Ру ма.

ДО БИ ЛИ ЋЕР КУ: Сте фан и Дра га-на Пе ји чић-Срем ска Ми тро ви ца, Бра ни слав и Ма ја Га јић-Срем ски Ми ха љев ци, Ђу ра и Би ља на Ко ва-че вић-Ин ђи ја, Мар ко и Дра га на За рић-Ла ћа рак, Мaрко и Јо ва на Ра дић-Срем ска Ми тро ви ца, Да-мир и Гор да на Ни ко лић-Ру ма, Лa-зар и Ди ја на Тур чи но вић-Љу ко во.

УМР ЛИ: Па вић Рај на рођ.1955., Ла зић Сте во рођ.1960., Чо кур Ду шан рођ.1940., Ба бић Бој ка рођ.1936., Ра дић Да вид рођ.1942., Ми ло ва но вић Обрен ка рођ.1942., Чо ло вић Ђор ђе рођ.1941., Ро ман-дић Жив ко рођ.1947., Сте па но вић Ми ро сла ва рођ.1931., Ла зић Ми-лош рођ.1935., Бу ка ри ца Те ре зи-ја рођ.1936., Дра ги че вић Ма ра рођ.1936., Ди о ши Де же рођ.1945., Ба да њац Ве ра рођ.1926., Гра дић Рад ми ла рођ.1931., Ни ко лић Ду-шко рођ.1948., Ка тић Љу бо мир рођ.1932., Не дељ ко вић Ду шан рођ.1932., Ду кић Дра ган рођ.1953. го ди не.

ПРИ ПРЕ МИО МА ТИ ЧАР

Па вле Мо ро је че тво ро го ди шњак из Срем ске Ми тро ви це, ко ки је

обо лео од те шке бо ле си и комe су по-треб на нов ча на сред ства да на ста ви са ле че њем. Ак ци ју са ку пља ња по мо ћи да се та же ља де ча ка и ње го ве по ро ди-це оства ри ор га ни зо ва ли су Кан це ла-ри ја за мла де гра да и ви ше ов да шњих удру же ња и ор га ни за ци ја: Кар даш арт, Фо ро” Кум”, Удру же ње же на „Сир ми-јум тре ће до ба” и уче нич ка ком па ни ја „Dol ce Ro sa“, Ме ди цин ске шко ле Дра-ги ња Ник шић”.

Истим по во дом је одр жа но ху ма ни-тарно ве че на шег нај по пу лар ни ји ст-енд ап ко ми ча ра Ср ђа на Дин чи ћа ко ји је из вео свој станд aп „Тре ће ста ње“, а све што је са ку пље но од ула зни ца на-ме ње но је Па влу за ле че ње. На кон Срем ске Ми тро ви це, Ср ђан Дин чић пла ни ра да ак ци ју исте на ме не ор га-ни зу је у Бе о гра ду. Ра ди по мо ћи ма лом Па влу ор га ни зо ван је ху ма ни тар ни тур нир у пи ка ду под на зи вом „По-

го дан за Павлa“. Де ца у вр ти ћу “Бу ба-ма ра” су се при кљу чи ла ак ци ји осли-ка ва ју ћи сво је ста ре ци пе ле и па ти ке и

ста вља ју ћи у њих цве ће ко је су ро ди-те љи, де ке и ба ке ку по ва ли. Но вац је, та ко ђе, на ме њен Па влу.

У са ли Град ске ку ће 14. ју на, на све-ча но сти по во дом Да на до бро вољ-

них да ва ла ца кр ви уру че на су при зна ња овим ви ше стру ким ху ма ни сти ма. За 50 пу та да ту крв при зна ња су до би ли : Фра-

ња Мол нар, Го ран Уме тић, Не бој ша

Цр но бр ња, Све то зар Са вић, Си ни ша

Ми шче вић, Де јан Јо ва но вић, Алек-

сан дар Ми ло ше вић, Жив ко Ра ку лић,

Ра де Ми ла ди но вић ,Ва си ли је Јо ве-

шко вић, Бо жи дар Чо ла ко вић, Дра ган

Ве ли ми ро вић и Жељ ко Ко ри ца.

За 75 пу та да ту крв тра ди ци о нал на при зна ња су до би ли Ми ли вој Ра тић,

Са ша Ри ста но вић, Дра ган Ђор ђе-

вић, Здрав ко Ан дрић и Ми лош Ди-

вљак. На ис тој све ча но сти су уру че на и при зна ња Цр ве ног кр ста Ср би је - "Ши ро ко ср це"- за нај бо ље по стиг ну те ра зул та те у обла сти до бр вољ ног да ва-ла штва кр ви у 2018 го ди ни, а до би ли су их : у ка те го ри ји ин сти ту ци ја – Ка зне но по прав ни за вод Срем ска Ми тро ви ца. У ка те го ри ји удру же ња – Удру же ње до бр вољ них да ва ла ца кр ви Мар тин ци

и у ка те го ри ји сред њих шко ла - Пре-храм бе но –шу мар ска и хе миј ска шко ла Срем ска Ми тро ви ца.

Из Цр ве ног кр ста оба ве шта ва ју да је истог да на у Цр ве ном кр сту Ср би је

у Бе о гра ду, уче ни ци Ми тро вач ке гим-на зи је Та ма ри Ца ре вић и пред мет-ној про фе со ри ци На та ши Не ди мо вић, уру че не на гра де за осво је но дру го ме-сто на кон кур су "Крв жи вот зна чи".

У Га ле ри ји „Ла зар Во за ре-вић” одр жан је кон церт

дуа хар мо ни ка „Мор дент”. Овај дуо чи не Ра де Со ро и Мла ден Вук мир, мла ди му зи ча ри и пе-да го зи, а пре по зна тљи ви су по ин тер пре та ци ја ма нај ком-плек сни јих ка пи тал них де ла,

ка ко пи са них за хар мо ни ку, та ко и за дру ге ин стру мен те. Кон церт је одр жан под по кро-ви тељ ством Упра ве за кул ту-ру, спорт и омла ди ну Гра да Срем ска Ми тро ви ца, а у ор-га ни за ци ји Цен тра за кул ту ру „Сир ми ју март”.

СКУП ШТИ НА ГРА ДА

Ре фор ма ло кал них фи нан си ја

На сед ни ци Скуп шти не гра да Срем-ска Ми тро ви ца ко ја је за ка за на за

сре ду, 19.ју на, пла ни ран је днев ни ред од 20 - так та ча ка на ко ме до ми ни ра ју те ме ве за не за бу џет. Пред од бор ни-ци ма ће би ти пред ло зи од лу ка о за вр-шном ра чу ну бу џе та за 2018. го ди ну са из ве шта јем о ре ви зи ји кон со ли до ва-них фи нан сиј ских из ве шта ја за вр шног ра чу на бу џе та гра да за 2018. го ди ну. Та-ко ђе, рас пра вља ће се о из ме на ма Од-лу ке о мак си мал ном бро ју за по сле них на нео д ре ђе но вре ме у ор га ни за ци о-ним об ли ци ма ко ји чи не си стем јав ног сек то ра гра да, из ме на ма про гра ма по-сло ва ња бу џет ских ко ри сни ка за 2019. фо ди ну и то Уста но ве Атлет ски ста ди-он , Ту ри стич ке ор га ни за ци је, За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да као и из ме ни и до пу ни про гра ма ра да ПУ „Пче ли ца“.

На днев ном ре ду сед ни це је Спо ра-зум о са рад њи и ре а ли за ци ји про јек та Ре фор ма ло кал них фи нан си ја 2 у Ср-би ји (Ре лоф 2) са на цр том Ак ци о ног пла на ло кал не са мо у пра ве за пе ри-од 2019-2020. го ди на, пред лог Ста ту-та Би бли о те ке „Гли го ри је Во за ро вић“, Ко лек тив ни уго вор До ма здра вља Срем ска Ми тро ви ца, као и из ве шта ји о сте пе ну ускла ђе но сти пла ни ра них и ре а ли зо ва них ак тив но сти из про гра-ма по сло ва ња за пе ри од од 1.ја ну а ра до 31.мар та 2019. го ди не ко ји се од-но си на : „Во до вод“ , „То пли фи ка ци ју“, „Ко му на ли је“, Ре ги о нал ну де по ни ју „Срем-ма чва“ Ша бац, ЈП „Ур ба ни зам“ ЈП „Срем гас“, „Град ско ста но ва ње“ и „Сир ми јум пут.

ЛА ЋА РАК

Куј ни ца на шо ру

У су бо ту, 22. ју на са по чет ком у 13 ча со ва, у цен тру Ла ћар ка би ће

одр жа на ма ни фе ста ци ја „Куј ни ца на шо ру“. Ор га ни за тор ма ни фе ста ци је је Ет но удру же ње „Ђур ђе вак“ где ка жу да се за уче шће дос ада при ја ви ло пре ко 30 удру же ња же на из Ср би је и зе ма ља окру же ња.

НОЋ КЊИ ГЕ

Јеф ти ни је књи ге и учла ње ње у би бли о те ку

Срем ска Ми тро ви ца се при ру жи ла гру пи од 30 гра до ва у ко ји ма је 14.

ју на одр жа на ма ни фе ста ци ја Ноћ књи-ге. Ор га ни за то ри су јој би ли из да вач ке ку ће „Ла гу на”, и „Дел фи” и Би бли о те ка „Гли го ри је Во за ро вић”.

Љу би те љи пи са не ре чи, са мо у окви ру овог до га ђа ја, би ли су у при ли-ци да ку пе књи ге раз ли чи тих жан ро ва по не ве ро ват но ни ским це на ма ко је су би ле и до 40 од сто сма ње не у одо су на ре дов не. По во дом ове ма ни фе ста ци је то ком це лог тог да на но ви чла но ви Би-бли о те ке „Гли го ри је Во за ро вић” оства-ри ли су по пуст од 40 од сто на це ну го-ди шње чла на ри не.

Про је кат „Ми тро ви ца - на оба ли на прет ка " фи нан си ра се из бу џе та Гра да Срем ска Ми тро ви ца.

Ста во ви из не ти у по др жа ном ме диј ском про јек ту ну жно не из ра жа ва ју ста во ве ор га на ко ји је до де лио сред ства.

ВИ ШЕ ХУ МА НИ ТАР НИХ АК ЦИ ЈА

По моћ за ма лог Па вла

На град ском тр гу

СВЕ ЧА НОСТ У ГРАД СКОЈ КУ ЋИ

При зна ња до бро вољ ним да ва о ци ма

У ГА ЛЕ РИ ЈИ

Кон церт за две хар мо ни ке

Ра де Со ро и Мла ден Вук мир ( сни ми ла М. Ог ња но вић)

Све ча ност

Ра ди по мо ћи ма лом Па влу ор га ни зо ван је ху ма ни тар ни тур нир у пи ка ду

под на зи вом „По го дан за Павлa“. Де ца у вр ти ћу “Бу ба ма ра” су се при кљу чи ла

ак ци ји осли ка ва ју ћи сво је ста ре ци пе ле и па ти ке и ста вља ју ћи у њих цве ће ко је су

ро ди те љи, де ке и ба ке ку по ва ли

Среда, 19. јун 2019.8

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Еми ли ја

Ко са но вић,

Ру ма

- Сред ње обра зо-ва ње би тре ба ло да бу де оба ве зно, но ве ге не ра ци је су све на пред ни је и основ-на шко ла за и ста ви ше ни је до вољ на. У 21. ве ку то је не-ми нов ност.

Ива на Пе ји но вић, Мар тин ци

- По мом ми шље њу сред њо школ ско обра зо ва ње тре ба да се уве де као оба-ве зно, јер сма трам да обра зо ва ње ко је се стек не у основ ној шко ли ни је до вољ-но за жи вот у са вре-ме ном до бу.

Би ља на Ми тро вић,

Срем ска Ми тро ви ца

- Тре ба ло би до-бро раз ми сли ти и ана ли зи ра ти шта се до би ја, а шта не уво ђе њем сред ње шко ле у си стем оба-ве зног обра зо ва ња. Сла жем се са сви ма ко ји ми сле да не тре ба жу ри ти.

Ан ђе ла Кан дић, Но ва Па зо ва

- Да, тре ба ло би да бу де оба ве зна и сред ња шко ла. Да-нас се без фа кул те та ни шта не мо же, а ка мо ли без сред ње шко ле! По др жа вам иде ју да сред њо-школ ско обра зо ва-ње бу де оба ве зно.

Да ни је ла Ле по тић,

Ин ђи ја

- На рав но, сред-њо школ ско обра-зо ва ње мо ра би ти оба ве зно, да ни ко од де це не би остао са мо на основ ној шко ли, да би се лак-ше за по шља ва ли и про сто, да би ши ри-ли сво је ви ди ке.

Да ли и сред ња шко ла тре ба да бу де оба ве зна?

На последњој седници Општинског већа у Руми усвојен је предлог пр-

вог ребаланса буџета у 2019.години. Средства прена измењеној Одлуци о буџету се не мењају драстично, па је план прихода буџета око 2,08 милијарде динара, а предложени обим средстава индиректних корисника је 60 милиона динара, рекла је Биљана Дамљановић, шеф Одељења за финансије, привреду и пољопривреду Општине Рума. Разлози за први ребаланс су одобрена средства од 12 милиона динара од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјал-на питања намењена за спровођење програма социјалне заштите при Центру за социјални рад Рума, али и сагласност Министарства финансија за повећање масе зарада у Установи за предшколско васпитање и образовање „Полетарац“ за око 30 васпитача и помоћног особља запослених у седам новоотворених вас-питних група крајем протекле године. Ребаланс је искоришћен и да се прерас-поделе средства на одређеним пози-цијама, па се тако створила и могућност да Општина од наредне школске године финансира уџбенике за све будуће прва-ке, рекао је Слађан Манчић, председник Општине Рума.

- Дозвољено је подизање масе зара-да у „Полетарцу“ за готовоо 18 милиона динара и то је нешто што нам је у овом моменту највећи издатак у буџету што се тиче корисника буџетских средстава за плате. Свакако да поред свега онога што носе трошкови бесплатног боравка деце у нашим вртићима, наш циљ је даље от-варање нових објеката и запошљавање васпитача. Оно што је новина и што је

искоришћено приликом доношења пр-вог ребаланса, јесте да смо за основно и средње образовање средства подигли за око 15 милиона динара, што подразуме-ва да ћемо купити бесплатне уџбенике за све прваке у нашој општини од насту-пајеће школексе године. Сва деца која полазе у први разред добиће бесплатне уџбенике, а по подацима то је око 446 деце који полазе у први разреде. Фина-нираћемо и уџбенике за децу од 1 до 8 разреда, чији су родитељи корисници социјалне помоћи, децу самохраних ро-дитеља, и за треће дете у породици, тако да ћемо за ту намену издвојити око 7 ми-лиона динара. То је мера, поред бесплат-ног вртића, коју смо почели да проши-рујемо и на основно образовање и тако растеретимо родитеље и наше грађане.

То је једно домаћинско пословање, без расипања, а добра приходна страна, до-бра инвестициона клима и раст привре-де нам омогућава да оно што узимамао од грађана и привреде од пореза, да на неки начин враћамо нашми порезници-ма, и да поред свих инфраструктурних

улагања, од ове године обезбедимо и бесплатне уџбенике, рекао је Манчић.

Биљана Дамљановић, шеф Одељења за финансије, привреду и пољопривре-ду је рекла да су анализом досадашње реализације буџета, а по захтеву директ-них и индиректних корисника прерас-подељена наменска и ненаменска сред-става одобрених корисницима како би се извршила реализација програмских активности и пројеката.

- Код пореза на доходак, добит и капи-талне добитке планирано је повећање за око 28 милиона динара, планирано је повећање и пореза на имовину, пореза на добра и услуге, донације и помоћ од међународних организација, трансфе-ра од других нивоа власти, мешовитих и неодређених прихода, док је плани-

рано смањење од прихода од продаје непокрености. Повећање расхода извр-шено је за становање, урбанизам и прос-торно планирање у износу од око 4,7 ми-лиона динара, и то за потребе урбанис-тичког планирања и програма „Еxchange 5-интегрисани приступ управљању јав-ном својином у оштинама Стара пазова и Рума“. Код комуналних делатности износ је повећан за 4,32 милиона дина-ра за пројекат изградње јавне расвете у излетишту Борковац, у оквиру прграма пољопривреда и рурални развој износ је увећан за 13,341 милиона динара. Сред-ства у оквиру овог програма увећана су за износ од 10,62 милиона динара, до-бијених од Аутономне покрајине Војво-дине за уређење атарских путева као и за пројекат „Унапређење конкурентно-сти пољопривреде увођењем концепта интегралне производње у Општини Рума у 2019.години у износу од 2,92 милиона динара, а који спроводи Пољоприведна стручна служба Рума. За програм основ-но образовање и васпитање средства се повећавају за 15,4 милиона динара, за средње образовање и васпитање за 4,850 милиона, за социјалну и дечију заштиту 18,6 милиона, од чега је 12 мили-она намењено Центру за социјални рад, добијених од Министарства за рад, запо-шљавање, борачка и социјална питања. Средства су повећана за програм Енер-гетска ефикасност и обновљиви извори енергије за износ од 48,2 динара, а сред-ства су намењена за пројекат изградње гасне котларнице за насеље Тивол, наве-ла је Биљана Дамљановић, што су је само део измена у оквиру првог ребаланса.

С. Белотић

Пригодним програмом, радно и све-чано, недавно је одржана 38. по

реду годишња скупштина Удружења здравствених радника Града Сремска Митровица, на којој су се могле чути информације о раду овог удружења у претходној години, финансијски из-вештај, као и испраћај пензионера и додела захвалница.

УЗРСМ једно је од најстаријих и најуспешнијих удружења овог типа у Војводини и веома се поноси свим протеклим годинама квалитетног рада, нарочито када је реч о великом броју припремљених и одржаних екс-терних едукација. Удружење прати све новине које се уводе у здравствени систем и својим деловањем помаже и даје подршку својим члановима, а тиче се њиховог статуса у том систему.

Члановима удружења, бројним гостима из других војвођанских удру-жења и установа, као и члановима ме-наџмента митровачких здравствених установа, обратила се председница Зорица Благојевић и том приликом

акцентовала успешан рад у 2018. го-дини, који се пре свега односи на од-ржавање великог броја радионица и пријављених радова, које сваком здравственом раднику ( мед.сестри/техничару), омогућава да на најлакши начин прикупи довољан број лиценц-них бодова, те да ће и у овој години то бити примарни задатак удружења.

УЗРСМ посебно је захвалило поје-динцима који су се истакли својим ра-дом и ангажовањем, како на заштити струке и подизању квалитата рада, тако и у доприносу у раду самог удружења. Захвалнице су додељене Јосипу Пер-

геу - здравственом техничару службе Хитне помоћи Дома здравља, др Маји

Владисављевић, спец.медицине рада Дома здравља и председници митро-вачке подружнице ДЛВ и Одељењу за пријем и збрињавање ургентних стања Опште болнице Сремска Митровица.

Пригодним поклонима и уз захвал-ност за све године професионалног и одговорног рада, 10 здравствених радника испраћено је у пензију. СН

Др Велимир Новаковић, гастро-ентеролог Опште болнице Срем-

ска Митровица је одржао веома за-пажено усмено предавање у главном програму XIX Конгреса интерниста Србије, које одржано на Златибору. У раду конгреса учествовало је пре-ко 300 лекара из наше земље, као и стручњака из југоисточне Европе и Русије.

Тема рада др Новаковића била је савремена примена нових ендос-копских метода у заустављању крва-рења дигестивног тракта, уклањању полипа и редукцији туморске масе. По његовим речима, комбинација ињекционе терапије, хемоклипсева и аргон плазма коагулације је дала најбоље резултате у заустављању активног крварења, нарочито код улцерација желуца и дванастопа-лачног црева. Такође, комбинација електроресекције и аргон плазма коагулације успешно решава полипе дигестивног тракта.

На овом значајном скупу, представље-на су искуства лекара наше Болнице, а рад др Новаковића је високо оцењен од широког научног аудиторијума конгреса.

Коаутори рада су др Борислав Дола-

мић, др Никола Ивановић и др Ана

Лаушевић.

- Овакви стручни скупови изузетно су

значајни јер доносе нова сазнања и решења у лечењу, а како се пос-ледњих година бележи пораст ма-лигних болести дебелог црева, саве-тујем обављање превентивне коло-носкопије, како би се на време уочи-ли и уклонили полипи у дебелом цреву. Сама процедура уклањања полипа подразумева најсавреме-није ендоскопске методе, које се у митровачкој Болници и примењују. У нашој амбуланти ради се скрининг колоноскопијом за пацијенте доби између 50- те и 70 -те године живота, а уколико је у породици било малиг-нитета у дебелом цреву, колоноско-пије треба радити до 40-те године живота – речи су др Велимира Нова-ковића.

Општа болница Сремска Митро-вица има једну од најразвијенијих гастроентеролошких служби, када је реч о општим болницама у Србији и стално ради на унапређењу својих услуга и подизању квалитета лечења.

У гастроентеролошкој служби поред др Новаковића раде још др Гордана Митић, др Радован Зец и др Ана Лаушевић.

СН

Бесплатни уџбеници за све прваке румске општине

Завршни рачунНа седници Већа усвојена је и

Одлука о завршном рачуну буџета Општине Рума за 2018. годину са извештајем о извршењу Одлуке о буџету за 2018. годину. Приходи и примања буџета општине Рума за период од 1. јануара до 31. децембра 2018. године остварени су у укупном износу од 1,865 милијарди динара динара и у односу на планиране приходе у 2018. години остварени су са 90,38 одсто. Укупно остварени приходи и примања са пренетим неутрошеним средствима из прет-ходне године износе 2,057 милијар-ди динара, односно 91,18 проце-ната, бруто планираних прихода и примања. Расходи и издаци буџета за овај период реализовани су у укупном износу од 1,984 милијарде динар,а односно 88,47 одсто, укупно планираних расхода и издатака. Из-вештај је показао да је 2018. година била једна од најбољих година у по-следњих неколико уназад, рекао је председник Општине Рума, Слађан

Манчић.

Слађан Манчић Биљана Дамљановић

ГАСТРОЕНТЕРОЛОГ ОПШТЕ БОЛНИЦЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Предавање о новим ендоскопским методама

Др Велимир Новаковић

СРЕМСКА МИТРОВИЦА:УДРУЖЕЊЕ ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА

Годишња скупштинаУЗРСМ једно је од најстаријих и најуспешнијих

удружења овог типа у Војводини и веома се поноси

свим протеклим годинама квалитетног рада

Среда, 19. јун 2019. 9

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Ма ри ја на

Стан ко вић, Срем ска Ми тро ви ца

- Сма трам да сред-ња шко ла не тре ба да бу де оба ве зна, не го да сва ки по је-ди нац тре ба да сам од лу чи да ли ће да на ста ви да ље обра-зо ва ње у не кој од сред њих шко ла.

Мир ја на Де лић,

Срем ска Ми тро ви ца

- Па мет на је иде ја да и сред ње обра-зо ва ње бу де оба-ве зно. Тре ба до бро при пре ми ти та кву но ви ну у на ше си-сте му обра зо ва ња. Де ца тре ба да се уче за рад но ме сто.

Гор дан Си мић, Ин ђи ја

- Тре ба уве сти да сред ња шко ла бу-де оба ве зна, да би смо сви има ли не ко ши ре обра зо-ва ње, по гле де на свет, да би има ли и ви ше мо гућ но сти за за по сле ње, на ни ко не оста не на основ ној шко ли.

Ма ја Дра жић, Ру ма

– Основ на шко ла не зна чи ви ше ни шта, да нас ни сред ња шко ла ни је до вољ-на, па ни ви ше шко-ле. Да нас мла ди све ви ше за вр ша ва ју фа кул те те и сред-ња шко ла је за и ста ми ни мум ко ји сва ка осо ба тре ба да за вр ши.

Ми ли ца

Га јић, Ста ра Па зо ва

- Ми слим да би и сред ња шко ла тре-ба ло да бу де оба ве-зна. Без обра зо ва ња се не мо же ни шта, ни ка кав до бар по-сао се не мо же на ћи без шко ле или са основ ном шко лом.

Да ли и сред ња шко ла тре ба да бу де оба ве зна?

Свет ски дан да ва ла ца кр ви у Ру ми је обе ле жен до де лом пла ке та да ва о-

ци ма ко ји су при рум ском Цр ве ном кр-сту овим ху на ним чи ном по ма га ли љу-ди ма ви ше пу та. Ове го ди не пла ке те и за хвал ни це при ми ло је 103 до бро вољ-них да ва ла ца, 38 оних ко ји су крв да ли пет пу та, 37 да ва ла ца ко ји су да ли крв де сет пу та, пет на е сто ро ко ји су да ва о-ци би ли два де сет пу та сед мо ро 35 пу та, тро је 50 и тро је ко ји су да ва о ци би ли чак 75 пу та. Но си о ци злат не пла ке те за 75 да ту крв су Мил ка Бу љан, Ни ко ла

Мар ко вић и Жив ко Та бан џе лић. Це-ре мо ни ја до де ле пла ке та одр жа на је тра ди ци о налн у Град ској ку ћи у Ру ми, где су се пред став ни ци ор га ни за ци је Цр ве ног кр ста Ру ма за хва ли ли да ва о-ци ма и њи хо вом до при но су нај ху ма-ни јој ак тив но сти.

-И ове го ди не је ре ги стро ва но пре-ко 190 до бро вољ них да ва ла ца кр ви. У

са мом гра ду има мо ре ги стро ва но око 1.900 до бро вољ них да ва ла ца, ху ма них љу ди, ко ји се у сва ком тре нут ку мо гу и ван ред но ода зва ти уко ли ко по сто-ји по тре ба за до бро вољ ним да ва њем. За хва љу јем се и ло кал ној са мо у пра ви што нам је омо гу ћи ла да се оку пи мо на овом ме сту. Број да ва ла ца ни кад ни је до во љан да се по пу не сви зах те ви ко-ји по сто је у здрав стве ним уста но ва ма, али се ми тру ди мо да сва ке го ди не мо-ти ви ше мо нај мла ђе су гра ђа не да уче-ству ју да при хва те до бро вољ но да ва-ла штво, јер да ва ње кр ви ни је опа сно. Ако ми у Ру ми има мо љу де ко ји су да ли кр ви ви ше од 100 пу та, он да је то је дан за и ста без бе дан по сту пак и ми слим да

сва ко ко има мо гућ но сти, во ље и же ље да у то ме уче ству је да мо же да нам се при дру жи, ре као је Др Ми ро слав Ми-

ло ше вић, пред сед ник Управ ног од бо-ра оп штин ске ор га ни за ци је Цр ве ног кр ста у Ру ми.

По мо ћи не ком ко ти не мо же уз-вра ти ти је пра ви чин ху ма но сти. То се по себ но од но си на да ва о це ко ји у нај-ве ћем бро ју слу ча је ва ни не зна ју ко ме по ма жу, али зна ју да су учи ни ли до бру ствар за се бе и све ко ји су у не во љи, би ло да су крв да ли јед ном или ви ше де се ти на пу та.

- Са да ва ла штвом сам по чео кад сам имао 20 го ди на, сад имам 62, та ко да ћу си гур но још три го ди не мо ћи да да јем

крв. Мо тив ми је ху ма ност, по ма га ње љу ди ма. Би ло је слу ча је ва ка да је не-ко бо ле стан и тра жи од ре ђе ну крв ну гру пу. Они ма ко ји се пла ше, по ру чио бих да то ни је опа сно. Леп је осе ћај ка-да зна те да по ма же те не ком ко га ни не по зна је те, ре као је да ва лац Во ји слав

Алем пић.-Гор ња гра ни ца за да ва ње кр ви је

65 го ди на, али ја се осе ћам до бро и во-лео бих да се би мо гу да при у штим да мо гу да на ста вим са да ва ла штвом. Ја се осе ћам до бро и спо соб но, а зна чи ми и да по ма жем љу ди ма, на до ве зу-је се ви ше де це ниј ски да ва лац Пе тар

Пав ко вић.- Пре ко 40 пу та сам дао крв, у јед-

ном тре нут ку је мом оцу тре ба ла крв и то ме је мо ти ви са ло да и сам поч нем да

бу дем да ва лац. Ме ни ни шта не зна чи, а не ком зна чи цео жи вот. Ја ни не знам ко ме сам по ма гао до са да, то ни је ни ва жно, та ко вас пи та вам и сво ју де цу, да им не ће шко ди ти, а дру ги ма мо же мно го по мо ћи, до дао је Вла ди мир Бо-

го вић, та ко ђе да ва лац из Ру ме. Сте ван Ко ва че вић, пред сед ник

Скуп шти не Оп шти не Ру ма ре као је да је уло га Цр ве ног кр ста у жи во ту за јед-ни це у ре ша ва њу сва ко днев них про-бле ма ве о ма зна чај на.

- Ка да је у пи та њу по крет до бро вољ-них да ва ла ца кр ви то је по крет ко ји за-слу жу је сва ки ре спект и сва ку па жњу и ме ни је дра го да из го ди не у го ди ну овај по крет не је ња ва, на про тив, он се ома со вљу је и дра го ми је да ве ли-ки број гра ђа на Ру ме ће да нас до би ја при зна ња за свој до при нос да ва ла-штву кр ви. Да ва о ци кр ви су че сто они ти хи, ано ним ни, скром ни, сва ко днев-ни хе ро ји о ко ји ма мо жда не при ча мо и не по све ћу је мо им до вољ но па жње. Да на шњи дан је при ли ка да им сви ма на сим бо ли чан на чин за хва ли мо и да по зо ве мо мла де љу де да се при кљу че овом по кре ту, ре као је Сте ван Ко ва че-вић, пред сед ник СО Ру ма.

Свет ски дан да ва ла ца кр ви је дан у го ди ни по све ћен до бро вољ ном да ва-њу кр ви ко ји је по чео да се обе ле жа ва од 2004. го ди не у Јо ха нес бур гу14. јун је дан ка да је 1868. го ди не ро ђен аус-тријски биолог и лекар Карл Ландштај-нер који је открио крвне групе код човека, за шта је 1930. године добио и Нобелову награду.

С. Белотић

Ово го ди шњи Агро Сирм – срем ски по љо при вред ни са јам на Хи по-

дро му у Срем ској Ми тро ви ци, био је кон ци пи ран у два бло ка - пр ви, глав-ни, са по љо при вред ном ме ха ни за ци-јом и опре мом, и дру ги, га стро ном ско тур си тич ки. У дру гом сег мен ту Сај ма пред ста вље но је оно чи ме се Срем ци нај ви ше по но се – су во ме сна ти про из-во ди, ко зји и кра вљи сир, про из во ди од гљи ва, мед, слат ко сла на зим ни ца, ра ки ја, фру шко гор ска ви на, а пред ста-ви ла су се и ет но до ма ћин ства, удру же-ња же на, као и про из во ђа чи за нат ских про из во да, ру ко тво ри на и су ве ни ра.

Упра во ови про из во ди на шли су се и у са ста ву „Кор пе срем ских тра ди ци-о нал них про из во да“, ко ја је пре зен-то ва на по се ти о ци ма Сај ма, у га стро ту ри стич ком бло ку. Кор пу чи не ло кал-ни по љо при вред но пре храм бе ни и за-нат ски про из во ди, сви су де кла ри са ни и по ти чу од ре ги стро ва них про из во-ђа ча, и као та кви мо гу ле гал но да се пла си ра ју на тр жи ште, и по је ди нач но и у ви ду за јед нич ке кор пе. Кор па је фор ми ра на у окви ру про јек та ко ји ре-а ли зу је Ру рал ни цен тар СО ВА из Срем-ске Ми тро ви це, у окви ру про гра ма UNDP-а, ко ји фи на си ра Ру ска Фе де ра-ци ја. Кроз умре жа ва ње ма лих пред у-

зет нич ких рад њи, по љо при вред них га здин ста ва и су бје ка та ко ји се ба ве се о ским ту ри змом, про је кат до при но-си уна пре ђе њу ло кал не ру рал не еко-но ми је, сто га је по др жан и од стра не ло кал не са мо у пра ве, пре све га Аген-ци је за ру рал ни раз вој Гра да Срем ска

Ми тро ви ца, и то нај ви ше у де лу про-мо ци је про јект них ак тив но сти. Осим фор ми ра ња кор пе ло кал них про из во-да про јек том је пред ви ђе но и по ста-вља ње ту ри стич ке сиг на ли за ци је за све ак те ре ко ји су укљу че ни у про је кат, што до дат но по ве ћа ва ви дљи вост њи-

хо вих про из во да и услу га. Циљ „кор пе“ је сте да се кроз брен ди ра ње ло кал них про из во да, по ве ћа њи хо ва ви дљи вост, и на тај на чин до при не се да се и Срем и Срем ска Ми тро ви ца пред ста ве као бо га та га стро ту ри стич ка де сти на ци ја. Кор па до ла зи у не ко ли ко раз ли чи тих ве ли чи на, при ву кла је ве ли ку па жњу по се ти ла ца, и већ се по ја ви ло мно го за ин те ре со ва них ко ји би кор пу на ба-ви ли у ви ду „кор по ра тив ног“ или „ди-пло мат ског по кло на“ ка ко би је у ви ду су ве ни ра по кло ни ли сво јим по слов-ним са рад ни ци ма из дру гих гра до ва, из дру гих зе ма ља.

- У кор пу је ста ла сва бла го дет Сре-ма, у ви ду по љо при вред них, пре храм-бе них и за нат ских про из во да на ших ло кал них про из во ђа ча. Про је кат до-при но си афир ма ци ји се о ског пред-у зет ни штва и за нат сва, ја ча ру рал ну еко но ми ју кроз уна пре ђе ње пре ра-ђи вач ких ак тив но сти на се лу, про мо-ви ше по тен ци јал на шег ру рал ног, га-стро ном ског и ту ри стич ког под руч ја, и на дам се да ће ра сти број про из во да ко ји ће на ћи ме сто у овој кор пи – ка же Пе тар Са мар џић, ди рек тор Аген ци је за ру рал ни раз вој. - Про јект ним ак тив-но сти ма се оку пља ру рал но ста нов ни-штво ко је се еду ку је о зна ча ју брен ди-

ра ња, мар ке тин га и бе не фи ти ма ко је до но си ре ги стро ва на про из вод ња, и на тај на чин се ови про из во ђа чи уво де у ле гал не то ко ве про из вод ње и про да-је про из во да. За са да ће се за ин те ре-со ва ни о „кор пи“ мо ћи ин фор ми са ти у ре ги стро ва ним се о ским ту ри стич ким до ма ћин стви ма где ће би ти по ста вље-ни про мо-ин фо пул то ви, као и пу тем ин тер нет стра ни це ко ја се тре нут но из ра ђу је. СН

Пред ста вље на кор па ло кал них про из во да

Пред ста вље на кор па ло кал них про из во да

Бо га та кор па

Да ва о ци ти хи ано ним ни сва ко днев ни хе ро ји

Обележавање Светског дана давалаца у Руми

Др Мирослав Милошевић

Владимор Боговић

Око 400 ма ли ша на из свих град ских и се о ских рум ских вр ти ћа из ве ли

су пр ви ма ту рант ски плес на Град ском тр гу у Ру ми и та ко се опро сти ли од сво јих вас пи та ча пред по ла зак у пр-ви раз ред основ них шко ла. У на ред ну школ ску 2019/2020.го ди ну у пр ве раз-ре де основ них шко ла упи са ће се око 450 ма ли ша на, ко ји су на тр гу у пет пле сних та ча ка ре кли збо гом вр ти ћу и вас пи та чи ма. Де ца су ко ро гра фи је при пре ма ла са сво јим вас пи та чи ма, по прет ход но при ба вље ној са гла сно сти ро ди те ља да се у цен тру Ру ме из ве де пр ви ма ту рант ски плес.

-Ов де су све вас пит не гру пе ко је од-ла зе из на ше уста но ве, а они увек мо гу да нам се вра те, свра те и да се по хва ле сво јим да љим ус пе си ма у шко ли. Же-

лим да ро ди те љи бу ду стр пљи ви, да има ју раз у ме ва ња за сво ју де цу и да на ста ве да се игра-ју са њи ма и то ком шко ло ва ња, као што су то чи ни ли и док су би ли у вр ти-ћу, обра тио се де-ци и ро ди те љи ма Ра до слав Ма шић, ди рек тор Уста но-ве за пред школ ско вас пи та ње и обра-зо ва ње „По ле та рац“ Ру ма.

Плес са ма ли ша ни ма је ор га ни зо-ва ла вас пи та чи ца Дра га на Та не вић, а ма ли ша ни су сва ко у сво јој гру пи са вас пи та чи ма ве жба ли ко ре о гра фи је

ко је су пред ста ви ли на Град ском тр гу. На кра ју, сим бо лич но пу шта њем ба-ло на обе ле жен је крај пред школ ског обра зо ва ња и од ла зак у шко лу.

Среда, 19. јун 2019.10

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филм ски про грам

Ма ла дво ра на од 19 и 21 час20-26.јун Т 3427.јун-3.јул Уте ја

Фил мо ви у 2Д

и 3Д про јек ци ја ма

Ве ли ка дво ра наДе тек тив Пи ка чу у 16 ча со ва 21.јунБрајт берн у 20 ча со ва 21. јун Тај не аван ту ре кућ них љу би ма ца 2 21. јун у 18 ча со ва, 22. јун у 16 ча со ваАла дин 22.јун у 18 ча со ваИкс мен: Мрач ни фе никс 22. јун у 20 ча со ва

Пр ва кру жна рас кр сни ца у Ру ми је пу ште на у рад. Реч је о кру жном

то ку на рас кр сни ци др жав ног пу та Но-ви Сад – Ша бац и Ру ма – Кра љев ци. Из-град ња кру жног то ка је део ве ће ре ха-би ли та ци је пу та, на др жав ном пу ту I Б ре да број 21 од Ири га до ауто пу та ко ји спро во ди Јав но пред у зе ће „Пу те ви Ср-би је“ од ок то бра про шле го ди не.

У окви ру тих ра до ва по че та је из-град ња још јед не кру жне рас кр ни це на скре та њу ка на плат ној рам пи. Из град-њом ове рас кр ни це по бољ ша ва се без бед ност са о бра ћа ја, а за Ру му је од по себ ног зна ча ја што до би ја мо де ран из глед и лак ши при ступ гра ду, на во де у ЈП „Пу те ви Ср би је“. Из град ња кру-жног то ка код на плат не рам пе тра ја ће два ме се ца, а ра до ви су по че ли 9.ју-на. Ре кон струк ци ја рас кр сни ца-из ра-да кру жних рас кр сни ца на укр шта њу за Кра љев це и код на плат не рам пе су део Про јек та по ја ча ног одр жа ва ња др-жав ног пу та I Б ре да број 21, де о ни ца Ириг - Ру ма и из во де се у окви ру Про-јек та ре ха би ли та ци је пу те ва и уна пре-ђе ња без бед но сти са о бра ћа ја (РРСП) ко ји спро во ди ЈП „Пу те ви Ср би је“. Рок за за вр ше так свих ра до ва на на ве де ној

де о ни ци је 11. де цем бар 2019. го ди-не, од го во ри ли су у „Пу те ви ма Ср би је“. Ми ни стар ство гра ђе ви нар ства, са о-бра ћа ја и ин фра струк ту ре на ја ви ло је да ће по сред ством ЈП "Пу те ви Ср би је" до кра ја ове го ди не фи нан си ра ти из-град њу и кру жне рас кр ни це на пу ту ка Срем ској Ми тро ви ци, код Ри го вог мли-на. Пред сед ник Оп шти не Ру ма, Сла-

ђан Ман чић, сма тра да ће ови ра до ви до при не ти јед ној леп шој, ком плет ној сли ци гра да, те да је да по ред уре ђе-ња са мог град ског је згра, тр го ва и ули-ца ва жно уре ди ти и при ла зе гра ду.

Ове го ди не Оп шти на Ру ма ће фи-нан си ра ти про је кат из град ње га-

сне ко тлар ни це у на се љу Ти вол у Ру ми, ко ја би тре ба ло да по мог не у ре ша ва-њу про бле ма фи нан сиј ског по сло ва ња јав ног пред у зе ћа „Стам бе но“, за ду же-ног за снаб де ва ње то плот ном ене-гри јом на да љин ски си стем гре ја ња. На сед ни ци Оп штин ског ве ћа усво јен је Из ве штај о ре а ли за ци ји Го ди шњег про гра ма по сло ва ња ЈП „Стам бе но“ Ру ма за 2018. го ди ну, ко је је ис ка за-ло гу би так не што ве ћи од 14 ми ли о на ди на ра. Из град ња га сне ко тлар ни це на „Ти во лу“ је и је дан од пла ни ра них про је ка та Оп шти не Ру ма и пред у зе ћа „Стам бе но“ ко ји би тре ба ло да се фи-нан си ра из оп штин ске ка се, ко ји укуп-но вре ди око 120 ми ли о на ди на ра. На пр вом ре ба лан су опре де ље но је до дат них 48,2 ми ли о на ди на ра за ову на ме ну. Ве ли ки гу би ци оства ре ни су на ко тлар ни ци „Ру мен“, чак 16 ми ли о на ди на ра, а у пи та њу је ко тлар ни ца ко ја је има ла фи нан сиј ску оправ да ност док је пре ви ше де це ни ја ово пред у зе ће има ло про из вод њу. „Ру ме на“ ви ше не-ма, си стем гре ја ња на ма зут је за ста рео

и у пред у зе ћу „Стам бе но“ се на да ју да би се из град њом но ве ко тлар ни це на Ти во лу по мо гло да се пред у зе ће из ву-че из гу бит ка.

- По чет ком про те кле греј не се зо не до шло је до ве ли ког ско ка це на енер-ге на та, ма зу та, га са и стру је. Остао је гу-би так од око 14,2 ми ли о на ди на ра. Оно

што је рак ра на у си сте му је ко тлар ни-ца Ру ме, а кон ста то ва ли смо да је та мо гу би так око 16 ми ли о на ди на ра, ко ји је ве ћи не го гу би так це ле фир ме. Ако се по ре ди 2017, ма зут је ко штао 43 ди на-ра за ки ло грам, а 2018.у истом пе ри о ду је ко штао пре ко 72 ди на ра, а тре нут на це на му је 69 ди на ра за ки ло грам. Ове го ди не ће се из дво ји ти зна чај на сред-ства за из град њу ко тлар ни це на гас у на се љу „Ти вол“, по сто ји не ка по зи ци ја од 120 ми ли о на ди на ра да се тај про-блем ре ши. Пре ма са да шњем ста њу ка да је ко тлар ни ца „Ру мен“ у пи та њу и тро шко ви ма про из вод ње, це на гре ја-ња по ква дра ту би те ба ло да бу де око 205 ди на ра за ме тар ква драт ни, то ли ки су гу би ци, јер је у пи та њу пар ни ко тао ко ји је имао функ ци ју док је фа бри ка „Ру мен“ не ка да ра ди ла. Ина че, на пла-ту смо оства ри ли са 100,35 по сто, оно што смо фак ту ри са ли, ус пе ли смо и да на пла ти мо као и не ке ста ре ду го ве, ре-као је Ср ђан Ни ко лић, ди рек тор ЈП „Стам бе но“ Ру ма.

Тре нут но се у рум ском да љин ском си сте му гре ја ња као енер гент ма зут ко ри сти у из но су од 72, а гас све га 28

од сто, што је еко ном ски и еко ло шки не ис пла ти во, мо гло се чу ти на Оп-штин ском ве ћу. „Стам бе но“ је јед но од пред у зе ћа ко је је ка мен око вра та раз-во ју оп шти не, ре као је пред сед ник Оп-шти не Ру ма, Сла ђан Ман чић.

- Про бле ми овог пред у зе ћа ни су од ско ро, уна зад де це ни ју или две „Стам-бе но“ је на гу бит ку. Ни шта се ни је ра-ди ло по пи та њу но вих тех но ло ги ја и уво ђе њу ал тер на тив них на чи на гре-ја ња. Од лу чи ли смо да из дво ји мо 120 ми ли о на ди на ра за иград њу ко тлар ни-це на гас у на се љу Ти вол. Про шле го ди-не смо ура ди ли три про јек та за три ко-тлар ни це, а ова је при о ри тет. Ми сли мо да ће мо ре а ли зо ва ти из град њу те но ве

ко тлар ни це за греј ну се зо ну 2020-2021. го ди не, из ја вио је Ман чић.

Он је на гла сио да гра ђа ни ко ји ко ри сте да љин ски си стем гре ја ња пре ко овог пред у зе ћа мо ра ју би ти за до вољ ни услу гом, и за то се мо ра кре ну ти у ре ша ва ње овог пи та ња. Уско ро ће усле ди ти рас пи си ва ње јав-не на бав ке, а за са да ће ова ин ве сти-ци ја од го ди ти из град њу об је ди ње не згра де оп штин ске упра ве. Ка ко ка же Ман чић, тре нут но је да ле ко ва жни-је ре ши ти ово пи та ње и да ће ве лик број гра ђа на за са да има ти ви ше ко-ри сти од ин ве сти ци је из град ње га-сне ко тлар ни це на Ти во лу, у од но су на дру ге про јек те.

ИЗ ВЕ ШТАЈ О ПО СЛО ВА ЊУ И ПЛА НО ВИ ЈП „СТАМ БЕ НО“

Из град ња ко тлар ни це на „Ти во лу“ за ма ње гу бит ке

Ср ђан Ни ко лић

ЈП Стам бе но Ру ма

МАТИЧАР

УМР ЛИ

Алек са Ко ки но вић, рођ.1939.год.Бо сиљ ка Жив ко вић, рођ.1935.год.Ми ла на Љу бин ко вић, рођ. 1926.год.Слав ко Бо жић, рођ.1952.год.Дра ги ца Јо ва но вић, рођ.1941.год.Ми ра Го лу бо вић, рођ.1942.год.Пе тар Ро со ка, рођ.1940.год.Ру жи ца Сто ја ко вић, рођ.1924.год.

УРЕ ЂЕ ЊЕ СА О БРА ЋАЈ НЕ ИН ФРА СТРУК ТУ РЕ

Пу штен са о бра ћај кроз пр ви кру жни ток у Ру ми

МА ТУ РАНТ СКИ ПЛЕС ПРЕД ШКО ЛА ЦА

Пле сом се опро сти ли од пред школ ског

Пу шта ње ба ло на за ра ста нак

Пр ви ма ту рант ски плес

Среда, 19. јун 2019. 11

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Пред школ ска уста но ва „Бо шко Бу-ха“ до би ла је но ви ком би за пре-

воз хра не из цен трал не ку хи ње у објек те вр ти ћа. Реч је о во зи лу мар ке Опел ви ва ро ко је је при ла го ђе но за пре воз обро ка де ци, ко је је ве ћих ка-па ци те та од до са да шњег и ко је по-се ду је спе ци јал ни тер мо кинг уре ђај за ре гу ла ци ју тем пе ра ту ре та ко да је ап со лут но ели ми ни са на опа сност за ква ре ње хра не. У про шли че твр так пред сед ник оп шти не Ин ђи ја Вла ви-

мир Гак уру чио је кљу че ве овог во-зи ла ди рек то ру вр ти ћа Је ле ни Кре-

со ја ко ја је том при ли ком ис та кла да је сма њен ри зик од кон та ми на ци је и ква ре ња хра не при ли ком пре во за, али и да је олак шан по сао до ста вља-чи ма јер по сто је ће во зи ло ни је мо гло да од го во ри свим по тре ба ма вр ти ћа. Сва ко днев но за по тре бе уста но ве

пре во зи се око три хи ља де обро ка у 16 обје ка та за 1600 де це.

– Ово во зи ло ко је да нас ви ди мо у вр ти ћу има са мо је дан сми сао, да хра-

на стиг не пот пу но без бед на у све пред-школ ске објек те, јер на ша де ца тре ба да има ју нај бо љу мо гу ћу услу гу, из ја-вио је, том при ли ком пред сед ник Гак.

Про те кле не де ље у про сто ру Ку ће Во ји но вић одр жа ни су пе ти по ре-

ду „Пе снич ки да ни Ми те Чор та на“.- По во дом ове ма ни фе ста ци је За-

ви чај но дру штво „Ђор ђе Во ји но вић“ је рас пи са ло кон курс ко ји је про сле ди-ло свим основ ним шко ла ма на ко ји је сти гло до ста уче нич ких ра до ва на те му „У кро шњи ста рих пе са ма“ – ка за ла је пред сед ни ца Дру штва у увод ном из-ла га њу Ве сна Чор тан. Жи ри у са ста ву Си мо Пот ко њак, Пре драг Ба ње глав

и Ми ља Кр нић од лу чио да пр ве две на гра де при пад ну Ма ши Ра да но вић и Те о до ру Вра ча ре ви ћу, уче ни ци ма ОШ „Ду шан Јер ко вић“ из Ин ђи је, дру-

ге две на гра де до би ле су уче ни це Ме-

ли та Фла зли је вић, та ко ђе, уче ни ца шко ле „Ду шан Јер ко вић“ и На та ли ја

Да бић, уче ни ца ОШ „Др Ђор ђе На то-ше вић“ из Но вог Слан ка ме на. Две тре-ће на гра де оти шле су у ру ке Бог дан ке

Лу кач и Мар ка Др ља че из но во слан-ка ме нач ке шко ле. По хва ле су до би-ле Ма ја Скен џић и Кри сти на Бер та,

уче ни це ОШ „Пе тар Ко чић“ из Ин ђи је, док је спе ци јал на на гра да до де ље на уче ни ку Те о до ру Вра ча ре ви ћу за про-зни рад.

У про гра му су уче ство ва ли за ви чај ни пе сни ци и пе вач ка гру па КУД-а „Со ко“. Г.М.

У про шли пе так у ве ли кој са ли Кул-турнг цен тра одр жа на је пре зен та-

ци ја ово го ди шњег, ло кал ног Про гра ма по др шке за спро во ђе ње по љо при вред-не по ли ти ке и по лит ке ру рал ног раз во-ја. Овој пре зен та ци ји су по ред по љо-при вред ни ка, при су ство ва ли на род ни по сла ник и пред сед ник Од бо ра за по-љо при вре ду Мар јан Ри сти че вић, Вла-

ди мир Гак, пред сед ник оп шти не Ин ђи-ја, Ми лан Пре до је вић, пред сед ник СО Ин ђи ја, Дра га на Ра ди но вић, за ме ник пред сед ни ка оп шти не, ди рек то ри јав них пред у зе ћа и уста но ва и зе мљо рад нич ких за дру га.

По љо при вре да је јед на од глав них при вред них гра на у ко ју ин ђиј ска оп шти-на ула же све ви ше и та ко је по ста ла за при мер мно ги ма у зе мљи на ко ји на чин се спро во де ме ре по др шке по љо при-вред ни ци ма. Из го ди не у го ди ну аграр-ни бу џет се по ве ћа ва ка ко би сва ко по-љо при вре но га здин ство мо гло да осе ти бо љи так. Пред сед ник оп шти не Ин ђи ја Вла ди мр Гак обра ћа ју ћи се при сут ни ма, ре као је да по љо при вре да ни у ком слу-ча ју не сме би ти за не ма ре на. – Бу џет за по љо при вре ду оп шти не Ин ђи ја за ову го ди ну, што вас ап со лут но не ре ме ти да кон ку ри ше те и у По крај ну и у Ре пу бли ку, из но си 34 ми ли о на ди на ра – ка зао је Гак,

уве рен да ће до го ди не по љо при вред ни бу џет из но си ти нај ма ње 38 ми ли о на ди-на ра. – Ми слим да у све му ово ме мо же-те пре по зна ти, за и ста ис кре ну по др шку ло кал не са мо у пра ве кад го во рим о ди-рект ним под сти ца ји ма, и ако се не ва рам 50 од сто овог бу џе та је ишло за на бав ку но ве ме ха ни за ци је, опре ме и слич но, ре-као је пред сед ник оп шти не и на гла сио да га бри не во ћар ство јер је оста ло на ни-воу ра ни ји го ди на. – Мо ра мо на пра ви ти не што што се зо ве пре ра да, што се зо ве фи нал ни про из вод, до дао је, ис та кав ши да је Ин ђи ја по ста ла пре по зна тљи ва по за дру гар ству у обла сти во ћар ства у че-му пред ња чи За дру га „Во ћар“ из Но вог Слан ка ме на, те да је ло кал на са мо у пра ва ту за сва отво ре на пи та ња.

- 2012.го ди не ка да смо, за хва љу ју ћи ва ма пре у зе ли од го вор ност, не са мо власт, аграр ни бу џет из но сио је 19 ми-ли јар ди ди на ра. Курс је био, чи ни ми се да на шњи, евро 117 и 118 ди на ра. Дуг пре ма по љо при вред ни ци ма је био 15,2 ми ли јар де ди на ра. Сви ду го ви су ли кви-ди ра ни. Аграр ни бу џет ове го ди не је 43 ми ли јар де ди на ра, 24 ми ли јар де ви ше не го што је био 2012. го ди не и да нас је курс евра из ме ђу 117 и 118 ди-на ра. Да кле, Ре пу блич ки аграр ни бу џет, а Ре пу бли ка уче ству је и у пу ње њу по-кра јин ског бу џе та, те има ју тран сфе ре

пре ма ло кал ним вла сти ма, у овом тре-нут ку је 125 од сто ве ћи не го што је био 2012. го ди не -, под се тио је Мар јан Ри сти-че вић, ис та кав ши да је ње гов иде ал да се по љо при вре да у на шој зе мљи устро ји по пут по љо при вре де Хо лан ди је и Дан-ске, као и њи хо вог за дру гар ства ко је се не сво ди са мо на при мар ну про из вод њу, не го на скла ди ште ње и пре ра ду.

- Оно што је до бро за вас је да смо у Абу Да би ју про гу ра ли два про јек та. Је-дан про је кат се зо ве „За лив ни си стем Ста ри Слан ка мен“, а дру ги про је кат је „За лив ни си стем Но ви Слан ка мен“. Ра-ди се о 3500 хек та ра у че га ће др жа ва из кре ди та Абу Да би ја уло жи ти 12 ми-ли о на евра, ре као је Мар јан Ри сти че-вић ин ђиј ским по љо при вред ни ци ма и до дао да је на Ин ђи ји са мо да ура ди про је кат, на по љо при вред ни ци ма да ко ри сте те си сте ме, а на др жа ви да до-пла ти. – Дру га до бра вест је у сле де ћем: сем што има мо на ци о нал не ме ре ко је су вред не 43 ми ли јар де ди на ра, у не ко-ли ко на ред них го ди на тре ба да се ре а-ли зу је про је кат ИПАРД ко ји је те жак 184 ми ли о на евра и при пре ма мо се да акре-ди ту је мо зе мљу за ру рал ни ту ри зам. Сле де ћа до бра вест је да сем ИПАР ДА и са да шњих на ци о нал них ме ра, по сто-је по љо при вред на фи зич ка га здин ства ко ја не мо гу да ис пу не усло ве ИПАР ДА и за то смо ре ши ли да по ву че мо кре-дит од Свет ске бан ке у вред но стии од 50 ми ли о на ди на ра и да сти му ли ше мо и суб вен ци о ни ше мо оно што је ИПАРД про пу стио, да то бу де јед на до дат на на-ци о нал на ме ра и да на та кав на чин об-ра ду је мо по љо при вред ни ке – ре као је Ри сти че вић и на гла сио да др жа ви ни је за циљ да суб вен ци о ни ше са мо про из-вод њу биљ них кул ту ра, не го да по све-ти па жњу ин тен зив ној по љо при вред ној про из вод њи.

Ива на Пе јо вић Ше врт, ди рек тор оп штин ске Аген ци је за ру рал ни раз вој пред ста ви ла је свих пет ме ра од ко јих су по ред по сто је ћих, ме ре ди рект них пла ћа ња у сто чар ству, ула га ња у фи зич-ку имо ви ну, ме ре упра вља ња ри зи ци ма, уве де не и две но ве, ме ра уна пре ђе ња ру рал не ин фра струк ту ре и ме ра под сти-ца ја за про мо тив не ак тив но сти у по љо-при вре ди. Г.М.

На сед ни ци Скуп шти не оп шти не Ин-ђи ја од 14.ју на, из ме ђу оста лог усво-

јен је дру ги ре ба ланс бу џе та оп шти не за ову го ди ну.

– Јед на од кључ них ства ри за ре ба ланс је сте сва ка ко из град ња град ске пи ја це јер мо ра ли смо да пред ви ди мо на чин фи нан си ра ња из не ких дру гих из во ра, да кле с оне по зи ци је 07 ко је ни су са мо ди рект на бу џет ска сред ства и то је не што што, ако успе мо да ура ди мо на тај на чин, де фи ни тив но омо гу ћа ва да кре не мо од-мах са град њом. С дру ге стра не, има мо не ко ли ко ва жних тач ка. Ре као сам пре не ки дан да нам је пре ко 40 да на оне мо-гу ће но рас пи си ва ње јав не на бав ке због но вог на чи на ту ма че ња За ко на о јав ној сво ји ни где ка же, и ако је већ усво је но, да по но во и Ве ће и Скуп шти на мо ра ју да до не су Од лу ку јер се ра ди о при ба вља њу имо ви не за град њу вр ти ћа. По ку ша вам да об ја сним за што се ка сни. Сред ства за вр тић су обез бе ђе на и то нам је при-о ри тет. Да нас, ка да то ура ди мо, сле де ће не де ље се рас пи су ју јав не на бав ке и ја се на дам да ће се за че тр де се так да на кре-ну ти са по слом ко ји се ти че из град ње но-вог вр ти ћа, исто се од но си и на до град њу објек та „Не вен“ где ће мо ус пе ти да ре ши-мо по ме ни да нас је дан од кључ них про-бле ма ка да го во ри мо о дру штве но-со ци-јал ној од го вор но сти за то што има мо 282 на ли сти че ка ња. До град њом „Не ве на“ ус пе ће мо да ре ши мо не где до 80 де це -, из ја вио је пред сед ник оп шти не Ин ђи-ја Вла ди мир Гак и на гла сио да је ма њак ка па ци те та у Пред школ ској уста но ви ду-го го ди шњи про блем ко ји њи хо ви прет-ход ни ци ни су са гле да ва ли.

- Ре ши ће мо и пи та ње до град ње „Не-ве на“ и пи та ње из град ње но вог вр ти ћа. Мно го де це од ових 282 ко ја су на ли сти че ка ња, ис пу ња ва ју онај услов да су оба ро ди те ља за по сле на и то је наш циљ, да сва ки ста нов ник оп шти не Ин ђи ја има при ли ку да ра ди, да се за по сли, да има при ли ку да у ван ред но крат ком ро ку про ме ни рад но ме сто. На ма је то за до-вољ ство и то ће до би ти пун ефе кат кад од ових 10 ин ве сти ци ја у то ку сле де ће го ди не, пет већ бу де са гра ђе но и поч не са по слом- об ја шња ва Гак.

- Ре ба ланс бу џе та је мо рао да се ра ди за то што смо уви де ли по сле шест ме се ци шта је ре ал но да се не мо же из ве сти. Оно што је вр ло бит но за од-бор ни ке, са мо да по но вим, да смо на Скуп шти ни то по твр ди ли и да оно што не ће би ти ре а ли зо ва но ста ви ли смо са стра не, а та сред ства смо пре у сме ри ли на за вр ше так, углав ном ас фал ти ра ња свих не ас фал тир на их ули ца на те ри то-ри ји оп шти не Ин ђи ја – ре као је пред-сед ник СО Ин ђи ја Ми лан Пре до је вић и до дао да је до не та и Од лу ка о за вр-шном ра чу ну бу џе та оп шти не Ин ђи ја за 2018. го ди ну.

Та ко ђе, на овом скуп штин ском за се-да њу до са да шњи вр ши о ци ду жно сти Ту-ри стич ке ор га ни за ци је оп шти не Ин ђи ја и ЈП „Ин гас“ Ма ја Бо шњак и Ми лан Кон-

ча ре вић име но ва ни су за ди рек то ре. За-хва лив ши се на ука за ном по ве ре њу, уве-рен да ће овај по сао у на ред не че ти ри го ди не успе шно оба вља ти, Ми лан Кон ча-ре вић је ка зао да су у овом, ди на мич ном по слу но ви не нео п ход не.

Г.М.

ПЕ СНИЧ КИ ДА НИ МИ ТЕ ЧОР ТА НА

На гра ђе ни уче нич ки ра до ви

Уче ни ци чи та ју сво је ра до ве

СЕД НИ ЦА СКУП ШТИ НЕ ОП ШТИ НЕ ИН ЂИ ЈА

Усво јен дру ги ре ба ланс бу џе таДру ги ре ба ланс бу џе та оп шти не Ин ђи ја до нет због из град ње

но ве пи ја це и но вог ту ма че ња За ко на о јав ној сво ји ни за

при ба вља ње имо ви не за из град њу но вог вр ти ћа

ДО НА ЦИ ЈА ПУ „БО ШКО БУ ХА“

Но ви ком би за пре воз хра не

Но ви ком би за пре воз хра не

Вла ди мир Гак

Мар јан Ри сти че вић

ПРЕД СТА ВЉЕН ПРО ГРАМ ПО ДР ШКЕ ЗА СПРО ВО ЂЕ ЊЕ ПО ЉО ПРИ ВРЕД НЕ ПО ЛИ ТИ КЕ И ПО ЛИ ТИ КЕ РУ РАЛ НОГ РАЗ ВО ЈА

Бу џет за по љо при вре ду 34 ми ли о на ди на ра

Среда, 19. јун 2019.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Пројекат „Пазова су њени људи" финансира се из буџета Општине Стара Пазова.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

У скуп штин ској са ли Оп шти не Ста ра Па зо ва одр жан је пр ви са ста нак у

окви ру из во ђе ња ино ва ци о не обу ке за стар та пе и при пре му стар та па у скло пу пр ве фа зе ус по ста вља ња Ино ва ци о ног стар тап цен тра Ста ра Па зо ва.

У увод ној ре чи Та ња Ми јај ло вић, управ ни ца Ино ва ци о ног стар тап цен-тра Ста ра Па зо ва, под се ти ла је на ме ре за отва ра ње овог Цен тра у Ста рој Па-

зо ви, у ко је, осим адап та ци је и опре-ма ња објек та, спа да и струч но оспо со-бља ва ње, од но сно, обу ка за стар та пе. Део обу ке, ко ја ће се од ви ја ти кроз три ета пе, отво рен је и за ши ру јав ност, на ја ви ла је по здра вља ју ћи при сут не пред се да ва ју ћа Ме ђу оп штин ске рад не гру пе за ино ва ци о ну де лат ност, Су за-

на Илић, на чел ни ца Оде ље ња за при-вре ду Оп шти не Ста ра Па зо ва.

На пр вом са стан ку у окви ру из во-ђе ња ино ва ци о не обу ке за стар та пе пред став ни ци Стар тит цен тра из Бе о-гра да, Не ван ка Ран ге лов и Не ма ња

Ми ло вић, го во ри ли су о не ко ли ко ре ле вант них те ма. Не вен ка Ран ге лов је пред ста ви ла Стар тит цен тар као ор-га ни за ци ју ко ја се фо ку си ра на уна пре-ђе ње при вре де ра ди оп штег раз во ја и у том сми слу од 2015.го ди не ра ди и на де цен тра ли за ци ји те, осим се ди шта у Бе о гра ду, има већ пред став ни штва у Вр шцу, Су бо ти ци, Шап цу, Ин ђи ји и још не ким гра до ви ма. Она је пред ста-ви ла стар тап ме то до ло ги ју и је дан од би знис мо де ла. Ми ло вић је дао оп шти пре глед на ци о нал ног и гло бал ног ста-ња и трен до ва у обла сти ма енер гет-ске ефи ка сно сти, об но вљи вих из во ра енер ги је, елек тро мо бил но сти и цир ку-лар не еко но ми је, као и са мог кон цеп та одр жи вог раз во ја.

Дру ги део пр ве ета пе обу ке, на ме-њен са мо чла но ви ма Ме ђу оп штин ске рад не гру пе за ино ва ци о ну де лат ност, од но сио се на под сти ца ње ино ва тив не де лат но сти у Срем ском окру гу. Дру ге две ета пе обу ке би ће одр жа не та ко ђе

у Ста рој Па зо ви али у Ку ћи фуд ба ла, на-ја ви ла је управ ни ца Ми јај ло вић.

Ка ко је би ло ре че но на прет ход ном са стан ку Ме ђу оп штин ске рад не гру пе, Ино ва ци о ни стар тап цен тар Ста ра Па-зо ва и Ре ги о нал на раз вој на аген ци ја Срем рас пи са ли су јав ни кон курс за ти мо ве и мла да ино ва тив на пред у зе-ћа – по тен ци јал не ко ри сни ке услу га, од но сно, про сто ра Ино ва ци о ног стар-тап цен тра у Ста рој Па зо ви. На кон-кус мо гу да се ја ве прав на ли ца, ко ја по слу ју ма ње од три го ди не,ти мо ви уче ни ка за вр шних раз ре да сред њих

шко ла и ти мо ви ак тив них и ди пло ми-ра них сту де на та укљу чу ју ћи и по је-дин це као но си о це ино ва тив них иде ја. По треб но је да раз ви ја ју ино ва ци је у обла сти: енер гет ске ефи ка сно ти, об но-вљи вих из во ра енер ги је, ин те гри са ног про јек то ва ња, елек тро мо би ли те та, по-љо при вре де, про из вод ње пла сти ке и ме тал ских про из во да и елек трон ских апли ка ци ја. Стар тап цен тар ће би ти сме штен у Ста рој Па зо ви, на спра ту не-ка да шње Но во сад ске бан ке а кон курс је отво рен до 28.ју на.

Б. Ро дић

У ТО КУ ПРИ ПРЕ МЕ ЗА ОТВА РА ЊЕ ИНО ВА ЦИ О НОГ СТАР ТАП ЦЕН ТРА СТА РА ПА ЗО ВА

Обу ка за стар та пе

Су за на Илић и Та ња Ми јај ло вић

Не ма ња Ми ло вић и Не ван ка Ран ге лов

Са рад ња из ме ђу Дра га на Јо ва но-

ви ћа Да ни ло ва и Мар ти на Пер-

бу ђи ле, као пе сни ка и пре во ди о ца, по че ла је пре не ко ли ко го ди на:

- Пре че ти ри го ди не у Бра ти сла ви, у из да њу Дру штва пи са ца иза шао је пре-вод иза бра них пе са ма из до та да шњег опу са Да ни ло ва - ре као је, пред ста-вља ју ћи го ста, Мар тин Пре бу ђи ла.

По вод за ово књи жев но ве че у Ста-рој Па зо ви био је пре вод но ви јих Да-ни ло вих пе са ма на сло вач ки је зик. Овај срп ски књи жев ник и ли ков ни кри ти чар из По же ге, до бит ник ве ли ког бро ја на гра да за по е зи ју и про зу, из-ме ђу оста лих и на гра да „Мо мо Ка пор“ и „Ла за Ко стић“ био је и управ ник Би-бли о те ке и Га ле ри је у По же ги.

- Ја сам, пре све га би бли о те кар и дра го ми је што се на ла зим у про сто-ру би бли о те ке. У до ба ди ги тал не апо-ка лип се тре ба што ви ше чи та ти књи ге, ме ни су књи ге као жи ва би ћа– сма тра Да ни лов, ко ји, ка ко ка же, пи ше „из лич-не обес ти, да би из ба цио вре ли ну из се бе“.

На пи та ње о ин спи ра ци ји од го ва ра:

- Да би се пи са ло мо ра се чи та ти и жи ве ти и ослу шки ва ти шта дру ги љу ди го во ре, јер че сто го во ре ле пе ства ри а да то га ни су ни све сни. Бе ле жио сам шта љу ди при ча ју у во зу, та ко је на стао ро ман „Шта снег при ча“. Во лим да пи-шем о на из глед не ва жним ства ри ма, ја сам пе сник ма лих ства ри, ма лих те-ма из пред гра ђа, са пи ја ца ... пи са ње о ма лим те ма ма је на чин обо га ћи ва ња и по зла ћи ва ња све та – ка же Да ни лов. Бу ду ћи да пи ше и по е зи ју и про зу, раз-ли ку је об ја снио на овај на чин:

- Пе сник ра ди са ре чи ма а про зни пи сац са ре че ни ца ма. Сма та рам да ми, са да, има мо мно го бо љу по е зи ју не го про зу, што се по твр ђу је и на ме ђу на-род ним фе сти ва ли ма на ко ји ма че сто уче ству јем.

Ода бра не пе сме Дра га на Јо ва но-ви ћа Да ни ло ва чи та ла је глу ми ца Ан дри ја на Ви де но вић. На по чет ку за ни мљи ве књи жев не ве че ри го сте, пред ма ло број ном пу бли ком, по здра-ви ла је управ ни ца Би бли о те ке „До си-теј Об ра до вић“ Дра га на Ми лаш.

Б.Р.

У СТА РО ПА ЗО ВАЧ КОЈ БИ БЛИ О ТЕ ЦИ ГО СТО ВАО ПЕ СНИК И ПРО ЗНИ ПИ САЦ ДРА ГАН ЈО ВА НО ВИЋ ДА НИ ЛОВ

Пе сник ма лих ства ри

Књи жев но ве че

Ста ро па зо вач ка оп шти на је по ква-ли те ту и бро ју гру па ко је не гу ју

из вор но на род но ства ра ла штво ме ђу нај бо љи ма у По кра ји ни а и у Ре пу бли-ци, сма тра Да ја на Ко стић, се лек тор ка ово го ди шње Оп штин ске смо тре из-вор ног ства ра ла штва у Ста рој Па зо ви.

- По себ но сам по но сна и срећ на због то га, јер сав труд ко ји је уло жен у ову област да је ре зул та те. Сви су на-

пра ви ли на пре дак и у од но су на про-шлу го ди ну про грам је мно го ква ли тет-ни ји и бо га ти ји. Искре но ве ру јем да ће све ове ну ме ре и уче сни ци би ти и на Фе сти ва лу тра ди ци је Вој во ди не – ре-кла је по сле смо тре се лек тор ка, ко ја је

од лу чи ла да без ма ло сви уче сни ци Оп-штин ске смо тре на сту пе и на Зон ској.

А на Оп штин ској смо три у До му кул ту ре у Вој ки на сту пи ле су: из Ста-ре Па зо ве - пе вач ке гру пе Удру же ња „Са на“, КУД „Бран ко Ра ди че вић“ и Жен-ска пе вач ка гру па Сло вач ког кул тур-но-умет нич ког дру штва „Хе рој Јан ко Чме лик“, из Вој ке две му шке пе вач ке гру пе „Фо ча ци“ и „Пе ру ћи ћа ни“ за тим, по пр ви пут, Кул тур но-умет нич ко дру-штво гу сла ра „Бран ко Ра ди че вић“ из Но ве Па зо ве и из Ин ђи је Из вор на гру-па „Кор дун“. Сви они, по од лу ци Да ја не Ко стић, на сту па ју на зон ској смо три 24.ју на.

Зон ска смо тра ће би ти одр жа на у Пе ћин ци ма, ма да Вој ча ни по ка зу ју ин-те ре со ва ње да, по сле успе шно ор га ни-зо ва не Оп штин ске, ор га ни зу ју и Зон ску смо тру из вор ног ства ра ла штва.

Б. Ро дић

И ква ли тет и ма сов ност- По себ но сам по но сна и срећ на због то га, јер сав труд ко ји је уло жен у ову област да је

ре зул та те. Сви су на пра ви ли на пре дак и у од но су на про шлу го ди ну про грам је мно го

ква ли тет ни ји и бо га ти ји. Искре но ве ру јем да ће све ове ну ме ре и уче сни ци би ти и на

Фе сти ва лу тра ди ци је Вој во ди не – ре кла је по сле смо тре се лек тор ка, ко ја је од лу чи ла

да без ма ло сви уче сни ци Оп штин ске смо тре на сту пе и на Зон ској

Да ја на Ко стић

Скуд „Чме лик“

Фо ча ци

Среда, 19. јун 2019. 13

ШИДwww.sid.rs

Припрема: С. Михајловић

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Та ма ра

Мил ко вић, Срем ска Ми тро ви ца

- Сва ко де те у Ср би-ји има пра во на бес-плат но и ква ли тет но основ но, па и на сред ње обра зо ва-ње јер ће та ко би ти уна пре ђен по ло жај де те та у по ро ди ци.

Јо ва на Шпа но вић, Но ва Па зо ва

- Обра зо ва ње је бит но. Не ма до брог по сла без ви шег ни воа обра зо ва ња, ми слим да би би ло до бро да и сред ња шко ла бу де оба ве-зна. Та да би пре воз и дом тре ба ло да бу де бес пла тан.

Ла зар Кље шта но вић, Ру ма

– Сред ња шко ла би те ба ло да бу де оба ве зна, про шло је вре ме ка да је основ на шко ла би ла до вољ на. Уско ро за не ке по-сло ве ни сред ња шко ла не ће би ти до вољ на.

Ми ла на Кор дић, Ин ђи ја

- Ми слим да тре ба уве сти да сред ње обра зо ва ње бу де оба ве зно за то што с тим на до гра ђу је мо на ше зна ње, сти че-мо но ва по знан ства и ис ку ства кроз шко-ло ва ње што ће нам по мо ћи да се бо ље сна ла зи мо.

Је ле на Ма лић, Шид

- Већ го ди на ма се при ча о овој ва жној те ми, али још за ко-ном ни је од ре ђе на. Сма трам да би сред-ња шко ла ите ка ко тре ба ла би ти оба ве-зна! Бу ду ће ге не ра-ци је би има ле ви ше мо гућ но сти што се ти че за по сле ња.

Да ли и сред ња шко ла тре ба да бу де оба ве зна?

И ове го ди не у Ва ши ци су одр жа ни тра ди ци о нал ни “Ја стре би ће ви

књи жев ни су сре ти”, у част тра гич но пре ми ну лог књи жев ни ка ко ји је по-нос Ва ши це и ово га де ла Сре ма. Сва-ке го ди не пи сци и љу би те љи ле пе пи-са не ре чи по кло не се, по ло же цве ће на гроб Бла го ја Ја стре би ћа и ода ју му по част за до при нос ко ји је дао срп ској књи жев но сти.

На су сре ти ма су уче ство ва ли пи-сци из Бе о гра да, Мо ро ви ћа и Ши да,

у се о ском Ло вач ком до му тим по во-дом је упри ли че на из ло жба сли ка чла но ва УЛУС-а Шид, а у умет нич ком де лу про гра ма на сту пио је На род ни ор ке стар Кул тур но обра зов ног цен-тра Шид, као и де чи је фол клор не гру пе из Ада ше ва ца, Мо ро ви ћа, Ва-ши це и Ги бар ца.

Ма ни фе ста ци ју су ор га ни зо ва ли Кул тур но обра зов ни цен тар Шид и Књи жев ни клуб “Бла го је Ја стре бић” из Ва ши це.

Оп шти на Шид за по че ла је ра до ве на ре кон струк ци ји ко ло во за на

два мо ста у цен тру Мо ро ви ћа. Због че стих про ла за ка те рет них во зи ла ко ло во зна кон струк ци ја на оба мо-ста је вид но оште ће на и нео п ход но

је би ло из вр ши ти ре кон струк ци-ју. Ра ди без бед но сти ме шта на Мо-ро ви ћа ко ји сва ко днев но пре ла зе пре ко мо сто ва на ре ци Бо сут и Сту-дви, али и због без бед но сти са о-бра ћа ја ло кал на са мо у пра ва је за-

по че ла ра до ве на ре кон струк ци ји. Ре кон стук ци ју ко ло во за на мо сто ви-ма фи нан си ра Оп шти на Шид, а тре-нут но се из во де ра до ви на ски да њу по сто је ћег ас фал та и пре свла че ње но вим.

У са ли Скуп шти не оп шти не Шид одр жа на је јав на пре зен та ци ја

о на цр ту од лу ке о из ра ди из ме на и до пу на Пла на де таљ не ре гу ла ци је за де о ни цу др жав ног пу та број 18, Не штин-Ер де вик. Јав ној пре зен та-ци ји прет хо ди ла је два де се то днев на јав на рас пра ва ко ја је тра ја ла од 24. ма ја до 12. ју на. Од лу ку о ор га ни зо-

ва њу јав не рас пра ве до не ло је Оп-штин ско ве ће, а то ком тра ја ња сва за ин те ре со ва на ли ца мо гла су сво је пред ло ге, су ге сти је и при мед бе на на црт од лу ке до ста ви ти у пи са ном об ли ку пре ко по ште или лич но на адре су Оп штин ске упра ве оп шти не Шид, а усме но пред ло ге из не ти на јав ној пре зен та ци ји.

На црт од лу ке о из ра ди из ме на и до пу на Пла на де таљ не ре гу ла ци је обра зло жио је Дра ган Пе тро вић ру-ко во ди лац Оде ље ња за ур ба ни зам Оп штин ске упра ве Шид.На кон спро-ве де не јав не рас пра ве и пре зен та ци-је, на црт од лу ке са свим при мед ба ма, пред ло зи ма и су ге сти ја ма до ста вља се Оп штин ском ве ћу оп шти не Шид.

У не де љу 16. ју на у Ви шњи ће ву је одр жа на ше ста по ре ду Ме мо ри јал на ме ђу на род на

ре га та „Ста ни ша Рад ма но вић“. Уче ство ва ло је укуп но 16 еки па, са 350 так ми ча ра, а пе хар екип-ног пр ва ка остао је у Ви шњи ће ву. Дру го ме сто за у зе ли су БСК Бор ча, а тре ће Зе мун. По бед ник Ме мо ри јал не тр ке је Не ма ња Ста ни ву ко вић из Ви шњи ће ва. Ове го ди не у ре га ти су уче ство ва ле и еки пе из Ре пу бли ке Бо сне и Хер це го ви не и Ре-пу бли ке Хр ват ске. Ма ни фе ста ци ју су отво ри ли Бран ко Но ва ко вић пред сед ник Спорт ског са-ве за оп шти не Шид и пред сед ник Са ве та ме сне за јед ни це Ви шњи ће во Ра ди вој Ве те ха.

На ред ног ви кен да, 22. ју на, Ви шњи ће во ће би ти до ма ћин 2. ко ла ми ни ка јак и пи о нир ске ли ге Ср би је.

У МО РО ВИ ЋУ

Ре кон струк ци ја ко ло во за на мо сто ви ма

ОДР ЖА НА ЈАВ НА ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈА

О де о ни ци др жав ног пу та Не штин Ер де вик

ОДР ЖА НА МЕ МО РИ ЈАЛ НА МЕ ЂУ НА РОД НА РЕ ГА ТА

По бед нич ки пе хар остао у Ви шњи ће ву

Пе хар екип ног пр ва ка остао у Ви шњи ће ву

ПРО ТЕ КЛОГ ВИ КЕН ДА У ВА ШИ ЦИ

Одр жа ни “Ја стре би ће ви књи жев ни су сре ти”

Су срет књи жев ни ка у Ва ши ци

У понедељак, 17. јуна у просторија-ма општине уручени су уговори

за студенске стипендије најбољим сту-дентима инђијске општине за школску 2018/2019.годину. Право на стипендију

у овој школској години остварило је 90 студената. Приликом уручења уговора председник општине Инђија Влади-

мир Гак је истакао да након завршетка студија за младе људе је најважније да реше питање запослења и стамбено питање, у чему локална самоуправа жели да им помогне кроз изградњу кадровских станова, као и стварањем услова за радна места.

- Имамо 90 потписаних уговора, 90 студената који, заиста представљају понос општине Инђија, и као што и пише у овој малој похвали коју смо уз сваки уговор приложили од општине Инђија, да смо заиста поносни, управо на ове људе. Они представљају будућ-ност и мислим да на најбољи могући начин показујемо колико нам је стало до положаја студената и да покажемо колико заиста бринемо, како данас када причамо о стипендијама, и зато смо поменули ове пројекте који их чекају у будућности након завршених студија. Наравно, да ми је задовољс-тво што смо стипендије успели да по-дигнемо са 7,5 хиљада динара колико

су оне износиле у тренутку када смо преузели одговорност, па данас на 15 хиљада динара. Када говоримо о нов-чаном износу, до сада сам увек могао да обећам две три хиљаде више да ће бити стипендија у претходне три годи-не, сада нисам то смео да обећам, али сам уверен да ћемо успети да подиг-

немо стипендију још за хиљаду две у минимуму – рекао је приликом уру-чења уговора студентима председник Гак, додавши да повећање износа сти-пендије зависи од реализације неких важних инвестиција. Међутим, нагла-сио је, за локалну власт најважније да младе људе задржи у општини, те да

су спремни да сваком свршеном ви-сокошколцу помогну у проналажењу запослења, али и да младим кадрови-ма омогуће да реше и своје стамбено питање кроз изградњу кадровс-ких станова које ће након 22 године моћи да откупе под веома повољним условима. Г. М.

По 15.000 динара за 90 најбољих студената

Студенти са председником општине

Уручење уговора

Среда, 19. јун 2019.14

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

У сре ду, 12. ју на одр жа на је сед ни ца Оп штин ског

Ве ћа оп шти не Бе о чин ко јом је пред се да вао пред сед ник Ве ћа и оп шти не Бе о чин, Ми-

тар Ми лин ко вић. На днев-ном ре ду ове сед ни це на шло се 20 та ча ка и то: пред лог од лу ке о да ва њу са гла сно сти на ко нач ни на црт уго во ра о јав но-при ват ном парт нер-ству за вр ше ње услу га ре-кон струк ци је и мо дер ни за-ци је си сте ма јав ног осве тље-ња при ме ном ме ра уште де енер ги је са лед тех но ло ги јом на те ри то ри ји оп шти не Бе о-чин, пред лог од лу ке о окон-ча њу по ступ ка ли кви да ци је над Јав ним пред у зе ћем „Гра-ђе вин ско зе мљи ште и пут на при вре да“ Бе о чин – у ли кви да ци ји, пред лог од лу ке о рас по де ли ли кви-да ци о ног остат ка ЈП „Гра ђе вин ско зе-мљи ште и пут на при вре да“ Бе о чин – у ли кви да ци ји, пред лог ре ше ња о при-хва та њу Го ди шњег из ве шта ја о по сло-ва њу Јав ног пред у зе ћа „ То пла на“ Бе о-чин за 2018. го ди ну, пред лог ре ше ња о да ва њу са гла сно сти на од лу ку о из-ме на ма и до пу на ма Го ди шњег про гра-ма по сло ва ња ЈКП „Бе о чин“ Бе о чин за 2019. го ди ну, пред лог ре ше ња о да ва-њу са гла сно сти на од лу ку о из ме на ма и до пу на ма по себ ног про гра ма ко ри-шће ња суб вен ци ја из бу џе та оп шти не Бе о чин за 2019. го ди ну ЈКП „Бе о чин“ Бе о чин, пред лог ре ше ња о да ва њу са-гла сно сти на из ве штај о ра ду Пра во-бра ни ла штва оп шти не Бе о чин за 2018.

го ди ну, пред лог ре ше ња о раз ре ше њу и име но ва њу пред сед ни ка и чла на Над зор ног од бо ра Јав ног пред у зе ћа „То пла на“ Бе о чин, пред лог ре ше ња о раз ре ше њу и име но ва њу чла на Управ-ног од бо ра Пред школ ске уста но ве “Љу ба Стан ко вић“ Бе о чин ис пред ло-кал не са мо у пра ве, пред лог ре ше ња о раз ре ше њу и име но ва њу пред сед ни ка и чла на ман дат но-иму ни тет ске ко ми-си је, пред лог ре ше ња о раз ре ше њу и име но ва њу пред сед ни ка и чла на Ко ми си је за ка дров ска и ад ми ни стра-тив на пи та ња и рад не од но се, пред лог од лу ке о утвр ђи ва њу про је ка та цр ка ва и вер ских за јед ни ца за ко је се одо бра-ва ју сред ства из бу џе та оп шти не Бе о-чин за 2019. го ди ну, пред лог ре ше ња о име но ва њу ко ми си је за оце њи ва ње

про је ка та за оства ри ва ње јав-ног ин те ре са у обла сти јав ног ин фор ми са ња за 2019. го ди ну ко ји се фи нан си ра ју из бу џе та оп шти не Бе о чин, раз ма тра ње на цр та јав ног огла са за оту ђе-ње гра ђе вин ског зе мљи шта у јав ној сво ји ни ра ди из град ње по слов них, стам бе них, по-слов но-стам бе них и стам бе-но-по слов них обје ка та пу тем јав ног над ме та ња, пред лог ре-ше ња о обра зо ва њу ко ми си је за спро во ђе ње по ступ ка оту ђе-ња и да ва ња у за куп гра ђе вин-ског зе мљи шта у јав ној сво ји ни оп шти не Бе о чин као и упо зна-ва ње са ин фор ма ци јом о при-пре мље но сти си сте ма од бра не од гра да за се зо ну 2019. го ди не на те ри то ри ји ра дар ског цен-

тра „Фру шка Го ра“ и зах те вом за до ста ву по да та ка о ште ти на по љо при вред ним кул ту ра ма про у зро ко ва ним деј ством гра да то ком 2019. го ди не на те ри то ри ји ра дар ског цен тра „Фру шка Го ра“.

На сед ни ци су раз ма тра ни и усво-је ни и сле де ћи до ку мен ти: са гла сност Оп штин ског ве ћа на по сту пак ус по ста-вља ња слу жбе но сти про ла за на пар це-ли ко ја ни је у јав ној сво ји ни оп шти не Бе о чин у ко рист оп шти не и ре ше ње о фор ми ра њу ко ми си је за спро во ђе ње по ступ ка не по сред не по год бе ра ди при ба вља ња не по крет но сти у јав ну сво ји ну оп шти не Бе о чин.

Као и увек сед ни ца Ве ћа за вр ше на је ре дов ном тач ком днев ног ре да ко-ја се од но си ла на при сти гла пи та ња, пред ло ге и зах те ве.

Уни ја же на Оп штин ског од бо ра Срп-ске на пред не стран ке Бе о чин одр-

жа ла је свој ре до ван рад ни са ста нак у по не де љак 10. ју на у Кон гре сном цен-тру „Цеп тор“ Ан дре вље на ко ме су ана-ли зи ра ни до са да шњи рад и опре де ље-ни прав ци и ди на ми ка бу ду ћег ра да и ак тив но сти.

Са ста нак је ор га ни зо ва ла пред-сед ни ца Уни је же на др Ми ро сла ва

Пу ша ра, а на овом ску пу је, по ред из ве шта ја о ра ду и на ред ним за да-ци ма, ис так ну та ве ћа по тре ба еко-ном ског и по ли тич ког ја ча ња же-на, по ди за ња ни воа здрав стве не по све ће но сти и без бед но сти же на, као и ве ће укљу че но сти же на ру-рал них сре ди на у свим струк ту ра-ма ра ди ја ча ња њи хо вог по ло жа ја у дру штву.

НА СА СТАН КУ УНИ ЈЕ ЖЕ НА ОО СНС БЕ О ЧИН

О еко ном ском осна жи ва њу же на

Са ста нак у Кон гре сном цен тру

ОДР ЖА НА СЕД НИ ЦА ОП ШТИН СКОГ ВЕ ЋА

Про ме не у управ ним и над зор ним од бо ри ма

Ми тар Ми лин ко вић, пред сед ник Оп штин ског ве ћа и Оп шти не Бе о чин

Ис пред хрт ко вач ке Основ не шко-ле „Ми лош Цр њан ски“ за вр ше ни

су ра до ви на ас фал ту ра њу пар кинг про сто ра, ко ји ће зна чај но до при не-ти без бед но сти са о бра ћа ја и лак шем при ла ску обра зов ној уста но ви. Ово су ре чи чла на Са ве та Ме сне за јед ни це Хрт ков ци, Ми ла на Абра мо ви ћа, ко ји до да је да се школ ски пар кинг на ла зи уз јед ну од нај про мет ни јих са о бра ћај-ни ца у зе мљи, на пу ту М21 ко ји по ве-зу је Ру му и Ша бац. Уре ђе њем пар кинг про сто ра ве ли чи не 50 пу та 7 ме та ра обез бе ди ће се око 22 пар кинг ме ста, што је за до во ља ва ју ће за по тре бе на-став ни ка и школ ског осо бља у овој се-о ској шко ли.

- За хвал ни смо ло кал ној са мо у пра-ви што је пре по зна ла не ке бит не ства-ри ко је су нео п ход не за по бољ ша ње

усло ва жи вље ња у на шој ме сној за јед-ни ци, а по себ но пар кинг ко ји је из без-бед но сних раз ло га из у зет но би тан не са мо за школ ску де цу, пред школ це већ и за гра ђа не, јер се пре ко пу та на ла зе ме сна кан це ла ри ја и ме сна за јед ни ца. Пар кинг је зна ча јан за без бед ност де це на ро чи то у зим ским усло ви ма ка да се ства ра ју ве ли ке ру пе , ка да су сви из-бе га ва ли да се пар ки ра ју, јер за то ни су има ли усло ва. Ово је про мет на са о бра-ћај ни ца и во за чи су углав ном гле да ли где да ста ну, че сто су за у зи ма ли тра-су во жње ку да иду ка ми о ни и особ на во зи ла. Ме ђу тим, са да има ју до вољ но про сто ра на пар кин гу и без бед но је да се и укљу че и ис кљу че из са о бра ћа ја, ре као је Ми лан Абра мо вић, члан Са ве-та МЗ Хрт ков ци.

С.Бе ло тић

Ме те о ро ло зи за на ред не да не на-ја вљу ју на ста вак ви со ких тем-

пе ра ту ра, па је ко ри сно про чи та ти са ве те ка ко се са чу ва ти од вру ћи не и ка ко ви со ка тем пе ра ту ра из над 32 сте пе на, по ве ћа на вла жност и сма-ње на бр зи на стру ја ња ва зду ха ути чу на на ше здра вље. Са ве ти нам сти жу из За во да за јав но здра вље Срем ска Ми тро ви ца, од прим. др На де Зец

Пет ко вић, спе ци ја ли сте со ци јал не ме ди ци не.

-Ка да се спо ља шња тем пе ра ту ра при бли жи тем пе ра ту ри те ла је ди ни ме ха ни зам тер мо ре гу ла ци је је зно-је ње. Оно не сни жа ва те ле сну тем пе-ра ту ру, не го се ис па ра ва њем зно ја с по вр ши не ко же по сти же хла ђе ње. Уко ли ко ду же бо ра ви мо на сун цу, а не ма мо до бру тер мо ре гу ла ци ју, под ло жни смо мно гим здрав стве-ним про бле ми ма. Да би то спре чи-ли, не би тре ба ло без пре ке по тре-бе из ла зи ти из ку ћа, а по себ но би ста ри је осо бе и хро нич ни бо ле сни ци тре ба ло да бо ра ве у рас хла ђе ним про-сто ри ја ма или у хла до ви ни пар ка. Та-ко ђе је по жељ но осве жа ва ње воћ ним на пи ци ма, ми не рал ном во дом, узи ма-ње сла до ле да, лу бе ни ца, ди ња, во ћа, воћ них са ла та, чор би од по вр ћа...Пре-по ру чу је се ла га но оде ва ње, но ше ње ком фор не оде ће од при род них ма те-ри ја ла и све тли јих ни јан си, ста вља ње пе шки ра и хлад них обло га око те ла, за-шти ту очи ју и ко же од сун ца. Је дан од ра них зна ко ва по тен ци јал ног то плот-ног стре са је то плот ни осип. Ја вља се

због то га што ко жа и оде ћа ду же оста ју вла жне, услед не ис па ре ног зно ја. То-плот ним оси пом мо гу би ти за хва ће не ма ле по вр ши не ко же, али и цео тор зо. Пре по ру чу је се че сто пре свла че ње у чи сту и су ву оде ћу и као ме ра пре вен-ти ве, а и док тра је ле че ње.Код не пот-пу не акли ма ти за ци је до ла зи до ото ка ру ку и но гу и то се кла си фи ку је као то плот ни едем. До опо рав ка до ла зи за дан-два и то на кон бо рав ка у хлад ни-јем окру же њу. Да би смо сма њи ли ри-зик од то плот ног стре са, нео п ход но је пред у зе ти ме ре пре вен ци је. То су, из-

ме ђу оста лих, сма ње ње ин тен зи те та фи зич ке ак тив но сти или скра ће ње вре ме на из ло же но сти деј ству по ви-ше не спољ не тем пе ра ту ре, ре дов ни унос теч но сти, што зна чи јед на ча ша во де сва ких 20 ми ну та у уста ље ном рит му, без об зи ра на евен ту ал но од-су ство осе ћа ја же ђи, вре мен ска пре-ра спо де ла фи зич ких ак тив но сти са про ду же ним ин тер ва ли ма од мо ра у рас хла ђе ном про сто ру – об ја шња ва др На да Зец Пет ко вић, из За во да за јав но здра вље Срем ска Ми тро ви ца.

Пре ма ње ним ре чи ма, у гру пу осо-ба са по ве ћа ним ри зи ком по здра-вље у усло ви ма по ви ше не спо ља шње тем пе ра ту ре спа да ју осо бе са по ре ме-ћа јем здра вља ти па: хи пер тен зи ја, ком-про ми то ва на пе ри фер на цир ку ла ци ја, ди а бе тес мел ли тус, це ре бро ва ску-лар на па то ло ги ја, го ја зност, хро нич на оп струк тив на бо лест плу ћа или дру га хро нич на обо ље ња ре спи ра тор ног си-сте ма, бу бре жна обо ље ња, ал ко хо ли-

зам, обо ље ња ко же ко ја на за хва ће ном под руч ју ком про ми ту ју рад зној них жле зда. Ри зи ку од обо ље ва ња услед пре ме ћа ја ме ха ни зма тер мо ре гу ла ци-је из ло же не су и ка те го ри је здра вих љу ди: ма ла де ца, за по сле ни у по љо-при вре ди, ди рект но из ло же ни деј ству УВ зра ка и по ви ше не спољ не тем пе ра-ту ре, за по сле ни у ин ду стри ји, за по сле-ни ко ји бо ра ве у ло ше вен ти ли ра ним про сто ри ја ма, као и про фе си о нал ни спор ти сти или осо бе ко је упра жња ва ју ре кре а ци ју на отво ре ним те ре ни ма.

С. Ми хај ло вић

ИС ПРЕД ОСНОВ НЕ ШКО ЛЕ

За без бед ни ји са о бра ћај

Уре ђе ње школ ског пар кин га

ОД ВРУ ЋИ НЕ

Ча ша во де на сва ких 20 ми ну таПре по ру чу је се ла га но оде ва ње, но ше ње ком фор не оде ће од при род них

ма те ри ја ла и све тли јих ни јан си, ста вља ње пе шки ра и хлад них обло га

око те ла, за шти ту очи ју и ко же од сун ца

Осве же ње на вру ћи на ма

Среда, 19. јун 2019. 15

ПЕЋИНЦИПрипрема: С. Лапчевићwww.pecinci.org

На прослави десетогодишњице програма "За чистије и зеленије

школе у Војводини", одржаној недав-но у Сремским Карловцима, уручене су награде најуспешнијим образовним установама које су учествовале у овом програму. Међу најуспешнијим школа-ма и ове године је била Основна школа "Душан Вукасовић Диоген" из Купино-ва, а награду је у име установе прими-ла директорка Љиљана Живковић.

Реч је о програму Покрајинске вла-де, који се реализује десет година, с циљем да се у вртићима, школама и ло-калним заједницама широм Војводине подигне свест и лична одговорност за своју околину од најмлађих дана, а награде најуспешнијим установама су уручили потпредседници Покрајинске владе Ђорђе Милићевић и Михаљ

Њилаш

Потпредседник Милићевић је

нагласио да импресивне бројке говоре о томе шта је све постигнуто кроз ову акцију у протеклој деценији.

- Стотине школа и образовних ин-ституција широм Војводине учествова-ло је годинама уназад у овој акцији, а у овој јубиларној години постигнути су и најбољи резултати, казао је Милићевић и навео податак да се за учешће у про-граму пријавило 128 школа и предшкол-ских установа из Војводине, а награђено је 60 чији су ученици и наставници-мен-тори били најуспешнији.

Ове године најуспешније школе очекује једнодневни излет у заштиће-на подручја природе и семинар за на-ставнике. Након завршеног програма свечаности, ученици су учествовали у еколошким играма на тргу у центру Сремских Карловаца, а након игара уследио је обилазак културно- исто-ријских знаменитости.

Ученици шестог и седмог разреда Ос-новне школе "Слободан Бајић Паја" из

Пећинаца, учесници школских, општин-ских и окружних такмичења из историје награђени су излетом у Купиново, у окви-ру којег су, са наставницима историје Да-

ријом Босанчић и Миланом Девићем, посетили културно-историјске знамени-тости у овом насељу.

Са културно-историјском баштином овог краја опширније их је упознао архе-олог Перица Одобашић.

- Нарочито интересовање ученици су показали за историјски период српске деспотовине, њену егзистенцију и крај везан управо за Купиник. Историјске личности везане за овај простор, попут Змаја Огњеног Вука, Мајке Ангелине, дес-пота Јована и других оставиле су снажан утисак на ученике који нису имали при-лику да о њима сазнају из уџбеника, каже Одобашић.

У дворишту Етно куће Путник младе историчаре је поздравила директор-ка пећиначке Туристичке организације Љубица Бошковић, која их је укратко упознала са туристичким потенцијалима општине Пећинци.

- Деца су наши најдражи посетиоци, а увек се посебно обрадујемо малиша-нима из наше општине. За овај наград-ни излет Општина Пећинци је бесплат-но уступила минибус, а Туристичка организација је све услуге одрадила

бесплатно. И овај излет је део акције "Упознајмо своју општину да бисмо је више волели" коју у сарадњи са обра-зовним установама из наше општине и пећиначком локалном самоуправом спроводимо континуирано дуже од две године. Локалитети које су ученици данас имали прилику да посете само су део Једнодневне туристичке руте кроз општину Пећинци, која се до сада показала као најуспешнији производ у нашој туристичкој понуди, рекла нам је Бошковић.

А по речима наставнице Дарије Бо-санчић ово је за ученике било врло пози-тивно искуство.

- Важно је да се деца упознају најпре

са историјом свог родног краја и да им то буде основа за шире упознавање са националном историјом. Неки од њих су први пут имали прилику да на терену ви-зуелизују материју коју смо већ обрађи-вали на часовима и да историју доживе на један другачији начин. Имали смо од-личне домаћине и мислим да је ово сјајна прича. Надам се да ће постати пракса да ученике који показују посебно интересо-вање за историју на овај начин упознаје-мо са баштином родног краја, изјавила је Босанчић.

Након "радног“ дела програма, гости-ма је посебно пријала вожња минибусом "Зелени змај“ кроз предео Специјалног резервата природе Обедска бара.

Наставници ентузијасти из свих зе-маља бивше Југославије сусрели

су се недавно у Будви. Асоцијација “АНН Екс-Ју”, која окупља најбоље наставнике ентузијасте са простора бивше Југославије, са циљем да их умрежи, учини видљивијим, подржи, и промовише, организовала је у том граду Другу образовну конферен-цију под називом „Свијет образовања брише границе“.

Том приликом, додељене су и на-граде под називом „Најбољи настав-ник бивше Југославије“, а један од до-битника овог вредног признања био је и Александар Саша Ђорђевић из Шимановаца, запослен као васпитач у Предшколској установи „Звездара“ у Београду.

Титулу једног од најбољих настав-ника бивше Југославије добио је пре свега захваљујући пројекту на који је у

Будви скренута посебна пажња као на пример добре наставничке праксе у раду са децом у вртићу. Реч је о Ђорђе-вићевом пројекту „Моја Србијица“, на основу којег је снимљен истоимени серијал који се тренутно емитује на Радио телевизији Војводине, а који је на Конференцији представљен као један од укупно два таква проје-кта васпитача у вртићу на просторима бивше Југославије.

На седници Општинског већа општи-не Пећинци, донет је Закључак о

награђивању ученика генерације и носи-лаца Вукове дипломе у све три основне школе у општини Пећинци и у пећинач-кој Средњој техничкој школи "Миленко Веркић Неша". Ове године награде ће добити четири ученика генерације и 16 носилаца Вукове дипломе.

- Закључком је предвиђено да и ове године пећиначка локална самоуправа награди ђаке генерације са по 30.000, а вуковце са по 15.000 динара. Ово је ду-гогодишња пракса у нашој општини, а од прошле године ове награде су увећане за 50 одсто. Овим наградама желимо да поручимо деци да се рад исплати и да

их подстакнемо да уче још више. Ово је само једна од мера подршке образовању које спроводи пећиначка локална само-управа. Стипендирамо студенте, регре-сирамо путне трошкове и студентима и средњошколцима, најуспешније ученике у учењу и у спорту награђујемо бесплат-ним летовањем, сваке године одлични ученици током целе купалишне сезоне имају бесплатан улаз на пећиначке базе-не, организујемо бесплатну школу пли-вања за све ученике, а ученике који су постигли добре резултате на школским такмичењима награђујемо екскурзијом, изјавио је председник општине Пећинци мр Жељко Трбовић.

Већници су дали позитивно мишљење на Извештај о раду за 2018. годину Ту-ристичке организације општине Пећин-ци. Директорка Туристичке организације Љубица Бошковић подсетила је да је ТО најмлађа установа у општини Пећинци, која у последње три године интензив-но ради на промоцији туристичких по-тенцијала пећиначке општине, али и на обогаћивању садржаја на туристичким локалитетима.

- То нам је у последњих неколико го-дине полазило за руком, пре свега зах-ваљујући подршци Општине Пећинци, али и министарстава и покрајинских се-кретаријата који су препознали и подржа-ли наш рад. Прошле године је у дворишту Аксентијевог кућерка изграђено ново дечје игралиште захваљујући донацији

Швајцарске агенције за развој и сарадњу. Такође прошле године, од Министарства трговине, туризма и телекомуникација добили 200.000 динара за организацију Регате Мајке Ангелине, од Покрајин-ског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство 260.000 за организацију Курзовина феста, а крајем прошле године од Покрајинског секре-таријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама доби-ли смо милион динара за санацију Етно

куће Путник у Купинову. Ови радови су још увек у току и требало би да буду за-вршени до краја лета. Током прошле го-дине интензивно смо радили на промо-цији Једнодневне туристичке руте која повезује крајњи север и крајњи југ наше општине и која се до сада показала као наш најуспешнији туристички производ, јер циљ нам је да туристе најразличи-тијим садржајима што дуже задржимо у нашој општини, рекла је Бошковић и до-дала да су манифестације које из године

у годину привлаче све више посетилаца, попут Регате Мајке Ангелине, Гибаниција-де, Курзовина феста и Дана змајева, зна-чајан сегмент рада ТО, али да ова устано-ва пружа логистичку подршку и свим ма-нифестацијама које организују установе, удружења грађана и месне заједнице на територији пећиначке општине.

На истој седници, већници су дали позитивно мишљење и на извештаје о раду за 2018. годину Центра за социјални рад, ЈКП "Сава", Дома здравља "Др Дра-ган Фундук", Агенције за развој општине Пећинци, ЈУ "Спортски центар", Општин-ске управе, као и на кварталне извештаје јавних комуналних предузећа "Сава", "Во-довод и канализација" и "Путеви општи-не Пећинци".

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ:НАГРАДЕ ЗА НАЈЗЕЛЕНИЈЕ ШКОЛЕ

“Диогенова” међу награђенима

“Диогенова” међу најзеленијим школама

Вредно признање Александру Ђорђевићу

Деспотовина у фокусу

Историчари у Купинову

СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Награде за вуковце и ђаке генерацијеСа седнице Већа

Љубица Бошковић

Мр Жељко Трбовић

Среда, 19. јун 2019.16

Када имате манифес-тацију која траје че-

тири деценије, онда не можете да посумњате у њен квалитет, као ни у посвећеност оних који иза ње стоје. Много труда и рада мештани Гргуре-ваца, њихова удружења и појединци уложили су у “Коло Срема” и управо захваљујући томе, ми да-нас имамо привилегију да уживмо у прелепом фолклору и умешности момака и девојака који из године у годину долазе у Фрушкогорје како би показали да традиција није избледела и да генерације које долазе знају да вреднују оно што су им преци оставили у наслеђе. Овим речима је за-меник начелника митровачке Управе за културу Зоран Мишчевић свечано отворио још једно “Коло Срема”, које је протекле суботе одржано у Гргуре-вцима.

- Локална самоуправа је ту да по-могне и подржи, али је на Гргуревча-нима да очувају ову заиста прелепу традицију. “Коло Срема” је догађај који обнавља живот не само у маленим Гр-гуревцима, већ у читавом Фрушкогорју и пружа наду да друштвени и културни живот у нашим селима има лепу будућ-ност, рекао је Мишчевић.

И заиста, чињеница да пред собом имамо фестивал који траје 40 година

заиста обавезује, нарочито ако у обзир узмемо податак да млади своја села напуштају не само због материјалних разлога, већ и због укупног лошег стања, добрим делом узрокованог недостатком квалитетног културног и друштвеног живота. Због тога је очу-вање “Кола Срема” обавеза не само Гр-гуревчана, већ и локалне самоуправе која управо у овој светковини народ-ног шаренила и младости може и мора да пронађе модел и за друга успавана и тек пробуђена митровачка села.

Програм овогодишње смотре фолк-лора на којем је наступио велики број играча из свих делова Срема, али и из Београда и Републике Српске и других крајева, нарочито су обогатиле марљи-ве сремачке жене, чланице удружења жена из Великих Радинаца, Бешенова, Лежимира, Чалме, Гргуреваца, Манђе-лоса, као и жене из Геронтолошког центра “Срем” из Руме. Оне су, уз песму

и игру, многобројним посетиоцима овогодишњег “Кола Срема” показале своје умеће и представиле традици-оналне начине припреме домаћих колача и рукотворина, указавши при томе на могућност споја традиционал-ног и модерног.

- Важно је да смо скупа, да се дру-жимо, да се помажемо. “Коло Срема” је сигурно једна од најважнијих мани-фестација у нашим селима и сигурно

најдуготрајнија. То довољно сведочи о утицају који има и потреби да буде сачувана. Чињеница да је из године у годину све више младих у публици, да су млади ангажовани у реализа-цији манифестације и на крају, да су управо млади главни актери-играчи, показатељ је да традиција и модерно могу руку под руку. Нас, жене које се трудимо да у својим селима очувамо традицију то највише радује и предста-вља нам највеће задовољство, рекла је у име Удружења жена “Женски свет” из Чалме Снежана Симеуновић.

„Коло Срема”, према речима Љиља-

не Недељковић, једног од главних организатора и председнице Удру-жења жена “Вишња” из Гргуреваца, замишљена је и организована са наме-ром да окупља омладинске фолклорне ансамбле са територије Срема, који у нетакмичарским наступима показују део свог умећа.

- У питању је дакле ревијална ма-нифестација, а по правилу, такве ма-нифестације су најлепше. Дружимо се, играмо и певамо. Одлично забављамо и скрећемо пажњу на потребу чувања народне игре и шаренила. Прво Коло Срема је одржано у рано пролеће 1979. године у сали Дома културе у Гргуревцима. Настављено је да се одр-жава сваке наредне године, с тим што је постепено померано време одржа-вања у топлије доба године.

Непрекидно је одржавано до 1990. године, када смо морали да прекине-мо због општих околности, али је бр-же-боље обновљено и искрено да кажем, радујемо се сваком новом “колу” и радо га очекујемо, каже Љиља Недељковић.

Ове године, на бини у гргуревачкој Основној школи “Бошко Палковљев-нић-Пинки” наступали су фолклораши из Републике Српске, из Сремске Мит-ровице, Мартинаца, Инђије, Пећинаца, певала је етно-група “Српски дом”, а смењивале су се игре и песме из Сре-ма, Мачве, Шумадије, преплитале су се са песмом српског народа Босне и Хер-цеговине, све до Косова и Метохије.

Задовољан овогодишњим “Колом Срема” био је и митровачки градона-челник Владимир Санадер који је ово значајно културно дешавање посма-трао из публике. За њега, окупљање великог броја младих у селима само по себи представља велику вредност. Њихово укључивање у реализацију различитих пројеката у руралним де-ловима града још већу, а чињеница да се тим пројектима спајају традиција и модерно, проверено добро и ново, што тек треба да буде потврђено као успешно даје “Колу Срема” највећу вредност. Ону на којој ова јединствена смотра омладинског фолклора код нас и истрајава већ четири деценије.

С. Л – С. Ни.

Чињеница да пред собом имамо фестивал

који траје 40 година заиста обавезује, нарочито

ако у обзир узмемо податак да млади своја

села напуштају и због недостатка квалитетног

културног и друштвеног живота. Због тога

је очување “Кола Срема” обавеза не само

Гргуревчана, већ и локалне самоуправе која

управо у овој светковини народног шаренила

и младости може и мора да пронађе модел и за

друга успавана и тек пробуђена митровачка села

Деценије које обавезују!

Дефиле учесника

Зоран Мишчевић отвара “Коло Срема”

Oд Срема до Косова

Са наступа

Ништа без тамбуре

Део публике

Среда, 19. јун 2019. 17

m:SAT tvNAJBOLJA TELEVIZIJA ZA SELA I VIKEND NASELJAmts� ��� ������� �� ��� ������� � ���� ������� m:SAT tv koja �������������������������� � ����������������������- ������ ������ ���� � ������ � �������������������������������� ��� ������ �� ���������� ���������� ��� �� �� � !� � ���� ������ ����������� �� � ������� ������������� ������������ � ��� ��������� �� ��������� ���� ��� �� ��� ���� �� ��� �������� ������������������������� �� ������������������������������������������������������������������������� ����� ���������� � ���� ���� � ����"�� ���� �#� ��� ������������������

$����� �� ������� �������������� ���������������������-��� �� � ���������������� ��������������%� ����������� -�������� ������������� �������� �������������������������-������ !��� ��&'(���������� ���������� ��)����� ��!� ���*��� �������� ������������������������� ��������!������-����������� �������������!""�#���������������$����� """��������#�������������%�&��$����������������� ����� �

PRVIH

PET

MESECI

1 DINAR

��������

����!�+,���������� ���������������.������ ���� ���������������� ����� � �����������������*������ ������������� ���

/������ ������������������po ceni od jednog dinara���������������� ���

/��������������� ������������0�1+������������ ��������������� � ��������������� ��� ����!�����!�������������� � �� ������������������� ��� ��� �2�����������3�������� ���������������� �� �������������������������� ��������������-��� ��!���������������������m:SAT ���� ����������

На Тр гу вој во ђан ских бри-га да у Срем ској Ми тро-

ви ци ће до ок то бра би ти Трг мла дих по љо при вред ни ка по што је у уто рак 11. ју на, у ор га ни за ци ји Аген ци је за ру рал ни раз вој гра да, отво-ре но ово за ни мљи во ме сто. Ра ди се о ак тив но сти ко ја има за циљ да по мог не мла-дим по љо при вре ди ци ма у пла сма ну њи хо вих про из во да па су на тр гу по ста вље не те зге где се мо же ку пи ти све же до-ма ће во ће и по вр ће као и мед, џе мо ви, слат ко, со ко ви, до ма ћа пи ћа ...

Ак ци ја ко ја се ор ган зи у је дру ги пут то ком ле та при ву кла је па жњу гра ђа на

и про из во ђа ча , па су за то у Аген ци ји од лу чи ли да је ове го ди не про ду же и тра ја ће ду же не го што је то би ло ла не.

- За ин те ре со ва ност по сто-ји и ове го ди не та ко да смо се од лу чи ли да по но во ор га ни зу-је мо овај Трг ма лих по љо при-вред ни ка. По ред мла дих по-љо при вред ни ка, уче сту ју и же-не са те ри то ри је на шег гра да ко је се ба ве по љо при вре дом. Ова ак ци ја има ви ше стру ке по зи тив не ефек те и бе не фи те, а то су пре све га што ло кал на са мо у пра ва афир ми ше, фа во-ри зу је и по ма же ло кал не по-љо при вред не про из во ђа че. Сва ки гра ђа нин ко ји ку пи ов де

не ки про из вод по ма же та ко ђе на ше ло-кал не по љо при вред не про из во ђа че и мо гу би ти си гур ни ка да ку пе не ко во ће или по вр ће да је то свеж ло кал ни про-из вод ко ји је убран на на на шим њи ва-ма и ми тро вач ким воћ ња ци ма. За са да има шест по љо при-вред них про из во-ђа ча, њи хов број ће се ме ња ти и на дам се да ће их би ти и ви ше, а ме ња ће се и њи хо ви про из во-ди ка ко бу ду до ла-зи ли то ком се зо не - ре као је Пе тар Са мар џић, ди рек тор Аген ци је за ру рал ни раз вој гра да.

Да се на овај на чин олак ша ва про-да ја мла дим про из во ђа чи ма у пољ-при вре ди по твр ђу је Бо јан Ри ђо шић

из Срем ске Ми тро ви це про из во ђач по вр ћа.

- Ова кве ства ри су ја ко бит не за по љо при вре ду уоп ште, а по го то во за мла де по љо при вред ни ке, као што

сам и ја из про стог раз лога што олак-ша ва пла сман ро бе ко ју сам ја про-из вео. На овај на чин на ма се пру жа мо гућ ност да за ра ди мо не што ви ше не го што би то про да јом на ве ли ко, ујед но Ми тров ча ни има ју при ли ку да за свој но вац до би ју ква ли тет не до ма ће про из во де и на дам се да ће као про шла и ова го ди на би ти успе-шна за нас из ла га че, та ко да ми слим да смо сви на до бит ку - ре као је Бо јан Ри ђо шић.

Но вим се зон ским во ћем и по вр-ћем по ну да на овом тр гу ће се стал но обо га ћи ва ти.

С.Ђ.-Сл.Н.

Пре ко тр га лак ше до ку па цаАк ци ја има ви ше стру ке по зи тив не ефек те и бе не фи те, а то су пре све га што ло кал на са мо у пра ва афир ми ше,

фа во ри зу је и по ма же ло кал не по љо при вред не про из во ђа че

На тр гу

Бо јан Ри ђо шић, про из во ђач

Пе тар Са мар џић, ди рек тор Аген ци је за ру рал ни раз вој гра да

Трг мла дих по љо при вред ни ка

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Про да јем се о ско до ма ћин ство у Рав-њу на 20 ари пла ца, це на по вољ на, до го вор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Про да јем 75 ари зе мље у Но ћа ју. Тел: 063/248-011

- Про да јем ку ћу на пла цу од 8 ари.две пар це ле и зла зе на две ули це, це на 25.000 евра. Тел. 063/32-12-55

- Про да јем спрат ну ку ћу у на се љу Орао, це на 80.000 евра.Тел: 065/32-11-255

- Про да јем 16 ари пла ца под усе вом код Чар де. Тел: 061/23-72-555

СТА НО ВИ

- Про да јем стан 62м2 на се ље Ни ко-ла Те сла, Срем ска Ми тро ви ца. Тел: 063/11-57-005

- Про да јем дво со бан стан 51м2 у на-се љу М. Ху ђи осмо спрат ни ца. Тел: 065/321-12-55

- Из да јем на ду жи пе ри од не на ме штен јед но и по со бан стан 46м2 у бли зи ни оп ште бол ни це. Тел: 064/31-88-461

- По вољ но из да јем апарт ма не на Зла-ти бо ру бли зу је зе ра. Тел: 062/176-15-42

СТА НО ВИ

- Из да јем дво ри шни стан са ба штом, Срем ска Ми тро ви ца, ули ца Цр но гор-ска број 4. Тел: 631-102 и 631-099

-Из да јем дво ри шну гар со ње ру жен-ској осо би, у Кра ља Пе тра I у Срем ској Ми тро ви ци. Тел: 063/512-987

- Про да јем или из да јем јед но со-бан стан код шко ле Све ти Са ва. Тел: 069/626-130

-Из да јем на ме ште ну гар со ње ру са цен трал ним гре ја њем на се ље Ка ме-њар ви со ко при зе мље. Тел: 022/627-480

- Из да јем на ме ште ну гар со ње ру са ЦГ, ин тер не том кар кинг ме стом ули ца Во-ји сла ва Или ћа 7, Пеј тон. Тел: 628-015 и 062/411-835

- По тре бан дво ри шни на ме штен стан ста ри јој озбиљ ној же ни у бли зи ни бол ни це. Тел: 060/155-47-06

- Про да јем дво со бан стан 60м2 на КПД 22. ав густ, пр ви спрат, ЦГ, по друм. Тел: 064/12-33-310

ВО ЗИ ЛА

- Ку пу јем ауто мо бил до 2.000 евра ста-ње не бит но. Тел: 069/13-32-132

ВО ЗИ ЛА

- Про да јем Пе жо 3008, 1.6 ди зел, 2011. го ди ште у од лич ном ста њу. Ре ги-стро ван до мар та 2020. го ди не. Тел: 063/535-542

- Про да јем ју го 55 го ди на про из вод ње 2002 пре ђе но 87000 км ре ги стро ван, пр ви вла сник, це на 550 евра. Тел: 062/800-46-01

РА ЗНО

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Про да јем ме ка но огрев но др во. Тел: 064/38-28-534

- Про да јем ко ва но гво жђе 120х270 цм по лу круг, ви но ва ло за са гро здо ви ма у раз ли чи тим бо ја ма, две тр пе за риј ске ви три не, пећ на др ва, за мр зи вач310л, ор ман, гра мо фон Тех никс, пи са ћи сто, бој лер 10л, сат за стру ју и раз не ства-ри. Тел: 061/295-48-22

- Про да јем два про зо ра 60х60 са ша-лу ка три ма,бој лер, би де са ар ма ло-вом сла ви ном , ор ма рић и гре ја ли ца за ку па ти ло и уга о ну гар ни ту ру, две фо те ље и ко жне јак не и дру га оде ћа. Тел:064/419-27-00

- Про да јем ре гал, ка уч и две фо те ље, астал и 6 сто ли ца. Тел: 064/07-39-454

- Же на 59 го ди на не го ва ла би не пок-трет ну жен ску осо бу ,Срем ска Ми тро ви-ца и ли Бе ла ру жа. Тел: 064/242-93-60

Среда, 19. јун 2019.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Стоматолошка ординација

Стари шор 48Сремска Митровица

022 611-199

Др Филиповић

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

Радно време:КУЋНЕ

ПОСЕТЕ

Тел:

PIVARSKA 13Sremska Mitrovica

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

SREMSKEPORTAL !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

МАРКЕТИНГ

610-496 и 615-210

WWW.SREMSKENOVINE.RS

POSETITE NAŠ SAJT !

610-496 и 615-210

Среда, 19. јун 2019. 19

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska Mitrovica

Tel: 064/842-08-66

Menadžer: 064/842-08-76

Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

Naša priča počinje u Korčuli, 2005. godine, na mjestu gdje je 7 i po stoljeća ranije rođen legendarni istraživač, putopisac i najveći putnik svih vremena - korčulanin Marko Polo. Te godine se u osmišljavanje prvog Marco Polo Shopa (smještenog uz njegovu rodnu kuću), te početne linije od 30-tak originalnih proizvoda uključilo preko 300 ljudi, stručnjaka, sa područja dizajna, uređenja interijera, filmskih kostimografa, maskera, scenografa i studenata Marketinga na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu.

Četiri godine kasnije, Marco Polo Shop je bio na dvije lokacije u Korčuli i nudio je preko 100 različitih proizvoda pod brandom Marco Polo.

2012. godine, nakon više godina razvoja, u jeku turističke sezone u gradu Korčuli, otvorili smo muzej Marka Pola, koji je obogatio kulturnu i turističku ponudu Korčule i Hrvatske. Ideja je bila posjetiteljima kroz sedam scena dočaranih vrhunskom scenografijom i hiperrealističnim lutkama približiti priču o životu Marka Pola.

Danas Vas u Korčuli uz muzej dočekuje 5 Marco Polo Shopova sa ponudom od preko 400 originalnih proizvoda pod brandom Marco Polo.

za turističku sezonu 2019. tražimo 1 motiviranog djelatnika / djelatnicu na radnom mjestu:

PRODAVAČ U MARCO POLO SHOPU (M/Ž)KORČULA

Vaš posao će uključivati: komunikaciju s kupcima, posluživanje kupaca na pristojan i uljudan način, održavanje prodajnog mjesta urednim i čistim, kontrola cijena i deklaracija, zaprimanje i kontrola robe, narudžbe robe i provođenje inventure.

od vas očekujemo: razvijene prodajne vještine komunikativnost snalaženje u radu s ljudima odgovornost i predanost poslu aktivno znanje engleskog jezika; poznavanje dodatnog stranog jezika je

prednost poznavanje rada na računalu poželjno: jednogodišnje radno iskustvo na poslovima u turizmu ili trgovini

nudimo vam: osiguran smještaj u Korčuli radno vrijeme u smjeni prema dogovoru početak rada: odmah plaća: 800 Eura

Ako ste se pronašli u našem oglasu i želite ovu sezonu raditi na (nama) najljepšem hrvatskom otoku, prijavite se na: info@marcopolo.com.hr

Vaše zamolbe sa životopisom, osobnom fotografijom i naznakom početka rada primati ćemo do 10.07.2019. Čekamo Vas!

www.marcopolo.com.hr

Среда, 19. јун 2019.20

11

022 615-615

Dežurna služba

066 615-1-615

SMS na broj 063 615-200Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

MАЛИ ОГЛАСИ 615-200

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 159,00

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

WWW.SREMSKENOVINE.RS

Ше сту го ди ну за ре дом Основ на шко ла „Змај Јо-

ва Јо ва но вић“ Ру ма на гра ђу је нај бо ље уче ни ке, но си о це Ву-ко вих ди пло ма и оне ко ји су по сти гли из ван ред не ре зул та-те на оп штин ским, окру жним и ре пу блич ким так ми че њи ма. У пи та њу је Фонд за на гра ђи-ва ње та лен то ва них уче ни ка, у ком се сред ства обез бе ђу ју пу-тем до на ци ја при ват них пред-у зе ћа и јав них уста но ва ко је пре по зна ју зна чај на гра ђи ва-ња нај бо љих ђа ка.

- Сва ке го ди не на ши нај бо-љи уче ни ци до би ја ју ва у че-ре, ко је мо гу да ис ко ри сте у спорт ским рад ња ма за ку оп-ви ну спорт ке опр ме. Ви ди мо да на шим на бо љим ђа ци ма ове на га ра де при ја ју, да их мо-ти ви шу, јер из го ди не у го ди ну има мо све ве ћи број на гра-ђе них уче ни ка. За то се за хва-љу јем и на шинм спон зо ри ма, при ват ним пред у зе ћи ма и јав ним уста но ва ма ко је нам упла ћу ју но вац у Фонд, јер без њих не би смо мо гли ни шта да

по стиг не мо, ре кла је Жа кли-

на Не го ва но вић, В.Д.ди рек-тор ОШ „Змај Јо ва Јо ва но вић“ Ру ма.

Ове го ди не, на кра ју шко-сле 2018/2019.школ ске го ди не на гра ду је до би ло 54 уче ни ка, но си ла ца Ву ко ве ди пло ме и оних са ре зул та ти ма на раз ли-чи тим на став ним и спорт ским так ми че њи ма. На гра ђе ни су и уче ник ге не ра ци је, Вла ди мир

Тр ку ља и спор ти ста ге не ра ци-је, Бог дан За гра ђа нин.

- За осам го ди на шко ло ва-ња по ка зао сам ве ли ки труд, рад и упор ност на свим оп-штин ским и окру жним так-ми че њи ма, а све је кру ни са-но на ре пу блич ком так ми че-њу из исто ри је. Мно го сам се тру дио, на ста ви ћу та ко и да ље, а ова на га ра да је под-стрек за да ље успе хе у сред-њој шко ли, с об зи ром на то да пла ни рам да упи шем дру-штве ни смер у рум ској гим-на зи јим, ре као је Вла ди мир Тр ку ља, уче ник ге не ра ци је.

- Ве лик труд и за ла га ње то ком це ле го ди не до ве ли су ме до ове на гра де, на кра-ју сам осво јио и ре пу блич ко

так ми че ње у ско ку у вис. Успе-шан сам био и на окру жном так ми че њу у ко шар ци и ру ко-ме ту, иако ми ко шар ка спорт ко јим се зва нич но ба вим. По-ред то га сам и ву ко ва, а упи са-ћу Са вре ме ну гим на зи ју у Бе о-гра ду, до дао је Бог дан За гра-ђа нин, спор ти ста ге не ра ци је Зма је ве шко ле.

С.Бе ло тић

Среда, 19. јун 2019. 21

Kompanija Modine je globalni lider u proizvodnji industrijskih izmenjivača toplote i rashladnih uređaja u auto industriji. Modine u Srbiji širi svoje kapacitete stoga pozivamo sve zainteresovane da grade svoju karijeru u multinacionalanoj kompaniji.

Osnovni uslovi:

Zavisno od radnog mesta, potrebno je imati :

tehničke struke

Nudimo:

snezana.licanic@modine.com ili ostaviti svoje radne biografije na

На ша при ча о при ред би ко ју су де ца из Ста ре Бин гу ле ор га ни зо ва ла ка ко би уре ди ла Дом

ле пих ко мен та ра и по зи тив них емо ци ја у на шој јав но сти.

Упра во оту да, у са рад њи са ма ли ша ни ма из Ста ре Бин гу ле, 22. ју на са по чет ком у 17 ча со ва, у До му кул ту ре де ца из Ку зми на и Ди во ша ор га-ни зо ва ће но ву при ред бу. Овом при ли ком по зи-ва мо све ме шта не се ла, при ја те ље Бин гу ле, љу де

до бре во ље, као и Бин гул це ко ји су из свог се ла оти шли, да се ода зо ву апе лу ових ма лих ју на ка, да до ђу на при ред бу, ужи ва ју у де чи јој кре а тив-но сти и ко нач но, нов ча ним при ло зи ма по мог ну њи хов на пор.

При ред ба ко ја се спре ма са мо је пр ва у ни зу ак тив но сти ко је ће мо за јед но пред у зе ти ка ко би Дом кул ту ре до ве ли у при стој но ста ње, омо гу ћи-ли де ци да се у ње му игра ју и ко нач но, ка ко би по-ка за ли да ни су са ми и да на њи хо ве на по ре има ко по зи тив но да од го во ри. С. Н.

По кра јин ски се кре тар за со ци јал ну по ли ти ку, де мо гра фи ју и рав но прав ност по ло ва Пре-

драг Ву ле тић, уру чио је про шле сед ми це уго во ре у вред но сти од 18 ми ли о на ди на ра на ме ње них удру же њи ма гра ђа на ко ја про јек те ре а ли зу ју у обла сти ма: со ци јал не за шти те и за шти те ли ца са ин ва ли ди те том, бо рач ко-ин ва лид ске за шти те и дру штве не бри ге о де ци и по пу ла ри за ци је про-на та ли тет не по ли ти ке.

Обра ћа ју ћи се при сут ним пред став ни ци ма удру же ња гра ђа на по кра јин ски се кре тар Пре-драг Ву ле тић је ре као да је на по чет ку ман да та по ста вљен циљ ра да По кра јин ског се кре та ри ја-та за со ци јал ну по ли ти ку, де мо гра фи ју и рав но-прав ност по ло ва, да се ба ви љу ди ма и до пре до сва ког чо ве ка у че му су нај ва жни ји парт нер удру-же ња гра ђа на.

„Тре ћу го ди ну за ре дом рас пи су је мо кон курс за до де лу сред ста ва удру же њи ма гра ђа на ко ја ре а ли зу ју про гра ме у три, ве о ма ва жне обла сти: област со ци јал не за шти те и за шти те ли ца са ин-

ва ли ди те том, област дру штве не бри ге о де ци и по пу ла ри за ци је про на та ли тет не по ли ти ке, и не ма ње зна чај на обла сти бо рач ко-ин ва лид ске за-шти те“, ре као је по кра јин ски се кре тар.

У 2019. го ди ни за овај кон курс на ме ње но је 18 ми ли о на ди на ра, што је два ми ли о на ви ше не го прет ход них го ди на. До дат на два ми ли о на, би-ла су усме ре на у обла сти бо рач ко-ин ва лид ске за шти те.

„То ком 2017. и 2018. го ди не до де ли ли смо укуп но 36 ми ли о на за 156 удру же ња, а са да до-де љу је мо уго во ре за 121 удру же ње“, на гла сио је Пре драг Ву ле тић и под се тио да се по др шка По-кра јин ског се кре та ри ја та за со ци јал ну по ли ти ку, де мо гра фи ју и рав но прав ност по ло ва огле да и у кон кур си ма ко ји пред сто је до кра ја 2019. го ди не ко ји ма ће се осна жи ти и уна пре ди ти удру же ња со ци јал не за шти те, као и у обла-сти по бољ ша ња по ло жа ја Ро ма и Ром ки ња и обла сти рав но прав но сти по ло ва.

СН

Но вац за удру же ња со ци јал не за шти те

До де ла уго во ра

На гра де нај бо љим Зма јев ци ма

Вла ди мир Тр ку ља и Бог дан За гра ђа нин

До де ла на гра да

Ак ци ја кре ће у су бо ту За ка за ли но ву при ред бу: Hајмлађи ме шта ни Ста ре Би ну гле

Ку пио Му јо бу рек за по не ти.Са мо што га је про бао вра ти

се у бу рег џи ни цу и упи та бу-рег џи ју:

-Је ли, бо лан, где ти др жиш ме со?

Овај га збу ње но по гле да и од го во ри:

-У фри жи де ру, где би дру го...Му јо ће на то:-Па ста ви ма ло и у бу рек,

ма те ре ти...

Среда, 19. јун 2019.22

Недељни хороскопОванОкре ни те се но вим по слов ним до го во ри ма и не мој те се пре ви ше осла ња ти на ста ре. До ла зи вре ме за про ме не. Про шлост ко ју сте оста ви ли иза се бе ни је би ла ла ка, али слу жи да вас не че му на у чи.

БикВи сте упор ни у све му што на у ми те, па ако вам је при о ри-тет оства ре ње по слов ног успе ха, не ма сум ње да ће те до ње га и до ћи. Мо гу ће је да с парт не ром има те не су гла си це јер су вам по гле ди на свет дру га чи ји.

Бли зан циОче ку је вас при ли ка да на ђе те до бар по сао. Мо же те да се на да те срећ ним окол но сти ма на по слов ном по љу. Уко ли-ко вам се до па да осо ба ко ју сте не дав но упо зна ли, не ће вам би ти те шко да на ђе те пут до ње ног ср ца.

РакФи нан сиј ска си ту а ци ја вам ни је са свим ста бил на, а по ми-сао на то вас сва ка ко фру стри ра. Ни сте спрем ни за ве ће и озбиљ ни је по те зе на љу бав ном по љу иако их парт нер, из гле да, оче ку је.

ЛавПред ва ма је пе ри од при ла го ђа ва ња на но ве по слов не окол но сти и про ме не ко је су на сту пи ле. Уко ли ко сте у бра ку, с во ље ном осо бом има те про бле ме и за хла ђе ње од но са. Кри за би мо гла да по тра је. Мо же те би ти скло ни алер ги ја ма.

Де ви цаОвај пе ри од вам ни је по во љан, мо гу ће је да ће те на по љу по сла има ти но ве бри ге и про бле ме. Осо ба до ко је вам је ста ло ће на не ки на чин по че ти да се уда ља ва од вас и тај њен при ступ би мо гао да вас де мо ра ли ше. Пад иму ни те та.

Ва гаУ на ред ном пе ри о ду ће по че ти бит на фа за раз ре ша ва ња по слов них до га ђа ја и од лу ка. Ако сте у бра ку, с во ље ном осо бом има те скла дан од нос и осе ћа те да је на не ки на-чин са да све на свом ме сту. Пу ни сте енер ги је!

Шкор пи јаДо не ли сте но ву од лу ку ве за ну за по сао и не ће те да до-пу сти те да ико ути че да про ме ни те ми шље ње. До па да вам се осо ба ко ја још ни је по ка за ла да ли пре ма ва ма га ји би ло ка кве сим па ти је или осе ћа ња. Мо гу ћи су бо ло ви у сто ма ку.

Стре лацПо слов ни парт нер би мо гао да вам на пра ви про бле ме из ло ше на ме ре или на не ки на чин не про ми шље но. За ни-мљив пе ри од је пред ва ма. Не ко но во по знан ство би ве о-ма ла ко мо гло да вам се де си. Те го бе ве за не за ко жу.

Ја рацНо ви про бле ми до ла зе, а ни ста ре још ни сте са свим ре-ши ли. Мо гу ће је да ће те се на не ки на чин осе ћа ти оп те-ре ће но на по слов ном по љу. Мо же те да оче ку је те да ће осо ба ко ја вам се до па да на пра ви ти пр ви ко рак. Ма њи про бле ми са ср цем.

Во до ли јаСре ћа је на ва шој стра ни и по сао вам се ко нач но по кре ће. Мо же те да оче ку је те по зи тив на де ша ва ња на по слов ном по љу. Же ли те да ваш од нос с во ље ном осо бом на пре ду је. Пред ло жи ће те јој брак. Не ма те про бле ма са здра вљем.

Ри беУко ли ко се ба ви те при ват ним по слом, ус пе ће те да оства-ри те сво је пла но ве. Же ли те да раз го ва ра те с во ље ном осо бом о то ме у ко јем ће прав цу ићи ваш од нос. Ма њи про бле ми с про ба вом.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

СУДОКУ

Кувар

ВИЦ

АУТОР: ВЛАДИМИР

ШАРИЋ

ЊЕНО

МАТИЧ ПО-ЗОРИШТЕ ------------

ГРЧКО МУ-ШКО ИМЕ

ГЛУМИЦА ИЗ НОВОГ САДА СА СЛИКЕ

УЧЕСНИК У СВАДБИ

ИСКОРИШ-ЋАВАТИ ПРВАК

ДРВЕНА ОГРАДА, ТАРАБА

ФАБРИКА КАМИОНА

ИЗ МАРИБОРА

ХРВАТСКИ ПИСАЦ

АРХЕОЛОШКИ ЛО-КАЛИТЕТ

КОД ЛЕБАНА

ПРИСУС-ТВО АЦЕ-ТОНА У

МОКРАЋИ

ВРСТА ЛЕПЕ

ПТИЦЕ

СЛЕДБЕ-НИК

ПРАВО-СЛАВНЕ

ВЕРЕ

ВРСТА КИЧМЕЊА

КА

ЗАПАРЕ, ВРУЋИНЕ …………… СВИРАЛЕ

РАЧУНОВОЂА

КОНАЦ ------------

БАЗА

ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА

АУТО-ОЗНАКА ЗА СВИЛАЈНАЦ

-------------- ТИМ,

КОЛЕКТИВ

МАЂАРСКИ РЕЖИСЕР,

ПЕТЕР --------------

23. СЛОВО АЗБУКЕ

СИМБОЛ АЗОТА

МЛАДИЋ, МОМАК (ПОКР.)

-------------- ГРАД У ИРАКУ

ЈАПАНСКИ

НОВАЦ -------------- КАЛИЈУМ

ЛУКА У ЕГИПТУ

ВРСТА ЧАМЦА

------------- ТЕТКА

ОДМИЛА

РЕТКОСТ (ЛАТ.)

ЛЕЈЗИ ГЕЈМ

РЕВИЈА ------------ ТИШИНА

БОЛЕСТ КОЖЕ,

ОСИПАЊЕ (МН.)

ВЛАДАРИ ЕМИРАТА --------------

ВАШ

АТЛЕТИ-ЧАР ИЗ РУМЕ,

МИХАИЛО УПЛИВ,

УТИЦАЊЕ

ГРАД У ТАЈЛАНДУ ОКРЕНУТ

ВРСТА ЗАГОНЕТ-

КЕ -------------- ЊЕН РОД-НИ ГРАД

ОКРУГЛО СЛОВО

ПОЛУСЛЕП ------------- ПЛАНИН-

СКИ ПРЕВОЈИ

ЈАСНА ЂУРИЧИЋ

СИМБОЛ ПЛУТОНИ-

ЈУМА

УЗВИК ЗА ПЛАШЕЊЕ

ДЕЦЕ --------------- ПЕДАГОГ, МИРОСЛАВ

ДОСТА СТРМ

МУСЛИ-МАНСКО ЖЕНСКО

ИМЕ

ФРАНЦ. ПОЛИТИ-

ЧАР, ЛУИС ЕНЕРГИЈА

НАСТАВАК УСПРАВ-

НОГ ПОЈМА

2 7 3

9

3 8 6

9 1 2 6

1

3 6 8

9 8 2 5 3

1 4 7

ВО ДО РАВ НО: До ма ћин му зе ја, 7. Здра во без ал ко хол но пи ће, 14. Спе ци јал ни уда рац у бок-су, 16. Збр ка, ме теж, 17. Име ко шар ка ша Ку ко ча, 18. Те шко ар ти ље риј ско оруж је, 20. Пре вре-мен, 21. Наш глу мац, Ми лан, 22. Вр ста бој ног отро ва, 24. Пре ма, у том прав цу, 25. Скра ће ни ца за да тив, 26. Ме сто где се про ла зи, 27. Дво је, 28. Скра ће ни ца за рад ни на лог, 29. Пре ле та ње, 30. Име глум ца Гран та, 31. Уз вик бо дре ња на ко ри ди, 32. Име те ни сер ке Ива но вић, 33. Пре па-рат за не гу ко се, 34. Део ауто мо би ла, 37. Љу бав но пе сни штво, 39. Иза сла ни ци, 40. Ста нов ник Ира на.

УС ПРАВ НО: 1. Са бор на цр ква (мн.), 2. До сле дан, мар љив, 3. Нај ви ши за ко но дав ни ор ган у ста ром Ри му, 4. Ве шта вар ка, 5. Оп штин ски ко ми тет (скр.), 6. Вр ста књи жев ног де ла (мн.), 7. Озна ка за не пер, 8. Ауто ном на по кра ји на (скр.), 9. Град у ко ме се на ла зи Бо го ро дич на цр ква Но тр дам, 10. Пр кос, 11. Дру го име пе сни ка Ује ви ћа, 12. Вр ста пер шу на, 13. Вр ста пти це пе ва-чи це, 15. Вр ста др ве та, 19. Бе би на опре ма (мн.), 23. Зе мљо рад ни ци, 24. Део лан ца, 26. Се о ска по се ла, 29. Кра та ње у рит му му зи ке, 30. Жен ско име Ка та ри на, 31. Је ди ни ца ел. От по ра (мн.), 35. Хе миј ски знак за аме ри ци јум, 36. Ме ра за зе мљи ште, 38. Озна ка за др жа ву Оре гон.

Саставио: Томислав Земан

Са стој ци: За ко ру 7 бе ла на ца, 7 ка ши ка ше ће ра, 7 рав них ка ши ка бра шна, 1,5 дл мле ка

За фил: 7 жу ма на ца, 7 ка ши ка ше ће ра, 6 ка ши ка бра шна, 7 дл мле-ка, 3 ва ни лин ше ће ра, 250 г мар га ри на

За де ко ра ци ју: 4 дл слат ке па вла ке, 150 г ма ли на

На чин при пре ме: Пр во на-пра ви ти ко ру. До бро уму ти ти бе лан ца, а за тим по сте пе но до-да ва ти и ше ћер. Ка да се ше ћер ото пи, до да ти бра шно и све про-ме ша ти. У плех ста ви ти па пир за пе че ње, па си па ти сме су за ко ру. Пе ћи на 160 сте пе ни око 20 мин. Пе че ну ко ру оста ви ти да се ма-ло охла ди, а за тим је из боц ка ти и пре ли ти то плим мле ком. Уму-ти ти жу ман ца са ше ће ром, ва ни лин ше ће ром, 1 дл мле ка и бра шном. Пре о ста ло мле ко си па ти у шер пу и че ка ти да про кљу ча. У мле ко до-да ти сме су од жу ма на ца и ку ва ти док се не згу сне. Оста ви ти сме су да се охла ди, а за тим до да ти мар га рин и уму ти ти.Ко ру пре ма за ти фи лом. Уму ти ти слат ку па вла ку па до да ти ма ли не и све до бро уму ти ти и на кра ју пре ма за ти пре ко фи ла.

Ле де ни ко лач са ма ли на ма

Среда, 19. јун 2019. 23

Za više informacija možete nas nazvati na 062 323-973

Drage naše sugrađanke i sugrađani,

zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo

i uslužimo na novoj lokaciji naše pоrodične

mesnice Sremgood u ulici Svetog Save br 8.

U ponudi možete naći sveže meso,

kao i domaće suhomesnate proizvode.

Ukoliko želite da umesto Vas napravimo

roštilj, nema problema, imamo i to.

Pružamo mogućnost plaćanja čekovima kao i platnim karticama.

Za penzionere nudimo poseban popust.

Dobro došli

Vaša braća Sremci

Бо га тим кул тур но-умет нич ким про гра мом у пе-ћи нач ком Кул тур ном цен тру и на гра да ма за нај-

у спе шни је уче ни ке Основ на шко ла "Сло бо дан Ба јић Па ја" Пе ћин ци про сла ви ла је про шле не де ље Дан уста но ве и ујед но обе ле жи ла два зна чај на ју би ле ја – 60 го ди на ка ко но си име на род ног хе ро ја Сло бо да-на Ба ји ћа и 50 го ди на од из град ње са да шње згра де шко ле у Пе ћин ци ма.

На са мом по чет ку, при сут ни ма се обра ти ла ди-рек тор ка уста но ве Ми ли ја на Ср дић ко ја се нај пре крат ко освр ну ла на исто ри јат шко ле.

- Основ на шко ла у Пе ћин ци ма осно ва на је да ле-ке 1863. го ди не у згра ди Оп шти не и би ла је че тво-ро го ди шња шко ла. То ком Дру гог свет ског ра та би ла је пар ти зан ска шко ла, а од 1959. го ди не но си име на шег ме шта ни на Сло бо да на Ба ји ћа. Због из у зет не хра бро сти, мла да лач ке енер ги је и иде а ла за ко је се бо рио то ком ра та оп штин ске вла сти су до не ле од лу-ку да ова шко ла но си ње го во име. Сло бо дан је по ги-нуо ве о ма млад, у 27. го ди ни жи во та, ре кла је Ср дић и до да ла да је ова уста но ва нај спе ци фич ни ја у оп-шти ни Пе ћин ци - „По ред ма тич не шко ле у Пе ћин ци-ма има мо чак се дам под руч них шко ла. Као ма ти ца око се бе оку пља мо вред не пче ле - на ше шко ле у До-њем То вар ни ку, Ога ру, По пин ци ма, Си ба чу, Бре ста-чу, Пр хо ву и Су бо ти шту, од ко јих је шко ла у До њем То вар ни ку осмо го ди шња, а оста лих шест шко ла су че тво ро го ди шње. Ми си ја основ не шко ле у Пе ћин-ци ма је стал но уса вр ша ва ње и оса вре ме њи ва ње на став ног про це са, са мог на чи на ра да шко ле и са-рад ње са ро ди те љи ма. До бра вест за све љу би те ље дру штве них мре жа је да од ове го ди не на ша шко ла

има фа це бо ок стра ни цу на ко јој се на ла зе све ак ту-ел но сти, из ве шта ји са так ми че ња, ма ни фе ста ци ја, екс кур зи ја и се ми на ра."

Спе ци јал но за ову при ли ку при пре мље на је и пре зен та ци ја са фо то гра фи ја ма свих шко ла ко је ра-де у окви ру уста но ве, зна чај них до га ђа ја и так ми че-ња, то ком ко је је ди рек тор ка Ср дић уру чи ла на гра-де нај у спе шни јим уче ни ци ма.

- Они су наш по нос и до каз да смо у свом вас-пит но-обра зов ном ра ду ус пе ли. Же ле ла бих да се и зва нич но за хва лим ло кал ној са мо у пра ви за све што је учи ни ла за шко лу. По др жа ли су нас и у те шким и у ра до сним тре ну ци ма. И да ље са на ма са ра ђу ју на но вим про јек ти ма, чи не да оства ри мо сво је сно ве и ам би ци је, и да пе ћи нач ка шко ла бу де на пред на, са-вре ме на и здра ва сре ди на за сву на шу де цу, по ру чи-ла је Ср дић.

На гра де су уру че не ђа ку ге не ра ци је Не ве ни Иг-

ња то вић и до бит ни ци ма Ву ко ве ди пло ме Ма ри ји

Ста нић, Ми ли ци До ро шки, Ана ста си ји Ко ма зец,

Де ја ну Опа чи ћу, Је ле ни Ра јић, Ка та ри ни Дев чић,

Ми ља ни Ла за ре вић и Са ри Мар ко вић, а ме ђу на-гра ђе ни ма се на шла и Јо ва на Мак си мо вић ко ја је ове го ди не до не ла шко ли вред но од лич је, дру го ме-сто на ре пу блич ком так ми че њу из ге о гра фи је.

На кон овог све ча ног тре нут ка, хим ном шко ле у из во ђе њу со ли ста школ ског хо ра уче ни ка ви ших раз ре да, за по чео је ша ро лик, ди на ми чан и ве дар кул тур но-умет нич ки про грам уче ни ка из ма тич не и свих под руч них шко ла, ко ји су сво јом глу мом, игром, пе смом, пле сом, пе ва њем и ре ци то ва њем учи ни ли да ова све ча ност до би је по себ ну ди мен зи ју. С.Н

Лет ња се зо на је по че ла и пра во је вре ме да се под-

се ти мо ка ко да се на нај бо љи на чин за шти ти мо од не га тив-них ефе ка та сун че вих зра ка. Уме ре но из ла га ње сун че вим зра ци ма има од лич не ефек те на на ше здра вље јер по бољ-ша ва сан и рас по ло же ње и ја ча од брам бе не ме ха ни зме на шег ор га ни зма, те на тај на чин до во ди до по бољ ша-ња ста ња од ре ђе них ко жних бо ле сти као што су ек це ми, ак не и псо ри ја за. Сма тра се да је сва ко днев но уме ре но из ла га ње сун че вим зра ци ма у тра ја њу од два де сет ми ну та са свим до вољ но за син те зу по треб не ко ли чи не ви та ми на Д3, а да сва ко ду же из ла га ње сун че вим зра ци ма до во ди до по ве ћа-ног ри зи ка од ра ка ко же.

Др Ве сна Иса ко вић, спе-ци ја ли ста дер ма то ве не ро-лог у Оп штој бол ни ци Срем-ска Ми тро ви ца, са ве ту је сви ма ко ји пла ни ра ју ду же из ла га ње ди рект ним сун че-вим зра ци ма, да се за шти те но ше њем ла га не оде ће ду-гих ру ка ва и но га ви ца, ше-ши ра са ши ро ким обо дом и на о ча ра, а да на от кри ве не де ло ве ко же на не су фо то-про тек тив не кре ме.

- Оба ве зно је из бе га ва ти бо ра вак на сун цу у пе ри о-ду од 10 до 17 са ти, а де цу уз ра ста до три го ди не не би тре ба ло из ла га ти ди рект-ном сун цу. Не тре ба за бо-

ра ви ти да се ве ли ка ко ли чи на сун че вих зра ка ре флек ту је са раз ли чи тих по вр ши на и обје ка та, те мо же до пре ти и до ме ста ко је је у хла ду.

Сун це еми ту је ул тра-ви о лет не зра ке, а УВ зра че ње је при сут но то ком це ле го ди не, као и за вре ме облач них да на, али са нај ин тен зив-ни јим зра че њем у лет њим ме се ци ма.Од 50 до 80 по сто укуп ног из ла га ња сун че вом зра че њу ап сор бу је се до 18 го ди не жи во та, за то је ве о-ма зна чај на за шти та де це и адо ле сце на та. Опа-сност за ти неј џе ре по себ но пред ста вља упо-тре ба со ла ри ју ма, ко ји еми ту ју са мо УВА зра ке, а они не мо гу до ве сти до аде кват не син те зе ви-та ми на Д. На овај на чин ри зик од на стан ка ме-

ла но ма ко же се по ве ћа ва – ка же др Ве сна Иса-ко вић, спе ци ја ли ста дер ма то ве не ро лог.

Док тор ка та ко ђе са ве ту је да при ли ком ода би-ра пре па ра та за за шти ту од сун ца тре ба обра ти ти па жњу да он пру жа ви сок ни во за шти те не са мо од УВБ (СПФ 30 и 50) већ и УВА сун че вих зра ка. Пре па рат је по треб но ре дов но на но си ти и у до-вољ ној ко ли чи ни на све от кри ве не де ло ве ко же, на ро чи то при ли ком ду жег бо рав ка на сун цу.

С. Ми хај ло вић

У Га ле ри ји „Ла зар Во за ре вић“ у ор га ни за ци ји Цен тра за кул ту ру „Сир ми ју март“ ор га ни зо-

ва но је ве че по све ће но це ло куп ном ства ра ла-штву за ви чај ног ауто ра Пре дра га Удиц ког „Тра-го ви сто па у се ћа њу“.

Пе сник,сли кар, за љу бље ник у род ни град, ро-ђен је у ле пом ста ром зда њу, та ко ре ћи уз оба лу Са ве, ра но је осе тио све ње не ру ши лач ке мо ћи али и све ње не ча ри и бо га те при род не да ро ве, роб љу ба ви, за љу бље ник у ре ку Са ву, за то че ник исто риј ских при ча, за то че ник у све ту не жно сти,

ле по те, искре но сти и де ти ње ра до сти, пун за чу-ђу ју ће љуп ко сти, све је то Пре драг Пе ђа Удиц ки ко ме је по све ће но ово ве че.

У про гра му су уче ство ва ли: Рад ми ла Ко ри ца То шо вић, пси хо лог, Пре драг Удиц ки, за ви чај ни аутор, Ду шан ка Аној чић, глу ми ца, Алек сан дар Кр ста јић, глу мац, Ду шан ка Га ври ло вић, кла вир, Ан ђе ла То мић, кла вир, Љу би ца Јо ва но вић,ви о ли-на, Хај ру дин Дур ма но вић, ги та ра а мо де ра тор је би ла Мо рав ка То дић.

М.Т. - С.Н.

Pi ra mi da doo iz Srem ske Mi tro vi ce ras pi su je

KON KURSza sle de ća rad na me sta:

- sto lar- te sar- rad nik u pro iz vod nji

Kon takt oso ba Mi loš An drić 064 8678 700mail: milos.andric@piramidasm.rs

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА:ПРЕД СТА ВЉЕ НО СТВА РА ЛА ШТВО ПРЕ ДРА ГА УДИЦ КОГ

Тра го ви сто па у се ћа њу

Ве че по све ће но Пре дра гу Удиц ком

На гра ђе ни нај бо љи уче ни циНа гра ђе ни уче ни ци

На сун цу не ду же од 20 ми ну та днев ноРа ди за шти те тре ба но си ти аде кват ну оде ћу, ше ши ре, на о ча ре, а ко жу тре ба ма за ти за штит ним кре ма ма

При ме ћен је но ви вид за ви сно сти на ко ји мо рам да ука жем, а то је за ви сност од пре пла-ну ло сти, та ко зва на те но рек си ја. То је за ви сност од со ла ри ју ма и же ља за стал ним из гле дом пре пла ну ло сти. На ша ко жа пам ти сва ко на ше из ла га ње сун цу, на ро чи то пре те ра но из ла га ње ко је до во ди до цр ве ни ла ко же.

Са го ди на ма, об на вља ју ћи ме ха ни зми ко же сла бе и до во де до на стан ка про ме на у ви ду фо-то о ште ће ња ко же. По зна то је да је ути цај сун-че вих зра ка на људ ски ор га ни зам ку му ла ти ван, па се по сле ди це пре ко мер ног сун ча ња у де-тињ ству и мла до сти од ра жа ва ју тек у ста ри јим го ди на ма.

Но ва за ви сност - те но рек си ја

Др Ве сна Иса ко вић, спе ци ја ли ста дер ма то ве не ро лог

Среда, 19. јун 2019.24

Сећање

ОБРЕН ПАУНОВИЋ

(2012 – 2019.)

Дани и године пролазе. Носимо те у својим

срцима.

Твоји Богданка, Јован, Весна и Јована

Дана 19.6.2019. навршава се десет година од када није са нама наш драги

РЕЉИЋ МОМЧИЛО

Још увек те се сећају твоји најмилији.

Дана 16.6.2019. је прошла година како нас је напустила наша драга

САЊА ПАЈИЋ

Заувек ћеш остати у нашим срцима.Твоји најмилији

Последњи поздрав нашој драгој

РАДМИЛИ РАДЕНОВИЋрођ. МАУНА

(25.6.1953 – 9.6.2019.)

од брата Боже, снаје Јованке и братанице Гордане.

Сећање

ДРАГИША РАНЂЕЛОВИЋ

2014 – 2019.

Драги наш, уз тебе смо имале сигурност, разумевање радост, срећу и љубав.Био си нам супруг, отац, дека, друг и пријатељ. Хвала ти што си био наш.

Твоје Дана, Јасна и Весна са породицама

Дана 18. јуна 2019. године се навршило две године од смрти нашег

РАДОВАНОВИЋ ДУШКА

1971 – 2017.

Вољеном и никад, никад заборављеном брату у сећање на заједничке радости и срећу коју

проживесмо.

Неутешне сестре Гога, Цеца и Биба

Сећањена нашу драгу мајку

САВКУ РОЉИЋ

(24.6.2007 – 24.6.2019.)

Чувамо те од заборава!Твоја деца.

ЂОРЂЕ ЧОЛОВИЋ

1941 – 2019.

Чоленце моје заслужио си већи простор и на папиру и у срцу грешком редакције

добио си мањи извини.

Воли те твој Лолић

СећањеПре 28. година 17. јуна преминуо је мој драги

и вољени супруг

МИЛОВАН КУКУЉ

Остале су успомене и сећања на наше сретне дане брачнога живота.

С поштовањем,његова Јеца – Јелица

СЕЋАЊЕ

ДАНИЈЕЛА ВЕНЧЕЛОВСКИ

(1999 – 2019.)

Године прођоше, а бол и туга никако.

Вечно ћеш бити у срцима својих најмилијих.

Дана 15.6.2019. навршило се 40 тужних дана како није више са нама наша вољена мајка, сестра и бака

ЉИЉАНА ЈОВИЋЕВИЋ

(1949 – 2019.)

Синови Саша и Мирослав, сестра Љубинка и брат Бранко са породицама

Тужно сећањеНа нашег драгог и вољеног

ЖИКУ ГРЕЈАКОВИЋА

18.6.1999 – 18.6.2019.

Прошло је 20 година, а туга и бол за тобом остају. Недостаје нам твоја љубав, дух и доброта која те је чинила посебним. Твоја неутешна породица

ww

w. s

rem

sken

ovin

e.rs

Среда, 19. јун 2019. 25

Дана 24.6.2019. навршава се годину дана како нас је напустила наша драга мајка, свекрва и бака

МИЛИЦА РАДОВАНОВИЋ

С љубављу и поштовањем твоји најмилији: синови Горан и Зоран, снаје Ивана и Весна, унуци Алекса и Вукашин.

Последњи поздрав

КРЕШИМИРУ ФОГАРАШИЈУ

У миру почивај контрашу над контрашима.

Твоји пријатељи из "Лаганог бећарца", Воја, Рајко, Зриле и Ђура.

Дана 8.6.2019. после краће болести напустила нас је наша драга

ХЕЛЕНА МАРУШИЋ ЛЕНКА

рођ. Плачковић1942 – 2019.

С љубављу у срцу увек ћемо те чувати од заборава. Твоји најмилији сестра Аница, сестрићи Горан и Лидија са породицама

Дана 21.6.2019. навршава се две године како није са нама наш драги

БОРИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ

(1931 – 2017.)

Успомену на њега чувајуњегови најмилији

Сећање

РАДОСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ

(19.6.1994 – 19.6.2019.)

С љубављу и тугом

син, кћи и снаха

Дана 16.6.2019. навршило се шест година од кад није са нама супруг и тата

ЗДРАВКО ИЛИЋ

1952 – 2013.

Заувек ћеш остати у нашим срцима.Твоја супруга Јелка са децом Бором и Вером и унуцима

Последњи поздрав нашој драгој

ХЕЛЕНИ МАРУШИЋ ЛЕНКИ

рођ. Плачковић1942 – 2019.

од брата Пере и снаје Љубе са породицом

Последњи поздрав нашој драгој

ХЕЛЕНИ МАРУШИЋ ЛЕНКИ

рођ. Плачковић1942 – 2019.

од девера Пере и јетрве Кате Марушић са породицом

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГРАД СКА УПРА ВА ЗА ПО ЉО ПРИ ВРЕ ДУИ ЗА ШТИ ТУ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕСРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

Град ска упра ва за по љо при вре ду и за шти ту жи вот не сре ди не Гра да Срем-ска Ми тро ви ца на осно ву чла на 10. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу жбе ни гла сник РС" број 135/04 i 36/09 ) об ја вљу је,

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

О ПОД НЕ ТОМ ЗАХ ТЕ ВУ

ЗА ОД ЛУ ЧИ ВА ЊЕ О ПО ТРЕ БИ

ПРО ЦЕ НЕ УТИ ЦА ЈА ПРО ЈЕК ТА

НА ЖИ ВОТ НУ СРЕ ДИ НУ

Оба ве шта ва се јав ност да је но си лац про јек та, „Moб еза“ д.о.о. Срем ска

Ми тро ви ца, са се ди штем у ули ци Мар ка Ауре ли ја бб у Срем ској Ми тро-ви ца, под нео зах тев за од лу чи ва ње о по тре би про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну, Про јек та: При вре ме но скла ди ште ње и трет ман нео па сног от па-да и при вре ме но скла ди ште ње опа сног от па да на КП 8085/2 КО Срем ска Ми тро ви ца.

Увид у по дат ке и до ку мен та ци ју из зах те ва но си о ца про јек та, мо же се из-вр ши ти у про сто ри ја ма Град ске упра ве за по љо при вре ду и за шти ту жи вот не сре ди не, у Срем ској Ми тро ви ци, Све тог Ди ми три ја 13, (со ба бр. 53) у пе ри о-ду од 20.06.2019. го ди не до 1.07.2019. го ди не, у вре ме ну од 10 до 14 ча со ва.

Сви за ин те ре со ва ни мо гу у ро ку од 10 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба ве ште ња до ста ви ти сво је ми шље ње у пи са ној фор ми Град ској упра ви за по љо при вре ду и за шти ту жи вот не сре ди не, Гра да Срем ска Ми тро ви ца, Све-тог Ди ми три ја број 13.

Овај ор ган ће у ро ку од 15 да на од да на ис те ка ро ка из ста ва 3. овог оба-ве ште ња до не ти од лу ку о то ме да ли је за пред ло же ни про је кат по треб на про це на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну.

Po treb ni vul ka ni ze ri i ma ga ci o ne ri

sa i bez is ku stva.

Be o gu ma doo

Kon takt te le fon: 064/6471-023, 064/849-6015.

На осно ву чла на 15. За ко на о об но ви на кон еле мен тар не и дру ге не по го де („Сл.гла сник РС“ број 112/2015), чла на 64. став 1 тач ка 13. Ста ту та гра да Срем ска Ми тро ви ца („Сл.лист Гра да Срем ска Ми тро ви ца“ бр.3/2019 и 5/2019-ис пр.) и За кључ ка Град-ског ве ћа број 401-638/2019-III од 17.06.2019.го ди не, об ја вљу је се

ЈАВ НИ ПО ЗИВ

ЗА ПРИ ЈА ВУ ШТЕ ТЕ НА ПО РО ДИЧ НИМ СТАМ БЕ НИМ ОБЈЕК ТИ МА

ОШТЕ ЋЕ НИМ УСЛЕД ДЕЈ СТВА УНУ ТРА ШЊИХ ВО ДА

НА ТЕ РИ ТО РИ ЈИ ГРА ДА СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА У ЈУ НУ 2019. ГО ДИ НЕ

1. По зи ва ју се гра ђа ни гра да Срем ска Ми тро ви ца ко ји су услед деј ства уну тра шњих во да и из ли ва ња ка нал ске мре же по сле обил них па да ви на по чет ком ју на 2019. го ди не пре тр пе ли ште ту на по ро дич ним стам бе ним објек ти ма да, ра ди утвр-ђи ва ња пра ва на др жав ну по моћ у ви ду да ва ња бес по врат них нов ча них сред ста ва у ци љу об но ве оште ће них по ро дич них стам бе них обје ка та, на ста лу ште ту при ја ве.

2. Уко ли ко је јед но ли це вла сник ви ше оште ће них по ро дич них стам бе них обје ка та, пра во на др жав ну по моћ у

ви ду да ва ња бес по врат них нов ча них сред ста ва мо же оства ри ти са мо за је дан по ро дич ни стам бе ни обје кат у ко ме

не по сред но жи ви.

3. При ја ва ште те мо же се из вр ши ти у про сто ри ја ма услу жног цен тра град ских упра ва гра да Срем ска Ми тро ви ца, у Срем ској Ми тро ви ци, Све тог Ди ми три ја 13, сва ког рад ног да на у пе ри о ду од 07,00 до 14,00 ча со ва.

4. Над ле жни ор ган за до но ше ње пр во сте пе них ре ше ња у управ ном по ступ ку по зах те ви ма гра ђа на је Град ска упра ва за са о бра ћај, ко му нал не и ин спек циј ске по сло ве Гра да Срем ска Ми тро ви ца.

5. Рок за при ја ву ште те из но си 15 да на од да на об ја вљи ва ња овог по зи ва у „Срем ским но ви на ма“ и М но ви на ма и ис ти че 04.07. 2019. го ди не. Из у зет но, у слу ча ју спре че но сти, при ја ва ште те се мо же из вр ши ти у ро ку од 15 да на од да на пре стан ка спре че но сти, а нај ка сни је у ро ку од шест ме се ци од да на об ја вљи ва ња овог по зи ва.

6. При ја ва ште те вр ши се на Обра сцу за при ја ву ште те – ОПШ -1 ко ји је са став ни део овог јав ног по зи ва и мо же се пре у зе ти на ин тер нет пре зен та ци ји Гра да Срем ска Ми тро ви ца, и у град ском услу жном цен тру град ских упра ва Гра да Срем ска Ми тро-ви ца.

7. Уз по пу ње ни обра зац за при ја ву ште те – ОПШ -1, вла сни ци по ро дич них стам бе них обје ка та до ста вља ју и:

- фо то ко пи ју кар ти це те ку ћег ра чу на по слов не бан ке код ко је под но си лац зах те ва има отво рен ра чун;- фо то ко пи ју пр ве и дру ге стра не лич не кар те, као и очи та ну лич ну кар ту ако по се ду ју лич ну кар ту са угра ђе ним чи пом;

Уко ли ко ли це ко је је под но си лац при ја ве, у Ка та стру не по крет но сти ни је упи са но као вла сник по ро дич ног стам-бе ног објек та, уз обра зац при ја ве ду жно је да до ста ви од го ва ра ју ћи до каз о пра ву сво ји не на по ро дич ном стам бе ном

објек ту ( нпр. ре ше ње о на сле ђи ва њу, уго вор о ку по про да ји, уго вор о по кло ну, уго вор о до жи вот ном из др жа ва њу

итд.), а о чи ње ни ци да ли је под но си лац при ја ве исто вре ме но и вла сник по ро дич ног стам бе ног објек та ор ган ко ји до но си пр во сте пе но ре ше ње од лу чи ва ће у управ ном по ступ ку као о прет ход ном пи та њу.

8. На кон ис те ка ро ка за при ја ву ште те, над ле жна ко ми си ја гра да Срем ска Ми тро ви ца ће из вр ши ти про це ну и ка те го ри-за ци ју при ја вље не ште те у скла ду са Упут ством о је дин сте ве ној ме то до ло ги ји за про це ну ште те од еле мен тар них не по го да (''Слу жбе ни лист СФРЈ'', број 27/87) и про сле ди ти их Кан це ла ри ји за упра вља ње јав ним ула га њи ма на ве ри фи ка ци ју. На кон из-вр ше не ве ри фи ка ци је, пр во сте пе ни ор ган по зи ва под но си о ца зах те ва да се из ја сни о ве ри фи ко ва ном за пи сни ку о про це ни ште те и дру гим ре ле вант ним окол но сти ма од зна ча ја за утвр ђи ва ње пра ва на др жав ну по моћ. Уко ли ко се под но си лац зах те ва ко ји је уред но по зван не ода зо ве по зи ву, а свој из о ста нак не оправ да, сма тра ће се да је са гла сан са ве ри фи ко ва ним за пи сни-ком. Про тив пр во сте пе ног ре ше ња о утвр ђи ва њу пра ва на др жав ну по моћ у ви ду да ва ња бес по врат них нов ча них сред ста ва у ци љу об но ве оште ће них по ро дич них стам бе них обје ка та мо же се уло жи ти жал ба Ко ми си ји за утвр ђи ва ње ште те од еле мен-тар них не по го да ко ја до но си ко нач но ре ше ње. Про тив ко нач ног ре ше ња мо же се по кре ну ти управ ни спор. Кан це ла ри ја за упра вља ње јав ним ула га њи ма ће по при је му ко нач них ре ше ња о др жав ној по мо ћи вр ши ти ис пла ту др жав не по мо ћи упла том на те ку ћи ра чун при ма о ца по мо ћи ко ји је на ве ден у пр во сте пе ном ре ше њу.

9. Сва до дат на по ја шње ња и пи та ња у ве зи са овим јав ним по зи вом мо гу се до би ти не по сред но у услу жном цен тру град ске упра ве, као и по зи вом на те ле фон 022/623-950, сва ког рад ног да на у пе ри о ду од 10,00 до 13,00 ча со ва

ГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА ПРЕД СЕД НИК ГРАД СКОГ ВЕ ЋАГРАД СКО ВЕ ЋЕ ГРА ДА СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА Вла ди мир Са на дер

Среда, 19. јун 2019.26

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

616. канал

Српско певачко друштво у Руми учествовало је на Хорском шам-

пионату “Lege Artis” у Тузли, Босна и Херцеговина, и у категорији мешови-тих хорова, у веома јакој конкурен-цији у којој су учествовали хорови из шест земаља (Колумбије, Словеније, Мађарске, Хрватске, Босне и Херцего-вине и Србије) освојили трећу награду. Такође, заједно са хором из Ваљева, Српско певачко друштво одржало је концерт духовне музике у Храму Ус-пења пресвете Богородице у Тузли. Жири је румски хор похвалио за на-предак у односу на претходну годину, каже Зорка Ухрик, диригент.

- Поносно смо представили нашу земљу и општину Рума међу светским хоровима. Као уметнички руководи-лац овог ансамбла могу да кажем да сам изузетно поносна на своје певаче, који својом енергијом и посвећено-шћу из дана у дан показују све већи

напредак и доказ су да аматерски хор из једног малог места може поносно да стане раме уз раме са универзитет-ским хоровима из целог света и по-каже се у најлепшем могућем светлу. Рад са Српским певачким друштвом у Руми ме чини изузетно срећном и сваки наступ са њима даје ми још више воље и енергије за још квали-тетнијим и бољим радом, рекла је

након наступа у Тузли Зорка Ухрик. Српско певачко друштво у Руми у

претходном периоду учествовало је на још два фестивала, 14.априла на 4.ХорФесту у Ваљеву, где су освојили 2. награду као и специјалну награду за најбољи сценски наступ и 12.маја на Мајским музичким свечаностима у Бијељини где су освојили 2. награду.

С.Б.

У румунском граду Дробета Турну-Севе-рину од 12. до 16. јуна одржан је Међу-

народни књижевни фестивал у част, име и дело великог песника Михаја Еминескуа (1850 – 1889). На фестивалу су додељена признања за песничко стваралаштво пис-цима Румуније и из иностранства. Угледну књижевну награду „Хиперион“ добио је за своје књижевно стваралаштво писац Неде-

љко Терзић. Његово књижевно стварала-штво представљено је пред овај фестивал у румунским часописима „Vorba noastra“ и „Miscarea literara“. Уз Недељка Терзића, на овом фестивалу „Хиперион“ је добио и Јоан

Баба из Новог Сада који пише на румунском језику, док је песникиња Славица Пејовић из Пожаревца добитник Медаље „Михај Еминеску“. Поводом фестивала штампана

је и публикација у којој су делима и биогра-фијама представљени сви учесници ового-дишње манифестације. С. Н.

У петак, 21. јуна у Врднику ће свеча-но бити отворен 17.Видовдански

сабор, у организацији Туристичке ор-ганизације Општине Ириг, а под по-кровитељством Општине Ириг и Ми-нистарства трговине, туризма и теле-комуникација. У петак 21.јуна у 12 сати у Етно селу Врдничка кула одржаће се

Фестивал вина. У 19.30 у Прњаворском парку у Врднику наступиће најмлађи дечији ансамбл Културно уметничког друштва „Стеван Шалајић“ Врдника, док је програм свечаног отварања Сабора заказан за 20 часова, такође у Прњаворском парку. Бенд Гарави со-как ће потом на истом месту одржати

концерт са почетком у 21 час. Сабор ће трајати до Видовдана, 28 јуна, а током саборовања ће се одржаваи бројни културно-уметнички и духовни про-грами. У суботу увече, 22.јуна посетио-це ће забављати ОК Банд, а током дана наступиће и Миодраг Миша Близанац и хор „Просветитељи“ и „Исон“. С.Б.

Пригодном свечаношћу на којој су уручене награде најуспешнијима

окончан је литерарно - ликовни кон-курс “Основи безбедности деце”, за ученике првог, четвртог, петог, шестог и седмог разреда основних школа на подручју Полицијске управе у Срем-ској Митровици. На конкурс је стигло 514 радова - 405 ликовних и 109 ли-терарних радова, а одлуком органи-затора конкурса, Полицијске управе у Сремској Митровици и Управе за обра-зовање, културу и спорт Града Сремска Митровица, додељене су 23 награде, у три узрасне категорије.

Свечаност доделе награда одржа-на је у великој сали Градске куће која је била премала да прими све ученике учеснике конкурса, њихове едукаторе, полицијске службенике, представнике школа и госте. Свечаност доделе на-града је пратила изложба радова, коју је отворила заменица градоначелника Светлана Миловановић

- Наша деца се на путу од куће до школе и назад, током боравка у гра-ду, па и у својим домовима сусрећу

са бројним опасностима и изазовима, зато је неопходно да знају како да те изазове препознају, коме да се обра-те уколико им треба помоћ да их са-владају. Управо зато пројекат „Основи безбедности деце” је изузетено корис-тан и потребан нашој деци. Они тре-ба да знају, ако им треба помоћ, коме могу да се обрате, било да је у питању безбедност у саобраћају, заштита од елементарних непогода, трговине љу-дима. Све су то врло важне теме које данашња деца треба да савладају како би знали како да се понашају у свакој ситуацији. - рекла је заменица градо-начелника и истакла како је радује што је у оквиру пројекта ове, 2019. године, уведена мобилна апликација путем које и родитељи могу да прате безбед-ност деце.

Циљна група овог пројекта јесу ученици четвртих и шестих разре-да, којима држе предавања посебно обучени полицијски службеници, на различите теме, као што су безбедност у саобраћају, заштита од пожара, пре-венција вршњачког насиља.

-Од новембра 2018. године проје-кат је проширен и на ученике првих разреда основних школа с тим што су теме прилагођене њиховом узрасту, а акценат је стављен на стицању по-верења деце у припаднике полиције и њихов рад. Циљ је да деца знају да осим родитељима и њима најбли-жим људима увек могу да се обрате полицијским службеницима који ће им дати прави савет и помоћи при решавању одређених проблема - ре-као је Жељко Секуловић, заменик на-челника Полицијске управе Сремска Митровица, који је уручивао награде најуспешнијима.

Свечаности су још присуствовали мали градоначелник Вукашин Пуђа, представници Министарства просвете - Школске управе Нови Сад, Полицијс-ке управе у Сремској Митровици и Гра-да Сремска Митровица.

Програм свечаности су музиком и стиховима увеличали Школица музике “Вивак” и песникиња Снежана Ракита.

С.Ђ. - Сл.Н.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА:НЕДЕЉКО ТЕРЗИЋ НАГРАЂЕН У РУМУНИЈИ

„Хиперион“ за поетско стваралаштво

Недељко Терзић са наградом

Саборовање у Прњаворском парку

НА МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ

Трећа награда за РумљанеТакмичење у Тузли

КОНКУРСА „ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСТИ ДЕЦЕ”

Допринос безбедност најмлађих

Награђени

Среда, 19. јун 2019. 27

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

ВПД “ХИ ДРО СРЕМ”СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

ВПД “Хи дро срем” Срем ска Ми тро ви ца, из Срем ска Ми тро ви це, ули ца Про ме на да бр.13, у скла ду са Од-лу ком ди рек то ра бр.150 од 29.05.2019.го ди не, са гла сно сти Скуп шти не дру штва и Пра вил ни ком о по ступ ку ли ци та ци је рас хо до ва них сред ста ва и укло ње них мо тор них во зи ла

об ја вљу је

ОГЛАС ЗА ЈАВ НУ ПРО ДА ЈУ ПУ ТЕМ ЛИ ЦИ ТА ЦИ ЈЕ

I. ВПД “Хи дро срем” Срем ска Ми тро ви ца из Срем ске Ми тро ви це огла ша ва јав ну про да ју пу тем ли ци та ци је

сле де ћих рас хо до ва них основ них сред ста ва

II. Сред ства се про да ју у ви ђе ном ста њу без пра ва куп ца на на кнад ну ре кла ма ци ју, на ис прав ност, ком плет-

ност и тех нич ке ка рак те ри сти ке и др.

III. Пра во уче шћа на ли ци та ци ји има ју сва фи зич ка и прав на ли ца, чи ји пред став ник мо ра да по се ду је пи сме-

но овла шће ње за уче шће на ли ци та ци ји, ко ја упла те – по ло же ка у ци ју у из но су од 20% од по чет не це не пред-ме та ли ци та ци је ко ји ли ци ти ра ју.

IV. Ка у ци ја се мо же по ло жи ти упла том го то ви не на бла гај ни дру штва (Про ме на да 13, Срем ска Ми тро ви ца) или

на те ку ћи ра чун ВПД “Хи дро срем” Срем ска Ми тро ви ца бр.160-43711-87 код Ban ca In te sa, уз на зна ку: “Ка у ци ја за пред мет ли ци та ци је бр.___” (на ве сти ред ни број пред ме та ли ци та ци је). Упла та мо ра би ти из вр ше на нај ка-сни је 1 (је дан) дан пре да на ка да је за ка за на ли ци та ци ја.

V. Сви за ин те ре со ва ни по ну ђа чи су ду жни да на по чет ку ли ци та ци је до ста ве Ко ми си ји ко ја спро во ди ли ци та-

ци ју при зна ни цу о упла ти ка у ци је. Ли ци та ци ја се сма тра не у спе лом ако се за пред ме те ли ци та ци је ни по сле тре ћег по зи ва не по ну ди це на ве ћа од по чет не це не

VI. Ка у ци ја се не вра ћа по ну ђа чу чи ју по ну ду Ко ми си ја при хва ти као нај по вољ ни ју, већ се иста за др жа ва и ра-

чу на као аванс за упла ту ку по про дај не це не. Оста лим по ну ђа чи ма по ло же на ка у ци ја се вра ћа у ро ку од 5 (пет) да на на исти на чин ка ко је по ло же на.Ли ци та ци ја се спро во ди у скла ду са Пра вил ни ком о по ступ ку ли ци та ци је рас хо до ва них сред ста ва и укло ње них мо тор них во зи ла ВПД “Хи дро срем” .

VII. Са нај по вољ ни јим по ну ђа чем за сва ки пред мет ли ци та ци је за кљу чи ће се ку по про дај ни уго вор.

VIII. Ку пац је ду жан да ку по про дај ну це ну упла ти у ро ку од 3 (три) да на од да на из вр ше не про да је.Ако ку пац не упла ти ку по про дај ну це ну у на ве де ном ро ку, гу би пра во на по вра ћај ка у ци је. За во зи ла под

ред ним бро је ви ма 3.1. ,3.2. ,3.3. ,4.1. ,4.2. ку пац има оба ве зу пла ћа ња ПДВ-а, а за став ке 1.1. ,1.2. , 2.1.., 2.2. ду жан је да пла ти по рез на пре нос ап со лут них пра ва сход но за кон ским од ред ба ма.

IX. Ку пац је ду жан да пре у зме пред мет ли ци та ци је у ро ку од 15 (пет на ест) да на од да на ли ци та ци је. У су прот-

ном, сма тра ће се да је од у стао од ку по ви не, а упла ће на сред ства не ће би ти вра ће на.

X. Јав на про да ја пу тем ли ци та ци је одр жа ће се 01.07.2019.го ди не у про сто ри ја ма ВПД''Хи дро срем''доо у

Срем ској Ми тро ви ци”, ули ца Ђу ре Да ни чи ћа бб, са по чет ком у 10,00 ча со ва.

XI. Раз гле да ње пред ме та ли ци та ци је мо же се вр ши ти сва ког рад ног да на у вре ме ну од 10 до 13 ча со ва у тех-

нич кој ба зи ВПД''Хи дро срем''доо у Срем ској Ми тро ви ци, ули ца Ђу ре Да ни чи ћа бб.

XII. Сва по треб на оба ве ште ња и ин фор ма ци је мо гу се до би ти на моб. те ле фон 064-823-0823, кон такт осо ба Тр нић Са ва.

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААП ВОЈ ВО ДИ НАОП ШТИ НА ИН ЂИ ЈАOдељење за ур ба ни замко му нал но стам бе непо сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, на осно ву чла на 10. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу-жбе ни гла сник РС'', број 135/04 и 36/09) об ја вљу је:

О Б А В Е Ш Т Е Њ Ео под не том зах те ву за од лу чи ва ње о по тре би про це не ути ца ја

на жи вот ну сре ди ну

Но си о лац про јек та „ME DI US“ д.о.о. из Но ве Па зо ве, Ин ду стриј ска зо на број 12, под нео је зах тев за од лу чи ва ње о по тре би про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну за из град њу по слов ног

објек та – Су пер мар кет са пра те ћим услу жним де лат но сти ма на ка та стар ским пар це ла ма број 450 и 451 КО Но ви Слан ка мен, на те ри то ри ји оп шти не Ин ђи ја.

Увид у до ку мен та ци ју из зах те ва но си о ца про јек та мо гућ је у пе ри о ду од 10 да на од да на об ја-вљи ва ња овог огла са и то од 19.06.2019. го ди не до 01.07.2019. го ди не, сва ког рад ног да на у вре-ме ну од 900-1200 ча со ва у про сто ри ја ма Оде ље ња за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, Ца ра Ду ша на број 1.

За ин те ре со ва на јав ност, ор га ни и ор га ни за ци је мо гу до ста ви ти сво ја ми шље ња у пи са ној фор-ми на адре су над ле жног ор га на, Оде ље ња за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске упра ва оп шти не Ин ђи ја, Ца ра Ду ша на 1, за вре ме тра ја ња јав ног уви да.

Оде ље ње ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААП ВОЈ ВО ДИ НАОП ШТИ НА ИН ЂИ ЈА ОП ШТИН СКА УПРА ВАОде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но-стам бе не по сло веи за шти ту жи вот не сре ди не

На осно ву чла на 63. За ко на о пла ни ра њу и из град њи (“Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је“ бр. 72/09, 81/09 – ис прав ка, 64/10 – УС, 24/11, 121/12, 42/13-Од лу ка УС, 50/13-Од лу ка УС, 98/13-Од-лу ка УС, 132/14, 145/14, 83/18 и 31/19), чла на 90. и 91. Пра вил ни ка о са др жи ни, на чи ну и по ступ ку из ра де до ку ме на та про стор ног и ур ба ни стич ког пла ни ра ња ("Сл. гла сник РС", број 32/19) и чла на 18. Од лу ке о ор га ни за ци ји Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја („Сл. лист оп шти не Ин ђи ја“ број 23/17), Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но-стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп-штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја

О Г Л А Ш А В АЈАВ НИ ПО ЗИВ ЗА ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈУ УР БА НИ СТИЧ КОГ ПРО ЈЕК ТА

ЗА К.П. 289, 288 и 285/2 КО БЕ ШКА

НА СЕ ЉЕ БЕ ШКА ТРГ ДА НИ ЦЕ ЈО ВА НО ВИЋ 10

за из град њУ стам бе но-по слов ног ком плек са, спрат но сти По+П+3

1. На јав ну пре зен та ци ју из ла же се Ур ба ни стич ки про је кат број УП-08/19 за к.п. број 289, 288 и 285/2 КО Бе шка – за из град њу стам бе но-по слов ног ком плек са, спрат но сти По+П+3, ко јим се ур ба ни стич ко – ар хи тек тон ски раз ра ђу је ло ка ци ја у на се љу Бе шка, Трг Да ни це Јо ва но вић број 10. Струч ни об ра ђи вач ур ба ни стич ког про јек та је „Ар хи про јект ИН“ из Ин ђи је, дипл.инж.арх. Ми-ли во је Си мић и од го вор ни ур ба ни ста дипл.инж.арх. Не бој ша Са вић. Под но си лац зах те ва је „MAX BA SEL PRO JECT“ ДОО, Но ви Бе о град, Бу ле вар Зо ра на Ђин ђи ћа 66.

2. По зи ва ју се сва за ин те ре со ва на ли ца да из вр ше увид у Ур ба ни стич ки про је кат, као и да у то-ку тра ја ња јав не пре зен та ци је до ста ве сво је при мед бе и су ге сти је у пи са ном об ли ку, над ле жном ор га ну, од но сно Оде ље њу за ур ба ни зам, ко му нал но-стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди-не Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, Ин ђи ја, Ца ра Ду ша на број 1, пу тем пи сар ни це Оп штин ске упра ве.

3. Овла шће но ли це за да ва ње оба ве ште ња о јав ној пре зен та ци ји је дипл.инж.са об. Ти ја на До-шен, кон такт те ле фон 022/561-322 ло кал 160, и e-mail: ti ja na.d osen@in dji ja.net.

4. Јав на пре зен та ци ја Ур ба ни стич ког про јек та се одр жа ва у тра ја њу од се дам да на, од 26.06.2019. го ди не до 03.07.2019. го ди не. Ме сто одр жа ва ња јав не пре зен та ци је су про сто ри је Оп штин ске упра ве оп шти не Ин ђи ја, Ин ђи ја, Ца ра Ду ша на број 1, Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му-нал но-стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не, сва ког рад ног да на од 11.00 h до 14.00 h. Ур ба ни стич ки про је кат се мо же пре гле да ти и на зва нич ном сај ту Оп шти не Ин ђи ја – www.indjija.net – у делу Јавни позиви.

5. Правилима грађења која су дата Планом генералне регулације насеља Бешка („Сл. лист општине Инђија“ број 23/17), за изградњу вишепородичних стамбених објеката неопходна је из-рада урбанистичког пројекта који ће дефинисати урбанистичко решење и услове за изградњу објеката.

Одељење за урбанизам, комунално - стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Инђија

Р. бр. Вр ста и тип ко ли чи наПо чет на це на без ПДВ-а у ди на ри ма

по ко ма ду

1 ПУТ НИЧ КА ВО ЗИ ЛА

1.1. Vaz La da Ni va 1,7 21214, 2005.го ди на про из вод ње - не ис прав но 1 80.000,00

1.2. ZA STA VA KO RAL IN 1,1 2006.го ди на про из вод ње - не ис пра ван 1 30.000,00

2 ТЕ РЕН СКА ВО ЗИ ЛА

2.1. MIT SU BIS HI L200, 2002.го ди на про из вод ње - не ис пра ван 1 100.000,00

2.2 PIN ZGA U ER 710 M, 1983.го ди на про из вод ње – не ре ги стро ван 1 400.000,00

3 КА МИ О НИ

3.1. ТАМ 190Т 14К 1985.го ди на про из вод ње - не ре ги стро ван 1 250.000,00

3.2. FAP 1414, 1990.го ди на про из вод ње -не ис пра ван 1 250.000,00

3.3. GAZ 330273-084 , 4X4, 2004.god- не ком пле тан 1 50.000,00

4 ГРА ЂЕ ВИН СКЕ МА ШИ НЕ

4.1. BA GER LI EB HE RR 922, 1997.го ди на про из вод ње - неисправaн 1 1.500.000,00

4.2. BUL DO ZER, 14.Ok to bar, TG 160, 1998. го ди на про из вод ње - не ис пра ван 1 600.000,00

Број: 161 Да тум: 12.06.2019.го ди не

Број: 501-55/2019-1-IV-02Да на: 19.06.2019. го ди не

Ин ђи ја

Да на: 19.06.2019. го ди неЦа ра Ду ша на бр. 1

И Н Ђ И Ј А

Среда, 19. јун 2019.28 СПОРТ

И ове године одржана је, четврти пут за редом, Ревија ритмичке

гимнастике у Сремској Митровици. Гимнастички клуб Сиријус 022 сада већ традиционално организује програм за поклонике овог спорта. Девојчице уз-раста од четири до 15 година, њих 130, у светлуцавим и шареним гимнастич-

ким трикоима, приредиле су спектаку-ларан програм.

Све оне такмичиле су ове године, посећивале турнире по Србији али и такмичења у оквиру Гимнастичког Савеза Србије. Ове године у групним вежбама Б програм девојчице оства-рују запажене резултате у три кате-

горије, млађе пионирке, пионирке и кадеткиње и тако свој клуб доводе до првих значајнијих резултата.

Такмичарске вежбе публика је има-ла прилике да види у сали ТШЦ школе. Трибина је била премала за све оне који су желели да погледају Митрова-чке ритмичарке. Ове године старије

девојчице показале су умеће са обру-чем и лоптом, а најмлађе вежбачице уз игру и веселу музику показале су ак-робатске елементе.

Ритмичка гимнастика је олимпијски спорт. Реквизити са којима девојчице вежбају су обруч, лопта, трака, вијача и чуњеви. Осећај за ритам, покрет, гра-

циозност, елеганција извођења еле-мената, акробатске вештине, балетске пируете, равнотежни положаји, орјен-тација у простору, све то приказано је на ревији ритмичке гимнастике у Сремској Митровици.

Са децом раде два тренера, Маја

Рохаљ и Наташа Кузмић. С. Н.

Када је Милицу Станић пре не-пуних шест година мама пове-

ла на први тренинг, њој се идеја да игра кошарку уопште није свидела. Имала је седам година и од своје четврте ишла је на гимнастику и то јој се допадало.

- Нисам себе замишљала као ко-шаркашицу, више ми се допадала гимнастика! Али то је било само до тог, првог, тренинга. Већ на првом тренингу заволела сам кошарку и на сваки наредни тренинг радо сам ишла, каже Милица.

Прве кошаркашке кораке по-казао јој је професор физичког

Марио Анић, тренинзи су били два пута недељно у хали Парк у Старој Пазови и у Основној школи „Симеон Араницки“. Касније, тре-нер јој постаје Рената Мужевић а

тренинзи постају чешћи. Сада, са непуних 13 година,

Милица је део пионирске екипе Женског кошаркашког клуба Стара Пазова и на утакмици за финале Војводине запазили су је савезни тренери. Како и не би када је по-стигла више од 20 кошева! То је само мало изнад њеног просека по утакмици – имеђу 15 и 20 по-годака.

- Не волим одбрану, волим да играм у нападу, страшно волим да држим лопту на позицији плеја, да је преводим и водим у напад!, каже Милица, која је била позвана на тест тренинге на којима је пока-зала свој таленат и умеће.

Из Кошаркашког савеза Србије убрзо је у њену основну школу „Пинки“ стигла молба да од 13. јуна одсуствује с наставе јер ће до 23. јуна бити у Развојно – тренажном центру Караташ где се сваке годи-не организује рад са најперспек-тивнијом децом, која улазе у реп-резентацију.

За сада ми није много напор-но да редовно тренирам и будем скроз одличан ђак. Имам времена и за друштво ван кошарке – каже Милица.

Велика подршка су јој роди-тељи, има и млађег брата који тренира фудбал и сестру, која има тек четири године. У Караташ је отишла са жељом да уђе у репре-зентацију и да догодине заигра на Европском првенству за пионирке али, каже, по професији ће бити адвокат, као тата!

Б. Р.

РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У ОРГАНИЗАЦИЈИ ГК СИРИЈУС 022

Ревија ритмичке гимнастике

Сиријус 022

KOШАРКА

Позив за националну елиту

Милица Станић

Трећи рођендан и избор једног од чланова у Репрезентацију Србије,

Пикадо клуб Харолд Рума обележио је пријатељским турниром. Немања

Смолић, члан овог клуб својим резул-татим изборио је место у националној селекцији, у оквиру које ће од седмог до дванаестог октобра учествовати на Светском првенству у Румунији.

Немању су досадашњи резултати, прво место у Другој лиги Србије и 60 бодова на републичкој листи у поје-диначној конкуренцији Прве савезне лиге, довели до чланства у национал-ном тиму, у ком ће, осим њега учество-вати још три члана из клуба Јунаковић из Апатина.

- И ове године ми је био циљ да се опробам у најбољој конкуренцији од 64 играча, а следеће године да пробам да нападнем улазак у репрезентацију. Ипак до циља сам стигао пре него што сам очекивао, играти за своју државу на највећој међународној сцени моти-више само по себи и сигуран сам да ћу дати све од себе да направимо бољи резултат него на Европском првенству, где смо заузели 16. место. Следеће

године ми је циљ да задржим место у репрезентацији и да на-паднем тутулу првака државе у појединачној конкуренцији, што је јако тешко. За десет го-дина колико постоји пикадо федерација постоји само један првак, а то је Оливер Ференц из Апатина, који је у нашим ок-вирима недодорљив. Верујем у себе и надам се да је и тај циљ достижан, рекао је Немања Смолић, члан Пикадо клуба Харолд Рума и репрезентативац Србије.

У екипној конкуренцији Румљани су сезону завршили као осмопласирана екипа Друге националне лиге. Дејан

Божић, председник Пикадо клуба Ха-ролд напомиње да је за кратко време румски клуб постигао значајне ре-зултате, али и да у наредном периоду предстоји додатни ангажман на попу-ларизацији овог спорта у Руми.

- Радићемо још више на омасо-вљењу пикадо спорта у Руми, потреб-ни су нам млади чланови за јуниорске категорије. Пикадо уопште није наиван спорт, јер је поред талента и труда по-

требно и много менталне вештине. За разлику од многих спортова, где није свако дете надарено, па ни грађено, рецимо, за атлетику или фудбал, пика-до даје свима могућност напредовања и социјализације. Ми смо пропутова-ли целу Србију, упознали смо много људи, зато и не треба да чуди да су чланови бројних пикадо клубова из читаве земље дошли данас у Руму да испоштују наш рођендан и ово што ми радимо. Планирано да кренемо по школама да деци презентујемо спорт и да их мотивишемо да се баве пикадом и зашто да не, постану и репрезента-тивци. Бити репрезентативац Србије у било ком спорту није мала ствар, ре-као је Дејан Божић.

С. Б.

ПИКАДО

Трећи рођендан у знаку уласка у национални тим

Немања Смолић и Дејан Божић

Про шле не де ље Пли вач ки и ва тер по-ло клуб Срем из Срем ске Ми тро ви це

обе ле жио је че тврт ве ка по сто ја ња. Ка ко је Срем пр ви клуб из спо тр ских гра на пли ва-ње и ва тер по ло у Сре му, ју ни 1994. го ди не пред ста вља и по че так ор га ни зо ва ног пли-ва ња у Сре му.

До отва ра ња Град ског ба зе на у Срем ској Ми тро ви ци овај клуб је пу то вао на тре нин-ге у ви ше ме ста: Бе о град, Но ви Сад, Врд ник, Ша бац, Ба до вин ци, Ер де вик, Ада и не ко-ли ко по след њих го ди на на ба зен “Оаза” у пред гра ђу Срем ске Ми тро ви це. И по ред та-квих усло ва клуб се одр жао и за 25 го ди на об у чио 12.360 не пли ва ча, од ко јих су мно ги по ста ли до бри так ми ча ри, про фе со ри фи-зич ког вас пи та ња и вр сни тре не ри у зе мљи и ино стран ству.

Тре нут но клуб бро ји пре ко 100 ак тив-них чла но ва, пли ва ча, ва тер по ли ста и по-ла зни ка шко ле пли ва ња. У клу бу ра ди шест ли цен ци ра них тре не ра пли ва ња, два ва тер-

по ла и је дан спорт ски ме на џер, а у струч-ном шта бу су и ле кар фи зи ја тар и пси хо лог. Пли ва чи се већ го ди на ма так ми че на пр вен-стви ма Вој во ди не и Ср би је, а по след ње две го ди не ва тер по ли сти уче ству ју у пи о нир-ским ли га ма.

Има ју ћи у ви ду до бре усло ве за рад у бу дућ но сти се оче ку ју и зна чај ни ји спорт-ски ре зул та ти. Ју би леј клу ба обе ле жен је пли вач ким дво ме чом пли ва ча Сре ма и Дел-фи на из Аде на Град ском ба зе ну у Срем ској Ми тро ви ци.

С. Н.

Среда, 19. јун 2019. 29СПОРТ

Ко пљаш ми тро вач ког Атлет ског клу ба Срем Ве дран Са мац по бед-

ник је де се тог ме ђу на род ног ми тин га у Зе ни ци на ко ме је уче ство ва ло ви-ше од 100 так ми ча ра из 25 зе ма ља. Он је имао од лич ну се ри ју а ко пље је нај бо ље ба цио у ше стој на да љи ну 80,04м.

Ве дран је из ја вио да је за до во љан јер је ово по ка за тељ да је уста лио фор му и да се оче ку ју тек они нај бо љи хи ци.

То ком ви кен да у Кру шев цу одр жа но је фи на ле ку па за ста ри је ју ни о ре где су три так ми ча ра АК Срем осво ји ла пр-ва ме ста у сво јим ди сци пли на ма.

Слав ко Сте вић је у ди сци пли ни

скок у вис пре ско чио 2,10м, Мир ко

Ма у на је по бе дио у ди сци пли ни 5000м са 16:21,77 док је Де јан Ан ту но вић

ре зул та том 10:36,80 био нај бо љи у ди-сиц пли ни 3000м са пре пре ка ма.

Так ми че ње је одр жа но по из у зет но вру ћем вре ме ну не по вољ ном за све так ми ча ре. С. Н.

Игра ли ште Фру шке го ре. Гле да ла ца: 100. Су ди ја: Бла го је Ра дић. По моћ-

ни ци: Сте ван Бе лић и Бра ни слав Ва-сић (сви из Ири га). Де ле гат: Ми ро слав Мар ко вић (Ста ра Па зо ва). Стрел ци: 0:1 Мар ко вић у 63, 0:2 Мар ко вић у 67, 0:3 Љу бо је вич у 76, 1:3 Мар ја но вић у 80. ми ну ту.

ФРУ ШКА ГО РА: Ман дић, Бо жић

(од 22. ми ну та Мар ја но вић), Му шиц-

ки, Ми са и ло вић, Ла за ре вић, Ву ко-

вић, Те шић, Ма рин ко вић, Де ја но-

вић, Веј но вић. Ја њић (од 60. ми ну та

Ма тић).

ДО ЊИ СРЕМ 2015: Је ла ча, Сав ко-

вић (од 76. ми ну та Ча вић), Пе ри шић

(од 35. ми ну та Ра ди во је вић), Љу бо-

је вић, Ве сић, Дри њак, Обре но вић

(од 46. ми ну та Н. Ми тро вић), Но-

вић, Ри сти во је вић, Ра до ва но вић,

Мар ко вић.

Играч утак ми це: Да ли бор Мар ко-

вић.

У при лич но не фуд бал ским усло ви-ма (пре по днев них са ти, ви со ка тем-пе ра ту ра) и без уоби ча је ног „на бо ја“ од и гра на је утак ми ца. Тек у по след њих три де се так ми ну та, очи глед но фи зич ки спрем ни ји, го сти су сло ми ли от пор до-ма ћи на и до шли до бо до ва, ко ји су их са мо учрв сти ли на ли дер ској по зи ци-ји. С дру ге стра не, фуд ба ле ри Фру шке го ре не ма ју за чим да жа ле, с об зи ром да се већ обез бе ди ли оп ста нак.

То ком пр вог по лу вре мер на, До њи Срем 2015 имао је ви ше од игре, те је ство рио не ко ли ко (по лу)при ли ка: Љу-бо је вић у 10. и 43, Мар ко вић у 15, 24. и 42. ми ну ту. Код до ма ћи на, по себ но рас по ло жен за игру био је ис ку сни Веј-но вић, ко ји је у 17. ми ну ту од лич ним шу тем озбиљ но при пре тио Је ла чи.

И у на став ку утак ми це ини ци ја-то ва на стра ни го сти ју. Пр ву при ли-ку за не што ви ше имао је Сав ко вић у 49. ми ну ту. Не ко ли ко ми ну та кaсни је Мар ко вић про пу шта још јед ну шан су за не што ви ше. У 63. ми ну ту ко нач но про ме на ре зул та та: на цен тар шут Љу-бо је ви ћа са де сне стра не, пред го лом до ма ћи на нај бо ље се сна шао Мар ко-вић. Сво је ре а ли за тор ске спо соб но сти још јед ном је по твр дио у 67. ми ну ту, ка да је самн из био ис пред Ман ди ћа и са вла дао га. Нај леп ши де таљ у 76. ми-ну ту: шу тем са око 30 ме та ра , из сло-бод ног удар ца, Љу бо је вић ша ље лоп ту у не бра ње ни део го ла Ман ди ћа за при-лич но убе дљи вих 0:3. Част до ма ћи на од бра нио је ле пим го лом Мар ја но вић у 80 ми ну ту, ка да је до бро од ме ре ним удар цем, ло бо вао Је ла чу.

Ж. Ра ди во је вић

БО ЋА ЊЕ

ДРУ ГА ЛИ ГА: ДЕ ВЕ ТО КО ЛО

Ри ђи ца по ве ћа ва пред ност

Ре зул та ти: Ри ђи ца – Ста ни шић 10:4 (102:74) и Ра ван град (Сом бор) – Фокс (Кља-ји ће во) 11:3 (81:50). Од ло жен је меч: Дал ма-ти нац (Ру ма) – Фру шка го ра (Ер де вик), док је Си риг био сло бо дан.

Tабела: 1. Ри ђи ца (74:38) 23, 2. Ста ни шић (56:56) 15, 3. Ра ван град (58:40) 11, 4. Си риг (43:55) 8, 5. Фру шка го ра (44:54) 8, 6. Дал ма-ти нац (36:34) 6 и 7. Фокс (39:73) 4 бо да.

Ж. Р.

ФУД БАЛ

МЕ ЂУ ОП ШТИН СКА

ЛИ ГА СРЕМ

РЕ ЗУЛ ТА ТИ 29. КО ЛА: МАН ЂЕ ЛОС: Фру шко го-рац – Мла дост 2:2, СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: Ми трос – ОФК Зе ка Бу љу ба ша 1:0, КУ КУ ЈЕВ ЦИ: Оби лић 1993 – Гра ни чар 5:2, ОГАР: Шу мар – Сло га (В) 2:1, РУ МА: Фру шка го ра – До њи Срем 2015 1:3, БИ КИЋ ДО: ОФК Би кић – Сло га (Ч) 3:1, КРУ ШЕ ДОЛ: Кру ше-дол – БСК 2:0, ВИ ШЊИ ЋЕ ВО: Хај дук – На пре дак 4:2.

1. До њи Срем 2015 (-1) 29 22 4 3 87:23 692. Ми трос 29 20 1 8 62:37 613. Хај дук 29 16 9 4 62:20 574. Кру ше дол 29 17 1 11 57:29 525. Оби лић 1993 29 15 5 9 47:30 506. ОФК Би кић 29 14 5 10 49:29 477. БСК 29 13 8 8 45:26 478. На пре дак 29 13 7 9 46:37 469. Шу мар 29 13 5 11 47:38 4410. Фру шка го ра 29 12 4 13 41:45 4011. Гра ни чар 29 11 5 13 46:49 3812. Сло га (В) (-1) 29 9 7 13 38:38 3313. ОФК Зе ка Бу љу ба ша 29 9 2 18 33:55 2914. Фру шко го рац 29 4 8 17 23:78 2015. Мла дост 29 3 3 23 18:98 1216. Сло га (Ч) (-1) 29 3 2 24 24:93 10

ПО СЛЕД ЊЕ КО ЛО (23. ЈУН, 17.30): БУ ЂА НОВ-ЦИ: Мла дост – Хај дук, ЖАР КО ВАЦ: На пре дак – Кру ше дол, БЕ ШЕ НО ВО: БСК – ОФК Би кић, ЧАЛ МА: Сло га – Фру шка го ра, ПЕ ЋИН ЦИ: До њи Срем 2015 – Шу мар, ВО ГАЊ: Сло га – Оби лић 1993, ОБРЕЖ: Гра ни чар – Ми трос , РАВ ЊЕ: Зе ка Бу љу ба ша – Фру-шко го рац.

Ж. Ра ди во је вић

У че твр так, 14. ју-на, за вр шен је

тра ди ци о нал ни мај-ски тур нир у фут са лу ко ји се под по кро ви-тељ ством оп шти не Бе о чин и у ор га ни за-ци ји Ме сне за јед ни-це „Бе о чин град“ ове го ди не од и грао по 43 пут.

Због ло ших вре-мен ских усло ва тур-нир је ка снио три не-де ље, али до след ном же љом ор га ни за то ра да се тур нир ипак одр жи пр ви део од и гран је у ха ли Спорт ског цен тра, а пре о ста ли и за вр шни део тур ни-ра од ви јао се она ко ка ко је и пла ни ра но на отво ре ном те ра ну у град ском пар ку пред вер ним и мно го број ним обо жа ва о цим тур-ни ра, го сти ма и по сма тра чи ма.

У кон ку рен ци ји еки па из Но вог Са да, Бе-о чи на, Ба но што ра, Ра ков ца и дру гих пр во ме сто осво ји ла је еки па "Pan do ra Old Scool" из Бе о чи на ко ји ма је при па ла по бед нич ка на гра да у из но су од 120.000 ди на ра и ве ли-ки по бед нич ки пе хар у трај но вла сни штво. Уру че не су и на гра де нај бо љим по је дин ци ма,

нај бо љем игра чу Де ја ну До ро сло вач ком, нај бо љем гол ма ну, Бо ја ну Гли ши ћу и нај бо-љем стрел цу, Вла ди Ми ла ди но ви ћу.

На гра де нај бо љи ма уру чи ли су пред сед-ник Ор га ни за ци о ног од бо ра тур ни ра Ср ђан Сте па нов и пред сед ник Скуп шти не оп шти-не Бе о чин, Зо ран Сто ку ћа. У пред и гри тур-ни ра сво је уче шће, ве шти ну и зна ње, узе ли су и по ка за ли пи о ни ри ФК „Це мент“ Бе о чин, а сле де ће оку пља ње мај сто ра ма лог фуд ба-ла у Бе о чи ну за ка зу је се за ок то бар ме сец у скло пу обе ле жа ва ња, 16. ок то бра, Да на оп-шти не Бе о чин. С. Н.

ПЛИ ВА ЊЕ

ПВК СРЕ МА

Дво меч за ју би леј

ПВК Срем

ФУТ САЛ

Пр во ме сто еки пи "Pan do ra Old Scool"

По бед нич ка еки па тур ни ра

АТЛЕ ТИ КА

Пр во ме сто за Сам цаУспе шни атле ти ча ри Сре ма

ФУД БАЛ

Фру шка го ра – До њи Срем 2015 1:3 (0:0)

Фру шка го ра – До њи Срем 2015

У при лич но не фуд бал ским усло ви ма (пре по днев них са ти, ви со ка

тем пе ра ту ра) и без уоби ча је ног „на бо ја“ од и гра на је утак ми ца.

Тек у по след њих три де се так ми ну та, очи глед но фи зич ки спрем ни ји,

го сти су сло ми ли от пор до ма ћи на и до шли до бо до ва, ко ји су их са мо

учрв сти ли на ли дер ској по зи ци ји

Среда, 19. јун 2019.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Једноставно: Ципи! Само једна реч и љубитељима фудбала у

Срему (па и мало шире) све је јас-но! У сремском фудбалу, Слобода из Доњег Товарника је по много чему врло занимљива. Када се говори шампиону Сремске лиге и новом зонашу, немогуће је изоста-вити Дарка Ашћерића. За све оне који покушавају да нешто пишу о фудбалу Ципи је изузетно захва-лан саговорник. Увек има шта да каже, а питања нису потребна.

- Не могу себе да замислим ван фудбала – почиње Дарко Ашћерић, не чекајући питање – За мене је не-деља дан када се „устаје и леже с фудба-лом“. То је тако! Свестан сам да можда нећу још дуго активан, али ћу свим срцем бити уз Слободу. Питају ме понекад: да ли видим себе недељом ван фудбала и терена, рецимо, на пецању? Можда, али само док не почне утакмица!

Ципи „враћа филм“ уназад, на прве озбиљније фудбалске кораке.

- Не памтим период свог живота а да нисам шутирао лопту - признаје Ципи – Први фудбалски кораци начињени су у родном Платичеву, у Јединству. Није било веће радости него када, од саиграча добијем лопту и постигнем гол. Већ тада сам знао своје место у првом тиму: само напред и само гол! Био сам као млад играч, по речина тренера, врло брз и спретан с лоптом и саспецијаним прегле-дом, са 16 година дебитујем у првом тиму Јединства. Врло брзо, са епитетом првог стрелца, прелазим у румску Словен, који је тада играо у Српској лиги. Проводим у њему три лепе године, успешно са-рађујући са шефовима стречног штаба Петра Столића, Живка Будимировића... На препоруку Будимировића, ангажује

ме Бечеј, друголигаш. Изузетно озбиљан рад, напорни тренинзи, карантини и утакмице буили су саставни део мог жи-вота следеће три године. Фудбалски стаж прекида војки рок, а потом се нижу клу-бови за које сам као члан Бечеја играо на позајмицу: Шајкаш из Ковиља, Сутјеска из Бачког Доброг Поља... Након раскида уговора с Бечејем, враћам се у родно Платичево. Наступа мирнији период у мојој каријери. Једно време проводим у Јадрану из Голубинаца. Потом следи мој први долазак у Доњи Товарник, у Слобо-ду. После одигране полусезоне, по други пут ми се „укршта фудбалски пут“ са тре-нером Будимировићем и пола године сам у Борцу из Мартинаца. Исто толико игра и за Сремац из Јарка. И ево, сада сам шесту годину непорекидно у Слободи. Члан сам велике фудбалске породице у којој су, између осталих, Милан Алексић

– Муња, Синиша Сарић – Сима, Сини-

ша Ђокић... Посебно ми је драго што поново сарађујем са тренером Будими-

ровићем.

Од првог дана је постао миљеник на-вијача у Доњем Товарнику.

- Било ми је јасно, у старту, да Слобода нија клуб за најни-жи ранг – наставља Ашћерић – Увек смо били тим! И када се добијало, и када се губило. Пар година касније, захваљујући великом раду, добром споју младости и искуства, клуб пла-ко долази на садашње пози-ције. Заслужено! На старту сезоне 2018/2019. поставили смо себи циљ: виши ранг! Мало нас је погурао и инат, јер нам је годуну дана раније измакло измакло прво место. Понављам, мотивација за напоран рад, по-

слушност, пожртвованост и „срце оставље-но на терену“ довели су до свега овог.

Шта је фудбал донео, а шта узео Дарку Ашћерићу Ципију?

- Истину да каже, то питање још ни-сам поставио сам себи. За мене је фудбал живот и да се поново родим, ишао бих истим путем! Уз лопту између два гола! То сам ја! Није увек било лако ускладити обавезе: школа, тренинзи, утакмице, кас-није породица. Још увек не желим да под-влачин црту и свидом рачуне. Осећам да фудбалу могу још доста да пружим: на те-рену или ван њега. Признајем, није да ни-сам размишљао да се повучем са терену и прихватим се неке друге улоге. Међу-тим, када год сам људима из клуба моја размишљања износио, увек је одговор био: „Не! Ти си тиму потребан на терену. Да будеш ту, да играче похвалиш, али и критикујеш! Ти си лидер!“ У сваком слу-чају, волео бих да моја играчка каријера буде завршена у Слободи, у Доњем То-варнику, којима сам, надам се, много дао. Много сам и добио.

Један је Ципи! Ж. Радивојевић

Полако се комплетира састав инђијског суперлигаша који је тек

на самом почетку припрема за поврат-ничку сезону у елиту српског фудбала.

Василије Јањић је рођен 25. јану-ара 1995 .године. Овај брзи и спретни нападач последњу полусезону је за-вршио као члан Земуна. Пре тог пе-риода инђијска публика га је памти-ла у дресу дугог престоничког клуба, Синђелића.

Јањић, који је рођен у Ужицу тако наставља ниску играча из овог гра-да који су успешно носили дрес ФК Инђија. Занимљиво пре Василија у Инђију се вратио и његов презимењак Милан Јањић, али њих двојица нису родбински везани.

О овој испуњеној жељи говори шеф стручног штаба, Срђан Благојевић.

- Играч кога смо хтели да дове-

демо зимус после сјајне полусезо-не у Синђелићу. Он је изабрао тада суперлигаша Земуна, а сада су нам

се поклопиле жеље и могућности и постао је наш члан. Очекујем да нам донесе додатни квалитет у игри по боку, каже Благојевић.

Но ту списак играча који би треба-ло да ставе потпис на професионални уговор није завршен. Неколико играча тренира и ради под стручном палицом Срђана Благојевића, а атмосфера на тренинзима је врло добра. Но ту су и она друга врата из клуба, излазна. За сада су пред њима Огњен Дамњано-вић сјајни нападач, Алија Изберовић, момак који је имао пех да се повредио у тренутку када је могао у први тим, али је пленио са односом ка раду и обавезама у клубу.

Од понедељка ће играчи и стручни штаб пут Кучева, где ће радити и тре-нирати наредне недеље.

А. Б.

Градски стадион, гледалаца око 300. Судија: Марио Богићевић, помоћни-

ци: Здравко Вујанов и Дејан Радишић сви из Зрењанина. Делегат: Велимир Клинцов из Новог сада.

Стрелац: Ђукић 79’ – ТСК. Жути кар-тони: Андреата 25’, Димитријевић 55’, Костић 76’ – Железничар, Доведан 34’ Ђукић 50’ – ТСЦ.

ЖЕЛЕЗНИЧАР: Милиновић 7, Ка-

тарић (К) 7, Марјановић 7 (Ивковић

65’ 6,5), Драганић 6,5 (Убовић 77’

6,5), Андреата 6 (Караћ 61’ 6), Криво-

кућа7, Лукић 7, Павловић 7, Ракар

7,5, Костић 8, Димитријевић 7.

Тренер: Горан Мишчевић

ТСК: Доведан 7, Ристић 7(Костић

54’ 7), Брежњак7, Дринић 7, Милоса-

вљевић 7, Лукић 8, Панош 6 (Павло-

вић 45’ 6), Ђукић 7,5, Росић 7, Пупо-

вац 7, Зечевић 6,5 (Варга 89’ -).

Тренер: Јован Самарџић

По најтоплијем дану ове године на Градском стадиону у Инђији је одигра-на прва полуфинална утакмица баража за попуну Војвођанске лиге групе Југ.

Инђијски Железничар је против темеринског ТСК-а имао показну веж-бу како изгубити утакмицу из јединог шута госта ка голу гомана Милино-вића. То се догодило у 79.минуту, по-сле смислене акције момака у црвеној опреми. Росић је тада искоса са десне стране напада свог тима упутио цен-таршут у казнени простор домаћина, а Горан Ђукић је лопту главом скренуо у малу мрежицу домаћег гола. Парада Мииновића је само улепшала тај детаљ на радост гостујуће публике.

Са друге стране домаћин је посеб-но у првом делу меча промашивао и из невероватних ситуација. Бројне су прилике биле на страни плаво белих, а Марјановић у 15’, Андреата у 21’, ста-тива Драганића у 23’, Марјановић по-ново у 41’ нису имали ни среће да из повољих позиција матирају Доведана.

Тако је ТСК створио капиталну по-беду пред реванш на свом терену у Темерину.

А. Б.

ФУДБАЛ

ИНЂИЈА: БАРАЖ ЗА ПОПУНУ ВОЈВОЂАНСКЕ ЛИГЕ “ЈУГ”

Железничар – ТСК 0: 1 (0: 0)

Железничар поражен

ФУДБАЛ

Василије Јањић у зелено белом јату

Василије Јањић

ФУДБАЛ

Нисам још све рекао!- Не памтим период свог живота а да нисам шутирао лопту - признаје

Ципи – Први фудбалски кораци начињени су у родном Платичеву, у

Јединству. Није било веће радости него када, од саиграча добијем лопту

и постигнем гол. Већ тада сам знао своје место у првом тиму: само

напред и само гол!

Пехар у Ципијевим рукама

Слобода шампион

Среда, 19. јун 2019. 31

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈАОП ШТИ НА ИН ЂИ ЈАОде ље ње за ур ба ни зам,ко му нал но стам бе не по сло веи за шти ту жи вот не сре ди не

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске

упра ве оп шти не Ин ђи ја, у скла ду са чла ном 29. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу жбе ни гла сник РС'', број 135/04 и 36/09) об ја вљу је:

ОБА ВЕ ШТЕ ЊЕО до не том ре ше њу да је по треб на

про це на ути ца ја про јек та

на жи вот ну сре ди ну

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не, на зах тев носиoца про јек та „ALI QU AN TUM AGRO“ Д.о.о. из Ин ђи је, Но во сад ска број 2/41 спро ве ло је по-сту пак од лу чи ва ња о по тре би про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну за из град њу фар ме за тов

ју на ди на ка та стар ској пар це ли број 2926/1 КО Но ви Кар лов ци, на те ри то ри ји оп шти не Ин ђи ја. У спро ве де ном по ступ ку до не то је ре ше ње да за пред мет ни обје кат по треб на про це на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну.

До не то ре ше ње за сни ва се на ана ли зи зах те ва но си о ца про јек та и по да та ка о ло ка ци ји, ка-рак те ри сти ка ма и мо гу ћим ути ца ји ма про јек та на жи вот ну сре ди ну, при че му су узе ти у об зир про пи са ни кри те ри ју ми за про јек те на ве де не у Ли сти I Уред бе о утвр ђи ва њу ли сте про је ка та за ко је је оба ве зна про це на ути ца ја и Ли сте II про је ка та за ко је се мо же зах те ва ти про це на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну (''Слу жбе ни гла сник РС'', број 114/08).

Пред став ни ци за ин те ре со ва не јав но сти, ор га на и ор га ни за ци ја мо гу из вр ши ти увид, сва ког рад ног да на у вре ме ну од 900-1200 ча со ва у про сто ри ја ма Оде ље ња за ур ба ни зам, ко му нал но стам-бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Ца ра Ду ша на број 1 и из ја ви ти жал бу на до не то ре ше ње По кра јин ском се кре та ри ја ру за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не из Но вог Са да, у ро ку од 15 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба ве ште ња пу тем овог ор га на.

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААП ВОЈ ВО ДИ НАОП ШТИ НА ИН ЂИ ЈАОде ље ње за ур ба ни зам,ко му нал но стам бе не по сло веи за шти ту жи вот не сре ди не

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Оп штин ске

упра ве оп шти не Ин ђи ја, у скла ду са чла ном 29. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну ("Слу жбе ни гла сник РС'', број 135/04 и 36/09) об ја вљу је:

ОБА ВЕ ШТЕ ЊЕО до не том ре ше њу да ни је по треб на

про це на ути ца ја про јек та

на жи вот ну сре ди ну

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не, на зах тев носиoца про јек та „MAРТИНИ ГРАД ЊА“ д.о.о. из Ин ђи је, Вој во де Пут ни ка бб, спро ве ло је по сту-пак од лу чи ва ња о по тре би про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну за Про је кат из град ње скла ди-

шног објек та (скла ди ште ње пре фа бри ко ва них бе тон ских еле ме на та) на ка та стар ским пар-це ла ма број 7296/6, 7296/7, 7304, 7305, 7306 и 7307 КО Ин ђи ја, у се ве ро и сточ ној рад ној зо ни на те ри то ри ји оп шти не Ин ђи ја. У спро ве де ном по ступ ку до не то је ре ше ње да за пред мет ни обје кат ни је по треб на про це на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну.

До не то ре ше ње за сни ва се на ана ли зи зах те ва но си о ца про јек та и по да та ка о ло ка ци ји, ка-рак те ри сти ка ма и мо гу ћим ути ца ји ма про јек та на жи вот ну сре ди ну, при че му су узе ти у об зир про пи са ни кри те ри ју ми за про јек те на ве де не у Ли сти I Уред бе о утвр ђи ва њу ли сте про је ка та за ко је је оба ве зна про це на ути ца ја и Ли сте II про је ка та за ко је се мо же зах те ва ти про це на ути ца ја на жи вот ну сре ди ну (''Слу жбе ни гла сник РС'', број 114/08).

Пред став ни ци за ин те ре со ва не јав но сти, ор га на и ор га ни за ци ја мо гу из вр ши ти увид, сва ког рад ног да на у вре ме ну од 900-1200 ча со ва у про сто ри ја ма Оде ље ња за ур ба ни зам, ко му нал но стам-бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не Ца ра Ду ша на број 1 и из ја ви ти жал бу на до не то ре ше ње По кра јин ском се кре та ри ја ру за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не из Но вог Са да, у ро ку од 15 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба ве ште ња пу тем овог ор га на.

Оде ље ње за ур ба ни зам, ко му нал но стам бе не по сло ве и за шти ту жи вот не сре ди не

РЕ ПУ БЛИ КА СР БИ ЈААУТО НОМ НА ПО КРА ЈИ НА ВОЈ ВО ДИ НАГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦАГРАД СКА УПРА ВА ЗА ПО ЉО ПРИ ВРЕ ДУИ ЗА ШТИ ТУ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕСРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА

о б ј а в љ у ј е

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е О ДО НЕ ТОЈ ОД ЛУ ЦИ У ПО СТУП КУ ОД ЛУ ЧИ ВА ЊА

О ПО ТРЕ БИ ПРО ЦЕ НЕ УТИ ЦА ЈА

НА ЖИ ВОТ НУ СРЕ ДИ НУ

У по ступ ку од лу чи ва ња о по тре би про це не ути ца ја на жи вот ну сре ди ну, спро ве де ном на зах-тев но си о ца про јек та, ЈВП „Во де Вој во ди не“, Бу ле вар Ми хај ла Пу пи на 25, Но ви Сад, утвр ђе но је ре ше њем број 501-68/2019-XI од 17.6.2019.год. да је за пред мет ни Про је кат : Под си сте ма По по ва ба ра ( део си сте ма за на вод ња ва ње За пад ни Срем – до ња зо на) – црп на ста ни ца „По по ва ба ра 2“ са при па да ју ћим објек ти ма на ка та стар ским пар це ла ма број 7873, 7571, 4991/2, 4991/3, 4990, 7872, 4989 К.О. Мар тин ци, на те ри то ри ји гра да Срем ска Ми тро ви ца, ни је по треб на про це на ути-ца ја на жи вот ну сре ди ну.

Про тив овог ре ше ња за ин те ре со ва на јав ност мо же из ја ви ти жал бу По кра јин ском се кре та ри-ја ту за ур ба ни зам и за шти ту жи вот не сре ди не у Но вом Са ду, пу тем овог ор га на, у ро ку од 15 да на од да на об ја вљи ва ња овог оба ве ште ња.

Оба ве ште ње се об ја вљу је на осно ву чла на 10. став 7. За ко на о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре-ди ну ("Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је",број 135/04, 36/09).

Број: 501-51/2019-IV-02-8Да на: 19.06.2019. го ди не

Ин ђи ја

Број: 501-52/2019-IV-02- 6Да на: 19.06.2019. го ди не

Ин ђи ја

Де фи ни тив но, „спу ште на је за ве са“ на фуд бал-ску 2018/2019. у До брин ци ма. Фуд ба ле ри ма

Срем ца, чел ни ци Оп штин ске ли ге Ру ма – Ириг и Фуд бал ског са ве за Ру ма, до де ли ли су шам пи он-ски пе хар. У „бра зил ском ам би јен ту“, по том, од-и гра на је ре ви јал на утак ми ца из ме ђу Срем ца и ре пре зен та ци је ли ге, ко ју је сла вље ник до био 3:0 (Вуч ко вић у 18, Пр љић у 38. и и Љ. Вук ма но вић у 50. ми ну ту).

Ко ли ко се се ло са жи ве ло с клу бом ви де ло се ка ко за вре ме утак ми це, та ко и на „уоби ча је ном тре ћем по лу вре ме ну“. У ства ра њу што леп шег ом-би јен та би ли су ан га жо ва не, ка ко чла ни це Удру-же ња же на, та ко и мла ди фо кло ра ши. Оно што по себ но ра ду је је чи ње ни ца да је по пу лар на „Ду-да ра“ би ла пре пу на нај мла ђих, што нај бо ље по-ка зу је ко ли ко се сео „за па ли ло“ за фуд бал.

- За слу же но смо осво ји ли шам пи он ски пе хар – из ја вио је тре нер Срем ца Вла ди ца Вук ма но вић

– По себ но се за хва љу јем игра чи ма на за ла га њу и тру ду, али и упра ви клу ба ко ја се из бо ри ла са фи нан сиј ским и свим дру гом про бле ми ма. Зна ли смо да се уз диг не мо по сле не ких не у спе ха. Ипак, на шу сна гу смо зна ли да по ка же мо ка да је би ло нај те же.

Сре мац за ми сли ти без пред сед ник УО Ду ша на Ра дов ца је не мо гу ће.

- Ус пе ли смо да ство ри мо јак Сре мац – ка же пред сед ник Ра до вац – Ус пе ли смо да уз ве ли ку по моћ ло кал не са мо у пра ве сре ди мо игра ли ште, клуб ске про сто ри је, да фор ми ра мо ква ли те тан играч ки ка дар, с ко јим смо, ко нач но, ус пе ли да се

пла си ра мо у ви пи ранг. С об зи ром да смо се так-ми чи ли у нај ни жен ран гу, има ли смо чак 23 омла-дин ца ре ги стро ва них у На прет ку из Жар ков ца. Сви се они вра ћа ју у Сре мац. На рав но, ту су и нај-мла ђи, пи о ни ри. С пе де се так мла дих фуд ба ле ра ма ло ко ја сре ди на се мо же по хва ли ти. У сва ком слу ча ју, вре ме дсла вља ће бр зо про ћи. Пре ко ле-та би тре ба ло да окре чи мо свла чи о ни це, по ста-ви мо ре флек то ре. Та ко ђе, пла ни ра мо ра до ве и на сре ђи ва њу клуб ског ре сто ра на из ко јег се до-брим де лом фи нан си ра мо. На про ле ће су за ка за-ни ве ли ко ра до ви на по ста вља њу три би на, ка ко би „за о кру жи ли при чу“.

На рад с нај мла ђим фуд ба ле ри ма у До брин ци-ма, по себ но је по но сан пред сед ник Са ве та Ме сне за јед ни це Мир ко Че стић.

- У по след ње вре ме мно го је по ра сла за ин те-ре со ва ност нај мла ђих за фуд бал – ис ти че Че стић – Ве ли ки успех се ни ор ског ти ма још ви ше ће до-при не ти по пу ла ри за ци ји овог спор та. Ми смо пре го ди ну да на ја сно за цр та ли свој план: пр во, ства ра ње што бо љих усло ва за тре ни ра ње. По-том, што ви ше при ву ћи мла де на игра ли ште, а тек на кра ју ства ра ње пр вог ти ма. Ни је ла ко, јер ми смо се о ски клуб. Ме ђу тим, оп шти на је ста ла иза нас, као и не ко ли ко фир ми из се ла.

Ви ше пу та је ис ти ца но, да су нај ве ћа сна га Срем ца из До бри на ца љу ди ко ји су у клу бу и око ње га. Скуп шти на бро ји 64 чла на, ка ко се ка же „до ма ћи на“, ко ји зна ју да рас по ла жу с оним што има ју.

Ж. Ра ди во је вић

ФУД БАЛ

До де љен шам пи он ски пе хар

Бра зил ска ат мос фе ра у До брин ци ма

И ове го ди не Кра љи це су ишле рум ским со ка ци ма. Ста ри оби-

чај Кра љи це у Ру ми је по сле ви ше од јед ног ве ка по но во по кре нут у окви-ру про јек та „Да и на шим шо ром Кра-љи це кре ну“, ко ји спро во ди Ан самбл на род них ига ра и пе са ма „Бран ко Ра-ди че вић“ Ру ма. Oд 2015.го ди не де вој-ке об у че не у на род ну но шњу оби ла-зе рум ске до ма ћи не са мо ли твом за бо љи так, на пре дак и бла го ста ње. Оно око че га се ауто ри ко ји су про у ча ва ли овај фе но мен сла жу је сте да је си гур но по све ће нем кул ту мр твих, као и то да је на стао у ма три јар ха ту. Циљ про јек та је очу ва ње из вор не кул тур не тра ди ци-

је срп ског на ро да на те ри то ри ји Вој-во ди не од но сно Сре ма, на ко јој АНИП „Бран ко Ра ди че вић“ по сто ји и ра ди.

- Циљ је и раз ви ја ње осе ћа ја зна ча-ја очу ва ња кул тур них, из вор них фол-клор них и му зич ких те ко ви на срп ског на ро да, по себ но ме ђу де цом и мла ди-ма у на ме ри да се ове те ко ви не са чу ва-ју ме ђу мла ђим ге не ра ци ја ма ка ко би мо гле да се пре но се у на сле ђе. Про је-кат пред ви ђа да овај оби чај до би је ши-ру фор му, те би ово мо гла би ти сјај на ту ри стич ка атрак ци ја и бренд оп шти не Ру ма. На зах тев ру ко вод ства АНИП-а, до би ли смо бла го слов од Вла ди ке срем-ског, го спо ди на Ва си ли ја По по ви ћа, за

ре ви та ли зо ва ње и вра ћа ње овог пра-ста рог оби ча ја где му је и би ло ме сто - у на род. Же ља нам је би ла да Ру ма до-би је још јед но ле по обе леж је и на тај на чин за си ја на ши ро кој вој во ђан ској рав ни ци. За хва љу ју ћи од лич ној са-рад њи на шег Ан сам бла и Упра ве Хра-ма Со штви ја Све то га Ду ха у Ру ми, овај оби чај по ла ко до би ја све зна чај ни је ме сто у на шем гра ду и ме ђу на шим су-гра ђа ни ма, ре као је Пе тар По по вић, шеф АНИП „Бран ко Ра ди че вић“ Ру ма.

С.Бе ло тић

Среда, 19. јун 2019.32

Суд би на је, пре ма на род ном ве ро ва њу, си ла ко ја од ре ђу је жи вот сва ког по је-

дин ца и од ко је се не мо же ума ћи. Суд-би на је оно што је не ком пред о дре ђе но, по го то во ка да су у пи та њу нај зна чај ни ји до га ђа ји у жи во ту. То су до га ђа ји ко је чо-ве ка сна ла зе у ва жним тре ну ци ма, а он на њих не мо же ути ца ти јер се де ша ва ју - суд бин ски. Суд би на Мар га ри те Ву јо-

вић, Ру ски ње из Ле то ни је, ко ја већ го ди-на ма жи ви и ра ди у Срем ској Ми тро ви ци, би ла је да упо зна јед ног Ср би на у Оде си, да у Ср би ју до ђе због љу ба ви, по ро ди це, али и да ту на ђе је дан дав но из гу бље ни део по ро ди це свог по кој ног оца.

- Ка да сам мо ји ма ја ви ла да сам на шла де ди ну по ро ди цу ни су ве ро ва ли. А ка да сам им по сла ла за јед нич ку фо то гра фи-ју ба ка је пи та ла : шта ће мој Са ша та мо? То ни је био мој отац Са ша, већ је дан од мо јих но вих стри че ва, ко је сам упо зна ла, а ко ји то ли ко ли чи на мог оца. То ли ко су

би ли слич ни јер су бра ћа по оцу, а ни кад се ни су ви де ли - за по чи ње нео бич ну при чу о сво јој ве ли кој по ро ди ци ова ми-тро вач ка про фе сор ка кла ви ра у Му зич-кој шко ли “Пе тар Кран че вић”.

При ча по ве зу је три ге не ра ци је ње не по ро ди це и по чи ње у јед ном ло го ру у Не мач кој за вре ме Дру гог свет ског ра та. Та мо су се упо зна ли и за во ле ли ло го ра-ши ца Ана Сер ге јев на Ру ски ња из Ле то ни-је и мла ди ло го раш Ср бин Иван Кне же-вић, из Кр ну ла. Сти ца јем окол но сти Иван успе ва да по бег не из ло го ра, да са чу ва жи вот, али мо ра да оста ви Ану - труд ну.

Оста вља јој са мо фо то гра фи ју на ко јој ма ло срп ски, ма ло ру ски пи ше: Мо јој же ни од Кне же вић Ива на. Мом бу ду ћем си ну или доч ки, хра ни као зе ни цу ока”. И ни шта ви ше.

Ана је ро ди ла си на Алек сан дра Са шу 1943. го ди не, у Ле то ни ји, по сле ра та се уда ла, има ла је још де це, али је чу ва ла фо то гра фи ју од Ива на. То је ње ном нај-ста ри јем си ну би ла је ди на успо ме на на оца. По ку ша ла је и да до ђе до ње га, до-шла је чак до гра ни ца, али су то би ле го-ди не Ин фор мби роа и на зад су је вра ти ли гра ни ча ри.

- Мом оцу је оста ла за успо ме ну са мо та јед на је ди на фо то гра фи ја. Он је ро ђен у Ле то ни ји, где је ро ђе на и мо ја ба ка Ана. О Ива ну Кне же ви ћу ни је ни шта са зна ла све док јој ја ни сам ја ви ла да сам на шла по ро ди цу – при ча да ље Мар га ри та.

Та ко, суд би на је хте ла да се Ма ра гри-та уда за Ср би на из Ма чве. Упо зна ли су се у Оде си на кон зер ва то ри ју му, вен ча ли су се и по сле за вр шет ка сту ди ја до шли су да ра де у Шап цу. По ла рад ног вре-ме на ра ди ли су и у Ва ље ву, па су сва ки дан пу то ва ли у тај дру ги град на по сао. Про ла зи ли кроз Кр ну ле не зна ју ћи да ту жи ве Кне же ви ћи. Јед ног да на Мар га ри та од лу чи да на ђе по ро ди цу де де. На шла је но ви на ра ко ји је на пи сао и об ја вио ње ну при чу да за ин три ги ра јав ност. Уз текст об ја ви ла је и по ме ну ту де ди ну фо то гра фи ју из ло го ра....

- По сле де сет да на од об ја вљи ва ња члан ка о ме ни по ја ви ли су се не ки љу ди да ме ви де. Тач ни је, до шли су ми ро ђа-ци – мој стриц, ба ба, чла но ви по ро ди це – на ста вља Мар га ри та.

Клуп ко је по че ло да се од мо та ва. Ис-по ста ви ло се да је де да Иван - Ив ко, ка-ко су га зва ли у ње го вом се лу, по кој ни. Са хра њен је на се о ском гро бљу, али је би ла жи ва ње го ва су пру га Са ја, она га је пре по зна ла на сли ци из но ви на. Она је до шла да тра жи Мар га ри ту - ру ску уну ку. Зна ли су по не што из ње го вог ло гор ског жи во та, али не и да има си на. Од мах су је при хва ти ли као нај ро ђе ни ју. Од јед ном је Ру ски ња до би ла три стри ца и две тет ке, њи хо ву де цу сво ју но ву бра ћу и се стре. Оти шли су за јед но код де де на гроб, за-јед но су се фо то гра фи са ли код ку ће, а ту фо то гра фи ју Мар га ри та Ву јо вић је по сла-ла ба ки у Ле то ни ју, а на њој је она на шла у јед ном од Ив ко вих си но ва свог си на Са-шу. То ли ко су бра ћа по оцу би ла слич на, јер ге ни су чу до.

Де да Ив ко је сви рао, ис по ста ви ло се, хар мо ни ку ка да се вра тио из ло го ра, пе-вао је ру ске пе сме. Мар га ри тин отац је исто сви рао хар мо ни ку у ве чер њој шко-ли, а она се уда ла за - хар мо ни ка ша. Све је то прст суд би не.

Мар га ри та Ву јо вић се са по ро ди цом свох де де Ива на чу је, оста ли су у ве зи и срећ на су кад год да су за јед но.

С.Ђа ко вић

Да и на шим шо ром кра љи це кре нуРум ске Кра љи це

Кра љи це у цр кви

Ка ко је Ру ски ња Мар га ри та у Ср би ји на шла по ро ди цуМар га ри та Ву јо вић ду го го ди шња про фе сор ка кла ви ра у ми тро вач кој

Му зич кој шко ли “Пе тар Кран че вић”, Ру ски ња је из Ле то ни је, шко ло ва ла

се у Оде си, а до шла у Ср би ју због љу ба ви. Али, ту је слу чај но про на шла

и део сво је по ро ди це...

Мар га ри та Ву јо вић

Фо то гра фи ја Ива на Кне же ви ћа из ло го ра

По ру ка на по ле ђи ни сли ке

Са ша, Мар та ги тин отац