ww

w.s

rem

sken

ovin

e.rs

redak

cija

@sr

emsk

enov

ine.

co.r

s

KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA

TEHNIČKI PREGLEDREGISTRACIJA VOZILASREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb022/632-336 e-mail: kijainox4580@live.com

МESARSKA OPREMA

Година LX • Сремска Митровица • Среда 3. јун 2020. • Број 3092 • Цена 50 динара

Председник Републике Србије Александар Вучић обишао је прошле седмице радове на изградњи дела брзе пруге Београд - Будимпешта, од Београда до Старе Пазове, која се гради по европским стандардима и биће наша најсавременија пруга. Радови на прузи од Београда до Старе Пазове биће завршени до краја године, а радови на делу пруге од Старе Пазова до Новог Сада биће готови у августу 2021. године и та пруга биће пуштена у саобраћај у септембру 2021. године

Стигао и црни лабуд

СРЕМСКА МИТРОВИЦА:ТРАГОМ СКУПШТИНСКИХ ОДЛУКА

Страна 26.

БУЈА БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ НА ЗАСАВИЦИ

ПУТИНЦИ: ЗАВРШНИ ПРОГРАМ ПРОЈЕКТА „ЧУВАРКУЋА“

БРЗА ПРУГА

Страна 3.

Фото: Председништво Србије (Димитрије Голл)

Трасирање даљег развоја

Страна 4.

Различитост је војвођанско богатство Страна 32.

Среда, 3. јун 2020.2

У румском насељу Ламеле код Дома здравља почели су припремни

радови на изградњи котларнице на гас „Солидарност“. Ова инвестиција је у Општини Рума најављена као једна од најзначајнијих у овој години, како у финансијском, тако и у смислу побољ-шања грејања и позитивног утицаја на животну средину. Припремни радови почели су крајем маја, а рок за њихов завршетак је 1. октобар ове године. Реч је о инвестицији која вреди 99,9 милиона динара без ПДВ, односно 120 милиона динара са ПДВ-ом која се у

потпуности финансира из буџета ло-калне самоуправе.

Нова котларница, попут оне чија се изградња приводи крају у насељу Тивол, користиће гас као енергент, а простираће се на 160 метара квадрат-них. Инвеститор је Општина Рума, а главни извођач је инђијска фирма „Гас тех“, која је ангажована на изградњи котларнице у Тиволу и важи за једну од најбољих у овом послу на територији Србије. Осим њих, радове ће изводити и „Катаго“ Рума, „Карин комерц“ Ветер-ник и „Аг-унс институт“Нови Сад.

По завршетку радова нова котлар-ница ће бити предата Јавном преду-зећу „Стамбено“ које топлотном енер-гијом снабдева потрошаче у граду. Према анализама овог јавног преду-зећа изнетим у годишњем извештају за 2019.годину, преласком са мазута

на гас у новој котларници биће оства-рене велике уштене енергента што ће се позитивно одразити на финансијску слику, с обзиром да се планира новча-на уштеда од око пет милиона динара, уз значајно смањење загађености жи-вотне средине.

Нова котларница „Солидарност“ обезбеђиваће топлотну енергију за 29.000 квадратних метара прос-тора, међу којима је и Дом здравља Рума.

С.Белотић

Министар омладине и спорта Вања Удовичић обишао је прошле седмице општине

Шид и Ириг чиме је наставио акцију обилазака локалних самоуправа и до-нирања спортске опреме клубовима широм Србије.

Прилику да се упознају са мини-стром Удовичићем на спортском тере-ну и поделе своја искуства и амбиције имали су и млади чланови фудбалског клуба „Планинац“ из Ривица у општини Ириг. Том приликом младим фудбале-рима уручена је спортска опрема, а са руководством клуба и представници-ма локалне самоуправе разговарало се о потребама самог клуба и спорта у иришкој општини у целости.

- Настављамо акцију обиласка ло-калних самоуправа са жељом да од-говорно, отворено и директно разго-варамо са челницима спортских орга-низација и представницима локалних самоуправа на који начин да помогне-мо спорту и базичном спорту. Пракса нам је показала да је ово најквалитет-нији начин да се реше неки актуелни

проблеми на које наилазимо на тере-ну и драго ми је да управо кроз ове сеоске клубове и традиоционалне

екипе покушамо да подигнемо ба-зични спорт и помогнемо да из ових клубова млади фудбалери и спорти-сти дођу до најквалитетнијих клубова и организација. Желим да се захвалим и представницима локалне самоу-праве који су у први план поставили као приоритет развој рекреативног и шоколског спорта. Обрадовали смо представнике клуба и наше младе спортисте спортском опремом, нада-мо се да ће она мотивисати већи број деце да уђу у систем спорта, а да онда спорт постане њихово опредељење и избор, и да на тај начин оплеменимо наше друштво. Знамо да данас морамо да размишљамо о будућности, зна-мо да данас морамо да се окрнемо правим вредностима. И данашња посета овом сеоском клубу гово-ри да не правимо разлику између великих и малих, нити било којих делова наше земље, јер смо свес-ни да кроз овакве клубове настају прави истински шампиони и по-мажући овакве клубове помажемо српски спорт и правимо један ста-билан основ за јачање целокупног спорта у Србији, рекао је у Ривици министар Удовичић.

А ривички клуб постоји од 1926. године, данас има 60 чланова, од тога 20 младих фудбалера. Сени-орска екипа је тренутно друга на табели Општинске лиге Стара Па-зова – Инђија - Ириг, која озбиљ-но претендује на прелазак у виши ранг такмичења. У име Фудбалског клуба „Планинац“ и села Риви-ца, министра и госте је поздра-вио председник клуба, уједно и

председник Савета месне заједнице, Славиша Смиљанић.

- Захваљујем се министру Удови-чићу у име мештана и клуба што је са сарадницима посетио наше место, које није тако велико, али је великог срца. Трајемо дуго и приближавамо се веку фудбала у Ривици. Деца су нам на првом месту, што је и мени као председнику клуба веома важно. Посебно је битна школа фудбала, која поново почиње са радом након прекида због епидемије. Сарађујемо са ФК „Раднички“ из Ири-га, па тако можемо да децу шаљемо и на њихов терен да тренирају и иг-рају утакмице. Ми их подстичемо и

уводимо у прве фудбалске кораке. Овом приликом се захваљујем на опреми коју нам је министар донео, рекао је Славиша Смиљанић, председник ФК „Планинац“ Ривица.

Општина Ириг ове године издвоји-ла је 11 одсто више средстава за развој школског, базичног и спорта у опште. У име домаћина са министром су разго-варали заменик председника Општине Ириг, Миодраг Бебић и покрајински посланик, Тихомир Стојаковић.

- Искористио бих прилику да се у име Општине Ириг захвалим министру Удовичићу на данашњој посети нашој општини, конкретно месту Ривица.

Ова посета је значајна као доказ да су нам деца најбитнија, како у великим центрима, тако и у малим средина-ма. Ја сам сигуран да ће ова посета у значајној мери допринети да бар још неко дете почне да се бави бар не-ким видом активности, јер занмо да је спорт најбољи предуслов за здрав живот, рекао је Миодраг Бебић.

Током ове посете разговарало се и о будућим инфраструктурним радовима на терену. Министар Удо-вичић је том приликом рекао да је сеоски терен у доста добром стању, а да ће се у перспективи размишљати о ограђивању терена, реконструк-цији свлачионица и евентуалном постављању трибина, уколико за то буде било потребе. Иначе, ово је је-дан од ректих сеоских клубова који је у потпуности власник целокупног терена и заштитног појаса око њега, што олакшава све процедуре за даља улагања и опремања.

С.Белотић

„СОЛИДАРНОСТ“

Припремни радови у току

Ускоро и званичан почетак радова

Опрема за младе спортисте

Министар за омладину и спорт, Вања Удовичић, посетио је и општину Шид. Он је заједно са представницима локалне власти обишао фудбалске клубове „Гра-ничар“ у Јамени и „Јединство“ у Моровићу, где се упознао са њи-ховим радом и том приликом им

уручио поклоне у виду спортских реквизита. Министар је током посете опшини Шид са предста-вницима локалне власти, између осталог, разговарао је и о рекон-струкцији спортске хале у Шиду која је обухваћена програмом "Србија 2025".

Реконструкција спортске хале у Шиду

Министар Удовичић са малим фудбалерима у Јамени

Министар Удовичић са младим Ривичанима

У разговору са представницима Општине Ириг Mинистар у улози голмана

Среда, 3. јун 2020. 3

Председник Републике Србије Александар Вучић обишао је прошле седмице радове на

изградњи дела брзе пруге Београд - Будимпешта, од Београда до Старе Пазове, која се гради по европским стандардима и биће наша најсавреме-нија пруга. Вучић је пругу обишао са председником општине Стара Пазова Ђорђем Радиновићем, министарком грађевинарства Зораном Михајло-вић, председником Покрајинске владе Игором Мировићем, амбасадорком Кине у Србији Чен Бо и представници-ма извођача радова.

Председник Вучић је рекао да је задовољан динамиком радова и да би било веома важно да се, поред још једне деонице на правцу ка Будим-пешти, од Новог Сада до Суботице, изгради и брза пруга од Београда до Ниша, која би била за брзину до 200 ки-лометара на сат, а затим и од Ниша до Прешева, за брзину од 160 километара на сат. Он је навео да се већ разговара на ту тему са кинеским компанијама и руским железницама, које граде део брзе пруге од Старе Пазове до Новог Сада.

- Размишљамо и о деоници Бео-град-Ниш, то би пуно значило за пут-нички саобраћај из Европе ка Србији, али и за наш теретни. Не смемо југ Ср-бије да изоставимо. Онда бисмо имали целу линију брзе пруге од Суботице до Новог Сада, Београда и Ниша, рекао

је председник Вучић и најавио да ће радови на прузи од Београда до Старе Пазове бити завршени до краја године, а да ће пруга бити пуштена у саобраћај до краја марта наредне године.

Председник Вучић је навео да ће ра-дови на делу пруге од Старе Пазова до

Новог Сада бити готови у августу 2021. године и да ће та пруга бити пуштена у саобраћај у септембру 2021. године.

- Онда ћемо журити да завршимо последњу деоницу кроз Србију, од Но-вог Сада до Суботице, што би могло да буде завршено 2024. године. Мађари ће своју деоницу завршити до краја 2024. године или до почетка 2025. го-дине, рекао је председник Вучић и истакао да ће од марта 2025. године моћи да се путује возом од Београда

до Будимпеште за два сата и 40 минута, а затим одатле до Беча за још сат и 40 минута.

- То је важно за наше односе, а повећаваће се и животни стандард грађана и проток робе, што је изузетно важно за нашу привреду. Ово су ствари које остају, револуционарне, у које не верујете док не видите. Хвала нашим кинеским партнерима на великом тру-ду, раду и ангажману. Хвала српским и кинеским радницима на марљивом

раду, поручио је председник Вучић и нагласио да се у Србији, поред пруге, тренутно граде и четири ауто-пута.

Пројекат брзе пруге од Београда до Будимпеште је договорен између Србије, Кине и Мађарске у оквиру гло-балне иницијативе НР Кине – Појас и пут.

У оквиру пруге биће изграђена и три надвожњака: Камендин, Нова Па-зова и Стара Пазова и подвожњак Зе-мун поље, а биће уређене и железнич-ке станице Нови Београд, Батајница, Стара Пазова и Нова Пазова.

Укупна вредност изградње пруге Београд - Будимпешта кроз Србију је око две милијарде долара, а пруга са наше стране биће дуга око 184 кило-метара.

СНФото: Председништво Србије

(Димитрије Голл)

Од прошле недеље возни парк инђијског Дома здравља „Др Ми-

лорад Мика Павловић“ богатији је за четири нова возила, нови санитет, комби за превоз пацијената на дијали-зу и два путничка возила за чију је на-бавку општина Инђија издвојила око 25 милиона динара. Сем тога, инђијска здравствена установа недавно је до-била и два нова санитета и то од АП Војводине и Министарства правде, као и једно путничко возило од ЈП „Ингас“, те се може закључити да је у потпу-ности решен проблем сигурности, поузданости и опремљености возног парка Дома здравља.

Приликом уручења кључева у прошлу среду, председник општине Инђија Владимир Гак је истакао да је куповина ових возила од изузетне важ-ности јер се ради, пре свега, о здрављу и животима људи, како оних који њима управљају, тако и пацијентима којима

је неопходна медицинска помоћ. - Заиста је Дом здравља сада добио

озбиљан возни парк и с оним возилима које смо претходних година успели да обезбедимо за Дом здравља, мислим да су сада у овом тренутку коректно опремљени - казао је Владимир Гак и најавио да ће се у наредном периоду најпре реновирати дечје одељење

ове установе, а онда и остали делови. Такође, по његовим речима, општина Инђија издваја додатна средства за ле-каре специјалисте како би се побољ-шао квалитет пружања здравствених услуга.

Др Јово Комазец, директор Дома здравља, подсетио је да је стање воз-ног парка приликом преузимања

одговорности 2016. године било вео-ма лоше те је постојао страх да се не десе несреће већих размера јер нису постојали капацитети да се одговори свим потребама у таквим случајевима. Он је навео и да општина учествује с 15 одсто у финансирању ове устано-ве, што представља једно од навећих учешћа локалне самоуправе у Србији.

А колико је локалном руководству ста-ло до унашређења примарне здрав-ствене заштите показује и то што ће, након финансијске стабилизације и решавања заосталог дуга од претхо-дне власти, у следећем потезу радити на усавршавању и специјализацији медицинских радника.

Г.М.

Општина обезбедила нова возила

Нова санитетска возила, поклон општине Уручење кључева

Радови на прузи од Београда до Старе Пазове биће завршени до краја године, а радови на делу пруге од Старе Пазова до Новог Сада биће готови у августу 2021. године и та пруга биће пуштена у саобраћај у септембру 2021. године

ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ ОБИШАО РАДОВЕ НА ДЕЛУ БРЗЕ ПРУГЕ БЕОГРАД – БУДИМПЕШТА

Догодине возови 200 на сат кроз Срем

Пазова за понос

Као пример успешне општине председник Александар Вучић навео је и Стару Пазову, наводећи да су десетине фабрика и центара изграђени за време власти СНС и њиховог ангажмана, да тај град више нема ниједан кредит, да је ниво незапослености испод 4 одсто.

- То су резултати којима се по-носим, рекао је Вучић.

Обилазак радова

Крај макета будућих брзих возова

Радови теку по плану

Среда, 3. јун 2020.4

Сремска Митровица се спрема да постане један од лучких центара у Србији. Тим поводом се врше

неопходне предрадње, припремају планска документа, врше разграни-чења земљишта, а на недавној седни-ци Скупштине града зелено светло одборника је добио Предлог одлуке о доношењу ПГР дела комплекса РТЦ „Лука Легет“ са лучким подручјем Сремска Митровица.

На седници је иначе усвојено више предлога о изради и доношењу плано-ва детаљне регулације појединих под-ручја, а овај поменти заузима посебно место јер је везан велики пројекат из-градње и уређења лука и лучних цен-тара у Србији а и за решавање важних питања РТЦ „Лука Легет“.

Лука - велика шанса

- Овај план је део пројекта који је договорен између Министарства са-обраћаја и инфраструктуре и Аген-ције за луке Србије и он би требало да буде један од оних са којима ће Србија изаћи пред Светску банку и тражи да се у Сремској Митровици изгради луч-ко подручје. Оно би у великој мери побољшало речни саобраћај и логис-тику града, а ми бисмо постали један од лучких центара у Србији. У реализа-цији је сада пројекат око луке Смедре-во, а то значи да су велике шансе да и ми добијемо луку –сматра градоначел-ник Владимир Санадер.

Ради се о инвестицији вредној пре-ко 30 милиона евра чијом реализа-цијом се добијају нове шансе за развој - добија се потпуно нови логистички

центар -место за претовар житарица, нафтни терминал а постојеће стање са грађевинским агрегатима би се обје-динило на једном месту.Уз све стале садржаје који би се накнадно оства-рили у случајуповољног одговора из Светске банке и надлежних српских институција био би ту пристан за пут-ничке бродове и речне крузере....

- Све ово пратило би констатно чишћење корите Саве у целој дужини тока тако да би она требала да буде пловна у Србији - додаје градоначел-ник.

Донет је и Предлог одлуке о изра-ди Плана детаљне регулације насеља „Алеја“ који је код неких суграђана побудио незадовољство јер су неки помислили да ће уз спомен парк у дог-ледновреме нићи низ нових плацева. На седници Скупштине током распра-ве о тој теми чуо се деманти таквих на-вода, а поновио га је и градоначелник у свом коментару .

- Биће донет план уређења дела на-сеља „Алеја“, али ћемо ми са својим ак-тивностима чекати да све институције ураде своје послове и дају сагласности. Ни милиметар нећемо дозволити да се спомен комплекс ремети. Штитимо ову светињу и, ако буде могуће, хоћемо да садржаје и изглед њене околине дове-демо на виши ниво- објаснио је Сана-дер суштину овог предлога.

O јавна - приватном партнерству

Сремска Митровица, иначе, има нови уговор који се односи на јавну расвету. Уговор је потписан, а проје-

кат обухвата територију целог града па ће становници и града и насељених места имати модерну лед расвета.

- Пројекат ће се реализовати у на-редних шест месеци и трајаће 13 го-дина. Грађани Сремске Митровице неће имати обавезе око одржавања расвете, то ће бити обавеза приватног

партнера, буџет града се неће додат-но задужити, имаћемо квалитетнију расвету, отплаћиваће се из уштеде која се оствари у потрошњи, биће новца за нове инвестиције, а имаћемо и неке друге бенефите – објасно је Владимир Санадер.

Државне њиве под лупом

Према новом годишњем програму заштите, уређења и коришћења држа-вног пољопривредног земљишта за аг-роекономску 2020-2021. усвојеном од стране одборника нема великих изме-на у односу на раније године. За сточа-ре који су понели захтеве за земљиште

по праву пречег закупа, њих 170 је остварило могућност да потпишу уго-воре , двадесетак је одбијено јер не ис-пуњавају захтеве,потврдио нам је ре-сорни начелник Владимир Настовић.

- Биће им понуђено око 1.500 хек-тара државне земље, а остала које је око 1.100 хектара биће понуђена ли-цитацијом за пољопривредне произ-вођаче. Ту је до 250 хектара пашњака који стидљиво налазе закупце, па оче-кујемо да ће део бити дат у закуп ове године-наводи начелник Настовић, ис-тичући да је око 2.400 хектара дато на вишегодишњи закуп.

Успешна буџетска 2019.година

Усвојен је завршни рачун буџета за 2019. годину и он показује успешну бу-жетску годину у којој су реализовани сви зацртани пројекти без обзира дали су започети или настављени. Остваре-ни ниво новца у буџета је око три ми-лијарде динара што је за похвали јер је планирани остварен са око 80 одсто.

- Око четвртину средства су транс-фери са виших нивоа власти, било да су наменски ли ненаменски, а било је и директних финансирања пројеката. Све у свеу ово је била успешна буџет-ска година – коментарише ресорни начелник Душко Шарошковић, до-дајући да је прилив актуелног буџета задовољавајући као и приход од поре-за на имовину за која решења тек тре-ба да стигну обвезницима на адресу.

На новинарско питање везано за отплате кредита узетог за градњу под-вожњака, начелник Шарошковић је одговорио да се они као и сва остала давања редовно измирују и да ће тако остати.

С.Ђаковић

Трасирање даљег развојаЈедини граду Срему трасира даљи развој усвајањем атрактивних планова, решавањем комуналних питања јавно - приватним партнерством и доношењем одлука које ће пратити савремени живот

Компанија „Џон Дир“ долази у Сремску Митровицу. Очекује се веома брзо подношење захтева њиховог за-ступника за грађевинску дозволу, по-тврдио је митровачки градоначелник.

На парцели у индустријској зони „Север“ налазиће се логистички и

дистрибутивни центар застуника познатог америчког произвођача трактора. Овај арамжман за почетак не предвиђа нова запошљавања али ће донети бенефите граду и њего-вим житељима, посебно пољопри-вредницима.

„Џон Дир“ долази у град

Градоначелник Владимир Санадер

Начелник Душко Шарошковић

Начелник Владимир Настовић

Заседања одборника

Сремска Митровица

Среда, 3. јун 2020. 5

СРЕМСКА МИТРОВИЦАwww.sremskamitrovica.rs Припрема: С. Ђаковић

МАТИЧАР

ДОБИЛИ СИНА:

Филип и Весна Шкундрић-Рума, Срђан и Анамарија Ђокић-Ма-радик, Данијел и Драгана Ма-рић-Кукујевци, Дејан и Софија Симић-Голубинци, Богдан и Наталија Тунић-Инђија, Никола и Драгана Опачић-Попинци, Сретен и Данијела Мишановић-Срем-ска Митровица, Никола и Ивана Марковић-Јарковци, Владимир и Слободанка Кљајић-Рума.

ДОБИЛИ ЋЕРКУ:

Синиша и Драгана Маринковић-Инђија, Младен и Жељка Ше-куљица-Стара Пазова, Борислав и Зорана Јоцковић-Врдник, Никола и Јелена Панић-Сремска Рача, Предраг и Јелена Гегић-Шид, Бранислав и Слађана Вучковић-Кузмин, Митар и Ана Игњато-вић-Пећинци, Зденко и Стојанка Малко-Мачванска Митровица, Сандро и Верица Суботић-Јазак, Горан и Габријела Пописаиловић-Шимановци, Милан и Николина Савић-Сремска Митровица

УМРЛИ:

Миодраг Кобиларев рођ.1949,, Бо-жидар Иванчић рођ.1947., Милан Грчић рођ.1946., Љубица Пенић рођ.1933., Ђурађ Чичић рођ.1931., Радмила Кечић рођ.1951., Вера Мијатовић рођ.1942., Драган Ходоба рођ.1957., Раде Требо-вац рођ.1950., Ружа Жегарац рођ.1948., Данијела Дивнић рођ.1983., Милан Пезеровић рођ.1952., Јован Савић рођ.1943., Зденко Јурца рођ.1953., Смиља Дарабашић рођ.1952., Љубомир Урошевић рођ.1956.

Пројекат „Опоравак економије – јачање заједнице“ суфинансира се из буџета Града Сремска Митровица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Иако је на прошлонедељној седни-ци Скупштине града усвојена из-

мењена и допуњена Одлука о накна-дама за коришћење јавних површина на територији града то не значи да се уводе неке нове накнаде у сезони рада летњих башта и сличних начина ко-ришћења јавних површина. Ова изме-на и допуна значи, у ствари, издвајање једне услуге из скупа других услуга и она ће бити сада наплаћивана само 20 одсто у односу на претходну цену, а ради се о постављању перди, објаснио је начелник за буџет и економски раз-вој Душко Шарошковић.

- То је последица нове методологије исказивања и обрачунавања. На јесен ћемо имати нова усклађивања, али ни тада не треба очекивати поскупљења већ исте или ниже накнаде – рекао је начелник Шарошковић.

Обвезницима пореза на имовину ускоро ће стићи решења за ову го-дину, на њима неће бити корекције висине пореза. Иначе, пуњење буџета по том основу је врло задовољавајуће, оценио је Душко Шарошковић одгова-рајући на новинарска питања о порезу на имовину.

На прошлонедељној седници Скупштине града, уз остало, донета су решења из области избора и имено-вања. Даница Недић, дипломирани правник из Чалме поново је именова-на за вршиоца дужности директора Јавног предузећа “Срем-гас. За врши-оца дужности Апотеке „Сремска Мит-ровца“ именована је Гордана Ћуић Цвијановић специјалиста фармаце-утске заштите, а за в.д. директора ПСЦ „Пинки“ поново је именован Васиљ Шево, дипломирани менаџер.

Обнова возног парка један је од сталних задатака Јавног кому-

налног предузећа ”Комуналије” па се на услузи грађанима одскора налази нови камион ауто-подизач за транс-порт контејнера од 5 и 7 кубних ме-тара. Камион ће вршити постављање услужних контејера које суграђани изнајмљују за одлагање кабастог от-пада, а детаљније информације у вези изнајмљивања услужног контејнера могу да се добију телефоно на број 022/624 -500 , локал 107.

Ово јавно комунално предузеће реализује и радове на уређењу град-ске плаже будући да је средина јуна, по градској одлуци, време када по-чне купалишна сезона. Без обзира хоће ли то тада бити или касније, приводи се крају постављање кући-ца за дежурне екише здравствених радника, чувара плажа, спасиоце и

сличне службе, ради се на уређењу тоалета, а завршено је фарбање клу-па и осталог мобилијара. Очекује се разастирање и дезинфекција шљунка и песка на локацији уз обалу реке, а

када ће то бити зависи од временски прилика.

Све у свему, популарна градска пла-жа ће и ове године спремно дочекати купаче којих је сваке године све више.

ИЗБЕГЛИЦЕ

Помоћ у грађевинском материјалу

Надлежна градска комисија је расписала јавни позив за доделу

помоћи за решавање стамбених пот-реба избеглица кроз набавку грађе-винског материјала за побољшање услова становања.

Помоћ је бесповратна и одобрава се искључиво за куповину грађевинског материјала неопходног за побољшање основних услова становања, при чему максимална вредност једног пакета материјала по породичном домаћин-ству корисника износи до 550.000 ди-нара, а минимална вредност 184.000 динара, по породичном домаћинству корисника. Рок за поношење пријаве са потребним доказима је до 26. јуна.

МАШТА И СНОВИ

Учествују песници из 13 државаJубиларни, 10. по реду, Фестивал по-

езије младих песника „Машта и сно-ви“ биће одржан у Галерији „Лазар Во-заревић“ у Сремској Митровици у уто-рак, 30. јуна са почетком у 18:00 часо-ва. Ове године за учешће на фестивалу пристигло је укупно 311 радова из 13 земаља, a комисија у саставу Недељко Терзић, председник, проф. др Слађана Миленковић и мр Јасна Калаузовић одлучили су да о добитницима фести-валских награда и признања: дељује се награда “Сунчани сат “ за дело и подстицај литерарног стваралаштва младих, награда за младе песнике, по-себна награда за најлепшу љубавну, најхуманију, родољубиву и најслико-витију песму, признања школама и појединцима као и бројне похвале.

ГРАДСКА УПРАВА

Конкурс за удружења

Градска управа за здравствену и со-цијалну заштиту Града Сремска Мит-

ровица расписала је конкурс за финан-сирање програма од јавног интереса које реализују удружења грађана у области социјалне заштите . Средства се додељују за програме који ће бити реализовани до средине децембра, а за ову намену је опредељено четири милиона динара. О критеријума које треба испунити и свим другим пода-цима заинтересована удружења и грађани могу сазнати на сајту Града Сремска Митровица.

У НЕДЕЉУ, 7.ЈУНА

Берза ситних животиња

Традиционална берза ситних живо-тиња, 18. по реду у организацији

Удружења за заштиту и одгој ситних животиња, одржаће се у недељу, 7. јуна, на Соларском тргу. Берза ће бити отворена за посетиоце и купце од 6 до 13 часова.

Настављена је реализација обуке за припаднике цивине заштите еду-

кацијом у Лаћарку. Екипе Црвеног крс-та и Ватрогасне јединице реализовале су ту план едукације. Према подацима из Црвеног крста њихови предавачи су реализовали теме о заштити живот-не средине и превенцији инфективних болести. Представници Ватрогасне јединице одржали су едукацију полаз-ника темама из свог делокруга рада.

СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА

Нема нових накнада

Гласање одборника

ЛАЋАРАК

Настављена обука из цивилне заштите

Предавање

АКТУЕЛНО У ЈКП “КОМУНАЛИЈЕ“

Обнова возног парка и спремање плаже

Камион

Среда, 3. јун 2020.6

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Избор: Златко Зрилић

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

СПЕКТАРЕј гарави да си барем плави,

или бели, па би се волели.

ИМАГИНАРИЈУМДа ми није жене и колевке,

ја би` држо четири швалерке.

ОБРТЉубила сам и курту и мурту,сад ћу бату који прима плату.

Квака за све

Ускоро ће нам требати појасеви за спасавање.

слуша.

политичари се потруде да ти докажу да си у заблуди.

лоше изненађење.

сталан посао.

најмање потребан?

лажима.

КАРТ: Жарко Гаћеша

Пише: Петар Писместровић

Недавно убиство директорке шко-ле и школског возача у Ердеви-

јавност у читавој Србији, а прашина се посебно дигла по медијима и на друштвеним мрежама. Како то об-ично бива, и овај случај убиства, по-себно зато што је везан за наводну

већини медија, а посебна пажња му је посвећена на разним порталима, који су свакодневно у интернетски

-налних“ текстова.

се заправо могло сазнати ништа спе-

напустила мужа насилника и отишла са другим, поменутим школским возачем, а овај први је потом дошао на њихово радно место, у школу, и извршио двоструко убиство, како кажу, испраз-

пушке. Међутим, вест о на-

водном неверству, па још и убиству, прилично је заин-тересовала домаћу публику, а наш народ, као што је већ познато, вести везане за

занимају. По правилу, усле-дили су бројни коментари на друштвеним мрежама, али, читајући их, могло се

-вајуће. Наиме, примећује се да је прилично велики

да се у поменутом случају ради о тешком двоструком

убиству, осуђујући

и правдајући исто то убиство!

окарактерисан као

-

Ђорђе Свирчевић тврди да поменути ставови у нашем друштву уопште нису реткост, али су временом, поготово појавом интер-

нета и друштвених мрежа, још више дошли до изражаја.

- Ставове јавности, не само по овом пи-тању, пре свега морамо повезати са вред-

-вом друштву. Вреднос-ти су скуп веровања и

човеково понашање, али и усмеравају његово де-ловање. Конкретно, у овом случају, патријархалне вред-ности које су заостале у на-шем друштву не само да су довеле до оваквих комента-

на сам чин убиства – прича Свирчевић и додаје:

- Вредности се деле на индивидуалне, које заправо одсликавају ставове једног човека, и колективне, које утичу на ставове читавог друштва и много су јаче.

У српском друштву, те колективне вреднос-ти су највише изражене

брак, и за њихову одбра-ну, не бирају се средства. У овом случају, жена је

преварила мужа, што се коси са вредностима брака, а, примера ради, сви знамо какав је однос

то да они правдају чак и чин убиства, јер је жртва

Према његовим речима, није забрињавајуће само то што јавност правда чин убиства. Како

нашем друштву још увек широко распрострањен патријархални систем вредности у којем је поло-жај жене, посебно у оквиру породичних односа,

- Колико сам упознат са конкретним случајем, у медијима се могло прочитати да је жртва на-

такође, у нашем, патријархалном систему вред-ности није оправдано. Жене су у нашем друштву од малена учене да требају да беспоговорно

-

истрпи, проћи ће“. Управо такав систем вреднос-

друштвено осуђено – каже Свирчевић и додаје да је тај проблем прилично комплексан, јер, сис-тем вредности није лако променити.

По његовим речима, упркос томе што инсти--

помоћ, а оне које су свесне, свесне су и тога да ће наићи на осуду друштва, па чак и сопствених

-тира вредносни систем, па тако, уколико неко и покуша да се од њега отргне, сигурно ће сноси-

биле су најтеже. Такође, вредносним системом и

Колико смо далеко од промене својих ставова као друштво, остаје нам да видимо. Ипак, трачак наде улива и известан број оних који на друштве-ним мрежама оштро критикују правдање убист-ва, ма из ког разлога оно било.

Н. Милошевић

Зашто јавност оправдава убиство?Жене су у нашем друштву од малена учене да требају да беспоговорно слушају свог супружника, да ни по коју цену не смеју напуштати породицу, а када су суочене са било каквом врстом насиља у породици, неретко ће чак и од својих родитеља чути речи: „Ћути, истрпи, проћи ће“. Управо такав систем вредности и подстиче насиље над женама, јер, оно није друштвено осуђено – каже социолог Ђорђе Свирчевић

Неки од коментара са интернета

Ђорђе Свирчевић

Тако је убица окарактерисан као жртва, јер, „човеку је пукао филм“, а жртву је, по мишљењу интернет коментатора, стигла „божија казна“, јер је прекршила „свету“ институцију брака. Па макар трпела и породично насиље.

- Институције су ту немоћне, јер правила диктира вредносни систем.

Четири средње школе у Руми у на-редној школској години примиће

510 нових средњошколаца. Стандардно у Гимназији “Стеван пузић” формираће се четири одељења, два друштвено-језичког смера са по 30 ученика и два општег смера такође са по 30 ученика, укупно 120. Средња пољопривредно прехрамбена школа “Стеван Петровић Бриле” прима 90 будућих ђака, по 30 у образовном профилу ветеринарски техничар и пољопривредни техничар, четврти степен. Формираће се и једно трогодишње мешовито одељење- пе-кар-месар са по 15 ученика, укупно 30. По 150 места има у Средњој економској школи “Бранко Радичевић” и средњој техничкој школи “Миленко Брзак Уча”. Бранковој школи у свим одељењима четвртог степена има места за по 30 ученика, а то су профили економски техничар, правно пословни техничар и моделар одеће. Биће примљени и 30 фризера у трећем степену, и по 15 кувара и конобара који ће формирати једно одељење. У техничкој школи та-кође има места за 150 нових ученика. Три четворогодишња одељења при-

мају по 30 шака, електротехничар ра-чунара, машински техничар моторних возила и машински техничар за ком-пјутерско конструисање. Међу трећим степенима електро струке су електро-инсталатер и електромеханичар за термичке и расхладне уређаје са по 15 ученика, а једно машинско одељење у трећем степену бравар заваривач такође прима 15 ученика по дуалном систему образовања.

Среда, 3. јун 2020. 7

Приликом усвајања Извештаја о раду

Центра за социјални рад у Руми изнето је да је то-ком 2019.смањен број корисника социјалне помоћи међу радно спо-собним становништвом. У 2019.години је смањен проценат незапослених у односу на 2018. за 1.037 лица, што је у највећој мери допринело и да се смањи број оних који су у социјалној потреби. Укупан број корисника у 2019.години је 6.954, а у 2018.години тај број је износио 7.670. Када се узме у обзир број корисника на активној евиденцији, у 2018.години их је било 7.084, а у 2019.години 6.375.

- Смањење броја корисника који припадају старосним групама „деца“ и „одрасли“, а коју углавном чине радно способни становници и њихова деца, води закључку да је то последица ди-ректне корелације са падом броја неза-послених лица. Запошљавањем знатног броја тих лица , исти су престали бити носиоци права, пре свега на материјал-на давања. Повећању броја корисника у категорији „стари“ доприноси повећање броја старијих лица који користе услугу Помоћ и нега у кући, која је доступна како у градској, тако и у селима Општи-не Рума, наводи се у Извештају о раду Центра за социјални рад Општине Рума у 2019.години који је усвојен на телефон-ској седници Општинског већа у Руми.

1.597 деце старости до 17 година су корисници разних видова помоћи и услуга румског Центра, а од тога 176 су под старатељством, евидентирано је 5.007 материјално угрожених осо-ба. Током 2019.године Центар је издао

2.142 решења о признавању права на једнократну новчану помоћ. У сарадњи са локалном самоуправом одобрено је 750 пакета помоћи у натури у виду ог-ревног брикета, новогодишњих пакета и слично.

Међу услугама социјалне заштите је Дневни боравак за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју који има 38 корисника. Услугу Помоћ и нега у кућћи користи 270 суграђана. Услугу личног пратиоца детета са сметњама у развоју током школске године ко-ристи 14 лица, а 37 деце са сметњама у развоју опслужује 15 персонално-педагишких асистената. Током прошле године је било укупно 359 корисника социјалних услуга у заједници.

Приходи Центра за социјални рад у Руми протекле године износили су 114,117 милиона динара,м од чега је ресорно министарство определило скоро 32 милина, Општина Рума 41,4 милиона динара, а преко пројеката је обезбеђено 82 милиона динара. Од 88 запослених, 23 је запослено на не-одређено, двоје на одређено време, а 63 лица су ангажована по уговору о делу, као пружаоци услуга социјалне заштите.

Упис у програм за об-разовање одраслих

у основним школама „Иво Лола Рибар“ у Руми и „Небојша Јерковић“ у Буђановцима је у току и трајаће до 1.октобра, или до попуне места, каже директорка ОШ „Иво Лола Рибар“ у Руми, Нада Петровић. За завршни испит у трећем циклусу, који је еквивалент завршеном осмом разре-ду основне школе, у Лолиној школи у Руми спремно је 38 одраслих полазни-ка. Један ученик млађи од 17 година овим је стекао статус да може да упи-ше редовну средњу школу,а постоји и три захтева ученика старијих од 17 година који би средњу школу заврши-ли ванредно. Подсетимо да су Лолина и школа у Буђановцима једине школе на територији Срема у којима основ-но школско образовање могу стећи одрасли, које је поре осам година спровођено као пројекат „Друга шан-са“, а сада већ неколико година спада у редован програм Министарства про-свете. Одрасли се школују у три циклу-са од по годину дана, где први циклус представља прва четири разреда, дру-

ги пети и шести и тећи седми и осми разред основне школе, па се након завршеног трећег циклуса стичу усло-ви за полагање мале матуре и одабир заната или средњошкослког редовног или ванредног образовања.

-Сада имамо по два одељења у сваком циклусу, односно укупно шест одељења капацитета 120 ученика.Цео пројекат, односно приручнике, уместо уџбеника, и путне трошкове финансира Национална служба за запошљавање. Наши и полазници из школе у Буђановцима имају право и да се определе за обуку за неке од заната које нуди Национална служба за запошљавање, када приведу крају или заврше тај трећи циклус школо-вања у основном образовању. Такође

и њихово здравствено стање се прати посредством Дома здравља, рекла је Нада петровић, директорка ОШ „Иво Лола Рибар“ Рума.

Иначе, настава за полазнике овог програма за одрасле у Лолиној школи, као и у основној школи у Буђановцима, која на овај начин образује и осуђенике у КПЗ Сремска Митровица, завршена је крајем априла и почетком маја. И ови, нешто старији ученици су наставу за-вршили пратећи програм на РТС-у и у сталним консултацијама са разредним старешинама и андрагошким асистен-тима.Нов циклус креће на јесен, а све информације се могу добиту школама „Иво Лола Рибар“ на број телефона 022471863 и „Небојша Јерковић“ на број телефона 022447214.

До сада је електронским путем у румске вртиће пријављено око

500 малишана, а капацитети Установе за предшколско васпитање и образо-вање „Полетарац“ су око 1.600 деце, након проширења објеката која је завршено крајем 2018.године. Ове године због епидемије корона виру-са прешло се на електронски упис преко портала Е-вртић, који се при-мењује и у другим општинама, каже Радослав Машић, директор румског „Полетарца“.

- Наша установа први пут ове го-дине ради е-упис до сада је прија-вљено 462 деце. Захтеви су обрађени, у наредном периоду, тачније током јуна месеца ћемо поделити децу у групе и изаћи пред локалну самоуправу са та-чним бројем малишана, група, као и са захтевом о потребама за додатним прос-тором, каже Машић.

Због ванредног стања за е-упис није била предвиђена лекарска документа-ција, него су се родитељи само изјашња-вали да ли дете има развојне сметње или проблема у исхрани и где им се налази картон. Тек у септембру ће родитељи бити у обавези да донесу лекарско уве-рење из Дома здравља да је њихово дете здраво.

- Најбројнија су деца рођена 2019. и 2018. годи-не, то су јаслене групе и по првим резултатима имамо их више него претходних година. Има доста деце која нису рођена на територији Општине Рума, нити су жи-вели овде, већ су се досе-лили у нашу општину и зато имамо велик прилив мали-шана. Са садашњим капаци-тетима имаћемо више деце

него прошле године, када смо имали укупно 1640 деце подељених у 74 групе, додаје Радослав Машић.

Крајем прошле године говорило се о проширењу капацитета румских вртића, а међу решењима је била и изградња до-датне зграде у објекту Коцкица у улици Алексе Шантића. Простора ће требати, сагласни су и у Општини Рума, а у складу са новонасталом ситуацијом ће се тражи-ти и решења како би Рума и даље остала општина без листе чекања.

- Једина добра ствар у овој ситуацији је да по најавамо имамо више деце него у односу на претходни период. На нама је да нађемо начин да сва та деца буду

уписана и смештена у нашу предш-колску установу. Поштујемо норма-тиве који су прописани од стране Министарства у смислу броја деце и размишљамо о новом простору, а видећемо да ли ће то бити Коцкица 2. Ми смо на уштрб одређених ства-ри крајем прошле године одредили приоритете за ову годину, потом смо имали и још увек имамо ову си-туацију са вирусом, били смо у ван-редном стању скоро два месеца и на-равно настављамо да радимо и наћи ћемо решење за сву децу коју ћемо да упишемо. Деца нека се рађају,а

на нама је да радимо на томе да све њих збринемо и да сви имају адекватне усло-ве да најраније године свог детињства проведу у условима какви су у нашим објектима, рекао је председник Општине Рума Слађан Манчић.

Када је тренутна ситуација у румским вртићима у питању, њих похађају деца чији родитељи имају потребу за радом и не могу да раде од куће. У вртићима бо-рави онај број деце пријављен у ресор-ном министарству.

- Тренутно је онај број деце који смо пријавили Министарству управе, спрово-де се све мере које су предложене, води се рачуна о физичкој дистанци деце и о

санитарним условима. До сад су нас обилазили инспектори и утврдили су да сви објекти који су отворени у најбољем реду. У граду су отворе-ни целодневни боравци у објектима Центар, Коцкица и Првомајска, имамо два објекта на селу, а то су Путинци и Платичево, закључио је Машић.

РУМАwww.ruma.rs Припрема: Софија Белотић

МАТИЧАР

УМРЛИ:

Марија Здјелар, рођ. 1931. год.Радојка Марковић, рођ. 1940. год.Мирослав Митровић, рођ. 1956. год., Божица Ковачевић, рођ. 1932. год., Илија Лаћарац, рођ. 1938. год., Мирјана Веселиновић, рођ. 1961. год., Нада Кефер, рођ. 1948. год., Иванка Новаковић, рођ. 1930. год., Здравко Шкондрић, рођ. 1939. год.

УПИС У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Места има за 510 ђака

ИЗВЕШТАЈ О ПРОШЛОГОДИШЊЕМ РАДУ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД

Више запослених, мање корисника социјалне помоћи

Центар за социјални рад Рума

УПИС У ВРТИЋ

Више деце него лане

Више деце у румским вртићима

Радослав Машић

ОБРАЗОВАЊЕ ОДРАСЛИХ

Упис у току и за одрасле основце

Мала матура и за одрасле

На седници Скупштине општине Ириг усвојен је извештај о раду

Општинске управе у 2019. години, и том приликом је речено да сви ре-зултати указују да су се општински поступци водили у року, без жалби, а да је највећа пажња поклоњена раду са грађанима. Зоме у прилог говори и награда на конкурсу за безготовинско плаћање, односно пост терминал. Ова услуга је грађанима Ирига доступна од прошле године, где на једном месту

путем картице могу да уплате све оба-везе према локалној администрацији, рекла је Оливера Филиповић Про-тић, начелница Општинске управе Општине Ириг.

- Оно што указује да смо били доступ-ни грађанима то је да је наш Општин-ски услужни центар функционисао у пуном капацитету, да је унапређен са Пост терминалом где смо се на такми-чењу „Шампиони у безготовинском плаћању“ пласирали на треће место у Србији, где смо најбољи у Војводини.

Грађанима смо омогућили да путем платних картица плаћају све обавезе пореске административне таксе, нак-наде за грађевинско земљиште и све оно што је приход општине приликом доласка на шалтер и да све заврше на једном месту, каже Оливера Филипо-вић Протић.

Увођењем службеничког система и Законом о заапосленима у једи-ницама локалне самоуправе током 2019. године у Општинској управи Општине Ириг акценат је стављен

на стручно усавршавање кадрова, што је омогућила Стална конферен-ција градова и општина, Национал-на алијанса за локални економски развој, Министарство за државну управу и локалну самоуправу и друга министарства и секретаријати, као и Владина канцеларија за информаци-оне технологије.

- Ту смо имали подршку и могућ-ност да свим запосленима обезбедимо пријаву преко Нациналне академије за јабвну управу за онлајн и друге обуке. То је нешто што је важно, јер ми сада те обуке више не плаћамо, с обзиром на то да их је држава обезбедила, а доступне су свим запосленима на јед-нак начин, додаје Оливера Филиповић Протић.

Током протекле године од месних канцеларија, једино није била у функ-цији она у Крушедол Прњавору, због нефункционалног објекта. Министар-ство енергетике је обезбедило сред-ства за санацију те зграде, за шта су завршени административни поступци, па се почетак радова очекује ове го-дине. Општина Ириг као мала локална самоуправа са ограниченим буџетом је током 2019.године велика новчана средства за капиталне инвестиције по-влачила са виших нивоа власти путем бројних пројеката, а а исти принцип се наставља и ове године.

У овој, 2020. години, ради се на увођењу јединственог управног мес-та, што је и законска обавеза за све општине, како би странка на једном месту добила све услуге које пружа ло-кална самоуправа.

- Законом је стављено у обаве-зу увођење јединственог управног места, и то је оно што ми треба да ус-поставимо у 2020. години. Ми ћемо на тај начин обезбедити да кад стран-ка дође, на једном месту добије све. Сада странка и даље иде од шалтера до шалтера, а увођењем тог јединстве-ног места, доћи ће на једно место и ту ће да заврши све у вези са пословима наше општинске управе, закључује Оливера Филиповић Протић, начелни-ца Општинске управе Општине Ириг.

Среда, 3. јун 2020.8

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Страхиња Јовановић, Инђија

- Планирао сам да летујем у ино-странству, чак сам уплатио и аранж-ман, међутим, због короне то летовање, вероватно нећу ис-користити и, пошто се тај новац неће враћати, искористићу га да отпутујем негде по Србији.

Неда Дурмановић Шавија, Сремска Митровица

- Не планирам да путујем у иностран-ство због пандемије корона вирусом. Не бих да ризикујем да се заразим, посебно јер је познато да стране државе неће сносити трошкове лечења.

Божидар Спаић, Босут

- Не треба ићи главом кроз зид и путовати сад у вре-ме епидемије, јер постоји ризик да се иностранству до-бије вирус. Зато и не планирам да идем нигде из Босута. Ипак је нама на селу најлепше и најбезбедније.

Реља Поповић, Ириг

- Део одмора иначе продимо на северу Бачке код жениних роди-теља, а надамо се да ћемо део иско-ристити за неку од пограничних мађарских бања, посебно сад кад је сигурно да су отворене границе.

Јасмина Митровић, Мартинци

- За сада не пла-нирам летовање у иностранству. Ако радове у кући завр-шимо око половине августа, а неопходан ми је одмор, радо отићи ћу на Кадиња-чу. Сеоски туризам, ружа ветрова, планина, поточић...

Да ли планирате летовање у иностранству?

Иришкахроника

Припрема: С. Белотић

www.irig.rs

РАД ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ У 2019.

Најбољи у раду са странкама

Општински услужни центар међу најбољима у Србији

- Оно што указује да смо били доступни грађанима то је да је наш Општински услужни центар функционисао у пуном капацитету, да је унапређен са Пост терминалом где смо се на такмичењу „Шампиони у безготовинском плаћању“ пласирали на треће место у Србији, где смо најбољи у Војводини

Оливера Филиповић Протић

Нешто хладније време и падави-не у протекле две недеље изу-

зетно су погодовале пшеници, која током априла није имала довољно влаге, кажу стручњаци. Пшеница се тренутно налази у фази формирања зрна и почетка његовог наливања. Евидентан је недостатак падавина и влаге у земљишту, док је ово мајско време на нивоу вишегодишњег про-сека са око 60 литара кише по ме-тру квадратном. Само у последњих седам дана пало је више од 10 ли-тара кише по квадрату, каже Го-ран Дробњак из Пољопривредне стручне службе у Руми. Мајска вла-га ће донекле поправити ситуацију за хлебним зрном, чији се изглед разликује од парцеле до парцеле, каже Дробњак.

- Било је процена да ће принос хлебног жита бити нешто мањи, упра-во због недостатка влаге. У почетним фазама развоја пшеница је добро из-гледала, међутим тај недостатак пада-вине, пре свега у пролећном периоду у априлу, ће се евидентно одразити на нешто нижи принос. Када посматра-мо терен, имамо пешенице које су у лошем стању, које су слабије избоко-рене, ниске по порасту и ретке и где не можемо очекивати добар резултат. Међутим, с друге стране, код поје-диних произвођача имамо пшеницу која изгледа као у најбољим годинама и која обећава добар принос. Ми се надамо да ће ове кише и временски услови условити то да пшеница ипак постигне неки просечан принос на на-шем терену, рекао је Горан Дробњак.

Добро је и то да ове године није забележен интензиван напад болести и штеточина, а стручњаци оцењују да једино правилна примена агротехнике може да утиче на добар развој пше-нице, и поред лошијих временских прилика.

- Када је реч о агротехници, ове го-дине до изражаја је, пре свега, дошао квалитет основне обраде и предсетве-не припреме као и сам квалитет сетве. Тако да они пољопривредници који су имали одговарајућу добру, квалитет-ну и тешку механизацију и квалитет-не сејалице, су успели да у почетном периоду остваре неке добре услове за развој пшенице, која је касније лакше поднела недостатке влаге, закључио је Дробњак.

С.Белотић

МАЈСКЕ КИШЕ СУ СПАС ЗА ПШЕНИЦУ

Мај надокнађује априлску сушуОве године до изражаја је, пре свега, дошао квалитет основне обраде и предсетвене припреме као и сам квалитет сетве

Очекује се нешто нижи принос

Два месеца након забране, румски вашар се поново одржава на ста-

ром познатом месту. Ово је одлука донета на последњој седници Штаба за ванредне ситуације, након процене епидемиолошке ситуације и одлика са нивоа републичког Кризног штаба. У Руми су предузете све мере здравс-твене заштите, тако да су се ово трећег јуна купци и продавци вартили на добро познато место на румском ва-шаришту. Одлука одржавању јунског вашара донета је једногласно на сед-ници одржаној у петак, 29. маја, рекао је председник Општине Рума, Слађан Манчић.

- Од укидања ванредног стања у на-шој држави постепено смо се враћали нормалном животу. У претходна два месеца смо имали забрану одржавања те наше традиционалне манифеста-ције. Штаб је разматрао могућност с об-зиром на попуштање свих мера које су превентивно биле на снази у претход-ном периоду. У овом моменту са виших нивоа власти односто Кризног штаба

Републике су одређене мере које смо ми узели у обзир у смислу доношења одлуке да дозволимо и организујемо одржавање румског вашара по коме је Рума препознатљива. Уз све мере које је Кризни штаб са републичког нивоа прописао, ту су и додатне мере које смо ми на Штабу у договору са ЈП „Ко-муналац“ који спроводи ту манифес-

тацију, а тичу се превентивне заштите, дезобаријера, дезинфекције возила на улазним вратима, уз присуство во-лонтера Црвеног крста и волонтера Општине Рума, рекао је Манчић.

Традиција се наставља, а спрово-де се превентивне мере, с тим да је олакшавајућа околност та што се ва-шар одвија на отвореном на четири

локације - за про-дају механизације, стоке, робе широке потрошње и хране и пића.

У општини и пре-дузећу „Комуналац“ кажу да манифес-тација може да се спроведе у оквиру задатих мера превенције.

- Донета је одлука да се после два месеца у којима се нису одржавале манифестације вашара, у јуну месецу одржи ова манифестација, наравно у складу са свим прописаним мерама Кризног штаба са републичког нивоа.

Ми смо се већ на неки начин спремали за овакву ситуацију. На пунктовима дезин-фикујемо сва возила. Уз помоћ волонтера Општине и Црвеног крста спроводимо мере дезинфекције и на самом вашару,

тако да уз поделу мас-ки и дезинфекције са успехом спро-водимо све ове мере које је наложио Штаб за ванредне ситуације Општи-не Рума, рекао је Драган Панић, директор ЈП „Комуналац“ у Руми.

С.Белотић

Среда, 3. јун 2020. 9

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Душанка Новаковић, Рума

- Део одмора ћу провести у Србији, а видећемо да ли ћемо породично путовати у стричеву кућу у Црној Гори. Сачекаћемо са одлуком док се зва-нично не буду знали услови путовања.

Дарко Гавриловић, Мартинци

- Не планирам ове године да путујем у иностранство, јер већ последњих неколико година летујем у Србији, у Сокобањи. Тамо ми се допада, тако да ћу да наставим са том традицијом.

Пера Милковић, Инђија

- Нећу нигде ле-товати. Имам 80 година и лето ћу провести код куће у свом дворишту, ту ми је најлепше. Раније сам одла-зила у Црну Гору и, углавном сам летовала у Србији.

Загорка Асурџић, Ириг

- Одмор проводим активно, ове године приоритет ће бити Србија, али се надам да ће границе бити отворене да ипак видимо море. За сада је све још увек могуће.

ЛукаТеодосић, Сремска Митровица

- За ћерку смо упла-тили море, а супруга и ја одлучили смо да се одмарамо на некој од наших планина. Разлог је актуелна ситуација, а услови нам савим одговарају.

Да ли планирате летовање у иностранству?

На месту днашње руиниране балон хале на уласку у Ириг, планирана

је изградња дома ученика за средње школе и спортске хале са затворе-ним базеном. На последњој седни-ци Скупштине општине Ириг, с тим у вези, усвојене су две значајне одлу-ке, које омогућавају да се постојећа балон хала уклони, скине са књиго-водственог стања, како би се закон-ски наставио поступак изградње но-вих објеката. Одборници Скупштине општине Ириг усвојили су Одлуку о прибављању, располагању и уп-рављању стварима у јавној својини Општине Ириг и Одлуку о отуђењу непокретности из јавне својине Општине Ириг - Објекат балон хала.

- Балон халу која никад није завр-шена потребно је уклонити, а да би се спровео тај поступак, потребно је да претходно надлежни орган, односно Скупштина општине донесе одлуку. После њеног доношења, спроводи се поступак укљањања објекта у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи, где ће се путем јавне набав-ке ангажовати лице или предузетник са одговарајућом стручном спремом, да би се одвојила дрвена конструк-ција која ће се искористити, и то ће бити предмет продаје, образложила је Смиља Јоцић, самостални саветник за имовинско правне послове у Општини Ириг.

А на месту данашње балон хале градиће се ученички дом и спортска хала са затвореним базеном, кажу у Општини Ириг. Канцеларија за јав-на улагања Владе Србије одобрила је 451 милиона динара за изградњу ученичког дома, с тим да је цео пос-тупак пролонгиран због актуелне ситуације у вези са корона вирусом. Такође, у току је израда пројекта из изградњу спортске хале на истом мес-ту, рекао је Миодраг Бебић, заменик председника Општине Ириг.

- План је да се на месту постојеће балон хале која није у добром стању, направи спортски објекат. Одлука која је донета на седници Скупштине опш-тине је везана за то да овај постојећи објекат уклонимо, како би на његовом месту направили један репрезента-тивни објекат који ће користити сви

спортисти са територије наше општи-не. Комисија је изашла на терен и утвр-дила да неки делови постојеће хале нису употребљиви, ми ћемо те делове отуђити како бисмо могли даље наста-вити по пројекту изградње нове спорт-ске хале. Средства за то ћемо тражити из Канцеларије за јавна улагања, већ имамо добру сарадњу са њима, веро-ватно ће то бити начин финансирања овог великог пројекта. Не можемо сада више о томе говорити, јер знате и сами да је ситуација са ковидом неке ствари стопирала, али се најискреније надамо да ће се реализација тог про-јекта наставити у што краћем периоду, рекао је Бебић.

На територији Општине Ириг за сада, осим школских сала, не постоји ниједан јавни спортски објекат.

С. Белотић

У низу инфраструктурних радова, одржавања и прављења нових

путева, асфалтирања улица, паркинг простора, игралишта и пешачких ста-за у Месној заједници Беочин село, у „Малом крају“, асфалтиран је и крак Улице Љубе Станковић, такозвана „слепа улица“.

Ову улицу су разне власти обећава-ле да ће асфалтирати још од 1974. го-дине, али се то није десило све до сада. Локална самоуправа на челу са Срп-ском напредном странком и председ-ником Митром Милинковићем, ово

је спровела у једном дану, без великих обећања и најава.

-Ово за нас није слепа улица, ово је улица као и свака друга у којој живе наши грађани и ми смо у обавези, а и же-лимо да свима изађемо у сусрет. У пла-ну је да асфалтирамо све улице које су оштећене и заборављене, широм наше општине - изјавио је председник Милин-ковић у разговору са задовољним ста-новницима Улице Љубе Станковић који су се захвалили председнику и Општини и похвалили овакав брз начин и људски приступ решавања проблема. С. М.

Асфалтиран крак Улице Љубе Станковић

Асфалтирана “слепа” улица

Нова спортска хала уместо досадашње балон салеПланирано да се на месту данашње балон хале гради ученички дом и спортска хала са затвореним базеном

Балон хала спремна за рушење

Традиција се наставља

Драган Панић

Слађан Манчић Стартовао вашар након двомесечне паузе

Среда, 3. јун 2020.10

ИНЂИЈАwww.indjija.net

Председник општине Инђија Влади-мир Гак пред крај прошле недеље

посетио је адаптиран објекат вртића у Новом Сланкамену у чију је адаптацију и опремање општина уложила око пет милиона динара.

- Улажемо, пре свега, све четири године у оно што је највредније што општина Инђија има, а то су нша деца – рекао је председник Гак приликом по-сете вртићу у Новом Сланкамену и до-дао да је објекат „Пчелица“ ПУ „Бошко

Буха“ потпуно реновиран и значајно проширен тако да сада, заиста прелепо изгледа.

- Ово је суштина онога што ми треба да радимо на локалном нивоу, ми не причамо о некој високој политици, не бавимо се великим политичким тема-ма, бавимо се свакодневним темама које чине живот свакога од нас у већој или мањој мери, лагоднијим или не – каже председник Гак и наглашава да су најлепше ствари, управо ове када

„обезбеђујемо деци да могу што лепше да проводе своје де-тињство“, а самим тим олакшава се и родитељима да буду спо-којни када знају да су им деца у новом, у чистом и уредном простору.

Гак, је такође, додао да локал-на самоуправа, како води рачу-на о вртићима, тако јој је важно да улаже и у основне и средње школе на својој територији.

- Не постоји основна школа на територији општине Инђија у којој нешто није урађено и ре-новирано, каже он и додаје да се то односи и на средње шко-ле, па на подршку студентима стипен-дијама које спадају у највеће у земљи од 17.000 динара месечно итд...

Јелена Кресоја, директор ПУ „Бошко Буха“ напоменула је да го-динама уназад капацитет овог обје-кта у Новом Сланкамену био је мали за потребе овдашњих малишана, а како би уписали свако дете из овог села у вртић и обезбедили му место у институционалном васпитању и образовању, уз подршку локалне самоуправе, адаптиран је поменути објекат.

- Адаптирано је 120 квадратних ме-тара простора како би он био коначно прилагођен потребама деце и како би свако дете имало довољно просто-ра у боравку за кретање и игру. Ва-жно је напоменути да је овај објекат сада проширен за једну васпитну групу, за око тридесетак малишана и сада без проблема стотину деце у овом објекту има свој простор и место за кретање. Ми смо адаптирали, уства-ри стари део зграде који је био доста руиниран, значи обезбедили смо ме-сто за децу из припремне групе који

су боравили у школи. То је простор од 60 квадрата, усклађен с стандардима и оно што је јако важно да сад коначно имамо приручну кухињу која је оспособљена за рад по свим стандардима приручних кухиња. Одрађе-ни су комплетно сви инста-латерски радови, нове гас-не и електро инсталације, доправљена је водоводна и канализациона мрежа, сани-рани су зидови, постављена је нова столарија и оно што је такође, био велики про-блем годинама уназад, је да

деца нису имала довољно простора током пријема и отпуста - објаснила је Јелена Кресоја и нагласила да су и овде постављени мобилијари за децу који су као и у свим објектима усклађени с правилником о безбедности дечјих игралишта, а средства за то, као и за адаптацију зграде вртића издвојена су из буџета општине Инђија.

Председник Савета МЗ Нови Слан-камен Драган Кривошија је изјавио да су мештани презадовољни овим објектом, посебо што овде нема више листе чекања. Г.М.

ЈКП „Комуналац“ купио је мултифунк-ционалну чистилицу, намењену, пре

свега за пешачку зону, али и чишћење путева од соли, ризле и прашине. Она може да чисти и пере улице, врши де-зинфекцију улица, а има и могућност да чисти снег. А кад је реч о осталој механизацији, ово јавно предузеће је у протекле три године набавило шест камиона, од којих су четири потпуно нова, а два су половна. Приликом оби-ласка возног парка овог предузећа, председник општине Инђија Влади-мир Гак је истакао да је улагање у ме-ханизацију представља улагање у чис-тији и безбеднији град.

– Ми смо до данас важили за чист и уређен град, али с новом машином учи-нићемо, пре свега инђијско шеталиште

далеко чистијим и значајно ћемо по-дићи ниво хигијене у граду – рекао је председник Гак и осврнувши се на за-течено стање 2016. године, казао да је механизација била у јако лошем стању, те је набавка нових камиона и опреме била неминовна.

Директор „Комуналца“ Душан Ле-мајић је рекао да мултифункционална чистилица која је купљена из сопстве-них средстава, неће заменити раднике на одржавању чистоће, али ће убрзати рад и допринети чистијем граду. По његовим речима, у плану овог јавног предузећа је да у наредном периоду замени сву застарелу механизацију. У последње три године, општина је са предузећем, у обнову механизације уложила 80 милиона динара. Г.М.

У Месној заједници Нови Карловци, у улицама Челенска, Прегревица

и Ладњача изграђене су пешачке ста-зе у дужини непуна два километра. У Улици Прегревица изграђен је тротоар дужине 1007 метара, у Челенској 326 метара, а у Улици Ладњача 613 метара. Ови инфраструктурни пројекти, вред-ности 11.4 милиона динара, олакшаће свакодневне активности мештана који су их иницирали преко МЗ Нови Кар-ловци.

У протекли четвртак Нове Карловце обишао је предсеник општине Инђија Владимир Гак који је том приликом истакао да је ово наставак свега што су радили у претходне четири године, те да је све рађено у складу с приоритет-ним потребама грађана равномерно у свим селима и граду.

- Као што смо причали о улицама, тако данас исто причамо о пешач-ким стазама, односно тротоарима, конкретно сада у Новим Карловцима, али исто тако за неки дан обићићемо 500 метара стазе на улазу у Нови Слан-камен... изјавио је председник Гак и у разговору са мештанима подсетио да је у Новим Карловцима реновирана здравствена амбуланта и изграђени паркинг и прилаз амбуланти, изграђен је паркинг испред гробља, асфалтира-

не су све неасфалтиране улице, као и да су урађени други мањи пројекти. Председник је рекао да је у ове четири године њиховог мандата учињен вели-ки помак у сваком месту по питању ин-фраструктуре за разлику од њихових претходника.

- Оно што је урађено у сваком селу инђијске општине за ове четири годи-не, гарантујем да није урађено сигурно за претходних 16 година када је Демо-кратска странка била одговорна за грађане општине Инђија, јер ово није

питање великих бројки. Зато сам и ре-као да ово су ствари које живот значе, треба само саслушати људе који кажу, да нама је проблем тротоар, да нама је проблем проблем пешачка стаза да не идемо овде у улици по блату. Дакле, свака општина може ову инвестицију да исфинансира, али треба да желите да се спустите на ниво, да разумете чо-века који живи овде, да ли у Челенској, Ладњачи или некој другој улици – ка-зао је председник Владимир Гак.

Г.М.

ИЗ РАДА ЈКП „КОМУНАЛАЦ“

Купљена нова чистилица

Чистилица

У МЗ НОВИ КАРЛОВЦИ

Изграђена два километра тротоараПредседник Гак у разговору са мештанима подсетио да је у Новим Карловцима реновирана здравствена амбуланта и изграђени паркинг и прилаз амбуланти, изграђен је паркинг испред гробља, асфалтиране су све неасфалтиране улице, као и да су урађени други мањи пројекти

У посети Новим Карловцима

ПОСЕТА ВРТИЋУ У НОВОМ СЛАНКАМЕНУ

Улагање у најмлађеАдаптирано је 120 квадратних метара простора - Објекат проширен за једну васпитну групу, за око тридесетак малишана и сада без проблема стотину деце има свој простор

Владимир Гак, Јелена Кресоја и Драган Кривошија

У просторијама вртића

Пројекат „Живети у мањој средини: Инђија по амери модерног човека“ суфинансира се из буџета Општине Инђија. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Среда, 3. јун 2020. 11

ПИ ТА МО ЧИ ТА О ЦЕ

Тина Георг, Инђија

- Још увек не знам тачно где ћу лето-вати. Јуче сам тек сазнала да можемо да летујемо без проблема и ван земље, да се неће наплаћивати те, неке таксе па пос-тоји шанаса да ћу одмор провести у Грчкој.

Анђелија Спајић, Босут

- Иако ми деца живе у иностранству и волела бих да их посетим, ипак не планирам ове године да путујем. Ризик је превелики, посебно с обзиром на моје здравствено стање и године.

Милица Дивљак, Лаћарак

- Када све завршим што је везано за школу отишла бих са породицом на летовање у иностранство. Не плашим се потврда и процедура, али можда ћемо отићи и у неку лепу де-стинацију у Србији.

Петар Ремецки, Рума

- Почетком године сам уплатио ле-товање у Грчкој, мислим да ћу то оставити за наредну годину, а лето ћу највероватније про-вести овде. Тако је најбоље док се ситу-ација са пандемијом не смири.

Сава Грујићи, Сремска Митровица

- Не планирам на летовање иако сам претходних у ово време летовао у Грчкој и Турској. Свака држава уводи своје мере заштите за период и мислим да то доноси и више материјалних издатака.

Да ли планирате летовање у иностранству?

Припрема: С. Лапчевић

www.pecinci.org

ПЕЋИНЦИ

Средња Техничка шко-ла “Миленко Веркић

Неша” у Пећинцима будућим средњошколцима, и ове го-дине нуди широк избор обра-зовних профила. За наредну школску 2020/2021. годину у пећиначкој школи прилику да се образује имаће 120 уче-ника, током трогодишњег и четворогодишњег школовања профила Финансијски администратор, Трговац, Индустријски механичар и Техничар ме-хатронике.

Како нам је рекао директор пећинач-ке Техничке школе Данило Тепша, оно што је најважније за будуће средњош-колце то је правилан избор занимања које ће им у будућности омогућити да издржавају себе и своје породице.

- Ми се, као једина средња школа на територији наше општине трудимо да будућим средњошколцима понудимо образовне профиле из различитих под-ручја рада. Оно што је битно истаћи то је да наша школа располаже са адекватним наставним кадром и да је опремљеност наставним средствима на веома високом нивоу. Успели смо да направимо готово савршен спој теорије и практичних веж-би, тако да смо постали узор другим шко-лама у дуалном систему образовања. По

завршетку наше школе, ученици стичу одговарајуће компетенције и врло брзо могу да се адаптирају на услове у реал-ном окружењу. Поред тога, наша школа омогућава и проходност ка разним фа-култетима као што су економски, правни, електротехнички, машински и други фа-култети сличног профила. Зато позивам све осмаке да дођу у нашу школу и да се школују у својој кући, истакао је Тепша и додао да је предност пећиначке средње школе и висок ниво безбедности, али и организован превоз за ученике од мес-та становања до школе, што у умногоме олакшава школовање, како деци тако и родитељима.

Крајем јуна осмаци предају листе жеља за упис у средњу школу, а детаљ-није информације о профилима и самом упису могу се добити путем телефона: 022/2435-100, 022/2435-279, или сајта школе tspecinci.edu.rs

Током претходног викенда Удру-жење риболоваца „Доњи Товарник“

организовало је хуманитарно такми-чење у риболову за прикупљање сред-става за лечење једногодишње Софије Маркуљевић која болује од смрто-

носне болести спинална мишићна ат-рофија и потребно је да прими лек који кошта 2,1 милион долара.

Током дводневног такмичења на Језеру „Сремска оаза“ у Суботишту, од уплата 12 екипа за учешће на такми-

чењу и од донација при-купљено је укупно 85.550 динара, који су уплаћени на наменски рачун за Со-фијино лечење, отворен у оквиру акције „За Софијин први корак“.

И поред поред лоших временских услова рибо-ловци су успели да уло-ве 154 примерка укупне тежине 827 килограма, а најбољи скор имала је еки-па ЦТ Кркобабић силни са укупним уловом од 129,230 кг. Друго место освојила је

екипа ЦТ Милан и Сале са 128,477 кг, а треће ЦТ Друштво лако ћемо са укупо уловљених 98,650 кг.

Награду за највећи појединачни улов од 10,260 кг освојила је екипа ЦТ Макалићи, а утешна награда за нај-мањи уловљени примерак од 1,185 кг припала је екипи ЦТ Милан и Сале.

Како помоћи?Сви који желе да подрже акцију

„За Софијин први корак“ могу то учинити: sлањем СМС-а: Упишите 797 и пошаљите СМС на 3030

Уплатом на динарски рачун: 160-6000000043054-91

Уплатом на девизни рачун: 160600000004310147

IBAN: RS35160600000004310147SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Прикупили 85.000 за Софијин први корак

Хумани риболовци

Пецање за Софију

У СТШ “МИЛЕНКО ВЕРКИЋ-НЕША”

Предности школовања у својој “кући”

СТШ “Миленко Веркић Неша”

Општина Инђија, настављајући лепу традицију сваке године додељује

лаптоп рачунара вуковцима, истакну-тим ученицима и спортистима. Тако је било и ове године када је председник општине Инђија Владимир Гак 1. јуна вуковцима, истакнутим ђацима и спор-тистима уручио лаптопове. Лаптоп ра-чунар добило је 66 вуковаца, 13 истак-нутих ученика и четворо спортиста.

- Наравно, традиција се наставља. Као што смо рекли и ранијих година, нешто што је било добро, апсолутно нисмо имали разлога да мењамо. Тај круг смо чак и прошири-ли. Зато данас делимо 83 лаптоп рачунара. У ту гру-пу улазе и истакнути уче-ници који нису вуковци, а који су освојили награ-де на одређеним такми-чењима вишег ранга, на републичким такмичењи-ма, углавном. Као што сам

помињао претходних година, била би неправда да ти ученици, без обзира што нису вуковци не буду награђени за свој рад. Увек наведемо неки пример, рецимо ако је неко освојио републич-ко такмичење из историје, не мора да му иде математика, а неправедно је да такве ученике изоставимо. Исто тако имамо неколико истакнутих спортиста који ће данас, као награду за свој рад

и своје ангажовање добити лаптоп ра-чунар – изјавио је председник Гак не-посредно пред поделу ових рачунара. Такође, је казао да је овај вид награђи-вања веома важан, те да га општина Инђија препознаје као кључ успеха јер то је улагање у будућност, улагање у младост и, оно што је најважније, то је улагање у знање.

Он сматра да ће већи број од ових ђака завршити факултете и остати сутра у својој општини да својим за-лагањем, знањем и радом допринесу развоју своје локалне средине. То ће допринети, како рече председник Гак, да инђијска општина уз њих буде ус-пешнија и лепша у неким наредним годинама.

Председник инђијске општине Вла-димир Гак подсетио је и овом приликом колико је за претходне четири године локална самоуправа улагала у школске објекте на целој својој територији из године у годину имајући у виду реалне потребе које су оствариване у складу с могућностима у одређеном тренутку.

Г.М.

Општина негује лепу традицију

Награђени ученици

Уручење лаптоп рачунара

Среда, 3. јун 2020.12

СТАРА ПАЗОВАwww.starapazova.rs

Општина Стара Пазова расписала је јавни конкурс за доделу беспо-

вратних средстава у циљу подстицаја развоја предузетништва, микро и ма-лих правних лица. Ради се о једнократ-ној финансијској подршци у износу од 50.000 динара предузетницима с

територије старопазовачке општине. За ове немене за 2020. годину општина је определила шест милиона динара, а до сада сваке године овај вид подрш-ке користило је око стотину преду-зетника. Ова средства се додељују за субвенционисање трошкова набавке

опреме и машина, специјализованих алата, репроматеријала и сировина.

Јавни конкурс је отворен до краја октобра ове године, а све појединости у вези конкурса могу се погледати на званичној интернет страници општине Стара Пазова.

У протекли петак одржана је сед-ница Председништва Већа Савеза

самосталних синдиката општине Стара Пазова у проширеном саставу којом је преседавао Раде Ерцег, председник општинског синдиката. На дневном реду биле су две тачке од којих се прва односила на разматрање и усвајање Финансијског плана и Финансијског извештаја, као и Правилника о кри-теријумима о коришћењу средстава фонда солидарности ове синдикалне организације. Једногласно је усвојен Финансијски извештај за период од 1.јануара до 10.маја ове године, као и Финансијски план за 2020. годину.

На овој седници је прихваћен и предлог синдикалне организације старопазовачког Дома здравља да се на рекреацију упуте две докторке које су за време пандемије вируса корона радиле у Служби хитне помоћи ове здравствене установе. Такође, у састав радне групе Социјално-економског савета општине Стара Пазова испред синдикалне организације изабран је Никола Милијашевић на место Ама-лије Влаовић из синдикалне органи-зације Пореске управе која је иступи-ла из састава општинског синдиката и самостално делује.

Г.М.

Туристичка организација општине Стара Пазова прошле године за-

почела је сарадњу са публицистом и фотографом Драганом Боснићем који је сликао све сакралне објекта на територији старопазовачке општине с идејом да се изради једна боршура о овим објектима. Брошура под називом „Духовна баштина општине Стара Па-зова“ је у изради и ускоро ће угледати светло дана. Општина Стара Пазова има драгоцене споменике културе и одликује се мултиконфесионалношћу и разноврсношћу. Заступљене су раз-личите вероисповести.

- Доминантни су верски објекти, православни, римокатолички и еван-гелички. Сакрални објекти свих веро-исповести су настали између 18. и 21. века, а већина њих представља споме-нике културе који се налазе под заш-титом државе. Брошура би требало да има око 40 страна и двојезична је-, каже Миливоје Ковачевић из Туристичке организације општине Стара Пазова. Сем тога, Ковачевић истиче и сарадњу са Завичајним музејом у Руми.

- Направили смо споразум о са-радњи тако да смо ове године од њих на поклон добили и витрине које ћемо користити у нашој Завичајној збирци која се налази при Кући народног хе-роја Јанка Чмелика у Старој Пазови. Дакле, овај споразум тиче се реализа-ције заједничке сарадње у истражи-

вању, чувању и излагању непокретног и покретног културног наслеђа на те-риторији општине Стара Пазова тако да они, као стручњаци из те области нам помогну у формирању саме збир-ке. Тренутно Завичајна збирка броји око 1600 предмета који су пописани према музејским принципима- прича Ковачевић, уверен да ће се Завичајна збирка ускоро представити јавности. По његовим речима, предмети из Зави-чајне збирке, углавном су прикупљени на територији општине Стара Пазова, највише на основу добровољних по-клона власника. Предмети су стари од 100 до 150 година. Добар део их је на-мештен у простору Куће Јанка Чмели-ка, али потребно је Збирку употпунити још неким детаљима.

- Први део је намештен у духу три-десетих година 20.века, пошто је кућа из тог периода. То је стајаћа, предња соба која је била само за показивање, није се у њој спавало. Такође, у једном делу биће приказана и кујна у том ма-лом кућерку с свим покућством и на-мештајем, а сем тога биће приказани и алати који су се користили у домаћин-ству. Приказаће се и предмети везани за народно одело. То су предмети на којима се некада ткало, везло и тд., а у једном делу ће бити приказан и један део поставке везан за живот народ-ног хероја Јанка Чмелика - објашњева Ковачевић и напомиње да ТО Стара

Пазова има добру сарадњу са свим релевантним институцијама из тих об-ласти, попут Музеја Војводине и Етног-рафског музеја у Београду.

Он такође, додаје да се у оквиру сарадње са РТВ Стара Пазова планира снимање документарог филма о срем-ској ношњи Кола српских сестара из тридесетих година прошлог века.

– Чланице Кола српских сестара из Старе Пазове 1930.године покрену-ле читав пројекат очувања народне ношње на челу са Вукосавом Шимић, учитељицом која је тада била пред-седница Кола српских сестара. Она је увидела потребу да некако отргне од материјалног пропадања народ-но одело јер је сеоско становништво престало јако рано да носи ту ношњу, највероватније под јаким утицајем моде и смањења броја чланова по-родице где није било могућности за, условно речено кућну производњу, материјала и сировина за израду на-родног одела тако да су се куповали индустријски материјали који су нару-шили сам изглед народне ношње. Тако крајем 19. и почетком 20. века ношња постепено нестаје те су се наши преци носили по грађанској моди – прича Миливоје и додаје да Туристичка ор-ганизација припрема и другу брошуру за смештајне капацитете и ресторане у којој би било обрађено 14 смештајних капацитета и 16 ресторана на терито-рији општине Стара Пазова. Г.М.

Ако се осврнемо на период ванредног стања у земљи због пандемије виру-

са корона кад је реч о старопазовачком ЈКП „Водовод и канализација“, можемо рећи да је ово предузеће дало све од себе да својим корисницима пружи што ефикаснију услугу.

- Првенствено смо радили на пос-ловној комуникацији како би нашим корисницима омогућили што ефикас-нију комуникацију и информисаност. За време ванредног стања активирали смо телефоне, комуникацију путем е-маила, комуникацију смс, као и дежурни теле-фон за ургентне кварове који је доступан од 0 дод 24 часа (022 310 330), каже Мара Гвозденац, ПР овог јавног комуналног предузећа и напомиње да је дезинфек-ција улица натријумхипохлоритом ре-довно вршена у свим насељима старопа-зовачке општине, као и на свим местима где је велики промет људи као што су улази у зграде пореске управе, општине, јавних предузећа, поште, банака итд.

Контејнери с дезинфикационим средством постављени су на целој тери-торији општине а од како су пијаце кре-нуле с радом, додаје Гвозденац, редовно се дезинфикују. Шалтери за наплату раде од 07 до 13 сати, а грађани који плаћају воду, обавезни су да носе заштитне мас-ке и рукавице и улазе појединачно.

Међутим, у циљу унапређења пос-ловног процеса доставе рачуна, чинећи услугу бржом и лакше доступном, Водо-

вод је омогућио нову услугу бесплатне доставе е-Рачуна у дигитлном облику путем електронске поште. Овај начин до-ставе рачуна доступан је свим корисни-цима, без обзира да ли је реч о физичким или правним лицима. Е- Рачун доставља се за извршену комуналну услугу сваког месеца, а достава путем електронске поште (имејл-а) активира се на захтев ко-рисника. Кад се корисник попуњавањем захтева определи за доставу рачуна пу-тем електронске поште, он неће више добијати рачуне у штампаној форми и овакав начин доставе рачуна ће бити у примени све док се другачије не изјасни.

Г.М.

Пројекат „Грађани и самоуправа на истом путу: правилна реализација пројектованог буџета″ суфинансира се из буџета Општине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ЈАВНИ КОНКУРС ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА

Подстицај развоју предузетништва

АКТИВНОСТИ ТУРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СТАРА ПАЗОВА

Брошура о сакралним објектима у припремиУ брошури „Духовна баштина општине Стара Пазова“ доминантни су верски објекти из периода између 18. и 21. века

Миливоје Ковачевић

Верски објекти заузимају

посебно место

СЕДНИЦА ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА

Једногласно о финансијским документима

Део из Завичајне збирке

Седница већа

ЈКП „ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“ ИСПУНИЛО СВОЈ ЗАДАТАК И ТОКОМ ВАНРЕДНОГ СТАЊА

Ефикасност услуга добила на значају

Активности Водовода током ванредног стања

Среда, 3. јун 2020. 13

Представници компаније Бош уручили су 22. маја Општини Пећинци донацију од милион

динара за набавку медицинског материјала за сузбијање ширења корона вируса. У име ком-паније средства су уручили директор Бошове фабрике у Шимановцима Петер Рихтер и комер-цијална директорка фабрике Стефани Хилман.

Рихтер је том приликом рекао да је донација последица добре сарадње између компаније Бош и пећиначке локалне самоуправе, и да се по-казало да је та сарадња добра и у време кризе, а не само у добрим временима.

- Срећни смо што смо у могућности да до-нирамо ова средства и да помогнемо локалној самоуправи, јер смо свесни да доста људи није у могућности да издвоји новац за куповину заш-титне опреме и дезинфекционих средстава. Овај милион је намењен и тим људима, рекао је Петер Рихтер.

Стефани Хилман је нагласила да је компа-нија Бош имала подршку Општине Пећинци у време полицијског часа око организације превоза радника.

- Кад год су нам били потребни били су ту за нас. Због тога смо ми успели да до данас немамо ниједног зараженог запосленог, а делови наше фабрике већ раде 24 часа седам дана у недељи. Ово је наш начин да се захвалимо“ – рекла нам је Стефани Хилман.

У име Општине Пећинци донацију је примио председник Привременог органа мр Жељко Тр-бовић, који се представницима Боша захвалио на донацији која ће, како је рекао, бити употребље-на за куповину средстава и опреме за борбу про-тив пандемије која још увек није завршена.

- Посебно ме радује чињеница да је компанија Бош успела да и током ванредног стања одржи производњу са мало смањеним капацитетом и да упркос великом броју радника није имала није-дан случај инфекције корона вирусом на радном месту. И са те стране Бош се показао као одго-ворна компанија, која зна да организује посао и да заштити своје раднике. Тај ниво одговор-ности одликује само велике компаније, изјавио је председник Трбовић.

С. Л.

Економија као суштинска под-лога политике има три димен-зије: унутрашњу (динарску),

спољну (девизну) и право на заду-жење. Нешто слично је и у домаћин-ству, и оно има динарску причу, прилив из рада или пензија, девиз-ну уштеђевину и право да се задужи, рецимо, за ку-повину трајних потрошних добара. У породицама се води политика равна правим кампањама о томе на чега трошити плату (пензију), кад „грицкати“ де-визну уштеђевину, а када се задуживати. Слично се дешава и у држави. Подигнимо породичну економ-ску политику на ниво државе.

Кренућу од динарског рачун и кампања које се воде на тему где га и зашта трошити? Уместо домаћиновог новчаника, овде се каса зове буџет. Понекад се ова државна каса пуни и тако што енор-мно расте увоз, много више од извоза, а на увоз се плаћа ПДВ који надувава суфицит у буџету (динар-ски део чиме се наша влада хвали). Али већ на на-редној окуци чека нас замка која се зове дефицит у трговању са светом, већи увоз од извоза. Пред изборе било које и у било које време, кампање се захуктавају. На делу је демократија, право избора. Све је, дакле, демократски, само је једно спорно. Оно, можда најважније, шта је предмет такмичења? Да ли би просечан читалац или гледалац телеви-зије могао да понуди одговор на ово једноставно питање? Ако апстрахујемо разлике странака по пи-тањима спољне политике, где су једне за евроат-лантске, друге за европске, треће за руско-азијат-ске интеграције, на унутрашњој политици тотално се губи предмет такмичења. А ми се такмичимо, из буџета се издваја велика свота новаца за предиз-борне кампање. За чега?

Иако ми је Америка (САД) све мањи пример за развој демократије, ипак, ћу нешто преписати из њене трке за председника САД у овој години, баш на тему предмета такмичења. Пре тога да кажем да је економија чиста математика интереса. У њој се све мора поставити на логи-ку бројева, мерења, ефеката, на бинарну математику или једначину. Додуше, код нас је математика интереса сведе-на на прост интересни рачун, објаснићу мало касније зашто је то тако? У САД се такмиче тако што кандидати пред со-бом имају буџет и у односу на њега пројектују своје ставове, програме, своја залагања. Дакле, све оно за шта се залажу кандитати може сликовито да се види на пројекцији буџета. Сада улазимо у лави-ринте економије. Кренимо од стопа раста. Оне се везују за предузетништво, за покретљивост капи-тала, за инвестирања. Што је већа слобода капита-лу, профиту, то су веће стопе раста и обрнуто. То даље значи потребу за мањим порезима, нижа оп-терећења предузетништва, а онда и мањи приходи у буџету Или, што је исто, већи простори за профит, за потенцијално инвестирање, запошљвање. Ето прве клацкалице на којој се ломи трка кандида-та: или су за веће стопе раста или за бесплатно, здравство, школство, повећање плата у јавном сектору, пензија, а то значи и за веће порезе. Једно друго искључује или гуши. Не може и једно и друго, и високе стопе раста и много већи степен социјал-не солидарности. У САД у трци за номинацију Де-мократске странке појавио се кандидат Берни Сан-дерс. Он је покушао да се додвори средњој и нижој класи Америке обећањима о бесплатном школо-вању, здравству, стамбеном збрињавању бескућ-ника, опросту свих студенских зајмова, већа запо-шљавања у јавном сектору. Заговара неку врсту скандинавског модела. Залаже се за веће прогре-сивно опорезивање најбогатијих, потом повећање свих других пореза укључив и повећање пореза на некретнине. Економисти су зашиљили оловку и најпре сабрали сва ова обећања. Дошли до закључ-ка да су то огромна издвајања и да би она чинила већа издвајања у буџету него што је Америка имала издатака за финансирање Другог светског рата. Ра-чун су правили и даље, да би најављена повећања пореза покрила тек једну петину (20%) намерава-них социјалних прохтева. Што би се нашки рекло, рачун без крчмара. Овакво повећање пореза, иако недовољно за дата, непокривена обећања, гушило би предузетничку активност и стопе раста свела са 3% на 1,75% и још ниже. Незапосленост расла. Кад се програм овако буџетски разголити бирачи му више не верују.

Како наши кандидати виде себе у овој врсти огледала, на буџету? Никако! Код нас све може и повећање плата у јавном сектору, и повећање пен-зија, велика улагања у инфраструктуру, и пореских растерећења привреди и..., а уз све то и високе стопе раста. Могу у илузијама. Зашто је наш буџет

проста математика. Зато што смо ми дубоко централизована држа-ва, па се по Уставу сва захватања убиру по законима и на једном месту, у Парламенту Србије. Зато је то просто књиговодство. Мог-ло је и другачије да су, рецимо,

Уставом прописани изворни приходи централне државе, регија, општина, месних заједница, тад би имали двојно или вишеструко књиговодство па би морали правити консолидован (збирни) биланс. Испод овако разуђених прихода размножавале би се бројне идеје, много више него када се све ради с једног места. Нижим нивоима власти остаје само да чекају самилост с врха, његов благослов. Де-љење постаје примарно, креативност и идеје зату-рене. У таквој математици идеје се гуше. Подсећам на мисао С. Грега који каже: „|Ти имаш динар, ја имам динар,| Ако их заменимо, ништа не добијамо,| Ти имаш идеју, ја имам идеју,| Ако их разменимо наше вредости су порасле за више од сто одсто|“. Ето, каква је веза између новца и идеја. Зато се це-лином свог писања, свеукупношћу својих ставова, залажем за разуђенији систем одлучивања, а не само онај са једног места. За нови Устав. Нама тре-ба додатна и то домаћа енергија, потребне су нам идеје, а оне се могу умножавати само под друга-чијом расподелом одлучивања. И оно најважније, на свим тим разуђеним нивоима лакше је бројчано израчунати „вредности“ обећања, бројчано их из-разити на пројекцији буџета, разумети редоследе у залагањима, него кад се то ради само на једном месту, у централистичком трезору државе.

Сад прелазим на другу страну јединственог државног рачуна, на девизну која је много сложе-нија, па тиме и ризичнија. Србија је данас дужна око 24 милијарде евра. Програм економског опо-равка, након пандемије, и изградња инфраструкту-

ре захтеваће повећање дуга за око 6 милијарди евра. То није спорно ако се има суфи-цит у економској размени са светом из кога би се дуг мо-гао да врати. Нажалост, ми у спољнотрговинској размени имамо дефицит од шест ми-лијарди. Додуше, ових шест милијарди дефицита покри-ва се, грубо речено, са три милијарде дознака наших радника из иностранства и око три милијарде директ-

них страних инвестиција. Тако се чува курс дина-ра. Шта бива ако се једна од ових ставки умањи - дознака радника и стране инвестиције - тад на-стају дугорочни проблеми. Кад се смање стране инвестиције, а истовремено из године у годину расте нова појава, одлив девиза по основу из-ношења профита, дивиденди и других прихода страних улагача. Тад се минус из текућих транс-акција претвара у нови дуг. Можда нових пар ми-лијарди евра, а ми имамо злата у резерви неких десетак милијарди. Потрошиће се то за пар годи-на (девизна уштеђевина), шта онда? Имам утисак као да ходамо по ивици жилета. Економске про-порције су нам прилично натегнуте, скоро до пу-цања. Болујемо од скривеног високог унутрашњег притиска који за сада још увек не оштећује поједи-не органе, али потајно вреба. Спољне економске неравнотеже су по свом карактеру дугорочне, па могу изазвати негативне последице по државу и друштво које трају, тешко се лече.

Југославија је „пала“ на дугу од 20 милијарди долара, а Србија ће већ ускоро имати тридесетак милијарди евра дуга према иностранству. Хрватска има дуг од 40 милијарди (за путеве и вијадукте), али и огроман текући прилив од туризма, трајну могућ-ност враћања позајмљеног. Ако је нама аграр раз-војна шанса, што не спорим, али шта бива у услови-ма када ће свет, државе, после пандемије, тежити да своје потребе за храном и лековима што више обезбеде у локалним националним оквирима. Са-модовољност. Када Русија произведе довољно ја-бука за своје потребе, страдаће наши јабучњаци. У оваквим условима, објективно говорећи, неће бити лако будућој Влади Србије јер неће све од ње зави-сити, на пример, директне стране инвестиције, а оне су стуб носач у овој врсти конструкције. Србија за сада релативно успева да плива између разапе-тих чељусти светских сцила и харибди. Кад све ово саберем и одузмем смешно ми изгледа изјава јед-ног од лидера тзв. „опозиције“ изговорене 26. маја 2020. у граду С. усред кампање за парламентарне изборе: „Ако гласате за нас, нећете се покајати“. На-жалост, Србија је на овом стадију кампање и то по истеку друге деценије 21. века. Као да смо аналфа-бети, неписмени.

(Извод из нове књиге у припреми Синише Корице „Време пише, ја преписујем“)

Пандемија са коронавирусом није парали-сала нити зауставила живот у Беочинској

општини. Паралелно са борбом против овог невидљивог непријатеља вођена је и борба за боље услове и живот свих грађана на терито-рији општине. Предаја у ванредној ситуацији никада није била опција и општина Беочин је без проблема, дисциплиновано и поштујући прописане мере, прошла кроз тај период.

Председник општине Беочин Митар Милинковић са својим тимом, као и увек размишљајући о будућности и о свима подједнако, радио је на новим пројектима,

инвестицијама и развоју општине Бео-чин. Тако је локална самоправа, након увек дуге процедуре и сређивања неоп-ходне документације, пред реализацијом пројекта Базенског комплекса на улазу у Беочин, у непосредној близини Спортског центра, са којим ће заједно чинити једну спортско – рекреативну целину града Беочина.

Осим тога у склопу комплекса базена пројектован је и један локал функцио-нално одвојен и орјентисан ка базену и услужни простор замишљен као простор за додатну рекреацију типа дечија играо-ница, стони тенис и слично са сврхом про-ширења понуде садржаја. С. М.

ИЗ МОГ УГЛА

Избори, кампање...Пише: Синиша Корица

У ОПШТИНИ

Базенски комплекс у Беочину

Председник Општине Беочин Митар Милинковић

Будући изглед базена код спортског центра

Болујемо од скривеног високог унутрашњег притиска који за сада још увек не оштећује поједине органе, али потајно вреба

Милион динара за сузбијање короне

Уручење донације

У име Општине Пећинци донацију је примио председник Привременог органа мр Жељко Трбовић, који се представницима Боша захвалио на донацији која ће, како је рекао, бити употребљена за куповину средстава и опреме за борбу против пандемије која још увек није завршена

Среда, 3. јун 2020.14

Беочинскахроника

Припрема: С. Михајловић

������������� �� �

��������

30�������Након отварања вртића, у Руми су се стекли и

услови за отварање Дневног центра за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју, који функ-ционише у склопу Центра за социјални рад Рума. Боравак, који има 35 корисника почео је са радом у понедељак. Према речима директора Центра за социјални рад, Војислава Миоковића, за сада неће радити пуним капацитетом, тако да ће бити испоштоване све превентивне здравствене мере. Рад се враћа на стандардно време од 7 сати ујутру до 18 после подне, у две групе.

- Одлука локалне самоуправе и Штаба за ван-редне ситуације јесте да, будући да смо већ не-дељама у стабилној епидемиолошкој ситуацији што се тиче наше локалне самоуправе, да поред установа предшколског образовања, кренмо и са другим дневним боравком који имамо, а то је

дневни боравак за децу, младе и одрасле са сме-тњама у развоју при самом Центру за социјални рад. Тренутно имамо 35 корисника, али нису сви старатељи изразили спремност да пусте своје штићенике, тако да нећемо бити у пуном капаци-тету, али у сваком случају ћемо наставити са ре-довним активностима и радом као и пре ове целе ситуације. Ми смо, будући да је то објекат који користи установа „Полетарац“ један део, када су они радили, одрадили дезинфекцију самих прос-торија, пратили смо све мере које су прописане, као што ћемо пратити и након отпочињања самог рада. Сви они који у овом моменту неће кренути са нама у току године када одлуче моћи ће да се прикључе, наставићемо где смо стали, рекао је Миоковић.

С.Б.

Повратак у нормалу

Дневни боравак почео са радом

У општини Беочин је први пут од постојања уприличен пријем и

потписивање уговора о стипендирању за најбоље спортисте са територије општине Беочин.

Уговором о стипендирању обух-ваћено је пет грана спорта. Спорти-сте су примили и са њима потписали уговоре председник општине Митар Милинковић и члан Општинског већа ресорно задужен за спорт и омладину Михајло Божић.

Општина Беочин из буџета општи-не издваја значајна средства за област спорта, а на иницијативу председника Општине Митра Милинковића од ове године стипендирање најбољих и нај-перспективнијих спортиста постаће пракса у овој општини.

- По први пут у својој историји општинско руководство показало је бригу и одговорност за своје нај-перспективније спoртисте и донета је одлука да спортисте наградимо. У општини Беочин ово ће, надамо се, постати традиционално и очекујемо да се списак награђених из године у годину повећава. Улажући у младост и спорт, улажемо у здравље и будућност наше општине - истакао је председник Милинковић.

У разговору са председником Ми-

млади спортисти су истакли колико труда и рада је потребно да се буде најбољи, што је председнику Милин-ковићу као бившем врхунском спор-тисти добро познато. Председник је

дао предлог да се у наредном периоду донесе одлука да се убудуће најбољи спортиста после једног олимпијског циклуса од четири године награди до-делом стана у Беочину.

-Оваква одлука била би мотив деци Беочина да се баве спортом, а самим тим да буду најбољи амбасадори своје општине, како у земљи, тако и у свету – сматра председник Милинковић.

Беочин је иначе познат по спорту и резултатима које остварују њего-ви спортисти, посебно у дворанским спортовима и борилачким вештинама. Спорт се много негује у Беочину, усло-ви за рад су изванредни и Општина доста издваја за спорт, за спортски дух и правилан развој и усмеравање младих у животу.

У оквиру редовних активности Општинског одбора Српске на-

предне странке Беочин чланови странке, на челу са председником ОО СНС Беочин Митром Милинковићем, на градској пијаци у Беочину разгова-рали су са грађанима и делили промо-тивни материјал.

-Директни разговори са нашим суграђанима најбољи су вид и начин комуницирања којим се могу сагледа-ти проблеми и потребе са којима се

сталан задатак као средство за брзо решавање и отклањање проблема на-ших суграђана – истакао је председник ОО СНС Беочин Митар Милинковић.

Том приликом и Савет за здрав-ство ОО СНС Беочин обележио је Светски дан без дуванског дима, 31. мај и поделио пригодне флајере у знак захвалности председнику

је учинио за здравство и здравс-твене раднике за време пандемије коронавируса.

Разговор са грађанима и подела флајера

Инфопулт на градској пијаци

Потписани уговори о стипендирању спортиста

Најбољи спортисти на пријему у Општини

Среда, 3. јун 2020. 15

За Краља Петра Првог, 29. мај је дан са вишеструким значајем. У ноћи, између 28. и 29. Маја 1903. године

у атентату су убијени Краљ Александар и Краљица Драга, чиме су практично врата Кнезу Петру Карађорђевићу ка српском престолу била широм отворе-на. За династију Карађорђевић везује се још један 29. мај, онај из 1868. када је у Топчидеру, код Београда, убијен кнез Михаило Обреновић. Ништа мање значајан није и трећи 29. мај, онај из 1453, када су, након дуге опсаде, Турци освојили Константинопољ и у њему убили цара Константина Палеолога Драгаша.

Ове три мајске смрти у значајној мери су обележиле животни пут најдра-жег српског краља. Након прве вратио се у Србију и убрзо постао краљ. Дру-га је његовог оца Кнеза Александра и читав Дом Карађорђевића довела пред суд и мимо одговорности и кри-вице, обележила га као „крвнички“ и „проклети“. Трећа је бдила над њим и водила га ка Царуграду који је од њега, његовог, и других православних бал-канских народа, очекивао избављење из вековног отоманског мрака.

На дан 29. маја 1839. успостављени су дипломатски односи Србије и Вели-ке Британије, што у нашој причи није безначајно, поготово ако узмемо у об-зир улогу коју је Лондон имао у судби-ни Краљевине Југославије, утамниче-њу Краља Петра Другог и коју још увек има у животу Краљевског Дома.

На исти дан 1990, Борис Јељцин је изабран за првог председника Руске Федерације. За народ Краља Петра, био је то почетак новог страдања, а смена власти у Москви, са свим што је она са собом донела, имала је готово идентичан ефекат који је иза себе ос-тавио потрес из 1917, када је Србија Краља Петра остала без свог најзначај-нијег савезника.

Као епилог, на овај дан 1999. Хрват-ска је одбила захтев Међународног суда за ратне злочине у Хагу за покре-тање истраге о злочинима почињеним над српским цивилима у операцији „Олуја“, која је спроведена четири го-дине раније, у августу 1995. године.

Тиме се мајски круг, када је реч о Краљу Петру и његовом народу – затворио.

Или није?

Народни споменик народног Краља

Тог дана, градска скупштина Сремс-ке Митровице, донела је Одлуку о по-стављењу бисте Краља Петра Првог у овом граду. Тиме је иницијатива коју су у новембру 2018. на стогодишњицу ос-лобођења Срема у Великом рату под-нели јереј Миљан Лапчевић и његов брат новинар Стево Лапчевић, доби-ла свој епилог.

Од тада до данас, захваљујући подршци Удружења „Културни клуб Црњански“ из Сремске Митровице и Удружења „Краљевина Србија“, са-купљено је готово 6.000 евра којима су покривени трошкови изливања бисте, организовања различитих културних догађаја на којима је било речи како о акцији, тако и о Краљу Петру и њего-вом делу, док је део остао у фонду ради израде постамента.

Први састанак Иницијативног одбора, који је потом прерастао и у

Одбор за изградњу споменика, одр-жан је током марта месеца 2019. Го-дине у Месној заједници „Блок Б“. У Одбор су, поред поменутих иницијато-ра ушли још и Предраг Меденица из Инђије, Борислав Андрић из Лаћарка и Драган Божић из Сремске Митро-вице. У складу са проценом Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, према којој укупна вред-ност радова на изради и постављењу бисте износи 800.000 динара, на том састанку читава акција добила је и име „Петрових 800“.

Од самог почетка, идеја је била да се не траже донатори који би издвоји-ли повеће своте новца, већ да се омо-гући онима који Краља Петра воле и поштују, да својим прилозима учест-вују у акцији. Сматрали смо да је Краљ Петар као истински народни Краљ, за-служио да му споменик подигне упра-во српски народ. Од својих прилога, из љубави, од срца.

Првобитна идеја била је да биста буде оригиналан уметнички рад. Зами-сао иницијатора била је да Краљ буде представљен у сремачкој ношњи, са шубаром, преко којих су постављена краљевска достојанства, ордење, грб Краљевине Србије. Прву представу бу-дућег споменика израдио је Љубиша Бубало из Руме.

Након додатних консултација са стручним лицима из Завода за заштиту споменика културе, Одбор је прихва-тио идеју да се овај предлог одбаци. Два су пресудна фактора утицала на ту одлуку: први су били трошкови израде ауторског рада, расписивања конкур-са, а други оправдана бојазан да због, неспецифичне представе Краља (за коју смо се ипак сложили да је лепа и прихватљива), постоји могућност његове непрепознатљивости. Тада је као идејно решење предложена биста

Рудолфа Валдеца која се налази у На-родној Скупштини Републике Србије. У питању је биста из 1904. године, на којој је Краљ представљен без при-падајућих достојанстава, у униформи српског официра – завереника. Са овом идејом, Одбор је током маја ме-сеца прошле године изашао и пред Удружење „Краљевина Србија“. За свој подухват добили смо пуну подршку, али смо у разговору са академиком Матијом Бећковићем дошли до трећег – последњег, решења.

Преко Опленца до Срема

Наиме, академик Бећковић саопштио је да би позната српска вајарка Дрин-ка Радовановић, могла Одбору да по-клони своју бисту Краља Петра, која је постављена у Опленцу. Након седнице Одбора, предлог је прихваћен, па је убр-зо, као незаобилазан чинилац у читаву акцију ушла и Дринка Радовановић.

Већ уочи Видовдана, 2019. го-дине, завршено је са сакупљањем новца за изливање бисте. 500.000 динара сабрано је из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Српске Крајине за нешто више од четири месеца. Познату ливницу „Кузма-новић“ из Смедерева, Краљ Петар „напустио“ је током септембра, а у Сремску Митровицу стигао је тачно три месеца након што су скупљене паре за изливање.

Шестог новембра, у склопу „Новем-барских дана“, када Сремска Митро-вица обележава своју Славу, Светог Димитрија, у Позоришту „Добрица Милутиновић“, одиграна је монодра-ма „Краљев Пут“. У улози Краља Петра Другог био је Владимир Балашћак, а новац од продаје улазница уступљен је Одбору за даље радове на изради постамента. Том приликом биста је по први пут јавно представљена Митров-чанима, а подељене су и прве захвал-нице онима који су до тада учествова-ли у акцији.

Од јануара ове године, па све до сада, Одбор је наставио да прикупља средства за израду постамента. Уочи обележавања Славе Удружења „Краље-вина Србије“, Светог Симеона Миро-точивог, биста је представљена и на Белом двору, а Одбор је том приликом добио још једном подршку чланова овог Удружења.

Ишчекивање коначне сагласности локалне самоуправе, као и појава ви-руса, успорили су наше активности. Сада, када је све иза нас, захвални свима који су до сада помагали, ми

настављамо где смо стали, како би смо, до краја септембра Митровици поклонили споменик на који овај град чека готово читав век.

Локација

Првобитно замишљена локација за постављење бисте била је амфитеатар у централном градском парку, непо-средно иза Музеја Срема. Разлога за овакво размишљање било је неколико: значај Краља Петра у националној ис-торији, као и чињеница да је централ-ни парк био предмет интересовања и добровољаца-Солунаца из Митровице који су својевремено покренули ини-цијативу за постављање споменика Краљу.

Након последњих разговора са на-длежнима, дошло је до промена које је Одбор прихатио, па је тако као коначна локација одређен плато испред Дома Војске Србије. Како је речено, у питању је простор који ће у догледно време доживети крупне промене. Сам бивши Дом откупљен је од стране Града, сле-ди његово рушење и изградња новог објекта – образовне установе. Такође, у скорије време, планирана је и рекон-струкција постојеће чесме, чиме би се створили услови за настанак нове мо-дерне пјацете. Како се овај простор на-лази на крају Улице Краља Петра, он би у будућности могао понети и име баш по најдражем српском Краљу.

Подршка

Подршку нашој акцији дало је неко-лико стотина појединаца, поштовалаца Краља Петра, потомака ратника, људи свесних чињенице да су стари Краљ и његови ратници били ти који су у но-вембру 1918. године Срему (неподеље-ном авнојевским границама) донели слободу. Своје прилоге уплаћивали су унуци за дедове, родитељи за децу...

Део акције постали су „обични“ људи, они које најчешће не видимо, а опет, све на њима стоји, као и они јав-ности познатији, попут др Чедомира Антића, академика Матије Бећко-вића, др Милоша Ковића, Аце Селтика, др Борислава Гроздића, Слађане Милошевић, Милана Бо-гојевића, Михајла Меденице, те Уд-ружење грчко-српског пријатељства „Ирида“ и многи други, укључујући и Престолонаследника Александра Карађорђевића.

С. Л.

Видимо се на Краљевом тргу!У питању је простор који ће у догледно време доживети крупне промене. Град је откупио бивши Дом војске, следи његово рушење и изградња новог објекта – образовне установе. Такође, у скорије време, планирана је и реконструкција постојеће чесме, чиме би се створили услови за настанак нове модерне пјацете. Како се овај простор налази на крају Улице Краља Петра, он би у будућности могао понети и име баш по најдражем српском Краљу

Чланови Одбора на Белом Двору са Матијом Бећковићем

Биста Краља Петра у Сремској Митровици

Чланови Одбора у Инђији: испред бисте Краља Петра

Среда, 3. јун 2020.16

Завод за јавно здравље Сремска Митровица у складу са законском регулативом представља регио-

налну установу која спроводи све ак-тивности из области јавног здравља, одговорно је пратио епидемиолошку ситуацију на територији Сремског ок-руга и спроводио све противепиде-мијске мере у претходном периоду .

Влада Републике Србије је среди-ном марта месеца прогласила ван-редно стање због пандемије COVID-19 при чему Завод и све здравствене ус-танове у Срему поступају у складу са алгоритмима које доставља Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. Био је то изазов, јав-но здравствена претња, суочавање са новим вирусом, на вирус на који смо сви осетљиви. У складу са тим алго-ритмима, успостављене су потребне мере у циљу што брже детекције мо-гућих случајева уношења овог вируса у нашу популацију као и адекватног здравственог надзора. Крајњи циљ је био спречавање и контрола ширења

инфекције изазване новим вирусом на територији Срема.

Била је то борба сваке институције, појединца и целе наше заједнице за нас и наше друштво.

Како каже директорка Завода за јавно здравље Сремска Митровица, примаријус др Нада Зец Петковић, једна од првих активности Завода је било формирање специјализованог Кол центра чији је задатак био да на најбољи и нејефикаснији начин од-говори и превентивно делује на нови епидемиолошки изазов.

-Доступност бројева је била 24 часа, постојала су четири броја мобилних телефона за све информације и диле-ме грађанства Срема, као и за грађане са других подручја који су допутовали из земаља у којима је било оболелих од корона инфекције. Прилив путника из међународног саобраћаја је био ве-лики и било је потребно сваког путни-ка ставити у кућну изолацију. Завод за јавно здравље Сремска Митровица је у синхронитету са осталим заводима

са територије Републике Србије, пo-четком марта започео са радом на Кол центру. Првог дана је само један те-лефонски број био доступан, да би се након два дана увела још три телефон-ска броја (064/8092910, 064/8092911, 064/8092930 и 064/8092938). Кол цен-тар је имао задатак да пружи право-времене и тачне информације заинте-ресованим грађанима и институцијама у погледу забринутости за сопстве-но здравље након појаве пандемије изазване ширењем корона вируса. У почетку најчешћа питања која су грађани постављали могу се сврстати у неколико тема: правилно понашање у смислу личне заштите (ношење заштитне опреме, маске, рукавице и слично, спровођење мера личне хи-гијене и хигијене у домаћинству и радном окружењу, социјална дистан-ца и прихватљиво понашање у гру-пи, поступање приликом уочавања симптома респираторних болести и ограничено кретање и самоизола-ција. Касније са појавом првих по-

зитивних случајева у Србији па и на територији округа Срем, забринутост грађана је расла, али је расла и одго-ворност према сопственом здрављу и здрављу најближих. У овом пери-оду појавили су се нови корисници услуга Кол центра – грађани који су имали блиске контакте са особама под сумњом на коронавирус или са особама потврђеним на коронавирус.

Поред тога што су здравствени радни-ци Завода, који су били ангажовани на раду Кол центра, давали превентивне савете, такође су много тога учинили и како би упутили забринуте грађане на право место ради што ефикаснијег решавања појединачних проблема, било да су здравственог или социјал-ног карактера. Овакав рад посебно је био значајан од тренутка почетка рада респираторних центара при домовима здравља и корона центра при Општој болници у Сремској Митровици. Кол центар је у међувремену са порастом броја грађана Републике Србије који су у огромном броју почели стизати из иностранства постао обавезан контакт за давање посебних упутстава овој ка-тегорији становништва. Према усвоје-ним одлукама са највишег нивоа, сви грађани који улазе у земљу дужни су били да проведу једно време у изола-цији и да се пријаве територијалном Заводу за јавно здравље, односно Кол центру. До сада је у бази података која је прављена на основу регистрованих позива Кол центра Заводу за јавно здравље Сремска Митровица прија-вљено око 3000 различитих контаката. Кол центар ће наставити са радом до укидања епидемије на територији Ре-публике Србије – рекла је директорка ове здравствене установе примаријус др Нада Зец Петковић.

АКТИВНОСТИ ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА ТОКОМ ЕПИДЕМИЈЕ КОРОНА ВИРУСОМ

Колективна солидарност

Све што је требало да се одра-ди, одрађено је у право време и онда када је требало, без обзира које је доба дана било. Било је потребно добити информацију у правом тренутку да би се право-времено реаговало. Сваки про-блем се решавао у том тренутку, није било одлагања за касније. Ра-дило се тимски, несебично, истрај-но и пожртвовано, што је и круна сваког успеха. Било је то време за разумевање, емпатију и солидар-ности на колективном нивоу – ис-такла је директорка прим. др Нада Зец Петковић.

Епидемиолошка ситуација је била под контролом на целој територији Срема која броји преко 300.000 становника уз континуирану координацију на целој територији. Кључни циљ је био контролисање самог епидемијског таласа, очување функционалности здравственог система и без унутарболничких инфекција, што смо и успели. Остварен је и циљ очувања наше најосетљивије популације која је смештена у домовима за стара лица.

Успешно одговорили на епидемијски талас

На путу али и у свакодневном животу, потребно је стриктно при-државати се свих мера превенције респираторних инфекција. То значи избегавање контаката са особама које имају знаке и симптоме прехладе или обољења сличног грипу, држање одстојање до два метра, избегавање

масовних окупљања и боравка у за-твореном простору где борави вели-ки број особа, појачана и честа хигије-на руку (прање руку водом и сапуном минимум 20 секунди) а када то није могуће, коришћење алкохолних пре-парата за дезинфекцију руку. Ношење маски и рукавица.

- Апелујемо да се суграђани при-државају свих препорука и упутстава. Све мере ослањању се на социјално дистанцирање као главни вид пре-венције као ефикасна мера и изо-лацију оболелих и самоизолацију контаката. Сви смо осетљиви и ова ситуација нас је јако подсетила коли-

ко је важно одржавање личне хигије-не тела. Прање руку топлом текућом водом и сапуном у трајању од 20 секунди је доказано ефикасна мера за смањење ризика од преношења инфекције – каже прим. др Нада Зец Петковић и подсећа да је суштина у нашем понашању.

Предлог мера у наредном периоду

Примаријус др Нада Зец Петковић, директорка Завода за јавно здравље

Сремска Митровица

Посета руске делегације

Среда, 3. јун 2020. 17

АКТИВНОСТИ ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА ТОКОМ ЕПИДЕМИЈЕ КОРОНА ВИРУСОМ

Према њеним речима, у Заводу је даноноћно организован рад, форми-ране су екипе и прецизно су дефини-сани задаци свих учесника (здравстве-них установа) у збрињавању оболелих. Било је потребно реорганизовати и рад Опште болнице по новим стандар-дима и протоколима, као и координи-рати рад у свим домовима здравља у Срему. У циљу брже комуникације формиране су комуникационе листе са свим здравственим установама у Срему , Завода, Институтом за јавно здравље Војводине, Покрајинским

секретаријатом за здравство, Ин-стутутом за јавно здравље Србије, Ми-нистарством здравља. Комуникација се остваривала стручним састанцима, телефоном, електронском поштом, ви-бер мрежом...

- Завод стално прати епидеми-олошку ситуацију и сво време је био у сталној комуникацији са Штабом за ванредне ситуације и другим субјекти-ма друштва са којима договара преду-зимање превентивних мера. Откривање оболелих, њихових контаката, тести-рање на вирус , евидентирање , обрада и анализа сваког пријављеног случаја уз извештавање са проценом епидеми-олошке ситуације и давањем предлога мера постаје свакодневна активност Завода. Превенција потенцијалне бол-ничке инфекције у сарадњи са колега-ма из Опште болнице такође је била

свакодневна активност Завода – исти-че директорка др Нада Зец Петковић.

Она посебно наглашава правовре-мено реаговање када су у питању ге-ронтолошки центри јер су корисници те установе препознати као високо ризичне популације за развој тешке клиничке слике, тако да су прве мере примењене управо у циљу заштите те популације за све приватне и државне инстутуције. Хигијенско епидемиолош-ки надзор над Геронтолошким центом „Срем“ у Руми и свих других приватних смештајних објеката за смештај старих лица био је кардинални задатак Заво-да. Сваки објекат је на време добио предлог мера за спречавање ширења овог вируса у самој установи. Општи циљ је био спречити унос вируса у сваку здравствену установу и у сваки објекат за смештај старије популације

је остварен уз лаку комуникацију и не велики напор са руководиоцима ових установа уз свакодневно извештавање и поштовање самих рокова доста-вљања потребних података.

Оперативни задаци и активности Завода су: достављање стручно-ме-тодолошког упутства за све здрав-ствене установе у Срему и праћење њиховог спровођења, узорковање сумњи на Covid 19 у Заводу, Општој болници и на целој територији Срема пре отварања респираторних цента-ра, обука на терену за узорковање - непосредно пре отварања респи-раторних центара едуковане су све здравствене установе о узорковању и вођење прописне документације за обе лабораторије које су у то време радиле дијагностику. Брзи тестови на терену и у Заводу су се радили неко-лико пута у циљу тренутног добијања података о инфекцији. Транспорт узо-рака из Сремског округа пут лабора-торија у Институт за јавно здравље Војводине, Дирекцију за националне референтне лабораторије Батајница и Лабораторију за молекуларну детекци-ју инфективних агенаса „Ватрено око“. Дистрибуција подлога за све здравс-твене установе од лабораторија према здравственим установама, тестирање путника на захтев у циљу путовања, односно повратка на своја радна места ван Србије. Свакодневно извештавање по потврђеним случајевима и сумња-ма Института за јавно здравље Војво-дине и Института за јавно здравље „Батут“, по потреби и неколико пута у току дана (прва јутарња извештавања и касна вечерња извештавања око 22 сата). Свакодневно извештавање Са-нитарној инспекцији са препорукома за поступање, свакодневно праћење броја новооболелих и излечених у Срему, уношење свих потребних по-датака у Ковид базу - скуп података са свим потребним обележјима. Раз-мена искустава са колегама из Русије –посета је била у склопу активности и сарадње са Републиком Србијом и руских стручњака у циљу унапређења

противепидемијских мера, размене искуства у борби против инфекци-је и заштити осетљивих категорија становништва.

-Епидемиолошка ситуација је била под контролом на целој територији Срема која броји преко 300.000 ста-новника уз континуирану координа-цију на целој територији. Вршили смо здравствени и санитарни надзор над геронтолошким установама у Срему и свакодневно извештавање како о корисницима тако и о запосленима у тим установама, здравствени надзор над контактима потврђених особа или сумњи, свакодневно, обављали смо дезинфекцију објеката у којима су биле позитивне особе или сумње. Одрађени су и сви захтеви од инстутуција који су имали потребу за дезинфекцијом. Дос-тављали смо све потребне информа-ције о прекиду изолације по Решењу санитарне инспекције на основу про-цене здравственог стања. Бавили смо се такође и здравствено-васпитним радом о превенцији и сузбијању боле-сти и континуираним информисањем становништва о епидемиолошкој ситу-ацији путем сајта Завода и друштвених мрежа. Донето је су низ мера и препо-рука за грађанство, као што су мере заштите од болести и мере заштите у кућној изолацији, а обављен је и еду-кативни рад са волонтерима у оквиру помоћи старијим лицима нашег града. Био је то озбиљан и врло одговоран посао са великим и комплексним ан-гажовањем. Сматрам да смо успешно одговорили на епидемијски талас и да можемо бити задовољни досадашњим и постигнутим резултатима. Кључни циљ је био контролисање самог епи-демијског таласа, очување функцио-налности здравственог система и без унутарболничких инфекција, што смо и успели. Остварен је циљ очувања наше најосетљивије популације која је смештена у домовима за стара лица – истакла је примаријус др Нада Зец Петковић, директорка Завода за јавно здравље Сремска Митровица.

Сања Михајловић

Све што је требало да се одради, одрађено је у право време и онда када је требало, без обзира које је доба дана било. Откривање оболелих, њихових контаката, тестирање на вирус, евидентирање, обрада и анализа сваког пријављеног случаја уз извештавање са проценом епидемиолошке ситуације и давањем предлога мера постаје свакодневна активност Завода – каже примаријус др Нада Зец Петковић, директорка Завода за јавно здравље Сремска Митровица

Већ током јуна у Заводу за јав-но здравље Сремска Митровица крећу са спровођењем сероепи-демиолошке студије о корони који треба да донесе одговоре на прокуженост, односно део попу-лације који има антитела стечена заражавањем.

- Ова сазнања о нивоу колекти-вног имунитета су кључна за плани-рање и спровођење мера у наредном периоду. Ради се о пилот истражи-

вању у оквиру Националне студије серопреваленце САРС-ЦоВ-2 током епидемије за који треба спровести процедуру позивања испитаника за попуњавање упитника и узимање узорака крви у циљу добијања по-датака о самом обиму епидемије и учесталости обољевања. Нема до-бровољности у тестирању, методом случајног избора се бирају породице уз рад са добро дефинисаним прото-колом. Планирамо развој и примену

дијагностичке процедуре на САРС-ЦоВ-2 у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица применом нај-савременијом методом ПЦР система( ланчана реакција полимеразе из об-ласти молекуларних истраживања). Ради се о тесту високе тачности, јед-ноставности, брзине, прецизности и аутоматизма саме процедуре уз упо-требу мале количине узорка ( бриса грла и носа) – објаснила је др Нада Зец Петковић.

Почиње истраживање прокужености

Очитавање брзог теста

- Желим да се захвалим свим грађанима на поштовању мера и сарадњи у овој борби. Такође се захваљујем свим субјектима у заједници на изузетној и контину-ираној координацији у току епиде-мије: Штабу за ванредне ситуације, Санитарној инспекцији, МУП-у, сарадницима са целе територије Срема, запосленима у Заводу на

њиховој пожртвованости, волонте-рима који су се јављали за помоћ, др Душку Колџићу епидемиоло-гу, а посебну захвалност упућујем прим. др сц мед Снежани Медић. Били смо уигран тим, без обзира на потенцијалну опасност, напор и неизвесност, тим који доноси ре-зултат – поручила је прим. др Нада Зец Петковић.

Захвалност тиму који доноси резултат

Завод за јавно здравље Сремска Митровица

КУ ЋЕ - ПЛА ЦЕ ВИ

- Продајем сеоско домаћинство у Равњу на 20 ари плаца, цена повољна, договор. Тел:060/385-44-81 и 060/148-5-101

- Продајем јутро и 3 фртаља земље, 100 метара од наплатне рампе на ауто путу у Кузмину. Тел:060/385-44-81

- Продајем спратну кћу у Лаћарку. Легализована, на плацу од 9 ари. Тел: 670-535, 064/516-1207

- Продајем 3 јутра земље. Потес Сегет. Гргуревци. Тел: 063/50-44-73

- Продајем кућу у Сремској Митрови-ци. Тел: 061/295-4822

- Продајем спратну кућу у насељу Орао 180м2 на 8 ари плаца цена 69.000 евра. Тел:065/32-11-255

СТАНОВИ

- На продају једнособан стан 38м2 у насељу Матија Хуђи, 5. спрат, на-доградња. Комплетно намештен, климатизован, ТА пећ. Цена: 27.000е. Тел:062/842-74-75

- Издајем гарсоњеру у Водној улици. Тел: 065/541-03-83

- Издајем једнособан стан 40м2. Тел: 063/205-799

- Издајем нов комплетно опремљен једнособан као једноипособан стан плус тв тотал. Тел: 065/3611-638

- Продајем једнособан стан 38м2 на 5 спрату у насељу Матије Хуђи, цена 26.000 евра. Тел: 063/32-12-55

СТАНОВИ

- Продајем стан у улици Паланка 67м2 други спратлифт, цена 55.000 евра. Тел: 063/32-12-55

- Издајем намештену гарсоњеру у центру Новог Сада. Тел. 022/672-406 и 064/301-67-32

ЛОКАЛИ

- Издајем локал 33м2 са два улаза. Ар-сенија Чарнојрвића 10. Цена 200е. Тел: 065/636-76-07

ВО ЗИ ЛА

- Купујем аутомобил до 2.000 евра стање небитно. Тел: 069/13-32-132

- На продају „Corsa“ 1.3 дизел, 2005. годиште. Регистрован до 11.03.2021. Тел: 064/187-48-56

РА ЗНО

- Но ва ло ка ци ја нај јеф ти ни јег и нај бо-љег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/36- 84- 652 и 060/16- 76- 024.

- Овла шће ни суд ски ту мач за Фран-цу ски и Хр ват ски је зик. Тел: 063/8929-527 и 640-260

- Продајем нов, неотпакован Велукс кровни прозор, 66x118. по повољној цени. Тел: 624-497

РА ЗНО

- Продајем електрични шпорет, двосет очувано и повољно. Тел: 064/24-44-838

- Продајем три јутра земље у Гргуре-вцима потес Сегет. Тел: 063/504-473

Среда, 3. јун 2020.18

ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА

БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНОСремска Митровица, Стари Шор бр. 60

Тел: 022/639-057 и 614-595

1.100

Прегледи:• Кардиолошки• 24-сатни холтер ЕКГ и 24-сатни холтер крвног притиска• Ендокринолошки• ГастроентеролошкиКомплетна ултразвучна диjагностика

Тел: 063 70-86-028, 022 617-276Краља А. Карађорђевића 46

Сремска Митровица

Радно време:КУЋНЕ

ПОСЕТЕ

Тел:

Info MedicМАРКЕТИНГ 610-496 и 615-210МА ЛИ ОГЛА СИ 615-200

Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог

Специjалистичка интернистичка ординациjа

ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА

РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ

Апотека I Kраља Петра I 46, 022/639-257

Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/617-215

Апотека III Шећер сокак 59, 022/624-475

Апотека IV Краља Петра I 3, 022/618-589

• Израда свих магистралних галенских и козметичких

препарата

• Широк асортиман козметике и хране за бебе

по најповољнијим ценама

WWW.SREMSKENOVINE.RS

MARKETING

SREMSKEPORTAL !

WWW.SREMSKENOVINE.RS

022/610-496022/615-210

www.sremskenovine.rs

ТО ЈЕ ТО!ТО ЈЕ ТО!

610-496 и 615-210

Среда, 3. јун 2020. 19

PUŠKINOVA 18 SREMSKA MITROVICA

062/770-165(NA PIJACI)

POSEJDON„Bog Panonskog mora“

Ribarska obala bb, Sremska Mitrovica

Tel: 064/842-08-66

Menadžer: 064/842-08-76

Email: posejdonsm@gmail.com

Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu „Posejdon“ koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!!

Министарство културе и инфо-рмисања Републике Србије је

посредством конкурса за очување непокретног културног блага обезбе-дило је више од 18 милиона динара за радове на реализацији неколико пројеката у Сремској Митровици. Тако се може очекивати да почне прва фаза

реконструкције фасаде Галерије „Ла-зар Возаревић“, да се настави другa фазa санације зграде и фасаде Музеја Срема , да се настави рестаурацијa мозаика Царске палате и почне из-радa документације за наткривање локалитета „Ширинград“у Мачванској Митровици.

Наиме, за прву фазу конзерватор-ских радова на фасади објекта Галерије “Лазар Возаревић” Заводу за заштиту споменика опредељена су средства у износу од 9,5 милиона динара. За другу фазу радова на санацији зграде Музеја Срема, односно за конзерваторско – рестаураторске радове на објекту који се налази на Тргу Светог Стефана 15 опредељено је 3,6 милиона динара. Радови ће обухватати хитну санација фасаде, фасадне столарије и спољног уређења изложбеног простора.

Такође, подржан је пројекат кон-зервација и рестаурација два мозаика археолошког локалитета Царска пала-та Заводу за заштиту споменика за шта је одобрено 3,5 милиона динара. Истој установи за израду пројектне доку-ментације за наткривање археолошког локалитета Ширинград у Мачванској Митровици одобрена су средства у из-носу од 1,5 милиона динара.

Градоначелник Сремске Митрови-це Владимир Санадер је изјавио да га одобравање ове значајне суме сред-става за пројекте градских културних установа не изненађује, јер су дуго припремани.

- За те пројекте ми смо дуго прего-варали, а приликом доласка минист-ра Владана Вукосављевића у Сремску Митровицу све је практично догово-рено, тако да ће то сада да сe реали-зује. Министар културе се уверио да је Галерија уређена и да је неопходно уређење фасаде. Такође и да је неоход-но уредити фасаде и што шта друго у Музеју Срема a на Скупштини је због

тих средстава из републичког буџета дошло до измене планова ових устано-ва – казао је градоначелник Владимир Санадер.

Нареднa година треба да означи почетак реконстуркције Позоришта „Добрица Милутиновић“ за шта се оче-кују средства из Покрајине, Републике и буџета града.

С.Ђаковић

Реновиране просторије најстаријег удружења жена на територији

пећиначке општине, УЖ „Сремица“ у Пећинцима посетио је председ-ник Привременог органа Општине Пећинци мр Жељко Трбовић, који је том приликом нагласио да Општина Пећинци значајна средства издваја за подршку раду удружења која, свако на свој начин, чувају културу и традицију нашег краја, а истовремено на најбољи начин промовишу нашу општину чак и ван граница Србије

- Пећиначка локална самоуправа се труди да свим удружењима обезбеди простор и пристојне услове за рад. По-себно ми је драго да простор УЖ „Сре-мица“ није само простор за окупљање и рад, већ представља једну праву малу етнолошку збирку нашег краја. Чланице овог удружења својим дугого-дишњим радом чувају сећање на наше мајке и баке и на њихове рукотворине.

Поред тога што чувају старе радове оне и саме стварају нове које израђују од материјала и техникама који су се некада користили у овом крају, па на

тај начин не чувају само сећање на наше мајке и баке, већ чувају и сећање на традиционалне вештине Сремских жена, нагласио је Трбовић.

Због хаварије у згради, просторија УЖ „Сремица“ је морала да се рено-вира. По речима председнице овог удружења Маре Миловановић, прос-торија је била у једном тренутку неупо-

требљива па су морале да иселе своје експонате.

- Услед проблема са канали-зацијом морале смо да прибег-немо реновирању просторије. Због хаварије простор је униш-тен, тако да су сада поставље-не подне плочице, зидови су окречени, стари ормани који су веома стари и драгоцени су префарбани. У том периоду нам је било тешко да се састајемо и нормално фунционишемо, а и цела криза са вирусом корона

нам је пореметила планове за ову го-дину. Ни једна манифестација до сада није одржана, нисмо нигде ишле и за-желеле смо се дружења и манифеста-ција. Ми ове године обележавамо 20 година нашег удружења и чим се стек-ну услови обележићемо тај нама важан јубилеј. Током две деценије постојања учествовале смо на бројним манифес-

тацијама широм наше земље од Војво-дине до Косова и Метохије, као и ван граница наше земље у Словенији и Републици Српској, а тако ћемо и нас-тавити, изјавила је Миловановић и до-дала да поред тога што ангажовање у удружењу представља велику обавезу, потребно је пуно љубави и пажње да би се сачували од заборава традиција и обичаји нашег краја.

Просторија Удружења жена „Сре-мица“ препуна је рукотворина које су чланице радиле саме, али и ручних радова које су добијале од вредних Сремица, као што су куварице, пешки-ри, кецеље и разне друге рукотворине карактеристичне за некадашњи сре-мачки дом. Један кутак просторије красе многобројни пехари и награде са бројних манифестација које су чла-нице удружења заслужиле својим ра-дом, али како кажу, најважније им је да се њихов рад поштује и цени. С. Н.

Пројекти вредни 18 милиона динара

Галерија „Лазар Возаревић“

Мозаик

Бољи услови за радПросторија Удружења жена „Сремица“ препуна је рукотворина

које су чланице радиле саме, али и ручних радова које су добијале

од вредних Сремица, као што су куварице, пешкири, кецеље и разне

друге рукотворине карактеристичне за некадашњи сремачки дом

Бољи услови за чување традиције

У разговору са председником

Посета Сремицама

Среда, 3. јун 2020.20

11

022 615-615SMS na broj 063 615-200

Mail: infosm@ptt.rs

www.sremskamitrovica.org.rs

МА ЛИ ОГЛА СИ 615 - 200

Prodajete ili kupujete nepokretnost?

Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine)koji poseduje licencu broj 849

Rade Frajtovićagent za nekretnine

063/321-255

nekretninemitrovica.com

tel/fax 022/626-025Vojvođanskih brigada bb

Sremska Mitrovica

EKO sm TEAM

• Čišćenje tepiha, itisona, mebla• Kompletnog poslovnog i stambenog prostora

Sremska Mitrovicaul. Laćaračka 21

PRODAJA I NAJAMMAŠINA ZA ČIŠĆENJE PODOVA

Tel: 022/632-631mob: 064/486-03-99

Tel: 022/621-495Ribarska obala 4Sremska Mitrovica

ŠOK CENA Led sijalica 10w 129,00

630. канал

610-496 и 615-210

Dežurna služba066 615-1-615

SMS MALI OGLASIPošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj

1202

SN (razmak) TEKST OGLASA

Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202

Среда, 3. јун 2020. 21

Јелица Радић из Грабоваца заврши-ла је факултет за менаџмент у Срем-

ским Карловцима, одсек за медије, ради у селу Огар у компанији која се бави металним конструкцијама, а хоби јој је опет нешто сасвим другачије. Није то само врсна фотографија, већ и занимљив начин осликавања разних мотива. Заједно са Младеном Мили-

војевићем из Шапца, студентом Са-обраћајног факултета и успешним ко-шаркашем клуба М015 из Шапца, раз-вила је такозвани „Стринг арт“. Мотиве са разних фотографија, слика, плаката преносе на дрвену подлогу и од њих концима праве нове слике. Први рад је

била мапа света са подлогом од стиродура, а касније су напра-вили много кончаних слика на дрвеној подлози.

- Све је почело од вишка сло-бодног времена. Када сам завр-шила факултет нисам радила, времена је било на претек које сам проводила истражујући ин-тернет. Тада сам видела ову тех-нику која ми се много допала и тако је све почело. Прво као за-бава и „убијање“ слободног вре-мена, а сада већ могу да кажем да се Младен и ја бавимо озбиљ-ним хобијем, каже Јелица Радић.

И данас раде нову мапу света, али далекo већих димензија из неколико делова, мада нису то једини мотиви које ово двоје младих људи прави од дрвета, ексера и конца. За вас могу направити портрете, цртане јунаке, мотиве из свакодневног живота, јед-ноставно, шта год да замислите.

- Имамо разне мотиве, од цртаних ликова за децу, разна слова, датуме, мотиве из наше околине, градове, грађевине, све то зависи од жеља на-ших купаца. Скоро смо радили и један

мотив по поруџбини за Реги-онални конгрес интернистич-ке онкологије, за чију деко-рацију штанда смо ми били задужени. Није се наш посао толико раширио, на почет-ку смо радили за пријатеље, али од како смо почели да се рекламирамо на инстаграму путем профила string.art.mj, имамо више купаца, мада све је ово и даље у домену хобија којим волимо да се бавимо, каже Јелица.

За њихов рад потребна им је дрвена плоча, много ексера и конци, чија дебљина зависи

од сложености мотива који приказују. Купци су им углавном из Руме, Шапца, Новог Сада, почели су да долазе и Бе-ограђани, свако са различим жељама. Како кажу, раније им није падало на памет да ће се овим бавити, али никад се не зна, најважније је наћи начин да се испољи креативност и да то неко препозна.

- Наше маме и баке некада су вез-ле гоблене, ми се данас исто бавимо неком врстом ручног рада, која нас испуњава, а све има још више смисла када се по нешто и заради. Не планира-мо да живомо од тога. Најважније је да су муштерије задовољне и да им у року од три до пет дана испоручимо нару-чене слике, додаје Јелица Радић.

С.Белотић

NOVI STANOVI

Na prodaju dvosobni i četvorosobni stanovi ul. Jevrema Vidića

(iza modne kuće u Sremskoj Mitrovici) na 5. spratu (ima lift).

“Borad” d.o.o. Sremska Mitrovica Tel:064/641-55-22

Јелица и Младен уметници у везу преко ексера

Младен на задатку

Јелица припрема мапу света

Храм Светог Саве

Бетменов џокер

Среда, 3. јун 2020.22

Недељни хороскопОванИмаћете прилику да се одмарате и да уживате у наредним данима без много обавеза. Допада вам се особа која је прилично стидљива и несигурна у себе. Требаће вам вре-мена да јој се приближите.

БикДолази до одлагања реализације неких послова, али бњз обзира на то, прија вам одмор. Уколико сте у браку или дужој вези, имаћете прилику да побољшате однос с воље-ном особом.

БлизанциПред вама је повољан период за позајмицу, очекује вас неки вид финансијског решења које вам је потребно. Порадите на комуникацији с вољеном особом и на узајам-ном поверењу.

РакИмате веру у себе и своје способности и ништа вам не пада тешко. Нисте забринути за будућност. Уколико сте слободни, очекује вас занимљив сусрет с неком особом коју већ познајете.

ЛавПотребно вам је неко време да се опустите и дистанцира-те од посла, а предстојећи период је идеалан за то! Није вам лако да донесете одлуку на пољу љубави, али нећете погрешити ако послушате своје срце.

ДевицаМожете да се надате променама на пословном плану. Долази вам значајно побољшање. Нагло долазите до емо-тивних преокрета и партнера мењате брзином светлости.

ВагаУколико се бавите приватним послом, пред вама је пери-од пун изазова, које ћете успети да превазиђете. Прија вам да будете своји и слободни, нисте спремни за озбиљ-ну везу сада.

ШкорпијаОчекује вас краће пословно путовање, које се може пока-зати као веома повољно за вас. Комуникација с вољеном особом се поправља и враћа вам се нада у то да ћете ипак остати заједно.

СтрелацУ неким ситуацијама вам недостаје мало стрпљења како бисте ствари привели крају, коригујте то код себе. Можете да очекујете добар и леп однос са особом коју волите. Слажете се.

ЈарацМењају се неке ствари које се тичу вашег пословног окружења, али не и вас лично. Засад сте мирни на свом радном месту. Можете да очекујете обнову комуникације с неком особом из прошлости.

ВодолијаВажно је да будете спремни да се максимално посветите послу и да реално сагледате неке ствари из мало другачијег угла. Потребно је да се више потрудите ако желите да задржите партнера поред себе.

РибеВреме је да се суочите са својим грешкама, да покажете да сте сазрели и да вас је искуство нечему научило. Важно је да покажете свом партнеру разумевање и подршку кад му је то потребно.

УКРШТЕНИЦАСКАНДИНАВКА

Кувар

АУТОР ЈОВАН

ВУКОВИЋ НОВИНАР УРЕДНИК ИЗ СРЕМ-СКЕ МИТ-РОВИЦЕ

У КРУГ

ПОНД ---------

РОДНО МЕСТО

НОВИНАРА СА СЛИКЕ

ГЛУМАЦ

ПРЛИЧКО -------------

ПРЕМАЗИ-ВАТИ

КАТРАНОМ

СТЕВАН НИКШИЋ Стр 345

МЕСТО У ОПШТИНИ БЕОЧИН

ВРСТА КОЛАЧА

СЛИКАР И ГРАФИЧАР,

ИВАН

РАОНИК, ЛЕМЕШ (ЛАТ.)

ТЕЛЕГРАФ. ОЗНАКА

АЛЕКСИН-ЦА

АМПЕР

ЗАВРШНИ УДАРАЦ У

БОКСУ

АЗОТ ---------------- ПЛАНИНА У БУГАР-

СКОЈ

СЛИЧНО

ВРСТА ПРОЗРАЧ-

НЕ ТКАНИНЕ

ОТЕЧЕНА МЕСТА

РАЗВРСТАВАТИ,

СОРТИРА-ТИ (ФР.)

ШПАНИЈА ЕЛАСТИЧ-НА ВРПЦА

НЕПЕР ВЕЛИКИ ГРЧКИ

ФИЛОЗОФ ------------ ПУНОЛЕ-

ТАН

МИСЛЕЋИ СТВОРИТИ, ИЗУМЕТИ

ПРВО

СЛОВО --------------

ВРСТА ЕЛЕКТРОНАПАРАТА

ОРГАНИ ЗА ЛЕТЕЊЕ

ПРОШЛОГ ЛЕТА

------------ ПЛАН ПУ-ТОВАЊА

ХОДАТИ ПОЛАКО

СИМБОЛ ХРИШЋАН

СТВА ------------- АЛЕКСИ-

НАЦ

ИНСТИТУТ ЗА ОНКО-ЛОГИЈУ И РАДИОЛО-

ГИЈУ

КОСА

СЛОВА У ШТАМПИ

(МН.) ------------ БИЗМУТ

23. СЛОВО АЗБУКЕ

РЕКА У СИБИРУ ----------- СТАРА

МЕРА ЗА ТЕЧНОСТ

ОБЛАСТ ИЛИРА

--------------- СВЕЧАНА

ОДЕЋА (МН.)

ВРСТА ЛЕТЕЛИЦЕ

--------- КАРИКА

ЛИЧНОСТ

ИЗ МАХАБ-ХАРАТЕ -----------

КРВНИ СУД

КАПЉИЦЕ

АЛЕКСАН-ДАР

ОДМИЛА

ПЛАНИНА У БиХ

----------

БРОДСКИ ПИЛОТ У ЂЕРДАПУ

ДАЛМАТ. ЖЕНСКО

ИМЕ ------------ ДИМИТР. ТУЦОВИЋ

ИТАЛИЈА ------------ ТЕХН.

ЦЕНТАР

ЧЕТВРТИ-НА ПОВР-

ШИНЕ

СУСЕДНА СЛОВА

------------- ЕНЕРГИЈА

ПРВИ И ТРЕЋИ ВОКАИ

РАДНИЦИ

КОЈИ РАДЕ ТЕРАЦО

Мујо решава укрштеницу и пита Хасу како се зове живо-тиња са пет слова, почиње на „р“ и завршава се на „р“.

- Крава - одговори му Хасо као из топа.

- Како крава, болан? - Па лепо, крава почиње ро-

гом и завршава се репом!

Жали се плавуша другој плавуши:

- Замисли, јуче кад је нес-тало струје, остала сам сама у лифту сат времена!

- Није то ништа. Ја сам оста-ла три сата на покретним сте-пеницама - одговори јој друга.

СУДОКУ

ВИЦ 2 5 8

8 3 2 4 5 1

4 1

9 1 6 4

3 5 2 6

5 8 9 2

6 8

6 5 4 8 2 1

9 3 4

ВОДОРАВНО: 1. ГЛАВНИ ГРАД РИМСКЕ ДОЊЕ ПАНОНИЈЕ, ДАНАШЊА СРЕМСКА МИТРОВИЦА, 7. ВРСТА КОЛАЧА, ОМИЉЕ- НОГ У СРЕМУ, 13. Коцка (лат.), 14. Део цркве, жртве-ник, 16. Део спортске опреме, мајица, 17. Врста танке материје за вео (мн.), 19. Летонско и финско мушко име, 21. Естонац, 22. Сред-ства за лакирање, 24. СА 27. ПЛАНИНА У СРЕМУ, НАЦИОНАЛНИ ПАРК, 28. Врста карташке игре, 29. Жен-ско име (име вештице из бајке и филма), 31. ОПШТИНСКО МЕСТО У СРЕМУ ПОЗНАТО ПО ЦЕМЕНТАРИ, 34. Прокоп у земљи, шанац, 35. Име руског писца Чехова, 37. Друштво народа југоисточне Азије, 39. МЕСТО У ХРВАТСКОМ ДЕЛУ СРЕМА, 41. Дрз-ник, безочник, 43. Надимак телевизијског новинара Петра Лазовића, 44. МЕСТО У СРЕМУ КОД БЕОЧИНА, 45. СРЕДЊОВЕКОВНИ ГРАД КОД КУПИНОВА У СРЕМУ.

УСПРАВНО: 1. РЕКА КОЈА ПРОТИЧЕ КРОЗ СРЕМ, 2. Краћи назив за иловачу, 3. Фудбалски клуб из Мад-рида (Шпанија), 4. Врста вина названог по граду у Шпанији, 5. Управни одбор (скр.), 6. Десна притока Дунава у Србији, 7. Об-руб, ивица, 8. Мушко име, Трифун, 9. Екстремитет, 10. НАЗИВ ЗА ВРШАЛИЦУ (НЕМ.), 11. Дрво лешника, 12. Име данске филмске глумице Нилсен, 15. Прост број, 18. Слика свеца, 20. Трновита биљка, трњина, 23. Ста-новници луке у Алжиру Орана, 25. Импресије, 26. Део трамваја (мн.), 28. Зграда за држање сена, сенара, 29. Део Загреба, 30. Раскошна палата, 31. Купон, налог за плаћање, 32. Племенити гас (сијалица), 33. Симбол, ознака, 36. Птић (песнички), 38. Новозеландско дрво за бро-доградњу (друго слово К), 40. Билијарски штап, так, 42. Кинески народни инструмент. (В. Шарић)

Сочна италиjанска посластица од jабука

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

13 14 15 16

17 18 19 20 21

22 23 24 25

26 27 28

29 30 31 32 33

34 35 36 37 38

39 40 41 42 43

44 45

Састојци: 5 јабука (киселкастих), 100 г течног маслаца, 2 јаја, 200 г шећера, 1 ванилин шећер, 100 г брашна, сок од лимуна, пола прашка за пециво, 100 мл млека

Припрема: Загрејте рерну на 180 степени и науљите округли калуп. Ољуштите јабуке, поделите их на четвртине и очистите од коштица. Потом четвртине јабука исеците на скроз танке кришке и преко њих прелијте сок од лимуна како не би попримиле браон боју. Преостале састојке ставите у посуду и измиксајте у густо тесто. Кришке јабука до-дајте тесту, добро умешајте па смесу излијте у калуп за колач. Пеците око 45 минута док горња страна не буде златножуте боје. На крају, кад се колач мало охлади, поспите шећером у праху.

Среда, 3. јун 2020. 23

Info-pult se nalazi preko puta pijace, na uglu Puškinove ulice i 28. marta

NOVO U SREMSKOJ MITROVICI

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС" СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Телефони: 022/610-069, 624-657, 621-065 Факс: 022/610-070

Дежурна служба: 064/8894-580

Бесплатна телефонска линија за потрошаче: 0800-100-122 (радним даном од 8 до 12 часова)

www.sremgas.rsE-mail: offi ce@sremgas.rs

Трг војвођанских бригада 14/I22000 Сремска Митровица

У Врднику су у оквиру модерни-зације начина одвожења смећа

постављени нови контејнери за стано-вништво. Ради се о првом контигенту од 25 контејнера запремине 1,1 метара кубних, које поставља Јавно предузеће „Комуналац“ Ириг. Они ће заменити старе дотрајале контејнера од 5 куби-ка, који су према речима надлежних, далеко компликованији и скупљи за процес одношења комуналног отпада

из Врдника у Ириг.- Допринеће модернијем упра-

вљању отпадом, чистијој средини, а постављени су на предвиђеним мес-тима за одлагање отпада у Врднику. За сда су нови контејенри постављени у Врднику, а план је да исто уради-мо и у осталим насељеним местима наше општине, рекао је Александар Манојловић, дирктор ЈП „Комуналац“ Ириг. С.Б.

Завичајни музеј у Руми наставиће са својим редовним активностима на-

кон укидања ванредног стања. Музеј ће за публику бити отворен од 15.јуна, иако ни током забране кретања ова установа није затварала своја врата. До 15. јуна музеј је отворен само у пре-подневној смени, а од 15. јуна враћа се редовном радном времену од 7 до 20 часова, каже директорка Бранислава Коњевић. Иако су све активности биле заказане и испланиране до октобра, читав расопред се мења и прилагођа-ва новонасталој ситуацији.

- Током ванредног стања и забране окупљања организовали смо вирутел-ну туру кроз наш музеј. Активности су нам смањене у складу са ситуацијом, али ћемо се потрудити да све што мо-жемо надокнадимо и да се вратимо у редовне токове. Жао нам је што нисмо били у могућности да организујемо програм „Музеј за 10“, који је померен за новембар. Планирамо да спроведе-мо све активности током предстојећег „Културног лета“, као и редовну авгус-товску Ликовну колонију „Борковац“. Прошлогодишњи победници Ликовне колоније, уметничка школа „Богдан Шупут“ из Новог Сада није могла да организује самосталну изложбу, с об-зиром на то да настава није одржана и да се ученици нису могли припре-мити за изложбу, али се надамо да ће они имати самосталну изложбу након почетка наредне школске године. Из-ложбу ће имати сликар из Старе Па-зове, Јан Агарски, заједно са двојицим колега, посвећену њиховом професо-ру са академије, рекла је директорка Завичајног музеја у Руми, Бранислава Коњевић.

Она је најавила наставак других активности, укључујући и нову стал-ну музејску поставку, коју финансира Општина Рума.

Општина Рума нам је одобрила средства за куповину експоната за формирање сталне поставке војвођан-ске куће с краја деветнаестог и почет-ка двадесетог века, коју ћемо сместити у десни део наше зграде, који није под влагом. Ових дана очекујемо отварање и ове поставке, поред пређашње старе учионице, коју смо отворили пре ван-редног стања, каже директорка рум-ског музеја.

Протекла година је била веома успешна за ову румску установу кул-туре. Приликом усвајања Извештаја о пословању Завичајног музеја, рече-но је да није мењан број запослених, осим саме структуре запослених на одређено и на неодређено време, без пробијања ограничења броја запосле-них. Током 2019.године највише актив-ности се односило на припрему из-ложби и издавачку делатност. Изложбе су биле запажене и признате од стране

Музејског друштва Србије. Међу њима је била запажена изложба о румском спорту, као и велика археолошка из-ложба о Гомолави коју је финансирало Министарство културе, уз подршку ло-калне самоуправе. Музеј је од прошле године богатији за вредну збирку нов-ца из Легата Драгана Томашевића, који је своју археолошку збирку пре неко-лико година поклонио овој установи. Истраживачки рад је имао велике ре-зултате, што је резултовало објављи-вањем Зборника, који се традиционал-но издаје једном годишње. Од прошле године са новим уређивачким кадром музејски зборник је дошао на предлог листе научних часописа, што музеју доноси нове бодове за учешће високо-рангираних научних радника да пишу за ово издање.

-Посебно бих нагласила да смо преко пројекта Покрајинског секре-таријата за културу издали једно лепо дело, а то је монографија „Споменичко наслеђе Руме“, за које нам је додатна средства обезбедила Општина Рума. И даље се бавимо радовим у доњем делу музеја где покушавамо да оспособимо просторије за сталну поставку и нагла-шавам да је отворена и стална постав-ка „Учионица из прошлости“ и лепа поставка румских малох легата, што је део будуће сталне поставке, каже Бра-нисалва Коњевић.

У 2019.години Музеј је имао нешто мање активности у односу на 2018, та-чније 31 активност, али двоструко више посетилаца у односу на раније године. Сви реализовани програми остварени су уз подршку ОПштине Рума, речено је приликом усвајања извештаја.

С.Белотић

Песникиња из Сремске Митровице Милена Илић припада младој

генерацији, односно савременој срп-ској поезији, којој је ових дана даро-вала нову збирку поезије управо у тренутку када је иза нас један вре-менски књижевни вакуум са веома мало објављених нових наслова. Ово је њена друга књига поезије, прва „Аорист стрепње“ објављена је 2009. године, а друга збирка носи наслов „Комад слагалице наше приче“. Суш-тина њене нове књиге је наднесеност над животом у трагању за сопственим идентитетом.

Књигу је објавила Издавачка едиција „Sirm“ из Сремске Митровице која посебну пажњу поклања дели-ма младих писаца. У поговору књиге

„Ветар у очима песникиње“ проф. др Слађана Миленковић је забележи-ла своје запажање: „Преокупација су јој спознаја стварности, дневничке опсервације, схватање себе и сопстве-них осећања песмама о љубави као сврхе живота. Сврха њене и лирике уопште је да занесе и да буде истини-та и искрена, а ова збирка то и јесте. Ненаметљиво и истинито, преноси ис-тину, сопствену спознају света путем уметности.“

Милена Илић је дугогодишњи члан Књижевне заједнице Сремска Митро-вица, њене песме добиле су више на-града и признања код нас, а доживеле су и прве преводе – на македонски језик. С. Н.

Модернизација одлагања отпада

Нови контејнери у Врднику

Ради се о првом контигенту од 25 контејнера запремине 1,1 метара кубних, које поставља Јавно предузеће „Комуналац“ Ириг

Трагање за идентитетом

Посетиоци у музеју од 15. јуна

Бранислава Коњевић

Приликом усвајања Извештаја о пословању Завичајног музеја, речено је да није мењан број запослених, осим саме структуре запослених на одређено и на неодређено време, без пробијања ограничења броја запослених

Среда, 3. јун 2020.24

Дана 3.6.2020. навршава се осам година како није са нама наш драги супруг, отац, деда и прадеда

ВАСА ЂУЛИНАЦ1936 – 2012.

С тугом, љубављу и поштовањем увек у нашим срцима и мислима.

Његови најмилији.

Дана 03.06. навршава се 6 месеци од преране смрти нашег зета

СТАНИМИРОВИЋ ЂОРЂА

Без тебе ништа више није исто. Хвала ти за сву љубав и доброту

коју си нам пружио. Почивај у миру.

Твоји Шкорићи.

Дана 2. јуна 2020. навршило се три године како није са нама наш вољени

ДРАГАН СТАНКОВИЋ

1948 – 2017.из Мачванске Митровице

Тешко је живети без тебе, време пролази, а бол и туга остаје.

Заувек ће бити у нашим срцима.Ожалошћена породица Станковић

Дана 31. маја давали смо Годишњи помен нашој драгој мајци и баки

ЗЛАТИ Н. НЕДЕЉКОВИЋ1938 – 2019.

Дани пролазе а туга све већа. Боли осећај да те никада више неможемо видети, загрлити,

пољубити...Али твој осмех ће вечно грејати наша срца, а наша љубав мајчице, бакице никада неће

бити мања и неће нестати. Вечно си у срцима твојих најмилијих

Дана 1.6.2020. године навршило се седам година од смрти наше драге

ВИДОСАВЕ ДАНИЛОВИЋ

Заувек ће остати у нашим срцима.

Твоји најмилији

Дана 2.6. је шест месеци од смрти наше драге мајке, а 3.6. деветнаест година од смрти нашег драгог

ЈЕРКИЋ

РАДА ПЕРО1936 – 2019 1936 – 2001.

Заувек сте у сећању ваше деце

Сећање

ЖЕРАВИЋ ЈОВИЦА

7.6.2000 – 7.6.2020.

Твоји заувек:Богдана и Александар

У суботу 6. јуна 2020. навршиће се година дана од смрти

ЧОЛОВИЋ ЂОРЂА – ЧОЛЕТА

Мирно спавај Чоленце моје. Воли те твој Лолић

Дана 1.6.2020. навршило се шест месеци како није са нама наш драги

НИКОЛА МИХАЈЛОВИЋ

1956 – 2019.

Заувек ће остати у нашим срцима.

Његови најмилији

Навршило се дванаест тужних година како није са нама

ДУШАН КОЗЛИНА2008 – 2020.

Много је лепих успомена да те вечно памтимо, да о теби с поносом причамо и да те никад не заборавимо.

ћерка Невена, синови Милош, Бранко и Марко са породицама

Дана 9.6.2020. навршава се годину дана од како није са нама наша драга

БОЈКА БАБИЋ1936 – 2019.

Заборав не постоји. Увек ћу се с љубављу, тугом и поштовањм сећати твог лика и твоје доброте.Живећеш вечно у срцима и мислима твојих најмилијих

Помен

СРЕТА БОЖИЋ27.1.1925 – 1.6.2000.

С љубављу и поштовањем.

Породица

Драга мама и снајка

ЈАДРАНКА СОЛДО

Прошло је тужних 20 година како ниси са нама. Остаћеш заувек у нашим срцима и мислима.

Твоји најмилији

Дана 8.06.2020 навршава се годину дана од

смрти наше драге Ленке

ХЕЛЕНА МАРУШИЋ

Заувек ћеш остати у нашим срцима. Твоји најмилији

Дана 4.6.2020. навршава се двадесет једна година од смрти

нашег драгог

МИРОСЛАВА КИЋЕ ВУКМИРА

Увек у мислима и срцима маме, тате, брата Бранислава и баке

Драгиње

Сећањена нашег драгог оца и деду

ВАСИЛИЈА ВАСИЋА

Успомену и сећање на тебе чувају твоји најмулији породице

Месарош и Урошев.

Сећање на нашег драгог стрица и деду

ВАСИЛИЈА ВАСИЋА

С поштовањем и љубављу радо те се сећају породице

Станишић и Васић.

ww

w. s

rem

ske

novi

ne.rs

Среда, 3. јун 2020. 25

Припадници Министарства унутра-шњих послова у Старој Пазови

ухапсили су Ј.М. (49), због постојања основа сумње да је извршио кривично дело зеленаштво.

- Сумња се да је у претходном пе-риоду, на име дуга од 250 евра, од четрдесетдвогодишњег суграђанина наплатио камату од 600 евра, узео пут-

нички аутомобил марке "рено" и захте-вао исплату још 1640 евра, саопштила је Полицијска управа у Сремској Мит-ровици..

Осумњиченом је одређено задр-жавање до 48 часова, након чега ће, уз кривичну пријаву бити приведен Основном јавном тужилаштву у Старој Пазови. СН

Када су пре 60 година покренуте Сремске новине имала сам 13 го-дина и добро се сећам дана када

су нам у кућу дошли Живко Васић, Бора Стојшић, и благи човек Милан Грубишић. Доброг расположења, духовитих досе-тки опуштали су строги изглед мог оца који се увек тако представљао пред не-знанцима.

Отопљавање његове маске започело је и окончало се тек после двочасовног убеђивања да допусти свом сину јединцу да крене у велику авантуру, запосли се у новинама које је тек требало основати. Новине би се звале Сремске, биле би гла-сило друштвено-политичке и регионал-не заједнице Срема, гласило би било под капом Социјалистичког савеза радног народа и још много тога је изговорено за столом, од кога сам ја била удаљена два-три метра. Соба је била дограђена на крају куће швапског профила коју је мој отац купио после оног рата. У тој просто-рији донета је одлука да мој брат Јован, дописник Дневника, Спорта, шахиста, енигматичар, студент права, може да крене у професионалне најлепше воде новинарства и да у прво време станује и живи у седишту редакције у Сремс-кој Митровици. Они ће одатле путовати сремским месним заједницама, обилиза-ти пољопривреднике, занимљиве лико-ве, ствараоце у разним областима, шко-ле, борце и омладинце и пратиће и беле-жити сва збивања и дешавања у селима и градовима који су се мењали средствима и рукама житеља и дошљака.

Новине ће излазити средом и до-бијаће га свако домаћинство. Обећавано је мом оцу да ће му син завршити студије, а да иако то не уради биће ближи вели-ким новинарима који немају дипломе а значајна су и успешна пера. На крају, оп-шта култура која се стицала похађањем класичне гимназије и таленат за писање, били су довољни да Јован стекне углед и читалачку публику до данашњих дана.

Тако је он поред Живка Васића, Боре Стојшића, Жарка Про-тића, Вељка Мулића, Боре Богдановића, Т. Ђурића, С. Гаврића - Цвеје, којих више нема, најстарији новинар новина који ове го-дине обележавају 60 година штампања и живљења- У трајању можемо да придру-жимо и Павла Пољовку из Старе Пазове који се касније прикључио новинарској екипи и данас је као пензионер ревнос-ни читалац Сремских.

Све те приче упијала сам и памтила не знајући да ћу после 15-ак година почети новинарски век у тој редакцији, претход-но сарађујући редовно у подлистку МИ- лист младих Срема, у сталној двого-дишњој рубрици Док сам о томе мисли-ла. И не пишем ово да бих истакла улогу моје породице у историји Сремских и Срема, већ због везаности за њих и жеље да трају, да су дуговечне. А десило се да смо 5. марта, у инђијској библиотеци „Др Ђорђе Натошевић“, уочи проглашења епидемије коронавируса, имали пред-стављање књиге Срце преслице. Јован Вуковић био је уредник издања, као ду-гогодишњи публициста и учитељ млађих колега и природно је да је ауторку која је радила у Сремским, да је Зорицу Гара-шанин Стефановић, рецензеткињу, Гор-дану Мајсторовић, садашњу новинарку

Сремских и део читалаца, упознао са ју-билејом и значајем Сремских које су об-разовале своје читаоце и доста радиле на усавршавању и напредовању у про-фесији- занату који је један од најтежих. Свакако, бити под сталним будним оком читалаштва о људима и појавама који су део свих, веома је одговорно и обаве-зујуће.

Јован је тако надахнуто говорио о Сремским новинама, мукама и лепота-ма професије, значајним новинарским ликовима који су осликавали негдашњи

колективни занос изградње и напре-довања друштва, од школства и при-вреде до уметнич-ких стваралачких дела и ширег успе-ха појединаца. То учествовање у оп-штим дешавањима којој је новинарска

струка увек изворни сведок, а о којој је Јован Вуковић овом приликом говорио, поготово када се индивидуалност фор-сирала, пресечено је само после недељу дана пред светском пошасти, вирусом корона.

Као да се свет окренуо наглавачке, брига о ближњима постала је императив, a министар пољопривреде из Сремс-ке Митровице Бранислав Недимовић изабран је за одговорног човека у савла-давању ове опаке болести о којој се и у медицини најмање знало. Тако је један мали догађај у библиотеци која је изда-вач књиге о занатима, и пандемија која је изнебуха захватила човечанство, показа-ла да једни без других не можемо, да тех-ника сваког минута напредује, а да реч остаје важна, да је мелем, да је у правом трену битна и да новине које никада нису неговале афере и скандале и даље имају то своје лепо лице 60-плус.

Та дама у држећим годинама, здра-ва и ведра као свака вредна Среми-ца, однеговала је бритки новинарски кадар од којих су се неки окренули књижевности, одлазили на нова важна

задужења, посветили се уметности и дру-гим областима, али су Сремске носили у срцу.

Моје сећање досеже и у време када су овде радиле дивне новинарке, достојан-ствене и умне као што су Иванка Мила-диновић, Иванка Ђаја, Ана Антонин, Вес-на Спасојевић и многе друге. И све оне су биле поштеђене да одлазе на дежурства, у штампарију. Колеге су поштовале коле-гинице, пажљивост и емпатија били су део кодекса ове редакције.

На поменутом скупу у Иншији но-винарка Зорица је истакла педагошку црту колеге Јована који јој је на почет-ку каријере помагао саветима, темама, упућивао на актуелне ликове. Истакла је да је срећна што је учила од најбољег новинара, тврдећи да се по њеној по-родичној занатлијској традицији, добар мајстор постаје само уколико је и учитељ био такав. А писац неколико занимљи-вих модерних романа Симо Поткоњак од младих дана учио је на репортажама и оригиналним ликовима људи о којима је Вуковић писао на страницама Сремских.

Као биће које се оформило на лите-рарној традицији коју су ми најближи преносили, захвална сам на поступцима које је Јован показивао. Прво, испроба-вао је моју издржљивост да се до текс-та долази с муком, није било телефона, превоза, посредника. Временски услови такође нису смели да утичу да се зада-так не обави. Никада није исправљао и мењао оно што сам писала, па је на по-четку писања извештаја Бранко Чанчар зачуђујуће гледао моје погрешке. Учила сам радећи, ниједан дан без ретка, гово-рио ми је брат.

Никада се није ругао, критиковао, придиковао, већ са благошћу храбрио, подстицао и сугерисао да се може боље.

Ово нису хвалоспеви већ само истин-ске одлике човека који је помогао мно-ге новинаре почетнике. Његова снага и обузетост писањем видљива је у изда-вању многих књига, добијању награда и признања. И учешћу у оснивању новина које ове године обележавају шест деце-нија трајања. На многаја љета.

ДНЕВНИК СЕЋАЊА • СРЕМСКЕ НОВИНЕ – 60 ПЛУС

Први од првихУчитељ и брат - Бриге нас повезују - Од минуса до плуса

Пише: Илинка Г. Вуковић

Новине ће излазити средом и добијаће га свако домаћинство. Обећавано је мом оцу да ће му син завршити студије, а да иако то не уради биће ближи великим новинарима који немају дипломе а значајна су и успешна пера. На крају, општа култура која се стицала похађањем класичне гимназије и таленат за писање, били су довољни да Јован стекне углед и читалачку публику до данашњих дана

Та дама у држећим годинама, здрава и ведра као свака вредна Сремица, однеговала је бритки новинарски кадар

ЦРНА ХРОНИКА

Припадници Министарства унутра-шњих послова у Старој Пазови

и Сремској Митровици ухапсили су Н. Л. (32) са подручја Пећинаца, због постојања основа сумње да је извршио кривична дела недозвољен промет акцизних производа и недозвољена трговина.

- Полиција је приликом претреса домаћинства пронашла око 52.400 литара горива, 28 цистерни, камион, приколицу, две пумпе за претакање и новац за који се сумња да је стечен недозвољеном продајом горива, сао-пштила је Полицијска управа у Срем-ској Митровици.

Вредност горива се процењује на око 6.590.000 динара.

- У кући Н. Л. пронађена су и два пиштоља и 91 пиштољски и пушчани метак различитог калибра, па ће про-тив њега бити поднета и кривична пријава надлежном тужилаштву, због постојања основа сумње да је извр-шио кривично дело недозвољена про-изводња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, сао-пштено је из полиције.

Осумњиченом је одређено задр-жавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приве-ден Основном јавном тужилаштву у Руми.

Сремске кроз деценије

Цариници су 30. маја на улазу гра-ничног прелаза Батровци спре-

чили покушај преноса непуних 60.000 евра које путници нису пријавили.

Девизни прекршај је откривен када је у поподневним часовима на ред за улазну контролу пристигао аутомобил немачких регистарских ознака којим је управљао немачки држављанин ал-банске националности.

Он је ка Косову и Метохији кренуо са супругом и сапутником, а царин-ским службеницима је приликом улас-ка на територију Републике Србије пријавио да он и жена заједно код себе имају 16.000 евра.

Детаљном контролом аутомобила и личног пртљага, цариници су утвр-дили да овај брачни пар заправо са со-бом носи 79.900 евра, након чега им је враћен износ од по 10.000 евра што је сума коју нису у обавези да пријаве.

Остатак од 59.900 евра је привре-мено задржан до окончања прекршај-ног поступка пред надлежним судом у Сремској Митровици.

Значајан део непријављеног новца, овога пута нашао се у фирмираној таш-ни путникове супруге.

Припадници Министарства унутра-шњих послова у Сремској Митро-

вици и Иригу ухапсили су И. М. (71), због постојања основа сумње да је из-вршио кривично дело убиство у поку-шају у вези са подстрекивањем.

- Сумња се да је И.М. платио 52-го-дишњем мушкарцу да му убије зета,

као и да му је претио пошто то није урадио, саопштила је полиција.

Након задржавања до 48 часо-ва, осумњичени је приведен Ви-шем јавном тужилаштву у Сремској Митровици. Судија за претходни поступак одредио му је притвор до 30 дана.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Платио да му убије зета

АКЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ

Заплењено горивоЦистерне са горивом

НА ГРАНИЧНОМ ПРЕЛАЗУ БАТРОВЦИ

Сакрили 60.000 евра

СТАРА ПАЗОВА

Ухапшен због зеленаштва

Заплењене девизе

Среда, 3. јун 2020.26

Митровчанка Маја Гас (28), апсол-венткиња Правног факултета у

Новом Саду јавност осваја несвакида-шњим модним фотографијама јединс-твене лепоте, прављеним у раскошним амбијентима широм Србије!

- Свој модни блог имам на Инс-траграму од 2013. године под именом ''Maajita'', јер ми ова платформа пружа најбоље услове за самореализацију и афирмацију. Од малих ногу опчињена сам фотографијом, она је поред моде, историје уметности и књижевности, моја највећа љубав, прича Маја, чије фотографије су резултат рада велике екипе.

Поборник идеје да је различитост императив, ова девојка романтичног изгледа следи мисао да је ''Свет Божја башта у којој цветају најразличитији цветови''. Противник је сваке врсте униформности, па и у одевању својих вршњака који не улажу, како каже, нимало енергије и креативности у из-градњу сопственог стила, већ бук-вално копирају медијске и естрадне звезде.

- Имам свој стил одевања, првенс-твено женствен и романтичан, раско-шан и распеван, поред винтиџ стила, волим вечерњу елегантну тоалету од луксузних материјала, а своје идеје реализујем кроз успешну сарадњу са београдским креаторима, све под буд-

ним фотографским оком моје рођене сестре Сашке. Како модни детаљи чине свачији стил препознатљивим могу рећи да су ми шешири опсесија, који дају завршни печат целокупном утиску, трвди Маја.

За добру фотографију, напомиње, нису неопходне удаљене егзотичне дестинације, Србија је пуна чаробних крајолика које треба промовисати и њихову лепоту приближити туристима широм света.

Да би се направила ефектна фо-тографија у пољима лаванде, није неопходно отићи чак до Провансе - бајковита пурпурна пространства са

овом мирисном биљком чекају на вас на Фрушкој гори!

- Поносна сам што сам рођена у Царском граду историје дуге седам миленијума, Сирмијум ми је вечна ин-спирација! Ту су и тајновити сремски власелински дворци и фрушкогорски манастири јединствене лепоте, који израњају из шумских пејзажа. Оп-чињавају ме и језера, планински ма-сиви са ливадама и стадима оваца у долини. На свим тим местима наше драге Србије настајале су моје модне, уметничке фотографије, каже Маја, најављујући нове модне прилоге са водопада Тупавица и Увца. Н. Б.

Визиторски центар Резервата Заса-вица годишње окупи око 45.000

људи, а за време ванредног стања, од како су туристи престали да долазе, птице су направиле гнездо чак и на улазу у ресторан, патка је извела па-чиће на мостић између два језерцета код Визиторског центра... Практично, све животиње су одмах почеле заузи-мати простор који је човек напустио.

Уз енорман губитак због изостанка уговорених долазака гостију из земље и света, Резерват Засавица је, на другој страни, на потпуном добитку: готово на сваком кораку све врви од узавре-лог живота без човека.

- Конкретно, свега је у већем броју. На пример, имамо колонију чапљи свих врста које ћемо тек помно истражити пошто их сада не узнемиравамо јер су у гнезду. У односу на прошлу годину када је било око 200 парова, сигурно их је сада пуно више – каже управник резервата Слободан Симић и понос-но истиче да се на Засавицу колонија чапљи вратила после 125 година.

- Наиме, 1895. године браћа Домбровски, Чеси који су у име Аус-троугарске истраживали птице у Ср-бији, били су на простору данашњег резервата и тада су забележили постојање колоније чапљи а ми их по-ново имамо после 125 година на истом месту. Утврдили смо да су овде дошле и чапље које су се гнездиле у Сремској Митровици, поред теретног моста, на локацији где су баре саниране и сада се тамо праве стамбене зграде. и оне су стигле на Засавицу и где их нико неће дирати – прича Симић.

- Свега је све више, од стонога до ноћних лептира. Дошле су и неке ретке птице као што је чапља кашикара. Ми се надамо да уз проширење резерва-та на 3.500 хектара од прошле године, простор за животињски свет бити још разноврснији, а ми се са чуварима трудимо да птице, биљке и животиње имају свој мир. Зато су наши резулта-ти изузетни. Засавица ће и даље бити перјаница заштите па очекујемо да ће се и у овогодишњим истраживањима

појавити нове птичје и друге врсте и да ћемо то баштитнити као богатство Србије.

Одсуство људи из природе, па и са путева, донело је невероватне користи за животиње.

- Мислим да су најбоље прошли инсекти мада се о томе ретко прича и пише иако милиони тона инсеката го-дишње страда на шофершајбнама во-зила по путевима широм света. Можда ће некоме чудно звучати, али стање животне средине се може видети и по шофершајбнама возила: по Србији, Бугарској, Румунији, Македонији скоро сваки час морате прати предње стакло због бројних инсеката који су страда-ли. Кад идете по севеној Италији, Не-мачкој, Белгији, Данској... тога нема што значи да су употребом пестицида страдали инсекти. Инсекти су најного-бројнија група живих бића на плане-ти, има их око три милиона и до сада смо тек половину описали иако су они прехрамбена основа за небројен број живих врстра, посебно птица. Зато у развијеним земљама и нема много птица. На срећу, код нас у Србији није тако – каже Симић.

Скоро два месеца ванредног стања су била изузетно значајна јер је за већину људи забрана кретања важи-ла била баш у време парења и репро-дукције животињског света и то ће значајно помоћи да ове године имамо знатно већу популацију животиња и птица и помоћи очувању биодиверзи-тета. Бенефит за природу ова два ме-сеца је био огроман, да се не прича о уштеди фосилних горива, смањеном

заузимању простора за нове зграде и тај одрживи развој је кључ за опстанак планете. Надам се да ће се свет опа-метити и из овога извучи поуку, да ће покушати да нађе начина да што више помогне животињском свету да опста-не јер је њихов ареал сваки дан све више сужен, а угрожавање животног простора животиња је основни разлог нестајања животињских и биљних врс-та, истиче Симић.

Занимљиво је да ће ова година за резерват, иако проблематична јер је изгубљено пуно гостију, бити најбоља по активностима у међународним пројектима вредним чак 200.000 евра.

Најзначајнији објекат који ће се гра-дити је хранилиште за птице грабљи-вице. У склопу тог пројекта су и три најмодерније осматрачнице за птице, две на пашњаку Ваљевац и једна ће посматрати једну велику колонију пти-ца. То че бити чека висока четири ме-тра, скривена од погледа птица, а све ће бити преношено и уживо на интер-нету бежичним камерама.

- Тако ћемо од ове године имати и потпуно нову понуду за туристе – пос-матрање птица које је све популарније у свету. Све то ће бити надохват руке, на само 1,5 километар од Визиторског цен-тра, практично веома доступно и атрак-тивно. Из наредних пројеката очекујемо да направимо и соларну мини електрану како би Визиторски центар био потпуно независтан од фосилних и других горива. Практично, циљ је да све заокружимо и да долазак десетина хиљада људи не ре-мети природу – каже Симић и подсећа да је резерват лане добио најмодернији уређај за пречишћавање отпадних вода. Овај уређај прикупља отпадне воде свих објеката и на најсавременији начин, бак-теријама, алги, путем шљунка, песка и биљака све то пречишћава да би се на крају добила потпуно чиста вода која се пушта у Засавицу. Све је међународно верификовано и то је Засавицу сврста-ло у ред оних који не заграђују животну среидну. Практично, иако цео резер-ват нема канализацију, на крају добије потпуно чисту воду која се враћа у природу. Ж.Н.

Фото: СРП Засавица

Фотографијама афирмише Сирмијум!

Маја Гас

Фрушка гора као Прованса

Повратак чапљи после 125 година

Први гост на Бари Засавици након укидања ванредног стања је прелепи црни лабуд! Млад мужјак долетео је на одушевљење запослених у Специјалном ре-зервату из непознатог правца и настанио се на бари, где је поред магараца, мангулица, даброва, коња, чапљи постао најновија ту-ристичка атракција!

- Пре неколико дана смо кон-статовали да имамо новог члана наше велике фамилије овде у Специјалном резервату. Само је долетео, не могу да опишем ту ле-поту, сав је црн, са одсјајем сунца на његовим крилима! По кљуну се види да је млад, заузео је ничију тери-торију, јер ми овде имамо велико јато од сто јединки белог лабуда. Ових дана излегли су се и млади лабудићи, па сада њих десетак плови скупа са мајкама, каже Слободан Симић.

Црни лабуд је аустралијска врста и у Европи борави у ЗОО-вртовима и при-ватним узгајалиштима. Како је тргови-на овим птицама законом забрањена, илегалним токовима по великој цени стиже до власника.

На Бари претпостављају да је црни лабуд долетео из Републике Српске, где постоје већа јата, пре-ко Дрине до Саве пут га је навео на Бару са идеалним условима за његов нови дом.

- Овде за њега има хране у изобиљу, траве и ситних водених животињица, једину опасност за сада му представљају бели ла-будови, чији мужјаци, наравно, неће конкуренцију. Али, ми га свакодневно пратимо и види-мо да је запосео своју терито-рију, која није ничија и подоста удаљена од јата белих лабудова. Надамо се да ће новајлија код

нас и остати, а на зиму када се Бара замрзне одлетеће на Саву код Сремс-ке Митровице, где на кеју зимују и бели лабудови, објашњава Симић.

Н. Б.

Слетео и црни лабудЦрни лабуд на Засавици

Све буја од живота

Породица Снежане и Драгана Уметића је типична сремачка сеоска породица. Обрађују своју

земљу и земљу из закупа, тове свиње, говеда, држе високомлечне краве, а имају и по коју овцу. Живе у заједници где је три генерације чланова породи-це, свако има своја задужења, а краве су кажу - Снежанина брига. Јер, она је постала прави мајстор за сиреве. Она о кравама брине, музе их, продаје свеже млеко, а од оног млека које преостане производи три врсте домаћег сира и све што произведе тога дана и прода.

- Тако ми се највише исплати. Кад помузем краве, млеко продајем свеже у флашама мојим муштеријама, оно које не продам прерађујем у сир. Не идем на пијацу да га продајем, већ га купци купују долазећи нашој кући. Тако су научиле муштерија, а и ја, па свима одговара – прича Снежана Уме-тић, млекарка и произвођач тражених сирева.

Снежана је типична сремачка жена – домаћица, радница, пољопри-вредница, баштованка, куварица, мле-

карка, цвећарка.. којој су дневно, чим устане мисли и руке пуне посла, али не кука већ редом обавља послове, један па други и тако док не падне ноћ.

Краве Уметићи гаје 15 година, сад их имају 10 високомлечних музара. Снежана је исте послове радила и у родитељској кући јер су имали краве, а пет задњих годинам активно произ-воде сиреве. Пре тога сарађивали су са млекарама и прекинули због лоше цене откупа и понечег другог што им у том ангажману није одговарало.

Око сира Снежана све сама ради. У мужи јој помаже супруг Драган, имају справе - музлице, па је посао лакши. Чим се помузе, сипа млеко у флаше, муштерије долазе по њега а млеко, стоји на столу, у боцама. Како у само-послузи.

- Кад су краве у мужи, кад су фриш-ко отељене, имамо дневно и преко 100 литара млека. Није то мала ствар продати или спремити. Сипам свеже млеко у флаше, што остане - сирим. Лети кад је теже одржаавње свежине, због топлоте, услова, кувам траписте.

Трудим се да мој сир уопште не стоји. То значи да је онај који је данас подли-вен, процеђен и готов, тога дана буде и продат – објашњава Снежана.

За успех у овој брзој продаји коју остварује разлоге налази у малоброј-ности крава у селу, свест која се врати-ла људима да је домаће корисније од увозног.

Почетак производње сира јој је био тежак, сећа се, а сада већ купаца није тако. За купце не брине: познаници чују од познаника, пријатељи од прија-теља.

- Све у свему сналазим се , успевам још увек у оном што желим. За време короне било ми је теже, сир су носили они који иначе носе млеко, нешто смо поклањали, углавном није пропао – вели Снежана.

Краве су током лета на отвореном, зими су у шталама. Простора имају до-вољно. Снежаним радни дан почиње

према потреби и завршава се према потреби.Након јутарње кафе, иде на мужу крава, после спрема доручак, онда мушкарци иду на њиву, а она ради са сиром. Дочекује и испраћа муштерије...

Кува ручак, склања, пере, иде у ба-шту. Нашла је решрње за млеко када оде у башту, а чека и купци. Стави га у фрижидер па муштерије могу да дола-зе цео дан по млеко. Они знају где је

млеко, а новац остављају у посуду на столу.

Стоку Уметићи хране оним што про-изведу на својој и закупљеној земљи. Телад остављају и хране за говеда, имају крмаче које се прасе и од њих остављају назимад, па им зато треба доста сточне хране. Буде код њих у економском дворишту и до 5.000 бала сена, детелине и друге балиране хране и све то поједе њихова стока.

Доста физичког посла имају као и углавном сав сеоска домаћинства. Уз посао кога има напретек Снежана нађе времена за цвеће. Гаји га у дворишту и у саксијама. То јој је хоби, ужива у њему и успева јој да одгаји и неке ретке врсте.

Истина, послови од којих се живи, имају предност над хобијем, а Снежана цвећу посвећује своје слободно време јер је оно релаксира и одмара.

С.Ђаковић

Среда, 3. јун 2020. 27

ЈП „Путеви Србије“ обавештавају да се до 30.06.2020. године продужа-

вају радови на санацији коловозне конструкције на деоници Врдник – Ириг, на државном путу II Б реда број 313.

У зони радова саобраћај се одвија наизменичним пропуштањем вози-ла. Радови су обезбећени адекват-ном саобраћајном опремом и сиг-нализацијом.

СН

Покрајинска влада реализовала је акцију „Паметна табла у сваку

школу“, у оквиру које је обезбедила интерактивне табле са пројектором за све основне и средње школе и домове ученика у АП Војводини, укупне вред-ности 70,4 милиона динара, с циљем модернизације и дигитализације у об-ласти образовања.

Покрајинска влада преко ресорног секретаријата је у протеклих неколико месеци, који нису били нимало лаки, успела да обезбеди 704 интерактивне табле за 502 матичне школе и 202 из-двојена одељења. Тиме је у образовне установе уведен најмодернији начин преношења знања и подигнут квали-тет образовања, изјавио је председник Покрајинске владе Игор Мировић.

- Држава која не води рачуна о обра-зовању, здравству и култури ризикује целу будућност. Зато ће Покрајинска влада и наредних година наставити са осавремењивањем наставе, навео је Мировић.

Он је изразио уверење да ће инте-рактивне табле повећати мотивацију и креативност код ученика и допринети њиховом активном учешћу у настави, али и да ће помоћи наставницима и професорима.

Председник Мировић подсетио је на то да се у Војводини реализују број-не инвестиције у области образовања.

- У сваком месту у Војводини имамо конректне резултате којима ствара-мо много боље услове за рад и бора-вак ученика у школама. Ојачали смо

и рестуктурирали наше финансије, и због тога данас можемо да инвестира-мо у ову област, јер у образовању лежи наша будућност, поручио је председ-ник Мировић.

Потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образо-вање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице Ми-хаљ Њилаш рекао је да су нове гене-рације нераскидиво повезане са тех-нолошким напретком и да воде живот у складу са тим, те да је, како је навео, неминовно да се школовање осавре-мени и унапреди квалитет наставе.

пружиће им могућност интегри-сања у савремене токове информаци-оних технологија 21. века“, изјавио је секретар Њилаш. СН

Радови до 30. јунаРадови на путу Врдник - Ириг

Са скупа у Новом Саду

Снежана је типична сремачка жена – домаћица, радница, пољопривредница, баштованка, куварица, млекарка, цвећарка...

Све зна, али сиреви су њена специјалност

Паметна табла за сваку школу

Снежана Уметић

Сир у кришкама

Краве су њена брига

Овај познати сремски спортиста је имао склоност бројним спор-

товима а највиши пласман је забеле-жио у белом кимону – џудоу. Био је и фудбалер, а касније и тренер у џудоу и фудбалу, а бавио се и атлетиком.

Тридесетог октобра 1952. године Бора Шућак је рођен у Дивошу где је и завршио основну школу (где га је наставник физичког Милан Гангић за-пазио као перспекивног спортисту), а потом средњошколски центар Никола Тесла у Сремској Митровици. Просла-вио је митровачки џудо спорт, што се налази на сајту где су сви познати џудисти света.

Тек што се формирала џудо секција 1966. године и добила име Технолог (обзиром да су се тренинзи одвијали у Технолошкој школи), први председ-ник је био директор и професор школе

Љубиша Какашић, а тренер професор физичког васпитања Вељко Корунић. Овај клуб до данас је изнедрио бројне генерације успешних џудиста, а један од најбољих по вредновању резултата је управо баш Бора Шућак. У Џудо клубу Технолог Шућак је 1974. године постао првак Југославије у полусредњој ка-тегорији. Наредне три године, Бора постаје члан џудо - клуба новосадске „Славије“ где се пробио до државног репрезентативца . Шућак је био борац који је публику одушевљавао, а она му то узвраћала бурним аплаузима. Поседује, као ретко ко, издржљивост, особину да убитачан темпо издржава од почетка до краја борбе. Бора џудо воли срцем и од кимона га не могу од-војити никакве препреке. Учествовао је на првенству Европе и био кандидат

за одлазак на Олимпијаду у Монтреа-лу, али се тада налазио на одслужењу војног рока у Чапљини. У току слу-жења војног рока, добија прекоманду у Нови Сад, где је као репрезентативац војске Југославије проглашен за нај-бољег џудо техничара и добио аплаузе од преко хиљаду гледалаца.

У војсци је положио све возачке ка-тегорије па је тако у грађанству држао ауто - школу и као инструктор прено-сио бројна знања из саобраћајне кул-туре. Три пута је био првак државе и три пута је освојио друго место на др-жавним првенствима.

На државном првенству 1981. го-дине освојио је треће место. На пр-венству Европе 1974. године изгубио је меч за медаљу у полусредњој ка-тегорији у последњој минути борбе. Три пута је победио на меморијалним уличним тркама на ослобођењу града. На 100 метара је имао резултат 10,9 секунди што је редак случај да то може било који џудиста да постигне, па и ат-летичар. Носилац је шестог и седмог дана црног појаса што се мало ко може похвалити.

Првак Војводине је био седам пута. На првенству државе у категорији до 70 килограма освојио је златну ме-даљу у Новом Саду, у Зеници бронзану,

а у Сарајеву и Цељу сребрну медаљу. Треће место је освојио у петобоју на првенству државе у сениорској конку-ренцији. Што се тиче фудбалске карије-ре, Бора је био деснокрилни нападач „Хајдука“ из Дивоша, тренер млађих селекција, прати бројна спортска збивања, а поготово сада ФК „Хајдук“ који игра у трећој лиги. Спортску ка-ријеру је завршио 80-тих година. У слободно време, бави се механиком и коњарством.

Данас, Бора Шућак у 69. години је пензионер са специјалистичким пре-гледом вози аутобус, рекреативно се бави спортом, има своју теретану, а ди-плома, пехара и медаља на претек које чува за старе дане да се похвали својој деци и унучадима.

С. Г.

Среда, 3. јун 2020.28

КПЗ Сремска МитровицаЕргела “Пролеће”Списак коња за продају

СПИСАК: ОМАД ПРИПЛОД

Фудбал се полако враћа у уобичаје-не токове. Сезона 2019/2020. је

прекинута и као коначна табела узима се она на дан 15. марта, што значи да је шампион тим који је у том тренутку заузимао прво место на табели.

По речима председника Спортског савеза „Развој спортова“ Синише Ђо-кића, ни један фудбалски клуб са тери-торије општине Пећинци није напус-тио своју лигу.

- Сви су остали у својим лигама, изузев Каменог из Ашање, који је по-сле првог дела првенства био првак Општинске лиге Пећинци. С обзиром да од тада клубови из те лиге нису оди-грали ни једно коло, Камени је шампи-он и од следеће јесени биће у конку-ренцији клубова Међуопштинске лиге Срем – Исток. Слобода из Доњег То-варника је и даље у Војвођанској лиги

– Југ, Доњи Срем 2015 из Пећинаца и Напредак из Попинаца су у Сремској лиги, док ће у Међуопштинској лиги – Исток бити Срем из Сремских Михаље-ваца, ОФК Брестач, Граничар из Обре-жа, Сремац из Деча, Шумар из Огара и Камени из Ашање. Остали клубови су у Општинској лиги Пећинци: Хајдук 1932 из Шимановаца, Купиново, Ло-вац из Карловчића, Словен из Сибача, Младост 1935 из Прхова и Витез из Су-ботишта. Како ствари тренутно стоје, баража нема. Чињеница је да без по-моћи локалне самуоправе и Спортског савеза, мало клубова би могло да ради. Наставићемо и даље да фудбалске клу-бове у нашој општини помажемо кроз плаћање котизација за такмичење, лекарских прегледа, службених лица, обезбеђење превоза, одржавања те-рена. Тренутно је најважније да фудбал

све више улази у уобичајене токове, а први су са радом наставили клубови који са најмлађим категоријама раде кроз „Школе фудбала“. За сениорске екипе је још увек рано да започну рад, с обзиром да је почетак наредне сезо-не најављен за средину августа, иста-као је Ђокић.

Oн такође, додаје и да млађе кате-горије ФК Слободе из Доњег Товатника увелико тренирају.

- Првотимци су за сада слободни. Тек када будемо званично знали за када је планиран почетак првенства ВФЛ – Југ, детаљније ћемо планирати своје активности. Јасно је да ће нам бити приоритет, пре свега да задржи-мо позицију у средини табеле. Поку-шаћемо да сачувамо окосницу тима из претходне сезоне, уз два до три поја-чања, рекао је Ђокић. С. Н.

ЏУДО

Борац светског гласа!

На 100 метара је имао резултат 10,9 секунди што је редак случај да то може било који џудиста да постигне, па и атлетичар. Носилац је шестог и седмог дана црног појаса што се мало ко може похвалити

Диплома за црни појас седми дан

Екипа џудо клуба Славија - 1974. Шућак стоји трећи слева на десно

Освојене медаље у џудо каријери

ФУДБАЛ

Само Камени променио ранг такмичења- Сви су остали у својим лигама, изузев Каменог из Ашање, који је после првог дела првенства био првак Општинске лиге Пећинци. С обзиром да од тада клубови из те лиге нису одиграли ни једно коло, Камени је шампион и од следеће јесени биће у конкуренцији клубова Међуопштинске лиге Срем – Исток, каже Синиша Ђокић Нико није напустио лигу

Среда, 3. јун 2020. 29СПОРТ

На последњој телефонској седници Општинског већа у Руми поново је

именовано Радно тело за управљање и контролу рада базена у купалишној сезони 2020. године, којим ће предсе-давати члан Општинског већа задужен за спорт Александар Бундало. Осим њега, у Радном телу су и Милош Мар-ковић, генерални секретар Спортског савеза Општине Рума, Војислав Ми-оковић, директор Центра за социјал-ни рад, Душан Љубишић, начелник Општинске управе и Добрица Ма-куљевић, директор Установе спорт-ски центар, која и управља румским базеном Борковац. Припреме за нову

купалишну сезону су у току, а тичу се набавке хемије за пречишћавање воде, ангажовања обезбеђења, али и испуњавања свих услова за почетак рада базена.

- Ми се припремамо, а паралелно са тим чекамо и задњу реч републич-ког Кризног штаба, који ће рећи када званично сезона и под којим услови-ма може да почне. Ценовник и усло-ве коришћења базена ћемо донети у најскоријем периоду и обавестити наше суграђане, али и све оне који ће лето провести на нашем базену. Како је препорука да се ово лето проведе у Србији, надамо се да ће наш базен

привући већи број купача и да ћемо им обезбедити све услове за квали-тетну летњу забаву, као што смо то чинили и до сада, каже Александар Бун-дало, члан Општинског већа задужен за спорт. С. Б.

Градски стадион без присуства гле-далаца. Судија: Ненад Минаковић,

помоћници: Светозар Живиун и Милан Шутиловић. Четврти судија: Немања Гајдобрански. Делегат: Драган Ковић. Стрелци: Михајло Јовановић 7’ - Инђија, Николић 9’ и Марчић 70’ - Спартак. Жути картони: Пуртић 69’ и Михајло Јовановић 78’ - Инђија, Текијашки 52’ и Иванчевић 69’ - Спартак ЖК.

ИНЂИЈА: Прековић, Цуцин, Михајло Јовановић, Милијан Илић (Чермељ 79’), Бастајић, Бањац (Димитров 68’), Алекса Јовановић (Милан Јањић 56’), Пуртић, Брана Илић (К) (Василије Јањић 56’), Милосављев (Марковић 79’), Видић. Тренер: Александар Јањић.

СПАРТАК ЖК: Докић, Јочић, Иван-чевић, Текијашки (К), Срећковић (Бије-ловић 46’), Денковић (Урошевић 80’), Дунђерски, Николић (Бајић 46’), Ту-фегџић (Видаковић 11’), Марчић (Ми-лић 88’), Видовић Тренер: Владимир Гаћиновић.

После двоипомесечне паузе у такмичењу Линглонг Суперлиге Србије у Инђији је била премијера њеног на-ставка. Пред празним трибинама Град-ског стадиона играли су тимови Инђије и суботичког Спартака Ждрепчеве крви. Утакмица је била са мало темпа у игри два тима, што је било и очекивано после само тронедељних спроведених припрема. Само првих тридесетак ми-нута утакмице је потсећало на првен-ствени дуел, али је меч ипак обележен са три гола, од којих је један и за ТВ шпице. Инђија је рано стигла до гола у 11. минуту. После изведеног корне-ра Михајла Бањца, лопту је главом у

мрежу Докића послао штошер Ми-хајло Јовановић - 1: 0.

Та радост домаћина није дуго траја-ла. Већ у 9. минуту је било, 1: 1. Опет је то био прекид. Корнер за Суботичане. Лопта пада у петерац, мали карамбол испред голмана Прековића, а најбоље се снашао Николић који је лопту про-следио у мрежу домаћина.

У наставку неколико прилика за гол, а чини се све те прилике су нас-тале у конфузијама одбрана два тима. Најближи голу су били Бањац, Брана Илић са стране домаћина, а Николић у два наврата није био сконцетрисан за други гол госта.

Други део игре је био вредан пажње

само за постигнути гол Милана Мар-чића. Овај играч се у 70.минуту игре са некиг 25.метара од гола домаћина одлучио на шут после повратне лопте. Његов ударац са спољним делом сто-пале десне ноге је добио сјајан лук који је лобовао Прековића. Парада голмана Инђије је само допринела лепоти овог гола и потеза Марчића.

Спартак је тако дошао до победе, а Инђија до стартног пораза, сада мо-жемо слободно рећи у трећем делу првенствене трке. Пред Инђијом је још једно домаћинство, овог пута у Купу Србије. У уторак, пред гледаоцима ће играти Инђија и Црвена Звезда.

А. Б.

Једна од најбољих кошаркашица Сремске Митровице Јелена Јанковић

добила је позив за кадетску репрезента-цију Србије. Тај позив је на адресу ЖКК Срем послала национална селекторка Биљана Станковић.

Припреме женске кадетске репре-зентације Србије одржаће се у Бањи Ковиљачи у периоду од осмог до 23. јуна 2020. у организацији Кошаркаш-ког савеза Србије.

Овакве вести и признања предста-вљају велики успех, понос и подстрек за све играчице Срема, управу клуба, тре-нере, родитеље и наравно град Сремску Митровицу.

Јелена Јанковић један је од најперс-пективнијих митровачких спортиста који ће, по свему судећи, у времену које је пред нама, тек прослављати своје и име свог града. С. Л.

Пета, сада већ јубиларна „Тројка из блока“ биће одржана у Руми 27.

јуна са почетком у 17 часова, када ће сви заинтересовани грађани моћи да учествују на турниру из шутирања тројки, а прикупљена средства биће упућена у хуманитарне сврхе. Тради-ционално Румљани се окупљају на ко-шаркашком терену код Дома здравља, а тако ће бити и ове године, у оквиру програма организације „Срби за Србе“ који годинама уназад помажу мате-ријално угроженим породицама у на-шој земљи.

До сада, током претходне четири године, на овој спортско-забавној

манифестацији организација Срби за Србе само у Општини Рума помогла је породицама Јеремић из Руме, Ђикић из Путинаца, Смуков из Добринаца и Драгићевић из Буђановаца.

Тројка из блока се спроводи кроз спортску манифестацију брзог шути-рања тројки у низу градова широм света, а кроз спорт, забаву, окупљање младих људи, познатих личности из света спорта, културе и музике, као и великог броја поносних спонзора и до-бротвора који донацијама подржавају остваривање хуманитарних циљева.

С. Б.

Некадашњи кошаркаш, а сада дип-ломирани менаџер Васиљ Шево

који тренутно обавља функцију дирек-тора Пословно спортског центра “Пин-ки” у Сремској Митровци на тој пози-цији остаће и нареднух шест месеци.

Ова одлука донета је на данас одр-жаној седници Скупштине Града Срем-ска Митровица у оквиру тачке дневног реда избори и именовања.

Шево је на ову позицију први пут постављен средином децембра 2014.

године, а на тој позицији заменио је Љубомира Вујчића. С. Н.

ФУДБАЛ

Инђија - Спартак ЖК 1: 2 (1: 1)

Са меча у Инђији

РЕКРЕАТИВНИ СПОРТ

Лето на Борковцу

Александар Бундало

Базен Борковац

ХУМАНОСТ И СПОРТ

Тројка из блока пети пут у Руми

Прошлогодишња тројка из блока

КОШАРКА

Јелена део националног тима!

Јелена Јанковић

Шево и даље директор ПСЦ „Пинки“

Васиљ Шево

Среда, 3. јун 2020.30 СПОРТ

022/611-215 STARI ŠOR 129

RATA OD 30

Каратисти инђијског Железничара наставиће са такмичарском сезо-

ном која је прекинута због Пандемије Корона вируса.

Наиме Карате Федерација Србије објавила је Календар такмичења у којем је извршено померање такми-чења која су требала да буду у марту, априлу и мају на нови распоред такми-чења за јун , јул и август.

Лето пред нама ће по први пут има-ти такмичарски карактер. Пред нама је Првенство Србије за пионире и наде, куп Војводине и Србије за кадете, јуни-оре и сениоре. Припремни кампови у организацији КСВ и КФС .

Поштујући све мере које је про-писало Министарство спорта: маске до тренинга, мерење и евиденција температуре, прање руку пре и после тренинга, дезинфекција, дистанца... , спортисти Карате клуба Железничар вредно тренирају од почетка маја на отвореним теренима у ''Лејама'' и инђијској спортској хали пошто улазак

у школске фискултурне сале још увек није дозвољен.

Надамо се да ћемо у наредних ме-

сец дана успети да подигнемо спорт-ску форму и спремни, као до сада до-чекати преостали део сезоне. М. Д.

Мало се спортских колектива може похвалити да се био у свим степе-

нима такмичења: од најнижег ранга до Прве лиге, као Шаховски клуб Омлади-нац из Нових Бановаца.

- Почели смо 1972. године – каже Гојко Марчетић, који је уз Славка Са-вића био један од оснивача – Старто-вали смо од Општинске лиге Стара Па-зова. Од 1977. године, па све до 2009. били смо учесници Сремске лиге. Од 2010. године смо у конкуренцији клу-бова Друге савезне лиге – Војводина. Те године добијамо спонзора, госпо-дина Милана Предојевића. Исте годи-не улазимо у Прву лигу, где заузимамо пето место, За Омладинац су тада иг-рали: велемајстори Кирил Георгијев, Драган Косић, Драган Пауновић, Горан Тодоровић, Синиша Дражић и Миро-слав Тошић, међународни мајстори Саша Величковић и Предраг Бодирога, мајстор ФИДЕ Славко Азарић и други. У највишем рангу били смо и следеће године. Од 2013. до 2015. такмичимо се у Другој лиги, а 2016. – 2017. поново смо у Првој лиги. Године 2018. остаје-мо без спонзора и враћамо се у Другу лигу – група Војводина, где имамо ми-ровање до 2019. године. Од ове године враћамо се такмичењима и почињемо од најнижег ранга. Уласком мушке еки-пе у Другу лигу, створила се и женска екипа, која је последње три године

вицешампион Друге лиге – Војводина. Челне табле су: Галина Азарић Зеле-наја, Катарина Несторовић, Јасмина Миливојевић, Ива Узелац... Ускоро по-чиње нова сезона, у коју улазимо са највишим амбицијама. Играчки потен-цијал чине: ФМ Славко Азарић, ЖФМ Галина Азарић Зеленаја, МК Драган Молдовановић, МК Илија Вуковић, МК Мирослав Т. Јовановић, МК Томислав Тадић, МК Гојко Марчетић, МК Славко Савић, МК Владимир Васић, ИИ К Дра-ган Младеновић. Своју шансу чекаће и Мина и Мила Раденковић, Матеја Илијев, Урош Милутиновић, Лазар Ба-тица, Ивана Вукашин, Богдан Вујичић, Николина Рнић, Душан Гајић, Павле Ћук...

Да је ШК Омладинац на правом путу најбоље показује податак да већ десетак месеци ради „Школа шаха“, најмлађе у тајне древне игре уводи Славко Азарић.

- Радимо по програму чувене руске шаховске школе и по упуствима вр-хунских руских тренера и ауторитета - истиче Азарић - Програми обихватају све шаховске нивое: почетни, средњи и виши. На почетном, тренутни имамо, 11 полазника, на средњем два, а на ви-шем седам полазника. Основни план школе је да створимо екипу од наше деце, да их упознамо са овом дивном игром. Она није само игра, већ и кул-тура, наука, математика, мизика, пси-хологија... Шах, једноставно, обухвата цело наше постојање. Шаховска пар-тија има свој почетак и крај, као и ово наше постојање.

На последњем, 27. Војвођанском ша-ховском фестивалу, одржаном крајем прошле године у Суботици, Мила и Мина Раденковић освојиле су друга места, у конкуренцији до 14 и18 година. Лазар Батица је био четврти (до 14 година) а Матеја Илијев шести, док је Урош Милу-тиновић био седми (до 12 година).

За похвалу су и прелепе и финцио-налне просторије клуба. У сваком слу-чају, „све говори“ да ће 2020. година бити „у знаку“ Шаховског клуба Омла-динац из Нових Бановаца. Ж. Р.

Под покровитељством Спортског савеза „Развој спортова“, на помоћ-

ном терену Спортског центра „Сувача“ у Пећинцима, у петак, 29. маја, почела је са радом својеврсна „школа голмана“. Са младим, талентованим, голманима из пећиначке општине и околине ради Ђорђе Вујаковић – Ђула, чувени фудбал-ски стручњак, који дуги низ година ради на едукацији голмана.

- После паузе дуге два и по месеца, фудбал се враћа на велика врата – каже Синиша Ђокић, председник Спортског савеза - Најпре су почеле са радом тзв. „Школе фудбала“. На иницијативу Спорт-ског савеза, кранули смо с једном зани-мљивом идејом, да организовано радимо са младим и талентованим голманима. На првом зајед-ничком тренингу присутно је три голмана. Сви заинте-ресовани могу да се укључе у рад. Од Ђорђа Вујаковића има шта да се научи.

Ђорђе Вујаковић наста-вља своју мисију да своје, пребогато искуство, прено-си на младе.

- На жалост, због опште-познатих околности, голма-ни су у свом раду направили велику паузу – истиче Ђула

– За младе голмане то може бити врло погодно. Зато почињем с радом раније од уобичајеног. На првом тренингу су били: Михаило Шљукић, осамнаестого-дишњи голман из Шимановаца, неш-то старији Стефан Милановић из Руме (члан Радничког из Сремске Митрови-це), као и Јован Опарница, првотимац војвођанског лигаша Слободе, из Доњег Товарника. Чињеница је да фудбалери, па и голмани, далеко боље раде у гру-пи. До почетка званичних припрема, с голманима ћемо два до три пута ради-ти недељно, како би се што спремније укључили у рад са саиграчима.

Ж. Радивојевић

KAРАТЕ

Наставак такмичарске сезоне

Mлади каратисти Железничара

ШАХ

Повратак на таблу- Радимо по програму чувене руске шаховске школе и по упуствима врхунских руских тренера и ауторитета - истиче Славко Азарић - Програми обихватају све шаховске нивое: почетни, средњи и виши. На почетном, тренутни имамо, 11 полазника, на средњем два, а на вишем седам полазника. Основни план школе је да створимо екипу од наше деце, да их упознамо са овом дивном игром

Школа шаха

Шах се враћа на велика врата

ФУДБАЛ

Усавршавање младих голмана

Ћула и ученици

Голмани на Сувачи

Среда, 3. јун 2020. 31

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић, Софија Белотић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 и 615-210 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: 160-928856-27 Banca IntesaШтам па "AПМ Принт", Нови Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Регистарски број НВ000064

Деветнаестогодишњу Мирјану Јо-вановић и њену децу Сандру (2.5)

и Дејана (1.5) често можете срести на митровачким улицама. Мирјана проси. Најчешће око пијаце или на суженом Тргу Светог Стефана, код Саборне Црк-ве или испред Српског дома. Тамо где је већа концентрација људи. Као са-мохраној мајци, рекла нам је када смо је пресрели испред Библиотеке, не преостаје јој други излаз. Напуштена од свих, остављена на милост животу, ради једино што може да би прехрани-ла своје двоје деце.

- Пружиш руку и чекаш, прича Ми-рјана. - Да вас сада не лажем, није ми тешко, а није ме ни срамота. Када сам живела са мужем, радила сам. Сада, када нас је он напустио, немам никак-ву подршку, нема више никога коме могу да оставим децу на чување, па немам ни много избора. Пројсачки жи-вот је тежак. Читав дан смо на улици, и по киши и по снегу, по ветру, на оним сушама које се тешко трпе. Све нам је на улици. Ако не добијем нешто на ули-ци, моја деца ће бити гладна, а када то знам, онда ме ништа није срамота.

Са бившим мужем, каже, нема ни-какав контакт. Отац и мајка јој живе у Буђановцима у још тежим условима. Тек недавно добила је лична докумен-та, па се нада да би могла добити и со-цијалну помоћ без које је, како каже, осуђена да умирање.

- А као да је ово што имам неки жи-вот? Од оца моје деце не тражим ништа, јер он није много марио за нас ни када

смо живели заједно. Ако није био до-бар мојој, нашој деци, док смо живели заједно, не мора ни сада да буде уз нас. А искрено да кажем, сумњам да би нам нешто и помогао, чак и да му нешто тражимо. Када је ситуација већ таква, онда мислим да је чак и боље не поку-шавати ништа, јер само бих трошила своје време, своје живце, поново про-лазила кроз неке ружне ствари које желим да заборавим и којима не дам да ме превише оптерећују. Ту смо где смо, нас троје, па ћемо видети да ли можемо нечему да се надамо.

Тренутно, Мирјана не тражи пуно. Смештена у празну кућу на Модрану, у Мачванској Митровици, без кревета, покућства, гардеробе, огрева и хране. Кирију у износу од неколико хиљада

динара испроси на митровачким ули-цама.

- Не радим ни за кога, уверава нас. - Све што добијем, носим кући за своју децу, па ако шта остане вишак, онда узмем себи. Ту пре свега мислим на храну, а верујте ми да сам чешће лега-ла гладна него сита. Битно ми је да на дневном нивоу могу да купим млеко, пелене, па ако нешто остане, добро је. Не волим када и деца легну гладна. Мени је страшно да се борим са тим, а могу замислити како је тек њима. Најтежи је гладан сан. Када смо гладни, онда ни не спавамо честито. Будимо се и деца и ја. Они плачу, траже, ја плачем јер немам шта да дам.

Најтеже јој је каже зими. Без огрева и примања осуђена је на неизвесност преживљавања. Тада, осим што леже гладна, Мирјана леже у хладно. Као што дели храну, тако, прича, дели и покриваче: прво деци, а њој колико и ако остане.

- Имамо неки стари шпорет, лош јако, али и то је добро, боље него да не-мамо ни то. Често немамо дрва. Запра-во, то што имамо, ако и успем да нађем, ни не може се назвати дрвима. Ове зиме, ма колико није била оштра, теш-ко смо преживљавали. Рано изјутра, док деца спавају, одлазила сам до Саве, извлачила трупце и цепљике које могу да понесем и довлачила кући. А знате како то гори... прозукло, влажно, више има дима него топлоте. Па онда, од толиког рада човек огладни, умори се, а немате времена за одмор. Децу за

руку, па у град... да испросимо колико нам треба за данас.

Каже да воли своју децу. Воли и што их има, што није сама. Деца јој нису терет, али јесу сиромаштво и зачарани круг из којег не зна како да изађе. Део кривице је на њој. У то нема сумње. Питање је само где је у свему томе заједница. Да критикује, пошто помогне. Јер, ако није спремна да помогне, тешко јој се може дати право да буде и критичар.

- За својих 19 година сам се доста намучила и доста тога научила. Неке ствари не бих више никада радила, неке бих поновила без обзира на по-следице. Људи обично гледају моје го-дине, па све то посматрају као “још јед-ну ромску причу”. А заправо, мени се све више чини да је ту у питању нешто друго. Сви ми имамо право да погре-

шимо, просто нам се то дешава, имали то право или не. И у ствари, ко је тај ко то право даје или ускраћује? Неке ствари се просто десе. Ствар је у томе што су многи од нас осуђени на сиро-маштво и мучење и без грешака. Има људи који погреше, па се лако испра-ве, има их који погреше, а уопште се не погуре. Ја сам била сиромашна и пре брака и деце. Са тим што ја данас не-мам кревет, веш машину, што имам три виљушке, две кашике, шерпицу, кува-ло, пар тањирића, Сандра и Дејан не-мају ништа. Осим што сво троје заједно подносимо терет који све теже носимо на својим леђима. Зато ми, када се умо-римо, седнемо, пружимо руку и чека-мо. У том одмору је и наша једина нада, рекла нам је на растанку Мирјана.

С. Лапчевић

Освећење храма Светог Цара Кон-стантина и царице Јелене у Равњу

одржаће се у четвртак, 11. јуна са по-четком у 08:30 часова. Чин освећења храма обавиће Епископ шабачки гос-подин Лаврентије, а након тога следе Света литургија и свечана академија. Тиме ће и званично бити стављена тачка на радове који се спроводе на градњи ове светиње коју Равњанци жељно ишчекују.

О радовима бригу воде мештани села, чланови Одбора и парох равњан-ски Милорад Павловић који истиче да ова светиња спада у једну од најлеп-ших у мачванским селима.

Након уређења порте, почело се и са сређивањем помоћног објекта, па-лионице за свеће, као и са уређењем унутрашњости саме светиње. Главни финансијер радова је Град Сремска

Митровица, а у реализаицји послова учествују и мештани села.

Радови су од самог почетка били су праћени великим одушевљењем мештана села. Уосталом, до почетка радова је и дошло захваљујући пре свега жељи Равњанаца да имају своју светињу. Такође, у плану је да се напра-ве стазе, клупе, бицикларници како би се створили услови да се сви они који у Храм дођу, а посебно деца, пријатно осећају.

Како постоје и два поклоњена звона која нису могла да се поставе у пројектовани звоник изнад улаза, у плановима је и градња посебног звоника ван цркве где би били по-стављени. Простора за ангажовање ктитора и дародаваца има и то најпре у набавци богослужбених предмета и осликавање цркве.

Радови су почели половином апри-ла месеца 2016. године, а Равњанац То-мислав Павловић поклонио је цркве-ној општини парцелу знатне површине на којој је изградјен храм.

- Неки наши пријатељи са пуним правом питају, како то да Равњанци немају своју Цркву? Ми на то можемо

рећи да смо заједно са својом браћом Засавичанима саградили тамо Храм, чија је стогодишњица обележена 1996. године. Међутим, истина је да насеље без Цркве делује крње, голог-лаво и у крајњем случају нецивилизо-вано. Са друге стране, разлози због којих нам је Црква потребна су најпре

духовне природе. Црква је парче Неба на земљи, то је простор успињања ка Небу, лука нашег спасења. Самим својим постојањем, Храм делује оба-везујуће и васпитно, помажући мешта-нима села да свој приватни живот слију са литургијским и ритмом Цркве Христове. Након Другог светског рата, на Цркву се није смело помишљати, пошто је тадашња комунистичка власт прогласила атеизам за званичну др-жавну веру. Зато нас је наш угледни Равњанац, Академик Драган Недељко-вић и покренуо на акцију. Ми на овај начин испуњавамо и његов, али и за-вет наших предака и у наслеђе генера-цијама које долазе остављамо заиста једно велико дело које ће, надам се, Христа ради, они умети да цене, каже Тома Павловић.

С. Л.

Освећење Храма Светог Цара Константина и царице Јелене

Равњанска светиња

Најтежи је гладан сан- Не радим ни за кога, уверава нас. - Све што добијем, носим кући за своју децу, па ако шта остане вишак, онда узмем себи. Ту пре свега мислим на храну, а верујте ми да сам чешће легала гладна него сита. Битно ми је да на дневном нивоу могу да купим млеко, пелене, па ако нешто остане, добро је. Не волим када и деца легну гладна. Мени је страшно да се борим са тим, а могу замислити како је тек њима

Мирјана и њена децаНису сва детињства једнака

Путинци су последње од 12 војвођанскох села које је угостило

изложбу слика насталих на ликовној колонији коју је Фондација 021 реа-лизовала у склопу пројекта очувања мултукултуралне баштине Војводине „Чуварућа”. У питању је двогодишњи пројекат који финансијски подржава Европска унија, Балкански фонд за де-мократију Немачког Маршаловог фон-да САД и амбасада Краљевине Норвеш-ке у Београду . Како кажу у Фондацији, циљ пројекта је промоција заједни-штва и сарадње националних, верских и културних заједница у Војводини са паролом да је „Војводина наша кућа“. У нешто другачијим околностима иза-заваних епидемијом и забраном већег окупљања, Путинчани су ипак успели да буду успешан домаћин дванаесте

изложбе слика и да своје село представе на најбољи могући начин. Упросторија-ма Месне заједнице отворена је изложба слика које су наста-ле током ликовне колоније на „Салашу 137“ на којој су сли-кари Ђорђе Ковачев, Ђорђе Беара, Марта Киш Бутерер, Павел Поп, Ђерђи Ачаји, Да-ниела Морариу, Доми-ника Морариу и вајар Андреја Васиљевић Баћа стварали на тему мултикултурал-ности Војводине и војвођанске култу-ре. Изложбу слика отворила је Јелена

Арсеновић, етнолог – кустос Завичај-ног музеја у Руми, која је нагласила да је мултикултураност бренд Војводине

у којој је избројано 27 националности и ет-ничких заједница.

- Управо ова мулти-културалност је про-цес који треба негова-ти и развијати и убу-дуће зарад генерација које долазе,истакла јеЈелена Арсеновић.

Директорка Фон-дације 021, Светлана Томов, осврнула се на сам пројекат „Чувар-кућа” чији је основни циљ промовисање и истицање богате тра-

диције и старих обичаја војвођанских села, а председнику Савета Месне заједнице Путинци, Бранку Мандићу,

уручила је скулптуру чуваркуће као симбола овог пројекта.

Програм је настављен у порти се-оске цркве Светог Архангела гаврила, где су чланови КУД „Бисер“ Путинци извели „Поступаоницу“, фолклорни приказ традиционалног војвођан-ског обичаја који се одржава када дете прохода.

У Путинцима је завршен пројекат „Чуваркућа” Фондације 021, а до сада изложба је била организована у Голу-бинцима, Купинову и Ривици, када су сремска села у питању. Централна све-чаност на којој ће кроз документарни филм бити представљени резултати пројекта, одржаће се 11. јуна у Култур-ној станици „Свилара” у Новом Саду.

С.Белотић

Среда, 3. јун 2020.32

Informacijena telefon:

063/ 510-420064/ 84-20-851

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica

www.poliklinikamadzic.rs info@poliklinikamadzic.rs

radnim danima od 9 do 20 Yasovasubotom od 8 do 14 Yasova

RADNO VREME

Kuzminska 13, Sremska Mitrovica022 614 400 062 505 458

INTERNA MEDICINAKARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJAUROLOGIJA

NEUROLOGIJAHIRURGIJA

022 614 400 065 920 20 11

RADIOLOGIJAUZ-4DKOLOR DOPLERGINEKOLOGIJAAKUŠERSTVOSTERILITETDERMATOVENEROLOGIJA

Сремскомитровачки Црвени крст и Завод за трансфизују крви ор-

ганизују редовне и ванредне акције добровољног давања крви. Једна од њих била је крајем маја у просторји Основне школе “Бошко Палковљевић Пинки”.

Неки од давалаца су на ову акцију дошли на и пре уговореног термина, а сви поручују да је то за њих, не само помоћ другима, већ и провера свог здравља. И увек се радо одазивају по-зивима, често и не чекају да дођу папи-ри, па се запуте сами да виде у трасфу-зију могу ли дати крв.

Драгољуб Теодосић, електричар је који низ година ради у иностранству, Сада је код куће у Лаћарку, дуже него обично због епиде-мије квируса који га је зауставио и натерао да са породицом буде дуже него иначе. Недавно је добио позив да се јави на посао, али пре пута хоће да учествује у акцији да-валаца крви.

- Драго ми је да по-могнем било коме. Сада сам овде због короне, спремам се да одем на терен, идем у Немачку, али пре него што одем дошао сам да дам крв – каже Теодосић,

иначе вишегодишњи да-валац крву.

Први пут ја крв дао 1986. године у војсци. Радио је дуго у Дрвном комбинату и тамо је био давалац па је до сада “на-купио” 67 давања. Сма-тра да је то хуманост. Још

од 2012. године Драгољуб је у “белом свету”, ради за једну словачку фирму свој посао, а власници га шаљу на те-рене у друге земље где су ангажовани.

Тако је био на раду у Финској, Русији, Шведској, Аустрији и Немачкој.

И Жарко Мачкић је први пут дао крв кад је био у војсци. Било је то пре 30 година. Кад је дошао из војске па-узирао је са давалаштвом, али је пре неколико година одлучио да поново даје крв.

- Разлог је прост - хоћу да помогнем другима – клаже Жарко Мачкић рад-ник “Митроса”.

Током маја у овој акцији је учест-вовао је још један Лаћарац - Ненад

Шеик. Младић од 28 година, радник “Модине”, ожењен и отац мушког де-тета, постао је давалац пре неколико година.

- Било је то пре три године. Имам урођену аномалију бубрега, провео сам 65 дана у болници и имао сам три операције. Пре друге операције из-губио сам доста крви и била ми је по-требна хитна трансфузија, тако да сам из прве руке осетио важност давања крви и та крв ми је спасила живот. По-сле изласка из болнице, решио сам да дајем крв кад год будем био у здрав-ственој могућности.

Ненад не заборавља осећај са првог давања крви, своје нервозе јер није знао да ли ћу проћи лекарски преглед. Кад је преглед код доктора прошао и када су му рекли да је здрав да може давати крви, био је презадовољан.

- Био сам прехлађен па сам ове годи-не само једном до сада дао крв, а жеља ми је да то буде четири пута годишње. Поручио бих онима који се још нису одлучили за хуману акцију да је “наше мало неком заиста је веома много – по-рука је Ненада Шеика. С.Ђаковић

Различитост је војвођанско богатство

Чуваркућа у Путинцима(Фото: Фондација 021)

Уручење скулптуре чуваркуће(Фото: Фондација 021)

Тихи хероји спашавају животе

Ненад Шеик

Жарко Мачкић

Акција добровољног давања крви

Драгољуб Теодосић