KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA DECE OD SEKSUALNOG NASILJA

307

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 11, br. 2. 307-324, 2012.

UDK: 343.85:343.541-053.2/.6ID: 191664908

Pregledni radNikola PETKOVI!1,2*Zoran PAVLOVI!*Jelena DIMITRIJEVI!**Univerzitet Privredna akademija Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad* Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju**

KRIVI!NOPRAVNA ZA"TITA DECE OD SEKSUALNOG NASILJA

(Predlozi de lege ferenda)

Krivično pravna zaštita dece od seksualnog nasilja predstavlja je-dan od najznačajnijih elemenata u borbi protiv ovog složenog vida kri-minaliteta. Dobro kreirani zakoni, doslednost u njihovoj primeni, evalu-acija efekata i e&kasnosti zakonom predviđenih mera, samo su neki od koraka, koje je potrebno načiniti ukoliko se očekuju pozitivni rezultati na putu suprostavljanja bilo kojoj vrsti kriminaliteta, pa samim tim i seksu-alnom nasilju. Osim toga, ako imamo u vidu posledice pokušanog i/ili iz-vršenog seksualnog nasilja po žrtvu, koje, ukoliko dospe do „očiju i ušiju“ javnosti pobuđuje snažne reakcije, jasno je zašto baš delovi relevantnih zakonodavstava, koji regulišu ovu materiju zavređuju posebnu pažnju naučne i stručne javnosti. Međutim, misija iznalaženja pravednih za-konodavnih rešenja nije nimalo jednostavna. U tom smislu, najbogatije iskustvo imaju Sjedinjene Američke Države, te ćemo upravo kroz kritičku analizu njihovih predloga i već usvojenih rešenja, ali i analizu pojedinih elemenata domaće regulative, pokušati da ukažemo na važnost, kao i složenost regulisanja krivično pravne zaštite dece od seksualnog nasilja.

Cilj rada je prikaz i kritička analiza izabranih predloga i postoje-ćih rešenja u sferi krivično pravne zaštite dece od seksualnog nasilja: zakona u SAD kojim se reguliše formiranje javnosti, dostupnog regi-

1 E-mail: [email protected] Student doktorskih studija Univerziteta u Beogradu - Fakulteta za speci-

jalnu edukaciju i rehabilitaciju


308

stra seksualnih delinkvenata („Megan’s law“), zakonskih re!enja koja predvi"aju hemijsku kastraciju „pedo#la“, kao i onih koja se odnose na pitanje utvr"ivanje starosne granice u maloletstvu kojom je odre"ena mogu$nost stupanja u konsenzualne seksulane odnose.

Klju!ne re!i: krivi%no pravna za!tita, deca, &rtve, seksualno nasilje, analiza

UVODNA RAZMATRANJA

Krivi!nopravna za"tita dece od seksualnog nasilja predstavlja vi-talni segment borbe protiv ovog vida kriminaliteta. Kreiranje zakona koji adekvatno prate slo#enu fenomenologiju seksualne zloupotrebe, kao i primerena kaznena politika, svakako mogu imati izuzetan po-tencijal u smanjivanju visoke stope viktimizacije najmla$ih. Ipak, oko zna!enja termina „dobar zakon“ i „primerena kaznena politika“ !ini se da danas u javnim raspravama ne nailazimo na jasan konsenzus. Tako i pored izmena i dopuna Krivi!nog zakonika (KZ) u Republici Srbiji iz 2009.godine, kao i prakse stro#eg sankcionisanja po!inilaca seksu-alnih delikata, sti!e se utisak da javnost i dalje pokazuje sna#no ne-zadovoljstvo u odnosu na ponu$ena zakonska re"enja, uz izra#avanje potrebe za novim, pa i radikalnijim pristupom (Petkovi% sa sar., 2010).

Po"tuju%i prethodne navode, mora se naglasti da ovaj vid krimi-naliteta po pravilu pobu$uje sna#ne emotivne, nekriti!ke reakcije, na osnovu kojih se u pomenutim raspravama !esto predla#u prili!no re-trogradni oblici dru"tvenog reagovanja. Dodatno, prate%i liniju popu-larizma, prema kojoj je ova tema poslednjih godina prili!no aktuelna, me$u predlaganim, pa i usvojenim re"enjima u KZ mo#emo prona%i i primere koji imaju pre svega socio-politi!ki karakter sa diskutabilnim i neuverljivim kriminolo"kim implikacijama.

Polaze%i od svega navedenog, autori ovog rada, pregledom relevan-tne literature, poku"a%e da daju kriti!ki osvrt na pojedina krivi!noprav-na re"enja za"tite dece od seksualnog nasilja, a koja su svoju primenu na"la u inostranim zakonodavstvima. Sam izbor predstavljenih modela vr"en je na osnovu opa#ene aktuelnosti datih tema u javnim raspra-vama tokom 2010. i 2011. godine u Srbiji, najave uvo$enja pojedinih modela za"tite u doma%a krivi!nopravna re"enja, kao i na osnovu oso-benosti koje dati koncepti nose u sistemu krivi!nopravne za"tite dece

Petkovi!, N. i dr: Krivi"nopravna za#tita dece od seksualnog nasilja (predlozi de lege ferenda)

309

zemalja u kojima su prvobitno primenjeni. Tako !e u prvom redu biti dat prikaz zakona u SAD kojima se reguli#e formiranje javnosti dostu-pnog registra seksualnih delinkvenata, odnosno kontroverzni Meganin zakon (Megan’s law). Pored ovoga, u radu !e biti elaborirana razli"ita za-konska re#enja koja predvi$aju hemijsku kastraciju „pedo%la“, kao ideje koja nailazi na sve vi#e pristalica i u srpskoj javnosti. Finalno, autori !e se posvetiti kritici inicijative za podizanje starosnih granica maloletni-ka kojima se inkrimini#e stupanje u konsenzualne seksualne odnose, a sa ciljem potpunije za#tite o#te!enog – maloletnika.

Registar seksualnih delinkvenata i informisanje javnosti u SAD - „Megan’s law“

– Oktobra 1989. godine D!ejkob Veterling (11), njegov brat Trevor (10) i drug Aron (11) vra"ali su se biciklima iz prodavnice u gradu Sveti Jozef u Minesoti. Na putu do ku"e presreo ih je maskirani mu#karac sa pi#toljem i naredio da bace bicikla u kanal, da predaju svoje baterijske lampe i da legnu na zemlju. Zatim ih je redom pi-tao za godi#te, a nakon #to su odgovorili, rekao je Trevoru i Aronu da tr$e u #umu i da se ne okre"u, ina$e "e ih upucatiti. Potr$ali su ka #umi, a nasilnik je uhvatio D!ejkoba za ruku. Kada su se ka-snije osvrnuli nikoga nije bilo vi#e na putu. D!ejkoba nikada nisu prona#li. Nakon svih neuspe#nih poku#aja roditelja i prijatelja da pretra!e teren, istraga je pokazala da je „ku"a na pola puta“ u Sve-tom Jozefu u tom periodu prihvatala seksualne delinkvente nakon otpusta iz zatvora, a o $emu nije bila obave#tena lokalna policija - (Jackob Wetterling Resource Center, 20113)

– Jula 1994. godine u gradu Hamiltonu, sedmogodi#nja Megan Kanka prihvatila je poziv svog kom#ije da vidi njegovo novo #tene. Kom#ija D!esi Timendekvas, bio je dva puta osu%ivani pedo&l. Si-lovao ju je, ubio i bacio telo u obli!nji park. Meganini roditelji nisu znali da osu%ivani seksualni delinkvent !ivi u ulici preko puta njih. – (Megan Nicole Kanka Foundation Inc., 20114)

3 Retrieved Sep 22, 2011. From http://www.jwrc.org/WhoWeAre/History/JacobsStory/tabid/108/Default.aspx

4 Retrieved Sep 23, 2011. From http://www.megannicolekankafoundation.org/mission.htm


310

Prikazani slu!ajevi seksualnog nasilja nad decom predstavljaju dobro poznate pri!e iz ameri!ke savremene istorije koje su uticale na uvo"enje zna!ajnih novina u krivi!ne zakone SAD devedesetih godina pro#log veka. I mada delikti ovog tipa svakako nisu bili nepoznanica do tada, ozbiljna medijska eksploatacija datih zlo!ina i izuzetan anga-$man roditelja $rtava, inicirao je odluku ameri!kog Kongresa kojom je 1994. godine nalo$eno da svih pedeset federalnih dr$ava formi-raju registar seksualnih delinkvenata, obuhvataju%i lica koja su data dela po!inili, kako prema odraslima, tako i prema deci. Dodaju%i na-vedenom i krivi!na dela neseksualne prirode, po!injena nad decom, poput kidnapovanja, formulisan je kona!no tzv. Vaterling akt (Jacob Wetterling Crimes Against Children and Sexually Violent O&ender Registration Act), a koji je nudio mogu%nost organima lokalne poli-cije da obaveste javnost o prisustvu seksualnog nasilnika ukoliko bi se to procenilo kao opravdano u cilju za#tite zajednice (Levenson & Cotter, 2005). Dve godine kasnije, nakon formiranja registra i ranije pomenutog ubistva sedmogodi#nje Megan, izvr#ene su izmene i do-pune Vaterling akta kojim se opciono informisanje javnosti zamenilo obavezom pru$anja informacija !lanovima lokalne zajednice u slu!aju da lice osu"eno za seksualne delikte $ivi u njihovoj blizini. Na taj na-!in formulisan je popularni Meganin zakon (Megan’s law) koji je i pet-naest godina kasnije predmet brojnih rasprava (Brannon et al., 2007).

Baziraju%i se na ideji da seksualni nasilnici pokazuju izuzetno vi-soku stopu recidivizma, „Megan’s law“ imao je za cilj da pre svega spre-!i nasilnike u ponovnom vr#enju zlo!ina, obezbe"uju%i mogu%nost ro-diteljima da primene adekvatne preventivne i protektivne strategije. (Edwards & Hensley, 2001; Gar'nkle, 2003). Zanimljivo je napome-nuti da pregledom najzna!ajnijih studija koje su se bavile ispitivanjem stavova javnosti u SAD prema datom zakonu u ve%ini „Megan’s Law“ je imao podr#ku od preko 70% ispitanika (Philips, 1998), dok je u istra$ivanju Levensona i saradnika (Levenson et al., 2007) !ak 73% ispitanika iznelo stav prema kome bi podr$ali objavljivanje podataka o seksualnim nasilnicima !ak i kada bi nau!ni dokazi o efektivnosti ovakve prakse potpuno izostali.

S obzirom da je „Megan’s law“ donet na federalnom nivou uz mo-gu%nost federalnih jedinica da donose razli!ita, konkretna zakonska re#enja, modeli obave#tavanja javnosti razlikovali su se me"u dr$ava-


311

ma SAD. Tako, pored objavljivanja informacija u novinama, #tampanja $ajera, obave#tavanja od vrata do vrata i grupnih sastanaka "lanova lo-kalne zajednice, zanimljiv primer predstavljen je u dr%avi Luizijani, koja je teret obave#tavanja javnosti stavila na samog nasilnika, uslovljavaju!i ga da se li"no predstavi svim osobama u odre&enom podru"ju, kao i da svoje li"ne podatke i o po"injenom krivi"nom delu objavi u lokalnim no-vinama u roku od trideset dana nakon dolaska u novo podru"je stano-vanja (Gar'nkle, 2003). Ipak, sa razvojem tehnologija i internet mre%e, postoje!e modele potisnuli su savremeniji. Konkretnije, posebno mesto u obave#tavanju javnosti danas zauzimaju sajtovi nacionalnih agencija, na kojima se uz odgovaraju!e mape podru"ja mogu prona!i prebavili#ta seksualnih delinkvenata, kao i podaci o krivi"nim delima koja su po"i-nili (California Department of Justice, 20115).

„(e Sex O)ender Tracking Program“, pri Ministarstvu pravde u dr%avi Kaliforniji, predvi&a da se podaci dostupni na internet-sajtovi-ma a%uriraju svakodnevno, a prema informacijama dobijenim od nad-le%nih policijskih slu%bi (California Department of Justice, 2011). No, iako je dana#nja tehnologija usavr#ena, mora se konstatovati da ova-kva praksa predstavlja prili"no obiman posao, s obzirom da je 2008. godine u SAD bilo registrovano oko 644 000 po"inilaca seksualnih de-likata (Levenson & Tewksbury, 2009), dok je samo u Kaliforniji 2011.godine registar sadr%ao preko 64 000 osu&enih lica (California Depar-tment of Justice, 2011). Sem navedenog, dodatni zahtevi a%uriranja registra seksualnih delinkventa de'nisani su samom prirodom po"i-njenog krivi"nog dela, odnosno posledi"nom klasi'kacijom nasilnika u tri prate!e kategorije. Tako lica koja su po"inila krivi"na dela prvog nivoa (prosto posedovanje de"ije pornogra'je, krivi"na dela koja se odnose na voajerizam i egzibicionizam, itd.) imaju obavezu da se pri-javljuju nadle%nim slu%bama jednom godi#nje uz trajanje registracije od minimum 15 godina. Lica koja su po"inila dela drugog nivoa ( pro-izvodnja i distribucija de"ije pornogra'je, seksualni kontakt sa malo-letnikom uzrasta 12-15 godina, prinuda maloletnika na prostituciju, itd.) registrovana su na period od 25 godina uz obavezu #estomese"-nog prijavljivanja, dok lica koja su izvr#ila dela najte%eg, tre!eg stepe-na (seksualni kontkat sa detetom mla&im od 12 godina, kidnapovanje ili zatvaranje maloletnika od strane lica koje nije roditelj, itd.) bivaju

5 Retrieved Sep 22, 2011. from http://oag.ca.gov/


312

do!ivotno registrovana uz obavezu tromese"nog prijavljivanja nadle!-nim slu!bama (U.S. Department of Justice, 2011).

Ne ulaze#i na ovom mestu dalje u tehni"ke detalje koji se ti"u registrovanja seksualnih delinkvenata i obave$tavanja javnosti, mora se napomenuti da iako data zakonska re$enja imaju zna"ajnu podr$ku javnosti u SAD, pitanja svrsishodnosti i efektivnosti ovakve krivi"no-pravne prakse do danas nisu na$la ozbiljniju empirijsku potvrdu. Za-pravo, kako to navodi Gar%nkle (Gar%nkle, 2003) sti"e se utisak da je „Megan’s law“ baziran pre svega na ose#anjima ga&enja, straha i mora-lizma, a vrlo malo na proverenim i validnim kriminolo$kim podacima. Upravo u tom kontekstu, moramo napomenuti i to da je dizajn pome-nutog zakona i prate#eg registra prevashodno motivisan idejom tzv.opasnog stranca (danger stranger) prema kojoj deci najve#a opasnost vreba od lica koja su detetu nepoznata, a koja !rtve tra!e u predator-skom maniru. Svakako, slu"ajevi brutalnih kidnapovanja dece i tragi"-nih, smrtnih ishoda zlostavljanja koji su dobili veliku medijsku pa!nju u SAD, uticali su na to da se fokus pomeri u ovom smeru. Ipak, prema navodima prethodno pomenutog autora mora se imati u vidu da samo 3% slu"ajeva seksualnog zlostavljanja i samo 6% slu"ajeva ubistava dece u SAD, po"ine lica koja su detetu nepoznata (Gar%nkle, 2003).

Ako napravimo malu digresiju i osvrnemo se na podatke Incest trauma centra (2011) kao organizacije koja u Republici Srbiji zaslu-!uje izuzetan kredibilitet kada je u pitanju tema seksualnog nasilja nad decom, moramo napomenuti da je u periodu 1994-2004. godine "ak 98.25% zlostavlja"a u Srbiji bilo poznato detetu, dok je u periodu 2004-2009. ovaj udeo iznosio i svih 100%.

Drugi zna"ajan podatak koji se mora razmotriti prilikom dono$e-nja suda o praksi obave$tavanja javosti o prisustvu „pedo%la“ u lokal-noj zajednici predstavljaju autori 'ram i Miloj (Schram&Milloy, 1995) koji isti"u da je "ak 63% novih slu"ajeva zlostavljanja po"injeno upra-vo u zajednicama u kojima je informisanje zastupljeno, impliciraju#i slabu efektivnost ove preventivne strategije. Sem toga, brojni autori poput Edvardsa i Hensleja (Edwards & Hensley, 2001) iznose zapa!a-nja da efekti Meganinog zakona, paradoksalno, umesto pove#avanja javne sigurnosti mogu ubrzavati ili inicirati recidivizam kod seksu-alnih delinkvenata. Tako povi$en strah, socijalna izolacija, ose#anje stida, odba"enosti, te niz negativnih afektivnih optere#enja, a koji se


313

javljaju kao posledica reakcija lokalne zajednice prema osu$enom licu, mogu zna"ajno oslabiti prosocijalne kapacitete seksualnih delinkve-nata usmeravaju!i ih ponovo ka zlo"inu.

Elaboriraju!i mogu!e posledice obave#tavanja lokalne zajednice o pristustvu seksualnih nasilnika, Edvards i Henslej (Edwards & Hen-sley, 2001) predstavljaju mo%da i najubedljiviji argument protiv pri-mene Meganinog zakona. Naime, vode!i se "injenicom da incestuozno zlostavljanje u najve!oj meri ostaje neprijavljeno nadle%nim slu%bama, pomenuti autori prime!uju da je u dr%avi Nju D%ersi sa po"etkom no-ti&kacije javnosti do#lo do zna"ajnog pada broja prijavljenih slu"ajeva. Me$utim, prema istim autorima, ovakvi podaci ne mogu se tuma"iti idejom da je sa praksom obave#tavanja opala prevalencija viktimizaci-je, ve! pre svega dodatnim strahom od posledi"nih negativnih uticaja datog zakona na same %rtve i njihove porodice.

Hemijska kastracija pedo!laPrate!i rezultate istra%ivanja stavova javnosti u Srbiji autora Pet-

kovi! sa sar. (2010), prema fenomenu seksualne zloupotrebe dece, a koje je obuhvatilo 804 ispitanika, mo%emo pratiti zanimljive podat-ke prema kojima 73% ispitanih laika podr%ava ideju primene mera hemijske kastracije nad onima koji seksualno zlostavljaju decu, dok ovakvu penalnu strategiju podr%ava 44,8% profesionalaca koji rade sa %rtvama ili po"iniocima seksualnog nasilja.

Vra!aju!i se ranije pomenutoj temi javnih rasprava u Srbiji koje se vode proteklih godina, predlozi uvo$enja hemijske kastracije „pe-do&la“ mogli su se "uti dosta "esto, a "ak i za govornicom Narodne sku#tine. Ipak, osim emotivno burnih reakcija kojima se zahtevalo radikalno ka%njavanje za ovaj vid zlo"ina, simboli"no ovapolo!eno u kastriranju, ozbiljne nau"ne rasprave o efektivnosti ove vrste penal-nih mera su uveliko izostale. U istom kontekstu vredi napomenuti da pregledom doma!e literature, osim usputnih pomena farmakoterapije u radu Popovi!a (2007) i kra!eg poglavlja o merama hemijske supresije seksualnog nagona u radu autora Petkovi! & 'or$evi! (2011), data tema ne nalazi ozbiljno mesto u stru"nim radovima doma!ih autora.

Nasuprot tome, hemijska kastracija predstavlja meru koja je ve! petnaest godina prisutna u krivi"nopravnoj praksi SAD i koja se pri-


314

menjuje prema velikom broju seksualnih delinkvenata. Naime, od sredine 90-ih godina pro!log veka, osam dr"ava u SAD (Kalifornija, Florida, D"ord"ija, Luisiana, Montana, Oregon, Teksas i Viskonsin) odobrile su primenu hemijske ili hiru!ke kastracije, predstavljaju#i ra-zli$ita zakonska re!enja (Norman-Eady, 2006). Tako dr"ava Kaliforni-ja od 1996. godine prva predvi%a mogu#nost suda da uslovi primenu�0HGUR[\SURJHVWHURQ�DFHWDWD�±�03$�LOL�QMHJRYRJ�KHPLMVNRJ�HNYLYDOHQ�WD��OLFX�NRMH�MH�SUYL�SXW�SRþLQLOR odgovaraju#i seksualni zlo$in nad de-tetom mla%im od 13 godina, a $ija #e aplikacija zapo$eti nedelju dana pre otpusta iz kaznene ustanove. No, dok je kod lica koja su po$inila prvi put zlo$in potreba za primenom hemijske kastracije ostavljena na procenu sudu, zakon Kalifornije predvi%a da #e se prema seksualnim povratnicima ova mera obavezno primeniti, naravno uz odgovaraju#u zatvorsku kaznu (California Penal Code, Section 645). Sli$nu praksu pokazuje i dr"ava Florida, odre%uju#i obavezu hemijske kastracije pre-ma povratnicima. Zanimljiv dodatak koji treba napomenuti jeste da zakon u Floridi predvi%a ekspertsku procenu osu%enog lica, nakon koje se u roku od 60 dana odre%uje da li je lice podobno za navedenu vrstu tretmana. U slu$aju da se podobnost potvrdi, aplikacija MPA se obavlja jednom nedeljno u nadle"nosti Odeljenja za korekcije (&e Flo-rida Department of Corrections) koje je du"no da obezbedi potrebne uslove za aplikaciju, te da prati izvr!enje mere. Po izricanju presude sud tako%e odre%uje i vreme trajanja mere, koje mo"e biti i do"ivotno. Ukoliko se pak u odre%enom vremenskom roku osu%eno lice ne pojavi, odnosno odbije medicinski tretman, po automatizmu, smatra#e se da je po$nilo krivi$no delo drugog stepena i kazni#e se kaznom zatvora do 15 godina, odnosno nov$anom kaznom u iznosu do 10.000 dolara ili sa obe navedene (O'cial Florida Statutes, section 794.0235, 2004).

Sumiraju#i navedena re!enja u krivi$nom zakonu Floride, Helm-Spalding (Helm-Spalding, 1998) isti$e nekoliko klju$nih manjkavosti na koje se mora obratiti posebna pa"nja. Tako u prvom redu nagla!ava da je dati zakon neprecizan po pitanju de(nisanja termina „ekspert“ kojim se ne precizira da li se radi o lekaru, psihologu ili psihijatru, a !to mo"e voditi zna$ajno razli$itoj praksi s obzirom na razli$itu (lo-zo(ju navedenih profesija prema primeni medikamenata u terapijske svrhe. Kona$no, prema istom autoru ostaje nedoumica !ta zna$i „po-dobnost osu%enog lica za primenu terapije“, te da li ovaj termin podra-


315

zumeva samo sposobnost da se $zi"ki podnese hormonska terapija, ili pak ne#to drugo.

Ostaju!i u istom kontekstu, mo%da najzanimljivija kritika iz pozi-cije prava odnosi se na "injenicu da mera hemijske kastracije, predstav-ljena u zakonu dr%ave Floride, otvara mogu!nost kr#enja Petog aman-dmana Ustava SAD, koja, "ini se zbog speci$"nog animoziteta prema po"iniocima ove vrste zlo"ina, jasno biva zanemarena. Naime, pravni institut bis de eadem re ne sit actio odnosno ne bis in idem, garanto-van i "lanom 4 stav 1 Protokola 7. Evropske konvencije o ljudskim pra-vima, koji je u ameri"kom zakonu de$nisan kao „&e Double Jeopardy Clause“ (USA v. Wilsson, 420 U.S. 332, 95 S. Ct.1013 1975.) garantuje da licu ne!e biti su'eno dva puta o istoj stvari, odnosno da za isto delo ne mo%e biti dva puta ka%njeno. Me'utim, kada je u pitanju mera he-mijske kastracije, zanimljivo je da prilikom probacije koja je uslovlje-na redovnom aplikacijom MPA, kr#enje probacionih uslova ne povla"i samo prekid probacije ve! i zasebnu novu kaznu. Tako, umesto da po na"elima prava, osu'enom licu sud ne mo%e da nametne kaznu ve!u od one koja je izre"ena prvobitnom presudom, zakon Floride prethod-no navedeno kr#enje probacije predstavlja kao zasebno krivi"no delo drugog stepena (O(cal Florida Statutes, section 794.0235, 2004).

Uprkos mogu!im konsekvencama, sti"e se utisak da slo%ena akro-batika zakonskih de$nicija i ne mora imati presudnu va%nost ukoliko bi se pokazalo da je data mera e$kasna, te da ostvaruje kona"ni cilj, odnosno da doprinosi za#titi dece od vikitimizacije. Me'utim, upravo u toj ravni postoje brojne nedoumice. Tako vode!i se klasi$kacijom seksualnih delinkvenata prema kojoj razlikujemo delinkvente koji a) ne prihvataju odgovornost za po"injeno delo, negiraju!i da su ga po-"inili ili da je dato delo kriminalno u svojoj biti, b) prihvataju da su izvr#ili odre'enu kriminalnu radnju, ali eksternalizuju odgovornost, c) "ine krivi"no delo iz neseksualnih motiva, obi"no vo'eni besom i d) prihvataju odgovornost i seksualne pobude dela, Guning (Gunning, 2000) isti"e da je primena MPA adekvatna samo u terapiji poslednje, "etvrte kategorije. Kona"no, ako uzmemo u obzir da je MPA neprime-njiv prema %enama koje su po"inile seksualno nasilje nad decom, re-zultati evaluacionih studija o efektivnosti hemijske kastracije dobijaju posebno na zna"aju.


316

Naravno, analiza datih evaluacionih istra!ivanja mora se jednako uzimati sa rezervom. Na!alost, "injenica da je cena hormonskog pre-parata Depo-Lupron, koji se koristi u SAD, oko 450 dolara (Hannah, 2002) na mese"nom nivou (a koji se nekada koristi i do!ivotno) po-stavlja pitanje pouzdanosti zaklju"aka studija koje su #nansirane od strane farmaceutskih kompanija.

U istom kontekstu, Stineford (Stinneford, 2006) tako nagla$a-va da ve%ina evaluacionih studija koje su se bavile pitanjima efekta mere hemijske kastracije osoba sa razli"itim para#lijama, uglavnom karakteri$u lo$e metodolo$ke pretpostavke, mali uzorak, nedostatak kontrole, kao i kratak period pra%enja. Tako razli"ita istra!ivanja pred-stavljaju prili"no heterogene rezultate prema kojima stopa recidiviz-ma nakon primene MPA ide od 0% do 83%, dok primera radi, rezultati programa obavezne hemijske kastracije dr!ave Oregon, ne pokazuju statisti"ki zna"ajnu razliku stope recidivizma izme&u grupe koja je podvrgnuta terapiji MPA i kontrolne grupe.

Ipak, mo!da najve%u dilemu, kada je u pitanju data mera, pred-stavlja "injenica da hemijska kastracija u su$tini ne predstavlja tera-pijski metod, odnosno da dugoro"no primena MPA ne doprinosi mo-di#kaciji devijanantnog seksualnog nagona, $to implicira mogu%nost da se po prestanku aplikacije, osu&ivani nasilnik ponovo vrati vr$enju krivi"nih dela, vo&en sada obnovljenim, devijantnim seksualnim ek-scitacijama (Petkovi% & 'or&evi%, 2011).

Mada se tema prava osoba koje su osu&ene za krivi"na dela koja uklju"uju seksualno nasilje nad decom, obi"no zanemaruju, mora se napomenuti da primena hormonskih preparata u suprimovanju sek-sualnog nagona ostvaruje izuzetne negativne zdravstvene efekte, koji postavljaju pitanje kr$enja i univerzalnih ljudskih prava osu&enih lica. Tako ranije pomenuti autor Stineford (Stinneford, 2006) navodi da dok se MPA kod !ena koristi kao kontraceptivno sredstvo u dozi do 150mg svaka tri meseca, primenjena doza kod seksualnih delinkvenata izno-si 8,3 do 43,3 puta vi$e, $to vodi ozbiljnim medicinskim promenama. Me&u brojnim posebno se navode gubitak ko$tane mase, pove%anje te-lesne te!ine na ra"un masnog tkiva, ginekomastija, dispepsija, mi$i%ni gr"evi, atro#ja testisa, dijabetes mellitus, kao i pulmonarna embolija.


317

Starosne granice kojima se inkrimini!e stupanje u seksualne odnose sa maloletnicima

Analiziraju!i sadr$aje javnih rasprava u Republici Srbiji na temu za#tite dece od seksualnog nasilja, me%u razli"itim inicijativama va$no mesto proteklih godina zauzimala je i inicijativa za podizanje zakon-ski inkriminisane starosne granice stupanja u seksualne odnose. Tako prema izve#tajima elektronskih medija projekat NVO Beosupport „Svi protiv seksualne eksploatacije dece i mladih“ uz podr#ku USAID-a i Instituta za odr$ive zajednice, promovi#e od 2002. godine ideju da se aktuelna granica inkriminacije od 14 godina, podigne na 16 godina starosti. Prate!i istu ravan izve#taja, zanimljivo je da je i pored toga #to je data inicijativa sa preko 30.000 potpisa podr#ke gra%ana do-bila proteklih godina i podr#ku od strane Ministarstva unutra#njih poslova, Ministarstva vera kao i Ministarstva za telekomunikacije i informati"ko dru#tvo, $eljene promene u Krivi"nom zakoniku su ja-sno izostale. Naime, prema aktuelnom KZ "lanom 180 de&nisano je krivi"no delo obljuba sa detetom koje predvi%a slede!e:

1) Ko izvr#i obljubu ili sa njom izjedna"eni "in sa detetom, ka-zni!e se zatvorom od tri do dvanest godina.

2) Ako je usled dela iz stava 1 ovog "lana nastupila te#ka telesna povreda deteta prema kojem je delo izvr#eno ili je delo izvr#e-no od strane vi#e lica ili je delo imalo za posledicu trudno!u, u"inilac !e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

3) Ako je used dela iz st.1 i 2 ovog "lana nastupila smrt deteta, u"inilac !e se kazniti zatvorom od najmanje deset godina

4) Ne!e se kazniti za delo iz stava 1 ovog "lana u"inilac, ako iz-me%u njega i deteta ne postoji zna"ajna razlika u njihovoj du-#evnoj i telesnoj zrelosti.

Tako, posmatrano u odnosu na zakonska re#enja pre pomenutih izmena i dopuna iz 2009. godine, "lan 180 nije pretrpeo izmene u kon-tekstu same kvali&kacije dela, ve! pre svega u dimenziji predvi%enih zatvorskih kazni, a #to danas nailazi na negativne reakcije javnosti.

Sumiraju!i prethodne navode na ovom mestu mora se napraviti mala digresija; naime prema Stojanovi!u (2006), nesporno je da deca kao lica koja nisu dostigla dovoljan stepen psiho&zi"ke razvijenosti moraju biti za#ti!ena od seksualne zloupotrebe. Me%utim, odre%iva-nje godina starosti kada se o"ekivani nivo razvijenosti dosti$e, pred-


318

stavlja prili!an problem s obzirom na individualne razlike i dinamiku sazrevanja. Upravo u tom kontekstu, prema navodima istog autora, zakonodavac je odredio !etrnaest godina kao prose!no starosno doba u kojem se posti"e biolo#ka, polna zrelost. Naravno, zagovornici pret-hodno pomenute javne inicijative me$u datim argumentima isti!u da navedeni uzrast i pored eventualne biolo#ke zrelosti ne prati i odgo-varaju%a psiholo#ka zrelost, te mogu%nost sagledavanja svih posledica stupanja u seksualne odnose. U tom smislu se, istina nekoherentno, navode i podaci da Srbija ima dosta visoku stopu seksualne zloupotre-be dece, kao i izrazito visok broj prekida maloletni!kih trudno%a, koji dosti"e pribli"no 7000 godi#nje6.

Me$utim, sti!e se utisak da dati argumenti vi#e odgovaraju tezi popularizma o kojoj je bilo re!i na po!etku rada, nego #to uistinu sta-ju u odbranu samog zahteva i potreba viktimologije. Tako na primer, podizanjem starosne granice na petnaest ili #esnaest godina, problem psiholo#ke zrelosti maloletnika za stupanje u seksualne odnose te#ko da %e biti re#en. &injenica da mladi u Srbiji nemaju adekvatno seksu-alno obrazovanje posledi!no kreira istovetnu sliku izme$u neupu%ene !etrnaestogodi#njakinje i (samo) dve godine starije, jednako neinfor-misane devoj!ice. Naravno, mora se imati u vidu da ova tema, prate%i navedenu trajektoriju argumenata, ozbiljno klizi van okvira krivi!no-pravnih rasprava, zadiru%i pre svega u pitanja pedagogije i socijalne psihologije. U istom kontekstu, jasno je da moramo praviti razliku iz-me$u moralnosti i pravnih normi, prema !emu sve #to je nemoralno ne mora automatski biti i okarakterisano kao krivi!no delo.

Vra%aju%i se analizi argumenata na kojima se bazira pomenuta inicijativa, mora se svakako ukazati i na ozbiljnu medijsku kampanju kojom se u javnosti „pedo'lija“ predstavlja kao socijalna devijacija koja je u ekspanziji u Srbiji. Tako kreiranjem pogre#ne slike koja javnost udaljava od incestuoznih formi zlostavljanja, kao najkriti!nijeg po-dru!ija seksualne zloupotrebe, medijska pa"nja se usmerava na pre-datorsku psihologiju zloupotrebe dece. Upravo u tom smeru, mora se naglasiti da brojni slu!ajevi koji su u medijima okarakterisani kao „pe-do'lija“, a koji zna!ajno uti!u na srpsku javnost, zapravo ne odgova-raju niti krivi!nim, niti medicinskim de'nicijama datog poreme%aja. Stoga valja napomenuti da prema DSM-IV-TR (APA, 1994) pedo'lija

6 Retrived, Sep. 19, 2011 from http://www.canbh.org/balkan-youth-and-health/documents/protocol%20za%20pra%enje%20indikatora.pdf


319

podrazumeva seksualnu orijentisanost prema deci uzrasta od trina-est godina ili mla$im, a da prema podacima Incest trauma centra7 po"etak seksualne zloupotrebe dece po"inje obi"no oko #este godine %ivota, #to svakako postavlja zahteve druga"ijeg usmeravanja nau"ne, ali i lai"ke pa%nje.

Naposletku, ako se osvrnemo na argument o izrazito visokom broju prekida maloletni"kih trudno!a, moramo postaviti pitanje da li su maloletni"ke trudno!e rezultat „manipulativnih“ seksualnih odnosa sa mnogo starijim partnerima, koji zloupotrebaljavaju ranije opisane psiholo#ke limite mladih, ili pak u ovoj statistici vidimo samo posledice seksualno neupu!ene mlade%i.

Osvrnuv#i se dodatno ka uporednoj analizi krivi"nopravne regu-lative zamalja regiona mora se naglasiti da KZ Republike Srbije ne po-kazuje zna"ajnija odstupanja. Tako je granica od "etrnaest godina za stupanje u seksualne odnose postavljena jednako i u zakonodavstvu Hrvatske, Crne Gore, Ma$arske, Bugarske pa i Italije, dok je u Sloveniji ova granica podignuta na petnaest godina, a u Makedoniji na #esna-est8. Me$utim, valja naglasiti da i pored "estih poziva da se kazneno zakonodavstvo pribli%i „stro%im“ zahtevima evropskih zakonodavsta-va, valja ukazati da je u &paniji pomenuta starosna granica odre$ena na samo trinaest godina (Codigo Penal, Capitulo II Bis, 2011).

Vra!aju!i se op#toj temi rada i ideji mogu!ih puteva krivi"noprav-ne za#tite dece i maloletnika od seksualne zloupotrebe, autori ovog rada svakako su saglasni da je opravdano delovati u smeru ve!e za#tite (mla$ih) maloletnika. Ipak, op#tim podizanjem starosne granice ko-jom se inkrimini#u seksualni odnosi dolazimo u situaciju u kojoj devet-naestogodi#nji mladi! mo%e biti procesuiran i okarakterisan u javnosti kao pedo'l ili zlostavlja", ukoliko je imao seksualne kontakte sa petna-estogodi#njom devoj"icom, #to se svakako nalazi neopravdanim.

Kao dodatnu digresiju, o ozbiljnosti implikacija ovako nedovljno senzitivnih predloga, na%alost mo%emo se uveriti i u procesuiranim krivi"nim predmetima tokom 2010. godine. Naime, prema sao#tenji-ma MUP-a RS u okviru policijske akcije „Armagedon“ uhap#en je dva-desettrogodi#nji mladi! koji je preko internet-mre%e preuzimao i skla-di#tio video-materijal na kome su prikazane pornografske predstave

7 Retrived, Sep. 19, 2011 from www.incesttraumacentar.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=123&Itemid=88&lang=sr

8 Retrived, Sep. 19, 2011 from http://www.avert.org/age-of-consent.htm


320

devoj!ica od oko petnaest godina. Ostaju"i nam nepoznato na osnovu kojih parametara je ve#ta!ena starosna dob zloupotrebljenih devoj!i-ca, mora se primetiti da pro#irivanjem protektivnog okvira u !lanu 185 KZ – Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog ma-terijala i iskori#"avanje maloletnog lica za pornogra$ju, sa perioda deteta (do !etrnaest godina starosti) na celokupno doba maloletstva (Tanjevi", 2010), dolazimo u neobi!nu situaciju u kojoj je dozvoljeno stupati u direktan seksualni odnos sa maloletnicima, ali ne i posma-trati pomenute pornografske materijale.

Sumiraju"i elaboriranu problematiku, jasno je da se temi za#ti-te maloletnika od seksualnog nasilja mora posvetiti dodatna pa%nja, posebno zato #to nekriti!nost predlaganih re#enja !esto mo%e nositi veoma ozbiljne probleme. U tom smeru ideja autora ovog rada je da se u cilju za#tite mla&ih maloletnika izvr#e zakonske izmene koje "e umesto op#teg podizanja starosne granice za stupanje u seksualne od-nose, ograni!iti starosnu diskrepanciju izme&u mla&eg maloletnog i punoletnog partnera. Ovakav pristup svakako nije potpuna novina u zakonodavstvu Republike Srbije s obzirom da ranije navedeni !lan 180 u stavu 4 predvi&a da "e nepostajanje zna!ajne razlike du#evne i telesne zrelosti biti osnov isklju!enja krivi!ne odgovornosti, a kada se govori o seksualnim odnosima sa detetom mla&im od !etrnaest godina (Stojanovi", 2006). Dodatno, kako bi se izbegla arbitrarnost procene pomenutih du#evnih i telesnih razlika, mogu"i modeli za#tite mogu biti de$nisani prema uzoru na tzv. Romeo i Julija zakone (Ro-meo and Juliet laws), a koji su 2007. godine stupili na snagu u ame-ri!kim dr%avama Konektikat, Florida, Indijana i Teksas, ograni!iv#i pomentu razliku na !etiri, odnosno maksimalnih pet godina (Texas Penal Code, Section 22.011(e), 2011).

Ovakav pristup krivi!nopravnoj za#titi dece od seksualnog nasi-lja podrazumevao bi, dakle, u na#em pravu niz promena. Prva bi bila stvaranje materijalnopravnih uslova, kroz promene u op#tem i poseb-nom delu Krivi!nog zakonika, po!ev#i od pomeranja limita u godinama, mo%da !ak i promene vrsta kazni, uz mogu"e pro#irenje kataloga po-stoje"ih mera bezbednosti kojima bi se osiguravale %rtve od nasilnika, posebno u vezi sa krivi!nim delom iz !lana 180 KZ-a - obljuba sa dete-tom jer kod ovih krivi!nih dela se mora raditi i preventivno. U krivi!no-procesnom smislu bi se trebalo ve" sada kod radnji dokazivanja za ova


321

krivi"na dela posebna pa$nja posvetiti utvr%ivanju zrelosti u svakom pojedinom slu"aju, kroz specijalisti"ka, multidisciplinarna ve#ta"enja, i to ne samo okrivljenog, ve! i o#te!enog deteta (Pavlovi!, 2010.)

ZAKLJU&AK

Navedeni i bli$e opisani predlozi, kao i ve! usvojeni zakonski mo-deli predstavljaju samo neka od mogu!ih re#enja koja egzistiraju u sfe-ri krivi"nopravne za#tite dece i maloletnika od seksualne zloupotrebe. Pojedina od njih su usmerena na tretman seksualnih prestupnika, kri-vi"nopravnu i #iru dru#tvenu reakciju, dok druga obuhvataju odnos seksualni prestupnik versus $rtva. Me%utim, bez obzira na to, nedvo-smisleno je da je krajnji cilj svih izlo$enih re#enja zapravo #to adekvat-nija za#tita dece-$rtava, kao izuzetno ranjive kategorije $rtava.

Svakako, imaju!i u vidu kompleksnost ove vrste kriminaliteta, kao i speci'"nosti izvr#ilaca i $rtava, mi#ljenja smo da je te#ko prona!i takav model za#tite koji !e istovremeno obezbediti adekvatnu za#titu $rtava i tretman izvr#ilaca ne povre%uju!i prava ni jednih, ni drugih. Ipak, smatramo da analize ove vrste, odnosno iskustva drugih zema-lja mogu biti od koristi pri nekim budu!im reformama doma!eg zako-nodavstva, a pre svega krivi"nog materijalnog i procesnog zakonodav-stva. Postoje!a re#enja nisu adekvatna. U tom smislu, doprinos una-pre%enju pravne za#tite dece i maloletnika od seksualne zloupotrebe ogleda!e se u daljoj analizi propisa koji ure%uju ovu oblast na me%una-rodnom, regionalnom i nacionalnom planu, uz davanje odgovaraju!ih kaznenopravnih i drugih predloga za pozitivno-pravne promene.

LITERATURA

1. American Psychiatric Associaton (1994). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (4th ed.).Washington. DC: American Psychiatric Associaton.

2. Brannon, Y.N., Levenson, J.S., Fortney, T. & Baker, J.N. (2007). Attitudes About Community Noti'cation : A Comparison of Sexual O(enders and the Non- O(ending Public, Sexual Abuse: A Journal of Reaserch and Treatment, 19 (4), 369-379.


322

3. California Penal Code, Section 645. (2011). LawTech Publishing Co.,Ltd.

4. Codigo Penal, Capitulo II Bis. (2011). Prospekt LLC, 23.5. Edwards, W. & Hansley, C. (2001). Contextualizing Sex

O!ender Management Legislation and Policy: Evaluating the Problem of Latent Consequences in Community Noti"cation Laws, International Journal of O!ender "erapy and Comparative Criminology, 45 (1), 83-101.

6. Gar"nkle, E. (2003). „Coming of Age in America: #e Misapplication of Sex-O!ender Registration and Community-Noti"cation Laws to Juveniles.“ California Law Review, 91 (1), 163-208.

7. Gunning, C.(2000). Chemical Castration of Sex O!enders, Retrieved, Sep. 22, 2011 from http://repository.unm.edu/bitstream/handle/1928/2925/CherylinnGunning.pdf?sequence=1

8. Hannah, J. (2002). Chemical castration becomes issue, Retrieved, Sep. 22, 2011 from http://www.enquirer.com/editions/2002/02/18/loc_chemical_castration.html

9. Krivični zakonik Republike Srbije (2009). Službeni glasnik RS, 72.

10. Levenson, J.S. & Cotter, L.P (2005). #e E!ect of Megan’s Law on Sex O!ender Reintegration, Journal of Contemporary Criminal Justice, 21 (1), 149-166.

11. Levenson, J. S., Brannon, Y., Fortney, T. & Baker, J. (2007). Public perceptions about sex o!enders and community protection policies, Analyses of Social Issues and Public Policy, 7 (1), 1–25.

12. Levenson, J.S. & Tewksbury, R. (2009). Collateral Damage: Family Members of Registered Sex O!enders, American Journal of Criminal Justice, 34 (1-2), 54-68.

13. Norman-Eady, S. (2006). Castration of Sex O!enders. Retrieved, Sep. 22, 2011 from http://.cga.ct.gov/2006/rpt/2006-R-0183.htm

14. O&cial Florida Statutes, section 794.0235. (2004). State of Florida.

Petković, N. i dr: Krivičnopravna zaštita dece od seksualnog nasilja (predlozi de lege ferenda)

323

15. Petković, N., Đorđević, M. & Baloš, V. (2010). Analiza stavova javnosti u Srbiji prema fenomenu seksualne zloupotrebe dece, Temida, 13 (4), 61-82.

16. Petković, N. & Đorđević, M. (2011). Prevencija seksualne zlo-upotrebe dece, Specijalna edukacija i rehabilitacija, 10 (1), 121-138.

17. Pavlović, Z. (2010). Veštačenje i njegove speci&čnosti u krivič-nom postupku, Poslovna ekonomija, 7 (2), 381-405.

18. Popović, M. (2007). Tretman počinitelja i žrtava seksualnog zlostavljanja, Engrami - časopis za kliničku psihijatriju, psihologiju i granične discipline, 29 (1-2), 45-52.

19. Phillips, D. M. (1998). Community noti"cation as viewed by Washington’s citizens. Olympia, WA: Washington State Institute for Public Policy, Retrived Sep. 20, 2011. from http://www.wa.gov/wsipp/crime/cprot.html.

20. Schram, D. & Milloy, C. D. (1995). Community noti"cation: A study of o#ender characteristics and recidivism. Olympia: Washington Institute for Public Policy.

21. Spalding, H. (1998). Florida’s 1997 Chemical Castration Law: A Return to the Dark Ages, Florida State University Law Review, Retrieved, Sep. 22, 2011 from http://www.law.fsu.edu/journals/ lawreview/frames/252/spalfram.html

22. Stinneford, J. (2006). Incapacitation through Maiming: Chemical Castration, the Eighth... and the Denial of Human Dignity, University of St. $omas Law Journal, U of St. $omas Legal Studies Research Paper No. 06-25.

23. Stojanović, Z. P. (2006). Komentar Krivičnog zakonika. Beo-grad: Službeni glasnik

24. Tanjević, N. (2010). „Krivičnopravna zaštita dece žrtava sek-sualnog nasilja u Srbiji“, Temida, 13, (4), 17-36.

25. Texas Penal Code, Section 22.011(e). (2011). West Publishing Co. U.S. Department of Justice, O)ce of Justice Programs (2011). Sex registration and noti"cation act supstantial implementation checklist – revised, Retrived Sep. 19, 2011. from http://www.ojp.usdoj.gov/smart/pdfs/checklist.pdf


324

LEGAL AND CRIMINAL LAW PROTECTION OF CHILDREN FROM SEXUAL VIOLENCE

(Proposals de lege ferenda)

Nikola Petkovi!*, Zoran Pavlovi!*, Jelena Dimitrijevi!**University Business Academy Law Faculty of Economics and Justice, Novi Sad*

University of Belgrade - Faculty of Special Education and Rehabilitation**

Summary

"e legal and criminal law protection of children from sexual violence is a major element of the combat against this complex form of crime. Well-designed laws, consistency in their implementation, evaluation of e#ects and e#ectiveness of the measures envisaged by the laws are only some steps that must be made if the positive results are expected in opposing any crime, and therefore to sexual violence. Moreover, if we consider the consequences of attempted and/or committed sexual violence for the victim, which, if they reach the public evoke strong reaction, it is clear why the parts of the relevant legislation that regulate this matter are worthy of special attention to scienti$c and professional public. However, the mission of $nding a fair legislative solution is not simple. In this sense, the United States of America have the richest experience, and we shall just try to point out the importance and complexity of the regulation of criminal law protection of children from sexual violence through critical analysis of their proposals and already adopted solutions, as well as through analysis of certain elements of domestic legislation.

"e aim of this study is review and critical analysis of selected proposals and existing solutions in the sphere of legal and criminal law protection of children from sexual violence: the U.S. law that regulates formation of the registry of sex o#enders which is available to the public („Megan’s law“), legal solutions that provide chemical castration of „pedophiles“, as well as those related to the question of establishing the age limit that determines possibility of entering into consensual sexual relations with a minor.

Key words: criminal-law protection, children, victims, sexual violence, analysis

Primljeno, 15. 11. 2011. Prihva!eno, 22. 3. 2012.

Documents

KRIVIČNOPRAVNA ZAŠTITA DECE OD SEKSUALNOG NASILJA