1. KRIMINOLOGIJA TERORIZMA

Niko nije uspeo da da tacnu definiciju ovog termina i kao rezultat razliciti ljudi daju razlicito znacenje terorizmu. Da stvar bude još gora, karakter samog terorizma promenio se tokom istorije. Dok se u jedno doba nasilna aktivnost mogla nazvati terorizmom, u nekom drugom periodu istorije ista aktivnost može se oceniti kao rat, oslobodilacka borba ili kriminal. Poslednjih godina u nekim formama terorizma religija je pocela da igra važćnu ulogu. Svrha ove glave je da predstavi razne metode za shvatanje terorizma i taktike kojom se teroristi koriste.

2. KONTEKST TERORIZMA

Terorizam dospeva u naše domova sa televizijskih ekrana, bombarduje nas iz novina i časopisa, a ponekad ulazi u naše živote i na mnogo direktniji način. Izgleda da se u ovakvo vreme ljudi mnogo ne bave definicijom terorizma. Oni sigurno osećaju strah kada vide nasilje. Ponekad izgleda da sam doga|aj definiše terorizam. Na primer, kada bomba uništi neki avion to se često naziva terorizmom, ali kada vojska obori civilni avion to se smatra nesrećnom greškom. Sjedinjene Države mogu da raketiraju neki objekat za koji sumnjaju da je teroristicka baza i da tvrde da na taj način brane nacionalne iterese. A opet, ako neka druga zemlja to isto učini u nekom drugom kraju sveta, Sjedinjene Države će je za to delo osuditi. Svaki put kad se pomene reč terorizam, dvostruki aršini i kontradikcije dovode do konfuzije.

Reč terorizam pokreće žestoke rasprave. Umesto da se usaglase i definišu terorizam, naučnici koji se bave društvenim naukama, kreatori politike, advokati i stručnjaci za bezbednost prepiru se oko značenja te reči. Poznati ekspert za terorizam sa Univerziteta Teksas u Dalasu, H.H.A.Kuper (Cooper) (1978, 2001.), izlaže ovaj problem na jednostavan način. On kaže: “Problem je u definiciji problema”. Mi se možemo složiti da je terorizam problem, ali se ne možemo složiti oko toga šta je terorizam.

Ima nekoliko razloga zbog kojih nastaje konfuzija. Prvo, terorizam je teško definisati zato što ta reč ima pežorativnu konotaciju. (Pežorativno znači nabijeno emocijama). Osoba kojoj se dodeljuje epitet TERORISTA, doživljava političku i društvenu degradaciju, a isto se to događa sa organizacijom koju su etiketirali kao terorističku grupu. Rutinski zločini dobijaju veću društvenu važnost kada se ocene kao terorizam, a politički pokreti mogu imati problema, ako se njihovi članovi označe kao teroristi. Do dalje konfuzije dolazi kada ljudi pomešaju termine strah (teror) i terorizam. Na primer, cilj vojske je da unese strah u srca neprijatelja; sistematsko unošenje straha postalo je osnovno oružje u sukobima tokom istorije. Neki ljudi tvrde da nema razlike između vojne sile i terorizma. Mnogi članovi antinuklearnog pokreta proširuju ovo mišljenje, tvrdeći da je spremnost da se upotrebi nuklearno oružje jedna od dodatnih delatnosti terorizma. Koristeći se istom logikom, neki ljudi tvrde da ulične bande i kriminalci terorišu svoje susede. Ako bismo sve što izaziva strah nazvali terorizmom, onda bi broj mogucih definicija postao neograničen. Jedan od glavnih razloga zbog kojih je teško definisati terorizam je to što se njegovo značenje menja sa društvenim i istorijskim kontekstom. Ovim ne želimo da kažemo da je “onaj koji je za nekog terorista za drugog borac za slobodu,” već da podvučemo da značenje terorizma varira. Promene značenja nastaju zbog činjenice da terorizam nije čvrst pojam. Kao i zločin, terorizam je određen društvom, a sa društvenim promenama menja se i njegovo značenje. Ovaj rad se bavi nekim uobičajenim definicijama terorizma. Te definicije vredi proučiti, ali je još važnije shvatiti da definicije terorizma nisu od velike pomoći. Čovek mora da razume kontekst neke definicije pre nego što upotrebi neki termin. Definicija terorizma se uvek menja uporedo sa društvenim i istorijskim prilikama, a rezultat toga je da terorizam postaje problem. Kao i Vrhovni sud, koji je postavio jednu definiciju pornografije, tako ni mi ne znamo kako da definišemo terorizam, ali ga prepoznajemo kada se dogodi. Izgleda da je H.H.A. Kuper zaista u pravu. Naš problem je u definiciji problema.

2.1 Nekoliko uobičajenih konteksta terorizma

Pre nego što se razmotrimo definiciju terorizma, biće nam od koristi da se pozabavimo značenjem reci terorizam u specifičnim okolnostima. Više će nam koristiti da navedemo kontekst terorizma, nego da pamtimo raznorazne definicije. U donjem tekstu navodimo neke kontekstualne činjenice koje treba uzeti u obzir.

Istorija Značenje terorizma vremenom se izmenilo. Skoro da nije moguće govoriti o terorizmu, a da se prvo ne pozabavimo istorijskim kontekstom terorističke borbe. Istorija terorizma veoma je važna, pa vas u daljem tekstu upoznajem sa istorijskim događajima svetske istorije.Moderni terorizam potiče od Francuske revolucije (1789.-1795). Upotrebljen je kao termin da opiše akcije francuske vlade. Do 1848. godine značenje ovog termina se promenilo, pa se upotrebljava da bi se opisali nasilni revolucionari, koji su se pobunili protiv vlade. Do kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka terorizam se koristio pri opisivanju nasilnih aktivnosti nekih grupa, u koje su spadale: radničke organizacije, anarhisti, nacionalne grupe koje se bune protiv stranih sila i ultranacionalističke političke organizacije.Posle Drugog svetskog rata (1939.-1945.) značenje se ponovo menja. U to vreme narodi su počeli da se dižu protiv dominacije Evrope u svetu i te nacionalisticke grupe smatrane su terorističkim grupama. Negde otprilike od 1964. godine do ranih osamdesetih, termin terorizam se pored nacionalističkih grupa, pripisivao i levičarskim grupama koje su se služile nasilnim metodima. Sredinom osamdesetih, značenje se ponovo promenilo. U Sjedinjenim Državama neke nasilničke aktivnosti pokreta mržnje nazivale su se terorizmom. Na međunarodnom planu, terorizm se posmatrao kao nacionalističko ratovanje unutar države. Teroriste su podržavali proskribovani režimi.U novom milenijumu definicije terorizma takođe se menjaju. Današnji terorizam odnosi se na velike grupe koje su nezavisne od države, na verske fanatike koji se služe nasiljem i nasilničke grupe koje terorišu druge boreći se za neki određeni cilj, recimo za očuvanje čovekove sredine. Važno je shvatiti da na definicije utiče istorijski kontekst terorizma.

Konflikt Značenje terorizma varira zavisno od različitih tipova rata. Za vreme konvencionalnog rata, armije koriste komandosku taktiku koja veoma liči na terorizam. Za vreme Građanskog rata u Americi, Federalna armija dala je poseban zadatak majoru Džonu Andersonu da uništi pruge Konfederacije. Armija konfederacije zarobila je Andersona i osudila ga za špijunažu, ali za Severnjake on je bio i ostao heroj. On nije nosio uniformu i nije se borio po važecim pravilima borbe. Armije za vreme rata redovno koriste takvu taktiku i nikad je ne definišu kao terorizam.

TERORIZAM U gerilskom ratu gerilci koriste terorističku taktiku u borbi protiv neprijatelja, a nekad terorišu i njihove pristalice da bi ih pokorili. U totalnom ratu vazduhoplovne snage ponekad bombarduju i uništavaju čitave gradove. Tako je Nemačko vazduhoplovstvo (Luftwaffe) razorilo Staljingrad 1942., a Britansko-američke vazduhoplovne snage uništile su Drezden 1945. godine. Ni jedna strana u tom ratu nije smatrala da vrši terorističku akciju. Mogli bismo tako da nabrajamo mnoge primere i iznosimo nebrojene kontradikcije ove vrste, ali je najvažnije da shvatite da se definicija terorizma menja prema vrsti sukoba. Verovatno će se termin terorizam koristiti za opisivanje nasilnih aktivnosti u periodu mira.

Politička moć Definicija terorizma zavisi od političke moći. Vlade mogu da uvećaju svoju političku moć ako svoje protivnike etiketiraju kao “teroriste”. Građani su izgleda spremni da prihvate zloupotrebu sile od strane vlade kada se ona vrši u okviru kampanje protiv terorizma. “Teroristi” ne uživaju iste humanitarne privilegije kao i “narod”. Nezakonita hapšenja, pa čak i mučenja i ubistva, postaju za javnost prihvatljivi metodi borbe protiv terorizma. Označavenje nekoga teroristom nekad može da ima smrtnosne posledice.

Represija Pojam represije veoma je blizak terminu moći. Neke vlade rutinski koriste terorizam da bi držale svoje građane pod vlašcu. Takva vrsta represije obično se primenjuje u zemljama sa političkom strukturom, u kojoj vođe održavaju svoju vlast uz pomoc tajne policije. Josif Staljin (1879.-1953.) vladao je Sovjetskim Savezom od 1924. do 1952. godine koristeći se terorom, a Sadam Husein vlada Irakom na sličan način. Latinska Amerika imala je nekoliko vladara koji su represijom održavali vlast, a mnogo puta u tome su im pomagale i Sjedinjene Države. Represija može javiti i van zvanične političke strukture. Takva vrsta represije naziva se ekstrajuridistička represija i izražava se kroz delovanje represivnih grupa, koje terorišu druge ljude terajući ih da se ponašaju na određen način. Politička represija je oblik terorizma, ali ljudi ovu vrstu nasilja retko nazivaju terorizmom.

Mediji Pri opisivanju političkog nasilja novinari i televizijski reporteri često upotrebljavaju termin terorizam. Međutim, ne postoji tačna odrednica po kojoj se definicija može primeniti. U mnogim prilikama novinari koriste ovaj termin da bi privukli pažnju čitalaca na svoj članak ili izveštaj. Reč terorizam, kako je koriste mediji, relativno je beznačajna.

Zločin Možda smatrate da kriminalci i teroristi pripadaju različitim tipovima nasilničkog ponašanja. Tako misle i neki analitičari, ali dilema i dalje postoji. Pre nekoliko godina Predsednička komisija za krivično pravo utvrdila je da je potrebno ispitati motiv krivičnog dela da bi se odredilo da li je neka akcija teroristička. (Nacionalni savetodavni odbor o Standardima i ciljevima Krivičnog prava, 1976.). Po tome se svaki zločin izvršen iz političkih motiva, smatra terorizmom. Ovaj prilaz stvarima je problematičan zbog toga što je zločin zločin, bez obzira kakav je njegov motiv. Svaki terorizam, osim u vreme sukoba ili za vreme represije neke vlade, sadrži i kriminalnu aktivnost. Čak i u Sjedinjenim Državama, Savezni biro za istraživanje (FBI), u svojim Uniformnim izveštajima o zločinima, ne stavlja veći deo političkih zločina u dosije pod naslovom terorizam.

Religija Religija u poslednje vreme igra značajniju ulogu u procesu terorizma. Ovo je glavna tema Glave 4, ali je važno znati da ekstremna religiozna verovanja pružaju kontekst za definisanje terorizma. Versko nasilje okuplja se oko tri ideje (Vajt, 2000.). Prema prvoj, neke verske grupe smatraju da one treba da pročiste svet za dolazak nove epohe. Ovaj pokret može se nazvati nasilnom eshatologijom. Druga grupa ljudi smatra da su oni izabrani i imaju pravo da uništavaju druge ljude u ime pravednosti. Ovakav stav može dovesti do nasilne netolerancije i verskog rata. Najzad, u treću grupu spadaju ljudi koji su tako obuzeti borbom za neki cilj, da stvaraju surogat religiju i preduzimaju nasilničke akcije u ime svojih verovanja. Ekološki teroristi predstavljaju primer ovog tipa pseudoreligioznog terorizma.

Specifične forme Ponekad se termin terorizam definiše u okviru specifičnog konteksta. Kasnije ćemo se u ovom radu detaljno pozabaviti problemom oružja za masovno uništenje, pod naslovom tehnološki terorizam. Druga specifična forma terorizma izražena je kroz kompjuterske napade, viruse, ili uništavanje informacijske infrastrukture. To je sajberterorizam. Najzad, narko organizacije često koriste terorističku taktiku, a neke terorističke organizacije prodaju drogu da bi finansirale svoj političke akcije. Neki analitičari koriste termin narkoterorizam kada govore o ovom tipu nasilja. Penzionisani stručnjak FBI za borbu protiv terorizma Vilijam Dajson (William Dyson) (2000, u štampi), ne razdvaja ove dve vrste terorizma. Po njemu su to samo dve vrste napada kojim se služe politički teroristi.

Promena konteksta

Da li se možete setiti nekih drugih kontekstualnih faktora koji utiču na definiciju terorizma? Lista je verovatno beskrajna. Bez obzira na to, dovoljno je biti svestan da se definicija terorizma menja sa političkim i društvenim kontekstom. Analitičar terorizma Aleks [mid (Alex Schmid) (1983.) tvrdi da će bez obzira kako definišemo terorizam, definicija uvek varirati zbog toga što se kontekst nasilne aktivnosti menja. Mi ne možemo da definišemo terorizam. Sa tom konstatacijom na umu, vreme je da pogledamo neke od najčescih definicija.

3. NEKOLIKO UOBIČAJENIH DEFINICIJA

U krivičnom pravu, kao i vojnom i bezbednosnom domenu, najrasprostranjenija definicija terorizma je prilično jednostavna, a postavili su je čuveni specijalista službe bezbednosti za borbu protiv terorizma Brajan Dženkins (Brian Jenkins) i vodeći stručnjak za istu materiju sa Univerziteta Džordžtaun, Volter Laker (Walter Laqueur). Oni su svaki za sebe definisali terorizam, ali su došli do vrlo sličnih zaključaka.Dženkins nudi definiciju koju je često koristio u svojim konsultacijama sa snagama bezbednosti. Za Dženkinsa (1984.) je terorizam upotreba ili pretnja upotrebom sile, usmerena na ostvarivanje političkih promena. U definiciji koja je vrlo slična Dženkinsovoj, Laker (1987. str. 72) kaže da je teorizam nezakonito korišćenje sile protiv nevinih ljudi u cilju postizanja političkog cilja. On dodaje da je uzaludno pokušavati da se napravi neka sadržajnija definicija od ove najjednostavnije, zbog toga što je tema tako kontroverzna. U fus noti, Laker tvrdi da bi se o terorizmu mogli napisati čitavi tomovi, ali da nam oni ne bi nimalo pomogli da bolje shvatimo ovu temu. U jednom svom kasnijem delu, Laker (1999. str 8-10) daje prednost jednostavnoj definiciji terorizma, uz jedinu tvrdnju da se značenja i definicije menjaju kroz istoriju.I Dženkins i Laker otvoreno priznaju da njihov jednostavan pristup ovoj materiji ima mnogo problema. Nijedna definicija ne ograničava

2

TERORIZAM problem, niti postoji razuman način da se jednostavna definicija primeni na specifične akte terorizma. Takođe, jednostavne definicije ne mogu da zadovolje akademske krugove, kreatore politike, niti naučnike iz društvene sfere. Kratko rečeno, jednostavnost ne rešava problem koji postavlja profesor Kuper.

Ipak, Laker kaže da treba prihvatiti jednostavnu definicju sa svim njenim problemima i slabostima, zbog toga što će terorizam uvek imati različito značenje za različite ljude. Imajuci to na umu, proučićemo stavove Lakera i Dženkinsa. Iz perspektive bezbednosti, Lakerovi zaključci imaju smisla: terorizam jeste oblik političkog ili kriminalnog nasilja, koji koristi vojnu taktiku delovanja strahom da bi došlo do promene ponašanja. Ovaj jednostavni prilaz ne rešava politički problem definicije, ali daje priliku članovima službe bezbednosti da krenu dalje od beskrajnih rasprava. Svi koji su u službi za borbu protiv terorizma pokušavaju da spreče kriminalne napade vojnog tipa, na nevine ljude u civilnim sredinama.Ali definicije terorizma ne zaustavljaju se na ovim pragmatičnim i jednostavnim objašnjenjima. Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Španija su još pre više od deset godina stavile terorizam van zakona, a Amerika razmatra ideju o jednoj zakonskoj definiciji (Mullendore i White, 1996.). Dobra strana zakonskih definicija je što one dozvoljavaju vladi da može da koristi određena kriminalna dela u borbi protiv terorizma. Van toga, one su beskorisne jer ne mogu da objasne ni društvenu ni političku stranu terorizma. Što je još gore, mogu se i zloupotrebiti. Nasilje nastaje kao posledica komplikovanih društvenih činilaca, koji sežu van uskih zakonskih ograničenja i spoljnopolitičkih restrikcija. Često do politickog nasilja dolazi za vreme borbe za legitimitet. Na primer, američki patrioti borili su se protiv Britanaca i pre nego što je vlada Sjedinjenih Država bila priznata.

Zakonska definicija takođe sadrži unutrašnje kontradikcije. U pravnim uputstvima Sjedinjenih Država, na primer, piše da neke grupacije mogu biti označene kao terorističke, dok druge koje vrše iste aktivnosti mogu biti označene kao legitimne revolucionarne snage. Osim toga, vlade u Latinskoj Americi, koje su u prijateljskim odnosima sa Sjedinjenim Državama, počinile su neke od najstrašnijih zverstava u istoriji sveta u ime borbe protiv terorizma. S druge strane, ironija je da neki latinoamerički revolucionari, koji se opiru represivnim režimima naših prijatelja, prihvataju prava izražena u američkoj Deklaraciji nezavisnosti i Ustavu, a mi ih ipak smatramo teroristima. Zakonske definicije obično su kratkovide.Marta Krenšo (Martha Crenshaw) (1983.) smatra da se terorizam ne može definisati ako se ne analizira sam akt terorizma, njegov cilj i šanse za uspeh. Prema ovom viđenju, borci za slobodu koriste legitimne vojne metode kada napadaju političke ciljeve. Njihove akcije postaju još legitimnije ako imaju neke šanse da pobede. Teroristi ne uspevaju da polože test legitimnosti u jednoj od tri kategorije: vojnim metodima, vojnim ciljevima i šansi da pobede.

Krenšova takođe ukazuje da nasilje za vreme revolucija ne treba brkati sa terorizmom. Za Krenšovu terorizam predstavlja društveno i politički neprihvatljivo nasilje upereno protiv nevinih ljudi da bi se postigao psihološki efekat. Zbog ovih analitičkih postavki, kojima jasno određuje terorizam, Krenšova se smatra vodećim stručnjakom za terorizam, iako dva problema i dalje ostaju nerazrešena. Svako ko poseduje političku moć da definiše “legitimnost” ima i moć da definiše terorizam. Osim toga, analitička definicija nije napredovala mnogo dalje od jednostavne definicije.Za vreme Reganove administracije (Reagan) (1981.-1989.) postalo je popularno definisati terorizam u okvirima nacionalne politike. Analitičari su ukazivali na terorističke države, koje su se služile terorizmom da bi napadale američke interese. Nil Livingston (Neil Livingstone) (Livingstone & Arnold, 1986, str.1-10) navodi pet sila koje su služile kao države-klijenti bivšeg Sovjetskog Saveza. Bivši premijer Izraela Benjamin Netanjahu (1986,) pozvao je zapad na oružje protiv terorističkih država. Ako prihvatimo tu logiku, rešićemo dileme sa definicijom terorizma. Teroristi su bili borci iz senke iz Libije, Sirije, Bugarske, Istočne Nemačke i Severne Koreje, pod komandom Biroa za državnu bezbednost bivšeg Sovjetskog Saveza, tj KGB-a.Međutim, definicija terorizma pod pokroviteljstvom države naišla je na probleme, čak i pre nego što se srušilo komunističko carstvo. Džejms Adams (James Adams) (1986.) detaljno pokazuje da terorističke grupe nisu i nikad nisu bile kontrolisane od strane država. Majkl Štol (Michael Stohl) (1988,) ima drugo objašnjenje. Neke terorističke države jesu davale logističku podršku i pokazivale naklonost prema terorističkim grupama, ali je njihov sveukupni uticaj bio beznačajan. Kada se Sovjetski Savez raspao, teorija o državnom terorizmu je poljuljana. Iako su neki teroristi, koji su se krili u Istočnoj Evropi, uhapšeni (Na primer, Istočni Nemci predali su novoj Saveznoj policiji Nemačke imena i adrese Frakcije Crvene armije), priroda terorizma promenila se krajem dvadesetog veka. Terorizam je suviše komplikovan i suviše značajan da bi se mogao kontrolisati od strane nacionalnih država.Edvard Herman (Edward Herman) (1983.) ima drugačiju definiciju terorizma i po njemu terorizam treba definisati u okvirima državne represije. Ističući korumpirane latino-američke vlade kao primer, Herman tvrdi da represivna politika dovodi do većeg siromaštva naroda nego bilo koja druga vrsta državnog terorizma. Majkl Štol (1988, ) je malo blaži i tvrdi da vlade često koriste terorizam da bi zadržale vlast. Volter Laker (1987, ) kaže da su ovakvi zaključci tačni i da bi bilo budalasto tvrditi da državna represija prouzrokuje manje patnji od modernog terorizma. Ipak, Laker tvrdi da je državna represija dugotrajan politički problem, koji je potpuno odvojen od modernog terorizma. Uvođenje te teme u diskusiju samo unosi konfuziju u naš predmet rasprave i vrlo malo doprinosi našem boljem razumevanju terorizma.

Prava ili tačna definicija terorizma jer je terorizam apstraktnan pojam, koji nije opipljiv. Samo jedna definicija apsolutno ne može da obuhvati sva moguca značenja tog termina. Ipak Šmid kaže da je izvestan broj elemenata zajednički za sve glavne definicije, a da većina definicija ima dve karakteristike: Nekoga terorišu, a značenje termina potiče od meta i žrtava terorizma.

Šmid takođe nudi mešovitu definiciju terorizma. Njegova empirijska analiza nalazi 22 zajednička elementa kod većine definicija i on razvija definiciju koja sadrži 13 od tih elemenata. Šmid vidi terorizam kao metod borbe u kojoj žrtve služe kao simbolične mete. Nasilni akteri mogu da stvore hronični osećaj straha upotrebom nasilja van okvira normalnog ponašanja. Na taj način dobija se auditorijum veći od neposrednih žrtava i dolazi do promene u javnim stavovima i akcijama.Neki naučnici veruju da je Šmid rešio dilemu definicije terorizma na taj način što je iskombinovao više definicija. Drugi smatraju da je on izbacio ono što je neobjašnjivo. U pokušaju da reše ovaj problem, većina analitičara svodi svoj rad na jednu od tri stvari. Sledeći ideje Krenšove i Tomasa Tortona (Thomas Thornton) (1964, ), neki naučnici tragaju za nezakonitim nasiljem umesto za političkom revolucijom. Drugi se priklanjaju Šmidu, na taj način što ili spajaju definicije ili koriste tuđe definicije. Najzad, neki ljudi u potpunosti ignorišu taj problem. Oni pričaju o terorizmu pretpostavljajuci da svi znaju na šta se misli.

3

TERORIZAM 4. TIPOLOGIZIRANJE TERORIZMA

Tipologija je sistem klasifikovanja, a ima isto toliko tipologija terorizma koliko i definicija. Me|utim, modeli, sistemi klasifikovanja i tipologije su alternativa definicijama, i imaju nekoliko prednosti. Prvo, oni mogu da prezentuju široku lepezu problema. Terorizam se sastoji od raznih aktivnosti, a ne samo od jedne određene akcije. Tipologija bolje obuhvata veći broj terorističkih aktivnosti nego većina definicija. Drugo, od opsega problema zavisi koji će nivo problema biti predstavljen. Terorizam može da se dogodi na lokalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou. Tipologija pomaže da se identifikuje koja vrsta terorizma treba da se ispituje. Treće, kada se utvrdi na kom je nivou terorizam, onda se može odrediti i tip uzvratne reakcije na terorističku akciju. Najzad, obrađujući uz pomoc tipologije tipove nasilja i društveno značenje raznih taktika, izbeći ćemo burne debate o značenju terorizma.Tipologije nisu panacea, i one ne rešavaju sve dileme oko definisanja terorizma. Prvo, proces terorizma se konstantno razvija i menja. Modeli, taksonomije i tipologije samo opisuju obrasce događaja. Oni su generalizacije koje opisuju krajnje nestabilna okruženja. Tipologije mogu da poboljšaju naše razumevanje terorizma, ali svaki teroristički incident mora se sagledati u okviru njegovih društvenih, istorijskih i političkih uslova.

4.1 Definicija terorizma

Druga slabost tipologija je u tome što mogu da iskrive realnosti. Pošto se napravi model, neki ljudi, a u njih spadaju i oni učeni, pokušavaju da u taj model ubace razne oblike terorizma. Oni čak i menjaju ono što vide samo da bi se to uklopilo u tipologiju. Ovo se specijalno dešavalo u vezi sa Latinskom Amerikom. Vlade, novinari, profesori i revolucionari razrađivali su ideološke tipologije za Latinsku Ameriku, a zatim izvrtali realnost da bi se uklopila sa njihovim politickim stavovima. Menjanje događaja da bi se uklopili u obrazac, može potpuno da izokrene realnost. Kada se to uradi, istraživači vide samo ono što žele da vide. Osim toga, tipologije skrivaju detalje. One proizvode obrasce, a ne specifičnosti, čak i kada se tačno primene.Piter Fleming (Peter Fleming), Majkl Štol i Aleks Šmid (1988, ) kritikuju upotrebu tipologija za opisivanje terorizma, tvrdeći da tipologije odražavaju pristrasnost istraživača. Tipologije takođe imaju tendenciju da porede varijabile, koje ne treba porediti kada su u pitanju različiti slučajevi. Po mišljenju istraživaca, da bi tipologije mogle da se primene, one moraju da objasne grupne političke motivacije, poreklo, obim akcije i predmet njenog interesovanja. Fleming, Štol i Šmid su u pravu, vi možete odbaciti tipologije, ali one ipak mogu doneti ograničenu korist. Iako ne rešavaju probleme u vezi sa definicijom terorizma, niti nude metod za istraživanje duboko uvreženih političkih i društvenih problema, tipologije mogu biti od koristi na jedan ograničen način, jer se pomoću njih može identifikovati neki bezbednosni problem. Neki istaknuti stručnjaci imaju ovaj isti pristup terorizmu.

5. NA PUTU KA TAKTIČKOM TIPOLOGIZIRANJU TERORIZMA

Iako ovo nije baš optimistička mišao, jedna prosta pretpostavka pomoćiće vam da shvatite terorizam. Ljudi žive u konstantnom stanju sukoba. Istina je da ne postoji ljudska organizacija u kojoj nema sukoba. Čak i u najmiroljubivijim zajednicama, organizacija društva se održava tako što grupa ljudi koja ima kontrolu, može da natera ljude da se pridruže organizaciji društva i da se povinuju njenim propisima. Ta prisila ima svoje granice, ali mogućnost da se ona vrši je realna. Zbog toga društvene organizacije nikada nisu zaista “u miru”, one su uvek “u ratu”. Opseg i nivo konflikta varira, ali je konflikt normativ.

5.1 Zvanicne definicije terorizma

Termin “terorizam” odnosi se na unapred smišljeno, politički motivisano nasilje koje se čini protiv neborbenih ciljeva od strane subnacionalnih grupa ili tajnih agenata, a koje obično imaju za cilj delovanje na određeni auditorijum. Termin “međunarodni terorizam” odnosi se na terorizam koji uključuje građane ili teritorije više zemalja. Termin “teroristička grupa” odnosi se na svaku grupu ljudi koja praktikuje međunarodni terorizam, ili koja pod sobom ima podgrupe koje praktikuju međunarodni terorizam.IZVOR: 1999. Obrasci terorizmaFBI: FBI definiše terorizam kao “nezakonitu upotrebu sile ili nasilja protiv ljudi ili imovine, sa ciljem da se zaplaši ili na nešto prisili neka vlada, civilno stanovništvo ili bilo koji segment vlade ili stanovništva, da bi se postigli neki politički ili društveni ciljevi”. FBI još opisuje terorizam ili kao domaći ili kao međunarodni, zavisno od porekla, baze i ciljeva terorističke organizacije koja je u pitanju.IZVOR: http://www.fbi.publish/terror/terrusa.htmlTim potpredsednika Sjedinjenih Država: Terorizam je nezakonita upotreba nasilja ili pretnja nasiljem protiv ljudi ili nečije imovine, da bi se postigli neki politički ili društveni ciljevi. Obično ima za cilj da zastraši ili prisili na nešto neku vladu, pojedince ili grupe ljudi, ili da izmeni njihovo ponašanje ili politiku.IZVOR: Tim potpredsednika Sjedinjenih Država, 1986.Ujedinjene nacije: TERORISTA je svaka osoba koja, delujući nezavisno od znanja neke zemlje, ili kao pojedinac, ili kao član grupe koja nije priznata kao zvanično telo ili deo neke nacije, postupa na taj način što uništava ili oštećuje imovinu civilnog stanovništva ili vlada, da bi postigao neki politički cilj. TERORIZAM je akt lišavanja života ili ranjavanja ili akt uništavanja ili oštećenja imovine civila ili vlade, bez jasne dozvole određenje vlade, od strane pojedinaca ili grupa ljudi koji samostalno deluju, ili vlada koje deluju iz vlastitih pobuda ili verovanja, da bi postigli neki politički cilj.IZVOR: http://www.inlink.com/-civitas/mun/res9596/terror.htmlMinistarstvo odbrane Sjedinjenih Država: Terorizam je nezakonita upotreba sile ili nasilja, ili pretnja silom ili nasiljem uperena protiv pojedinaca ili nečije imovine da bi se izvršila prisila ili zastrašivala vlada ili društvo, a u mnogim slučajevima da bi se postigao neki politički, verski ili ideološki cilj.IZVOR:http://www.periscope.usni.com/demo/terms/t0000282.htmlObaveštajna agencija Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država: Terorizam je unapred planirano političko nasilje koje se vrši protiv neborbenih ciljeva, a od strane subnacionalnih grupa ili tajnih državnih agenata, obično sa ciljem da se utiče na neki auditorijum.

4

TERORIZAM

5