1

K R I M I N O L O G I J K R I M I N O L O G I J AA

2

I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJEI POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE

1. POJAM KRIMINOLOGIJE1. POJAM KRIMINOLOGIJE Latinski crimen – zločin,Latinski crimen – zločin, Kriminologija je nauka koja izučava Kriminologija je nauka koja izučava

kriminalitet kao negativnu društvenu kriminalitet kao negativnu društvenu pojavu.pojavu.

U najopštijem smislu, kriminologija je U najopštijem smislu, kriminologija je nauka o zločinu.nauka o zločinu.

Francuski antropolog Francuski antropolog P. TopinardP. Topinard je prvi je prvi upotrebio reč “kriminologija” 1879. upotrebio reč “kriminologija” 1879. godine, u svom radu “Antropologija”.godine, u svom radu “Antropologija”.

Prvo delo pod nazivom kriminologija Prvo delo pod nazivom kriminologija objavio je objavio je R. GarofaloR. Garofalo 1884. god. 1884. god.

3

Definisanjem pojma kriminologije Definisanjem pojma kriminologije bavio se veliki broj autora.bavio se veliki broj autora.

Tradicionalan pojam zločin – u Tradicionalan pojam zločin – u savremenom značenju kriminalitet,savremenom značenju kriminalitet,

Kriminalitet je veoma stara društvena Kriminalitet je veoma stara društvena pojava,pojava,

Istorijski posmatrano, treba navesti:Istorijski posmatrano, treba navesti:

- - Hamurabijev zakonHamurabijev zakon (1800 g.p.n.e), (1800 g.p.n.e),

- - Zakoni ManuZakoni Manu (Indija, 1200 g.p.n.e), (Indija, 1200 g.p.n.e),

- - Zakon dvanaest tablicaZakon dvanaest tablica..

4

Ima onoliko koncepcija kriminologije, Ima onoliko koncepcija kriminologije, koliko i samih kriminologa.koliko i samih kriminologa.

Uži i širi pojam kriminologije,Uži i širi pojam kriminologije, a) Uži pojam kriminologijea) Uži pojam kriminologije Kriminologija je nauka koja se bavi Kriminologija je nauka koja se bavi

izučavanjem etiologije i izučavanjem etiologije i fenomenologije kriminaliteta, kao fenomenologije kriminaliteta, kao masovne i individualne pojave.masovne i individualne pojave.

To je nauka o deliktu i delinkventu.To je nauka o deliktu i delinkventu. Pristalice: Pristalice: Garofalo, Dirkem, Garofalo, Dirkem,

Lombrozo, PinatelLombrozo, Pinatel i dr. i dr.

5

b) Širi pojam kriminologije b) Širi pojam kriminologije (preovlađujući)(preovlađujući)

Pristalice ove koncepcije smatraju da Pristalice ove koncepcije smatraju da kriminologija, pored izučavanja kriminologija, pored izučavanja kriminaliteta u užem smislu:kriminaliteta u užem smislu:

- izučava i sve ostale oblike - izučava i sve ostale oblike prestupnog i devijantnog ponašanja,prestupnog i devijantnog ponašanja,

- zatim sistem državnih mera i - zatim sistem državnih mera i mehanizama za suzbijanje mehanizama za suzbijanje kriminaliteta, uključujući i kriminaliteta, uključujući i organizaciju i rad pravosudnih i organizaciju i rad pravosudnih i policijskih organa i ustanova za policijskih organa i ustanova za izvršenje krivičnih sankcija.izvršenje krivičnih sankcija.

6

Unutar ove koncepcije ima više Unutar ove koncepcije ima više shvatanja.shvatanja.

Pristalice ove koncepcije: Pristalice ove koncepcije: E. Ferri, E. Ferri, Grassberger, H. Gross, SeeligGrassberger, H. Gross, Seelig i dr. i dr.

2. PREDMET KRIMINOLOGIJE2. PREDMET KRIMINOLOGIJE Pretežna shvatanja mogu se svesti na Pretežna shvatanja mogu se svesti na

to da je predmet istraživanja to da je predmet istraživanja kriminologije delinkventna ličnost ili kriminologije delinkventna ličnost ili sam delikt, ili i jedno i drugo.sam delikt, ili i jedno i drugo.

Prva shvatanja o predmetu Prva shvatanja o predmetu kriminologije potiču od italijanskog kriminologije potiču od italijanskog kriminologa Lombroza, koji je smatrao kriminologa Lombroza, koji je smatrao da je osnovno pitanje zločinac a ne da je osnovno pitanje zločinac a ne njegovo delo. njegovo delo.

7

Drugo stanovište (sociološko i Drugo stanovište (sociološko i pravno) polazi od toga da je predmet pravno) polazi od toga da je predmet kriminologije zločin. kriminologije zločin.

Ovo shvatanje potiče od francuskog Ovo shvatanje potiče od francuskog sociologa Dirkema. sociologa Dirkema.

Pretežna kriminološka istraživanja Pretežna kriminološka istraživanja kreću se u dva pravca: posmatranje kreću se u dva pravca: posmatranje unutrašnjeg stanja ličnosti i unutrašnjeg stanja ličnosti i ispoljavanje slobodne ili prinudne ispoljavanje slobodne ili prinudne volje, uslovljene socijalnom okolinom.volje, uslovljene socijalnom okolinom.

Neki pristupi polaze od stanovišta da Neki pristupi polaze od stanovišta da susu

8

predmet izučavanja kriminologije predmet izučavanja kriminologije kriminološki faktori, odnosno postupci kriminološki faktori, odnosno postupci čoveka koji dovode do krivičnog dela.čoveka koji dovode do krivičnog dela.

Predstavnici ovih shvatanja: (Ferri, Predstavnici ovih shvatanja: (Ferri, Hurvit, Pinatel i dr.).Hurvit, Pinatel i dr.).

Neki autori polaze od stava da je Neki autori polaze od stava da je predmet kriminologije zločin, ali kao predmet kriminologije zločin, ali kao istorijska kategorija (Gabrijel Tarde i istorijska kategorija (Gabrijel Tarde i dr.).dr.).

Prema tome, Prema tome, predmet kriminologije u predmet kriminologije u najopštijem smislunajopštijem smislu jeste kriminalitet jeste kriminalitet kao individualni čin i društvena pojava, kao individualni čin i društvena pojava, njegovi uzroci i pojavni oblicinjegovi uzroci i pojavni oblici..

9

To podrazumeva da je predmet To podrazumeva da je predmet kriminologije:kriminologije:

a)a) s jedne strane – skup individualnih s jedne strane – skup individualnih pojava, što znači skup delikata koje je pojava, što znači skup delikata koje je počinio pojedinac, počinio pojedinac,

b)b) a s druge, i posebne negativne a s druge, i posebne negativne društvene pojave, zakonom zabranjene društvene pojave, zakonom zabranjene aktivnosti, kao skup individualnih aktivnosti, kao skup individualnih akata društvene nediscipline, akata društvene nediscipline, sankcionisane kao krivična dela.sankcionisane kao krivična dela.

Poseban predmet kriminologije je Poseban predmet kriminologije je ličnost delinkventa, njegova socijalna ličnost delinkventa, njegova socijalna obeležja, psihološka i biološka obeležja, psihološka i biološka struktura.struktura.

10

Garofalov principGarofalov princip: Nova : Nova kriminologija poznaje tri elementa: kriminologija poznaje tri elementa: zločin, zločinca i sredstva represije.zločin, zločinca i sredstva represije.

2.1. Pojam kriminaliteta2.1. Pojam kriminaliteta Kriminalitet je društvena pojava Kriminalitet je društvena pojava

vršenja k.d. od strane pojedinaca.vršenja k.d. od strane pojedinaca. Kriminalitet je pojedinačni akt i Kriminalitet je pojedinačni akt i

društveni fenomen. društveni fenomen.

a) Pravna definicijaa) Pravna definicija –postoji uže i –postoji uže i šire određenje pojma kriminalitet.šire određenje pojma kriminalitet.

11

Prema užem shvatanjuPrema užem shvatanju, to su samo , to su samo radnje koje predstavljaju k.dela.radnje koje predstavljaju k.dela.

Prema širemPrema širem, reč je o delima koja , reč je o delima koja obuhvataju sve protivpravne kažnjive obuhvataju sve protivpravne kažnjive radnje, dakle, pored krivičnih dela, radnje, dakle, pored krivičnih dela, prekršaje i prestupe. prekršaje i prestupe.

U krivičnopravnoj literaturi U krivičnopravnoj literaturi preovlađuje uži pristup, jer se smatra preovlađuje uži pristup, jer se smatra da ukoliko nešto nije k.d. – nije ni da ukoliko nešto nije k.d. – nije ni zločin, a to znači nije ni kriminal.zločin, a to znači nije ni kriminal.

12

b) Sociološka definicijab) Sociološka definicija – ovaj – ovaj pristup u definisanju kriminaliteta je pristup u definisanju kriminaliteta je širi, sadržajniji, jer ne posmatra samo širi, sadržajniji, jer ne posmatra samo delo, on izučava i učinioca, društvene delo, on izučava i učinioca, društvene uzroke, uslove i posledice uzroke, uslove i posledice kriminaliteta.kriminaliteta.

Prema tome, sociološka definicija Prema tome, sociološka definicija kriminalitet određuje kao društvene kriminalitet određuje kao društvene pojave kojima se ugrožavaju osnovne pojave kojima se ugrožavaju osnovne društvene vrednosti.društvene vrednosti.

c) Kriminološka definicijac) Kriminološka definicija – vezu – vezu između pravnih i socioloških između pravnih i socioloških tumačenja popunili su kriminolozi i tumačenja popunili su kriminolozi i kriminološka shvatanja kojakriminološka shvatanja koja

13

polaze od inkriminisanih dela i polaze od inkriminisanih dela i društvenih uslova.društvenih uslova.

Prema tome, Prema tome, kriminološke kriminološke definicije kriminalitetadefinicije kriminaliteta možemo možemo odrediti kompilacijom bitnih obeležja odrediti kompilacijom bitnih obeležja pravnog i sociološkog značenja, pravnog i sociološkog značenja, odnosno kao skup društvenih pojava odnosno kao skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne kojima se ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti, a koje su kao društvene vrednosti, a koje su kao takve sankcionisane krivičnim takve sankcionisane krivičnim pravom.pravom.

14

Bitna svojstva kriminalitetaBitna svojstva kriminaliteta:: a) skup individualnih pojava,a) skup individualnih pojava, b) pojava koja ima društveni karakter, b) pojava koja ima društveni karakter,

s obzirom na rasprostranjenost u s obzirom na rasprostranjenost u prostoru i vremenu,prostoru i vremenu,

c) negativna društvena pojava, jer se c) negativna društvena pojava, jer se njome krše neke norme i ugrožavaju njome krše neke norme i ugrožavaju vrednosti,vrednosti,

d) istorijska pojava, karakteristična za d) istorijska pojava, karakteristična za sve periode društva,sve periode društva,

e) univerzalna pojava svojstvena svim e) univerzalna pojava svojstvena svim društvima, koja ne poznaje granice.društvima, koja ne poznaje granice.

15

Prema tome, kriminalitet nije samo Prema tome, kriminalitet nije samo prost skup individualnih pojava, već prost skup individualnih pojava, već masovna i negativna društvena masovna i negativna društvena pojava, a zadatak kriminologije je da pojava, a zadatak kriminologije je da utvrdi njene uzroke, faktore uticaja, utvrdi njene uzroke, faktore uticaja, strukturu (ličnosti i dela) i zakonitosti.strukturu (ličnosti i dela) i zakonitosti.

3. PODELA KRIMINOLOGIJE3. PODELA KRIMINOLOGIJE Najčešća podela kriminologije: Najčešća podela kriminologije:

a) kriminalnu etiologija,a) kriminalnu etiologija,

b) kriminalnu fenomenologija ib) kriminalnu fenomenologija i

c) kriminalnu profilaksac) kriminalnu profilaksa..

16

a) Kriminalna etiologijaa) Kriminalna etiologija proučava proučava faktore i uzroke kriminaliteta, faktore i uzroke kriminaliteta, usmerenih prvenstveno ka ličnosti usmerenih prvenstveno ka ličnosti delinkventa,delinkventa,

b) Kriminalna fenomenologijab) Kriminalna fenomenologija se se bavi pojavnim oblicima kriminaliteta, bavi pojavnim oblicima kriminaliteta, tj. dinamikom, klasifikaciojom i tj. dinamikom, klasifikaciojom i strukturom delikata, kao njihovom strukturom delikata, kao njihovom rasprostranjenošću (kriminalna rasprostranjenošću (kriminalna geografija).geografija).

c) Kriminalna profilaksac) Kriminalna profilaksa odnosi se odnosi se na prevenciju i suzbijanje kriminaliteta.na prevenciju i suzbijanje kriminaliteta.

17

Postoji podela na:Postoji podela na:

a) opštu i a) opštu i

b) kliničku kriminologijub) kliničku kriminologiju.. Smatra se da ova podela potiče od Smatra se da ova podela potiče od

francuskog kriminologa Žana francuskog kriminologa Žana Pinatela.Pinatela.

Klinička kriminologija je prilično Klinička kriminologija je prilično rasprostranjena (Ćezare Lombrozo – rasprostranjena (Ćezare Lombrozo – italijanska antropološka škola).italijanska antropološka škola).

18

4. METODI KRIMINOLOGIJE4. METODI KRIMINOLOGIJE U proučavanju kriminaliteta U proučavanju kriminaliteta

kriminologija se koristi naučnim kriminologija se koristi naučnim metodima koje su zajedničke svim metodima koje su zajedničke svim društvenim naukama, s tim što ih društvenim naukama, s tim što ih ona prilagođava izučavanju svog ona prilagođava izučavanju svog predmeta, odnosno izučavanju predmeta, odnosno izučavanju kriminaliteta u svim njegovim kriminaliteta u svim njegovim pojavnim oblicima.pojavnim oblicima.

Međutim, kriminologija je izgradile Međutim, kriminologija je izgradile svoje vlastite metode:svoje vlastite metode:

19

a) Metoda izučavanja a) Metoda izučavanja individualnih slučajevaindividualnih slučajeva – sastoji se – sastoji se u proučavanju pojedinih slučajeva u proučavanju pojedinih slučajeva delinkventnog ponašanja i pojedinih delinkventnog ponašanja i pojedinih izvršilaca k.dela (“case metod”, “case izvršilaca k.dela (“case metod”, “case study”).study”).

Ova metoda obuhvata sve elemente Ova metoda obuhvata sve elemente proučavanja ličnosti delinkventa, tj. proučavanja ličnosti delinkventa, tj. sve strane u njegovom razvoju sve strane u njegovom razvoju (genetičko proučavanje), kao i (genetičko proučavanje), kao i objektivne i subjektivne okolnosti i objektivne i subjektivne okolnosti i uslove koji su omogućili izvršenje uslove koji su omogućili izvršenje njegove delinkventne radnje.njegove delinkventne radnje.

20

To ispitivanje treba da obuhvati To ispitivanje treba da obuhvati sociološke, psihološke, psihijatrijske i sociološke, psihološke, psihijatrijske i druge relevantne činjenice.druge relevantne činjenice.

U savremenoj kriminologiji iz ove U savremenoj kriminologiji iz ove metode razvila se posebna metode razvila se posebna klinička klinička metodametoda, koja se sastoji u primeni , koja se sastoji u primeni postupaka prema delinkventnom licu postupaka prema delinkventnom licu koji su analogni tretmanu na klinici.koji su analogni tretmanu na klinici.

Radi se o obliku individualnog Radi se o obliku individualnog ispitivanja ličnosti delinkventa koje ispitivanja ličnosti delinkventa koje se vrši kliničkim putem.se vrši kliničkim putem.

21

Klinička metoda se sastoji iz sledećih Klinička metoda se sastoji iz sledećih fazafaza::

a) medicinsko-psihološko i socijalno a) medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje,ispitivanje,

b) utvrđivanje kriminološke dijagnoze,b) utvrđivanje kriminološke dijagnoze,

c) davanje socijalne prognoze o budućem c) davanje socijalne prognoze o budućem ponašanju delinkventa iponašanju delinkventa i

d) davanje predloga za penološki tretman d) davanje predloga za penološki tretman učinioca.učinioca.

Klinička metoda ima za cilj otkrivanje i Klinička metoda ima za cilj otkrivanje i utvrđivanje uzročnih faktora koji deluju na utvrđivanje uzročnih faktora koji deluju na svaki pojedinačni slučaj različitim svaki pojedinačni slučaj različitim dinamizmom.dinamizmom.

22

Tehnike prikupljanja podataka o Tehnike prikupljanja podataka o kriminalitetukriminalitetu kao individualnoj kao individualnoj pojavi su različite i obuhvataju:pojavi su različite i obuhvataju:

a) razgovor,a) razgovor,

b) posmatranje,b) posmatranje,

c) psihološku analizu k.dela i načina c) psihološku analizu k.dela i načina njegovog izvršenja,njegovog izvršenja,

d) psihoanalizu ličnosti,d) psihoanalizu ličnosti,

e) analizu životnih uslova.e) analizu životnih uslova.

23

Upotrebom navedenih tehnika istraživanja Upotrebom navedenih tehnika istraživanja postiže se svestrano proučavanje ličnosti postiže se svestrano proučavanje ličnosti sa svih aspekata.sa svih aspekata.

Tako objedinjena i sintetička ocena ličnosti Tako objedinjena i sintetička ocena ličnosti koju su obavili stručnjaci iz raznih oblasti, koju su obavili stručnjaci iz raznih oblasti, naziva se naziva se kriminološka ekspertizakriminološka ekspertiza..

b) Metoda izučavanja kriminaliteta b) Metoda izučavanja kriminaliteta kao masovne pojavekao masovne pojave

Nakon proučavanja kriminaliteta kao Nakon proučavanja kriminaliteta kao pojedinačne pojave, sledi druga faza - pojedinačne pojave, sledi druga faza - proučavanje kriminaliteta kao masovne proučavanje kriminaliteta kao masovne pojave.pojave.

24

Ovo izučavanje kriminaliteta koristi Ovo izučavanje kriminaliteta koristi se prvenstveno za naučno-se prvenstveno za naučno-istraživački rad.istraživački rad.

Postupak izučavanja kriminaliteta Postupak izučavanja kriminaliteta kao masovne pojave ostvaruje se kao masovne pojave ostvaruje se kroz nekoliko faza: kroz nekoliko faza:

a)- određivanje predmeta i cilja a)- određivanje predmeta i cilja istraživanja,istraživanja,

b)- postavljanje hipoteza,b)- postavljanje hipoteza, c)- prikupljanje podataka,c)- prikupljanje podataka, d)- analiza i d)- analiza i e)- sinteza.e)- sinteza.

25

Najznačajnija faza u izučavanju Najznačajnija faza u izučavanju kriminaliteta jeste prikupljanje kriminaliteta jeste prikupljanje podataka.podataka.

U ovoj fazi primenjuju se različite U ovoj fazi primenjuju se različite tehnike istraživanja: tehnike istraživanja: posmatranjeposmatranje (npr. (npr. posmatranje maloletničke bande); posmatranje maloletničke bande); eksperimenteksperiment (posebno u procesu (posebno u procesu resocijalizacije); resocijalizacije); upoređivanje upoređivanje (upoređivanje različitih pojava) i (upoređivanje različitih pojava) i ispitivanjeispitivanje (intervjuisanje). (intervjuisanje).

Poslednja faza ispitivanja kriminaliteta Poslednja faza ispitivanja kriminaliteta jeste sređivanje podataka, njihova jeste sređivanje podataka, njihova analiza i izvlačenje zaključaka.analiza i izvlačenje zaključaka.

26

c) Statistički metodc) Statistički metod U proučavanju kriminaliteta kao U proučavanju kriminaliteta kao

masovne pojave koriste se različiti masovne pojave koriste se različiti statistički metodi.statistički metodi.

Njihovom primenom se predviđaju Njihovom primenom se predviđaju tendencije: tendencije:

a)a) opadanje; opadanje;

b) stagnacija i b) stagnacija i

c) porastc) porast pojedinih oblika i vrsta pojedinih oblika i vrsta delinkvencije u određenom periodu.delinkvencije u određenom periodu.

Statistička evidencija kriminaliteta Statistička evidencija kriminaliteta predstavlja zbir činjenica, odnosnopredstavlja zbir činjenica, odnosno

27

podataka o kriminalitetu koju vode podataka o kriminalitetu koju vode određeni državni organi.određeni državni organi.

Tu evidenciju vodeTu evidenciju vode::

a) organi unutrašnjih poslova,a) organi unutrašnjih poslova,

b) javna tužilaštva i b) javna tužilaštva i

c) sudovic) sudovi.. Znači postoji statistika kriminaliteta Znači postoji statistika kriminaliteta

organa unutrašnjih poslova, javnih organa unutrašnjih poslova, javnih tužilaštava i sudova.tužilaštava i sudova.

28

Statistika unutrašnjih poslovaStatistika unutrašnjih poslova sadrži podatke o svim podnesenim sadrži podatke o svim podnesenim prijavama i svim krivičnim delima za prijavama i svim krivičnim delima za koja se na bilo koji način sazna.koja se na bilo koji način sazna.

Statistika javnih tužilaštavaStatistika javnih tužilaštava sadrži podatke o svim krivičnim sadrži podatke o svim krivičnim delima za koja je pokrenut postupak.delima za koja je pokrenut postupak.

Sudska statistikaSudska statistika obuhvata sva obuhvata sva krivična dela čiji izvršioci su osuđeni.krivična dela čiji izvršioci su osuđeni.

Sudska statistika se uzima kao osnov Sudska statistika se uzima kao osnov praćenja kretanja kriminaliteta i za praćenja kretanja kriminaliteta i za kriminološka istraživanja.kriminološka istraživanja.

29

Nijedna od navedenih statistika Nijedna od navedenih statistika kriminaliteta nam ne daje apsolutno kriminaliteta nam ne daje apsolutno tačne i pouzdane podatke o broju tačne i pouzdane podatke o broju izvršenih k.d. i njihovih izvršilaca.izvršenih k.d. i njihovih izvršilaca.

Pored toga, jedan broj k.d. ostaje Pored toga, jedan broj k.d. ostaje nepoznat, jer je neevidentiran nepoznat, jer je neevidentiran (“tamna brojka kriminaliteta”).(“tamna brojka kriminaliteta”).

Tamna brojka se ne može tačno Tamna brojka se ne može tačno utvrditi, već se samo pretpostavlja.utvrditi, već se samo pretpostavlja.

30

5. ODNOS KRIMINOLOGIJE SA 5. ODNOS KRIMINOLOGIJE SA DRUGIM NAUKAMADRUGIM NAUKAMA

Kriminologija je multidisciplinarna Kriminologija je multidisciplinarna nauka i samim tim je granična i nauka i samim tim je granična i veoma oslonjena na neke druge veoma oslonjena na neke druge nauke i sa njima međusobno nauke i sa njima međusobno povezana i uslovljena.povezana i uslovljena.

Najtešnja vezaNajtešnja veza postoji sa: postoji sa:

a) krivičnim pravom,a) krivičnim pravom,

b) krivičnim procesnim pravom ib) krivičnim procesnim pravom i

c) krimininalistikomc) krimininalistikom..

31

Krivično pravoKrivično pravo Veza između krivičnog prava i Veza između krivičnog prava i

kriminologije je veoma bliska, a neki kriminologije je veoma bliska, a neki teoretičari (teoretičari (FeriFeri) smatraju da je krivično ) smatraju da je krivično pravo grana kriminologije.pravo grana kriminologije.

Ta povezanost potiče zbog toga što je Ta povezanost potiče zbog toga što je kriminologija usmerena ka proučavanju kriminologija usmerena ka proučavanju etioloških i fenomenoloških problema etioloških i fenomenoloških problema kriminaliteta, a krivično pravo na opšte kriminaliteta, a krivično pravo na opšte pravne institute krivičnog dela.pravne institute krivičnog dela.

Krivično pravo izučava sistem pozitivnih Krivično pravo izučava sistem pozitivnih pravnih propisa, a posebno one koji se pravnih propisa, a posebno one koji se odnose na krivična dela i sankcije.odnose na krivična dela i sankcije.

32

Prema tome, krivično pravo i Prema tome, krivično pravo i kriminologija su dve autonomne kriminologija su dve autonomne naučne discipline sa srodnim naučne discipline sa srodnim predmetom i ciljem izučavanja, koje su predmetom i ciljem izučavanja, koje su komplementarne, jer jedna drugu komplementarne, jer jedna drugu obogaćuju i dopunjuju.obogaćuju i dopunjuju.

Krivično procesno pravoKrivično procesno pravo Kao naučna disciplina bavi se Kao naučna disciplina bavi se

postupkom i procesnim subjektima postupkom i procesnim subjektima utvrđivanja postojanosti uslova da je utvrđivanja postojanosti uslova da je određeno delo izvršeno i izricanja određeno delo izvršeno i izricanja krivičnih sankcija za počinjeni delikt.krivičnih sankcija za počinjeni delikt.

33

Cilj krivičnog procesnog prava je da Cilj krivičnog procesnog prava je da se na propisani način utvrdi se na propisani način utvrdi postojanje krivičnog dela i postojanje krivičnog dela i odgovornost izvršioca, odnosno da se odgovornost izvršioca, odnosno da se izrekne odgovarajuća krivična izrekne odgovarajuća krivična sankcija.sankcija.

Veza između kriminologije i krivičnog Veza između kriminologije i krivičnog procesnog prava odnosi se na procesnog prava odnosi se na tretman učinilaca krivičnog dela, u tretman učinilaca krivičnog dela, u postupku utvrđivanja odgovornosti i postupku utvrđivanja odgovornosti i izricanja sankcija.izricanja sankcija.

34

KriminalistikaKriminalistika Ove dve naučne discipline su veoma Ove dve naučne discipline su veoma

uzajamno povezane.uzajamno povezane. Osnovni cilj kriminalistike je Osnovni cilj kriminalistike je

izučavanje naučnih metoda na izučavanje naučnih metoda na utvrđivanju materijalnih činjenica, utvrđivanju materijalnih činjenica, odnosno prikupljanja dokaza u vezi sa odnosno prikupljanja dokaza u vezi sa krivičnim delom i učiniocem.krivičnim delom i učiniocem.

Najtešnji odnos između ove dve Najtešnji odnos između ove dve naučne discipline postoji kod naučne discipline postoji kod proučavanja ličnosti delinkventa, gde proučavanja ličnosti delinkventa, gde su metodi proučavanja veoma slični ili su metodi proučavanja veoma slični ili identični.identični.

KriminalistikaKriminalistika

35

Kriminalna politikaKriminalna politika – ili politika – ili politika suzbijanja kriminalitetasuzbijanja kriminaliteta

U najopštijem smislu može se definisati U najopštijem smislu može se definisati kao ukupnost svih oblika društvene kao ukupnost svih oblika društvene reakcije na kriminalitet.reakcije na kriminalitet.

Ova naučna disciplina teško bi mogla Ova naučna disciplina teško bi mogla da egzistira bez njenog oslanjanja na da egzistira bez njenog oslanjanja na krivično pravo i kriminologiju.krivično pravo i kriminologiju.

Rezultati kriminoloških istraživanja Rezultati kriminoloških istraživanja predstavljaju polazište i osnov za predstavljaju polazište i osnov za ostvarivanje funkcije kriminalne ostvarivanje funkcije kriminalne politike.politike.

36

PenologijaPenologija To je nauka o načinu i efikasnosti To je nauka o načinu i efikasnosti

sistema izvršavanja kazni i drugih sistema izvršavanja kazni i drugih sankcija, sa aspekta njihovog uticaja sankcija, sa aspekta njihovog uticaja na resocijalizaciju ličnosti izvršilaca na resocijalizaciju ličnosti izvršilaca k.d. i suzbijanja kriminaliteta.k.d. i suzbijanja kriminaliteta.

Osnovna područja i pitanja penologije Osnovna područja i pitanja penologije jesu sistem i organizacija kazneno-jesu sistem i organizacija kazneno-popravnih ustanova , klasifikacija i popravnih ustanova , klasifikacija i razvrstavanje osuđenika, načini i razvrstavanje osuđenika, načini i uslovi izdržavanja kazni.uslovi izdržavanja kazni.

37

Posebno je značajna penološka Posebno je značajna penološka disciplina penološka andragogija koja se disciplina penološka andragogija koja se bavi pitanjima usavršavanja metoda, bavi pitanjima usavršavanja metoda, oblika i sredstava vaspitanja, oblika i sredstava vaspitanja, obrazovanja i prevaspitanja osuđenih obrazovanja i prevaspitanja osuđenih lica.lica.

ViktimologijaViktimologija To je grana kriminologije koja se bavi To je grana kriminologije koja se bavi

izučavanjem žrtava k.d. i odnosa žrtve i izučavanjem žrtava k.d. i odnosa žrtve i izvršilaca. izvršilaca.

Predmet izučavanja viktimologije je pre Predmet izučavanja viktimologije je pre svega ličnost žrtve k.d., njene bio-svega ličnost žrtve k.d., njene bio-psihičke karakteristike i socijalna psihičke karakteristike i socijalna obeležja.obeležja.

38

Socijalna patologijaSocijalna patologija To je mlada naučna disciplina čiji je To je mlada naučna disciplina čiji je

predmet izučavanja složen i odnosi se predmet izučavanja složen i odnosi se na kompleks ljudskih problema i na kompleks ljudskih problema i posebne strane čovekove posebne strane čovekove normalnosti i zdravlja.normalnosti i zdravlja.

U najširem smislu, to su problemi koji U najširem smislu, to su problemi koji se odnose na psihološke se odnose na psihološke karakteristike i biološke determinante karakteristike i biološke determinante ličnih i društvenih poremečaja koji se ličnih i društvenih poremečaja koji se mogu okarakterisati kao patologija.mogu okarakterisati kao patologija.

39

PedagogijaPedagogija U najopštijem smislu to je nauka o U najopštijem smislu to je nauka o

vaspitanju.vaspitanju. Ona se bavi, ne samo pozitivnim, već Ona se bavi, ne samo pozitivnim, već

i negativnim uticajem vaspitanja, koji, i negativnim uticajem vaspitanja, koji, kako se u kriminologiji pokazalo kako se u kriminologiji pokazalo znatno utiču na kriminalno ponašanje.znatno utiču na kriminalno ponašanje.

Zbog toga su rezultati njenih Zbog toga su rezultati njenih istraživanja veoma bitni sa aspekta istraživanja veoma bitni sa aspekta uticaja etioloških faktora na uticaja etioloških faktora na delinkvenciju.delinkvenciju.

40

PsihologijaPsihologija To je nauka koja se sistematski To je nauka koja se sistematski

proučava psihički život čoveka, baveći proučava psihički život čoveka, baveći se prvenstveno mentalnim sadržajima se prvenstveno mentalnim sadržajima i psihičkim procesima ličnosti.i psihičkim procesima ličnosti.

Kriminologija koristi znanja Kriminologija koristi znanja primenjenih disciplina psihologije, primenjenih disciplina psihologije, naročito iz aspekta uticaja ličnih naročito iz aspekta uticaja ličnih osobina i njihove povezanosti s osobina i njihove povezanosti s ponašanjem koje uslovljava ponašanjem koje uslovljava delinkvenciju.delinkvenciju.

41

PsihopatologijaPsihopatologija To je nauka o bolesnim duševnim To je nauka o bolesnim duševnim

pojavama, odnosno mentalnim pojavama, odnosno mentalnim poremećajima ličnosti.poremećajima ličnosti.

U kriminologiji zauzima značajno U kriminologiji zauzima značajno mesto u izučavanju određene mesto u izučavanju određene kategorije delinkvenata, jer među kategorije delinkvenata, jer među delinkventima postoji i određeni delinkventima postoji i određeni procenat onih koji su duševno bolesni procenat onih koji su duševno bolesni i poremećeni.i poremećeni.

42

SociologijaSociologija Kao opšta nauka o društvu, proučava Kao opšta nauka o društvu, proučava

strukturu i zakonitosti društvenih strukturu i zakonitosti društvenih odnosa i procesa.odnosa i procesa.

Njen predmet proučavanja su određeni Njen predmet proučavanja su određeni tipovi društvene zajednice, društvene tipovi društvene zajednice, društvene grupe, ustanove i organizacije i oblici grupe, ustanove i organizacije i oblici društvenog života ljudi.društvenog života ljudi.

Na osnovu socioloških učenja i metoda Na osnovu socioloških učenja i metoda razvile su se i mnogobrojne sociološke razvile su se i mnogobrojne sociološke teorije u kriminologiji.teorije u kriminologiji.

43

Od ostalih naučnih disciplina iz Od ostalih naučnih disciplina iz aspekta povezanosti sa aspekta povezanosti sa kriminologijom treba pomenuti još kriminologijom treba pomenuti još filozofiju, statistiku, psihijatriju i dr.filozofiju, statistiku, psihijatriju i dr.

II ISTORIJSKI RAZVOJ II ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINOLOŠKE MISLIKRIMINOLOŠKE MISLI

1. Antička misao o kriminalitetu1. Antička misao o kriminalitetu Kriminologija spada u red mlađih Kriminologija spada u red mlađih

naučnih disciplina, koja se razvila u naučnih disciplina, koja se razvila u samostalnu naučnu disciplinu samostalnu naučnu disciplinu početkom 19. veka.početkom 19. veka.

Međutim, misao o zločinu i zločincu Međutim, misao o zločinu i zločincu stari su koliko i samo društvo.stari su koliko i samo društvo.

44

SofistiSofisti su ovaj problem tretirali su ovaj problem tretirali izučavajući motive ljudskog ponašanja izučavajući motive ljudskog ponašanja uopšte, još u 5. veku p.n.e.uopšte, još u 5. veku p.n.e.

TeokratTeokrat je smatrao da su u ljudskom je smatrao da su u ljudskom ponašanju dominantna tri osnovna ponašanju dominantna tri osnovna motiva:motiva:

- zadovoljstvo,- zadovoljstvo, - bogaćenje i- bogaćenje i - čast.- čast. HipokratHipokrat – antički filozof i lekar, – antički filozof i lekar,

ustanovio je tipologiju ustanovio je tipologiju temperamenata, i danas aktuelnu u temperamenata, i danas aktuelnu u proučavanju endogenih faktora proučavanju endogenih faktora delinkvencijedelinkvencije..

45

Prva značajnija shvatanja srećemo u Prva značajnija shvatanja srećemo u antičkoj filozofskoj misli Aristotela i antičkoj filozofskoj misli Aristotela i Platona.Platona.

PlatonPlaton u svojim radovima, pre svega u svojim radovima, pre svega u u “Državi”“Državi” ukazuje na dve vrste ukazuje na dve vrste uzroka zločina: psihološke (unutrašnje) uzroka zločina: psihološke (unutrašnje) i fiziološke (spoljne).i fiziološke (spoljne).

On je u fiziološke uzroke ubrajao On je u fiziološke uzroke ubrajao fizičku konstituciju i biološku fizičku konstituciju i biološku degeneraciju.degeneraciju.

Po njemu, zločinac je osoba koja Po njemu, zločinac je osoba koja deluje pod uticajem strasti, motiva deluje pod uticajem strasti, motiva koristoljublja, iz neznanja, koristoljublja, iz neznanja, izvitoperenih seksualnih pobuda i izvitoperenih seksualnih pobuda i psihičkog neredapsihičkog nereda..

46

Takva ličnost u fiziološkom smislu je Takva ličnost u fiziološkom smislu je posebne fizičke konstitucije, kao posebne fizičke konstitucije, kao izraz biološke degeneracije.izraz biološke degeneracije.

Sve to ima za posledicu Sve to ima za posledicu nepopravljive krivce, rođene nepopravljive krivce, rođene zločince, i za njih je po njemu jedini zločince, i za njih je po njemu jedini lek – smrtna kazna.lek – smrtna kazna.

Smatrao je da svrha krivičnih zakona Smatrao je da svrha krivičnih zakona treba da bude više suzbijanje zločina treba da bude više suzbijanje zločina nego kažnjavanje krivca, da ima više nego kažnjavanje krivca, da ima više preventivni nego represivni smisao.preventivni nego represivni smisao.

47

Zalagao se za određene mere Zalagao se za određene mere kažnjavanja i lečenja zločinaca, kao i kažnjavanja i lečenja zločinaca, kao i za individualizaciju kazne.za individualizaciju kazne.

Po njegovom mišljenju postoje Po njegovom mišljenju postoje zločinci koji se mogu popraviti i oni zločinci koji se mogu popraviti i oni koji su za to nepodobni.koji su za to nepodobni.

AristotelAristotel zločincem smatra osobu zločincem smatra osobu koja izvršava delo jer je pokvarena ili koja izvršava delo jer je pokvarena ili je pod uticajem zločinačkih sklonosti je pod uticajem zločinačkih sklonosti ili navika.ili navika.

Zločnce je smatrao neprijateljima Zločnce je smatrao neprijateljima društva, koje je dužno da ih se društva, koje je dužno da ih se oslobodi ili da ih leči.oslobodi ili da ih leči.

48

2. Srednjovekovna misao2. Srednjovekovna misao U feudalizmu kriminalitet je shvatan U feudalizmu kriminalitet je shvatan

ka ka greh protiv božjih zapovesti i greh protiv božjih zapovesti i božanskog redabožanskog reda, a kazna kao božja , a kazna kao božja pravda.pravda.

U srednjem veku krivac se nije U srednjem veku krivac se nije smatrao razumnim bićem na koje smatrao razumnim bićem na koje utiču spoljni faktori, nego bićem u utiču spoljni faktori, nego bićem u koje je usađen zao duh.koje je usađen zao duh.

Glavni predstavnici ovih shvazanja Glavni predstavnici ovih shvazanja su: su: Augustin i Toma AkvinskiAugustin i Toma Akvinski..

49

Sv.AugustinSv.Augustin, kako je kasnije nazvan, u , kako je kasnije nazvan, u svom delu svom delu “O božjoj državi”“O božjoj državi” zastupao je zastupao je stav da kazna predstavlja otkuplivanje stav da kazna predstavlja otkuplivanje za izvršeno delo, a svrha kažnjavanja je za izvršeno delo, a svrha kažnjavanja je izazivanje kajanja kod izvršioca.izazivanje kajanja kod izvršioca.

Prema njegovom shvatanju, zločincem Prema njegovom shvatanju, zločincem dominira zao duh, a lek i obaveza Crkve dominira zao duh, a lek i obaveza Crkve je da ga popravi tako što će isterati je da ga popravi tako što će isterati đavola iz grešnika. đavola iz grešnika.

Toma AkvinskiToma Akvinski, predavač teologije u , predavač teologije u Napulju, u svojim delima “Zbornik Napulju, u svojim delima “Zbornik teologije” i dr., pored apsolutne pravde, teologije” i dr., pored apsolutne pravde,

50

uvidu kazne za najteže delikte povrede uvidu kazne za najteže delikte povrede božanskog reda, ističe i relativnu pravdu božanskog reda, ističe i relativnu pravdu koja štiti od drugih dela koja ugrožavaju koja štiti od drugih dela koja ugrožavaju ljudsko društvo, i kojom se uspostavlja ljudsko društvo, i kojom se uspostavlja društveni red.društveni red.

3. Humanistička i renesansna misao3. Humanistička i renesansna misao Doba humanizma i renesanse predstavlja Doba humanizma i renesanse predstavlja

raskid sa srednjevekovnim mističnim raskid sa srednjevekovnim mističnim shvatanjem o krivičnom delu kao povredi shvatanjem o krivičnom delu kao povredi božanskog reda i kazni čiji je jedini cilj božanskog reda i kazni čiji je jedini cilj ispaštanje i pomirenje sa bogom.ispaštanje i pomirenje sa bogom.

51

Renesansni pisci, među kojima se Renesansni pisci, među kojima se posebno isticao posebno isticao MakijaveliMakijaveli, ističu da , ističu da je zlo urođena pojava, da je vezano za je zlo urođena pojava, da je vezano za ljudsku prirodu koja je pesimistički ljudsku prirodu koja je pesimistički orjentisana.orjentisana.

Engleski naučnik Engleski naučnik Tomas MorTomas Mor ističe ističe društveni karakter kriminaliteta i društveni karakter kriminaliteta i predlaže ublažavanje sistema predlaže ublažavanje sistema kažnjavanja.kažnjavanja.

Po njemu, uzroci kriminaliteta leže u Po njemu, uzroci kriminaliteta leže u društvu, te je potrebno menjati društvu, te je potrebno menjati određene društvene uslove života.određene društvene uslove života.

52

Arapski istoričar Arapski istoričar Ibn HaldunIbn Haldun je je apostrofirao veći uticaj na ponašanje apostrofirao veći uticaj na ponašanje čoveka, običaja i navika od prirode i čoveka, običaja i navika od prirode i temperamenta.temperamenta.

Radikalan raskid sa srednjevekovnim Radikalan raskid sa srednjevekovnim shvatanjima izvršili su shvatanjima izvršili su Hugo Grocijus, Hugo Grocijus, Tomas Hobs i Džon Lok.Tomas Hobs i Džon Lok.

Francuski pravnik Francuski pravnik MonteskijeMonteskije, u svom , u svom delu “Duh Zakona”, izneo je teze o delu “Duh Zakona”, izneo je teze o uslovljenosti društvenih pojava, karaktera uslovljenosti društvenih pojava, karaktera čoveka i mentaliteta naroda, pa i čoveka i mentaliteta naroda, pa i kriminaliteta.kriminaliteta.

Zastupao je mišljenje da krivični zakoni, Zastupao je mišljenje da krivični zakoni,

53

ako žele biti efikasni, moraju biti ako žele biti efikasni, moraju biti prilagođeni vremenu, tradiciji, kulturi i prilagođeni vremenu, tradiciji, kulturi i društvenim prilikama sredine.društvenim prilikama sredine.

Interesantna su shvatanja švajcarca Interesantna su shvatanja švajcarca Žan Žan Žak RusoaŽak Rusoa, koji u svom delu “Društveni , koji u svom delu “Društveni ugovor” smatra da je čovek, po svojoj ugovor” smatra da je čovek, po svojoj prirodi, savršeno biće, ali da se kvari pod prirodi, savršeno biće, ali da se kvari pod uticajem društva, kada ono zapadne u uticajem društva, kada ono zapadne u ekonomsko i političko ropstvo.ekonomsko i političko ropstvo.

Francuski filozof Francuski filozof HolbahHolbah,, u svom delu u svom delu “Sistem prirode” izneo je stanovište da “Sistem prirode” izneo je stanovište da društvo koje je loše organizovano i kojim društvo koje je loše organizovano i kojim se loše upravlja, mora biti puno poročnih se loše upravlja, mora biti puno poročnih i lakomislenih građana, i lakomislenih građana,

54

robova, rasipnika, fanatika i robova, rasipnika, fanatika i razvratnika.razvratnika.

On je uverenja da je ljudsko On je uverenja da je ljudsko ponašanje posledica uslova u kojima ponašanje posledica uslova u kojima čovek živi, a ne njihove urođenosti.čovek živi, a ne njihove urođenosti.

III OSNOVNI KRIMINOLOŠKI III OSNOVNI KRIMINOLOŠKI PRAVCIPRAVCI

1. Klasična škola1. Klasična škola Klasična škola predstavlja prvo Klasična škola predstavlja prvo

sistematizovano teorijsko sistematizovano teorijsko razmišljanje o kriminalitetu.razmišljanje o kriminalitetu.

Ovaj kriminološki pravac nastao je Ovaj kriminološki pravac nastao je krajem 18. i početkom 19. veka.krajem 18. i početkom 19. veka.

55

Škola je nastala pod uticajem francuske Škola je nastala pod uticajem francuske revolucije kao reakcija na surove kaznene revolucije kao reakcija na surove kaznene sisteme i široka diskreciona ovlašćenja sisteme i široka diskreciona ovlašćenja vlasti u tom periodu u Evropi.vlasti u tom periodu u Evropi.

Prema osnovnim shvatanjima škole, Prema osnovnim shvatanjima škole, sloboda čoveka je najveća društvena sloboda čoveka je najveća društvena vrednost, a zločin je povreda etičkog reda i vrednost, a zločin je povreda etičkog reda i izraz slobodne volje čoveka.izraz slobodne volje čoveka.

Značajan doprinos klasične škole činiZnačajan doprinos klasične škole čini::

a) uvođenje principa zakonitosti i a) uvođenje principa zakonitosti i jednakosti u krivičnom pravu i jednakosti u krivičnom pravu i

b) principa individualizacijeb) principa individualizacije. .

56

Italijanski pravnik Italijanski pravnik Čezare BekarijaČezare Bekarija, , začetnik ove škole, u svom delu “O začetnik ove škole, u svom delu “O zločinu i kaznama” značajno je uticao zločinu i kaznama” značajno je uticao da se njegove ideje ugrade u:da se njegove ideje ugrade u:

- Krivični zakonik Francuske iz 1791.,- Krivični zakonik Francuske iz 1791., - Napoleonov krivični zakon iz 1813. i- Napoleonov krivični zakon iz 1813. i - Bavarski krivični zakon iz 1813., kao i- Bavarski krivični zakon iz 1813., kao i - Krivične zakone Srbije i Crne Gore.- Krivične zakone Srbije i Crne Gore. Prema njemu, zločin je prvenstveno Prema njemu, zločin je prvenstveno

izraz loših zakona, a ne posledica izraz loših zakona, a ne posledica vladanja loših ljudi, zbog čega zakoni vladanja loših ljudi, zbog čega zakoni treba da garantujutreba da garantuju

57

jednak tretman svih ljudi.jednak tretman svih ljudi. Nemački teoretičar Nemački teoretičar Anselm FojerbahAnselm Fojerbah, ,

u svojim delima, između ostalog, u svojim delima, između ostalog, definisao je i definisao je i teoriju generalne teoriju generalne prevencijeprevencije, sa tezom da je svrha , sa tezom da je svrha kažnjavanja sprečavanje potencijalnih kažnjavanja sprečavanje potencijalnih kriminalaca da ne čine prestupe.kriminalaca da ne čine prestupe.

Engleski filozof i pravnik Engleski filozof i pravnik Džeremi Džeremi BentamBentam isticao je da čoveka u isticao je da čoveka u devijantnom ponašanju vode težnje za devijantnom ponašanju vode težnje za isticanjem.isticanjem.

58

Najveća slabost klasične školeNajveća slabost klasične škole je: je: što je zanemarivala društvenu što je zanemarivala društvenu uslovljenost delinkvencije.uslovljenost delinkvencije.

Klasičnoj školi pripadaju Klasičnoj školi pripadaju značajne značajne zaslugezasluge za: za:

a) ukidanje inkvizitorskog postupka, a) ukidanje inkvizitorskog postupka,

b) ograničavanje smrtne kazne i b) ograničavanje smrtne kazne i

c) ukidanje telesnih kaznic) ukidanje telesnih kazni..

59

2. Anropološka škola2. Anropološka škola Antropološka škola javlja se sedamdesetih Antropološka škola javlja se sedamdesetih

godina 19. veka kao reakcija protiv godina 19. veka kao reakcija protiv formalizma klasične škole.formalizma klasične škole.

Teorijskim korenom ove škole smatra se Teorijskim korenom ove škole smatra se delo delo “Poreklo vrsta” Čarlsa Darvina“Poreklo vrsta” Čarlsa Darvina..

Iz darvinizma su nastala dva kriminološka Iz darvinizma su nastala dva kriminološka pravca – antropološki i pozitivistički.pravca – antropološki i pozitivistički.

Antropološku školu zasnovao je Antropološku školu zasnovao je Čezare Čezare LombrozoLombrozo,, s tezom da delinkvente s tezom da delinkvente karakterišu određena tipična konstituciona karakterišu određena tipična konstituciona obeležja degenerativnih karakteristika tela,obeležja degenerativnih karakteristika tela,

60

posebno lobanje i lica.posebno lobanje i lica. Prema Prema Lombrozovoj klasifikacijiLombrozovoj klasifikaciji, ,

razlikuju se kriminalni tipovi:razlikuju se kriminalni tipovi:

a) rođeni zločinci,a) rođeni zločinci,

b) zločinci iz strasti,b) zločinci iz strasti,

c) zločinci iz navike,c) zločinci iz navike,

d) slučajni zločinci id) slučajni zločinci i

e) duševno bolesni zločinci.e) duševno bolesni zločinci. Posebno se u antropološkoj školi Posebno se u antropološkoj školi

ističe:ističe:

tiptip tzv. konstitucionalnog kriminalcatzv. konstitucionalnog kriminalca..

61

Lombrozo je, koristeći statističke metode Lombrozo je, koristeći statističke metode i metode merenja, u svom delu dao i i metode merenja, u svom delu dao i detaljnu sliku – detaljnu sliku – tzv. zločinačkog tipatzv. zločinačkog tipa..

Takva slika odaje utisak delinkventa kao Takva slika odaje utisak delinkventa kao ljudskog degenerika, jednu vrstu fizičke i ljudskog degenerika, jednu vrstu fizičke i moralne nakaze.moralne nakaze.

Lombrozo je, radi potvrde svoje teorije Lombrozo je, radi potvrde svoje teorije “rođenog zločinca”,“rođenog zločinca”, kao lekar izvršio kao lekar izvršio veliki broj obdukcija i ispitao 383 lobanje veliki broj obdukcija i ispitao 383 lobanje mrtvih italijanskih zatvorenika i 5907 mrtvih italijanskih zatvorenika i 5907 živih prestupnika, ukazujući na njihove živih prestupnika, ukazujući na njihove anatomske, fiziološke i psihičke anatomske, fiziološke i psihičke anomalije.anomalije.

62

U anatomske karakteristike degenerativne U anatomske karakteristike degenerativne prirode ubrajao je sledeće karakteristike prirode ubrajao je sledeće karakteristike tela: nenormalno velika ili mala glava; tela: nenormalno velika ili mala glava; asimetrija lica; mali i zdepasti rast, asimetrija lica; mali i zdepasti rast, dugačke i klempave uši; nalik na šimpanzu; dugačke i klempave uši; nalik na šimpanzu; čudan izgled, udubljene i kose oči; malo i čudan izgled, udubljene i kose oči; malo i zakošeno čelo; velika vilica i jagodične zakošeno čelo; velika vilica i jagodične kosti; kriv, prćast i spljošten nos kod kosti; kriv, prćast i spljošten nos kod lopova, odnosno šiljat kod ubica; usne lopova, odnosno šiljat kod ubica; usne mesnate i otečene; brazde na obrazima, mesnate i otečene; brazde na obrazima, kakve imaju neke životinje; kratka ili kakve imaju neke životinje; kratka ili dugačka brada kao kod majmuna; defekti dugačka brada kao kod majmuna; defekti grudnog koša; inverzije genitalnih organa; grudnog koša; inverzije genitalnih organa; predugačke ruke i veći broj prstiju. predugačke ruke i veći broj prstiju.

63

U funkcionalno-fiziološke nenormalnosti U funkcionalno-fiziološke nenormalnosti ubrajao je: neosetljivost na bol; ubrajao je: neosetljivost na bol; daltonizam; oslabljeno čulo pipanja i sl.daltonizam; oslabljeno čulo pipanja i sl.

Lombrozo je došao do zaključka da Lombrozo je došao do zaključka da kriminalci imaju primitivniji tip moždane kriminalci imaju primitivniji tip moždane strukture, a samim tim i ponašanja.strukture, a samim tim i ponašanja.

Pod uticajem mnogobrojnih kritika tog Pod uticajem mnogobrojnih kritika tog vremena, Lombrozo je pored anatomskih vremena, Lombrozo je pored anatomskih karakteristika, u faktore delinkvencije karakteristika, u faktore delinkvencije počeo postepeno da uvodi i ekonomske i počeo postepeno da uvodi i ekonomske i socijalne, ali kao sporedne – sekundarne. socijalne, ali kao sporedne – sekundarne.

64

Lombrozova teorija je vremenom Lombrozova teorija je vremenom gubila na značaju, čemu je posebno gubila na značaju, čemu je posebno doprineo engleski lekar doprineo engleski lekar Čars Čars GoringGoring, koji je proveravajući , koji je proveravajući Lombrozovu tezu upoređivao hiljade Lombrozovu tezu upoređivao hiljade osuđenika i vojnika jedne britanske osuđenika i vojnika jedne britanske vojne jedinice i došao do zaključka da vojne jedinice i došao do zaključka da između te dve grupacije ne postoje između te dve grupacije ne postoje nikakve evidentne razlike.nikakve evidentne razlike.

Savremena shvatanja odbacuju Savremena shvatanja odbacuju antropološku školu i njene pristupe antropološku školu i njene pristupe kao nenaučne i jednostrane.kao nenaučne i jednostrane.

65

3. Italijanska pozitivistička škola3. Italijanska pozitivistička škola Posle klasične i kriminološke škole, to Posle klasične i kriminološke škole, to

je novi pravac u kriminologiji je novi pravac u kriminologiji orjentisan ka izučavanju pozitivnih orjentisan ka izučavanju pozitivnih činjenica vezanih za izvršioca k.d. činjenica vezanih za izvršioca k.d.

Za razliku od klasične škole, Za razliku od klasične škole, pozitivisti se okreću proučavanju pozitivisti se okreću proučavanju sveta oko sebe, tumačeći ljudsko sveta oko sebe, tumačeći ljudsko ponašanje determinacijama ponašanje determinacijama bioloških, psiholoških i socijalnih bioloških, psiholoških i socijalnih faktora.faktora.

66

Predstavnici ove škole su italijanski Predstavnici ove škole su italijanski pravnici pravnici Enriko Feri i Rafaele GarofaloEnriko Feri i Rafaele Garofalo..

Enriko FeriEnriko Feri u svojim razmatranjima u svojim razmatranjima polazi od izvesnih socijalnih uslova polazi od izvesnih socijalnih uslova sredine: porodica, škola, vaspitanje, uslovi sredine: porodica, škola, vaspitanje, uslovi života i rada, kao i od državnih oblika života i rada, kao i od državnih oblika institucionalnih organizovanja u suzbijanju institucionalnih organizovanja u suzbijanju kriminaliteta.kriminaliteta.

Uzroci delinkvencije su po njemu, Uzroci delinkvencije su po njemu, prvenstveno u prirodnim, odnosno fizičkim prvenstveno u prirodnim, odnosno fizičkim faktorima, kao i u porodičnim, društvenim faktorima, kao i u porodičnim, društvenim

67

i ekonomskim uslovima.i ekonomskim uslovima. Feri je insistirao na eksperimentalnoj Feri je insistirao na eksperimentalnoj

metodi u proučavanju ličnosti.metodi u proučavanju ličnosti. Feri kriminalce deli u dve grupeFeri kriminalce deli u dve grupe::

a) one kod kojih dominiraju a) one kod kojih dominiraju unutrašnji faktori,unutrašnji faktori,

b) one kod kojih preovlađuju socijalni b) one kod kojih preovlađuju socijalni uzroci.uzroci.

Prema njegovoj tipologiji razlikuje se Prema njegovoj tipologiji razlikuje se pet kategorija kriminalaca:pet kategorija kriminalaca:

68

a) duševno bolesni krivci,a) duševno bolesni krivci, b) rođeni krivci,b) rođeni krivci, c) krivci iz navike,c) krivci iz navike, d) krivci iz strasti,d) krivci iz strasti, e) slučajni krivci.e) slučajni krivci. Rafaele GarofaloRafaele Garofalo je u svom delu je u svom delu

“Kriminologija”“Kriminologija” ustanovio četiri tipa prestupnika:ustanovio četiri tipa prestupnika: a) tipični zločinci,a) tipični zločinci, b) plahoviti prestupnici, ubice,b) plahoviti prestupnici, ubice, c) nasilnici,c) nasilnici, d) pohotljivcid) pohotljivci

69

Prema Garofalu, spoljni uzroci Prema Garofalu, spoljni uzroci (tradicija, predrasude, loši primeri, (tradicija, predrasude, loši primeri, klima, alkoholna pića i sl.) imaju klima, alkoholna pića i sl.) imaju velikog uticaja.velikog uticaja.

Pozitivisti su takođe naišli na brojne Pozitivisti su takođe naišli na brojne kritike, ali su njihova shvatanja kritike, ali su njihova shvatanja duboko ukorenjena u teoriji.duboko ukorenjena u teoriji.

4. Sociološka škola4. Sociološka škola Ova škola daje akcenat prvenstveno Ova škola daje akcenat prvenstveno

na socijalne i druge društvene na socijalne i druge društvene činioce determinacije čoveka. činioce determinacije čoveka.

70

Nekoliko varijanti sociološke Nekoliko varijanti sociološke školeškole::

a) Francuska škola,a) Francuska škola,

b) Čikaška škola,b) Čikaška škola,

c) Austrijska enciklopedijska škola,c) Austrijska enciklopedijska škola,

d) Nemačka sociološka školad) Nemačka sociološka škola.. Francuska škola ili tzv. lionska Francuska škola ili tzv. lionska

školaškola, čiji je glavni predstavnik , čiji je glavni predstavnik Gabrijel TardeGabrijel Tarde, uvodi tezu kolektivne , uvodi tezu kolektivne krivice, tj. da društvo stvara i krivice, tj. da društvo stvara i priprema zločine.priprema zločine.

71

TardeTarde, kao profesor sudske medicine u , kao profesor sudske medicine u Lionu i jedan od Lombrozovih učenika, Lionu i jedan od Lombrozovih učenika, vremenom vremenom odbacuje teoriju o odbacuje teoriju o “rođenom zločincu”,“rođenom zločincu”, smatrajući da smatrajući da pored fizičkih i psihičkih predispozicija, pored fizičkih i psihičkih predispozicija, i socijalna sredina oblikuje ličnost, pa i i socijalna sredina oblikuje ličnost, pa i njegovo delinkventno ponašanje.njegovo delinkventno ponašanje.

Adolf PrinsAdolf Prins, profesor krivičnog prava , profesor krivičnog prava iz Brisela i jedan od osnivača ovog iz Brisela i jedan od osnivača ovog pravca, smatrao je da je kriminalitet pravca, smatrao je da je kriminalitet proizvod samog čovečanstva kao proizvod samog čovečanstva kao takvog.takvog.

72

Značaj ove škole je u tome što je Značaj ove škole je u tome što je ukazala na uticaj socijalnih faktora na ukazala na uticaj socijalnih faktora na psihičke procese, na individualno i psihičke procese, na individualno i grupno ponašanje ljudi.grupno ponašanje ljudi.

Čikaška školaČikaška škola, čiji predstavnici , čiji predstavnici polaze od shvatanja da je kriminalitet polaze od shvatanja da je kriminalitet produkt socijalnog okruženja, produkt socijalnog okruženja, posledica načina života u velikim posledica načina života u velikim gradovima, nedostatka i sloma gradovima, nedostatka i sloma društvene kontrole nad užim grupama društvene kontrole nad užim grupama migranata, sirotinje i maloletnika.migranata, sirotinje i maloletnika.

73

Austrijska enciklopedijska škola - Austrijska enciklopedijska škola - nastala je na temelju teorijskih nastala je na temelju teorijskih shvatanja profesora krivičnog prava iz shvatanja profesora krivičnog prava iz Beča Beča Hansa GrosaHansa Grosa..

Značaj Grosovih radova ogleda se u tri Značaj Grosovih radova ogleda se u tri pravca:pravca:

a) prvi put su odnos izvršenja i a) prvi put su odnos izvršenja i suzbijanja delikta, kao reakcije suzbijanja delikta, kao reakcije društva, shvaćeni kao jedinstvo u društva, shvaćeni kao jedinstvo u celini problema;celini problema;

b) u središte tog odnosa postavljen je b) u središte tog odnosa postavljen je čovek, kao psihička individua, a ne čovek, kao psihička individua, a ne zločinac;zločinac;

74

c) takav odnos delova i celine problema c) takav odnos delova i celine problema moraju razmatrati u tesnoj povezanosti moraju razmatrati u tesnoj povezanosti kriminologija, krivično pravo i kriminologija, krivično pravo i penologija.penologija.

Nemačka sociološka školaNemačka sociološka škola dovela je dovela je do približavanja i integracije stavova do približavanja i integracije stavova klasične škole i italijanskog pozitivizma klasične škole i italijanskog pozitivizma radi rešavanja osnovnih problema u radi rešavanja osnovnih problema u kriminologiji i krivičnom pravu.kriminologiji i krivičnom pravu.

Ova škola polazi od stanovišta da je Ova škola polazi od stanovišta da je suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta suzbijanje i sprečavanje kriminaliteta moguće samo utvrđivanjem uzroka.moguće samo utvrđivanjem uzroka.

75

Predstavnici ove škole su uzroke Predstavnici ove škole su uzroke svrstavali u dve grupe:svrstavali u dve grupe:

a) individualna svojstva delinkventa a) individualna svojstva delinkventa (nasledna i stečena),(nasledna i stečena),

b) fizičke, društvene, geografske i i b) fizičke, društvene, geografske i i ekonomske okolnosti i uslovi.ekonomske okolnosti i uslovi.

U vezi sa tim, kriminalitet dele na:U vezi sa tim, kriminalitet dele na:

a) akutni (uticaj spoljnih činioca) ia) akutni (uticaj spoljnih činioca) i

b) hronični (dominantan uticaj ličnih b) hronični (dominantan uticaj ličnih svojstava).svojstava).

76

Škola društvene odbraneŠkola društvene odbrane, kao , kao društveni pokret – nastala je posle društveni pokret – nastala je posle Drugog svetskog rata, koja je težila Drugog svetskog rata, koja je težila socijalizaciji i humanizaciji krivičnog socijalizaciji i humanizaciji krivičnog prava.prava.

Ideje pokreta začete su u Đenovi Ideje pokreta začete su u Đenovi 1945. godine, osnivanjem Centra za 1945. godine, osnivanjem Centra za izučavanje ideja društvene odbrane.izučavanje ideja društvene odbrane.

1949. g. Pokret je prerastao u 1949. g. Pokret je prerastao u Međunarodno udruženje društvene Međunarodno udruženje društvene odbrane.odbrane.

77

TEORIJSKE OSNOVE ETIOLOGIJE TEORIJSKE OSNOVE ETIOLOGIJE KRIMINALITETAKRIMINALITETA

II. . BIOLOŠKE TEORIJEBIOLOŠKE TEORIJE U pitanju su teorije koje svoju U pitanju su teorije koje svoju

zasnovanost temelje na mišljenjima zasnovanost temelje na mišljenjima da su biološke predispozicije osnovni da su biološke predispozicije osnovni kriminogeni faktori.kriminogeni faktori.

Tu se posebno ubrajaju: Tu se posebno ubrajaju: urođene, urođene, nasledne, organske, fiziološke i druge nasledne, organske, fiziološke i druge biološke funkcijebiološke funkcije koje uslovljavaju koje uslovljavaju delinkventno ponašanje pojedinih delinkventno ponašanje pojedinih lica.lica.

78

U biološke teorije spadajuU biološke teorije spadaju::

1. Frenološka teorija,1. Frenološka teorija,

2. Teorija nasleđa,2. Teorija nasleđa,

3. Biokonstitucionalna teorija i teorija 3. Biokonstitucionalna teorija i teorija sklonosti,sklonosti,

4. Hromozomska teorija,4. Hromozomska teorija,

5. Endokrinološka teorija i5. Endokrinološka teorija i

6. Rasna teorija6. Rasna teorija,,

79

1. Frenološka teorija1. Frenološka teorija Frenološke teze u kriminologiji Frenološke teze u kriminologiji

pojavile su se početkom 19 veka.pojavile su se početkom 19 veka. Predstavnici: bečki lekar Predstavnici: bečki lekar GalGal i švedski i švedski

teolog teolog LavaterLavater.. Ove teorije ističu Ove teorije ističu povezanost povezanost

delinkventnih sklonosti i moralnih delinkventnih sklonosti i moralnih osobina ličnosti s konstitucijom osobina ličnosti s konstitucijom lobanjelobanje..

Prema ovoj teoriji, suština karakternih Prema ovoj teoriji, suština karakternih osobina čoveka je u vezi s koštanom osobina čoveka je u vezi s koštanom konstitucijom, konstitucijom, oblikom i obimom oblikom i obimom glaveglave, koji se izražavaju po , koji se izražavaju po segmentima, kojihsegmentima, kojih

80

ima 26 po Galu, ili 35 po Lavateru.ima 26 po Galu, ili 35 po Lavateru. Segmentima se određuju “više” i “niže” Segmentima se određuju “više” i “niže”

sklonosti čoveka, zavisno od obima glave.sklonosti čoveka, zavisno od obima glave. Prema frenološkim shvatanjima, glava Prema frenološkim shvatanjima, glava

kod kriminalca je kruškastog oblika (širi kod kriminalca je kruškastog oblika (širi vilični od čeonog dela), dok je kod vilični od čeonog dela), dok je kod nedelinkvenata razvijeniji gornji deo nedelinkvenata razvijeniji gornji deo glave.glave.

Ova teorija je bila dugo vremena Ova teorija je bila dugo vremena popularna i priznata i u Evropi i u Americi.popularna i priznata i u Evropi i u Americi.

Tridesetih godina prošlog veka, ova Tridesetih godina prošlog veka, ova teorija je skoro u potpunosti osporena. teorija je skoro u potpunosti osporena.

81

2. Teorija nasleđa2. Teorija nasleđa Pitanje odnosa nasleđa i delinkventnosti Pitanje odnosa nasleđa i delinkventnosti

je klasično pitanje kriminologije, koje je klasično pitanje kriminologije, koje potiče još od Lombroza.potiče još od Lombroza.

Prema Prema LombrozuLombrozu, “rođeni zločinac” , “rođeni zločinac” potiče od degenerisane porodice kod potiče od degenerisane porodice kod čijih se članova javljaju slučajevi ludila, čijih se članova javljaju slučajevi ludila, gluvoće, sifilisa, epilepsije i alkoholizma.gluvoće, sifilisa, epilepsije i alkoholizma.

U predstavnike ove teorije spada U predstavnike ove teorije spada Enriko FeriEnriko Feri, koji kada govori o , koji kada govori o rođenom kriminalcu, bološkim faktorima rođenom kriminalcu, bološkim faktorima pridajepridaje

82

pridaje bitan značaj kod delinkvencije pridaje bitan značaj kod delinkvencije smatrajući da u ponašanju ličnosti smatrajući da u ponašanju ličnosti postoje nasledne sklonosti.postoje nasledne sklonosti.

Feri to objašnjava na praktičnom Feri to objašnjava na praktičnom primeru dvojice idiota, vaspitavanih primeru dvojice idiota, vaspitavanih pod istim uslovima, od kojih jedan pod istim uslovima, od kojih jedan reaguje na šalu ubistvom, a drugi ne.reaguje na šalu ubistvom, a drugi ne.

On to tumači time da je jedan od njih On to tumači time da je jedan od njih – ubica, pored idiotije ima i – ubica, pored idiotije ima i nasleđenu zločinačku sklonost, a nasleđenu zločinačku sklonost, a drugi nema.drugi nema.

83

Od svih oblika nasleđa (materijalno, Od svih oblika nasleđa (materijalno, duhovno i genetsko), za kriminologiju je duhovno i genetsko), za kriminologiju je najbitnije najbitnije genetskogenetsko, ono koje se ispoljava , ono koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u biološkim karakteristikama definisanim u u hromozomima, genimahromozomima, genima ii dezoksiribonukleinskom kiselinom – dezoksiribonukleinskom kiselinom – DNKDNK..

Na osnovu genetičkih učenja Na osnovu genetičkih učenja izdiferenciran je izdiferenciran je tzv. Atavistički tip tzv. Atavistički tip delinkventadelinkventa..

Kriminolozi su u drugoj polovini 19 veka Kriminolozi su u drugoj polovini 19 veka teoriju nasleđa priznavali kao validnu, teoriju nasleđa priznavali kao validnu, mada je savremenim shvatanjima dosta mada je savremenim shvatanjima dosta osporena.osporena.

84

Pod uticajem teorija o nasleđu Pod uticajem teorija o nasleđu razvijena je i posebna disciplina u razvijena je i posebna disciplina u okviru penologije, okviru penologije, tzv. Eugenikatzv. Eugenika, čiji , čiji je cilj bio sprečavanje reprodukcije u je cilj bio sprečavanje reprodukcije u okviru populacije kaja ima genetske okviru populacije kaja ima genetske delinkventne dispozicije, putem delinkventne dispozicije, putem sterilizacije.sterilizacije.

Genetička shvatanjaGenetička shvatanja tumače da je tumače da je kriminalno ponašanje urođena i kriminalno ponašanje urođena i nasledna pojava, što je dokazano kroz nasledna pojava, što je dokazano kroz dve vrste studija: proučavanjem: dve vrste studija: proučavanjem: a) tzv. a) tzv. kriminalnih porodica i b) blizanaca.kriminalnih porodica i b) blizanaca.

85

3. Biokonstitucionalna teorija i 3. Biokonstitucionalna teorija i teorija sklonostiteorija sklonosti

Ova teorija proistekla je iz Ova teorija proistekla je iz Lombrozove antropološke škole, koja Lombrozove antropološke škole, koja je u početku potpuno ignorisala druge je u početku potpuno ignorisala druge kriminološke činioce, kao uzročnike kriminološke činioce, kao uzročnike kriminaliteta, a uzimala je u obzir kriminaliteta, a uzimala je u obzir samo fizički izgled delinkventa.samo fizički izgled delinkventa.

Ova teorija je doživela ozbiljne kritike, Ova teorija je doživela ozbiljne kritike, jer istraživanja nisu pokazala jer istraživanja nisu pokazala ispravnost tih stavova.ispravnost tih stavova.

86

Kasnije je Lombrozo donekle promenio Kasnije je Lombrozo donekle promenio stavove i ustanovio pet tipova zločinaca:stavove i ustanovio pet tipova zločinaca:

a) rođeni zločinci,a) rođeni zločinci,

b) duševno bolesni kriminalci,b) duševno bolesni kriminalci,

c) zločinci iz strasti,c) zločinci iz strasti,

d) slučajni zločinci,d) slučajni zločinci,

e) zločinci iz navikee) zločinci iz navike.. U prvom svom radu Lombrozo je U prvom svom radu Lombrozo je

smatrao da oko 65-70% delikata počine smatrao da oko 65-70% delikata počine rođeni zločinci, a kasnije je to sveo na rođeni zločinci, a kasnije je to sveo na 35-40%.35-40%.

87

Lombrozo i drugi predstavnici ove Lombrozo i drugi predstavnici ove teorije devijacije i delinkvenciju kod teorije devijacije i delinkvenciju kod žena objašnjavali su biološkim žena objašnjavali su biološkim procesima hormonalnih poremećaja, procesima hormonalnih poremećaja, menopauza, poremećaja menopauza, poremećaja menstrualnih ciklusa i sličnim menstrualnih ciklusa i sličnim faktorima.faktorima.

Želeli su da dokažu da žene zbog Želeli su da dokažu da žene zbog svojih motoričkih karakteristika teže svojih motoričkih karakteristika teže devijacijama, potencirajući posebno devijacijama, potencirajući posebno prostituciju.prostituciju.

88

Iako su Lombrozova početna učenja u Iako su Lombrozova početna učenja u celini osporavana, činjenica je da su celini osporavana, činjenica je da su neke osnovne postavke ostale izvor za neke osnovne postavke ostale izvor za mnoga kasnija učenja.mnoga kasnija učenja.

Suština ovih bioloških pristupa svodi Suština ovih bioloških pristupa svodi se na objašnjenjese na objašnjenje da ličnost zločinca, da ličnost zločinca, pored konstitucionalnih karakteristika, pored konstitucionalnih karakteristika, određuju i psihološka svojstva.određuju i psihološka svojstva.

Smatrajući da postoji veza između Smatrajući da postoji veza između fizičkih i svojstava ljudi sklonih fizičkih i svojstava ljudi sklonih delinkvenciji, austrijski kriminolog delinkvenciji, austrijski kriminolog Zelig je čak tu posebnu naučnu Zelig je čak tu posebnu naučnu disciplinu nazvaodisciplinu nazvao

89

kriminalna biologija.kriminalna biologija. ZeligZelig u svojoj klasifikaciji u svojoj klasifikaciji

delinkvenata razlikuje:delinkvenata razlikuje:

a) atipične,a) atipične,

b) mešovite i b) mešovite i

c) čiste tipove kriminalaca.c) čiste tipove kriminalaca. Mnogi drugi predstavnici ovih teorija Mnogi drugi predstavnici ovih teorija

((Grasberger, EksnerGrasberger, Eksner i dr.) takođe su i dr.) takođe su smatrali da između fizičkog – smatrali da između fizičkog – anatomskog izgleda i moralnih anatomskog izgleda i moralnih osobina čoveka postojiosobina čoveka postoji

90

kauzalna veza.kauzalna veza. Američki profesor Američki profesor HotonHoton sa sa

Harvardskog univerziteta ističe da su Harvardskog univerziteta ističe da su biološke inferiornosti primarni uzrok biološke inferiornosti primarni uzrok zločina.zločina.

Po njemu, čovek sklon kriminalu je Po njemu, čovek sklon kriminalu je ličnost niže biološke pripadnosti.ličnost niže biološke pripadnosti.

Tako su, visoki i mršavi predisponirani Tako su, visoki i mršavi predisponirani za ubistva i pljačke, visoki i teški za za ubistva i pljačke, visoki i teški za prevare i falsifikate, mali za krađe i prevare i falsifikate, mali za krađe i provale, niski i teški za napade na provale, niski i teški za napade na čoveka i seksualne zločine.čoveka i seksualne zločine.

91

Teorija biokonstitucionalnih Teorija biokonstitucionalnih sklonostisklonosti ukazuje na urođene ukazuje na urođene sklonosti za delinkvenciju i nasleđe u sklonosti za delinkvenciju i nasleđe u delinkventnoj orjentaciji, što se stiče delinkventnoj orjentaciji, što se stiče nasleđem gena i nasleđem posebnog nasleđem gena i nasleđem posebnog konstitucionalnog tipa.konstitucionalnog tipa.

Predstavnici ove teorije Predstavnici ove teorije ((Nićeforo, Nićeforo, Hoton, Lange)Hoton, Lange) negiraju teoriju o negiraju teoriju o rođenom zločincu, ali zato smatraju da rođenom zločincu, ali zato smatraju da kod određenih ličnosti postoje urođene kod određenih ličnosti postoje urođene sklonosti ka devijantnom ponašanju.sklonosti ka devijantnom ponašanju.

92

4. Hromozomska teorija4. Hromozomska teorija OvaOva teorija je zasnovana na učenju da teorija je zasnovana na učenju da

postoje poremećaji u jezgru ćelije postoje poremećaji u jezgru ćelije (hromozomima – aktivne supstance (hromozomima – aktivne supstance ćelijskog jezgra) koja sadrži gene i nosilac ćelijskog jezgra) koja sadrži gene i nosilac je naslednih osobina, a produkuju je naslednih osobina, a produkuju društveno abnormalno ponašanje.društveno abnormalno ponašanje.

Ova teorija nastala je na osnovu rezultata Ova teorija nastala je na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog na osuđenicima, istraživanja sprovedenog na osuđenicima, i govori o tome da se među kriminalcima i govori o tome da se među kriminalcima znatno češće javljaju XYY kombinacijeznatno češće javljaju XYY kombinacije

93

hromozoma nego u normalnoj populaciji.hromozoma nego u normalnoj populaciji. Tako se razvila hipoteza da je višak Tako se razvila hipoteza da je višak

hromozoma Y u vezi sa kriminalnim hromozoma Y u vezi sa kriminalnim ponašanjem, naročito nasilnim.ponašanjem, naročito nasilnim.

Jakobs je 1965. g. sugerisao da muškarci Jakobs je 1965. g. sugerisao da muškarci sa XYY sindromom imaju veći stepen sa XYY sindromom imaju veći stepen agresivnosti nego normalni XY muškarci.agresivnosti nego normalni XY muškarci.

Prema ovoj teoriji, enormni višak Prema ovoj teoriji, enormni višak hromozoma Y stvara poseban hromozoma Y stvara poseban konstitucionalni tip ličnosti sklonih konstitucionalni tip ličnosti sklonih kriminalitetu.kriminalitetu.

94

Osnovne postavke ove teorije su sledeće:Osnovne postavke ove teorije su sledeće:

a) jedan od hiljadu muškaraca je tip a) jedan od hiljadu muškaraca je tip hromozomske aberacije XYY;hromozomske aberacije XYY;

b) muškarac XYY je više predisponiran b) muškarac XYY je više predisponiran kriminalnom ponašanju, nego muškarac kriminalnom ponašanju, nego muškarac XY;XY;

c) muškarac XYY je manje inteligentan c) muškarac XYY je manje inteligentan nego muškarac XY; inego muškarac XY; i

d) pošto je više XYY muškaraca u zatvoru d) pošto je više XYY muškaraca u zatvoru nego što ih je na slobodi, taj nego što ih je na slobodi, taj hromozomski poremećaj je glavni krivac hromozomski poremećaj je glavni krivac za agresivnost iza agresivnost i

95

nasilje takvih osoba.nasilje takvih osoba. Pinatel u vezi s tim smatra, da je Pinatel u vezi s tim smatra, da je

abnormalna hromozomska kombinacija abnormalna hromozomska kombinacija čak 50-60 puta veća kod delinkventnih čak 50-60 puta veća kod delinkventnih nego kod nedelinkventnih grupa.nego kod nedelinkventnih grupa.

5. Endokrinološka teorija5. Endokrinološka teorija Ova teorija uzročnost kriminaliteta Ova teorija uzročnost kriminaliteta

objašnjava poremećajima u objašnjava poremećajima u funkcionisanju endokrinih (tiroidna-funkcionisanju endokrinih (tiroidna-štitna, hipofiza, nadbubrežne i polne) štitna, hipofiza, nadbubrežne i polne) žlezda.žlezda.

96

Ova shvatanja polaze od stava da su Ova shvatanja polaze od stava da su mentalni poremećaji ličnosti, niska mentalni poremećaji ličnosti, niska inteligencija i nagoni posledica tih inteligencija i nagoni posledica tih poremećaja.poremećaja.

Mnogi autori ove teorije endokrini Mnogi autori ove teorije endokrini sistem uzimaju za osnovu uzroka sistem uzimaju za osnovu uzroka delinkvencije, smatrajući da žlezde delinkvencije, smatrajući da žlezde sa unutrašnjim lučenjem bitno utiču sa unutrašnjim lučenjem bitno utiču na psihofizički razvoj ličnosti, te da na psihofizički razvoj ličnosti, te da se u tim poremećajima mogu tražiti se u tim poremećajima mogu tražiti svi oblici devijantnog ponašanja.svi oblici devijantnog ponašanja.

97

Tako Tako Šlap i SmitŠlap i Smit smatraju da su smatraju da su osobe koje pate od endokrinih osobe koje pate od endokrinih poremećaja tipični urođeni zločinci.poremećaja tipični urođeni zločinci.

PodolsiPodolsi smatra da što više pada nivo smatra da što više pada nivo šećera u krvi, to je veća tendencija šećera u krvi, to je veća tendencija vršenju krivičnih dela.vršenju krivičnih dela.

Kritičari ove teorije smatraju da Kritičari ove teorije smatraju da poremećaji endokrinih žlezda utiču poremećaji endokrinih žlezda utiču na emocionalno stanje ličnosti, a na emocionalno stanje ličnosti, a veza sa kriminogenim ponašanjem je veza sa kriminogenim ponašanjem je više indirektna, nego što je više indirektna, nego što je neposredna posledica.neposredna posledica.

98

6. Rasna teorija6. Rasna teorija Najekstremniji vid bioloških pristupa u Najekstremniji vid bioloških pristupa u

nauci, zasnovan je prvenstveno na nauci, zasnovan je prvenstveno na pretpostavci da je rasno svojstvo pretpostavci da je rasno svojstvo svakog od pripadnika viših i nižih rasa svakog od pripadnika viših i nižih rasa urođeno i nasledno.urođeno i nasledno.

Znači, ovaj teorijski pravac Znači, ovaj teorijski pravac delinkventno ponašanje vezuje delinkventno ponašanje vezuje pretežno za određenu rasnu pretežno za određenu rasnu pripadnost.pripadnost.

Ovakvi pristupi, u savremenim Ovakvi pristupi, u savremenim shvatanjima, imaju uporište kod onih shvatanjima, imaju uporište kod onih autora koji nastoje da statističkimautora koji nastoje da statističkim

99

podacima, poređenjem kriminaliteta podacima, poređenjem kriminaliteta “belih”, “žutih”, “crnih” i ostalih, dokažu “belih”, “žutih”, “crnih” i ostalih, dokažu rasni karakter “obojenih”.rasni karakter “obojenih”.

Teorija ima osnovu u stavovima Teorija ima osnovu u stavovima Lombroza, Nićefora, a posebno Garofala.Lombroza, Nićefora, a posebno Garofala.

Ovi pristupima polazilo se od teze da je Ovi pristupima polazilo se od teze da je zločin pojava u životu naroda.zločin pojava u životu naroda.

Poznato je da je ova teorija kroz istoriju Poznato je da je ova teorija kroz istoriju zloupotrebljavana za progon Jevreja, a zloupotrebljavana za progon Jevreja, a njeni pobornici pokušavali su da dokažu njeni pobornici pokušavali su da dokažu da je ovaj narod “rasno predisponiran” da je ovaj narod “rasno predisponiran” za za

100

dela falsifikovanja isprava, dela falsifikovanja isprava, korupcionaštvo, lažno bankrotstvo i sl.korupcionaštvo, lažno bankrotstvo i sl.

Takva orjentacija je naročito bila Takva orjentacija je naročito bila izražena u vreme fašizma u Nemačkoj izražena u vreme fašizma u Nemačkoj i antisemitskih pokreta u Sovjetskom i antisemitskih pokreta u Sovjetskom Savezu od 1933. do 1945. g.Savezu od 1933. do 1945. g.

II PSIHOLOŠKE TEORIJEII PSIHOLOŠKE TEORIJE OveOve teorije u prvi plan objašnjenja teorije u prvi plan objašnjenja

pojava socijalnih devijacija i pojava socijalnih devijacija i delinkvencije, postavljaju psihološke delinkvencije, postavljaju psihološke determinante.determinante.

101

Predstavnici ovih teorija smatraju da Predstavnici ovih teorija smatraju da su uzroci delinkvencije u raznim su uzroci delinkvencije u raznim psihičkim svojstvima i osobinama psihičkim svojstvima i osobinama ličnosti (inteligencija, motivi, stavovi).ličnosti (inteligencija, motivi, stavovi).

Psihološke teorije polaze , pre svega, Psihološke teorije polaze , pre svega, od psiholoških karakteristika koje od psiholoških karakteristika koje determinišu ponašanje ličnosti, determinišu ponašanje ličnosti, dovodeći u vezu psihičke osobine i dovodeći u vezu psihičke osobine i devijantnost.devijantnost.

U psihološke teorije spadaju:U psihološke teorije spadaju: 1. Psihoanalitička shvatanja,1. Psihoanalitička shvatanja, 2. Teorija inteligencije,2. Teorija inteligencije, 3. Teorija neprilagođenosti3. Teorija neprilagođenosti,,

102

4. Frustraciona teorija i4. Frustraciona teorija i 5. Bihevioristička shvatanja.5. Bihevioristička shvatanja. 1. Psihoanalitička shvatanja1. Psihoanalitička shvatanja Psihoanalitička shvatanja imaju za Psihoanalitička shvatanja imaju za

polaznu osnovu objašnjenja polaznu osnovu objašnjenja devijantnosti psihičkim stanjem ličnosti devijantnosti psihičkim stanjem ličnosti u sferi nesvesnog , odnosno u sferi nesvesnog , odnosno podsvesnog, pre svega potisnute podsvesnog, pre svega potisnute seksualne sile i impulsa.seksualne sile i impulsa.

Ova shvatanja polaze od teza da sve što Ova shvatanja polaze od teza da sve što se odvija u životu i snovima čoveka, se odvija u životu i snovima čoveka, nastaje iz podsvesti, odnosno posledica nastaje iz podsvesti, odnosno posledica je događaja u ranom detinjstvu.je događaja u ranom detinjstvu.

103

Na osnovama psihoanalatičkih Na osnovama psihoanalatičkih shvatanja razvijen je poseban pravac shvatanja razvijen je poseban pravac kriminalne psihologijekriminalne psihologije..

Etore PatiniEtore Patini psihoanalizu tretira kao psihoanalizu tretira kao “nauku o podsvesti”.“nauku o podsvesti”.

Ovakvo stanje naziva se i Ovakvo stanje naziva se i “pomračena svest”.“pomračena svest”.

Prema psihoanalitičarima delikt je Prema psihoanalitičarima delikt je proizvod, odnosno posledica proizvod, odnosno posledica potisnute želje u podsvesti.potisnute želje u podsvesti.

U podsvesti se sukobljavaju prikriveni U podsvesti se sukobljavaju prikriveni

104

motivi i želje, gde proizvode motivi i želje, gde proizvode unutrašnje sukobe.unutrašnje sukobe.

Prema psihoanalitičarima, nema Prema psihoanalitičarima, nema nehatnih delikata, znači nema ništa nehatnih delikata, znači nema ništa slučajnog, nenamernog.slučajnog, nenamernog.

Radi se o tome da je namera samo Radi se o tome da je namera samo potisnuta u podsvesti.potisnuta u podsvesti.

Na ovim podstavkama izgrađivani su Na ovim podstavkama izgrađivani su i stavovi oi stavovi o povezanosti i kauzalitetu povezanosti i kauzalitetu nagona i devijacija, gde se faktori nagona i devijacija, gde se faktori kriminaliteta tumače poremećajima kriminaliteta tumače poremećajima odnosa funkcionalnih komponenti odnosa funkcionalnih komponenti Ida, Ega i Superega.Ida, Ega i Superega.

105

a) Ida) Id predstavlja predstavlja nesvesni deo nesvesni deo psihičke strukturepsihičke strukture i čini deo i čini deo nagonskog bića ličnosti.nagonskog bića ličnosti.

Njegova psihička energija (ili ono što Njegova psihička energija (ili ono što FrojdFrojd naziva naziva libidomlibidom) teži za ) teži za uživanjem i zadovoljavanjem uživanjem i zadovoljavanjem prvenstveno bioloških potreba i prvenstveno bioloških potreba i motiva.motiva.

b) Ego (razum, svest)b) Ego (razum, svest) je najaktivniji je najaktivniji deo strukture ličnosti, koji se odražava deo strukture ličnosti, koji se odražava kao mišljenje, percepcija, govor, kao mišljenje, percepcija, govor, učenje, memorija, rasuđivanje, učenje, memorija, rasuđivanje, motorika, akcija i vreme.motorika, akcija i vreme.

106

c) Superego (savest)c) Superego (savest) je deo psihičkih je deo psihičkih funkcija koje se odnose na moralne funkcija koje se odnose na moralne zahteve, norme društva i socijalne zahteve, norme društva i socijalne motive.motive.

On je ključna komponenta psihičke On je ključna komponenta psihičke strukture za razumevanje moralnog strukture za razumevanje moralnog ponašanja i reguliše ponašanje ličnosti ponašanja i reguliše ponašanje ličnosti da ne izvrši ili ne planira k. delo, a da ne izvrši ili ne planira k. delo, a ukoliko to ipak učini strogo ga kažnjava ukoliko to ipak učini strogo ga kažnjava prekorima sredine i osećajem krivice.prekorima sredine i osećajem krivice.

Neki psihoanalitičari Neki psihoanalitičari (Aleksander i (Aleksander i Staub)Staub) razlikuju: razlikuju:

107

a) zamišljeni (imaginarni) kriminaliteta) zamišljeni (imaginarni) kriminalitet – koji se ispoljava u vidu pretnji; i– koji se ispoljava u vidu pretnji; i

b) efektivni kriminalitetb) efektivni kriminalitet.. Efektivni kriminalitetEfektivni kriminalitet može biti: može biti: a) hronični ia) hronični i b) akcidentni.b) akcidentni. Hronični kriminalitetHronični kriminalitet je posledica je posledica

delovanja:delovanja: a) organskih kriminalaca – a) organskih kriminalaca –

neuračunljivih lica (imbecili, duševno neuračunljivih lica (imbecili, duševno bolesni, narkomani);bolesni, narkomani);

108

b) normalnih kriminalaca s kriminalnim b) normalnih kriminalaca s kriminalnim Superegom (telesno i mentalno zdravi, Superegom (telesno i mentalno zdravi, ali s moralnim shvatanjima u sukobu s ali s moralnim shvatanjima u sukobu s društvenim);društvenim);

c) nerazvijenih (zaostalih) kriminalaca ic) nerazvijenih (zaostalih) kriminalaca i d) kriminalaca nesvesnih svojih d) kriminalaca nesvesnih svojih

postupaka – neurotici.postupaka – neurotici. Akcidentni kriminalitetAkcidentni kriminalitet podrazumeva podrazumeva

dela koja su izvršena nehatno, u afektu dela koja su izvršena nehatno, u afektu ili u legitimnoj samoodbrani.ili u legitimnoj samoodbrani.

Jedan od psihoanalitičara Jedan od psihoanalitičara AdlerAdler, kroz , kroz koncept individualne psihologije, pri koncept individualne psihologije, pri objašnjenju pojave devijantnosti, pridajeobjašnjenju pojave devijantnosti, pridaje

109

poseban značaj poseban značaj kompleksu kompleksu inferiornostiinferiornosti, a , a JungJung, , Edipovom Edipovom kompleksu kompleksu (skup ljubavnih i (skup ljubavnih i neprijateljskih osećanja koje svako neprijateljskih osećanja koje svako dete oseća prema roditeljima).dete oseća prema roditeljima).

PremaPrema AdleruAdleru, , čovek je čovek je “neispisani “neispisani list papira”,list papira”, a šta će biti u a šta će biti u budućnosti, određuje mu sudbina.budućnosti, određuje mu sudbina.

Škola individualne psihologijeŠkola individualne psihologije, , delinkventnost pripisuje kompleksima delinkventnost pripisuje kompleksima inferiornosti (manje vrednosti) od inferiornosti (manje vrednosti) od kojih prate određene ličnosti.kojih prate određene ličnosti.

110

2. Teorija inteligencije2. Teorija inteligencije U psihološkim teorijama postoji U psihološkim teorijama postoji

pristup koji uzroke delinkvencije pristup koji uzroke delinkvencije dovodi u vezu s psihičkim svojstvima dovodi u vezu s psihičkim svojstvima niske inteligencije, maloumnosti.niske inteligencije, maloumnosti.

Predstavnici ove teorije smatraju da Predstavnici ove teorije smatraju da deficitarnost inteligencijedeficitarnost inteligencije dovodi do dovodi do neshvatanja značaja društvenih neshvatanja značaja društvenih normi od strane ličnosti, a samim tim normi od strane ličnosti, a samim tim i odsustva odgovornosti za njihovo i odsustva odgovornosti za njihovo poštovanje i pridržavanje.poštovanje i pridržavanje.

111

Istraživanja koja su se u početku bavila Istraživanja koja su se u početku bavila odnosom inteligencije i kriminaliteta odnosom inteligencije i kriminaliteta nazivana su tzv. nazivana su tzv. “pedigre” “pedigre” studijama.studijama.

Pomoću njih su se vršila genetička Pomoću njih su se vršila genetička izučavanja porodičnog stabla izučavanja porodičnog stabla kriminalaca kako bi se utvrdilo ima li kriminalaca kako bi se utvrdilo ima li osnova u porodičnom poreklu predaka osnova u porodičnom poreklu predaka sa niskim IQ.sa niskim IQ.

Druga varijanta ove teorije devijantnost Druga varijanta ove teorije devijantnost dovodi u vezu s niskom obrazovnom dovodi u vezu s niskom obrazovnom strukturom, pri čemu se ovaj faktor strukturom, pri čemu se ovaj faktor uzima kao posledica niske inteligencije.uzima kao posledica niske inteligencije.

112

Neki predstavnici ove teorije Neki predstavnici ove teorije smatraju da niska inteligencija i smatraju da niska inteligencija i kriminal imaju nešto zajedničko, ali kriminal imaju nešto zajedničko, ali to ne znači da je niska inteligencija to ne znači da je niska inteligencija uzrok kriminala, bez obzira na to što uzrok kriminala, bez obzira na to što mnoge studije na osuđenicima mnoge studije na osuđenicima ukazuju da je njihova inteligencija ukazuju da je njihova inteligencija ispod prosečne inteligencije ispod prosečne inteligencije nedeliknentne populacije.nedeliknentne populacije.

Ovi autori smatraju da visoka Ovi autori smatraju da visoka inteligencija obezbeđuje neku vrstu inteligencija obezbeđuje neku vrstu zaštite od “upadanja” u kriminal za zaštite od “upadanja” u kriminal za osobe koje su inače pod rizikom (npr. osobe koje su inače pod rizikom (npr. roditelji kriminalci).roditelji kriminalci).

113

3. Teorija neprilagođenosti3. Teorija neprilagođenosti Neka psihološka shvatanja delinkventno Neka psihološka shvatanja delinkventno

ponašanje tumače faktorima ponašanje tumače faktorima nemogućnosti prilagođavanja ličnostinemogućnosti prilagođavanja ličnosti u u realnim socijalnim uslovima, raskorakom realnim socijalnim uslovima, raskorakom između ciljeva pojedinaca i interesa između ciljeva pojedinaca i interesa zajednice.zajednice.

Neprilagođenost kao uzrok devijantnosti, Neprilagođenost kao uzrok devijantnosti, tumači se na različite načine.tumači se na različite načine.

Tako Tako PejdžPejdž smatra da je uzroke smatra da je uzroke kriminaliteta najbolje tražiti u kriminaliteta najbolje tražiti u prilagođavanju individue na njenu prilagođavanju individue na njenu okolinu.okolinu.

114

FrojdFrojd smatra da se kriminal javlja smatra da se kriminal javlja zato što pojedinci kod kojih postoje zato što pojedinci kod kojih postoje instiktivne kriminalne tendencije, ne instiktivne kriminalne tendencije, ne uspevaju da se prilagode društvu, jer uspevaju da se prilagode društvu, jer im nedostaje vaspitanje za to.im nedostaje vaspitanje za to.

Frojd polazi od pretpostavke da svaki Frojd polazi od pretpostavke da svaki čovek ima kriminogene dispozicije, a čovek ima kriminogene dispozicije, a one dolaze do izražaja samo kod one dolaze do izražaja samo kod pojedinaca koji nisu u stanju da se pojedinaca koji nisu u stanju da se prilagode društvenim normama.prilagode društvenim normama.

115

4. Frustraciona teorija4. Frustraciona teorija Neki psiholozi (Neki psiholozi (DolardDolard i dr.)kriminalne i dr.)kriminalne

dispozicije čoveka objašnjavaju dispozicije čoveka objašnjavaju posledicama trajnog delovanja posledicama trajnog delovanja frustracionih činilacafrustracionih činilaca na ličnost u na ličnost u njenom razvoju.njenom razvoju.

Dolard i saradnici su 1939. g. ovom Dolard i saradnici su 1939. g. ovom teorijom objašnjavali devijantno teorijom objašnjavali devijantno ponašanje i ljudsku agresivnost, ponašanje i ljudsku agresivnost, smatrajući da usled frustracija kod smatrajući da usled frustracija kod ličnosti dolazi do razočarenja, ličnosti dolazi do razočarenja, emocionalnih promena i poremećaja u emocionalnih promena i poremećaja u psihičkim funkcijama koje manifestuju psihičkim funkcijama koje manifestuju u destruktivnim agresijama.u destruktivnim agresijama.

116

HeliHeli smatra da je uzrok kriminalnog smatra da je uzrok kriminalnog ponašanja čoveka u frustracijama ponašanja čoveka u frustracijama nastalim usled nezadovoljenih potreba u nastalim usled nezadovoljenih potreba u ranoj fazi detinjstva.ranoj fazi detinjstva.

Predstavnici ovih teorija smatraju da se Predstavnici ovih teorija smatraju da se teži oblici devijantnosti - delinkvencija teži oblici devijantnosti - delinkvencija mogu dovesti u direktnu vezu s uzrocima mogu dovesti u direktnu vezu s uzrocima frustracionih stanja, niskim pragom frustracionih stanja, niskim pragom frustracione tolerancije.frustracione tolerancije.

Oni navode da frustracije mogu nastati:Oni navode da frustracije mogu nastati:

a) usled delovanja socijalnih faktora a) usled delovanja socijalnih faktora (ekonomski status, regionalni raspored), (ekonomski status, regionalni raspored),

117

b) ili ličnih svojstava (invaliditet, b) ili ličnih svojstava (invaliditet, obrazovanje, fizički izgled i sl.).obrazovanje, fizički izgled i sl.).

5. Bihevioristička shvatanja5. Bihevioristička shvatanja Ove teorije delinkvenciju tumače kao Ove teorije delinkvenciju tumače kao

stečeni, naučeni, oblik ponašanjastečeni, naučeni, oblik ponašanja, , a kao osnovni uzročnik ljudske a kao osnovni uzročnik ljudske destrukcije uzimaju društvene faktore.destrukcije uzimaju društvene faktore.

Delinkventno ponašanje objašnjava se Delinkventno ponašanje objašnjava se uzrocima stečenih navika ponašanja uzrocima stečenih navika ponašanja kroz kroz učenje po modeluučenje po modelu..

Posmatrajući devijantno ponašanje Posmatrajući devijantno ponašanje modela, ličnost može takvo ponašanje modela, ličnost može takvo ponašanje

118

potpuno da usvoji, iako mu je do tada potpuno da usvoji, iako mu je do tada bilo strano.bilo strano.

BiheviorizamBiheviorizam sve vrste ponašanja sve vrste ponašanja izvodi iz učenja, pa i emocionalna izvodi iz učenja, pa i emocionalna stanja, s orjentacijom da je svako stanja, s orjentacijom da je svako ponašanje moguće menjati ponašanje moguće menjati vaspitanjem.vaspitanjem.

Ovaj pravac se ponegde u literaturi Ovaj pravac se ponegde u literaturi tretira tretira teorijom socijalnog učenjateorijom socijalnog učenja, po , po kome je delinkventno ponašanje kome je delinkventno ponašanje uzrokovano kao i svako drugo uzrokovano kao i svako drugo posredstvom tzv. modelovanja, tj. posredstvom tzv. modelovanja, tj. opservacionog učenjaopservacionog učenja..

119

Prema ovoj teoriji, svako ponašanje, Prema ovoj teoriji, svako ponašanje, uključujući i kriminalno, je naučeno.uključujući i kriminalno, je naučeno.

Prema njima, učenje se stiče na više Prema njima, učenje se stiče na više načina, kroz porodicu, preko medija, načina, kroz porodicu, preko medija, učešćem u subkulturnim grupama i sl.učešćem u subkulturnim grupama i sl.

III SOCIOLOŠKE TEORIJEIII SOCIOLOŠKE TEORIJE Sociološke teorije predstavljaju naučna Sociološke teorije predstavljaju naučna

shvatanja koja pojave i događaje shvatanja koja pojave i događaje izučavaju i tumače s pozicija izučavaju i tumače s pozicija determinacije društvenih i uže determinacije društvenih i uže socijalnih faktora.socijalnih faktora.

Najznačajnije sociološke teorije su: Najznačajnije sociološke teorije su:

120

1. Teorija socijalne sredine i socijalnih 1. Teorija socijalne sredine i socijalnih problemaproblema;;

1.1. Teorija anomije,1.1. Teorija anomije, 1.2. Teorija socijalnog interakcizma i etikecije;1.2. Teorija socijalnog interakcizma i etikecije; 1.3. Teorija socijalnih veza i teorija 1.3. Teorija socijalnih veza i teorija

suzdržavanja;suzdržavanja; 1.4. Funkcionalizam;1.4. Funkcionalizam; 2. Teorije socijalnog učenja2. Teorije socijalnog učenja;; 2.1. Teorija imitacije;2.1. Teorija imitacije; 2.2. Teorija diferencijalne asocijacije;2.2. Teorija diferencijalne asocijacije; 2.3. Teorija diferencijalne identifikacije,2.3. Teorija diferencijalne identifikacije, 3. Kulturološke teorije3. Kulturološke teorije 3.1. Teorija podkultura i kontrakultura;3.1. Teorija podkultura i kontrakultura; 3.2. Teorija kulturnog konflikta;3.2. Teorija kulturnog konflikta; 3.3. Teorija društvenih grupa3.3. Teorija društvenih grupa

121

1.Teorija socijalne sredine i 1.Teorija socijalne sredine i socijalnih problemasocijalnih problema

U ovu grupu teorija spadaju one U ovu grupu teorija spadaju one koje kriminalitet kao individualni čin koje kriminalitet kao individualni čin i kriminalitet kao društvenu pojavu i kriminalitet kao društvenu pojavu vide uzročno vezane za mikro vide uzročno vezane za mikro sredinu i u makro sredini, odnosno sredinu i u makro sredini, odnosno za izvesne poremećaje društvenih za izvesne poremećaje društvenih odnosa i procesa u društvenoj odnosa i procesa u društvenoj zajednici, odnosno socijalnoj sredini.zajednici, odnosno socijalnoj sredini.

122

1.1. Teorija anomije1.1. Teorija anomije Francuski sociolog Francuski sociolog E. DirkemE. Dirkem uveo je uveo je

koncept anomije u svojoj knjizi koncept anomije u svojoj knjizi “Podela “Podela rada u društvu” (1893.), rada u društvu” (1893.), čime je čime je objašnjavao neregularno stanje do objašnjavao neregularno stanje do kojeg dolazi u pojedinim društvima.kojeg dolazi u pojedinim društvima.

Dirkem je ovaj termin ponovo Dirkem je ovaj termin ponovo upotrebio u svom delu upotrebio u svom delu “Samoubistvo” “Samoubistvo” 18971897. g., smatrajući anomiju moralno . g., smatrajući anomiju moralno neregularnim stanjem.neregularnim stanjem.

Stanje anomije je takvo stanje po kome Stanje anomije je takvo stanje po kome su norme očekivanog ponašanja su norme očekivanog ponašanja odsutne, odsutne,

123

nedefinisane ili nejasno formulisane, nedefinisane ili nejasno formulisane, stanje odsustva normi.stanje odsustva normi.

Poremećaj socijalnih normi čini norme Poremećaj socijalnih normi čini norme nepoštovanim, pojedinac nije u stanju da nepoštovanim, pojedinac nije u stanju da nađe svoje mesto u društvu, jer mu nisu nađe svoje mesto u društvu, jer mu nisu jasna pravila po kojima treba da se jasna pravila po kojima treba da se upravlja.upravlja.

To dovodi do stanja nezadovoljstva, To dovodi do stanja nezadovoljstva, konfliktnih odnosa i fenomena devijacija.konfliktnih odnosa i fenomena devijacija.

On je ustanovio da su određeni On je ustanovio da su određeni društveni periodi doveli do većeg društveni periodi doveli do većeg stepena anomije istepena anomije i

124

viših stopa kriminala, samoubistava i viših stopa kriminala, samoubistava i devijantnosti.devijantnosti.

Prema Dirkemovim stavovima anomija Prema Dirkemovim stavovima anomija je stanje nedostatka jasnih i je stanje nedostatka jasnih i primenjivih društvenih normi ili sudara primenjivih društvenih normi ili sudara normi.normi.

U novije vreme ovo stanje anomije je U novije vreme ovo stanje anomije je karakteristično za zemlje tranzicije.karakteristično za zemlje tranzicije.

Dirkem veruje da se u takvim Dirkem veruje da se u takvim društvima gubi sila društvene kontrole, društvima gubi sila društvene kontrole, jača individualizam, razvijaju pojave jača individualizam, razvijaju pojave

125

bezobzirnosti, pohlepe, haosa i nereda.bezobzirnosti, pohlepe, haosa i nereda. Društveno stanje dezorganizovanosti, Društveno stanje dezorganizovanosti,

nesigurnosti, usamljenost i izolacija, nesigurnosti, usamljenost i izolacija, posebno u velikim gradovima, dovode posebno u velikim gradovima, dovode do pojave bezakonja i društvenog do pojave bezakonja i društvenog neprilagođavanja.neprilagođavanja.

Dirkem je među prvima dao definiciju Dirkem je među prvima dao definiciju kriminologije kao nauke koja izučava kriminologije kao nauke koja izučava kažnjiva dela.kažnjiva dela.

Prema njegovom mišljenju kriminalitet je Prema njegovom mišljenju kriminalitet je normalna društvena pojava, zbog čega normalna društvena pojava, zbog čega jeje

126

od mnogih kritikovan.od mnogih kritikovan. Njegove teze mnogi nisu shvatili, jer je Njegove teze mnogi nisu shvatili, jer je

on upravo ukazivao da je kriminalitet on upravo ukazivao da je kriminalitet istorijska pojava, da nema društva bez istorijska pojava, da nema društva bez kriminala i on je odraz društvenog kriminala i on je odraz društvenog stanja, organizacije, kulture, a stanja, organizacije, kulture, a kriminalci su profesija koju ne diktira kriminalci su profesija koju ne diktira njihova svest, već odnosi u društvu.njihova svest, već odnosi u društvu.

Prema njemu zločin je nužan i mema Prema njemu zločin je nužan i mema društva koje se ne sučava sa ovom društva koje se ne sučava sa ovom pojavom.pojavom.

On takođe smatra da svako društvo , On takođe smatra da svako društvo , vremenom iz homogenizacije prelazi uvremenom iz homogenizacije prelazi u

127

fazu dezorganizacije, što neki nazivaju fazu dezorganizacije, što neki nazivaju teorijom dezorganizacije.teorijom dezorganizacije.

Drugi značajniji predstavnik ove teorije Drugi značajniji predstavnik ove teorije R. R. MertonMerton, anomijom smatra stanje , anomijom smatra stanje odsustva normativnosti ili pridržavanja odsustva normativnosti ili pridržavanja normi u društvu ili društvenoj grupi, normi u društvu ili društvenoj grupi, usled čega se pojedinci ili društvene usled čega se pojedinci ili društvene grupe svojim stavovima i ponašanjem grupe svojim stavovima i ponašanjem nameću društvu ili grupi.nameću društvu ili grupi.

Određeni tip društvene strukture utiče Određeni tip društvene strukture utiče na pojedine ličnosti da odstupe od na pojedine ličnosti da odstupe od ustaljenih društvenih normi i ustaljenih društvenih normi i devijantno se ponašaju. devijantno se ponašaju.

128

Prema Mertonovom mišljenju, društvo Prema Mertonovom mišljenju, društvo je definisalo puteve i mehanizme da je definisalo puteve i mehanizme da se ostvare društveno potrebni ciljevi se ostvare društveno potrebni ciljevi posredstvom rada, školovanja i sl., ali posredstvom rada, školovanja i sl., ali ono nije svima moglo da obezbedi i ono nije svima moglo da obezbedi i uslove da ostvare te ciljeve.uslove da ostvare te ciljeve.

Zato se pojavljuju razni nelegitimni Zato se pojavljuju razni nelegitimni putevi njihovog ostvarenja.putevi njihovog ostvarenja.

MertonMerton je ustanovio je ustanovio pet oblika pet oblika individualne i grupne reakcijeindividualne i grupne reakcije – – socijalne adaptacije, u odnosu na socijalne adaptacije, u odnosu na sredstva i ciljeve:sredstva i ciljeve:

129

a) Komformizama) Komformizam – prihvatanje – prihvatanje kulture i institucionalnih vrednosti;kulture i institucionalnih vrednosti;

b) Ritualizamb) Ritualizam – prihvata vrednosti, – prihvata vrednosti, odbijajući mogućnost da će se one odbijajući mogućnost da će se one ikada dostići;ikada dostići;

c) Inovacijac) Inovacija – prihvatanje kulturnih – prihvatanje kulturnih vrednosti, ali zbog ekonomske vrednosti, ali zbog ekonomske nejednakosti podstrekava siromašne nejednakosti podstrekava siromašne slojeve da koriste nelegalne metode, slojeve da koriste nelegalne metode, a bogate, da se koriste a bogate, da se koriste korupcionaškim metodama korupcionaškim metodama (kriminalitet belog okovratnika);(kriminalitet belog okovratnika);

130

d) Povlačenjed) Povlačenje – znači odbacivanje – znači odbacivanje vrednosti i mogućnosti njihovog vrednosti i mogućnosti njihovog institucionalnog ostvarivanja i institucionalnog ostvarivanja i povlačenje obično u alkoholizam i povlačenje obično u alkoholizam i narkomaniju;narkomaniju;

e) Pobunae) Pobuna – je podređena radikalnom – je podređena radikalnom cilju promene vrednosti i institucija.cilju promene vrednosti i institucija.

1.2. Teorija socijalnog interakcizma 1.2. Teorija socijalnog interakcizma i etikecijei etikecije

Osnovna tezaOsnovna teza teorije socijalnog teorije socijalnog interakcizmainterakcizma je da su društveni je da su društveni odnosi, odnosi interakcije devijantnih i odnosi, odnosi interakcije devijantnih i nedevijantnih društvenih grupa, u nedevijantnih društvenih grupa, u kojima određene društvene grupe kojima određene društvene grupe odstupaju ododstupaju od

131

normalnih pravila i obrazaca ponašanja normalnih pravila i obrazaca ponašanja i teže delinkventnom ponašanju.i teže delinkventnom ponašanju.

Prema pristalicama ove teorije, društvo Prema pristalicama ove teorije, društvo se deli na:se deli na:

a)a) konformistekonformiste – kontrolnu društvenu – kontrolnu društvenu grupu, igrupu, i

b)b) devijantedevijante – prema kojima je – prema kojima je usmerena društvena reakcija usmerena društvena reakcija (preventiva i sankcije).(preventiva i sankcije).

Teorija etikecijeTeorija etikecije – svako delinkventno – svako delinkventno ponašanje ne mora imati grupni ponašanje ne mora imati grupni karakter, pri čemu se delinkvencija karakter, pri čemu se delinkvencija svodi na svodi na

132

evidentiranje devijanata (etiketiranje).evidentiranje devijanata (etiketiranje). Etikecija je, prema tome, oznaka Etikecija je, prema tome, oznaka

društvene reakcije na kriminalnu radnju, društvene reakcije na kriminalnu radnju, stigma koja prati izvršioca delikta.stigma koja prati izvršioca delikta.

Devijant je , prema ovoj teoriji, onaj Devijant je , prema ovoj teoriji, onaj kome je ova oznaka uspešno dodeljena.kome je ova oznaka uspešno dodeljena.

Društvena reakcija na određeno Društvena reakcija na određeno ponašanje predstavlja etiketu u vidu ponašanje predstavlja etiketu u vidu pojma: lopov, narkoman, nasilnik, pojma: lopov, narkoman, nasilnik, prostitutka i sl.prostitutka i sl.

Predstavnici ove teorije su: Predstavnici ove teorije su: Lemert i Lemert i Beker.Beker.

133

1.3. Teorija socijalnih veza i 1.3. Teorija socijalnih veza i teorija suzdržavanjateorija suzdržavanja

Teorija socijalnih veza teorija Teorija socijalnih veza teorija društvenih spona, kako je neki društvenih spona, kako je neki nazivaju, nazivaju, (Hirši),(Hirši), ima zadatak da ima zadatak da objasni zašto se ljudi prodruštveno objasni zašto se ljudi prodruštveno ponašaju, a ne devijantno.ponašaju, a ne devijantno.

HiršiHirši je 1969 je 1969. g. ustanovio . g. ustanovio četiri četiri društvene spone unapređenja društvene spone unapređenja socijalizacije čovekasocijalizacije čoveka::

a) veza (povezanost),a) veza (povezanost), b) obaveza (predanost),b) obaveza (predanost), c) uključenost (učestvovanje), ic) uključenost (učestvovanje), i d) verovanje.d) verovanje.

134

Prema njemu, što su ove spone Prema njemu, što su ove spone čvršće, manje su mogućnosti čvršće, manje su mogućnosti delinkventnog ponašanja.delinkventnog ponašanja.

Svaki čovek je podložan društvenom Svaki čovek je podložan društvenom i antidruštvenom ponašanju, a kakvo i antidruštvenom ponašanju, a kakvo će ono biti zavisi od društvene će ono biti zavisi od društvene kontrole (reda i zakona), a ne od kontrole (reda i zakona), a ne od moralne norme.moralne norme.

a)a) Prva uporišna tačka socijalizacije Prva uporišna tačka socijalizacije kod Hiršija je kod Hiršija je veza i povezanostveza i povezanost, , odnosno odanost, koja je posebno odnosno odanost, koja je posebno izražena prema porodici i školi.izražena prema porodici i školi.

135

Odanošću prema roditeljima potiskuju Odanošću prema roditeljima potiskuju se delinkvntne predispozicije.se delinkvntne predispozicije.

Slaba veza učenika i škole podstiče Slaba veza učenika i škole podstiče delinkvenciju, dok bliska veza sa delinkvenciju, dok bliska veza sa školom, profesorom i drugovima, školom, profesorom i drugovima, deluje u pozitivnom nedelinkventnom deluje u pozitivnom nedelinkventnom ponašanju.ponašanju.

b)b) Druga spona jeste Druga spona jeste obaveza obaveza (predanost),(predanost), a odnosi se na vreme, a odnosi se na vreme, energiju i napore u edukativnim energiju i napore u edukativnim socijalnim naporima koje ličnost socijalnim naporima koje ličnost vezuju moralnim vrednostima društva.vezuju moralnim vrednostima društva.

136

c)c) Treći oblik socijalnih veza je Treći oblik socijalnih veza je uključenostuključenost (učestvovanje), što (učestvovanje), što označava zaokupljenost aktivnostima označava zaokupljenost aktivnostima u interesu zajednice, zbog čega se u interesu zajednice, zbog čega se ostavlja malo vremena za ponašanje ostavlja malo vremena za ponašanje koje se smatra devijantnim.koje se smatra devijantnim.

d)d) Poslednjom tačkom ili socijalnom Poslednjom tačkom ili socijalnom vezom, Hirši smatra vezom, Hirši smatra veruveru u u poštovanje zakona, ljudi i institucija poštovanje zakona, ljudi i institucija koje ih primenjuju.koje ih primenjuju.

Krajem 60-tih godina prošlog veka Krajem 60-tih godina prošlog veka američki sociolog američki sociolog ReklesRekles, na sličnim , na sličnim principima pokušao je da objasni principima pokušao je da objasni svojomsvojom

137

teorijom suzdržavanja kako teorijom suzdržavanja kako delinkvenciju, tako i normalno delinkvenciju, tako i normalno ponašanje.ponašanje.

Društveni procesi jedinku podstiču ili Društveni procesi jedinku podstiču ili odvraćaju od delinkventnog ponašanja.odvraćaju od delinkventnog ponašanja.

Spoljnim normativnim zabranama Spoljnim normativnim zabranama društvo kontroliše članove zajednice. društvo kontroliše članove zajednice.

1.4. Funkcionalizam1.4. Funkcionalizam Devijantnost prema ovoj teoriji Devijantnost prema ovoj teoriji

posmatra se kao rezultat uticaja posmatra se kao rezultat uticaja neuspele socijalizacije.neuspele socijalizacije.

Ova teorija polazi od toga da u društvu Ova teorija polazi od toga da u društvu postoji funkcionalno jedinstvo postoji funkcionalno jedinstvo elemenata koji mu omogućavaju elemenata koji mu omogućavaju skladan razvoj.skladan razvoj.

138

Poremećaj u pojedinim elementima Poremećaj u pojedinim elementima tog sistema dovodi do patoloških tog sistema dovodi do patoloških pojava, pa i kriminaliteta.pojava, pa i kriminaliteta.

2. Teorije socijalnog učenja2. Teorije socijalnog učenja Ovoj grupi teorija pripadaju ona Ovoj grupi teorija pripadaju ona

shvatanja koja uzroke delinkvencije shvatanja koja uzroke delinkvencije nalaze u imitaciji, identifikaciji, nalaze u imitaciji, identifikaciji, odnosno u podražavanju modela u odnosno u podražavanju modela u društvenoj sredini.društvenoj sredini.

2.1. Teorija imitacije2.1. Teorija imitacije Ova teorija prihvata uticaj socijalne Ova teorija prihvata uticaj socijalne

sredine na pojave delinkvencije. sredine na pojave delinkvencije.

139

G. TardeG. Tarde, odbacujući antropološka , odbacujući antropološka shvatanja o “rođenom zločincu”, shvatanja o “rođenom zločincu”, ukazuje na društveni karakter ukazuje na društveni karakter delinkvencije, zasnivajući svoja delinkvencije, zasnivajući svoja stanovišta na osnovi podražavanja – stanovišta na osnovi podražavanja – imitacije.imitacije.

Delinkvencija je oblik naučenog Delinkvencija je oblik naučenog ponašanja, koja se stiče i uči u ponašanja, koja se stiče i uči u saradnji sa drugima.saradnji sa drugima.

Prema njemu, čovek ubija ili ne ubija Prema njemu, čovek ubija ili ne ubija zbog toga što imitira druge.zbog toga što imitira druge.

140

2.2. Teorija diferencijalne asocijacije2.2. Teorija diferencijalne asocijacije Uzročnost delinkventnog ponašanja se, Uzročnost delinkventnog ponašanja se,

prema prema SaderlanduSaderlandu nalazi u uzorima nalazi u uzorima preuzetim iz devijantnih, odnosno preuzetim iz devijantnih, odnosno delinkventnih grupa.delinkventnih grupa.

Prema njegovom mišljenju, delinkventno Prema njegovom mišljenju, delinkventno ponašanje uzrokovano je uzajamnim ponašanje uzrokovano je uzajamnim uticajem pojedinaca i grupa, ono se uticajem pojedinaca i grupa, ono se stiče po modelu kriminalnih motivacija, stiče po modelu kriminalnih motivacija, učenjem i druženjem s delinkventima.učenjem i druženjem s delinkventima.

Ova teorija počiva na nekoliko osnovnih Ova teorija počiva na nekoliko osnovnih principa:principa:

141

- kriminalno ponašanje se uči,- kriminalno ponašanje se uči,

- kriminalno ponašanje se uči u interakciji s - kriminalno ponašanje se uči u interakciji s drugim osobama u procesu komunikacije,drugim osobama u procesu komunikacije,

- primarni deo kriminalnog učenja nastaje u - primarni deo kriminalnog učenja nastaje u grupama prijatelja,grupama prijatelja,

- u toku učenja kriminalnog ponašanja uče - u toku učenja kriminalnog ponašanja uče se tehnike izvršenja k.dela.se tehnike izvršenja k.dela.

2.3. Teorija diferencijalne 2.3. Teorija diferencijalne identifikacijeidentifikacije

Prema ovoj teoriji Prema ovoj teoriji (Glaser)(Glaser) osnova osnova devijantnog ponašanja uslovljena je devijantnog ponašanja uslovljena je identifikacijom delinkvenata s uzorima, identifikacijom delinkvenata s uzorima, izmišljenim ili stvarnim. izmišljenim ili stvarnim.

142

Identifikacijom se oblikuje svest i Identifikacijom se oblikuje svest i prihvataju modeli kriminalne prihvataju modeli kriminalne orjentacije.orjentacije.

Pojedinac se upušta u kriminalno Pojedinac se upušta u kriminalno ponašanje u smislu da se identifikuje ponašanje u smislu da se identifikuje sa stvarnim ili izmišljenim osobama sa sa stvarnim ili izmišljenim osobama sa čije tačke gledišta njegovo kriminalno čije tačke gledišta njegovo kriminalno ponašanje deluje prihvatljivo.ponašanje deluje prihvatljivo.

3. Kulturološke teorije3. Kulturološke teorije To su teorije u čijoj osnovi etiološkog To su teorije u čijoj osnovi etiološkog

definisanja probldefinisanja probleema delinkvencije ma delinkvencije stoje kulturni činioci, kao što su faktori stoje kulturni činioci, kao što su faktori

143

podkultura i kontrakulturnih obrazaca podkultura i kontrakulturnih obrazaca ponašanja.ponašanja.

3.1. Teorija podkultura i 3.1. Teorija podkultura i kontrakulturakontrakultura

Ovo je poseban pristup koji polazi od Ovo je poseban pristup koji polazi od stanovišta da i devijantne grupe imaju stanovišta da i devijantne grupe imaju svoje vrednosti, orjentacije i stavove i svoje vrednosti, orjentacije i stavove i da ih drže svesno za pozitivne.da ih drže svesno za pozitivne.

Devijantne grupe preko identifikacije, Devijantne grupe preko identifikacije, socijalizacije i imitacije formiraju socijalizacije i imitacije formiraju posebnu subkulturu i kontrakulturu posebnu subkulturu i kontrakulturu primerenu vreddnostima koje grupa primerenu vreddnostima koje grupa afirmiše, saafirmiše, sa

144

hijerarhijskim ustrojstvom, hijerarhijskim ustrojstvom, neformalnim pravilima koja obavezuju neformalnim pravilima koja obavezuju članove na odgovarajuće specifično članove na odgovarajuće specifično ponašanje, diferentno od društveno ponašanje, diferentno od društveno vrednovanog.vrednovanog.

Ovaj model ponašanja u sukobu je s Ovaj model ponašanja u sukobu je s opštim, univerzalnim, kulturnim opštim, univerzalnim, kulturnim vrednostima, u čemu neki teoretičari vrednostima, u čemu neki teoretičari nalaze osnov za delinkventno nalaze osnov za delinkventno ponašanje, naročito među omladinom.ponašanje, naročito među omladinom.

3.2. Teorija kulturnog konflikta3.2. Teorija kulturnog konflikta Ova teorija kriminalitet kao društvenu Ova teorija kriminalitet kao društvenu

pojavu objašnjava proizvodom sukoba pojavu objašnjava proizvodom sukoba kultura, kulturnih vrednosti između kultura, kulturnih vrednosti između

145

društvenih grupa i unutar same društvenih grupa i unutar same grupe.grupe.

Pri tom podrazumeva da grupe mogu Pri tom podrazumeva da grupe mogu biti različite: nacionalne, socijalne, biti različite: nacionalne, socijalne, verske, rasne i sl.verske, rasne i sl.

Posledice ove vrednosti sukoba dele Posledice ove vrednosti sukoba dele se na: a) primarne – nastale iz se na: a) primarne – nastale iz sukoba vrednosti između grupa,sukoba vrednosti između grupa,

b) sekundarne – nastale iz sukoba b) sekundarne – nastale iz sukoba vrednosti unutar grupe.vrednosti unutar grupe.

Sukobi između društvenih grupa Sukobi između društvenih grupa raznih kultura nastaju, najčešće, kao raznih kultura nastaju, najčešće, kao posledica velikih migracija, između posledica velikih migracija, između starosedilaca i doseljenika, a može starosedilaca i doseljenika, a može da se ispolji i kaoda se ispolji i kao

146

sukob generacija.sukob generacija. Začetnik ove teorije je američki Začetnik ove teorije je američki

sociolog Selin.sociolog Selin. 3.3. Teorija društvenih grupa3.3. Teorija društvenih grupa Ova teorija objašnjava pojave Ova teorija objašnjava pojave

kriminaliteta i drugih vidova socijalnih kriminaliteta i drugih vidova socijalnih devijacija kao grupno ponašanje.devijacija kao grupno ponašanje.

Prema ovoj teoriji društveni odnosi se Prema ovoj teoriji društveni odnosi se odražavaju kroz grupno ponašanje, odražavaju kroz grupno ponašanje, koje diferencirano može biti različito.koje diferencirano može biti različito.

U raznim gradacijama grupnog U raznim gradacijama grupnog ponašanja specifično mesto imaju ponašanja specifično mesto imaju devijantne i delinkventne grupe.devijantne i delinkventne grupe.

147

IV KRIMINOGENI FAKTORIIV KRIMINOGENI FAKTORI

1. Pojam kriminogenih faktora1. Pojam kriminogenih faktora Kriminogeni faktori predstavljaju Kriminogeni faktori predstavljaju

centralno pitanje kriminalne etiologije.centralno pitanje kriminalne etiologije. Kriminalitet je , kao složena društvena Kriminalitet je , kao složena društvena

pojava, determinisan mnogobrojnim pojava, determinisan mnogobrojnim činiocima, u literaturi najčešće činiocima, u literaturi najčešće definisanim kao definisanim kao kriminogeni kriminogeni faktorifaktori::

a) uzroci,a) uzroci,

b) uslovi ib) uslovi i

c) povodic) povodi..

148

U najopštijem smislu, pod U najopštijem smislu, pod kriminogenim faktorimakriminogenim faktorima podrazumevaju se svi oni mnogobrojni podrazumevaju se svi oni mnogobrojni činioci što na ma koji način utiču na činioci što na ma koji način utiču na pojavu kriminaliteta kao društvene pojavu kriminaliteta kao društvene pojave i kao individualnog čina.pojave i kao individualnog čina.

To je skup činilaca psihološke, biološke i To je skup činilaca psihološke, biološke i socijalne prirode, koji deluju kao uzroci, socijalne prirode, koji deluju kao uzroci, uslovi i povodi za kriminalna dela, njihov uslovi i povodi za kriminalna dela, njihov međusobni odnos i uslovljenost.međusobni odnos i uslovljenost.

Problem se javlja kod konkretnijeg Problem se javlja kod konkretnijeg određenja činioca koji čine faktor.određenja činioca koji čine faktor.

149

Neki ih dele na:Neki ih dele na:

a) objektivne – vezane za delo ili a) objektivne – vezane za delo ili socijalnu situaciju, isocijalnu situaciju, i

b) subjektivne – vezane za ličnost –b) subjektivne – vezane za ličnost –izvršioca.izvršioca.

Tako, Tako, E. FeriE. Feri razlikuje: razlikuje:

a) antropološke,a) antropološke,

b) fizičke i b) fizičke i

c) društvene faktore.c) društvene faktore.

150

Drugi pristupDrugi pristup u klasifikaciji faktora je u klasifikaciji faktora je njihovo razvrstavanje prema pravcu njihovo razvrstavanje prema pravcu delovanja.delovanja.

Tako Tako GrispinjiGrispinji smatra da:smatra da:

a) kriminalna sociologijaa) kriminalna sociologija treba da treba da izučava lične i društvene faktore, tj. izučava lične i društvene faktore, tj. faktore koji proizilaze iz fenomena faktore koji proizilaze iz fenomena društva – mase;društva – mase;

b) kriminalna antropologijab) kriminalna antropologija izučava izučava kriminalitet kao individualnu pojavu, kriminalitet kao individualnu pojavu, kao pojedinačan slučaj.kao pojedinačan slučaj.

151

Treća podelaTreća podela polazi od manifestacija polazi od manifestacija faktora u vremenu.faktora u vremenu.

Tako Tako ZeligZelig razlikuje: razlikuje:

a) problem izvršenja dela ia) problem izvršenja dela i

b) problem razvoja ličnosti.b) problem razvoja ličnosti. SaderlandSaderland je faktore klasifikovao je faktore klasifikovao

na:na:

a) istorijske ia) istorijske i

b) genetičke.b) genetičke. G. TardeG. Tarde je dao, do sada, je dao, do sada,

najrasprostranjeniju podelu na:najrasprostranjeniju podelu na:

152

a) endogene (unutrašnje) ia) endogene (unutrašnje) i

b) egzogene (spoljne) faktore.b) egzogene (spoljne) faktore. Vremenom su se u literaturi pojavili i Vremenom su se u literaturi pojavili i

neki teorijski pravci, koji su se neki teorijski pravci, koji su se pretežno bavili ovim problemom, kao pretežno bavili ovim problemom, kao što je faktorska teorija.što je faktorska teorija.

Faktorska teorijaFaktorska teorija pojavljuje se u dve pojavljuje se u dve varijante:varijante:

a) monističkaa) monistička – polazi od toga da je – polazi od toga da je jedan faktor uzročnik jedne pojave; ijedan faktor uzročnik jedne pojave; i

b) pluralističkab) pluralistička – kriminalitet je – kriminalitet je uslovljenuslovljen

153

faktorima biološkog, psihološkog i faktorima biološkog, psihološkog i socijalnog karaktera.socijalnog karaktera.

Ovaj drugi pravac je šire prihvaćen u Ovaj drugi pravac je šire prihvaćen u kriminologiji, ali su ipak obe teorije kriminologiji, ali su ipak obe teorije jednostrane i nepotpune.jednostrane i nepotpune.

2. Vrste faktora2. Vrste faktora Kriminalitet se može posmatrati Kriminalitet se može posmatrati

samo u sklopu:samo u sklopu:

a) opštih i posebnih;a) opštih i posebnih;

b) subjektivnih i objektivnih;b) subjektivnih i objektivnih;

c) posrednih i neposrednih faktora.c) posrednih i neposrednih faktora.

154

Ne dovode do kriminalne radnje Ne dovode do kriminalne radnje samo uzroci, već i drugi činioci, samo uzroci, već i drugi činioci, uslovi, povodi, motivi.uslovi, povodi, motivi.

Osnovna podelaOsnovna podela kriminogenih kriminogenih faktorafaktora::

a) faktori ličnostia) faktori ličnosti – urođeni (biološki) – urođeni (biološki) i stečeni (psihološki); ii stečeni (psihološki); i

b) socijalni faktori.b) socijalni faktori.

3. Uzroci kriminalnog ponašanja3. Uzroci kriminalnog ponašanja Pitanje uzročnosti srećemo još u Pitanje uzročnosti srećemo još u

nekim raspravama Platona i nekim raspravama Platona i Aristotela.Aristotela.

155

Postepeni napredak nauke doveo je Postepeni napredak nauke doveo je do diferenciranja kriminogenih do diferenciranja kriminogenih faktora na neposredne uzroke , faktora na neposredne uzroke , uslove i povode za kriminalno uslove i povode za kriminalno ponašanje.ponašanje.

Definisanjem ovih pojmova bavili su Definisanjem ovih pojmova bavili su se i međunarodni kriminološki se i međunarodni kriminološki kongresi (III kongres posebno).kongresi (III kongres posebno).

Prema toj definiciji, “Prema toj definiciji, “uzrokuzrok je je neophodan uslov bez koga se neophodan uslov bez koga se određena pojava ne bi određena pojava ne bi manifestovala”.manifestovala”.

156

Prema Prema HentiguHentigu, uzrok je ona sila koja , uzrok je ona sila koja svojim delovanjem određuje svojim delovanjem određuje pojavljivanje nove sile, uzrok proizvodi pojavljivanje nove sile, uzrok proizvodi posledicu i neophodno joj prethodi.posledicu i neophodno joj prethodi.

Činjenica je da nema pojave bez Činjenica je da nema pojave bez uzroka, nema posledice koja nema uzroka, nema posledice koja nema svoju vezu s nekim od prethodnih svoju vezu s nekim od prethodnih činilaca (uzroka).činilaca (uzroka).

Bez utvrđivanja tih prethodnih Bez utvrđivanja tih prethodnih činilaca, te veze, kriminalitet se ne činilaca, te veze, kriminalitet se ne može objasniti.može objasniti.

157

Kriminolozi su pretežno saglasni da Kriminolozi su pretežno saglasni da postoje:postoje:

a) objektivni i a) objektivni i

b) subjektivni uzroci kriminaliteta.b) subjektivni uzroci kriminaliteta. i i tu su razgraničenja veoma jasna.tu su razgraničenja veoma jasna.

Međutim, prilikom podele na:Međutim, prilikom podele na:

a) neposredne i a) neposredne i

b) posredne uzrokeb) posredne uzroke, veoma se teško , veoma se teško uočavaju razlike i nijanse među uočavaju razlike i nijanse među njima.njima.

158

Pod faktorima uzročnosti uzimaju se Pod faktorima uzročnosti uzimaju se objektivno merljivi elementiobjektivno merljivi elementi sa sa egzaktnim dovođenjem u vezu s egzaktnim dovođenjem u vezu s posledicom pojedinih oblika posledicom pojedinih oblika kriminaliteta.kriminaliteta.

Prema Prema BegnaruBegnaru “uzrok je stalan i “uzrok je stalan i odlučujući uslov neke pojave”.odlučujući uslov neke pojave”.

Problem u kriminologiji je što iz Problem u kriminologiji je što iz mnoštva činilaca koji uslovljavaju mnoštva činilaca koji uslovljavaju delikt treba izdvojiti stvarni uzrok.delikt treba izdvojiti stvarni uzrok.

UzročnostUzročnost je je “odlučujući faktor”,“odlučujući faktor”, odnosno objektivna i kauzalna veza odnosno objektivna i kauzalna veza između nekogizmeđu nekog

159

stanja i posledice.stanja i posledice. To mogu biti To mogu biti činioci socijalnog i činioci socijalnog i

ličnog karaktera:ličnog karaktera: materijalno stanje; materijalno stanje; porodične prilike; krizna razdoblja; porodične prilike; krizna razdoblja; pojava alkoholizma i narkomanije; pojava alkoholizma i narkomanije; socijalni i kulturni sukobi, kao i socijalni i kulturni sukobi, kao i faktori vezani za subjektivna svojstva faktori vezani za subjektivna svojstva ličnosti.ličnosti.

Njihova veza je uslovljena jer je Njihova veza je uslovljena jer je delinkventno ponašanje uticaj delinkventno ponašanje uticaj socijalnih faktora, najčešće povezan socijalnih faktora, najčešće povezan sa unutrašnjim svojstvima.sa unutrašnjim svojstvima.

160

Prema tome, kriminalitet je pojava Prema tome, kriminalitet je pojava koja se javlja kao posledica delovanja koja se javlja kao posledica delovanja mnogobrojnih uzroka: biološke, mnogobrojnih uzroka: biološke, psihološke i socijalne prirode.psihološke i socijalne prirode.

Tako, Tako, Milan MilutinovićMilan Milutinović uzroke deli uzroke deli na:na:

a) opštea) opšte – koji su zajednički za – koji su zajednički za kriminalitet u celini, ikriminalitet u celini, i

b) posebneb) posebne – karakteristične za – karakteristične za pojedine njegove oblike.pojedine njegove oblike.

161

4. Uslovi i povodi kao 4. Uslovi i povodi kao kriminogeni faktorikriminogeni faktori

Kriminalni delikt je složena pojava da Kriminalni delikt je složena pojava da bi se mogla objasniti samo uzrokom i bi se mogla objasniti samo uzrokom i posledicom.posledicom.

Između ta dva elementa postoji čitav Između ta dva elementa postoji čitav niz uticajnih okolnosti koje nazivamo niz uticajnih okolnosti koje nazivamo kriminogenim uslovimakriminogenim uslovima..

UsloviUslovi su činioci koji u izvesnom su činioci koji u izvesnom smislu, smislu, oblikuju posledicuoblikuju posledicu, ali nisu u , ali nisu u mogućnosti i da je proizvedu.mogućnosti i da je proizvedu.

162

Oni omogućavaju lakše izvršenje Oni omogućavaju lakše izvršenje kriminalne radnje.kriminalne radnje.

Uslovi se pojavljuju kao Uslovi se pojavljuju kao dopunski dopunski faktor, faktor, koji podstrekava, omogućava koji podstrekava, omogućava ili olakšava vrstu delinkventnog ili olakšava vrstu delinkventnog ponašanja.ponašanja.

Mogu se odnositi na mesto, vreme, Mogu se odnositi na mesto, vreme, način i sredstva izvršenja krivičnog način i sredstva izvršenja krivičnog dela (najpogodnije mesto, doba dela (najpogodnije mesto, doba dana, vremenske prilike, najefikasniji dana, vremenske prilike, najefikasniji način i sredstvo i sl.).način i sredstvo i sl.).

163

U najopštijem, U najopštijem, u uslove spadajuu uslove spadaju: :

- neefikasnost organa krivičnog gonjenja,- neefikasnost organa krivičnog gonjenja,

- neadekvatne sudske sankcije,- neadekvatne sudske sankcije,

- nedovoljna organizacija i zaštita - nedovoljna organizacija i zaštita imovine,imovine,

- poznavanje nekih veština,- poznavanje nekih veština,

- raspolaganje sredstvima za izvršenje - raspolaganje sredstvima za izvršenje krivičnih radnji i sl.krivičnih radnji i sl.

Iza uzroka, uz određeni uslov, do Iza uzroka, uz određeni uslov, do posledice delikta neposredno postoji posledice delikta neposredno postoji povodpovod..

164

Uzroci i uslovi su odlučujući činioci Uzroci i uslovi su odlučujući činioci uticaja za nastanak pojave.uticaja za nastanak pojave.

Međutim, za izazvanu pojavu Međutim, za izazvanu pojavu potreban je i dodatni faktor – povod.potreban je i dodatni faktor – povod.

PovodiPovodi su dodatni uslov za nastanak su dodatni uslov za nastanak pojave.pojave.

To su one činjenice koje, pri To su one činjenice koje, pri postojanju uzroka i uslova, čine postojanju uzroka i uslova, čine podsticaj (dodatni stimulans) za podsticaj (dodatni stimulans) za odluku.odluku.

Najčešće zavise od ličnosti izvršioca.Najčešće zavise od ličnosti izvršioca.

165

V FAKTORI LIČNOSTIV FAKTORI LIČNOSTI 1. Delinkventna ličnost1. Delinkventna ličnost Subjekt izvršenja delikta je uvek Subjekt izvršenja delikta je uvek

čovek s nekim svojim trajnim čovek s nekim svojim trajnim karakterom ili trenutnim osećanjem, karakterom ili trenutnim osećanjem, motivima, ciljevima i interesima, motivima, ciljevima i interesima, uobičajeno definisanim uobičajeno definisanim predispozicijama.predispozicijama.

Svaki čovek se prirodno rađa s nekim Svaki čovek se prirodno rađa s nekim biopsihičkim svojstvima.biopsihičkim svojstvima.

Ne postoji opšte prihvaćena definicija Ne postoji opšte prihvaćena definicija ličnosti.ličnosti.

166

Još je složeniji problem s terminom Još je složeniji problem s terminom delinkventna ličnost.delinkventna ličnost.

Jedno od centralnih pitanja kriminologije, Jedno od centralnih pitanja kriminologije, naročito kriminalne etiologije je postoji li naročito kriminalne etiologije je postoji li razlika između delinkventne i razlika između delinkventne i nedelinkventne ličnosti.nedelinkventne ličnosti.

Dominiraju dva shvatanjaDominiraju dva shvatanja::

a) prvoa) prvo, polazi od toga da ne postoje , polazi od toga da ne postoje nikakve biološke i psihološke razlike nikakve biološke i psihološke razlike između delinkvenata i nedelinkvenata, između delinkvenata i nedelinkvenata, što znači da delinkventna ličnost, kao što znači da delinkventna ličnost, kao takvatakva

167

ne postoji;ne postoji;

b) drugob) drugo, pretežno shvatanje, polazi , pretežno shvatanje, polazi od stava da je delinkventna ličnost od stava da je delinkventna ličnost devijantna, biološki abnormalna, devijantna, biološki abnormalna, osoba poremećene psihičke strukture.osoba poremećene psihičke strukture.

Prve ideje o delinkventu (zločincu) Prve ideje o delinkventu (zločincu) datiraju još od datiraju još od antičkih mislilacaantičkih mislilaca..

Prva naučna shvatanja i pokušaj Prva naučna shvatanja i pokušaj studioznog izučavanja delinkventne studioznog izučavanja delinkventne ličnosti vezuju se za ličnosti vezuju se za antropološku antropološku školu (Lombrozo).školu (Lombrozo).

168

Prema savremenim shvatanjima Prema savremenim shvatanjima ličnost delinkventa čine posebnosti ili ličnost delinkventa čine posebnosti ili neki od elemenata biološke, neki od elemenata biološke, psihološke, psihopatološke i društvene psihološke, psihopatološke i društvene determinacije.determinacije.

Naučna istraživanja vezana za Naučna istraživanja vezana za biološke pristupebiološke pristupe, delinkventnu , delinkventnu osobu vide kao ličnost: specifičnih osobu vide kao ličnost: specifičnih telesnih degenerativnih karakteristika, telesnih degenerativnih karakteristika, bilo konstitucionalnih specifičnosti, bilo konstitucionalnih specifičnosti, endokrinih i hromozomskih aberacija, endokrinih i hromozomskih aberacija, genetskih predispozicija i urođenih genetskih predispozicija i urođenih sklonosti, bilo rasnih predispozicija.sklonosti, bilo rasnih predispozicija.

169

Pristupi psihološke orjentacijePristupi psihološke orjentacije, , delinkventnu ličnost vide kao osobu: delinkventnu ličnost vide kao osobu: ispodprosečne inteligencije, niskog ispodprosečne inteligencije, niskog praga frustracione tolerancije, s praga frustracione tolerancije, s poremećajima nagona poremećajima nagona (psihoanalitičari), formiranu u procesu (psihoanalitičari), formiranu u procesu socijalnog učenja (bihevioristi), socijalnog učenja (bihevioristi), iskompleksiranu (individualna iskompleksiranu (individualna psihologija) i sl.psihologija) i sl.

Često je delinkventna ličnost Često je delinkventna ličnost definisana poremećajima duševnog definisana poremećajima duševnog stanja i nervnog sistema.stanja i nervnog sistema.

170

2. Opasno stanje delinkventne 2. Opasno stanje delinkventne ličnostiličnosti

M. FukoM. Fuko je postavio pitanja:je postavio pitanja:

Postoje li individue koje su urođeno Postoje li individue koje su urođeno opasne? opasne?

Na osnovu kojih znakova se one Na osnovu kojih znakova se one mogu prepoznati i kako bi trebalo mogu prepoznati i kako bi trebalo reagovati na njihovo prisustvo?reagovati na njihovo prisustvo?

NaNa VII kongresu kriminologa u VII kongresu kriminologa u Madridu 1970. god. definitivno je Madridu 1970. god. definitivno je uveden pojam uveden pojam kriminalna ličnostkriminalna ličnost..

171

Teoriju kriminalne ličnosti izložio je Teoriju kriminalne ličnosti izložio je francuski kriminolog francuski kriminolog PinatelPinatel..

Opasno stanje je latentno stanje Opasno stanje je latentno stanje sklonosti kriminalne ličnosti ka vršenju sklonosti kriminalne ličnosti ka vršenju krivičnih dela.krivičnih dela.

Pinatel polazi od shvatanja da se ono Pinatel polazi od shvatanja da se ono manifestuje u dva oblika:manifestuje u dva oblika:

a) hronično ia) hronično i

b) imanentnob) imanentno.. On On hroničnim opasnim stanjemhroničnim opasnim stanjem smatra smatra

čvrsto i postojano stanje čvrsto i postojano stanje karakteristično zakarakteristično za

172

formiranu kriminalnu ličnost, kojim se formiranu kriminalnu ličnost, kojim se povremeno stimuliše volja povremeno stimuliše volja permanentne kriminalne karijere.permanentne kriminalne karijere.

Imanetno opasno stanjeImanetno opasno stanje definiše definiše pojmom tzv. opšteg opasnog stanja pojmom tzv. opšteg opasnog stanja kako ga je ustanovio kako ga je ustanovio De GrefDe Gref u u smislu krize (grozničavog stanja) koju smislu krize (grozničavog stanja) koju prolaze svi prestupnici neposredno prolaze svi prestupnici neposredno pre prelaska na delo.pre prelaska na delo.

Temibilitet (kriminalna Temibilitet (kriminalna sposobnost)sposobnost),, kao elemenat kao elemenat opasnog stanja ličnosti, jeste pojam opasnog stanja ličnosti, jeste pojam iz savremene kliničke kriminologije.iz savremene kliničke kriminologije.

173

Ovaj pojam prvobitno je uveo Ovaj pojam prvobitno je uveo Garofalo Garofalo 1878. g.1878. g. kojim je označio postojanu i kojim je označio postojanu i aktivnu izopačenost prestupnika i aktivnu izopačenost prestupnika i količinu zla od koga možemo količinu zla od koga možemo strahovati (njegovu kriminološku strahovati (njegovu kriminološku sposobnost).sposobnost).

Prema Prema PinateluPinatelu, kriminološka , kriminološka dijagnoza opasnog stanja može imati dijagnoza opasnog stanja može imati sledeće forme:sledeće forme:

a)a) kriminalna sposobnost veoma jaka, kriminalna sposobnost veoma jaka, prilagođenost veoma niska – prilagođenost veoma niska – najviši najviši stepen opasnog stanjastepen opasnog stanja;;

174

b)b) kriminalna sposobnost jaka, kriminalna sposobnost jaka, prilagodljivost vrlo slaba – prilagodljivost vrlo slaba – ozbiljno ozbiljno opasno stanje;opasno stanje;

c)c) kriminalna sposobnost mala, kriminalna sposobnost mala, prilagodljivost vrlo slaba – prilagodljivost vrlo slaba – srednje srednje opasno stanjeopasno stanje ii

d)d) kriminalna sposobnost vrlo slaba, kriminalna sposobnost vrlo slaba, prilagodljivost veoma visoka – prilagodljivost veoma visoka – lakši lakši stepen opasnog stanja. stepen opasnog stanja.

Pinatel razlikuje kao i nadopunu i Pinatel razlikuje kao i nadopunu i etiološku dijagnozu, koja može imati etiološku dijagnozu, koja može imati sledeće forme:sledeće forme:

175

a)a) jak biološki uticaj u kombinaciji sa jak biološki uticaj u kombinaciji sa jakim društvenim uticajem – jakim društvenim uticajem – hronično opasno stanjehronično opasno stanje;;

b)b) jak biološki uticaj sa slabim jak biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem – društvenim uticajem – granični, granični, marginalni slučaj opasnog stanjamarginalni slučaj opasnog stanja ii

c)c) slab biološki uticaj sa slabim slab biološki uticaj sa slabim društvenim uticajem – društvenim uticajem – epizodni epizodni slučaj opasnog stanjaslučaj opasnog stanja..

176

3. Kliničke metode u dijagnostici 3. Kliničke metode u dijagnostici kriminalne ličnostikriminalne ličnosti

Naučni tzv, klinički metodiNaučni tzv, klinički metodi zasnovani su na određenim zasnovani su na određenim saznanjima:saznanjima:

a) kriminološke ekspertize i socijalne a) kriminološke ekspertize i socijalne anamneze, anamneze,

b) kriminološke dijagnoze i b) kriminološke dijagnoze i c) kriminološke prognozec) kriminološke prognoze koja se koja se

odnosi na pojedinačne slučajeve odnosi na pojedinačne slučajeve veštačenja optuženih ili osuđenih lica veštačenja optuženih ili osuđenih lica u naučnom postupku opservacije i u naučnom postupku opservacije i ispitivanja ličnosti.ispitivanja ličnosti.

177

Kriminološka ekspertizaKriminološka ekspertiza je naučna je naučna metoda ispitivanja ličnosti delinkventa, metoda ispitivanja ličnosti delinkventa, radi procenjivanja budućeg ponašanja, radi procenjivanja budućeg ponašanja, određivanja adekvatne sankcije i određivanja adekvatne sankcije i tretmana za resocijalizaciju.tretmana za resocijalizaciju.

Obavlja je grupa stručnjaka specijalista Obavlja je grupa stručnjaka specijalista iz pojedinih oblasti (iz pojedinih oblasti (psiholozi, psihijatri, psiholozi, psihijatri, socijalni radnicisocijalni radnici), za potrebe sudskog ), za potrebe sudskog postupka ili prevaspitanja.postupka ili prevaspitanja.

Radi se na osnovuRadi se na osnovu:: a) mediko-psihološkog izučavanja i a) mediko-psihološkog izučavanja i b) socijalne anamneze.b) socijalne anamneze.

178

Mediko-psihološka izučavanjaMediko-psihološka izučavanja odnose odnose se na izučavanje ličnosti.se na izučavanje ličnosti.

Socijalna anamnezaSocijalna anamneza se odnosi na se odnosi na sagledavanje i objašnjenje uticaja sagledavanje i objašnjenje uticaja ekonomskih, socijalnih i porodičnih ekonomskih, socijalnih i porodičnih prilika na ličnost.prilika na ličnost.

Ova metoda je veoma važna i Ova metoda je veoma važna i primenjiva kod:primenjiva kod:

a) utvrđivanja uračunljivosti,a) utvrđivanja uračunljivosti, b) stepena odgovornosti, b) stepena odgovornosti, c) individualizacije kazne ic) individualizacije kazne i

179

d) tretmana, rehabilitacije i d) tretmana, rehabilitacije i prevaspitanja.prevaspitanja.

Kriminološka dijagnozaKriminološka dijagnoza radi se na radi se na osnovu kriminološke ekspertize, a u osnovu kriminološke ekspertize, a u pitanju je klinička metoda utvrđivanja pitanju je klinička metoda utvrđivanja stepena opasnosti delinkventa.stepena opasnosti delinkventa.

Odvija se u Odvija se u tri fazetri faze:: a) utvrđivanja kriminalne sposobnosti ili a) utvrđivanja kriminalne sposobnosti ili

temibiliteta,temibiliteta, b) stepena društvene neprilagođenosti ib) stepena društvene neprilagođenosti i c) dijagnoze opasnog stanja, c) dijagnoze opasnog stanja, koje se koje se

dobija sintezom dva prethodna dobija sintezom dva prethodna postupka.postupka.

180

Kriminološka prognozaKriminološka prognoza je treća je treća faza u izučavanju ličnosti osuđenika, faza u izučavanju ličnosti osuđenika, koja podrazumeva predviđanja koja podrazumeva predviđanja budućeg ponašanja delinkventa.budućeg ponašanja delinkventa.

Radi se na osnovu kriminološke Radi se na osnovu kriminološke ekspertize za potrebe:ekspertize za potrebe:

a) određivanja krivične sankcije a) određivanja krivične sankcije optuženom i optuženom i

b) tretman resocijalizacije u b) tretman resocijalizacije u odgovarajućim kazneno-popravnim odgovarajućim kazneno-popravnim ustanovama.ustanovama.

181

najpotpunija kriminološka prognoza je najpotpunija kriminološka prognoza je ona koja je izvedena kliničkim postupkom.ona koja je izvedena kliničkim postupkom.

4. Biološki faktori4. Biološki faktori Predstavljaju kriminogene činioce Predstavljaju kriminogene činioce

definisane prvenstveno u kriminološkim definisane prvenstveno u kriminološkim teorijama biološke i antropološke teorijama biološke i antropološke orjentacije.orjentacije.

U ove faktore spadajuU ove faktore spadaju::

a) organske determinante,a) organske determinante,

b) nasleđe,b) nasleđe,

c) urođeni faktoric) urođeni faktori,,

182

d) antropološki faktori.d) antropološki faktori. 4.1. Organske determinante4.1. Organske determinante – –

kriminogeni faktori uslovljeni kriminogeni faktori uslovljeni organskim poremećajima.organskim poremećajima.

U pitanju su endogeni faktori koji se U pitanju su endogeni faktori koji se u nekim teorijama smatraju bitnim u nekim teorijama smatraju bitnim uzročnicima kriminaliteta.uzročnicima kriminaliteta.

U antroploškoj teoriji organske U antroploškoj teoriji organske determinante se tretiraju kao determinante se tretiraju kao konstitucionalne anomalije.konstitucionalne anomalije.

Organske poremećaje čine patogene Organske poremećaje čine patogene promene u psihosomatskom sistemu, promene u psihosomatskom sistemu, nastale kao posledica anomalija u nastale kao posledica anomalija u

183

fiziološkim funkcijama organizma ili fiziološkim funkcijama organizma ili negativnim spoljnim uticajima.negativnim spoljnim uticajima.

U prvu grupu spadaju U prvu grupu spadaju maloletna lica s maloletna lica s poremećajima (bolesti ili povrede)poremećajima (bolesti ili povrede) nastalim u toku rođenja ili ranoj nastalim u toku rođenja ili ranoj mladosti.mladosti.

Takva stanja su uzrok nepravilnog Takva stanja su uzrok nepravilnog razvoja ličnosti, što dovodi do stepena razvoja ličnosti, što dovodi do stepena psihičke nezrelosti, sa slabim psihičke nezrelosti, sa slabim kontrolama impulsa, plitkosti osećaja, kontrolama impulsa, plitkosti osećaja, niske frustracione i afektivne niske frustracione i afektivne tolerancije, koji ih čine potencijalnim tolerancije, koji ih čine potencijalnim delinkventima.delinkventima.

184

U ovu grupu ubrajaju se i slučajevi U ovu grupu ubrajaju se i slučajevi posledica genetskih svojstava, posledica genetskih svojstava, poremećaja u funkcionisanju poremećaja u funkcionisanju endokrinih žlezda ili zakasnelog endokrinih žlezda ili zakasnelog puberteta.puberteta.

U drugu grupu spadaju promene U drugu grupu spadaju promene nastale usled bolesti, zaraze, nastale usled bolesti, zaraze, zagađenosti okoline ili fizičkim zagađenosti okoline ili fizičkim traumama.traumama.

4.2. Nasleđe4.2. Nasleđe – po svom opštem – po svom opštem značenju predstavlja prenošenje značenju predstavlja prenošenje osobina živih bića s predaka na osobina živih bića s predaka na potomstvo.potomstvo.

185

Uticaj nasleđa na ljudsko ponašanje Uticaj nasleđa na ljudsko ponašanje postaje poslednjih godina sve veća postaje poslednjih godina sve veća preokupacija nauke.preokupacija nauke.

Osnovna teza da geni bitno utiču na Osnovna teza da geni bitno utiču na ljudsko ponašanje je sve aktuelnija.ljudsko ponašanje je sve aktuelnija.

Za kriminologiju je bitno genetsko Za kriminologiju je bitno genetsko nasleđe koje se ispoljava u biološkim nasleđe koje se ispoljava u biološkim karakteristikama definisanim u:karakteristikama definisanim u:

a) hromozomima,a) hromozomima,

b) genima i b) genima i

c) dezoksiribonukleinskom kiselinom–c) dezoksiribonukleinskom kiselinom–DNK.DNK.

186

Uobičajeno, kombinaciju gena jednog Uobičajeno, kombinaciju gena jednog roditelja s genima drugog nazivamo roditelja s genima drugog nazivamo genotipgenotip, dok spoljašnji izgled, bez , dok spoljašnji izgled, bez obzira na genetski sastav ličnosti, obzira na genetski sastav ličnosti, nazivamo nazivamo fenotipfenotip..

Genetsko nasleđeGenetsko nasleđe se odnosi na:se odnosi na: a) pojedinca,a) pojedinca, b) etničku celinu ilib) etničku celinu ili c) ljudsku vrstuc) ljudsku vrstu.. Kriminolozi iz druge polovine 19. Kriminolozi iz druge polovine 19.

veka većinom su priznavali teoriju veka većinom su priznavali teoriju nasleđa kao naučno validnu.nasleđa kao naučno validnu.

187

U savremenim uslovima ona je dosta U savremenim uslovima ona je dosta osporavana i svodi se na istraživanja osporavana i svodi se na istraživanja koja se vrše:koja se vrše:

a) na primerima blizanaca ia) na primerima blizanaca i b) u oblasti genetskih svojstava predaka b) u oblasti genetskih svojstava predaka

i potomaka iz delinkventnih porodica.i potomaka iz delinkventnih porodica. Na osnovu novijih istraživanja Na osnovu novijih istraživanja

jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca došlo se do zaključaka koji ukazuju na došlo se do zaključaka koji ukazuju na znatan uticaj na svaku od dimenzija znatan uticaj na svaku od dimenzija psihopatije, kao i da se većina psihopatije, kao i da se većina jednojajčanih i jednojajčanih i

188

dvojajčanih blizanaca ponašaju pod dvojajčanih blizanaca ponašaju pod uticajem genetske uslovljenosti.uticajem genetske uslovljenosti.

Može se zaključiti da je uticaj nasleđa Može se zaključiti da je uticaj nasleđa na ljudsko ponašanje, pa i delinkventno na ljudsko ponašanje, pa i delinkventno veoma značajan, a često i presudan.veoma značajan, a često i presudan.

Pored toga, veoma je bitan i uticaj Pored toga, veoma je bitan i uticaj okoline, koji u gotovo polovini okoline, koji u gotovo polovini slučajeva ima presudan odnos.slučajeva ima presudan odnos.

4.3. Urođeni faktori4.3. Urođeni faktori – – susu vrsta vrsta subjektivnih svojstava ličnosti subjektivnih svojstava ličnosti kriminogenog značaja, delom biološke, kriminogenog značaja, delom biološke, a delom psihološke karakteristike u a delom psihološke karakteristike u tipologiji delinkvenata.tipologiji delinkvenata.

189

U nauci su podeljena mišljenja da li U nauci su podeljena mišljenja da li postoji tip delinkventne ličnosti s postoji tip delinkventne ličnosti s urođenim svojstvima.urođenim svojstvima.

Teorije koje prihvataju postojanje takvog Teorije koje prihvataju postojanje takvog tipa polaze od biološki karakterističnih tipa polaze od biološki karakterističnih abnormalnosti ili psihičkih poremećaja.abnormalnosti ili psihičkih poremećaja.

Tako, prema biologističkim shvatanjima Tako, prema biologističkim shvatanjima MorelaMorela, delinkvent je ličnost , delinkvent je ličnost karakterističnih urođenih svojstava karakterističnih urođenih svojstava mentalne i antropološke degeneracije.mentalne i antropološke degeneracije.

Savremena naučna misao eliminisala je Savremena naučna misao eliminisala je vrednost bioloških teorija o tipu urođenog vrednost bioloških teorija o tipu urođenog zločinca, posebnih biokonstitucionalnih zločinca, posebnih biokonstitucionalnih

190

karakteristika, ali ne sasvim i teoriju o karakteristika, ali ne sasvim i teoriju o urođenim sklonostima.urođenim sklonostima.

4.4. Antropološki faktori4.4. Antropološki faktori – su jedan – su jedan od tipova kriminogenih svojstava od tipova kriminogenih svojstava ličnosti.ličnosti.

FeriFeri je antropološke faktore podelio u je antropološke faktore podelio u tri grupe:tri grupe:

a) organsku konstituciju čovekaa) organsku konstituciju čoveka (sve (sve organske anomalije i telesne osobine – organske anomalije i telesne osobine – anomalije lobanje, mozga i sl.);anomalije lobanje, mozga i sl.);

b) psihičku konstitucijub) psihičku konstituciju (sve devijacije (sve devijacije inteligencije, emocija, osećaja) iinteligencije, emocija, osećaja) i

191

c) lična svojstvac) lična svojstva (biološki uslovi rase, (biološki uslovi rase, pola, doba, građansko stanje, pola, doba, građansko stanje, obrazovanje i vaspitanje). obrazovanje i vaspitanje).

5. Psihološki faktori5. Psihološki faktori Subjektivni faktori u psihološkom Subjektivni faktori u psihološkom

smislu su individualna obeležja smislu su individualna obeležja ličnosti koja se manifestuju u ličnosti koja se manifestuju u karakteru, inteligenciji, emocijama, karakteru, inteligenciji, emocijama, motivima i drugim svojstvima motivima i drugim svojstvima ličnosti.ličnosti.

Ovi faktori su realno teže merljivi, Ovi faktori su realno teže merljivi, deluju kumulativno i nemoguće ih je deluju kumulativno i nemoguće ih je odvojeno posmatrati.odvojeno posmatrati.

192

Važnost psiholoških faktora je u tome što Važnost psiholoških faktora je u tome što je svaka individua različita i različito je svaka individua različita i različito reaguje na spoljne podsticaje.reaguje na spoljne podsticaje.

5.1. Psihostruktura i delinkvencija5.1. Psihostruktura i delinkvencija Psihološku strukturu čini organizacija Psihološku strukturu čini organizacija

psihičkih osobina ličnosti.psihičkih osobina ličnosti. Specifičnosti ukupnih svojstava Specifičnosti ukupnih svojstava

psihostrukture deluju kao celina psihostrukture deluju kao celina uzajamnih uticaja i uslovljavaju različita uzajamnih uticaja i uslovljavaju različita reagovanja ličnosti na spoljne nadražaje.reagovanja ličnosti na spoljne nadražaje.

193

Ta reagovanja mogu biti u granicama Ta reagovanja mogu biti u granicama društveno prihvatljivih, ali i društveno prihvatljivih, ali i asocijalnih, antisocijalnih i asocijalnih, antisocijalnih i delinkventnih ponašanja.delinkventnih ponašanja.

Različita reagovanja ljudi u odnosu Različita reagovanja ljudi u odnosu na iste socijalne uslove posledica su, na iste socijalne uslove posledica su, pored ostalog, različite psihološke pored ostalog, različite psihološke strukture ličnosti, koja te uslove na strukture ličnosti, koja te uslove na različite načine doživljava.različite načine doživljava.

Istraživači različitih stručnih profila Istraživači različitih stručnih profila su u više slučajeva pokušavali da su u više slučajeva pokušavali da dovedu u vezu određena psihička dovedu u vezu određena psihička svojstva i delinkvenciju.svojstva i delinkvenciju.

194

Savremena nauka je odbacila ova Savremena nauka je odbacila ova shvatanja jer nije došla do shvatanja jer nije došla do jedinstvenog psihološkog tipa jedinstvenog psihološkog tipa delinkventa.delinkventa.

Mnogobrojni pokušaji, posebno u Mnogobrojni pokušaji, posebno u starijoj literaturi, nisu došli do dokaza starijoj literaturi, nisu došli do dokaza o postojanju o postojanju tzv. kriminalne psihetzv. kriminalne psihe, , jer ni jedan od faktora psihostrukture jer ni jedan od faktora psihostrukture ličnosti kod delinkventa nije nepoznat i ličnosti kod delinkventa nije nepoznat i u nedilnikventnoj populaciji.u nedilnikventnoj populaciji.

Psihostruktura slučajnih krivaca ni Psihostruktura slučajnih krivaca ni malo se ne razlikuje od populacije malo se ne razlikuje od populacije nedelinkvenata.nedelinkvenata.

195

5.2. Sklonost i navike kao 5.2. Sklonost i navike kao kriminalna dispozicijakriminalna dispozicija

Sklonost je, u opštem smislu, Sklonost je, u opštem smislu, nagonska reakcija, ljubav prema nagonska reakcija, ljubav prema nečemu, naklonost.nečemu, naklonost.

To je faktor uzročnosti u smislu To je faktor uzročnosti u smislu urođene dispozicije ili stečene navike urođene dispozicije ili stečene navike ka kriminalnom ponašanju.ka kriminalnom ponašanju.

Sklonost kod čoveka pod uticajem Sklonost kod čoveka pod uticajem istih uslova ima za posledicu iste istih uslova ima za posledicu iste odgovore, tj. stvara naviku.odgovore, tj. stvara naviku.

196

Sklonosti u psihološkom smislu mogu biti Sklonosti u psihološkom smislu mogu biti tendencije urođene prirode, kao posledica tendencije urođene prirode, kao posledica određenih karakternih crta ličnosti, određenih karakternih crta ličnosti, temperamenta i emocija, ali se one pod temperamenta i emocija, ali se one pod uticajem socijalnih faktora i procesa uticajem socijalnih faktora i procesa socijalizacije vremenom pretvaraju u socijalizacije vremenom pretvaraju u moralne, kulturne i druge navike.moralne, kulturne i druge navike.

U slučajevima odgovarajućih društvenih U slučajevima odgovarajućih društvenih uslova i vaspitnih faktora uticaja kroz uslova i vaspitnih faktora uticaja kroz porodicu, školu i okolinu, te porodicu, školu i okolinu, te predispozicije, ma koliko bile intenzivne, predispozicije, ma koliko bile intenzivne, ne moraju sene moraju se

197

se pretvoriti u kriminalne sklonosti.se pretvoriti u kriminalne sklonosti. Nasuprot tome, ukoliko izostane proces Nasuprot tome, ukoliko izostane proces

socijalizacije, negativni uticaji utiču da socijalizacije, negativni uticaji utiču da se kod ličnosti razviju kriminalne se kod ličnosti razviju kriminalne sklonosti, a samim tim i navike.sklonosti, a samim tim i navike.

Ukoliko je intenzitet kriminalne Ukoliko je intenzitet kriminalne sklonosti (tzv. sklonosti (tzv. temibilitettemibilitet) jači, ) jači, bezazleni socijalni podsticaj dovešće bezazleni socijalni podsticaj dovešće do prestupničke reakcije i obratno.do prestupničke reakcije i obratno.

Osobine sklonosti i navika Osobine sklonosti i navika karakteristični su za delinkventne karakteristični su za delinkventne recidiviste.recidiviste.

198

Otuda su sklonosti i navike najizraženije Otuda su sklonosti i navike najizraženije kod delikata nasilja, seksualnih i kod delikata nasilja, seksualnih i imovinskih delikata, dakle tamo gde je imovinskih delikata, dakle tamo gde je pojava povrata najizraženija.pojava povrata najizraženija.

5.3. Karakter i kriminalne 5.3. Karakter i kriminalne predispozicijepredispozicije

Sklonost vršenju kriminalnih radnji mnogi Sklonost vršenju kriminalnih radnji mnogi vezuju za karakter, odnosno za prirodu i vezuju za karakter, odnosno za prirodu i narav ličnosti.narav ličnosti.

Karakter predstavlja kompleks ličnih Karakter predstavlja kompleks ličnih osobina, sklonost ka određenoj vrsti osobina, sklonost ka određenoj vrsti raspoloženja i ponašanja čoveka raspoloženja i ponašanja čoveka (preduzimljivost, odlučnost, doslednost) (preduzimljivost, odlučnost, doslednost)

199

koje ga bitno i trajno (od rođenja) koje ga bitno i trajno (od rođenja) odlikuju i razlikuju od ostalih.odlikuju i razlikuju od ostalih.

Karakter obuhvata ne samo moralne Karakter obuhvata ne samo moralne osobine (poštenje, sebičnost, osobine (poštenje, sebičnost, nesebičnost, skromnost, savesnost, nesebičnost, skromnost, savesnost, hrabrost, kukavičluk i sl.), nego i hrabrost, kukavičluk i sl.), nego i voljne osobine (doslednost, upornost, voljne osobine (doslednost, upornost, energičnost itd.).energičnost itd.).

Procenjivanje karaktera je od značaja Procenjivanje karaktera je od značaja kako sa kriminološkog, tako i sa kako sa kriminološkog, tako i sa krivičnopravnog aspekta, posebno pri krivičnopravnog aspekta, posebno pri utvrđivanju motiva delinkventnog utvrđivanju motiva delinkventnog ponašanja.ponašanja.

200

Sklonost ka delinkventnom ponašanju Sklonost ka delinkventnom ponašanju imaju oni karakteri s crtama ličnosti imaju oni karakteri s crtama ličnosti koji nisu u stanju dovoljne otpornosti koji nisu u stanju dovoljne otpornosti prema spoljnim, egzogenim činiocima prema spoljnim, egzogenim činiocima i podležu uticajima tih faktora ili i podležu uticajima tih faktora ili sredine u delinkventnom smeru.sredine u delinkventnom smeru.

Svaka ličnost je svakodnevno pod Svaka ličnost je svakodnevno pod dejstvom pozitivnih i negativnih dejstvom pozitivnih i negativnih uticaja.uticaja.

Koji će uticaji na određenu ličnost Koji će uticaji na određenu ličnost preovladati zavisi od njegove preovladati zavisi od njegove psihostrukture.psihostrukture.

201

One ličnosti na čije osobine jači uticaj One ličnosti na čije osobine jači uticaj imaju negativni faktori ispoljavaju imaju negativni faktori ispoljavaju razne oblike devijantnog ili razne oblike devijantnog ili delinkventnog ponašanja.delinkventnog ponašanja.

Ličnosti kod kojih postoji uska veza Ličnosti kod kojih postoji uska veza između psihološke strukture i delikta, između psihološke strukture i delikta, smatraju se sklonim delinkventnosti.smatraju se sklonim delinkventnosti.

U pitanju su osobe negativnih U pitanju su osobe negativnih karakternih crta, kao što su crte karakternih crta, kao što su crte agresivnosti, impulsivnosti, agresivnosti, impulsivnosti, malicioznosti, egoizma, osobe malicioznosti, egoizma, osobe deprimirane prirode i druge.deprimirane prirode i druge.

202

a) Agresivnost i kriminalna a) Agresivnost i kriminalna sklonostsklonost

Među najznačajnije patološke crte Među najznačajnije patološke crte karaktera spada agresivnost.karaktera spada agresivnost.

Agresivnost je urođeno svojstvo Agresivnost je urođeno svojstvo čoveka, a u teorijskom smislu je čoveka, a u teorijskom smislu je sklonost nasrtljivosti, tendencija da sklonost nasrtljivosti, tendencija da se silom ili drugim oblicima fizičke i se silom ili drugim oblicima fizičke i psihičke prinude rešavaju konflikti s psihičke prinude rešavaju konflikti s drugim ili sa sobom (autoagresija).drugim ili sa sobom (autoagresija).

Agresivnost se smatra dispozicijom Agresivnost se smatra dispozicijom delinkventnosti kod povratnika i delinkventnosti kod povratnika i profesionalnih kriminalaca.profesionalnih kriminalaca.

203

Svrstava se u uzroke težih oblika Svrstava se u uzroke težih oblika socijalne destrukcije, pojava delikata socijalne destrukcije, pojava delikata nasilja, akcidentnog kriminaliteta, nasilja, akcidentnog kriminaliteta, seksualnih delikata i samoubistava.seksualnih delikata i samoubistava.

Osoba koja je sklona agresivnosti u Osoba koja je sklona agresivnosti u teoriji se označava kao agresivna teoriji se označava kao agresivna ličnost.ličnost.

U pitanju je netolerantna, nasrtljiva U pitanju je netolerantna, nasrtljiva osoba, sklona konfliktima i rešavanju osoba, sklona konfliktima i rešavanju sporova nasiljem i silom.sporova nasiljem i silom.

Druga karakteristična patogena crta Druga karakteristična patogena crta ličnosti, veoma bliska agresivnosti, jesteličnosti, veoma bliska agresivnosti, jeste

204

impulsivnost.impulsivnost. ImpulsivnostImpulsivnost predstavlja sklonost predstavlja sklonost

afektivnim, usiljenim, nerazumnim i afektivnim, usiljenim, nerazumnim i neobuzdanim postupcima, većim delim neobuzdanim postupcima, većim delim nezavisnim od svesti, volje i mogućnosti nezavisnim od svesti, volje i mogućnosti kontrole.kontrole.

Impulsivnost je posledica Impulsivnost je posledica nekontrolisanog delovanja instikta, nekontrolisanog delovanja instikta, odnosno superiornosti Ida nad Egom i odnosno superiornosti Ida nad Egom i Superegom.Superegom.

Impulsivne osobe su jako razdražljive, Impulsivne osobe su jako razdražljive, sklone nagonskim postupcima i agresiji.sklone nagonskim postupcima i agresiji.

205

b) Egoizam i egocentričnostb) Egoizam i egocentričnost kao kao kriminalne predispozicijekriminalne predispozicije

Ovo su takođe negativne karakterne Ovo su takođe negativne karakterne osobine i svojstva ličnosti koja mogu osobine i svojstva ličnosti koja mogu imati kriminogeno svojstvo.imati kriminogeno svojstvo.

EgoizamEgoizam se ispoljava kod čoveka u se ispoljava kod čoveka u samoživosti, motivacionoj orjentaciji samoživosti, motivacionoj orjentaciji usmerenoj prvenstveno sebi.usmerenoj prvenstveno sebi.

Osoba takvog karaktera u ponašanju Osoba takvog karaktera u ponašanju rukovođena je sopstvenim interesima, rukovođena je sopstvenim interesima, sebičnošću i neosećajnošću za druge.sebičnošću i neosećajnošću za druge.

206

Egoizam spada u karakterne osobine Egoizam spada u karakterne osobine velikog broja delinkvenata, a kao velikog broja delinkvenata, a kao kriminogeni faktor u najsnažnije kriminogeni faktor u najsnažnije motivacione determinante.motivacione determinante.

EgocentričnostEgocentričnost je karakterna crta i je karakterna crta i asocijalna osobina ljudi, sklonost asocijalna osobina ljudi, sklonost čoveka da svojim ponašanjem u čoveka da svojim ponašanjem u sredini stavlja u centar pažnje sebe i sredini stavlja u centar pažnje sebe i svoje interese.svoje interese.

Egocentrik ima iskrivljenu sliku o Egocentrik ima iskrivljenu sliku o sopstvenoj veličini, i sujetno je osetljiv sopstvenoj veličini, i sujetno je osetljiv i sklon sukobima o tome kako njegovu i sklon sukobima o tome kako njegovu

207

ličnost vrednuju drugi.ličnost vrednuju drugi. Takve ličnosti su nestrpljive, Takve ličnosti su nestrpljive,

netolerantne, autoritarne, dvolične, netolerantne, autoritarne, dvolične, podle i despotske naravi.podle i despotske naravi.

c) Malicioznost i kriminalna sklonostc) Malicioznost i kriminalna sklonost Malicioznost čini jednu od bitnih Malicioznost čini jednu od bitnih

delinkventnih tendencija u karakteru delinkventnih tendencija u karakteru ličnosti.ličnosti.

U opštem smislu, ona se manifestuje kao U opštem smislu, ona se manifestuje kao podmuklost, sujeta, zluradost i pakost.podmuklost, sujeta, zluradost i pakost.

208

Maliciozne osobe poseduju crte egoizma i Maliciozne osobe poseduju crte egoizma i egocentričnosti, bezosećajnosti i rigidnosti.egocentričnosti, bezosećajnosti i rigidnosti.

Takve ličnosti u izvršavanju delikata nasilja Takve ličnosti u izvršavanju delikata nasilja imaju osvetnički sindrom, mogu biti vrlo imaju osvetnički sindrom, mogu biti vrlo surove u postupcima iživljavanja na žrtvi.surove u postupcima iživljavanja na žrtvi.

U osnovi malicioznosti je crta zavisti, koja U osnovi malicioznosti je crta zavisti, koja povremeno prelazi u osećanje mržnje.povremeno prelazi u osećanje mržnje.

Osobe s ovim svojstvima sklone su da, bez Osobe s ovim svojstvima sklone su da, bez ličnog interesa, smišljaju i čine podmukle ličnog interesa, smišljaju i čine podmukle radnje kako bi drugima naneli štetu.radnje kako bi drugima naneli štetu.

209

d) Deprivacioni faktori d) Deprivacioni faktori delinkvencijedelinkvencije

DeprivacijaDeprivacija, takođe predstavlja , takođe predstavlja jednu od osobina ličnosti koja je u jednu od osobina ličnosti koja je u osnovi čini asocijalnom i u većoj ili osnovi čini asocijalnom i u većoj ili manjoj meri devijantnom.manjoj meri devijantnom.

Najčešće je reč o Najčešće je reč o socijalnoj socijalnoj deprivacijideprivaciji nastaloj usled isključivanja nastaloj usled isključivanja čoveka iz društvenih odnosa, što je čoveka iz društvenih odnosa, što je karakteristično za decu odraslu po karakteristično za decu odraslu po domovima ili osuđivanu.domovima ili osuđivanu.

210

Ličnost je prinuđeno da se odriče Ličnost je prinuđeno da se odriče ustaljenih običaja, ograničena je u ustaljenih običaja, ograničena je u izboru ponašanja i podložna pritiscima izboru ponašanja i podložna pritiscima raznih neformalnih grupa.raznih neformalnih grupa.

Sve to utiče da se osuđenik lišava Sve to utiče da se osuđenik lišava statusa slobodne ličnosti, povlači u statusa slobodne ličnosti, povlači u sebe i da neprestano bude u sukobu sa sebe i da neprestano bude u sukobu sa strogim normama zatvorskog režima strogim normama zatvorskog režima života i autonomnih kriminalnih grupa.života i autonomnih kriminalnih grupa.

DeprivacijaDeprivacija, u opštem značenju, , u opštem značenju, predstavlja lišavanje ili gubitak predstavlja lišavanje ili gubitak sadržaja ili draži nužnih za sadržaja ili draži nužnih za zadovoljavanje potreba.zadovoljavanje potreba.

211

Uzroci deprivacijeUzroci deprivacije su u društvenoj su u društvenoj degradaciji, osećanju odbačenosti degradaciji, osećanju odbačenosti društvene sredine i nemogućnosti društvene sredine i nemogućnosti ostvarenja motiva i potreba, stanja ostvarenja motiva i potreba, stanja tipičnih za osuđeno lice.tipičnih za osuđeno lice.

Delinkventno ponašanje uslovljeno Delinkventno ponašanje uslovljeno deprivacijom javlja se kao neposredna deprivacijom javlja se kao neposredna posledica nagomilanih frustracija, čije posledica nagomilanih frustracija, čije pražnjenje može izazvati pražnjenje može izazvati kompezacione reakcije izražene u kompezacione reakcije izražene u nekom kriminalnom ili drugom nekom kriminalnom ili drugom devijantnom aktu.devijantnom aktu.

212

Frustracione prepreke se obično Frustracione prepreke se obično manifestuju u negativnom smeru, u manifestuju u negativnom smeru, u formi razdražljivosti, netrpeljivosti, formi razdražljivosti, netrpeljivosti, agresije, regresije, fiksacije, i sl.agresije, regresije, fiksacije, i sl.

Osnovni oblici deprivacije javljaju se Osnovni oblici deprivacije javljaju se u vidu deprivacije slobode, u vidu deprivacije slobode, sigurnosti, heteroseksualnih odnosa, sigurnosti, heteroseksualnih odnosa, mogućnosti sticanja materijalnih mogućnosti sticanja materijalnih dobara, zadovoljavanja duhovnih i dobara, zadovoljavanja duhovnih i kulturnih potreba.kulturnih potreba.

213

5.4. Temperament5.4. Temperament To je pretežno urođena osobina To je pretežno urođena osobina

ličnosti.ličnosti. Označava emocionalni način Označava emocionalni način

reagovanja pojedinca, brzinu, snagu i reagovanja pojedinca, brzinu, snagu i trajanje osećanja, kao i vrstu trajanje osećanja, kao i vrstu dominantnog emocionalnog tona dominantnog emocionalnog tona (prijatnost-neprijatnost).(prijatnost-neprijatnost).

Postoje, po Postoje, po Hipokratu i GalenuHipokratu i Galenu, , četiri tipa temperamenata:četiri tipa temperamenata:

a) kolerični,a) kolerični, b) sangviničkib) sangvinički,,

214

c) flegmaatički ic) flegmaatički i d) melanholičkid) melanholički.. KolericiKolerici su su od svih vidova od svih vidova

temperamenta najskloniji devijantnom temperamenta najskloniji devijantnom ponašanju.ponašanju.

To su osobe naglih i snažnih reakcija, To su osobe naglih i snažnih reakcija, koje se lako uzbuđuju, čije su emocije koje se lako uzbuđuju, čije su emocije visokog intenziteta.visokog intenziteta.

Kolerici se brzo odlučuju na akciju i Kolerici se brzo odlučuju na akciju i često se uzbuđuju, podložni su često se uzbuđuju, podložni su neurotičnim promenama, emocionalno neurotičnim promenama, emocionalno osetljivi, veoma eksplozivni u osetljivi, veoma eksplozivni u reakcijama, skloni afektivnimreakcijama, skloni afektivnim

215

reakcijama i agresivnom ponašanju.reakcijama i agresivnom ponašanju. Kod Kod sangvinikasangvinika preovlađuju osećanja preovlađuju osećanja

nad razumom, jer brzo formiraju nad razumom, jer brzo formiraju mišljenje i donose odluke.mišljenje i donose odluke.

Brzo prelazi iz lošeg u dobro Brzo prelazi iz lošeg u dobro raspoloženje, a obično je vedar.raspoloženje, a obično je vedar.

FlegmaticiFlegmatici su najodmereniji, su najodmereniji, emocionalno najstabilniji i najotporniji emocionalno najstabilniji i najotporniji frustracionim izazovima i uticaju okoline frustracionim izazovima i uticaju okoline na kriminalnu reakciju. na kriminalnu reakciju.

MelanholikMelanholik retko reaguje, a kad retko reaguje, a kad reaguje onda su osećanja vrlo reaguje onda su osećanja vrlo intenzivna i dugointenzivna i dugo

216

traju.traju. 5.5. Inteligencija i kriminalna 5.5. Inteligencija i kriminalna

orjentacijaorjentacija U najopštijem smislu podrazumeva U najopštijem smislu podrazumeva

bistrinu uma.bistrinu uma. U psihologiji se pod ovim pojmom U psihologiji se pod ovim pojmom

imaju na umu kapaciteti i sposobnost imaju na umu kapaciteti i sposobnost samostalnog mišljenja, razumevanja i samostalnog mišljenja, razumevanja i prosuđivanja postojećih i snalaženja prosuđivanja postojećih i snalaženja u novim situacijama.u novim situacijama.

Meri se skalama tzv. koeficijenta Meri se skalama tzv. koeficijenta inteligencije inteligencije (IQ),(IQ), a razvoj a razvoj inteligencije inteligencije

217

dostiže se do 16 godine.dostiže se do 16 godine. Skala koeficijenata inteligencijeSkala koeficijenata inteligencije:: IQ ispod 25 – IQ ispod 25 – idiotijaidiotija;; IQ od 25 do 50 – IQ od 25 do 50 – imbecilnostimbecilnost;; IQ od 50 do 70 – IQ od 50 do 70 – debilnostdebilnost;; IQ od 70 do 80 – IQ od 70 do 80 – mentalna zaostalostmentalna zaostalost;; IQ od 80 do 90 – IQ od 80 do 90 – ispod prosečna inteligispod prosečna intelig.;.; IQ od 90 do 110 – IQ od 90 do 110 – prosečna inteligencijaprosečna inteligencija;; IQ od 110 do 120 – IQ od 110 do 120 – visoka inteligencijavisoka inteligencija;; IQ od 120 do 140 – IQ od 120 do 140 – izuzetno obdareniizuzetno obdareni;; IQ preko 140 – IQ preko 140 – genijalne ličnostigenijalne ličnosti..

218

Mnogobrojna istraživanja ipak ukazuju Mnogobrojna istraživanja ipak ukazuju na izvesnu konstantu da je prosečni IQ na izvesnu konstantu da je prosečni IQ kriminalaca između 90-93, dok kriminalaca između 90-93, dok nekriminalna populacija ima prosečnu nekriminalna populacija ima prosečnu inteligenciju 100 IQ.inteligenciju 100 IQ.

Inteligencija u nekim slučajevima ima Inteligencija u nekim slučajevima ima neposredni a u drugim posredni uticaj neposredni a u drugim posredni uticaj na delinkventno ponašanje.na delinkventno ponašanje.

Ispodprosečna inteligencija Ispodprosečna inteligencija neposredno utiče na otežan proces neposredno utiče na otežan proces socijalizacije (vaspitne forme) ličnosti u socijalizacije (vaspitne forme) ličnosti u bilo kojoj formi bilo kojoj formi

219

da se ona odvija (porodica, škola, da se ona odvija (porodica, škola, socijalna sredina).socijalna sredina).

Iznad prosečna inteligencija u nekim Iznad prosečna inteligencija u nekim slučajevima pojavljuje se kao uslov slučajevima pojavljuje se kao uslov izvršenja k.dela (privredni kriminalitet, izvršenja k.dela (privredni kriminalitet, kompjuterski kriminalitet, terorizam).kompjuterski kriminalitet, terorizam).

5.6. Kriminogeni značaj emocija5.6. Kriminogeni značaj emocija Emocije se doživljavaju kao subjektivni Emocije se doživljavaju kao subjektivni

doživljaj prema stvarima, ljudima, doživljaj prema stvarima, ljudima, događajima i ličnim postupcima.događajima i ličnim postupcima.

220

U opštem smislu, emocije čine U opštem smislu, emocije čine osećanja, ljudske reakcije u vidu osećanja, ljudske reakcije u vidu afekata, raspoloženja i strasti na neko afekata, raspoloženja i strasti na neko zbivanje, osetljivost čoveka, uzbuđena zbivanje, osetljivost čoveka, uzbuđena stanja organizma, uzrujanosti.stanja organizma, uzrujanosti.

U kriminologiji se stanjem emocija U kriminologiji se stanjem emocija objašnjavaju nestabilnosti ličnosti u objašnjavaju nestabilnosti ličnosti u ponašanju.ponašanju.

Nekada su prisutne emocionalne Nekada su prisutne emocionalne blokade, a nekada su emocije prejake.blokade, a nekada su emocije prejake.

221

Mnogi kriminolozi povezuju stanje Mnogi kriminolozi povezuju stanje emotivne nestabilnosti i kriminaliteta.emotivne nestabilnosti i kriminaliteta.

Emocionalna nestabilnost je u uskoj Emocionalna nestabilnost je u uskoj vezi s emocionalnom poremećenošću.vezi s emocionalnom poremećenošću.

Naučna istraživanja ukazuju na to da Naučna istraživanja ukazuju na to da su emocionalni poremećaji izraženiji su emocionalni poremećaji izraženiji kod delinkventne nego kod kod delinkventne nego kod nedelinkventne populacije.nedelinkventne populacije.

Delinkvencija dece i maloletnika se Delinkvencija dece i maloletnika se najvećim delom vezuje za faktore najvećim delom vezuje za faktore emotivnih poremećaja.emotivnih poremećaja.

222

5.7. Motivacioni faktori 5.7. Motivacioni faktori delinkvencijedelinkvencije

U sistematizaciji kriminogenih faktora U sistematizaciji kriminogenih faktora motivi zauzimaju značajno mesto motivi zauzimaju značajno mesto subjektivnih činilaca uzročnosti subjektivnih činilaca uzročnosti delinkvencije.delinkvencije.

Motivi su racionalni postupci i ni jedno Motivi su racionalni postupci i ni jedno ljudsko ponašanje, izuzev kod duševnih ljudsko ponašanje, izuzev kod duševnih bolesnika i nesvesnog nehata, nije izvan bolesnika i nesvesnog nehata, nije izvan izvesnog motiva i cilja.izvesnog motiva i cilja.

Motivi su svesne pobude koje ličnost, Motivi su svesne pobude koje ličnost, pod određenim socijalnim uslovima, pod određenim socijalnim uslovima, podstiču na postizanje nekog interesa.podstiču na postizanje nekog interesa.

223

VodinelićVodinelić smatra da na kriminalno smatra da na kriminalno ponašanje utiče više, tzv. snop motiva.ponašanje utiče više, tzv. snop motiva.

Prema njemu, učinilac je taj koji sebi Prema njemu, učinilac je taj koji sebi postavlja cilj, on je taj koji želi da se taj postavlja cilj, on je taj koji želi da se taj cilj ostvari izvršenjem k.dela.cilj ostvari izvršenjem k.dela.

Nekada kriminalnom aktu može Nekada kriminalnom aktu može prethoditi jedan, a nekada u sticaju i prethoditi jedan, a nekada u sticaju i više motiva (npr. uz ljubomoru i uvreda više motiva (npr. uz ljubomoru i uvreda ili osveta i sl.).ili osveta i sl.).

Motiv je sadržan u psihičkom odnosu Motiv je sadržan u psihičkom odnosu izvršioca prema delu, oštećenom i žrtvi.izvršioca prema delu, oštećenom i žrtvi.

224

U nekim slučajevima motivi su čisto U nekim slučajevima motivi su čisto kriminalni a u nekim ne, a da za kriminalni a u nekim ne, a da za posledicu imaju krivično delo.posledicu imaju krivično delo.

U krivičnopravnom smislu, motiv U krivičnopravnom smislu, motiv može biti privilegovana okolnost ili može biti privilegovana okolnost ili kvalifikatorno obeležje k.dela.kvalifikatorno obeležje k.dela.

6. Psihopatološki faktori6. Psihopatološki faktori Iako savremena nauka ne prihvata Iako savremena nauka ne prihvata

tezu o posebnoj (patološkoj) strukturi tezu o posebnoj (patološkoj) strukturi delinkventne ličnosti, činjenica je da delinkventne ličnosti, činjenica je da su psihički poremećaji, naročito neki su psihički poremećaji, naročito neki vidovi,vidovi,

225

uzrok delinkventnog ponašanja ličnosti.uzrok delinkventnog ponašanja ličnosti. Otuda u kriminološkim teorijama Otuda u kriminološkim teorijama

preovladava mišljenje da psihički preovladava mišljenje da psihički poremećaji, delom neposredno ili poremećaji, delom neposredno ili pretežno posredno, utiču na devijantno pretežno posredno, utiču na devijantno ponašanje ili teže oblike delinkventnog ponašanje ili teže oblike delinkventnog ponašanja ličnosti.ponašanja ličnosti.

U mnoštvu različitih klasifikacija U mnoštvu različitih klasifikacija psihičkih poremećaja, čini se da je psihičkih poremećaja, čini se da je najmerodavnija ona koja je ustanovljena najmerodavnija ona koja je ustanovljena međunarodnom klasifikacijom bolesti međunarodnom klasifikacijom bolesti na:na:

226

a) duševne poremećajea) duševne poremećaje (duševna (duševna zaostalost i duševne bolesti),zaostalost i duševne bolesti),

b) neurotske poremećaje ib) neurotske poremećaje i c) poremećaje ličnostic) poremećaje ličnosti.. a) Duševni poremećajia) Duševni poremećaji Posebnu vrstu psihopatoloških Posebnu vrstu psihopatoloških

faktora čine teži defekti psihičkih faktora čine teži defekti psihičkih funkcija u sferi: svesti, mišljenja, funkcija u sferi: svesti, mišljenja, opažanja, inteligencije, emocija i opažanja, inteligencije, emocija i raspoloženja.raspoloženja.

Takva stanja se ispoljavaju u Takva stanja se ispoljavaju u poremećajima nagona, osećajnosti, poremećajima nagona, osećajnosti, pamćenja, rasuđivanja i delovanja.pamćenja, rasuđivanja i delovanja.

227

Uzroci mogu bitiUzroci mogu biti:: a) unutrašnjia) unutrašnji (nasleđe, oboljenja (nasleđe, oboljenja

endokrinih žlezda) iendokrinih žlezda) i b) spoljnib) spoljni (povrede, oboljenja glave, (povrede, oboljenja glave,

psihički stresovi i intoksikacija).psihički stresovi i intoksikacija). U kriminološkom smislu, duševni U kriminološkom smislu, duševni

poremećaji su značajni iz aspekta poremećaji su značajni iz aspekta uzročnosti delinkventnog ponašanja uzročnosti delinkventnog ponašanja usled nemogućnosti rasuđivanja usled nemogućnosti rasuđivanja ličnosti o posledicama postupaka, ličnosti o posledicama postupaka, odnosno stepena njegove odnosno stepena njegove odgovornosti u krivičnom postupku.odgovornosti u krivičnom postupku.

228

Duševna poremećenost prema Duševna poremećenost prema uzrocima i vrsti može se razvrstati u uzrocima i vrsti može se razvrstati u dva osnovna teža oblika:dva osnovna teža oblika:

a) duševna zaostalosta) duševna zaostalost (mentalna (mentalna retardiranost) – vid psihičkog retardiranost) – vid psihičkog poremećaja koji se ogleda u poremećaja koji se ogleda u ograničenosti duševnog razvoja ograničenosti duševnog razvoja (oligofrenija).(oligofrenija).

Razlikuju se Razlikuju se tri stepena duševne tri stepena duševne zaostalostizaostalosti: : idiotijaidiotija (IQ ispod 30), (IQ ispod 30), imbecilnostimbecilnost (IQ od 25-50) i (IQ od 25-50) i debilnostdebilnost (IQ od 50-70).(IQ od 50-70).

229

b) psihotična stanja – psihozeb) psihotična stanja – psihoze – – najteži oblici poremećaja mentalnih najteži oblici poremećaja mentalnih funkcija.funkcija.

Među Među teže oblike psihotičnih stanjateže oblike psihotičnih stanja spadaju: spadaju:

a) šizofrenijaa) šizofrenija –rascepkanost –rascepkanost pojedinih psihičkih funkcija;pojedinih psihičkih funkcija;

b)b) paranojaparanoja – sumanute ideje – sumanute ideje dominiraju bolesnikovom ličnošću, dominiraju bolesnikovom ličnošću, bolesne ideje proganjanja i sl.;bolesne ideje proganjanja i sl.;

c) epilepsija – padavicac) epilepsija – padavica - - povremena poremećenost funkcije povremena poremećenost funkcije svesti.svesti.

230

6.3. Neurotični poremećaji6.3. Neurotični poremećaji Nije reč o bolesti već o jednoj vrsti Nije reč o bolesti već o jednoj vrsti

lakših poremećaja u sferi volje i lakših poremećaja u sferi volje i motivacije kojih je ličnost svesna.motivacije kojih je ličnost svesna.

Neurotični prestupnikNeurotični prestupnik je delinkvent je delinkvent kod koga ponašanje stalno varira kod koga ponašanje stalno varira između normalnog i patološkog:između normalnog i patološkog:

((kleptomanija, piromanija, kleptomanija, piromanija, anksioznost – strepnja od nekog anksioznost – strepnja od nekog nastupajućeg događaja, histerija, nastupajućeg događaja, histerija, fobija, opsesija, depresijafobija, opsesija, depresija).).

231

6.4. Poremećaji ličnosti6.4. Poremećaji ličnosti Prema međunarodnoj klasifikaciji Prema međunarodnoj klasifikaciji

bolesti u poremećaje ličnosti spadaju bolesti u poremećaje ličnosti spadaju pojave: pojave: manije, psihopatije, manije, psihopatije, afektivnih, paranoidnih, šizoidnih i afektivnih, paranoidnih, šizoidnih i epileptoidnih poremećaja.epileptoidnih poremećaja.

232

VI SOCIJALNI FAKTORIVI SOCIJALNI FAKTORI Socijalni (spoljni) faktoriSocijalni (spoljni) faktori su oni su oni

činioci uticaja na društvo, pojedinca i činioci uticaja na društvo, pojedinca i njegovo ponašanje koji vode poreklo njegovo ponašanje koji vode poreklo iz društvenih odnosa i socijalnih iz društvenih odnosa i socijalnih uslova.uslova.

Takvi faktori su objektivne prirode i Takvi faktori su objektivne prirode i deluju na duže vreme.deluju na duže vreme.

Ovi faktori se moraju posmatrati u Ovi faktori se moraju posmatrati u kauzalitetu s predispozicijama kauzalitetu s predispozicijama ličnosti, njenim biološkim stanjem i ličnosti, njenim biološkim stanjem i psihostrukturom.psihostrukturom.

233

1. Ekonomski uslovi1. Ekonomski uslovi

1) Ekonomske determinante 1) Ekonomske determinante socijalnih devijacijasocijalnih devijacija

Za izučavanje delinkvencije od Za izučavanje delinkvencije od izuzetnog su značaja ekonomski izuzetnog su značaja ekonomski uslovi razvoja društva: uslovi razvoja društva: ekonomske ekonomske krize, materijalna pozicija i status krize, materijalna pozicija i status čoveka, stanje i razlike u čoveka, stanje i razlike u ekonomskom položaju određenih ekonomskom položaju određenih kategorija stanovništva (beda, kategorija stanovništva (beda, siromaštvo, bogatstvo).siromaštvo, bogatstvo).

234

Ekonomske krize Ekonomske krize društva i ekonomska društva i ekonomska nesigurnost pojedinaca i društva čine nesigurnost pojedinaca i društva čine opšte determinante kriminaliteta.opšte determinante kriminaliteta.

Takva stanja se karakterišu Takva stanja se karakterišu teškim teškim privrednim poremećajima u privrednim poremećajima u ekonomijiekonomiji što se odražava na što se odražava na društveno stanje i odnose u određenoj društveno stanje i odnose u određenoj zemlji.zemlji.

Prateće posledice suPrateće posledice su: nezaposlenost; : nezaposlenost; smanjena platežna sposobnost; nizak smanjena platežna sposobnost; nizak standard građana; ograničene standard građana; ograničene mogućnosti investiranja; pojava mogućnosti investiranja; pojava bankrotstva; drugi oblici propadanja bankrotstva; drugi oblici propadanja privrednih subjekata i sl.privrednih subjekata i sl.

235

U uslovima ekonomskih kriza U uslovima ekonomskih kriza kriminalitet se razvija u epidemičnim kriminalitet se razvija u epidemičnim razmerama.razmerama.

Ekonomsku krizu nužno prati Ekonomsku krizu nužno prati raslojavanje stanovništvaraslojavanje stanovništva: : kriminalno bogaćenje na jednoj i kriminalno bogaćenje na jednoj i ubrzano siromašenje na drugoj strani.ubrzano siromašenje na drugoj strani.

Javlja se čitav niz Javlja se čitav niz socijalnih socijalnih problemaproblema: nezaposlenost; niske : nezaposlenost; niske zarade; opšte siromaštvo; profiterstvo; zarade; opšte siromaštvo; profiterstvo; razna krijumčarenja; pljačke, razna krijumčarenja; pljačke, ugrožavanje lične i imovinske sigurnost ugrožavanje lične i imovinske sigurnost građana; društvena dezorganizacija i sl.građana; društvena dezorganizacija i sl.

236

Društvena dezorganizacijaDruštvena dezorganizacija je je logična posledica takvog stanja: logična posledica takvog stanja: porodične krize; depresija; porast porodične krize; depresija; porast alkoholizma i prostitucije; krađe; alkoholizma i prostitucije; krađe; prevare; nedozvoljena trgovina; prevare; nedozvoljena trgovina; špekulacije; nezakonite transakcije.špekulacije; nezakonite transakcije.

Nastaje osećanje materijalne Nastaje osećanje materijalne ugroženosti i osećanje nesigurnosti.ugroženosti i osećanje nesigurnosti.

Kada Kada osećanje nesigurnostiosećanje nesigurnosti postane opšta pojava, u pitanju je postane opšta pojava, u pitanju je ozbiljan indikator ekonomskih kriza i ozbiljan indikator ekonomskih kriza i jedan od kriminogenih faktora.jedan od kriminogenih faktora.

237

Poznati holandski kriminolog Poznati holandski kriminolog BongerBonger smatrao je da su ekonomski uslovi i smatrao je da su ekonomski uslovi i nesigurnost glavni uzroci delinkvencije.nesigurnost glavni uzroci delinkvencije.

2) Siromaštvo kao kriminogeni 2) Siromaštvo kao kriminogeni faktorfaktor

SiromaštvoSiromaštvo predstavlja stanje predstavlja stanje nepostojanja ekonomskih, socijalnih i nepostojanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih uslova za zadovoljavanje kulturnih uslova za zadovoljavanje osnovnih bioloških i drugih ljudskih osnovnih bioloških i drugih ljudskih potreba i održavanje egzistencijalnih potreba i održavanje egzistencijalnih uslova života.uslova života.

238

Mark AureliMark Aureli je smatrao da je je smatrao da je “siromaštvo majka zločina”.“siromaštvo majka zločina”.

Predstavnik klasične sociološke škole Predstavnik klasične sociološke škole ListList smatra da se zločin rađa iz nužde i smatra da se zločin rađa iz nužde i siromaštva, a da će se poboljšanjem siromaštva, a da će se poboljšanjem materijalnih uslova kriminalitet materijalnih uslova kriminalitet smanjiti.smanjiti.

Činjenica je da je siromaštvo jedan od Činjenica je da je siromaštvo jedan od generatora delinkventnog ponašanja, generatora delinkventnog ponašanja, posebno imovinskog karaktera.posebno imovinskog karaktera.

U tipologiji kriminalnih pojava naziva se U tipologiji kriminalnih pojava naziva se kao kao tzv. kriminalitet oskudicetzv. kriminalitet oskudice..

239

Posredne posledice siromaštva su:Posredne posledice siromaštva su: neobrazovanje; nedovoljna zaposlenost; neobrazovanje; nedovoljna zaposlenost; niski prihodi; slab porodični status; niski prihodi; slab porodični status; nedovoljna kultura; negativan uticaj na nedovoljna kultura; negativan uticaj na emocionalni razvoj dece; pojava emocionalni razvoj dece; pojava alkoholizma i dr. devijantnih pojava.alkoholizma i dr. devijantnih pojava.

TardeTarde je smatrao da je većina ubica i je smatrao da je većina ubica i notornih kradljivaca počela svoj život notornih kradljivaca počela svoj život kao napuštena deca ili skitnice.kao napuštena deca ili skitnice.

MilutinovićMilutinović tvrdi da ekonomski tvrdi da ekonomski ugroženi slojevi i pojedinci, kada se ugroženi slojevi i pojedinci, kada se nalaze u nalaze u

240

društveno degradiranom položaju koji društveno degradiranom položaju koji ih navodi na vršenje inkriminisanih ih navodi na vršenje inkriminisanih delatnosti... doživljavaju na svakom delatnosti... doživljavaju na svakom koraku poniženje svoje ličnosti i koraku poniženje svoje ličnosti i dostojanstva, pa stoga nemaju dostojanstva, pa stoga nemaju razloga da svoje ponašanje održavaju razloga da svoje ponašanje održavaju u okviru zakona.u okviru zakona.

Siromaštvo i nezaposlenost generišu Siromaštvo i nezaposlenost generišu delinkventne sklonosti.delinkventne sklonosti.

Najteža posledica nezaposlenosti je Najteža posledica nezaposlenosti je siromaštvo.siromaštvo.

241

3) Bogatstvo i kriminalitet 3) Bogatstvo i kriminalitet (kriminalitet izobilja)(kriminalitet izobilja)

Statistički podaci ukazuju da je Statistički podaci ukazuju da je imovinski kriminalitet u razvijenim imovinski kriminalitet u razvijenim zemljama u porastu, i pored činjenice zemljama u porastu, i pored činjenice da se standard stanovništva u tim da se standard stanovništva u tim zemljama uvećava.zemljama uvećava.

Mnogi autori smatraju da bogatstvo, Mnogi autori smatraju da bogatstvo, izobilje, parazitizam i potreba za izobilje, parazitizam i potreba za raskošnim životom, mogu biti u nekim raskošnim životom, mogu biti u nekim oblicima kriminaliteta element oblicima kriminaliteta element uzročnosti.uzročnosti.

242

Takav je slučaj s organizovanim Takav je slučaj s organizovanim kriminalitetom povlašćenih društvenih kriminalitetom povlašćenih društvenih slojeva.slojeva.

Bogatstvo je izazov za još veće Bogatstvo je izazov za još veće bogaćenje.bogaćenje.

To je jedan od kriminogenih faktora u To je jedan od kriminogenih faktora u vidu pohlepnosti kod motiva sticanja vidu pohlepnosti kod motiva sticanja profita na nezakoniti način.profita na nezakoniti način.

Bogatstvo se javlja kao uzročnik Bogatstvo se javlja kao uzročnik profiterskih interesa.profiterskih interesa.

Težnja za bogaćenjem kod nekih osoba Težnja za bogaćenjem kod nekih osoba nema granica, ni u pogledu potreba, ni nema granica, ni u pogledu potreba, ni u pogledu obima, pri čemu se ne biraju u pogledu obima, pri čemu se ne biraju

243

sredstva ni načini za brzo sticanje sredstva ni načini za brzo sticanje kapitala, pa i po cenu da se to izvede kapitala, pa i po cenu da se to izvede najtežim oblicima privrednog i najtežim oblicima privrednog i organizovanog kriminala.organizovanog kriminala.

U veoma razvijenim zemljama, sa U veoma razvijenim zemljama, sa povećanjem standarda u porastu je povećanjem standarda u porastu je kriminalitet, i to njegovi kriminalitet, i to njegovi najorganizovaniji oblici.najorganizovaniji oblici.

Kriminalitet iz siromaštva i izobilja Kriminalitet iz siromaštva i izobilja razlikuju se po pojavnim oblicima.razlikuju se po pojavnim oblicima.

U prvom slučaju preovladavaju U prvom slučaju preovladavaju imovinski delikti, a u drugom, imovinski delikti, a u drugom, privrednog i privrednog i

244

i organizovanog kriminaliteta.i organizovanog kriminaliteta. Društvene posledice kriminaliteta Društvene posledice kriminaliteta

bogatih su neuporedivo veće i štetnije.bogatih su neuporedivo veće i štetnije.

4) Migracioni faktori4) Migracioni faktori Migracije Migracije predstavljaju fizičko predstavljaju fizičko

kretanje, seobe stanovništva u kretanje, seobe stanovništva u prostoru, njihovo privremeno ili trajno prostoru, njihovo privremeno ili trajno preseljavanje (imigracija ili emigracija) preseljavanje (imigracija ili emigracija) iz jednog sociokulturnog ambijenta u iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi, iz jedne zemlje u drugu.drugi, iz jedne zemlje u drugu.

245

Mogu biti uslovljene političkim ili Mogu biti uslovljene političkim ili ekonomskim činiocima, dobrovoljne ili ekonomskim činiocima, dobrovoljne ili prinudne.prinudne.

Posledice migracijaPosledice migracija su mnogi su mnogi socijalni problemi koji se negativno socijalni problemi koji se negativno odražavaju na razvoj ličnosti, je se odražavaju na razvoj ličnosti, je se kidaju veze sa porodicom i kidaju veze sa porodicom i susedstvom.susedstvom.

Pojavljuju se: usamljenost; Pojavljuju se: usamljenost; izgubljenost; deprivacija, gubljenje izgubljenost; deprivacija, gubljenje rodbinskih i drugih veza i sl.rodbinskih i drugih veza i sl.

U novoj sredini migranti se susreću sa U novoj sredini migranti se susreću sa novim iskušenjima: alkoholizam, novim iskušenjima: alkoholizam,

246

narkomanija; prostitucija i delinkvencija.narkomanija; prostitucija i delinkvencija. Za migrante su vezani problemi Za migrante su vezani problemi

adaptacije i kulturni konflikti koji su adaptacije i kulturni konflikti koji su praćeni nezaposlenošću, nedostatkom praćeni nezaposlenošću, nedostatkom stambenih, zdravstvenih i drugih uslova.stambenih, zdravstvenih i drugih uslova.

Kulturni konfliktiKulturni konflikti stvaraju latentno stvaraju latentno stanje potencijalnog prerastanja u stanje potencijalnog prerastanja u neprijateljstvo ili agresiju.neprijateljstvo ili agresiju.

Sve to ima za posledicu pojave Sve to ima za posledicu pojave kulturnog antagonizmakulturnog antagonizma, izazivanje , izazivanje povreda javnog reda, pa i delinkvenciju povreda javnog reda, pa i delinkvenciju težih oblika.težih oblika.

247

Poseban problem predstavljaju Poseban problem predstavljaju ilegalne migracijeilegalne migracije, gde se direktno , gde se direktno ugrađuju i krijumčarenje i trgovina ugrađuju i krijumčarenje i trgovina ljudima kao jedan od najunosnijih ljudima kao jedan od najunosnijih izvora zarade za organizovani izvora zarade za organizovani kriminalitet, gde su siromašni migranti kriminalitet, gde su siromašni migranti samo ukalkulisane žrtve.samo ukalkulisane žrtve.

Migracije imaju često veze sa Migracije imaju često veze sa urbanizacijomurbanizacijom, pri čemu dolaze do , pri čemu dolaze do izražaja: problemi adaptacije; sukobi izražaja: problemi adaptacije; sukobi kultura; nezaposlenost; stambeni i kultura; nezaposlenost; stambeni i zdravstveni problemi. zdravstveni problemi.

248

Većina kriminologa ukazuje na Većina kriminologa ukazuje na uslovljenost urbanizacije i uslovljenost urbanizacije i kriminalitetakriminaliteta, zbog nekoliko elemenata:, zbog nekoliko elemenata:

a) faktor zakona velikih brojevaa) faktor zakona velikih brojeva – veći broj – veći broj ljudi podrazumeva i veći broj asocijalnih;ljudi podrazumeva i veći broj asocijalnih;

b) faktor pauperizacijeb) faktor pauperizacije – nezaposlenost i – nezaposlenost i beda manifestuju se više u urbanim, nego beda manifestuju se više u urbanim, nego u ruralnim područjima; u ruralnim područjima;

c) faktor iskušenjac) faktor iskušenja – grad nudi mnogo više – grad nudi mnogo više izazova za laku zaradu nego selo;izazova za laku zaradu nego selo;

d) faktor anonimnostid) faktor anonimnosti – individua u gradu je – individua u gradu je usamljena i nepoznata, što joj pogodujeusamljena i nepoznata, što joj pogoduje

249

u zaštiti od otkrivanja u kriminalnim u zaštiti od otkrivanja u kriminalnim radnjama iradnjama i

e) faktor interakcije i imitacijee) faktor interakcije i imitacije – nosioci – nosioci delinkventnog ponašanja žive, pretežno delinkventnog ponašanja žive, pretežno u gradu i u svojoj sredini lakše u gradu i u svojoj sredini lakše reprodukuju kriminalce, nego na selu.reprodukuju kriminalce, nego na selu.

5) Tranzicija i kriminalitet5) Tranzicija i kriminalitet M. GodlijeM. Godlije izrazom izrazom “period “period

tranzicije”tranzicije” označava posebnu fazu u označava posebnu fazu u evoluciji nekog društva, fazu u kojoj se evoluciji nekog društva, fazu u kojoj se ono susreće sa sve većim unutrašnjim i ono susreće sa sve većim unutrašnjim i spoljašnjim teškoćama, i kada se u isto spoljašnjim teškoćama, i kada se u isto vreme vreme

250

pojavljuju novi privredni i društveni pojavljuju novi privredni i društveni odnosi koji će se, brže ili sporije, više ili odnosi koji će se, brže ili sporije, više ili manje nasilno, proširivati i postajati manje nasilno, proširivati i postajati uslovi funkcionisanja jednog novog uslovi funkcionisanja jednog novog društva.društva.

J. PetrovićJ. Petrović smatra da bi tranzicija smatra da bi tranzicija trebalo da podrazumeva promenu oblika trebalo da podrazumeva promenu oblika upravljanja društvom.upravljanja društvom.

Postavlja se pitanje u kojoj meri procesi Postavlja se pitanje u kojoj meri procesi tranzicije utiču na pojavu kriminaliteta.tranzicije utiču na pojavu kriminaliteta.

Bivše jugoslovenske republike takođe Bivše jugoslovenske republike takođe prolaze kroz fazu tranzicije.prolaze kroz fazu tranzicije.

251

KriminalizacijaKriminalizacija bitnih segmenata bitnih segmenata političkih i ekonomskih odnosa u političkih i ekonomskih odnosa u velikom broju zemalja u tranziciji, velikom broju zemalja u tranziciji, raspršile su iluzije o ekspresnom putu raspršile su iluzije o ekspresnom putu u bogato društvo, jer su i danas u bogato društvo, jer su i danas suočena sa krizom.suočena sa krizom.

U takvim uslovima U takvim uslovima organizovani organizovani kriminalitet dobiokriminalitet dobio je mogućnost za je mogućnost za veću društvenu afirmaciju i ozbiljniji veću društvenu afirmaciju i ozbiljniji uticaj u društvu.uticaj u društvu.

Nekontrolisano širenje korupcije u Nekontrolisano širenje korupcije u privrednim, bankarskim i finansijskim privrednim, bankarskim i finansijskim oblastima i institucijama i nasilja kao oblastima i institucijama i nasilja kao

252

metoda ostvarivanja političkih ciljeva metoda ostvarivanja političkih ciljeva aktiviralo je sve destruktivne aktiviralo je sve destruktivne potencijale društva.potencijale društva.

Kontrolna funkcija privatizacijeKontrolna funkcija privatizacije, , namerno ili slučajno, svesno ili namerno ili slučajno, svesno ili nesvesno, postavljena je tako da ide na nesvesno, postavljena je tako da ide na ruku organizovanom kriminalitetu.ruku organizovanom kriminalitetu.

6) Ratni uslovi i kriminalitet6) Ratni uslovi i kriminalitet Posledice ratovaPosledice ratova nisu samo socijalne, nisu samo socijalne,

već se duboko odražavaju i na psihičke već se duboko odražavaju i na psihičke funkcije i duševno zdravlje čoveka.funkcije i duševno zdravlje čoveka.

253

Istraživanja ukazuju na to da se u Istraživanja ukazuju na to da se u ratnim uslovima kriminalitet znatno ratnim uslovima kriminalitet znatno uvećava, među omladinom naročito.uvećava, među omladinom naročito.

Uticaj rata na pojave kriminaliteta Uticaj rata na pojave kriminaliteta ispoljava se u svim fazama ( uoči, u ispoljava se u svim fazama ( uoči, u toku i neposredno posle rata).toku i neposredno posle rata).

PosledicePosledice: nestašica robe; : nestašica robe; špekulativni vidovi ponašanja; šverc; špekulativni vidovi ponašanja; šverc; gomilanje zaliha; pokretljivost gomilanje zaliha; pokretljivost stanovništva; pojave izbeglištva; stanovništva; pojave izbeglištva; nedostatak egzistencijalnih uslova nedostatak egzistencijalnih uslova života i sl. dovode do delinkventnih života i sl. dovode do delinkventnih ponašanja.ponašanja.

254

Legalne državne institucije otežano Legalne državne institucije otežano funkcionišu, a izvršioci k.dela su često funkcionišu, a izvršioci k.dela su često nedostupni državnim organima.nedostupni državnim organima.

Pored rata, i druge vanredne okolnosti, Pored rata, i druge vanredne okolnosti, takođe bitno uzrokuju kriminalitet takođe bitno uzrokuju kriminalitet (elementarne nesreće većih razmera, (elementarne nesreće većih razmera, socijalni nemiri i sl.).socijalni nemiri i sl.).

7) Uticaj obrazovanja na 7) Uticaj obrazovanja na kriminalitetkriminalitet

ObrazovanjeObrazovanje kao socijalni proces je kao socijalni proces je oblik vaspitanja i socijalizacije ličnosti i oblik vaspitanja i socijalizacije ličnosti i osposobljavanja za profesionalnu osposobljavanja za profesionalnu delatnost i zanimanje.delatnost i zanimanje.

255

Obrazovanjem se stiču navike, način Obrazovanjem se stiču navike, način života i ponašanja.života i ponašanja.

On je uslov za održavanje i poboljšanje On je uslov za održavanje i poboljšanje životnog standarda.životnog standarda.

Pitanje u kojoj meri je obrazovanje Pitanje u kojoj meri je obrazovanje kriminogeni faktor je veoma sporno.kriminogeni faktor je veoma sporno.

U kriminologiji prevladavaju mišljenja U kriminologiji prevladavaju mišljenja Ferija i BongeraFerija i Bongera da s višim stepenom da s višim stepenom obrazovanja opada i kriminalitet.obrazovanja opada i kriminalitet.

U vezi s uticajem obrazovanja na U vezi s uticajem obrazovanja na kriminalitet kriminalitet PinatelPinatel smatra da u teoriji smatra da u teoriji

256

postoje tri pristupa:postoje tri pristupa: a) pesimistički (Garofalo i Tarde);a) pesimistički (Garofalo i Tarde); GarofaloGarofalo je smatrao da obrazovanje je smatrao da obrazovanje

nema direktnog uticaja na opadanje nema direktnog uticaja na opadanje kriminaliteta.kriminaliteta.

Suprotnog je mišljenja Suprotnog je mišljenja TardeTarde koji koji smatra da stepen obrazovanja utiče na smatra da stepen obrazovanja utiče na kvalitet, ako ne i na kvantitet zločina.kvalitet, ako ne i na kvantitet zločina.

b) optimistički (Feri, Bonger, b) optimistički (Feri, Bonger, Hojer, Ferguson);Hojer, Ferguson);

FeriFeri je smatrao da obrazovanje je smatrao da obrazovanje pomažepomaže

257

da se kod velike mase potencijalnih da se kod velike mase potencijalnih izvršioca k.dela ispravi ili umanji ona izvršioca k.dela ispravi ili umanji ona nepromišljenost koja kod njih predstavlja nepromišljenost koja kod njih predstavlja najjači stimulans u pravcu kriminaliteta.najjači stimulans u pravcu kriminaliteta.

BongerBonger dokazuje da između obrazovanja i dokazuje da između obrazovanja i kriminaliteta stoji neposredna veza.kriminaliteta stoji neposredna veza.

FergusonFerguson govori o tome da je školska govori o tome da je školska sprema najsnažniji faktor delinkventnosti.sprema najsnažniji faktor delinkventnosti.

HojerHojer smatra da obrazovanje pruža čvrst smatra da obrazovanje pruža čvrst temelj koje pojedincu omogućava da nađe temelj koje pojedincu omogućava da nađe zaposlenje i da na taj način pošteno živi. zaposlenje i da na taj način pošteno živi.

258

c) mešoviti (Lombrozo i De Gref);c) mešoviti (Lombrozo i De Gref); LombrozoLombrozo je smatrao da obrazovanje u je smatrao da obrazovanje u

zemljama gde ono nije razvijeno u zemljama gde ono nije razvijeno u početku deluje na povećanje svih oblika početku deluje na povećanje svih oblika kriminala osim ubistava, a kada se kriminala osim ubistava, a kada se razvije utiče na smanjenje najokrutnijih razvije utiče na smanjenje najokrutnijih oblika, ali i na povećavanje nekih drugih oblika, ali i na povećavanje nekih drugih vidova.vidova.

De GrefDe Gref je mislio da obrazovanje ne je mislio da obrazovanje ne igra nikakvu ulogu i procenat izvršioca igra nikakvu ulogu i procenat izvršioca k.dela može ostati isti uprkos većem k.dela može ostati isti uprkos većem nivou obrazovanja, ali prihvata da se nivou obrazovanja, ali prihvata da se najveći broj izvršilaca regrutuje iz manje najveći broj izvršilaca regrutuje iz manje

259

obrazovnih sredina.obrazovnih sredina. Upoređujući navedene pristupe, Upoređujući navedene pristupe, PinatelPinatel

zaključuje:zaključuje: a) da pesimistička verzija nema a) da pesimistička verzija nema

validnosti; b) da se optimistička može validnosti; b) da se optimistička može delom usvojiti – iz manje obrazovnih delom usvojiti – iz manje obrazovnih sredina regrutuje se veći broj sredina regrutuje se veći broj delinkvenata;delinkvenata;

c) te da je mešovita teorija c) te da je mešovita teorija najprihvatljivija.najprihvatljivija.

PinatelPinatel smatra da obrazovanje svakako smatra da obrazovanje svakako favorizuje kriminalitet kradljivaca i favorizuje kriminalitet kradljivaca i povratnika, ali predstavlja snažnu kočnicu povratnika, ali predstavlja snažnu kočnicu

260

protiv paljevina, seksualnih delikata i protiv paljevina, seksualnih delikata i ubistava.ubistava.

Iako podaci ukazuju da u strukturi Iako podaci ukazuju da u strukturi delinkvenata preovlađuju osobe sa delinkvenata preovlađuju osobe sa nižim stepenom obrazovanja, u teoriji nižim stepenom obrazovanja, u teoriji nije dokazano:nije dokazano:

a) da se nedostatak obrazovanja a) da se nedostatak obrazovanja zakonomerno mora odraziti zakonomerno mora odraziti devijantno;devijantno;

b) kao ni da je s višim obrazovanjem b) kao ni da je s višim obrazovanjem isključena devijantnost.isključena devijantnost.

261

Obrazovanje je u uskoj vezi sa Obrazovanje je u uskoj vezi sa zanimanjem, koje je u mnogim zanimanjem, koje je u mnogim slučajevima uslov za izvršenje k.dela.slučajevima uslov za izvršenje k.dela.

Istraživanja ukazuju da je srazmerno Istraživanja ukazuju da je srazmerno stepenu neobrazovanosti, kriminalitet stepenu neobrazovanosti, kriminalitet prisutniji u nekim društvenim prisutniji u nekim društvenim sredinama (romska populacija).sredinama (romska populacija).

Lica sa nižim stepenom obrazovanja Lica sa nižim stepenom obrazovanja iskazuju veći stepen kriminogenog iskazuju veći stepen kriminogenog ponašanja zato što nisu dovoljno ponašanja zato što nisu dovoljno socijalizovani.socijalizovani.

262

Njihov kulturni i obrazovni nivo manje Njihov kulturni i obrazovni nivo manje je u mogućnosti da shvati razlike u je u mogućnosti da shvati razlike u ponašanju, da pronađe odgovarajuće ponašanju, da pronađe odgovarajuće zaposlenje i da učestvuje u zaposlenje i da učestvuje u društvenom životu.društvenom životu.

Takva lica su sklonija vršenju Takva lica su sklonija vršenju imovinskih i delikata nasilja.imovinskih i delikata nasilja.

S druge strane, neki vidovi S druge strane, neki vidovi kriminaliteta (kompjuterski kriminaliteta (kompjuterski kriminalitet, privredni kriminalitet, kriminalitet, privredni kriminalitet, organizovani kriminalitet) uslovljeni su organizovani kriminalitet) uslovljeni su visoko stručnim znanjem. visoko stručnim znanjem.

263

U tesnoj vezi sa obrazovanjem je i U tesnoj vezi sa obrazovanjem je i proces vaspitanja.proces vaspitanja.

To je proces prenošenja kulturnih To je proces prenošenja kulturnih obrazaca na pojedinca i grupe u obrazaca na pojedinca i grupe u razvoju, u postupku socijalizacije razvoju, u postupku socijalizacije ličnosti.ličnosti.

Odvija se u različitim uslovima socijalne Odvija se u različitim uslovima socijalne sredine: porodica, škola, socijalna sredine: porodica, škola, socijalna sredina vršnjaka i sl.sredina vršnjaka i sl.

Vaspitanjem ličnost prevladava Vaspitanjem ličnost prevladava egoistične, egocentrične i devijantne egoistične, egocentrične i devijantne tendencije.tendencije.

264

U vezi sa obrazovanjem postavlja se U vezi sa obrazovanjem postavlja se i pitanje kako i pitanje kako škola i školska škola i školska sredinasredina utiče na delinkventnu utiče na delinkventnu orjentaciju, pre svega dece i orjentaciju, pre svega dece i maloletnika.maloletnika.

Od organizovanosti, školskih Od organizovanosti, školskih programa i nastavnog procesa programa i nastavnog procesa umnogome zavisi razvoj mlade umnogome zavisi razvoj mlade ličnosti i njegovo društveno ličnosti i njegovo društveno ponašanje.ponašanje.

265

8) Uticaj masovnih medija na 8) Uticaj masovnih medija na kriminalitetkriminalitet

Mediji i Mediji i medijski kriminalitetmedijski kriminalitet su su nezaobilazna tema savremene nezaobilazna tema savremene kriminološke literature.kriminološke literature.

Masovni medijiMasovni mediji – opšti naziv za – opšti naziv za prenosnike informacija, odnosno prenosnike informacija, odnosno sredstva komunikacija različite tehničke sredstva komunikacija različite tehničke i funkcionalne sadržine (radio i i funkcionalne sadržine (radio i televizija, novine, filmovi, časopisi, i dr. televizija, novine, filmovi, časopisi, i dr. štampa). štampa).

Savremeni mediji imaju mnogobrojne Savremeni mediji imaju mnogobrojne

266

mogućnosti da rafinirano i otvoreno utiču mogućnosti da rafinirano i otvoreno utiču na funkcionisanje modernog društvenog na funkcionisanje modernog društvenog života.života.

U savremenom društvu oni su postali U savremenom društvu oni su postali jedan od najznačajnijih činilaca uticaja na jedan od najznačajnijih činilaca uticaja na socijalizaciju mladih, bitan faktor na socijalizaciju mladih, bitan faktor na formiranje njihovih vrednosnih stavova i formiranje njihovih vrednosnih stavova i modela ponašanja.modela ponašanja.

Veoma su podeljena shvatanja o uticaju Veoma su podeljena shvatanja o uticaju sredstava informisanja na sredstava informisanja na delinkventnost.delinkventnost.

Pretežna shvatanjaPretežna shvatanja i istraživanja i istraživanja ukazuju, ipak, na brojne negativne ukazuju, ipak, na brojne negativne uticajeuticaje

267

efekata medijskih sadržaja na efekata medijskih sadržaja na kriminalnu formu ispoljavanja, mada kriminalnu formu ispoljavanja, mada mnogi osporavaju ovakve teze.mnogi osporavaju ovakve teze.

Veoma je zastupljeno stanovište da Veoma je zastupljeno stanovište da nasilje u medijskim scenama utiče na nasilje u medijskim scenama utiče na redukciju agresivnih nagona kod redukciju agresivnih nagona kod gledalaca gledalaca (hipoteze o katarzi).(hipoteze o katarzi).

SocioloziSociolozi navode navode da mediji nisu da mediji nisu indikatori i inspiratori kriminalne indikatori i inspiratori kriminalne orjentacije, niti se mogu smatrati orjentacije, niti se mogu smatrati uzročnicima nasilja i kriminalnog uzročnicima nasilja i kriminalnog ponašanja, već više agensomponašanja, već više agensom

268

dodatnog uticaja na kriminalnu dodatnog uticaja na kriminalnu motivaciju.motivaciju.

M.MilutinovićM.Milutinović smatra da uticaj smatra da uticaj literature, štampe i filma ne može imati literature, štampe i filma ne može imati neposrednog kriminogenog faktora.neposrednog kriminogenog faktora.

Uloga medija u prevenciji kriminaliteta Uloga medija u prevenciji kriminaliteta je izuzetno velika.je izuzetno velika.

Objektivno informisanje javnostiObjektivno informisanje javnosti o o pojavama delinkvencije u sredstvima pojavama delinkvencije u sredstvima javnog informisanja bitno utiče na javnog informisanja bitno utiče na pozitivne predstave, formiranje stavova pozitivne predstave, formiranje stavova javnog mnjenja, i samim tim na efektejavnog mnjenja, i samim tim na efekte

269

društvene reakcije u oblasti suzbijanja društvene reakcije u oblasti suzbijanja kriminaliteta.kriminaliteta.

Medijski kriminalitetMedijski kriminalitet je vrsta je vrsta delinkvencije i tipologija kriminalnih delinkvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena podsticajima pojava uslovljena podsticajima masovnih medija na kriminalitet.masovnih medija na kriminalitet.

Najizrazitiji način zloupotrebe medija je Najizrazitiji način zloupotrebe medija je u sprezi privatnih medija i ekonomskih, u sprezi privatnih medija i ekonomskih, državnih i partijskih centara moći.državnih i partijskih centara moći.

U kriminološkom smisluU kriminološkom smislu, masovni , masovni mediji su u mogućnosti da trajno mediji su u mogućnosti da trajno uobličavaju svest – ispiranjem mozga, uobličavaju svest – ispiranjem mozga, kao kao

270

sredstvom ideološke i političke sredstvom ideološke i političke manipulacije.manipulacije.

Naši autoriNaši autori smatraju da se najvažniji smatraju da se najvažniji faktori kriminalnih podsticaja, koji faktori kriminalnih podsticaja, koji dolaze posredstvom medija, ogledaju dolaze posredstvom medija, ogledaju u:u:

a) bespoštednoj borbi medija za a) bespoštednoj borbi medija za osvajanje što većeg prostora i osvajanje što većeg prostora i pridobijanje što većeg broja gledalaca;pridobijanje što većeg broja gledalaca;

b) komercijalizacija nasilja i drugih b) komercijalizacija nasilja i drugih vidova kriminaliteta, kao visoko vidova kriminaliteta, kao visoko kotirane robe na tržištu;kotirane robe na tržištu;

271

c) učestalost i broj konflikata koji lako c) učestalost i broj konflikata koji lako pronalaze put do gledalaca.pronalaze put do gledalaca.

Kada su u pitanju Kada su u pitanju štampa i razni štampa i razni žanrovi literaturežanrovi literature, prevladavaju , prevladavaju stavovi da ne postoje pouzdani stavovi da ne postoje pouzdani pokazatelji njihovog kriminalnog uticaja.pokazatelji njihovog kriminalnog uticaja.

Kriminalitet i drugi vidovi prestupničkog Kriminalitet i drugi vidovi prestupničkog ponašanja u štampi zauzimaju vidno ponašanja u štampi zauzimaju vidno mesto.mesto.

U literaturi prevladavaju mišljenja da U literaturi prevladavaju mišljenja da štampa sa šund i pornografskim štampa sa šund i pornografskim sadržajemsadržajem

272

može imati negativan uticaj i može imati negativan uticaj i predstavljati delinkventni faktor.predstavljati delinkventni faktor.

Od svih sredstava masovnih Od svih sredstava masovnih komunikacija, najveći uticaj u komunikacija, najveći uticaj u savremenim društvima ima savremenim društvima ima televizijatelevizija sa mnogobrojnim stanicama i sa mnogobrojnim stanicama i mnoštvom kanala.mnoštvom kanala.

Negativan uticaj masovnih medija Negativan uticaj masovnih medija na maloletnikena maloletnike je najvidljiviji i to na je najvidljiviji i to na više načina:više načina:

a) maloletnici prihvataju vrednosti koje a) maloletnici prihvataju vrednosti koje im se nude putem medija i padaju pod im se nude putem medija i padaju pod njihov uticaj;njihov uticaj;

273

b) mladi se identifikuju, oponašaju b) mladi se identifikuju, oponašaju devijantne grupe ili pojedince;devijantne grupe ili pojedince;

c) već formirane kriminalce inspiriše na c) već formirane kriminalce inspiriše na izbor sredstava i metoda za izvršenje izbor sredstava i metoda za izvršenje delikata (uče se kriminalne tehnike);delikata (uče se kriminalne tehnike);

d) podsticanje nasilja i agresivnosti d) podsticanje nasilja i agresivnosti maloletnika i dece.maloletnika i dece.

Nemački kriminolog Nemački kriminolog ŠnajderŠnajder smatra smatra da je medijski kriminalitet isključivo da je medijski kriminalitet isključivo nasilnički, nasilje se ulepšava i estetski nasilnički, nasilje se ulepšava i estetski prikazuje.prikazuje.

274

9) Porodični faktori9) Porodični faktori PorodicaPorodica predstavlja najstariji oblik predstavlja najstariji oblik

socijalne zajednice, najhomogenija, socijalne zajednice, najhomogenija, najčvršća i najtrajnija zajednica u svim najčvršća i najtrajnija zajednica u svim istorijskim tipovima društva.istorijskim tipovima društva.

Porodična sredinaPorodična sredina se smatra jednom se smatra jednom od bitnih determinanti ponašanja od bitnih determinanti ponašanja ličnosti, posebno delinkvencije dece i ličnosti, posebno delinkvencije dece i maloletnika.maloletnika.

Ovaj faktor, kao neposredni ili posredni Ovaj faktor, kao neposredni ili posredni faktor uvažava većina kriminoloških faktor uvažava većina kriminoloških teorija.teorija.

275

Porodica je društvena sredina u kojoj Porodica je društvena sredina u kojoj se odvija primarni proces vaspitanja i se odvija primarni proces vaspitanja i socijalizacije ličnosti.socijalizacije ličnosti.

Svako odsustvo vaspitne funkcije Svako odsustvo vaspitne funkcije porodice, strukturalnog raspada i porodice, strukturalnog raspada i dezorganizacije vodi u neki oblik dezorganizacije vodi u neki oblik devijacije ili delinkvencije.devijacije ili delinkvencije.

Na uzrok kriminaliteta najvećim delom Na uzrok kriminaliteta najvećim delom utiču strukturalne anomalije u utiču strukturalne anomalije u porodici, a posebno porodici, a posebno poremećaj poremećaj porodičnih odnosa i poremećaj porodičnih odnosa i poremećaj porodične struktureporodične strukture..

276

Poremećaji u bračnim odnosima Poremećaji u bračnim odnosima smatraju se jednim od mikrogrupnih smatraju se jednim od mikrogrupnih faktora devijantnosti, kako kod faktora devijantnosti, kako kod supružnika, tako i kod dece.supružnika, tako i kod dece.

Posledice porodičnih poremećajaPosledice porodičnih poremećaja: : poligamija, dvobračnost, vanbračnost poligamija, dvobračnost, vanbračnost s maloletnim licem, zlostavljanje i s maloletnim licem, zlostavljanje i zapuštanje maloletne dece, kršenje zapuštanje maloletne dece, kršenje porodičnih obaveza, pojave porodičnih porodičnih obaveza, pojave porodičnih nasilja, incest, odnosno rodoskrvljenja.nasilja, incest, odnosno rodoskrvljenja.

277

Najteže forme porodičnih krizaNajteže forme porodičnih kriza uzrokovane su teškim društvenim i uzrokovane su teškim društvenim i ekonomskim uslovima kojima su članovi ekonomskim uslovima kojima su članovi porodice izloženi: nezaposlenost, porodice izloženi: nezaposlenost, stambena nezbrinutost, zdravstvena stambena nezbrinutost, zdravstvena ugroženost, materijalna ugroženost i sl.ugroženost, materijalna ugroženost i sl.

Način vaspitanja u porodici je bitan Način vaspitanja u porodici je bitan uslov ponašanja dece u svim razvojnim uslov ponašanja dece u svim razvojnim fazama.fazama.

Strogo vaspitanjeStrogo vaspitanje i kažnjavanje stvara i kažnjavanje stvara psihološki invalidnu ličnost, nesigurnu i psihološki invalidnu ličnost, nesigurnu i depresivnu. depresivnu.

278

Nedostatak vaspitanjaNedostatak vaspitanja stvara stvara agresivnu ličnost, bez osećanja za agresivnu ličnost, bez osećanja za granice društveno dopuštenog i granice društveno dopuštenog i normalnog.normalnog.

LombrozoLombrozo je uočio da se među je uočio da se među kriminalcima nalazi veliki broj dece kriminalcima nalazi veliki broj dece poročnih roditelja, vanbračne dece i poročnih roditelja, vanbračne dece i siročadi.siročadi.

10) Slobodno vreme10) Slobodno vreme Slobodno vremeSlobodno vreme je ono vreme koje je ono vreme koje

čoveka ne obavezuje radom, već je čoveka ne obavezuje radom, već je prepušteno slobodnom izboru prepušteno slobodnom izboru aktivnosti pojedinca.aktivnosti pojedinca.

279

Ono je bitan faktor sa ozbiljnim Ono je bitan faktor sa ozbiljnim odrazima na razvoj, formiranje i odrazima na razvoj, formiranje i zrelost ličnosti.zrelost ličnosti.

Ono je posebno bitno kod mladih Ono je posebno bitno kod mladih ličnosti, jer se devijantnost najčešće ličnosti, jer se devijantnost najčešće rađa zbog dokolice.rađa zbog dokolice.

DosadaDosada se smatra jednim od uzroka se smatra jednim od uzroka devijantnog ponašanja, posebno devijantnog ponašanja, posebno maloletnika.maloletnika.

Fenomen dosade i dokolice u životu Fenomen dosade i dokolice u životu mladog čoveka je veoma izazovan.mladog čoveka je veoma izazovan.

280

11) Socijalna obeležja i kriminalitet11) Socijalna obeležja i kriminalitet

a) društveni status;a) društveni status;

b) profesija;b) profesija;

c) pol;c) pol;

d) narodnost;d) narodnost;

e) uzrast;e) uzrast;

12) Oblici društvene svesti i 12) Oblici društvene svesti i kriminalitetkriminalitet

a) politika;a) politika;

b) religijab) religija

281

c) ideologija;c) ideologija;

d) moral;d) moral;

e) pravo.e) pravo.

13. Socijalno-patološke pojave13. Socijalno-patološke pojave

a) alkoholizam;a) alkoholizam;

b) narkomanija;b) narkomanija;

c) seksualne devijacije;c) seksualne devijacije;

d) prostitucija;d) prostitucija;

e) kocka i sl.e) kocka i sl.

282

VII POJAVNI OBLICI KRIMINALITETAVII POJAVNI OBLICI KRIMINALITETA Kriminalitet, Kriminalitet, u najopštijem smislu, je u najopštijem smislu, je

skup društvenih pojava kojima se skup društvenih pojava kojima se ugrožavaju univerzalne društvene ugrožavaju univerzalne društvene vrednosti, a koje su kao takve vrednosti, a koje su kao takve sankcionisane krivičnim pravom.sankcionisane krivičnim pravom.

U tipološkim klasifikacijama kriminalnog U tipološkim klasifikacijama kriminalnog ponašanja, u naučnoj i stručnoj ponašanja, u naučnoj i stručnoj literaturi prisutni su veoma različiti literaturi prisutni su veoma različiti pristupi.pristupi.

Ne postoji idealna fenomenološka Ne postoji idealna fenomenološka klasifikacija.klasifikacija.

283

Podela kriminaliteta:Podela kriminaliteta: 1) delikti nasilja;1) delikti nasilja; 2) imovinski delikti;2) imovinski delikti; 3) privredni kriminalitet;3) privredni kriminalitet; 4) organizovani kriminalitet;4) organizovani kriminalitet; 5) kompjuterski kriminalitet;5) kompjuterski kriminalitet; 6) saobraćajna delinkvencija;6) saobraćajna delinkvencija; 7) seksualna delinkvencija;7) seksualna delinkvencija; 8) politički kriminalitet,8) politički kriminalitet, 9) ekološki kriminalitet;9) ekološki kriminalitet; 10) maloletnička delinkvencija;10) maloletnička delinkvencija; 11) recidivizam.11) recidivizam.

284

1) DELIKTI NASILJA 1) DELIKTI NASILJA Svi oblici kriminaliteta su određenom Svi oblici kriminaliteta su određenom

smislu akti nasilja.smislu akti nasilja. NasiljeNasilje predstavlja drsku i bezobzirnu predstavlja drsku i bezobzirnu

primenu fizičke sile, protivpravnog primenu fizičke sile, protivpravnog ugrožavanja integriteta čoveka i drugih ugrožavanja integriteta čoveka i drugih javnih dobara i društvenih vrednosti.javnih dobara i društvenih vrednosti.

Nasilje se manifestuje na ulici, na Nasilje se manifestuje na ulici, na poslu, sportskim priredbama, drugim poslu, sportskim priredbama, drugim javnim skupovima, u porodici, školskoj javnim skupovima, u porodici, školskoj sredini i dr.sredini i dr.

285

Vrste nasilja:Vrste nasilja:

a) krvni delikti;a) krvni delikti;

b) porodično nasilje;b) porodično nasilje;

c) delikti protiv čovečnosti;c) delikti protiv čovečnosti;

d) terorizam;d) terorizam;

e) politička delinkvencija.e) politička delinkvencija.

a) Krvni deliktia) Krvni delikti Krvni delikti Krvni delikti podrazumevaju sva dela podrazumevaju sva dela

uperena protivuperena protiv fizičkog integriteta fizičkog integriteta ličnosti, delikti izvršeni primenomličnosti, delikti izvršeni primenom sile i sile i nasilja.nasilja.

286

Najteži oblici krvnih delikataNajteži oblici krvnih delikata su:su:

a) ubistva; ia) ubistva; i

b) teške telesne povrede.b) teške telesne povrede. UbistvoUbistvo je lišavanje života drugog je lišavanje života drugog

lica ljudskom radnjom.lica ljudskom radnjom. Vrste ubistava:Vrste ubistava:

a) obično ubistvo;a) obično ubistvo;

b) teško ubistvo;b) teško ubistvo;

c) privilegovano ubistvo.c) privilegovano ubistvo.

287

Teška (kvalifikovana) ubistva:Teška (kvalifikovana) ubistva:

a) ubistvo na svirep ili podmukao a) ubistvo na svirep ili podmukao način;način;

b) ubistvo više lica;b) ubistvo više lica;

c) ubistvo službenog lica u c) ubistvo službenog lica u vršenju službene dužnosti;vršenju službene dužnosti;

d) ubistvo iz bezobzirne osvete;d) ubistvo iz bezobzirne osvete;

e) ubistvo deteta ili bremenite e) ubistvo deteta ili bremenite žene.žene.

288

Privilegovana ubistva:Privilegovana ubistva:

a) ubistvo na mah;a) ubistvo na mah;

b) ubistvo iz nehata;b) ubistvo iz nehata;

c) ubistvo deteta pri porođaju c) ubistvo deteta pri porođaju (čedomorstvo).(čedomorstvo).

Motivi i uzroci ubistavaMotivi i uzroci ubistava mogu biti mogu biti različiti.različiti.

Pojam ubicePojam ubice Lombrozov tip ubice – rođeni Lombrozov tip ubice – rođeni

zločinac.zločinac.

289

Tipologija ubica prema psihološkom Tipologija ubica prema psihološkom profiluprofilu

L.KronL.Kron je analizirala profil je analizirala profil 142 142 ispitanikaispitanika – osuđene ubice– osuđene ubice i i razvrstala ih na razvrstala ih na pet kategorija pet kategorija (tipova):(tipova):

a) neurotični tipa) neurotični tip – 6,3%; – 6,3%; U ovoj grupi najviše ima alkoholičara, ali U ovoj grupi najviše ima alkoholičara, ali

i ljudi najvišeg stepena obrazovanja. U i ljudi najvišeg stepena obrazovanja. U najvećem broju slučajeva ubijaju bliske najvećem broju slučajeva ubijaju bliske rođake ili prijatelje i vrlo često iz rođake ili prijatelje i vrlo često iz seksualne ljubomore.seksualne ljubomore.

290

b) paranoidan tipb) paranoidan tip – je uz normalni, – je uz normalni, najčešći -28,17%.najčešći -28,17%.

U pitanju su socijalno preosetljive osobe, U pitanju su socijalno preosetljive osobe, sa prikrivenom agresivnošću. Pretežno sa prikrivenom agresivnošću. Pretežno potiču iz razorenih i alkoholičarskih potiču iz razorenih i alkoholičarskih porodica. Često su i povratnici. Imaju porodica. Često su i povratnici. Imaju loša iskustva iz detinjstva i negativan loša iskustva iz detinjstva i negativan odnos prema majci. Imaju najniži stepen odnos prema majci. Imaju najniži stepen obrazovanja u odnosu na ostale. obrazovanja u odnosu na ostale.

c) simulativni tipc) simulativni tip – 12,68%. – 12,68%. Uglavnom ne potiču iz razorenih Uglavnom ne potiču iz razorenih

porodica,porodica,

291

skloni su ubistvu bliskih osoba i izuzetno skloni su ubistvu bliskih osoba i izuzetno su agresivni prema okolini. Takođe su u su agresivni prema okolini. Takođe su u većini sa nižim obrazovanjem.većini sa nižim obrazovanjem.

d) depresivni profild) depresivni profil – 23,94%. – 23,94%. U pitanju su socijalno izolovane osobe, U pitanju su socijalno izolovane osobe,

povučene, kod kojih dominira povučene, kod kojih dominira pesimizam, beskorisnost i nemaju pesimizam, beskorisnost i nemaju samopouzdanja. Dela najčešće čine u samopouzdanja. Dela najčešće čine u alkoholisanom stanju.alkoholisanom stanju.

e) normalni profile) normalni profil – 28,87%. – 28,87%. Najveći broj ubica je sa višom i visokom Najveći broj ubica je sa višom i visokom

stručnom spremom, potiču iz stručnom spremom, potiču iz problematičnih porodica, a žrtve su problematičnih porodica, a žrtve su

292

poznanici, prijatelji i rodbina.poznanici, prijatelji i rodbina. Za sve navedene profile je Za sve navedene profile je

karakteristično da su kao deca karakteristično da su kao deca zlostavljani od strane roditelja ili zlostavljani od strane roditelja ili suseda.suseda.

Najpotpuniju tipologiju ubica daju Najpotpuniju tipologiju ubica daju klinička istraživanja:klinička istraživanja: normalni, normalni, šizofreni, psihopatski, alkoholičarski, šizofreni, psihopatski, alkoholičarski, sadistički, depresivni, osvetnički, sadistički, depresivni, osvetnički, psihotični, histerični, mentalno psihotični, histerični, mentalno zaostali, seksualni tip, pasivno zaostali, seksualni tip, pasivno agresivni tip,deca ubice i tip sa agresivni tip,deca ubice i tip sa organskim moždanim poremećajem.organskim moždanim poremećajem.

293

Serijski ubica – homicidomanSerijski ubica – homicidoman Kriterijumi za klasifikovanje nekoga Kriterijumi za klasifikovanje nekoga

kao serijskog ubice su prema kao serijskog ubice su prema mišljenju mišljenju Egera:Egera:

a) da je izvršio minimalno 3-4 ubistva a) da je izvršio minimalno 3-4 ubistva sa izvesnim vremenskim pauzama sa izvesnim vremenskim pauzama između pojedinačnih slučajeva;između pojedinačnih slučajeva;

b) da su ubice i žrtve do delikta jedni b) da su ubice i žrtve do delikta jedni drugima nepoznati;drugima nepoznati;

c) sadističko iživljavanje nad žrtvom;c) sadističko iživljavanje nad žrtvom; d) motivi uglavnom psihološki, a ne d) motivi uglavnom psihološki, a ne

materijalni;materijalni;

294

e) da žrtve za ubicu imaju simboličan e) da žrtve za ubicu imaju simboličan značaj;značaj;

f) žrtve su obično rizične i ranjive f) žrtve su obično rizične i ranjive grupe.grupe.

FBI – jedna od definicijaFBI – jedna od definicija: Serijska : Serijska ubistva podrazumevaju četiri ili više ubistva podrazumevaju četiri ili više žrtava, koja počine depresivne i žrtava, koja počine depresivne i paranoidne osobe, koje vide sebe paranoidne osobe, koje vide sebe kao misionare ili heroje, besno kao misionare ili heroje, besno kažnjavajući svet kojeg se boje ili ga kažnjavajući svet kojeg se boje ili ga mrze.mrze.

295

2) Porodično nasilje2) Porodično nasilje Uvek je postojalo i bilo veoma Uvek je postojalo i bilo veoma

rasprostranjeno.rasprostranjeno. Uvek je imalo ozbiljne porodice, Uvek je imalo ozbiljne porodice,

naročito za žene i decu.naročito za žene i decu. Nasilje u porodici smatra se jednim Nasilje u porodici smatra se jednim

od najtežih oblika kršenja ljudskih od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.prava.

Prema tipu i motivuPrema tipu i motivu korišćenih korišćenih sredstavasredstava, porodičnim nasiljem , porodičnim nasiljem možemo smatrati:možemo smatrati:

296

a) fizičkoa) fizičko (udaranje, premlaćivanje i (udaranje, premlaćivanje i sl.);sl.);

b) seksualno;b) seksualno;

c) verbalno;c) verbalno;

d) psihološko;d) psihološko;

e) ekonomsko;e) ekonomsko;

f) strukturalno ( ograičavanje slobode f) strukturalno ( ograičavanje slobode kretanja, kontakata i sl.);kretanja, kontakata i sl.);

g) duhovno i dr.g) duhovno i dr.

297

Uzroci porodičnog nasilja; Uzroci porodičnog nasilja; Nasilje prema deci;Nasilje prema deci; Bračno nasiljeBračno nasilje::

a) lično;a) lično;

b) strukturalnob) strukturalno – status manje – status manje vrednosti, nepoštovanje i sl.vrednosti, nepoštovanje i sl.

3) Delikti protiv čovečnosti3) Delikti protiv čovečnosti Delikti protiv čovečnosti i Delikti protiv čovečnosti i

međunarodnog prava podrazumevaju međunarodnog prava podrazumevaju skup k.dela čiji je opšti zaštitni objekt skup k.dela čiji je opšti zaštitni objekt nacionalna, etnička,nacionalna, etnička,

298

rasna ili verska grupa, civilno rasna ili verska grupa, civilno stanovništvo, telesni integritet i stanovništvo, telesni integritet i slobode građana.slobode građana.

Međunarodna klasifikacijaMeđunarodna klasifikacija ovih ovih zločina podrazumeva:zločina podrazumeva:

a) zločini protiv mira;a) zločini protiv mira;

b) zločini protiv humanitarnog prava;b) zločini protiv humanitarnog prava;

c) ratni zločini;c) ratni zločini;

d) zločini genocida.d) zločini genocida.

299

a) Zločini protiv miraa) Zločini protiv mira sastoje se u sastoje se u pripremanju rata, njegovom planiranju i pripremanju rata, njegovom planiranju i započinjanju – agresiji.započinjanju – agresiji.

b) Zločini protiv humanitarnog b) Zločini protiv humanitarnog pravaprava

Najvažnija odlika savremenih ratova je Najvažnija odlika savremenih ratova je odbacivanje principa viteštva, fer odbacivanje principa viteštva, fer ratovanja, i poštovanje običaja ratnih ratovanja, i poštovanje običaja ratnih pravila.pravila.

Ubistva protivnika na i van bojnog Ubistva protivnika na i van bojnog polja, ubistva zarobljenika i bolesnika, polja, ubistva zarobljenika i bolesnika, uništavanje, istrebljivanje, etničko uništavanje, istrebljivanje, etničko čišćenje, i sl. a sve pod formomčišćenje, i sl. a sve pod formom

300

“ “koloteralne štete” postalo je česta koloteralne štete” postalo je česta pojava.pojava.

c) Delikti genocidac) Delikti genocida – predstavljaju – predstavljaju sistematsko uništavanje nacionalnih, sistematsko uništavanje nacionalnih, verskih, etničkih ili rasnih grupa.verskih, etničkih ili rasnih grupa.

Prema Prema Konvenciji o genociduKonvenciji o genocidu, koju su , koju su donele UN 1948. godine, genocid je donele UN 1948. godine, genocid je proglašen međunarodnim deliktom.proglašen međunarodnim deliktom.

Suština delikta sastoji se u nameri da se Suština delikta sastoji se u nameri da se potpuno ili delimično uništi neka potpuno ili delimično uništi neka nacionalna, rasna, ili verska grupa, nacionalna, rasna, ili verska grupa, ubistvima, teškim narušavanjem fizičkog ubistvima, teškim narušavanjem fizičkog ili duševnog zdravlja ili nanošenje patnji, ili duševnog zdravlja ili nanošenje patnji,

301

prinudnim raseljavanjem ili istrebljenjem prinudnim raseljavanjem ili istrebljenjem ljudi.ljudi.

d) Ratni zločinid) Ratni zločini Ratni zločini su teški oblici povrede Ratni zločini su teški oblici povrede

međunarodnog ratnog prava i pravila međunarodnog ratnog prava i pravila vođenja rata.vođenja rata.

Njima su obuhvaćeni nehumani postupci Njima su obuhvaćeni nehumani postupci i zločini za vreme rata prema civilnom i zločini za vreme rata prema civilnom stanovništvu, protiv ranjenika i stanovništvu, protiv ranjenika i bolesnika, te ratnih zarobljenika, prema bolesnika, te ratnih zarobljenika, prema kulturnim, istorijskim, zdravstvenim i kulturnim, istorijskim, zdravstvenim i drugim civilnimdrugim civilnim

302

objektima ukoliko ne služe u ratne svrhe.objektima ukoliko ne služe u ratne svrhe. Nasilje u tim deliktima podrazumevaNasilje u tim deliktima podrazumeva: :

ubistva, zlostavljanje, kolektivno ubistva, zlostavljanje, kolektivno zastrašivanje, kažnjavanje, odvođenje u zastrašivanje, kažnjavanje, odvođenje u koncentracione logore, prisilno koncentracione logore, prisilno raseljavanje, prisiljavanje na prinudni raseljavanje, prisiljavanje na prinudni rad, nanošenje patnji i dr.rad, nanošenje patnji i dr.

Izvršioci k.dela protiv čovečnosti Izvršioci k.dela protiv čovečnosti podvode se pod opšti naziv – podvode se pod opšti naziv – ratni ratni zločincizločinci..

To je poseban tip kriminalne ličnosti, gde To je poseban tip kriminalne ličnosti, gde spadaju: spadaju: direktni i indirektni direktni i indirektni naredbodavcinaredbodavci..

303

Direktni naredbodavciDirektni naredbodavci su osobe iz su osobe iz srednjeg i visokog vojnog srednjeg i visokog vojnog komandnog kadra, koji neposredno komandnog kadra, koji neposredno naređuju izvršavanje dela ratnih naređuju izvršavanje dela ratnih zločina i zločina genocida.zločina i zločina genocida.

Indirektni naredbodavciIndirektni naredbodavci su su najčešće najviši politički, državni i najčešće najviši politički, državni i nacionalni lideri koji svesno, podstiču nacionalni lideri koji svesno, podstiču direkne izvršioce na zločin.direkne izvršioce na zločin.

304

4) Terorizam 4) Terorizam Latinska reč - terror, terrois – jak strah.Latinska reč - terror, terrois – jak strah. TerorizamTerorizam podrazumeva doktrinu, podrazumeva doktrinu,

metod i sredstvo izazivanja straha i metod i sredstvo izazivanja straha i nesigurnosti kod građana nesigurnosti kod građana sistematskom upotrebom nasilja radi sistematskom upotrebom nasilja radi ostvarivanja određenih, prvenstveno ostvarivanja određenih, prvenstveno političkih ciljeva.političkih ciljeva.

Savremeni terorizam odlikuju:Savremeni terorizam odlikuju: a) visok stepen organizovanosti;a) visok stepen organizovanosti; b) globalizam; b) globalizam; c) profesionalizam;c) profesionalizam;

305

d) zloupotreba tehničkih dostignuća;d) zloupotreba tehničkih dostignuća;

e) velika finansijska moć stečena e) velika finansijska moć stečena pranjem novca;pranjem novca;

f) korišćenje ekstranormalnih oblika f) korišćenje ekstranormalnih oblika političkog nasilja;političkog nasilja;

g) zastrašivanje;g) zastrašivanje;

i) specifična organizaciona i i) specifična organizaciona i kadrovska struktura organizacija i kadrovska struktura organizacija i njenih pripadnika zasnovana na njenih pripadnika zasnovana na ideološkim, nacionalnim, rasnim ili ideološkim, nacionalnim, rasnim ili verskim osnovama;verskim osnovama;

306

j) posebnosti cilja – izazivanje psihoze j) posebnosti cilja – izazivanje psihoze opšte opasnosti;opšte opasnosti;

k) neselektivnost ciljeva;k) neselektivnost ciljeva;

l) bezobzirnost i izuzetna surovost pri l) bezobzirnost i izuzetna surovost pri izvršavanju akcija;izvršavanju akcija;

lj) aktivnost usmerena prema velikom lj) aktivnost usmerena prema velikom broju građana, nedužnim i nemoćnim broju građana, nedužnim i nemoćnim osobama;osobama;

m) raznovrsnost i i stalno proširivanje m) raznovrsnost i i stalno proširivanje spektra objekata napada; i sl.spektra objekata napada; i sl.

307

Vrste terorizmaVrste terorizma Postoje različite klasifikacije Postoje različite klasifikacije

tipologije terorizma.tipologije terorizma. U literaturiU literaturi je najčešća podela na: je najčešća podela na:

a) međunarodni;a) međunarodni;

b) državni;b) državni;

c) individualni; ic) individualni; i

d) grupni terorizam.d) grupni terorizam.

308

Međunarodni terorizamMeđunarodni terorizam Međunarodno pravoMeđunarodno pravo za sada nije za sada nije

definisalo terorizam, a samim tim ni definisalo terorizam, a samim tim ni predvidelo krivične sankcije za njegove predvidelo krivične sankcije za njegove aktere, već je kroz pojedinačne akte aktere, već je kroz pojedinačne akte (konvencije) odredilo samo pojedina (konvencije) odredilo samo pojedina k.dela terorizma (otmice vazduhoplova, k.dela terorizma (otmice vazduhoplova, bombaški napadi, uzimanje talaca, bombaški napadi, uzimanje talaca, napadi na međunarodno zaštićena lica i napadi na međunarodno zaštićena lica i sl.).sl.).

U stručnoj literaturi:U stručnoj literaturi: međunarodni međunarodni terorizam se u početnoj fazi proučavanjaterorizam se u početnoj fazi proučavanja

309

odnosio na terorističke akte sa odnosio na terorističke akte sa inostranim elementom, da bi kasnije inostranim elementom, da bi kasnije ovaj pojam obuhvatao svaki napad na ovaj pojam obuhvatao svaki napad na neko, međunarodnim pravom, neko, međunarodnim pravom, zaštićeno dobro.zaštićeno dobro.

Radoslav Gaćinović:Radoslav Gaćinović: međunarodni međunarodni terorizam je skup međunarodnim terorizam je skup međunarodnim pravom zabranjenih aktivnosti pravom zabranjenih aktivnosti usmerenih prema pojedincima, grupi, usmerenih prema pojedincima, grupi, državi, njenim institucijama i dobrima državi, njenim institucijama i dobrima (avioni, brodovi, ambasade i sl.), koje (avioni, brodovi, ambasade i sl.), koje izvode teroristi pojedinci, terorističke izvode teroristi pojedinci, terorističke organizacije ili država radi ostvarivanja organizacije ili država radi ostvarivanja svojih ciljeva -svojih ciljeva -

310

narušavajući time stabilnost te narušavajući time stabilnost te države, odnosno međunarodne države, odnosno međunarodne zajednice, kao kršenje konvencija o zajednice, kao kršenje konvencija o zaštiti ljudskih prava i sloboda.zaštiti ljudskih prava i sloboda.

U najširem smisluU najširem smislu, međunarodni , međunarodni terorizam se može razvrstati na:terorizam se može razvrstati na:

a) transnacionalni; ia) transnacionalni; i

b) međudržavni.b) međudržavni.

311

P. Čičovački P. Čičovački je izveo jednu od je izveo jednu od najnovijih klasifikacija:najnovijih klasifikacija:

a) religijski;a) religijski;

b) politički;b) politički;

c) državni;c) državni;

d) terorizam asociran sa d) terorizam asociran sa organizovanim kriminalitetom; iorganizovanim kriminalitetom; i

e) patološki terorizam.e) patološki terorizam.

312

a) Religijski terorizama) Religijski terorizam – inspirisan je – inspirisan je religijskim fundamentalizmom, u kome religijskim fundamentalizmom, u kome se nasilje uvek nazire kao preteća se nasilje uvek nazire kao preteća senka.senka.

b) Politički terorizamb) Politički terorizam – u savremeno – u savremeno obično nastaje u nerazvijenom svetu i obično nastaje u nerazvijenom svetu i uslovljen je fenomenom ekonomskih uslovljen je fenomenom ekonomskih kriza i sukoba između bogatih i kriza i sukoba između bogatih i siromašnih i političkim ambicijama siromašnih i političkim ambicijama jednih da promene stanje i status, i jednih da promene stanje i status, i drugih da ga održe ili prošire.drugih da ga održe ili prošire.

c) Državni terorizamc) Državni terorizam – ima – ima najrazličitije forme. najrazličitije forme.

313

Svojstven je diktatorskim režimima, Svojstven je diktatorskim režimima, može biti usmeren protiv sopstvenog može biti usmeren protiv sopstvenog stanovništva, ali i protiv drugih država.stanovništva, ali i protiv drugih država.

U drugim tipologijamaU drugim tipologijama definiše se definiše se kao skup mera koje podrazumevaju kao skup mera koje podrazumevaju stvaranje uslova i neposrednog stvaranje uslova i neposrednog preduzimanja terorističkih akata koje preduzimanja terorističkih akata koje vrši država preko svojih vrši država preko svojih specijalizovanih organa.specijalizovanih organa.

KombsKombs uvodi sledeću podelu: uvodi sledeću podelu:

a) tajni državni terorizama) tajni državni terorizam – koji – koji podrazumeva direktno, ali ne otvoreno,podrazumeva direktno, ali ne otvoreno,

314

učešće državnih službenika u učešće državnih službenika u terorističkim akcijama; iterorističkim akcijama; i

b) terorizam podržavan od državeb) terorizam podržavan od države – u – u kome država ili privatna grupa učestvuju kome država ili privatna grupa učestvuju u izvođenju akcija u korist države, gde je u izvođenju akcija u korist države, gde je država naručilac, ali ne i neophodno država naručilac, ali ne i neophodno aktivan učesnik u terorističkim aktima.aktivan učesnik u terorističkim aktima.

d) Terorizam i organizovani d) Terorizam i organizovani kriminalitetkriminalitet

Kao oblik organizovanog kriminaliteta, Kao oblik organizovanog kriminaliteta, terorizam podrazumeva postojanje dobroterorizam podrazumeva postojanje dobro

315

organizovane i strukturisane kriminalne organizovane i strukturisane kriminalne organizacije, koju finansira država, sa organizacije, koju finansira država, sa kojom su uspostavljene odgovarajuće kojom su uspostavljene odgovarajuće veze, što akterima terorističke veze, što akterima terorističke delatnosti obezbeđuje sigurnost od delatnosti obezbeđuje sigurnost od krivičnog progona i znatnu imovinsku krivičnog progona i znatnu imovinsku korist.korist.

e) Patološki terorizame) Patološki terorizam – podrazumeva – podrazumeva oblik terorizma kada individue ili grupe oblik terorizma kada individue ili grupe terorišu druga lica prvenstveno da budu terorišu druga lica prvenstveno da budu primećeni, da skrenu pažnju društva – primećeni, da skrenu pažnju društva – ponekad i čitavog sveta – na sebe-ponekad i čitavog sveta – na sebe-

316

Terorističke organizacijeTerorističke organizacije Terorizam je u suštini, profesionalni i Terorizam je u suštini, profesionalni i

pretežno kolektivni oblik kriminaliteta.pretežno kolektivni oblik kriminaliteta. Terorističke organizacijeTerorističke organizacije su su

posebne profesionalne organizacije posebne profesionalne organizacije kriminalne orjentacije, koje odlikuju kriminalne orjentacije, koje odlikuju stroga pravila unutrašnje hijerarhije i stroga pravila unutrašnje hijerarhije i militantne organizacije, fanatizam i militantne organizacije, fanatizam i solidarnost članstva i anonimnost solidarnost članstva i anonimnost članstva.članstva.

Prema tome, Prema tome, bitne karakteristike bitne karakteristike terorističkih organizacijaterorističkih organizacija su: su:

317

a) organizacione osnove;a) organizacione osnove;

b) hijerarhija;b) hijerarhija;

c) fanatizam pripadnika;c) fanatizam pripadnika;

d) planska aktivnost;d) planska aktivnost;

e) finansiranje.e) finansiranje.

5) Politička delinkvencija5) Politička delinkvencija U tipologiji kriminalnih pojava to je U tipologiji kriminalnih pojava to je

vrsta prestupništva određena vrsta prestupništva određena političkim ciljem ili motivima političkim ciljem ili motivima izvršioca.izvršioca.

318

2) IMOVINSKI KRIMINALITET2) IMOVINSKI KRIMINALITET Imovinski deliktiImovinski delikti su vrsta krivičnih su vrsta krivičnih

dela kojima se ugrožavaju imovinska dela kojima se ugrožavaju imovinska prava graprava gradjandjana i dr. pravnih subjekata.a i dr. pravnih subjekata.

Ovi delikti spadaju u vrstu klasičnog Ovi delikti spadaju u vrstu klasičnog kriminaliteta.kriminaliteta.

Po obimu čine najbrojniju vrstu Po obimu čine najbrojniju vrstu krivičnih dela i vid delinkvencije gde krivičnih dela i vid delinkvencije gde postoji najveći stepen postoji najveći stepen profesionalizacije.profesionalizacije.

Izvršioci ovih dela, posle silovanja, u Izvršioci ovih dela, posle silovanja, u najvećem delu su povratnici (oko 30%).najvećem delu su povratnici (oko 30%).

319

Imovinske delikte možemo razvrstati Imovinske delikte možemo razvrstati na:na:

a) klasične delikte;a) klasične delikte; b) delikte sa elementom fizičkog nasilja;b) delikte sa elementom fizičkog nasilja; c) prevarne delikte; ic) prevarne delikte; i d) delikte bez motiva koristoljublja.d) delikte bez motiva koristoljublja. a) Klasični imovinski deliktia) Klasični imovinski delikti U ove delikte spadaju sve vrste krađa i U ove delikte spadaju sve vrste krađa i

drugi oblici nezakonitog prisvajanja drugi oblici nezakonitog prisvajanja tuđe pokretne i nepokretne imovine.tuđe pokretne i nepokretne imovine.

S obzirom na vrednost, vreme i način S obzirom na vrednost, vreme i način izvršenja, može biti:izvršenja, može biti:

320

a) sitna krađa;a) sitna krađa;

b) obična krađa;b) obična krađa;

c) teška krađa; ic) teška krađa; i

d) razbojnička krađa.d) razbojnička krađa. Sitna krađaSitna krađa predstavlja k.delo gde je predstavlja k.delo gde je

predmet prisvajanja stvar male predmet prisvajanja stvar male vrednosti.vrednosti.

Teška i razbojnička krađa su Teška i razbojnička krađa su kvalifikovani oblici krađe.kvalifikovani oblici krađe.

Teška krađaTeška krađa podrazumeva krađu: podrazumeva krađu:

a) izvršenu provaljivanjem i obijanjem;a) izvršenu provaljivanjem i obijanjem;

321

b) za vreme elementarnih nepogoda;b) za vreme elementarnih nepogoda; c) na posebno drzak i opasan način;c) na posebno drzak i opasan način; d) ako je ukaradeno dobro veće d) ako je ukaradeno dobro veće

vrednosti;vrednosti; e) ako su krađom ugrožena neka opšta e) ako su krađom ugrožena neka opšta

društvena dobra (šume, divljač, ribe i društvena dobra (šume, divljač, ribe i sl.);sl.);

f) u sprezi sa organizovanim f) u sprezi sa organizovanim kriminalitetom.kriminalitetom.

b) Imovinski delikti fizičkog nasiljab) Imovinski delikti fizičkog nasilja U ove delikte spadaju najteži oblici ove U ove delikte spadaju najteži oblici ove

vrste k.dela kod kojih su fizička sila i vrste k.dela kod kojih su fizička sila i pretnja prema žrtvi osnov metoda i pretnja prema žrtvi osnov metoda i sredstava izvršenja delikta.sredstava izvršenja delikta.

322

Tu spadaju: razbojništvo; razbojnička Tu spadaju: razbojništvo; razbojnička krađa; iznuda i ucena.krađa; iznuda i ucena.

RazbojništvoRazbojništvo podrazumeva podrazumeva oduzimanje i prisvajanje tuđe pokretne oduzimanje i prisvajanje tuđe pokretne stvari primenom grube sile ili ozbiljne stvari primenom grube sile ili ozbiljne pretnje na život i telo.pretnje na život i telo.

Razbojnička krađaRazbojnička krađa je krađa kada je krađa kada izvršilac bude zatečen pri izvršenju izvršilac bude zatečen pri izvršenju krađe upotrebi silu ili ozbiljnu pretnju krađe upotrebi silu ili ozbiljnu pretnju prema drugom da bi zadržao ukradenu prema drugom da bi zadržao ukradenu stvar. stvar.

ReketReket – savremeni vidovi reketarstva, u – savremeni vidovi reketarstva, u

323

krivičnom pravnom smisli ucene i krivičnom pravnom smisli ucene i iznude.iznude.

ReketReket je posebna vrsta kriminalne je posebna vrsta kriminalne rente, oblik profesionalnog kriiminaliteta rente, oblik profesionalnog kriiminaliteta zasnovan na sistemu prinude i nasilja.zasnovan na sistemu prinude i nasilja.

To je “ uterivanje duga” u oblasti To je “ uterivanje duga” u oblasti profesionalnog kriminaliteta.profesionalnog kriminaliteta.

c) Prevarni imovinski deliktic) Prevarni imovinski delikti To su k.dela prevarnog karaktera koje To su k.dela prevarnog karaktera koje

izvršilac učini pribavljanjem pokretnih izvršilac učini pribavljanjem pokretnih stvari koje su mu poverene (utaja) ili stvari koje su mu poverene (utaja) ili pribavljanjem kakve imovinske koristi pribavljanjem kakve imovinske koristi dovođenjem i održavanjem u zabludi dovođenjem i održavanjem u zabludi

324

(prevara), te lažnim prikazivanjem ili (prevara), te lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica na osnovu kojih prikrivanjem činjenica na osnovu kojih se mogu dobiti krediti, subvencije ili se mogu dobiti krediti, subvencije ili druge pogodnosti i sl.druge pogodnosti i sl.

d) Ostali oblicid) Ostali oblici U ostale oblike spadaju oni delikti, koji U ostale oblike spadaju oni delikti, koji

nemaju prevashodno koristoljubivi nemaju prevashodno koristoljubivi motiv, ali se njima onemogućavaju ili motiv, ali se njima onemogućavaju ili oštećuju određena imovinska prava oštećuju određena imovinska prava drugih (oduzimanje tuđe stvari, drugih (oduzimanje tuđe stvari, uništenje ili oštećenje tuđe stvari i sl.).uništenje ili oštećenje tuđe stvari i sl.).

325

3) PRIVREDNI KRIMINALITET3) PRIVREDNI KRIMINALITET Privredni kriminalitetPrivredni kriminalitet je vrsta je vrsta

delinkvencije i tipologija kriminalnih delinkvencije i tipologija kriminalnih pojava uslovljena povredama propisa pojava uslovljena povredama propisa u privrednom i finansijskom u privrednom i finansijskom poslovanju.poslovanju.

Krivičnopravne definicijeKrivičnopravne definicije su su najčešće i one suštinu pojma svode na najčešće i one suštinu pojma svode na normativističko shvatanje.normativističko shvatanje.

Začetnik takvog shvatanja je Začetnik takvog shvatanja je AlzbergAlzberg, , koji koristi termin koji koristi termin privredno krivično privredno krivično pravopravo. .

326

S. PihlerS. Pihler razlikuje ekonomski i razlikuje ekonomski i privredni kriminalitet, smatrajući privredni kriminalitet, smatrajući privredni kriminalitet širim pojmom, a privredni kriminalitet širim pojmom, a ekonomski posebnim oblikom.ekonomski posebnim oblikom.

On On pod privrednim kriminalitetompod privrednim kriminalitetom podrazumeva:podrazumeva:

a) pojave ekonomskog kriminaliteta,a) pojave ekonomskog kriminaliteta, b) delikte protiv službene dužnosti ib) delikte protiv službene dužnosti i c) imovinska k.dela.c) imovinska k.dela. Kriminološke i sociološke Kriminološke i sociološke

definicijedefinicije privredni kriminalitet privredni kriminalitet definišu nešto šire, uključujući u taj definišu nešto šire, uključujući u taj pojam, pored k.dela, ipojam, pored k.dela, i

327

privredne prestupe i prekršaje u privredne prestupe i prekršaje u funkcionisanju sistema.funkcionisanju sistema.

a) U širem smislua) U širem smislu, privredni , privredni kriminalitet podrazumeva delinkvenciju kriminalitet podrazumeva delinkvenciju fizičkih i pravnih lica u oblasti fizičkih i pravnih lica u oblasti finansijskog pravnog poslovanja (k.dela, finansijskog pravnog poslovanja (k.dela, prestupe i prekršaje);prestupe i prekršaje);

b) U užem smislub) U užem smislu, podrazumeva samo , podrazumeva samo krivičnopravne privredne i finansijske krivičnopravne privredne i finansijske delikte, a isključuje prestupe i prekršaje.delikte, a isključuje prestupe i prekršaje.

Privredni prestupiPrivredni prestupi su neki blaži vidovi su neki blaži vidovi privredne delinkvencije.privredne delinkvencije.

328

U pitanju je veoma masovna društvena U pitanju je veoma masovna društvena pojava povrede pravila o privrednom ili pojava povrede pravila o privrednom ili finansijskom poslovanju od strane finansijskom poslovanju od strane pravnog ili odgovornog lica, sa štetnim pravnog ili odgovornog lica, sa štetnim posledicama po privrednu organizaciju ili posledicama po privrednu organizaciju ili društvenu zajednicu.društvenu zajednicu.

Razlike između k.dela i privrednih Razlike između k.dela i privrednih prestupaprestupa su trojake: su trojake:

a) stepen društvene opasnosti privrednih a) stepen društvene opasnosti privrednih prestupa je manji, nego kod k.dela;prestupa je manji, nego kod k.dela;

b) kod k.dela odgovorna su samo fizička b) kod k.dela odgovorna su samo fizička lica, a kod privrednih prestupa, i fizička ilica, a kod privrednih prestupa, i fizička i

329

pravna lica;pravna lica; c) kod k.dela osnovni princip c) kod k.dela osnovni princip

odgovornosti je subjektivna odgovornosti je subjektivna odgovornost, a kod privrednih odgovornost, a kod privrednih prestupa za odgovornost je dovoljna prestupa za odgovornost je dovoljna samo pravna određenost prestupa.samo pravna određenost prestupa.

Najčešći oblici privrednih prestupa su Najčešći oblici privrednih prestupa su dela nezakonitog ostvarivanja dela nezakonitog ostvarivanja prihoda i privilegija.prihoda i privilegija.

To se posebno odnosi na prestupe i To se posebno odnosi na prestupe i prekršaje u carinskom i deviznom prekršaje u carinskom i deviznom režimu, kod investicionih ulaganja, režimu, kod investicionih ulaganja, izbegavanja izbegavanja

330

plaćanja poreza i doprinosa, plaćanja poreza i doprinosa, zloupotrebe poverenja i sl.zloupotrebe poverenja i sl.

Sankcije za privredne prestupeSankcije za privredne prestupe su kazne i zaštitne mere.su kazne i zaštitne mere.

Kazne su u principu novčane, a Kazne su u principu novčane, a zaštitne mere se najčešće svode na zaštitne mere se najčešće svode na oduzimanje protivpravne koristi.oduzimanje protivpravne koristi.

Opšte karakteristike privrednog Opšte karakteristike privrednog kriminalitetakriminaliteta

a) složenost i dinamičnost pojavnih a) složenost i dinamičnost pojavnih oblika;oblika;

b) koristoljublje kao motiv,b) koristoljublje kao motiv,

331

c) specijalizacija izvršilaca;c) specijalizacija izvršilaca; d) pretežnost profesionalne orjentacije;d) pretežnost profesionalne orjentacije; e) dela se vrše kontinuirano i planski;e) dela se vrše kontinuirano i planski; f) većina k.dela se izvršava u nekom f) većina k.dela se izvršava u nekom

obliku saučesništva – tj. organizovano;obliku saučesništva – tj. organizovano; g) u objekte i sredstva koja koristi g) u objekte i sredstva koja koristi

privredni kriminalitet spadaju različiti privredni kriminalitet spadaju različiti oblici imovine,oblici imovine, npr.: naturalni, u vidu npr.: naturalni, u vidu materijalnog predmeta, stvari ili roba materijalnog predmeta, stvari ili roba u vlasništvu; novčani, u vidu u vlasništvu; novčani, u vidu falsifikovanja, gotovinskog ili falsifikovanja, gotovinskog ili bezgotovinskog plaćanja u prometu; bezgotovinskog plaćanja u prometu; korišćenje prava, ovlašćenja i korišćenje prava, ovlašćenja i

332

moći na različitim nivoima nosioca moći na različitim nivoima nosioca ovlašćenja i kontrolnih funkcija;ovlašćenja i kontrolnih funkcija;

h) ovim oblikom kriminaliteta ugrožene h) ovim oblikom kriminaliteta ugrožene su brojne privredne oblastisu brojne privredne oblasti, posebno: , posebno: proizvodnja, skladišna delatnost, proizvodnja, skladišna delatnost, transport i špedicija, trgovina, finansije, transport i špedicija, trgovina, finansije, platni promet, bankarski sistem i dr.;platni promet, bankarski sistem i dr.;

i) izuzetno visoka tamna brojka i) izuzetno visoka tamna brojka kriminaliteta;kriminaliteta;

j) najčešća dokazna sredstva su j) najčešća dokazna sredstva su dokumenti (fakture, računi, izvodi, dokumenti (fakture, računi, izvodi, završni računi i dr.završni računi i dr.

333

k) najčeši izvršioci su službena i k) najčeši izvršioci su službena i odgovorna lica u privrednom i odgovorna lica u privrednom i finanasijskom poslovanju.finanasijskom poslovanju.

Uzroci privrednog kriminalitetaUzroci privrednog kriminaliteta su raznoliki.su raznoliki.

Neki od njih zaslužuju posebnu Neki od njih zaslužuju posebnu pažnju:pažnju:

a) tranzicioni faktori;a) tranzicioni faktori;

b) netransparentnost globalnih b) netransparentnost globalnih procesa privatizacije;procesa privatizacije;

c) profitni cilj i društvena tolerancija.c) profitni cilj i društvena tolerancija.

334

Vrste privrednog kriminalitetaVrste privrednog kriminaliteta

a) delikti zlupotrebe moći – položaja i a) delikti zlupotrebe moći – položaja i ovlašćenja;ovlašćenja;

b) delikti finansijskih prevara;b) delikti finansijskih prevara;

c) kriminalitet “belog okovratnika” i c) kriminalitet “belog okovratnika” i delikti korupcije; idelikti korupcije; i

d) delikti krijumčarenja i d) delikti krijumčarenja i nedozvoljene trgovine.nedozvoljene trgovine.

335

4) ORGANIZOVANI KRIMINALITET4) ORGANIZOVANI KRIMINALITET To je vrsta delinkvencije “privrednog To je vrsta delinkvencije “privrednog

tipa” i tipologija kriminalnih pojava tipa” i tipologija kriminalnih pojava vezana za aktivnost profesionalnih vezana za aktivnost profesionalnih kriminalnih organizacija.kriminalnih organizacija.

4.1.) Najvažnije karakteristike:4.1.) Najvažnije karakteristike:

a) kriminalna organizacija – a) kriminalna organizacija – kriminalni sindikati;kriminalni sindikati;

b) hijerarhija – odgovornost i b) hijerarhija – odgovornost i subordinacija;subordinacija;

336

c) mrežna struktura;c) mrežna struktura;

d) fleksibilnost u radu;d) fleksibilnost u radu;

e) infiltriranje u državne i e) infiltriranje u državne i privredne strukture;privredne strukture;

f) veza sa organima vlasti i f) veza sa organima vlasti i drugim institucijama;drugim institucijama;

g) nasilje kao metod;g) nasilje kao metod;

h) profit kao cilj;h) profit kao cilj;

i) profesionalizam kao i) profesionalizam kao karakteristika;karakteristika;

j) transnacionalni karakter;j) transnacionalni karakter;

337

k) izražena društvena opasnost;k) izražena društvena opasnost; l) mnoštvo raznovrsnih oblika;l) mnoštvo raznovrsnih oblika; lj) izdvajanje rukovodnih od lj) izdvajanje rukovodnih od

operativnih delova sistema;operativnih delova sistema; m) posebnosti u formama m) posebnosti u formama

kriminalnog organizovanja i dr.kriminalnog organizovanja i dr.

4.2.) Vrste kriminalnih 4.2.) Vrste kriminalnih organizacija i grupa:organizacija i grupa:

Prema stepenu unutrašnje čvrstine i Prema stepenu unutrašnje čvrstine i načina delovanja organizovanog načina delovanja organizovanog kriminaliteta, kriminaliteta, InterpolInterpol izdvaja četiri izdvaja četiri tipatipa

338

kriminalnih organizacija:kriminalnih organizacija:

a) Prvi je tradicionalni, koji čine a) Prvi je tradicionalni, koji čine mafijaške porodice,mafijaške porodice, organizovane po organizovane po principu hijerarhije, sa strogim principu hijerarhije, sa strogim unutrašnjim pravilima života i normi unutrašnjim pravilima života i normi ponašanja, sa izvesnom raznovrsnošću ponašanja, sa izvesnom raznovrsnošću zakonitih i nelegalnih aktivnosti;zakonitih i nelegalnih aktivnosti;

b) Drugi tip čine tzv, profesionalne b) Drugi tip čine tzv, profesionalne organizacije, specijalizovanih organizacije, specijalizovanih članova, članova, s ciljem ispunjavanja s ciljem ispunjavanja određenih zločinačkih aktivnosti.određenih zločinačkih aktivnosti.

339

Takve organizacije nisu stalne i Takve organizacije nisu stalne i nemaju stroge forme organizovanja.nemaju stroge forme organizovanja.

Bave se krađama automobila, Bave se krađama automobila, falsifikovanjem novca, razbojništvima, falsifikovanjem novca, razbojništvima, iznuđivanjem, reketiranjem i sl.iznuđivanjem, reketiranjem i sl.

c) Treći tip predstavljaju c) Treći tip predstavljaju organizacije čija se delatnost organizacije čija se delatnost odražava na međunarodnom odražava na međunarodnom planuplanu, ali sa jezgrom homogenih , ali sa jezgrom homogenih etničkih skupina, kakve su trijade i etničkih skupina, kakve su trijade i jakuze.jakuze.

340

d) Četvrtoj grupi pripadaju d) Četvrtoj grupi pripadaju internacionalne terorističke internacionalne terorističke organizacije.organizacije.

U kriminološkom smislu, oblici U kriminološkom smislu, oblici kriminalnog organizovanja su:kriminalnog organizovanja su:

a) kriminalna grupa;a) kriminalna grupa; b) organizovana kriminalna b) organizovana kriminalna

grupa;grupa; c) kriminalna organizacija;c) kriminalna organizacija; d) mafija kao najviši stepen d) mafija kao najviši stepen

kriminalne organizacije.kriminalne organizacije.

341

MafijaMafija, poseduje poziciju monopola, , poseduje poziciju monopola, izbornu i ekonomsku moć, tj. izbornu i ekonomsku moć, tj. Legitimnu poziciju političke moći u Legitimnu poziciju političke moći u jednom socijalnom okruženju, državi jednom socijalnom okruženju, državi ili društvu.ili društvu.

4.3.) Transnacionalne kriminalne 4.3.) Transnacionalne kriminalne organizacijeorganizacije

a) Koza Nostraa) Koza Nostra – naša stvar – naša stvar - Sicilijanska mafija - 19 vek;- Sicilijanska mafija - 19 vek; - najstarija kriminalna mafijaška - najstarija kriminalna mafijaška

organizacija;organizacija; - multinacionalni kartel za heroin;- multinacionalni kartel za heroin;

342

- osnovna delatnost: droga (heroin, - osnovna delatnost: droga (heroin, kokain), ali i druge kriminalne delatnosti;kokain), ali i druge kriminalne delatnosti;

- šef – bos;- šef – bos;

- zavet ćutanja – - zavet ćutanja – omertaomerta;;

- kodeks ponašanja;- kodeks ponašanja;

- sredinom 90-tih u italiji više ubistava - sredinom 90-tih u italiji više ubistava sudija, policajaca, tužilaca, partijskih sudija, policajaca, tužilaca, partijskih lidera;lidera;

- preuzimanje vlasti na Siciliji;- preuzimanje vlasti na Siciliji;

- više puta su joj zadavani ozbiljni udarci;- više puta su joj zadavani ozbiljni udarci;

343

b) Kamorab) Kamora – svađa, tuča – svađa, tuča

- Napulj središte aktivnosti;- Napulj središte aktivnosti;

- posebno bila aktivna 20-tih godina - posebno bila aktivna 20-tih godina prošlog veka;prošlog veka;

- članstvo birala u zatvorima ili od - članstvo birala u zatvorima ili od bivših osuđenika;bivših osuđenika;

- na čelu: komiteti glavešina, a ne - na čelu: komiteti glavešina, a ne bos;bos;

- preko 100 Kamora porodica;- preko 100 Kamora porodica;

- prisutni su u mnogim zemljama, - prisutni su u mnogim zemljama, posebno Zapadne Evrope;posebno Zapadne Evrope;

344

- osnovne delatnosti: droga, duvan, - osnovne delatnosti: droga, duvan, iznude, prostitucija, kidnapovanja iznude, prostitucija, kidnapovanja (otmice), ubistva i sl.(otmice), ubistva i sl.

c) Ndrangetac) Ndrangeta – pravi čovek, hrabar, – pravi čovek, hrabar, lukav čoveklukav čovek

- Kalabrija;- Kalabrija; - nastala u 19 veku;- nastala u 19 veku; - konfederacija više mafijaških - konfederacija više mafijaških

porodica –društvo uvaženih;porodica –društvo uvaženih; - krijumčarenje droge, nekretnine, - krijumčarenje droge, nekretnine,

iznude, otmice i sl.iznude, otmice i sl.

345

d) Nova sakra korona unitad) Nova sakra korona unita – nova – nova sveta zajednička krunasveta zajednička kruna

- religijski simboli;- religijski simboli;

- delovi Kamore, Ndrangete, pa i Koza - delovi Kamore, Ndrangete, pa i Koza Nostre;Nostre;

- Pulja – središte;- Pulja – središte;

- trgovina droge, prevare, prostitucija, - trgovina droge, prevare, prostitucija, trgovina ljudima i dr.trgovina ljudima i dr.

346

e) Američka mafijae) Američka mafija

- emigrantske organizacije u Americi;- emigrantske organizacije u Americi;

- Koza Nostra;- Koza Nostra;

- pojava prohibicije u Americi 30-tih - pojava prohibicije u Americi 30-tih godina prošlog veka;godina prošlog veka;

- organizovana je na principu - organizovana je na principu porodica (20-700 članova);porodica (20-700 članova);

- kriminalni sindikati;- kriminalni sindikati;

- razni oblici kriminaliteta;- razni oblici kriminaliteta;

- - kriminalitet belog okovratnikakriminalitet belog okovratnika;;

347

- prihodi mafije prevazilaze prihode - prihodi mafije prevazilaze prihode velikih korporacija, pa i nacionalne velikih korporacija, pa i nacionalne dohotke velikog broja država;dohotke velikog broja država;

- - Laki LučanoLaki Lučano – uveo kolektivno – uveo kolektivno rukovođenje (bosovi najmoćnijih rukovođenje (bosovi najmoćnijih mafijaških porodica – oko 300);mafijaških porodica – oko 300);

f) Albanska mafijaf) Albanska mafija - najmlađa, ali veoma razvijena;- najmlađa, ali veoma razvijena; - među vodećim mafijaškim - među vodećim mafijaškim

organizacijama;organizacijama; - kontroliše 70% heroina u - kontroliše 70% heroina u

Švajcarskoj, Švajcarskoj,

348

80% u Češkoj i Mađarskoj, 50% u 80% u Češkoj i Mađarskoj, 50% u Nemačkoj;Nemačkoj;

- prisutan je i kokain;- prisutan je i kokain;

- trgovina ljudima – ženama i decom - trgovina ljudima – ženama i decom

(V. Britanija, SAD, Nemačka, Italija);(V. Britanija, SAD, Nemačka, Italija);

- trgovina oružjem, nuklearnim - trgovina oružjem, nuklearnim otpadom, vozilima, kulturnim dobrima;otpadom, vozilima, kulturnim dobrima;

- terorizam – OVK- UČK;- terorizam – OVK- UČK;

- mercedesi;- mercedesi;

- porodice;- porodice;

349

g) Kolumbijska mafijag) Kolumbijska mafija

- 30-70% kokain;- 30-70% kokain;

- karteli Kali i Medelin;- karteli Kali i Medelin;

- Pablo Eskobar (Medelin);- Pablo Eskobar (Medelin);

- godišnja zarada 100 milijardi dolara;- godišnja zarada 100 milijardi dolara;

- dve godine – rat kartela i države - dve godine – rat kartela i države (ubijeno preko 350 policajaca i preko (ubijeno preko 350 policajaca i preko 500 civila);500 civila);

- krijumčarenje kokaina u Evropu; - krijumčarenje kokaina u Evropu;

350

h) Ruska mafijah) Ruska mafija - rušenje berlinskog zida i raspad - rušenje berlinskog zida i raspad

bivšeg Sovjetskog Saveza;bivšeg Sovjetskog Saveza; - moćna mafijaška organizacija;- moćna mafijaška organizacija; - bivši KGB i druge tajne službe;- bivši KGB i druge tajne službe; - raznovrsne delatnosti (primer: - raznovrsne delatnosti (primer:

C.Gora);C.Gora); i) Japanska mafija – Jakuzei) Japanska mafija – Jakuze – –

nikakav čovek- gangesternikakav čovek- gangester - oko 100 hiljada članova;- oko 100 hiljada članova; - Azija, SAD, Južna Amerika;- Azija, SAD, Južna Amerika; - razni vidovi kriminalne delatnosti;- razni vidovi kriminalne delatnosti;

351

j) Kineska mafija – Trijadej) Kineska mafija – Trijade – trojstvo, – trojstvo, grupa, tri licagrupa, tri lica

- posebni rituali prijema u članstvo;- posebni rituali prijema u članstvo; - kontrolišu - kontrolišu “Zlatni trougao”“Zlatni trougao” – heroin; – heroin; - ogromno članstvo – “Ujedinjeni - ogromno članstvo – “Ujedinjeni

bambusi” ili “Gospodari tamjana” po bambusi” ili “Gospodari tamjana” po 500 hiljada članova;500 hiljada članova;

- - Al KaponeAl Kapone je pokušao da ih reketira – je pokušao da ih reketira – poslao izaslanika (ubijen otrovnim poslao izaslanika (ubijen otrovnim strelicama iz duvaljki);strelicama iz duvaljki);

- kasnije je poslao grupu, od kojih je - kasnije je poslao grupu, od kojih je pet pet

352

ubijeno na isti način i upakovano u ubijeno na isti način i upakovano u sanduke;sanduke;

k) Nigerijska mafijak) Nigerijska mafija

- najmoćnija afrička mafijaška - najmoćnija afrička mafijaška skupina;skupina;

- nastala 90-tih prošlog veka;- nastala 90-tih prošlog veka;

- Francuska, Italija, SAD, V. Britanija;- Francuska, Italija, SAD, V. Britanija;

- trgovina ljudima, droga i druge - trgovina ljudima, droga i druge kriminalne delatnosti;kriminalne delatnosti;

353

4.4.) Pojavni oblici 4.4.) Pojavni oblici organizovanog kriminalitetaorganizovanog kriminaliteta

a) trgovina narkoticima;a) trgovina narkoticima;

b) terorizam;b) terorizam;

c) korupcija;c) korupcija;

d) pranje novca;d) pranje novca;

e) trgovina ljudima;e) trgovina ljudima;

f) reket;f) reket;

g) trgovina oružjem i nuklearnim g) trgovina oružjem i nuklearnim materijalom;materijalom;

354

h) kompjuterski kriminalitet;h) kompjuterski kriminalitet; i) krijumčarenje vozila;i) krijumčarenje vozila; j) krijumčarenje cigareta;j) krijumčarenje cigareta; k) krijumčarenje nafte i naftnih k) krijumčarenje nafte i naftnih

derivata;derivata; l) trgovina kulturnim dobrima;l) trgovina kulturnim dobrima; lj) trgovina retkim biljkama i lj) trgovina retkim biljkama i

životinjama;životinjama; m) ekološki kriminalitet;m) ekološki kriminalitet; n) pomorska piraterija;n) pomorska piraterija; nj) organizovana kocka i dr.nj) organizovana kocka i dr.

355

6. KAZNENE USTANOVE6. KAZNENE USTANOVE